Социологија.

друштвена структура и друштвене промене

8.2.ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ

Ако промене посматрамо као друштвено кретање – тачније као промену макроструктуре,
кретање целог друштва, онда можемо говорити о квантитативном и квалитативном
разликовању промена. Најочигледније и најпровокативније промене друштва јесу управо
промене које су везане за проток времена, односно за његову историчност.

8.2.а)КВАНТИТАТИВНЕ ПРОМЕНЕ

Ако промене посматрамо по њиховом квантитету, онда можемо разликовати:

А)Друштвени развој – повећавање, увећавање, пораст, раст али увек у оквиру истог
квалитета, исте суштине, истог феномена. Друштвени развој се дакле односи на пораст
истог. Тај пораст, ширење, може чак укључивати и стварање новог '' истог'' или новог у
окриљу ''истог'' али иновација сама по себи сведочи о увећању, развоју. Иновација, раст је
честа претпоставка квалитативног преображаја али га нужно не подразумева. Просуђивање о
квалитету те иновације спада већ у наредно разликовање појава по квалитету.
Друштвени развој подразумева повезани, континуирани, скуп промена дела или
целине друштва.
Б)Друштвено квантитативно стагнирање – одржавање друштва и др. феномена у већ
оствареном квантитету. Парадокс овог стања јесте у томе што да би се одржало то наизглед
82 ''неизмењено'' стање, стање некретања, потребно је неко кретање, нека промена, нека
друштвена акција.
В)Друштвено опадање – инволуција, смањење, умањење, урастање
Г)Друштвено распадање – аномија, једновремени, нагли нестанак појаве, односа, друштва,
цивилизације с историјско-друштвене сцене проузрокован драстичним макро-узроцима од
природних катастрофа до истребљења у освајачким ратовима и сл.

8.2.б)КВАЛИТАТИВНЕ ПРОМЕНЕ

Ако друштвене промене разликујемо по њиховом квалитету,тј. ако их вредносно

просуђујемо, онда их препознајемо као:

А)Друштвено напредовање (прогрес) – Др. напредак се може дефинисати као развој

друштва у правцу побољшања човековог живота. Дакле, напредак јесте развој али није
сваки развој – напредак. Није све што је ново, у исто време ново а боље. Рецимо: повећање
градског становништва, ширење фашизма, повећање националне територије, итд. У овом
случају, промена укључује и вредносно одређење, па се препозбаје као промена на боље или
промена на горе, лошије. Оно што је у овом разликовању проблем, јесте заправо критеријум
тог препознавања доброг и лошег. Иако се већина слаже да постоје неки човечански, општи,
људски, хуманистички свеважећи критеријуми, сви се наћу у проблему кад те критеријуме
треба јасно дефинисати тј. навести. Проблем се такође јавља и из разлога што се добро и
лоше могу наћи на истом месту, иду заједно руку под руку, па се онда теоретичари баве
односом тих назови ''пожељних, добрих'' страна у доносу на количину ''непожељних, лоших.''
Осим тога, није редак случај да се поред очекиваних, планираних, појаве и неочекиване,
нежељене, или непланиране последице.Прогрес се мора посматрати глобално, јер

aутор:Зорана Матићевић
 Социологија.друштвена структура и друштвене промене

човечанство је једно и живот човеков јединствен и неприкосновен. Но, и поред тога,

теоретичари не тако ретко раздвајају показатење напретка на ; економске, политичке,
научно-технолошке, културне и сл. Управо у том раздвајању, тј. свођењу слике напретка на
једну сферу, једну или пар области, димензија друштвеног живота и рада довело је
човечанство у егзистенцијалну кризу. Друштва јаких економија, друштва тзв. благостања
одумиру а сиромашна друштва,примитивна у економском и полтичком смислу друштва
тоталитаризма и неслободе, племенске културе су у исто време буја оно најоосновније – сам
ЖИВОТ.

Б)Друштвено назадовање (регрес)

В)Друштвено квалитативно стагнирање (STATUS QUO)

8.2.в) ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ ПРЕМА ФОРМИ И ЗНАЧАЈУ

Друштвене промене се даље могу разврставати по веома различитим критеријумима који су

испреплетени, међусобно условљени а тиме и повезани. Рецимо, с обзиром на
организованост, промене могу бити испланиране и спонтане, према брзини одвијања нагле и
постепене, према значају;корените, радикалне, суштинске и безначајне, небитне, површне,
козметичке. Затим, према модусу извођења могу бити насилне и мирне, уз употребу
легалних метода и сл. Најважније је обзиром на; време, начин, средства и однос према
претходној, затеченој друштвеној структури, свакако разликовати:
А)ЕВОЛУЦИЈУ – постепене, али и узастопне, континуиране промене које неизбежно воде ка
бољитку, напретку друштва
Б)РЕВОЛУЦИЈУ – насилне, нагле, драстичне промене, суштинске, уз употребе насилних
83 средстава а које означавају потпуни прекид с претходном друштвеном структуром и
успостављање нових друштвених односа, заокрет у вредносном систему и свему осталом.
Друштвена пракса је показала да се револуције могу надахнути различитим идеологијама у
различитим историјским раздобљима и да су револуције имале драстичне последице које су
временски превазишле и саме поретке који би револуцијом били успостављени.
В)РЕФОРМЕ – повремене, спорадичне и постепене промене које воде ка бољитку. Веома се
неприметно и безболне, надовезују на постојеће друштвене односе, не угрожавају њихов
континуитет, нити постојећу структуру. Промене овакве природе су примерније и
природније. Овим путем се избегавају велика душтвена превирања, болни и често трагични
процеси који имају далекосежне последице ( револуције једу своју децу али ни противници
револуција не пролазе ништа боље)

aутор:Зорана Матићевић