МЕТОДИКА НАСТАВЕ СРПСКОГ( МАТЕРЊЕГ) ЈЕЗИКА И

КЊИЖЕВНОСТИ I

ДИЈАЛОШКА МЕТОДA
МЕТОДИКА НАСТАВЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И
КЊИЖЕВНОСТИ I

---ДИЈАЛОШКА МЕТОДА---
 ДИЈАЛОШКА МЕТОДА

 СВЕ ЉУДСКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ ОБАВЉАЈУ СЕ НА

ОДГОВАРАЈУЋИ НАЧИН.
 ПРИМЈЕНОМ ПОГОДНИХ МЕТОДА РАД ПОСТАЈЕ
КВАЛИТЕТНИЈИ И ПРОДУКТИВНИЈИ А ЧЕСТО И
ЛАКШИ.
 ЗАТО ЈЕ ПРОНАЛАЖЕЊЕ,ПЛАНИРАЊЕ,ПРИМЈЕНА
И УСАВРШАВАЊЕ МЕТОДСКОГ ПОСТУПАЊА
БИТАН УСЛОВ ЗА ВАЉАНО ОБАВЉАЊЕ И
УНАПРЕЂИВАЊЕ СВАКЕ СТРУЧНЕ И ДРУШТВЕНЕ
ДЈЕЛАТНОСТИ.
 МЕТОДЕ У НАСТАВИ СРПСКОГ (МАТЕРЊЕГ)
ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ СУ МНОГОБРОЈНЕ И
ОНЕ НАМ ОМОГУЋАВАЈУ ДА НА КВАЛИТЕТАН И
ЕФИКАСАН НАЧИН ОДРЖИМО ЧАС.
 У НАСТАВИ ПОСТОЈЕ ТРИ ВРСТЕ МЕТОДА:
 1 .ОБАВЈЕШТАЈНЕ ( КОМУНИКАЦИОНЕ)
 2 .ОПШТЕ (ЛОГИЧКЕ)
 3 .СТРУЧНЕ ( СПЕЦИЈАЛНЕ)
 ДИЈАЛОШКА МЕТОДА
 У СВАКОЈ ОД ОВИХ ПРИМАРНИХ МЕТОДА
ПОСТОЈИ ВИШЕ ПОСЕБНИХ МЕТОДА КОЈЕ СЕ У
ПРАКСИ ПРИМЈЕЊУЈУ ДА ЧАС БУДЕ УСПЈЕШНИЈИ.
СВЕ ЗАЈЕДНО ЧИНЕ НАСТАВНУ МЕТОДОЛОГИЈУ.
ЦИЉ МЕТОДА ЈЕ ДА КОД УЧЕНИКА ИЗАЗОВЕ
РАДОЗНАЛОСТ И МИСАОНУ АКТИВНОСТ. САМ
ИЗБОР МЕТОДА НЕ ГАРАНТУЈЕ УСПЈЕХ.
 УСПЈЕХ ГАРАНТУЈЕ НАША ВОЉА ДА НА ВАЉАН
НАЧИН И СТРУЧНО ПРИСТУПИМО РАДУ.
 ОБАВЈЕШТАЈНЕ МЕТОДЕ СЕ ДИЈЕЛЕ НА
ДИЈАЛОШКЕ, МОНОЛОШКЕ,ТЕКСТОВНЕ И МЕТОДЕ
ПОКАЗИВАЊА И ПРИМЈЕЊУЈУ СЕ ПОЈЕДИНАЧНО
АЛИ ЈОШ ЧЕШЋЕ У РАЗНИМ ВИДОВИМА
ФУНКЦИОНАЛНОГ КОМБИНОВАЊА. ОНЕ НЕ СЛУЖЕ
САМО ЗА ПРОСТО ПРЕНОШЕЊЕ ЗНАЊА И УМЕЊА,
ВЕЋ У УМЈЕСНОЈ ПРИМЈЕНИ ДОПРИНОСЕ
РАЗВИЈАЊУ ЖЕЉЕ ЗА САЗНАЊЕМ, МОТИВИШУ
УЧЕНИКЕ НА САМОСТАЛАН РАД И СТВАРАЈУ
ПОГОДНЕ ПСИХОЛОШКЕ УСЛОВЕ ЗА ТРАЖЕЊЕ,
УСВАЈАЊЕ И ТРАЈНИЈЕ ПОСЈЕДОВАЊЕ ЗНАЊА И
УМЈЕЊА.
 ДИЈАЛОШКА МЕТОДА

 ДИЈАЛОШКА МЕТОДА ЈЕ РАЗГОВОР НАМЈЕЊЕН

СТИЦАЊУ ЗНАЊА И УМЈЕЊА. ОВА МЕТОДА СПАДА
У МЕТОДЕ ЗАЈЕДНИЧКОГ РАДА НАСТАВНИКА И
УЧЕНИКА.
 ЗАСНИВА СЕ НА ПИТАЊИМА И ОДГОВОРИМА,
РАЗГОВОР НАСТАВНИКА СА УЧЕНИЦИМА И У
ТОМЕ ЈЕ ЊЕНА ОСНОВНА КАРАКТЕРИСТИКА.
РАЗГОВОР ОМОГУЋАВА НАСТАВНИКУ ДА
ПОДСТАКНЕ МИШЉЕЊЕ И МИСАОНЕ
АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА, А ИСТОВРЕМЕНО НА
ОСНОВУ ЊИХОВОГ ОДГОВОРА ДА ПРОВЈЕРАВА
ЦИЈЕЛИСХОДНОСТ ПОСТАВЉЕНИХ ПИТАЊА И
ОПРАВДАНОСТ СВОЈИХ ПОСТУПАКА У НАСТАВИ.
 АКО ЈЕ РАЗГОВОР САМО ФОРМАЛНО ЖИВ И
МАСОВАН, А САДРЖИНСКИ ОСКУДАН, ИЛИ ЧАК
ЧИСТО ИСПИТИВАЧКИ ТЕ СЕ СВОДИ САМО НА
РЕПРОДУКОВАЊЕ НАУЧЕНОГ ГРАДИВА ОНДА ТУ
УПРАВО И НЕМА НЕКЕ ДИЈАЛОШКЕ МЕТОДЕ ВЕЋ
ЈЕ ОСТАЛА САМО ЊЕНА ВЕРБАЛНА ЉУШТУРА.
 ДИЈАЛОШКА МЕТОДА

 ДИЈАЛОШКА МЕТОДА ЈЕ ФУНКЦИОНАЛАН

СПОЈ САЗНАЊА И КАЗИВАЊА ШТО ЗНАЧИ ДА
СЕ НАСТАВНИ РАЗГОВОР ТЕМЕЉИ НА
ЛОГИЧКИМ И СТРУЧНИМ МЕТОДАМА.
МЕТОДИЧКИ РАЗГОВОР ОМОГУЋАВА
ОПШТЕЊЕ ИЗМЕЂУ НАСТАВНИКА И
УЧЕНИКА, А И ИЗМЕЂУ САМИХ УЧЕНИКА.
НАСТАВНИК СЕ МОЖЕ ОБРАЋАТИ ЦИЈЕЛОМ
РАЗРЕДУ ( ВЕЋИНОМ) И ПОЈЕДИНЦИМА
(ПОВРЕМЕНО), А СВАКИ УЧЕНИК МОЖЕ
КАЗИВАТИ КОЛЕКТИВУ ИРАЗГОВАРАТИ КАКО
СА НАСТАВНИКОМ ТАКО И СА СВАКИМ
ПОЈЕДИНЦЕМ У РАЗРЕДУ.
 СУШТИНА АКТИВИРАЊА УЧЕНИКА У
ДИЈАЛОШКОЈ МЕТОДИ НИЈЕ САМО У
ПОДСТИЦАЊУ НА ГОВОРЕЊЕ, ВЕЋ ЈЕ
ПРВЕНСТВЕНО У ПОБУЂИВАЊУ НА РАД, ЈЕР
ЋЕ ПОСЛИЈЕ ОБАВЉЕНОГ РАДА КАЗИВАЊЕ
ДОЋИ САМО ПО СЕБИ.
 РАДНИ НАЛОЗИ И ПИТАЊА

 ДИЈАЛОШКА МЕТОДА СЕ ИЗВОДИ ПУТЕМ РАДНИХ

НАЛОГА И ПИТАЊА.
 РАДНИ НАЛОЗИ СУ УПУТСТВА И ПОДСТИЦАЈИ
УЧЕНИЦИМА ДА ОБАВЕ ОДГОВАРАЈУЋЕ
ИСТРАЖИВАЧКЕ И САЗНАЈНЕ РАДЊЕ ПОМОЋУ
КОЈИХ ЋЕ ОТКРИТИ НОВЕ ЧИЊЕНИЦЕ И ДОЋИ ДО
ПОДАТАКА И ЗАКЉУЧАКА КОЈЕ ТРЕБА
САОПШТИТИ.
 РАДНИ НАЛОЗИ ОБИЧНО ПОЧИЊУ САРАДНИЧКИМ
ИМПЕРАТИВИМА КАО ШТО СУ: ПОГЛЕДАЈТЕ,
ПРОЧИТАЈТЕ, ЗАПАЗИТЕ...
 ПИТАЊИМА СЕ ПОДСТИЧУ УЧЕНИЦИ НА МИСАОНУ
И ГОВОРНУ АКТИВНОСТ. ОНА СУ ВАЉАНА АКО
УДОВОЉАВАЈУ ЈЕЗИЧКИМ, СТРУЧНИМ И
ПСИХОЛОШКО - ДИДАКТИЧКИМ ЗАХТЈЕВИМА. СА
ЈЕЗИЧКОГ СТАНОВИШТА ПИТАЊА ТРЕБА ДА БУДУ
ПРИЈЕ СВЕГА РАЗУМЉИВА. ОНО НЕ СМИЈЕ ДА
САДРЖИ УЧЕНИЦИМА НЕПОЗНАТЕ РИЈЕЧИ, НИТИ
ДА ИСТО БУДЕ ДВОСМИСЛЕНО. КАЗУЈЕ СЕ
РАЗГОВЈЕТНО, ГЛАСНО И СА УПИТНОМ
ИНТОНАЦИЈОМ. НПР. КАКВЕ СУ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ
ПРИДЈЕВА И ПРИЛОГА?
 МЕТОДИЧКО ВОЂЕЊЕ
 НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА СЕ НЕ МОЖЕ УСПЈЕШНО
ОБРАДИТИ АКО СЕ ДИЈАЛОГ СВЕДЕ САМО НА
ПИТАЊА И ОДГОВОРЕ. ПИТАЊИМА ТРЕБА ДА
ПРЕTХОДЕ ОДГОВАРАЈУЋИ РАДНИ НАЛОЗИ
(ЗАХТЈЕВИ И УПУТСТВА), А ОДГОВОРИМА ВАЉА
ДА СЛИЈЕДЕ ДОКАЗИ.ТАКО СЕ ОСТВАРУЈЕ
ЦИЈЕЛОВИТ САЗНАЈНИ КРУГ.
 ЗА ОБРАДУ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ ДИЈАЛОШКОМ
МЕТОДОМ НАСТАВНИК СЕ МОРА ДОБРО
ПРИПРЕМИТИ: УТВРДИТИ КОНКРЕТНЕ ЗАДАТКЕ И
ЊИХОВО ПОСТУПНО САВЛАЂИВАЊЕ, ПЛАНИРАТИ
СТРУКТУРУ ЧАСА И ЕКОНОМИЧАН САЗНАЈНИ ПУТ,
ПРИПРЕМИТИ ВОДЕЋЕ РАДНЕ НАЛОГЕ И ПИТАЊА.
 ИСТО ТАКО, БЛАГОВРЕМЕНО СЕ ПРИПРЕМАЈУ И
УЧЕНИЦИ: УНАПРИЈЕД ИМ СЕ САОПШТАВА ШТА
ЋЕ СЕ НА СЛИЈЕДЕЋИМ ЧАСОВИМА РАДИТИ И
ДАЈУ ИМ СЕ ПРИПРЕМНИ ДОМАЋИ ЗАДАЦИ.
НАСТАВНИК СЕ ОБРАЋА ЦИЈЕЛОМ РАЗРЕДУ А СА
ПОЈЕДИНЦИМА РАЗГОВАРА САМО У ОНОЈ МЈЕРИ
КОЈА ОДГОВАРА УСКЛАЂЕНОЈ МЈЕРИ ЈЕДИНКЕ И
КОЛЕКТИВУ.
 МЕТОДИЧКО ВОЂЕЊЕ

 ДУЖИ РАЗГОВОРИ СА ПОЈЕДИНЦИМА

ОБИЧНО ЛИЧЕ НА ИСПИТИВАЊА И
ПРИВАТНЕ РАСПРАВЕ ПРИ ЧЕМУ СЕ ОСТАЛИ
УЧЕНИЦИ ОСЈЕЋАЈУ ЗАПОСТАВЉЕНО.
 ОД УЧЕНИКА СЕ ТРАЖЕ ТАЧНИ И ПОТПУНИ
ОДГОВОРИ.
 ЗА ИЗУЗЕТНО ВРИЈЕДНЕ ОДГОВОРЕ,
ОРИГИНАЛНЕ ИДЕЈЕ И УБЈЕДЉИВА
ИЗЛАГАЊА НАСТАВНИК ПОХВАЉУЈЕ
УЧЕНИКА.
 ПОГРЕШНИ И НЕПОТПУНИ ОДГОВОРИ СЕ
ИСПРАВЉАЈУ И ДОПУЊУЈУ.
 УЧЕНИКУ СЕ УКАЗУЈЕ НА ПОГРЕШКУ ТЕК КАД
ЗАВРШИ КАЗИВАЊЕ.
 ПРЕДОСТРОЖНОСТИ
 ДИЈАЛОШКОМ МЕТОДОМ СЕ ПОСТИЖУ ВАЉАНИ
РЕЗУЛТАТИ САМО АКО СЕ ОНА ВАЉАНО
КОРИСТИ.
 НИЈЕ ДОВОЉНО САМО ЈЕ ОБРАДИТИ И ЗА ЊУ СЕ
ОПРЕДИЈЕЛИТИ, ВЕЋ ЈЕ ВАЉА СТВАРАЛАЧКИ
ПРИМИЈЕНИТИ.
 АКО СЕ ДИЈАЛОШКА МЕТОДА НЕУМЈЕСНО
КОРИСТИ, ОНДА СВЕ ЊЕНЕ ДОБРЕ СТРАНЕ МОГУ
ДА ИЗОСТАНУ, ДА СЕ ПРЕОБРАТЕ У МАНЕ.
 НЕКЕ ОД ПРЕДОСТРОЖНОСТИ:
 -ПИТАЊА НЕ СМИЈУ ДА БУДУ СУВИШЕ ИСИТЊЕНА
И СА ВИШЕ ПОТПИТАЊА, ЈОШ АКО СУ И
СУГЕСТИВНА, СПУТАВАЈУ УЧЕНИКА.
 -НЕДОСТАТКОМ РАДНИХ НАЛОГА, УПУТСТАВА И
ПРОБЛЕМСКИХ ПИТАЊА, РАД ПОСТАЈЕ ПОВРШАН.
 -ПРЕДОСТРОЖНОСТ ПРОТИВ СПОРОГ РАДА
ИЗВОДИ СЕ БЛАГОВРЕМЕНИМ ДАВАЊЕМ
ДОМАЋИХ, ПРИПРЕМНИХ ЗАДАТАКА И
ОДСТРАЊИВАЊЕМ ПРАЗНИХ РАЗГОВОРА.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!