Вы находитесь на странице: 1из 58

СИНТАКСА

СИНТАКСА ЈЕ ДЕО ГРАМАТИКЕ КОЈИ ПРОУЧАВА


ПРИНЦИПЕ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ ОД РЕЧИ ФОРМИРАЈУ
РЕЧЕНИЦЕ.
СИНТАГМА ЈЕ СИНТАКСИЧКА ЈЕДИНИЦА КОЈА СЕ
САСТОЈИ ОД ЦЕНТРА И ЈЕДНОГ ИЛИ ВИШЕ ЗАВИСНИХ
ЧЛАНОВА.

• СИНТАГМЕ СЕ ДЕЛЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД ТОГА ДА ЛИ ЈЕ ГЛАВНА РЕЧ СИНТАГМЕ ИМЕНИЦА,


ПРИДЕВ, ПРИЛОГ ИЛИ ГЛАГОЛ.
• ЦЕНТАР СИНТАГМЕ НАЈЛАКШЕ ЋЕМО ОДРЕДИТИ УКОЛИКО ВИДИМО БЕЗ ЧЕГА РЕЧЕНИЦА
НЕ МОЖЕ И БЕЗ ЧЕГА НЕМА СМИСЛА. ЦЕНТАР ЈЕ ОНА РЕЧ КОЈА СЕ МЕЊА ПО ПАДЕЖИМА.
ЗАВИСНИ ЧЛАНОВИ СИНТАГМЕ МОГУ БИТИ: РЕЧ, СИНТАГМА ИЛИ ПРЕДИКАТСКА
РЕЧЕНИЦА.

ЦЕНТАР СИНТАГМЕ + ЗАВИСНИ ЧЛАН


КЊИГА - ЗАНИМЉИВА КЊИГА - ПАЖЉИВО ДЕТЕ - ПАЖЉИВО ЧИТАЈУЋИ
ИМЕНИЧКЕ СИНТАГМЕ СЕ САСТОЈЕ ОД ГЛАВНОГ ЧЛАНА И АТРИБУТА:

• КОНГРУЕНТНИ (ПРИДЕВСКИ) АТРИБУТ: (ЗАВИСНИ ЧЛАН СЛАЖЕ СЕ СА ИМЕНИЦОМ У РОДУ, БРОЈУ И ПАДЕЖУ): ЗАНИМЉИВА, НОВА,
НЕОБИЧНА, ТАЊИНА, МОЈА (КЊИГА), БЕЛА СВИЛЕНА ХАЉИНА, НОВА ПАМУЧНА БЛУЗА…

• ПАДЕЖНИ АТРИБУТ: ЏЕМПЕР СИВЕ БОЈЕ, ЖЕНА РИЂЕ КОСЕ, ЧАЈ БЕЗ ШЕЋЕРА, ОГРАДА ОД ДРВЕТА, ПРСТЕН ОД СРЕБРА, ТОРБА ОД
КОЖЕ (СА ПРИДЕВСКИМ ЗНАЧЕЊЕМ, ОДГОВАРА НА ПИТАЊА КАКАВ, ЧИЈИ, ОД ЧЕГА); ЛЕТОВАЊЕ НА МОРУ, ОДЛАЗАК У ПРИРОДУ,
ПЕЊАЊЕ НА ПЛАНИНУ (СА ПРИЛОШКИМ ЗНАЧЕЊЕМ МЕСТА, ВРЕМЕНА, НАЧИНА, ЦИЉА; ДОПУЊУЈУ ИМЕНИЦУ)…

• АТРИБУТИВИ: (ИМЕНИЦА ТЈ. ИМЕНИЧКА СИНТАГМА ЧИЈИ СЕ САДРЖАЈ ПРЕПИСУЈЕ ИМЕНИЧКОМ ПОЈМУ): ПТИЦА СЕЛИЦА, ЗМИЈА
ОТРОВНИЦА, ПАС ЛУТАЛИЦА, КАМЕН ТЕМЕЉАЦ, ПИСЦИ РЕАЛИСТИ, СИН ЈЕДИНАЦ, РОМАН НА ДРИНИ ЋУПРИЈА, ХОТЕЛ СЛАВИЈА…
• ПРИДЕВСКЕ СИНТАГМЕ: СМЕШАН ДО СУЗА, ВЕСЕО ЗБОГ УСПЕХА, ШИРОК У РАМЕНИМА, ОПАСАН ПО ЖИВОТ, НЕЗГОДАН ЗА
НОШЕЊЕ, МОКАР ОД КИШЕ… Ф-ЈА П.О
• ПРИЛОШКЕ СИНТАГМЕ: НЕДАЛЕКО ОД ГРАДА, ЈУЖНО ОД РЕКЕ, ЛЕВО ОД КУЋЕ, УБРЗО ПОСЛЕ УТАКМИЦЕ, ЗАЈЕДНО СА
БРАТОМ, НЕПРИМЕТНО ЗА СВЕ… Ф-ЈА П.О
• ГЛАГОЛСКЕ СИНТАГМЕ: СЛУШАЈУЋИ МУЗИКУ, СПОРО ВОЗИТИ, ЧИТАТИ КЊИГЕ, ПЛАЧУЋИ ОД СРЕЋЕ. Ф-ЈА П.О, ОБЈЕКАТ
• ПАРТИТИВНЕ СИНТАГМЕ: ВЕКНА ХЛЕБА, ЧАША ВОДЕ, КОЦКА ШЕЋЕРА, НЕКОЛИЦИНА ЉУДИ, ПЕТОРО СТУДЕНАТА, МНОГО
УЧЕНИКА, МАЛО ВОДЕ, ДОСТА ВРЕМЕНА…
ПАРТИТИВНЕ СИНТАГМЕ СЕ САСТОЈЕ ОД ЦЕНТРА И ПАРТИТИВНЕ ДОПУНЕ У ГЕНИТИВУ. НАЈЧЕШЋЕ ПАРТИТИВНЕ СИНТАГМЕ
ПОКАЗУЈУ КОЛИКО ИМА НЕЧЕГА. ЦЕНТАР МОЖЕ БИТИ ИМЕНИЦА, ЗБИРНИ БРОЈ ИЛИ РЕДНИ БРОЈ ОД 5
• ПАУКАЛНЕ СИНТАГМЕ: ДВА ДЕТЕТА, ЧЕТИРИ МЛАДИЋА…
ЦЕНТАР СИНТАГМЕ (ИМЕНИЦА) + ЗАВИСНИ ЧЛАН (ПАУКЛАНИ АТРИБУТ: ПАУКАЛ: БРОЈ 2,3,4 У НОМ. ИЛИ АКУЗ.ЈД)
 
ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА

• ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА (КЛАУЗА, РЕЧЕНИЦА У УЖЕМ СМИСЛУ) ОЗНАЧАВА РАДЊУ, СТАЊЕ


ИЛИ НЕКИ ПРОЦЕС. ТО ЈЕ СИНТАКСИЧКА ЈЕДИНИЦА ФОРМИРАНА ПОМОЋУ ГЛАГОЛА.
ПР. ВРЕМЕ СЕ ПРОЛЕПШАЛО И РАЗРЕД ЈЕ ОТИШАО НА ИЗЛЕТ.
ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА

НЕЗАВИСНА ЗАВИСНА
НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ СТОЈЕ САМЕ ЗА СЕБЕ И ИМАЈУ КОМУНИКАТИВНУ ФУНКЦИЈУ, ДОК
ЗАВИСНЕ ИМАЈУ КОНСТИТУЕНТСКУ ФУНКЦИЈУ.
КОМУНИКАТИВНА РЕЧЕНИЦА

КОМУНИКАТИВНА РЕЧЕНИЦА (РЕЧЕНИЦА У ШИРЕМ СМИСЛУ) ЈЕ СИНТАКСИЧКА ЈЕДИНИЦА КОЈОМ СЕ


ИСКАЗУЈЕ ЦЕЛОВИТА, ЗАВРШНА ПОРУКА.
ПР. ВРЕМЕ СЕ ПРОЛЕПШАЛО И РАЗРЕД ЈЕ ОТИШАО НА ИЗЛЕТ.
• ОДНОС ПРЕДИКАТСКИХ И КОМУНИКАТИВНИХ РЕЧЕНИЦА: АКО СЕ КОМУНИКАТИВНА РЕЧЕНИЦА
САСТОЈИ ОД ЈЕДНЕ НЕЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ ОНДА ЈЕ ТО ПРОСТА КОМУНИКАТИВНА
РЕЧЕНИЦА. АКО СЕ САСТОЈИ ОД ДВЕ ИЛИ ВИШЕ ПРЕДИКАТСКИХ РЕЧЕНИЦА, ОНДА ЈЕ ТО СЛОЖЕНА
КОМУНИКАТИВНА РЕЧЕНИЦА.
• ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА ЈЕ СИНТАКСИЧКА ЈЕДИНИЦА ОБРАЗОВАНА ОД ГЛАГОЛА У ЛИЧНОМ
ГЛАГОЛСКОМ ОБЛИКУ КОЈИ ИМА ФУНКЦИЈУ ПРЕДИКАТА. ТО ПОСМАТРАМО КАДА СЕ ТРАЖИ ДА
ОДРЕДИМО ОД КОЛИКО СЕ ПРЕДИКАТСКИХ РЕЧЕНИЦА САСТОЈИ ЈЕДНА КОМУНИКАТИВНА РЕЧЕНИЦА.
РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ

 ГЛАВНИ: СУБЈЕКАТ И ПРЕДИКАТ


 ЗАВИСНИ: ПРИЛОШКЕ ДОПУНЕ И ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ
• ТИ КОНСТИТУЕНТИ ОБРАЗУЈУ СУБЈЕКАТСКО-ПРЕДИКАТСКУ РЕЧЕНИЦУ.
ПР. ЈАСНА ЧИТА. МАРКО ИДЕ. ЈАСНА ЧИТА КЊИГУ.
• НЕКИ ЧЛАНОВИ ИПАК ЗАХТЕВАЈУ ОДРЕЂЕНУ ДОПУНУ. ( ЈАСНА ЈЕ КУПИЛА … КЊИГУ, ПОКЛОН, ТОРБУ)
• ДАКЛЕ, ПРОСТА РЕЧЕНИЦА ИМА ЈЕДАН ПРЕДИКАТ. СЛОЖЕНА РЕЧЕНИЦА ИМА ДВА ИЛИ ВИШЕ ПРЕДИКАТА.
• ПРОСТЕ НЕПРОШИРЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ ИМАЈУ САМО ГЛАВНЕ РЕЧЕНИЧНЕ ЧЛАНОВЕ, ДОК ПРОСТЕ ПРОШИРЕНЕ
РЕЧЕНИЦЕ ИМАЈУ ПОРЕД СУБЈЕКТА И ПРЕДИКАТА ЈОШ НЕКУ ДОПУНУ.
МАРКО СЕДИ. МАРКО СЕДИ НА КАУЧУ.
СУБЈЕКАТ

СУБЈЕКАТ ЈЕ ЈЕДАН ОД ДВА ГЛАВНА РЕЧЕНИЧНА ЧЛАНА. ТО ЈЕ ИМЕНИЧКА


ЈЕДИНИЦА У НОМИНАТИВУ ЈЕДНИНЕ КОЈОМ СЕ ОЗНАЧАВА НОСИЛАЦ
СИТУАЦИЈЕ ИМЕНОВАНЕ ПРЕДИКАТОМ.
• ГРАМАТИЧКИ СУБЈЕКАТ ЈЕ У НОМИНАТИВУ: ЈА ИДЕМ. ТЕМПЕРАТУРА РАСТЕ.
МАРКО СЕ СМЕЈЕ. ДРАГАНА СПАВА.
• ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТ ЈЕ У АКУЗАТИВУ, ГЕНИТИВУ И ДАТИВУ: ЈАСНУ БОЛИ ЗУБ.
МАРКУ ЈЕ ПОЗЛИЛО. БОЛИ МЕ ГЛАВА. ТЕШКО МИ ЈЕ. ДОНЕЛА САМ МУ СОК.
ПРЕДИКАТ

• ПРЕДИКАТ ЈЕ ЈЕДАН ОД ДВА ГЛАВНА РЕЧЕНИЧНА ЧЛАНА КОЈИ ЗАЈЕДНО СА СУБЈЕКТОМ ЧИНИ
ЦЕНТАР РЕЧЕНИЦЕ.

-ГЛАГОЛСКИ ЈЕ У ЛИЧНОМ ГЛАГОЛСКОМ ОБЛИКУ, ПОТВРДНОМ ИЛИ ОДРИЧНОМ И СЛАЖЕ СЕ СА


СУБЈЕКТОМ.

-КОПУЛАТИВНИ: САСТОЈИ СЕ ОД КОПУЛЕ (ГЛАГОЛА ЈЕСАМ/БИТИ) И ПРЕДИКАТИВА (ИМЕНСКОГ ИЛИ


ПРИЛОШКОГ).
• ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ ЈЕ ПРЕДИКАТ САСТАВЉЕН ОД КОПУЛЕ И ИМЕНСКОГ ПРЕДИКАТИВА КОЈИМ
СЕ СУБЈЕКТУ ПРЕПИСУЈЕ НЕКА КВАЛИФИКАЦИЈА ИЛИ СЕ ИДЕНТИФИКУЈЕ. НИКАД НЕМА
ОБЈЕКАТ, ВЕЋ СУБЈЕКАТ, КОПУЛУ И ПРЕДИКАТИВ.

ПР. ИВАН ЈЕ ВРЕДАН. БЕОГРАД ЈЕ ГЛАВНИ ГРАД НАШЕ ЗЕМЉЕ. МАЧАК ЈЕ СИВ. ПЕРА ЈЕ ЛЕП.
• ПРИЛОШКИ ПРЕДИКАТ ЈЕ ПРЕДИКАТ САСТАВЉЕН ОД КОПУЛЕ И ПРИЛОШКОГ ПРЕДИКАТИВА.
ПР. ПРЕДАВАЊЕ ЈЕ СУТРА. ЈАСНА ЈЕ БИЛА У ШЕТЊИ. БИБЛИОТЕКА ЈЕ БЛИЗУ. ПЕРА ЈЕ ОВДЕ.
• ПОЈАВА ДА НЕКА РЕЧ ТРАЖИ КАО ДОПУНУ ИМЕНСКУ РЕЧ У ЗАВИСНОМ ПАДЕЖУ ИЛИ ППК
(ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНОЈ КОНСТРУКЦИЈИ) НАЗИВА СЕ РЕКЦИЈА.
ПО СЛОЖЕНОСТИ

ПРОСТ СЛОЖЕН

• ПРОСТ ПРЕДИКАТ САСТОЈИ СЕ ОД ЈЕДНОГ ЛИЧНОГ ГЛАГОЛСКОГ ОБЛИКА


ПР. УЧИМ. МАЧАК СПАВА. ЈЕЛЕНА ПРИЧА.
• СЛОЖЕНИ: ФАЗНИ/МОДАЛНИ ГЛАГОЛИ + ДОПУНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА
ПР. МОРАМ ДА УЧИМ. НАСТАВЉАМ ДА УЧИМ. ПЕРА МОРА ДА ЧИТА КЊИГУ. ПЕРА ЈЕ
ПОЧЕО ДА ЧИТА КЊИГУ.
МОДАЛНИ ГЛАГОЛИ: МОРАТИ, ХТЕТИ, МОЋИ, СМЕТИ, ТРЕБАТИ…
ФАЗНИ: ПОЧЕТИ, ПОЧИЊАТИ, СТАТИ, НАСТАВИТИ, ПРЕСТАТИ…
ОБЈЕКАТ

• ПРАВИ И НЕПРАВИ
ОБЈЕКАТ ЈЕ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАН КОЈИ ОЗНАЧАВА ОНОГ КО ТРПИ РАДЊУ И ОЗНАЧАВА
ПРЕДМЕТ НА КОМЕ СЕ ВРШИ РАДЊА.
• ПРАВИ ОБЈЕКАТ - АКУЗАТИВ БЕЗ ПРЕДЛОГА (ПРЕЛАЗНИ ГЛАГОЛИ), ДЕОНИ ГЕНИТИВ

ПР. УЗМИ КОЛАЧЕ. НИЈЕ РЕКАО НИ РЕЧ. ЧИТАМ КЊИГУ. ДОНЕСИ МИ ВОДЕ.
• НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ - СА ПРЕДЛОГОМ (ДОПУНА НЕПРЕЛАЗНИХ ГЛАГОЛА): ОД + ГЕН.
ПРЕМА + ДАТ. У, НА, О, ЗА, СА + АКУЗ. ЗА, НАД +ИНСТР. У, НА, О + ЛОК.
ПР. ПРИЧАМО О МАТУРИ. ЗАБРИНУТА САМ ЗА ЊЕГА. ОНА И ДАЉЕ ПАТИ ЗА ЊИМ.
АТРИБУТ

• ИМЕНИЧКА ОДРЕДБА КОЈОМ ЈЕ ИСКАЗАНА НЕКА ОСОБИНА ПОЈМА ОЗНАЧЕНОГ


ИМЕНИЦОМ КОЈУ БЛИЖЕ ОДРЕЂУЈЕ.
• ПР. ТВОЈА МАЈКА ИЂАШЕ ЈЕДНАКО У СЕЉАЧКОМ ОДЕЛУ.
• МОЈИ ОМИЉЕНИ ФИЛМОВИ СУ ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ И ТРЕЋИ ЧОВЕК.
• ДО НОВОГ УСТАВА ПРЕКО КОНЦЕНТРАЦИОНЕ ВЛАДЕ.
• ПОСТОЈИ: ПРИДЕВСКИ АТРИБУТ, ПАДЕЖНИ АТРИБУТ И АТРИБУТИВ
ДОПУНСКИ И ПРИЛОШКИ ПРЕДИКАТИВИ

• ПРЕДИКАТИВИ СУ ИМЕНИЧКА ИЛИ ПРИДЕВСКА СИНТАГАМА КОЈА ФОРМИРА


КОНСТРУКЦИЈЕ НОМ. ЈД./ИНСТР. ЈД/ЗА + АКУЗ. СТОЈИ УЗ ГЛАГОЛЕ НЕПОТПУНОГ
ЗНАЧЕЊА ТЈ. УЗ СЕМИКОПУЛАТИВНЕ ГЛАГОЛЕ: ЗВАТИ, НАЗВАТИ, СМАТРАТИ,
ПРОГЛАСИТИ, ПОСТАТИ, ПОСТАВИТИ, ИМЕНОВАТИ…
ПР. ЗОВЕМ СЕ ДАНИЈЕЛА. У ГРАДУ ГА СМАТРАЈУ УСПЕШНИМ. ПРОГЛАШЕН ЈЕ ЗА
КРАЉА. ДАНИ СУ ПОСТАЛИ ДУЖИ.
• ПРИЛОШКИ ПРЕДИКАТИВ: ЈЕДИНИЦА ПРИЛОШКОГ ЗНАЧЕЊА У КОЈОЈ ГЛАГОЛ
ЗАХТЕВА ДОПУНУ ЗА МЕСТО, НАЧИН, МЕРУ И НАМЕНУ: ЈА СТАНУЈЕМ ОВДЕ.
УТАКМИЦА ЋЕ БИТИ СУТРА.
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ

ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ИМАЈУ ФУНКЦИЈУ ДА ПРУЖЕ ДОДАТНУ ИНФОРМАЦИЈУ О СИТУАЦИЈИ КОЈА ЈЕ ОЗНАЧЕНА
ПРЕДИКАТОМ. ПОСТОЈЕ ОДРЕДБЕ ЗА МЕСТО, ВРЕМЕ, НАЧИН, КОЛИЧИНУ/МЕРУ И УЗРОК.
• ОПШТЕ ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ: НЕ ЗАВИСЕ ОД ТИПА ГЛАГОЛА: ЈУЧЕ ЈЕ ПАДАЛА КИША.
• ПОСЕБНЕ ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ: ЗАВИСЕ ОД ГЛАГОЛА: ЈАСНА ИДЕ КУЋИ. (ПРАВАЦ)
ОДРЕДБЕ СУ ФАКУЛТАТИВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ (ПРУЖАЈУ ДОДАТНУ ИНФОРМАЦИЈУ И НИСУ ОБАВЕЗНИ У
РЕЧЕНИЦИ)
ПР. ЈАВИЋУ ТИ СЕ СУТРА. ДЕЦА СЕ ИГРАЈУ У ДВОРИШТУ. НИЈЕ СЕ ПОЈАВИО ЗБОГ ОБАВЕЗА. ЈЕЛЕНА МНОГО ПРИЧА.
• ОДГОВАРАЈУ НА СЛЕДЕЋА ПИТАЊА: ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ: КАД? ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА МЕСТО: ГДЕ?
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА НАЧИН: КАКО? ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА КОЛИЧИНУ: КОЛИКО? ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА
УЗРОК: ЗБОГ ЧЕГА, ЗАШТО? ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА ЦИЉ И НАМЕНУ: ЧЕМУ? ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА ДРУШТВО:
С КИМ?
ПРИЛОШКЕ ДОПУНЕ

• ПРИЛОШКЕ ДОПУНЕ СУ У РЕЧЕНИЦИ ОБАВЕЗНЕ. ТО СУ ГЛАГОЛСКЕ ДОПУНЕ КОЈОМ


СЕ ИСКАЗУЈЕ ВРЕМЕ, МЕСТО, НАЧИН, КОЛИЧИНА, УЗРОК ИЛИ ЦИЉ ВРШЕЊА РАДЊЕ
ИСКАЗАНЕ ПРЕДИКАТОМ.
• ОВАЈ ЏАК ТЕЖИ ДЕСЕТ КГ.
• ДОМАЋИН ЈЕ УВЕО ГОСТЕ У САЛОН.
• КОНЦЕРТ ПОЧИЊЕ У ПЕТ САТИ.
• МАШИНА СЛУЖИ ЗА ПРАЊЕ ВЕША.
• ХАЉИНА КОШТА 5000 ДИНАРА.
АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ

АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ ОДРЕЂУЈЕ ИСТОВРЕМЕНО И СУБЈЕКАТ И ПРЕДИКАТ. ЊИМЕ СЕ ИСКАЗУЈЕ КАРАКТЕРИСТИКА


СУБЈЕКАТСКОГ ИЛИ ОБЈЕКАТСКОГ ПОЈМА АКТУЕЛНОГ У ВРЕМЕ ВРШЕЊА РАДЊЕ ОЗНАЧЕНЕ ГЛАГОЛОМ. СРОДАН ЈЕ
ПРЕДИКАТИВИМА ЈЕР ПРОПИСУЈЕ САДРЖАЈ СУБЈЕКТА ИЛИ ОБЈЕКТА, АЛИ СЕ ТО НЕ ВРШИ ПРЕКО ГЛАГОЛА КАО КОД
ПРЕДИКАТИВА. НАЈЧЕШЋЕ ЈЕ ТО ОДРЕДБА ЈЕР СЕ ИЗНОСИ НЕОБАВЕЗНА ИНФОРМАЦИЈА.
• ИВАН ЈЕ КОРАЧАО ПОГНУТЕ ГЛАВЕ.
• ТАЊА ЈЕ СТИГЛА ПРВА.
• КАО ДЕТЕ ДОСЕЛИО СЕ У БЕОГРАД.
• РАДИЛА ЈЕ У ШТАМПАРИЈИ КАО КОРЕКТОР.
• НИКОЛА ЈЕ ИЗАШАО НА ИСПИТ ОДЛИЧНО ПРИПРЕМЉЕН.
• ДОШАО ЈЕ СА УТАКМИЦЕ ИЗНЕРВИРАН.
• ИШАО ЈЕ БОС.
АПОЗИЦИЈА

НАЧИН ДА СЕ ИСКАЖЕ ИНФОРМАЦИЈА О НЕКОМ ИМЕНИЧКОМ ПОЈМУ ЈЕ УПОТРЕБА


ИЗДВОЈЕНИХ ОДРЕДБИ: АПОЗИТИВА И АПОЗИЦИЈЕ.
АПОЗИЦИЈА ЈЕ ИМЕНИЧКА СИНТАГМА КОЈА СЕ НАЛАЗИ У ИСТОМ ПАДЕЖУ КАО И
ИНФОРМАЦИЈА НА КОЈУ СЕ ОДНОСИ. ЗАТО МОЖЕ ЗАМЕНИТИ СУБЈЕКАТ. УВЕК ЈЕ
ИЗДВОЈЕНА ЗАПЕТАМА КАО НАКНАДНО УНЕСЕН РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАН.
• МАРКО ЈЕ РАЗГОВАРАО СА НОВИМ УЧЕНИКОМ, ЗОРАНОВИМ МЛАЂИМ БРАТОМ.
• БЕОГРАД, ГЛАВНИ ГРАД НАШЕ ЗЕМЉЕ, ЛЕЖИ НА УШЋУ САВЕ У ДУНАВ.
• ДЕЈАН, МОЈ БРАТ, ВОЛИ ДА ПЕЦА.
АПОЗИТИВ

АПОЗИТИВ ЈЕ ПРИДЕВСКА СИНТАГМА У НЕОДРЕЂЕНОМ ВИДУ КОЈА СЕ СЛАЖЕ СА


ИМЕНИЦОМ У РОДУ, БРОЈУ И ПАДЕЖУ. ЊИМЕ СЕ ОДРЕЂЕНА ОСОБИНА ПРИПИСУЈЕ
СУБЈЕКТУ.
• МИЛАН, УМОРАН ОД ПЕШАЧЕЊА, СЕО ЈЕ ДА СЕ ОДМОРИ.
• НА АУТОБУСКОЈ СТАНИЦИ СЕДЕО ЈЕ ИВАН, СА ОГРОМНИМ РАНЦЕМ.
• ЈАСНА ЈЕ ПОСЕТИЛА ТАЊУ, БОЛЕСНУ ОД ГРИПА.
• ИВАНОВ БРАТ, СТУДЕНТ ПРАВА, ПОЛОЖИО ЈЕ СВЕ ИСПИТЕ.
• МАЧКА, НАКОСТРЕШЕНА ОД СТРАХА, САКРИЛА СЕ ПОД КРЕВЕТ.
ПОСЕБНИ ТИПОВИ ПРЕДИКАТСКИХ
РЕЧЕНИЦА

БЕЗЛИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ
• БЕЗЛИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ ПРОЦЕС, ПОЈАВУ ИЛИ СТАЊЕ КОЈЕ СЕ
РЕАЛИЗУЈЕ БЕЗ УЧЕШЋА НОСИОЦА СИТУАЦИЈЕ. ДАКЛЕ, СУБЈЕКАТ НЕ
ПОСТОЈИ, А ГЛАГОЛ СЕ НАЛАЗИ У НЕУТРАЛНОМ, БЕЗЛИЧНОМ ОБЛИКУ (3.ЛИЦЕ
ЈД. СРЕДЊЕГ РОДА)
ПР. СВИТАЛО ЈЕ. СВАНУЛО ЈЕ.
• СУБЈЕКАТСКО-ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА: СУБЈЕКАТ ПОСТОЈИ, СИТУАЦИЈА СЕ
ПРИПИСУЈЕ НОСИОЦУ И ПОСТОЈИ ЛИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИК.
ОБЕЗЛИЧЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ
ОБЕЗЛИЧЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ ФОРМИРАНЕ СУ ОД ЛИЧНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА И ПОДРАЗУМЕВА СЕ ВРШИЛАЦ РАДЊЕ (АГЕНС).
ДАКЛЕ, НЕМА СУБЈЕКТА ВЕЋ СЕ ОН ПОДРАЗУМЕВА (ДЕАГЕНТИЗАЦИЈА). ПОСТОЈИ БЕЗЛИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИК И
ПОВРАТНИ ОБЛИК СЕ.
• ПР. ЉУДИ СУ НЕКАДА РЕТКО ПУТОВАЛИ. – НЕКАДА СЕ РЕТКО ПУТОВАЛО.
• ГОСТИ ОВОГ РЕСТОРАНА ДОБРО ЈЕДУ. – У ОВОМ РЕСТОРАНУ СЕ ДОБРО ЈЕДЕ.
• ГЛЕДАОЦИ У ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ ДОСТА ПРАТЕ ТЕНИС. – У ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ СЕ ДОСТА ПРАТИ ТЕНИС.
 
ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНЕ РЕЧЕНИЦЕ
ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНЕ РЕЧЕНИЦЕ СУ РЕЧЕНИЦЕ КОЈИМА СЕ ИСКАЗУЈЕ (НЕ)ПОСТОЈАЊЕ НЕКОГ ПОЈМА.
• ПР. БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ЦАР. НЕМА НАСТАВЕ ДАНАС. ИМА КИШЕ. НЕМА ВОДЕ. БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ЧОВЕК.
ПАСИВНЕ РЕЧЕНИЦЕ
ПАСИВНЕ РЕЧЕНИЦЕ САСТОЈЕ СЕ ОД СУБЈЕКТА (ПАЦИЈЕНСА) И ПРЕДИКАТА КОЈИ СЕ НАЛАЗИ У ЛИЧНОМ ГЛАГОЛСКОМ ОБЛИКУ
ПАРТИЦИПСКОГ ПАСИВА, А ПРИ ТОМЕ МОРА БИТИ ПРЕЛАЗНИ БУДУЋИ ДА САДРЖИ АГЕНТИВНУ ОДРЕДБУ (ОД СТРАНЕ + ИМЕНИЧКИ
ИЗРАЗ У ГЕНИТИВУ)
• ПАРТИТИВНИ ПАСИВ: ТРПНИ ПРИДЕВ (ТОРТА ЈЕ НАПРАВЉЕНА)
• РЕФЛЕКСИВНИ ПАСИВ: ПОДРАЗУМЕВА ПОВРАТНУ РЕЧЦУ СЕ (ПРОЗОР СЕ СЛОМИО)
ПР. УЧЕНИЦИ СУ ХВАЛИЛИ ИВАНА. – ИВАН ЈЕ ХВАЉЕН ОД СТРАНЕ УЧЕНИКА.
ДЕЦА СУ НАПРАВИЛА СНЕШКА БЕЛИЋА. – СНЕШКО БЕЛИЋ ЈЕ НАПРАВЉЕН (ОД СТРАНЕ ДЕЦЕ)
СПЕЦИЈАЛНЕ НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ
• СПЕЦИЈАЛНЕ НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ СВОЈОМ СИНТАКСИЧКОМ КОНСТРУКЦИЈОМ ЧИНЕ ФОРМУЛАЦИЈУ ПОРУКЕ ПРИЛАГОЂЕНУ
КОМУНИКАТИВНОЈ СИТУАЦИЈИ ТЈ. КОНТЕКСТУ, КАО И ОДРЕЂЕНИМ ЕКСПРЕСИВНИМ ПОТРЕБАМА ГОВОРНИКА.
ПР. АУТО! ЕВО АУТОБУСА! НЕВАЉАЛАЦ! СТИГОСМО НА ВРЕМЕ! ТИШИНА! НАПОЉЕ! ВАТРА! ГЛЕ ЊЕГА!
ОДРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ
ПР. ТАЊА ЈЕ ОТИШЛА У ПОЗОРИШТЕ. – ТАЊА НИЈЕ ОТИШЛА У ПОЗОРИШТЕ.
• ОПШТЕ НЕГИРАЊЕ: МАРКО НИЈЕ КУПИО КЊИГУ.
• ПОСЕБНО НЕГИРАЊЕ: МАРКО НИЈЕ КУПИО КЊИГУ, ВЕЋ СВЕСКУ.
• ДВОСТРУКО НЕГИРАЊЕ: ОН НИШТА НЕ ЗНА.

КОНГРУЕНЦИЈА ЈЕ СЛАГАЊЕ РЕЧИ У РОДУ, БРОЈУ И ПАДЕЖУ.


• КОНГРУЕНТНЕ РЕЧИ СУ: ПРИДЕВИ И ГЛАГОЛИ. КОНТРОЛОРИ КОНГРУЕНЦИЈЕ СУ ИМЕНИЦЕ И ЗАМЕНИЦЕ.
• КОНГРУЕНТНЕ КАТЕГОРИЈЕ: РОД, БРОЈ, ПАДЕЖ (ПРИДЕВСКЕ РЕЧИ) И ЛИЦЕ, РОД, БРОЈ (ГЛАГОЛИ)
СИСТЕМ ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА

• ОБЕЛЕЖЈА ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА


-ВЕЗНИЦИ ЗАВИСНИ
-ОДНОСНЕ ЗАМЕНИЦЕ, УПИТНЕ ЗАМЕНИЦЕ И ПРИЛОЗИ ЗА МЕСТО
-РЕЧЦЕ ДА ЛИ, ЛИ, НЕКА
• ИМЕНИЧКУ ВРЕДНОСТ ИМАЈУ ИЗРИЧНЕ И ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕ; ПРИДЕВСКУ
ВРЕДНОСТ ИМАЈУ (ПРИДЕВСКЕ) ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕ, А НАЈВЕЋИ БРОЈ РЕЧЕНИЦА
ИМАЈУ ПРИЛОШКУ ВРЕДНОСТ.
• ГЛАВНА РЕЧЕНИЦА + ЗАВИСНА РЕЧЕНИЦА
ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

• ИЗРИЧНИМ РЕЧЕНИЦАМА СЕ ИЗРИЧЕ САДРЖАЈ НЕКЕ СИТУАЦИЈЕ И НАЈВАЖНИЈА ФУНКЦИЈА ЈЕ ФУНКЦИЈА (НЕ)ПРАВОГ ОБЈЕКТА УЗ
ГЛАГОЛЕ: ГОВОРЕЊА (КАЗАТИ, ПРИЧАТИ, САОПШТИТИ, РЕЋИ, ПИТАТИ, ПРЕДЛОЖИТИ), МИШЉЕЊА (МИСЛИТИ, РАЗМИШЉАТИ,
ВЕРОВАТИ), ОПАЖАЊА (ВИДЕТИ, ГЛЕДАТИ, ЧУТИ, СЛУШАТИ) И ОСЕЋАЊА (ВОЛЕТИ, ЖЕЛЕТИ, ЖУДЕТИ)…
ПР. ПИТАЛА МЕ ЈЕ ГДЕ ДА ИДЕ. ПИТАЛА ГА ЈЕ КАДА ЋЕ СЕ НАЋИ. РАЗГОВАРАЛИ СМО О ТОМЕ КАКО ДА ПРОВЕДЕМО ВЕЧЕ.
 ВРСТЕ ИЗРИЧНИХ РЕЧЕНИЦА:
• ИЗРИЧНА РЕЧЕНИЦА У УЖЕМ СМИСЛУ (ДЕКЛАРАТИВНА) ЈЕ РЕЧЕНИЦА КОЈОМ СЕ ИСКАЗУЈУ ОБАВЕШТЕЊА. (ДА СЕ МОЖЕ ЗАМЕНИТИ
СА КАКО)
ПР. МАРКО ЈЕ РЕКАО ДА ЋЕ ДОЋИ.
• ЗАВИСНОУПИТНА РЕЧЕНИЦА ЈЕ РЕЧЕНИЦА КОЈОМ СЕ ИСКАЗУЈУ ПИТАЊА: КО, ШТА, КАДА, ЛИ, ДА ЛИ…
ПР. ЗОРАН ЈЕ ПИТАО КО ЈЕ ДОБИО НАГРАДУ.
• МОДАЛНА РЕЧЕНИЦА ЈЕ РЕЧЕНИЦА КОЈОМ СЕ ИСКАЗУЈУ ЗАПОВЕСТИ, МОЛБЕ, ЗАХТЕВИ. (ДА СЕ НЕ ЗАМЕЊУЈЕ СА КАКО)
ПР. МАРКО ЈЕ ЗАХТЕВАО ОД ЗОРАНА ДА МУ ВРАТИ КЊИГЕ.
ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕ СУ ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ ЧИЈИ СЕ САДРЖАЈ ПРИПИСУЈЕ ИМЕНИЧКИМ ПОЈМОВИМА НА КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ.
• ПР. ИВАН ИМА НОВИ РАЧУНАР, КОЈИ ЈЕ ПОКЛОН ОД ЊЕГОВИХ РОДИТЕЉА.
• КУПИЛА САМ ЦИПЕЛЕ КОЈЕ САМ ЈАКО ЖЕЛЕЛА.
• ДОШЛИ СУ ЂАЦИ КОЈИ СУ ИЗ БЕОГРАДА.
• ДОНЕСИ МИ СВЕ ШТО САМ ТРАЖИЛА.
 ПОСТОЈИ ТРИ ТИПА ВЕЗЕ СА ИМЕНИЧКИМ ПОЈМОМ:
• РЕЧЕНИЦА СЕ ОДНОСИ НА ДАТИ ПОЈАМ (ЗАМЕНИЦА КОЈИ И ЧИЈИ): ТО ЈЕ МЛАДИЋ КОЈИ ИМА НОВИ РАЧУНАР. ТО ЈЕ МЛАДИЋ ЧИЈУ СИ СЕСТРУ
УПОЗНАО.
• РЕЧЕНИЦА СЕ ОДНОСИ НА КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОЈМА ( ЗАМЕНИЦА КАКАВ): НИКАД НИСАМ ВИДЕО РАЧУНАР КАКАВ ИМА НИКОЛА.
• РЕЧЕНИЦА СЕ ОДНОСИ НА ОБИМ И ДИМЕНЗИЈЕ ПОЈМА: НИКАД НИСАМ ВИДЕО РИБУ КОЛИКУ ЈЕ УПЕЦАО НИКОЛА.

ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕ СЕ НАЈВИШЕ УПОТРЕБЉАВАЈУ У ФУНКЦИЈИ АТРИБУТА И АПОЗИТИВА.


• ПОДИГАО ЈЕ РУКУ У КОЈОЈ ЈЕ ДРЖАО ТЕЛЕГРАМ. – АТРИБУТ
• ПОДИГАО ЈЕ ДЕСНУ РУКУ У КОЈОЈ ЈЕ ДРЖАО ТЕЛЕГРАМ. – АПОЗИТИВ
МЕСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

МЕСНЕ РЕЧЕНИЦЕ СУ ВРСТЕ ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА КОЈЕ СУ У ФУНКЦИЈИ


ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА МЕСТО.
ВЕЗНИЦИ: ГДЕ, КУДА, ОДАКЛЕ, ТУ, ТАМО, ТУДА…
• ПР. ГДЕ ЈЕ НЕКАДА БИЛА ЛЕДИНА, ДИЖЕ СЕ НОВО НАСЕЉЕ.
• ГДЕ ОН УДАРИ, ТУ ТРАВА НЕ РАСТЕ.
• СЕЛИ СМО ТАМО ОДАКЛЕ СЕ ДОБРО ВИДИ ТЕРЕН.
ВРЕМЕНСКЕ РЕЧЕНИЦЕ

ВРЕМЕНСКЕ РЕЧЕНИЦЕ СУ ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ КОЈЕ ИМАЈУ ВРЕМЕНСКО ЗНАЧЕЊЕ.


• ПР. ЧИМ СТИГНЕМ КУЋИ, ЈАВИЋУ СЕ. ПРИЧАМ ДОК МЕ ВИ НЕ СЛУШАТЕ.
 ВРЕМЕНСКЕ РЕЧЕНИЦЕ ИМАЈУ ДВА ОСНОВНА ПРИЛОШКА ЗНАЧЕЊА:
1) ВРЕМЕНСКО ЗНАЧЕЊЕ У УЖЕМ СМИСЛУ – ВЕЗНИК КАД
- ИСТОВРЕМЕНОСТ: КАД САМ СЕ ВРАЋАО КУЋИ, КУПИО САМ НОВИНЕ.
-ПОСТЕРИОРНОСТ: САМО ШТО ЈЕ ЛЕГАО У КРЕВЕТ, ЗАЗВОНИО ЈЕ ТЕЛЕФОН. (ВЕЗНИЦИ КАД, ПОШТО, НАКОН
ШТО, САМО ШТО, ЧИМ ШТО, ТЕК ШТО…)
-АНТЕРИОРНОСТ: ПРЕ НЕГО ШТО ЈЕ ОТИШАО НА ЛЕТОВАЊЕ, ПОСТАРАО СЕ ЗА СВЕ ПОСЛОВЕ (ВЕЗНИЧКИ ИЗРАЗ
ПРЕ НЕГО)
2) ЗНАЧЕЊЕ МЕРЕ ВРЕМЕНА – КОЛИКО ДУГО? ДОКЛЕ? ОТКАД?
УСЛОВНЕ РЕЧЕНИЦЕ

• УСЛОВНЕ РЕЧЕНИЦЕ СУ ВРСТЕ ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА КОЈИМА СЕ ОЗНАЧАВА НЕКИ УСЛОВ. ИМАЈУ ФУНКЦИЈУ
ОДРЕДБЕ ЗА УСЛОВ, А ОБЕЛЕЖЈА СУ: АКО, УКОЛИКО, ЛИ, КАД, ДА…
ПР. АКО СВЕ НАУЧИМ, ПОЛОЖИЋУ ИСПИТ.

• ПРЕМА ОСТВАРЉИВОСТИ УСЛОВА:


РЕАЛАН УСЛОВ: АКО БУДЕМ ДОБИО ПРЕМИЈУ, КУПИЋУ АУТО.
ПОТЕНЦИЈАЛНИ УСЛОВ: КАДА БИХ ДОБИО ПРЕМИЈУ, КУПИО БИХ АУТО.
ИРЕАЛНИ УСЛОВ: ДА ИМАМ АУТО, НЕ БИХ ИГРАО НА ЛУТРИЈИ.
• ПРЕМА ВРЕМЕНУ ВАЖЕЊА УСЛОВА: БУДУЋИ, САДАШЊИ, ПРОШЛИ И СВЕВРЕМЕНСКИ
АКО СИ ЗАБОРАВИО КАРТЕ, МОРАЋЕМО ДА СЕ ВРАТИМО. АКО СЕ ГВОЖЂЕ ЗАГРЕВА, ОНО СЕ ШИРИ.
УЗРОЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

УЗРОЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ СУ ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ СА УЗРОЧНИМ ЗНАЧЕЊЕМ. ИМАЈУ


ФУНКЦИЈУ ОДРЕДБЕ УЗРОКА, А ОБЕЛЕЖЈА СУ: ЈЕР, ЗАТО ШТО, СТОГА ШТО,
ПОШТО, БУДУЋИ ДА…
• ВРАТИ МИ БЕЛЕШКЕ ЗАТО ШТО СПРЕМАМ ИСПИТ.
• НИЈЕ ДОШАО ЈЕР СЕ УСПАВАО.
• МАРИЈА НИЈЕ ДОШЛА У ШКОЛУ ПОШТО СЕ РАЗБОЛЕЛА.
ПОСЛЕДИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

• ПОСЛЕДИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ СУ ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ КОЈИМА СЕ КАРАКТЕРИШЕ


НАЧИН РЕАЛИЗОВАЊА НЕКЕ СИТУАЦИЈЕ ИЛИ СЕ ИСКАЗУЈЕ ПОСЛЕДИЦА НЕКЕ
СИТУАЦИЈЕ, ОСОБИНЕ ИЛИ ПОЈАВЕ. ИМАЈУ ФУНКЦИЈУ ПОСЛЕДИЧНЕ ДОПУНЕ.
ПР. ЗОРАН ТАКО ВОЗИ ДА МУ СЕ СВИ ДИВЕ. ЈАСНА РАДИ СА ТОЛИКОМ ЕНЕРГИЈУ
ДА СЕ СВИ ДИВЕ. ТОЛИКО ЈЕ БУЧНО ДА МИ СВЕ БРУЈИ У ГЛАВИ.
* ПСЕУДОЗАВИСНЕ ПОСЛЕДИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ СА ВЕЗНИКОМ ТАКО ДА: ЗОРАН ВРЛО
ВЕШТО ВОЗИ АУТО ТАКО ДА МУ СЕ СВИ ДИВЕ.
НАМЕРНЕ РЕЧЕНИЦЕ

• НАМЕРНЕ РЕЧЕНИЦЕ СУ ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ КОЈЕ ПОКАЗУЈУ ЦИЉ ИЛИ СВРХУ ПРЕДУЗИМАЊА РАДЊЕ
У ВИШОЈ РЕЧЕНИЦИ.
• НАМЕРНЕ РЕЧЕНИЦЕ УПОТРЕБЉАВАЈУ СЕ КАО ДОПУНА И ОДРЕДБА ЗА ЦИЉ: ИДЕМ ДА КУПИМ ХЛЕБ.
ПР. ЗА ОДРЕДБЕ ЦИЉА: УЗЕО ЈЕ ТАКСИ ДА БИ СТИГАО НА ВРЕМЕ.
• ТАЊА СЕ ПОМЕРИЛА ДА БИ ЈАСНА МОГЛА ДА ПРОЂЕ.
• ПОШАЉИ ПИСМО АВИОНОМ ДА БИ БРЖЕ СТИГЛО.
ПР. ЗА ДОПУНЕ ЦИЉА: МАРКО ЈЕ ОТИШАО ДА СПАВА.
• МАРКО ЈЕ ОДНЕО САТ ДА СЕ ПОПРАВИ.
• МАРКО ЈЕ ИШАО ДА КУПИ НОВИНЕ.
ПОРЕДБЕНЕ (НАЧИНСКЕ) РЕЧЕНИЦЕ

• ПОРЕДБЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ СУ ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ КОЈЕ КАРАКТЕРИШУ НАЧИН


РЕАЛИЗОВАЊА НЕКЕ СТИУАЦИЈЕ: ПРИЧА КАО ДА ЈЕ НАВИЈЕН.
• ПОРЕДБЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ ЗА ЈЕДНАКОСТ (КАО ШТО, КАО ДА, КОЛИКО): ПОСТУПИО
ЈЕ КАО ШТО МУ ЈЕ БИЛО РЕЧЕНО. ПОМОГЛИ СМО МУ ОНОЛИКО КОЛИКО СМО
МОГЛИ.
• ПОРЕДБЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ ЗА НЕЈЕДНАКОСТ (НЕГО/НО ШТО, НЕГО/ НО ДА): ТАЈ
ФИЛМ ЈЕ БОЉИ НЕГО ШТО СМО МИСЛИЛИ. УМОРИО САМ СЕ ВИШЕ НО ДА САМ
ЦЕО ДАН РАДИО.
ДОПУСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

• ДОПУСНЕ РЕЧЕНИЦЕ СУ ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ СА ДОПУСНИМ ЗНАЧЕЊЕМ ТЈ.


РЕЧЕНИЦЕ КОЈЕ ПОКАЗУЈУ ДА СЕ СИТУАЦИЈА ОЗНАЧЕНА ВИШОМ РЕЧЕНИЦОМ
ОСТВАРУЈЕ УПРКОС ОНОМЕ ШТО ЗНАЧИ ЗАВИСНА РЕЧЕНИЦА.
• ИМАЈУ ФУНКЦИЈУ ДОПУСНЕ ОДРЕДБЕ. ОБЕЛЕЖЈА: ИАКО, МАДА, ПРЕМДА…
ПР. ИАКО ЈЕ ПОЖУРИО, ИПАК НИЈЕ СТИГАО НА ВРЕМЕ. ПОШЛИ СУ НА ИЗЛЕТ,
МАДА ЈЕ ПАДАЛА КИША. ПРЕМДА ЈЕ СИЈАЛО СУНЦЕ, ИПАК ЈЕ БИЛО ХЛАДНО.
ИАКО НИСАМ СВЕ НАУЧИЛА, ПОЛОЖИЛА САМ.
СИСТЕМ НЕЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА

• ОБАВЕШТАЈНЕ РЕЧЕНИЦЕ УПОТРЕБЉАВАЈУ СЕ ЗА ПРУЖАЊЕ ИНФОРМАЦИЈЕ.


НЕМАЈУ ПОСЕБНО ОБЕЛЕЖЈЕ, АЛИ ЈЕ ЊИХОВА ФУНКЦИЈА ОБЕЛЕЖЕНА
ИНТОНАЦИЈОМ ТЈ. ИНТЕРПУНКЦИЈОМ: ИВАН ЈЕ ДОШАО . (ТАЧКА)
• УПИТНЕ РЕЧЕНИЦЕ СЕ КОРИСТЕ КАДА СЕ ТРАЖИ ИНФОРМАЦИЈА У ВЕЗИ СА
ОЗНАЧЕНОМ СИТУАЦИЈОМ. ОСНОВНИ ТИП ОДГОВОРА ЈЕ ДА/НЕ: ДА ЛИ ИВАН
ДОЛАЗИ? ЗАР ИВАН ДОЛАЗИ?
ПОСЕБНА УПИТНА РЕЧЕНИЦА: КО ЈЕ ДОШАО? КАД ИВАН ДОЛАЗИ? ЧИЈИ ЈЕ ТО
МАЧАК? КУДА ОН ИДЕ? ОДАКЛЕ СИ ДОШАО? ОТКАД СИ ТУ? ДОКЛЕ ЋЕШ ЧЕКАТИ?
• ЗАПОВЕДНЕ РЕЧЕНИЦЕ ПОДСТИЧУ ИЛИ ЗАБРАЊУЈУ РЕАЛИЗОВАЊЕ ОНОГА ШТО ЗНАЧИ РЕЧЕНИЦА. ЈАВЉАЈУ СЕ У ВИДУ
ЗАПОВЕСТИ, ЗАХТЕВА, МОЛБЕ…
ПР. ДОЂИ! ПОПИЈ! ПАЗИ! НЕ ДИРАЈ КЊИГУ! НЕКА ИВАН НЕ ДОЛАЗИ!
• РЕЧЕНИЦЕ КОЈИМ СЕ ИЗРИЧЕ ЗАБРАНА, ПРОХИБИТИВНЕ РЕЧЕНИЦЕ: ДА МИ СУТРА ВРАТИШ КЊИГУ! ДА СЕ НИСТЕ МАКЛИ!
• ЖЕЉНЕ РЕЧЕНИЦЕ ИСКАЗУЈУ ЖЕЉУ ДА ДОЂЕ ДО ОСТВАРЕЊА ОНОГА ШТО РЕЧЕНИЦА ЗНАЧИ (ПРИЖЕЉКИВАЊЕ,
БЛАГОСЛОВ).
ПР. ЖИВЕЛИ! ЖИВ МИ БИО! НЕКА БОЉИ ПОБЕДИ! НЕКА ЈЕ СА СРЕЋОМ! НИКАДА СРЕЋЕ НЕМАЛИ! ДАБОГДА БЕЛОГ ДАНА НЕ
ВИДЕЛА!
• УЗВИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ ПОКАЗУЈУ ПОСТОЈАЊЕ ЕКСПРЕСИВНОГ СТАВА ПРЕМА ОНОМЕ ШТО ЗНАЧИ РЕЧЕНИЦА: АЛА ГА ЈЕ
УДАРИО! КАКО ГА ЈЕ УДАРИО! КО ТО НЕ ЗНА!
 
 
НАПОРЕДНИ ОДНОС МЕЂУ НЕЗАВИСНИМ РЕЧЕНИЦАМА

• САСТАВНИ ОДНОС ЈАВЉА СЕ МЕЂУ РЕЧЕНИЦАМА ЧИЈА ЈЕ САДРЖИНА ИСТОГ СМЕРА.


• ОБЛЕЖЈА СУ ВЕЗНИИ: И, ПА, ТЕ, НИ, НИТИ

ПР. ЈАСНА СЕДИ ЗА СТОЛОМ И ПИШЕ. ЗОРАН СЕ НЕ КЛИЗА НИТИ СЕ СКИЈА. МАРКО ЈЕ СВРАТИО
КОД ЗОРАНА ПА ЈЕ ОТИШАО НА ТРЕНИНГ. СЛАВКО СЕДИ НА КЛУПИ И НИКО ГА НЕ ВИДИ.
• РАСТАВНИ ОДНОС ПОВЕЗУЈЕ РЕЧЕНИЦЕ КОЈИМА СЕ ИЗНОСЕ АЛТЕРНАТИВНЕ СИТУАЦИЈЕ.
• ОБЕЛЕЖЈА: ИЛИ, БИЛО ДА
ПР. ЗОРАН ЋЕ ДОЋИ ИЛИ ЋЕ ТЕЛЕФОНИРАТИ. ИЛИ ГРМИ ИЛ СЕ ЗЕМЉА ТРЕСЕ. БИЛО ДА ИДЕ НА
МОРЕ, БИЛО ДА ИДЕ НА ПЛАНИНУ, СВАКАКО ЋЕ СЕ ОДМОРИТИ. ИЛИ ДОЂИ ИЛИ СЕ ЈАВИ.
• СУПРОТНИ ОДНОС ПОВЕЗУЈЕ РЕЧЕНИЦЕ МЕЂУ ЧИЈИМ САДРЖАЈИМА ПОСТОЈИ
НЕПОДУДАРНОСТ, СУПРОТНОСТ.
• ОБЕЛЕЖЈА СУ ВЕЗНИЦИ: А, АЛИ, НО, НЕГО, ВЕЋ, ИПАК
ПР. МАРКО ЈЕ ОТИШАО, А ИВАН ЈЕ ОСТАО. СЛАВКО СЕДИ НА КЛУПИ, А НИКО ГА НЕ
ВИДИ. ПРИЧАМ, А НИКО МЕ НЕ СЛУША. ТАЊА СЕ НИЈЕ ОСЕЋАЛА ДОБРО, АЛИ ЈЕ
ИПАК ОТИШЛА У ШКОЛУ. ЗОРАН НИЈЕ ДОШАО, ВЕЋ СЕ ЈАВИО ТЕЛЕФОНОМ.
• ЗАКЉУЧНИ ОДНОС: ОБЕЛЕЖЈА: ДАКЛЕ, ПРЕМА ТОМЕ, СТОГА
ПР. НИКОЛА НИЈЕ НАШАО КАРТЕ, ПРЕМА ТОМЕ, НЕЋЕМО ИЋИ НА КОНЦЕРТ.
• ИСКЉУЧНИ ОДНОС: ОБЕЛЕЖЈА: САМО ШТО, ЈЕДИНО ШТО, ТЕК ШТО, ОСИМ
ПР. СВИ СУ СЕ ВРАТИЛИ КУЋИ, САМО ЈЕ ЗОРАН НАСТАВИО ПУТ. СВИ ЋУТЕ, САМО
БЕБА ПЛАЧЕ. СВИ СУ ДОШЛИ У ШКОЛУ, ОСИМ МАРКА.
• ГРАДАЦИОНИ ОДНОС: НЕ САМО ШТО/ДА…НЕГО, НО, ВЕЋ, НИ, А КАМОЛИ
1.ТИП: ТАЊА НЕ САМО ШТО ЈЕ ПАМЕТНА, ВЕЋ ЈЕ И ВРЛО ВРЕДНА. НЕ САМО ДА
НИЈЕ ДОШЛА, НЕГО СЕ НИЈЕ НИ ЈАВИЛА.
2.ТИП: ОН НИ НЕ РАЗУМЕ НЕМАЧКИ, А КАМОЛИ ДА ГА ГОВОРИ. НИЈЕ СЕ ЈАВИЛА, А
КАМОЛИ ДОШЛА.
ЗНАЧЕЊА ПАДЕЖА

• НОМИНАТИВ: КО РАДИ? ШТА СЕ ДЕШАВА? ПАС ЈЕ ПОЈУРИО ЗЕЦА. (КО ЈЕ ПОЈУРИО ЗЕЦА?) ФУНКЦИЈА: СУБЈЕКАТ; ЗНАЧЕЊЕ: ВРШИЛАЦ РАДЊЕ

• ГЕНИТИВ: ДЕО КОГА, ЧЕГА?


• ДОДАЈ МИ ВОДЕ (ЧАШУ ВОДЕ). (ДАЈ МИ ЧЕГА?)
ФУНКЦИЈА: ОБЈЕКАТ ЗНАЧЕЊЕ: ДЕОНО
• УШЛА ЈЕ У КУЋУ МОГА СТРИЦА. (КУЋА КОГА?)
ФУНКЦИЈА: АТРИБУТ; ЗНАЧЕЊЕ: ПРИСВОЈНО (ЧИЈЕ?)
• ДЕВОЈЧИЦА ДУГЕ КОСЕ ВИЧЕ ПОД ПРОЗОРОМ.
ФУНКЦИЈА: АТРИБУТ; ЗНАЧЕЊЕ: ОПИСНО (КАКВА?)
• ПТИЦА ЈЕ ДОЛЕТЕЛА СА КРОВА. (СА ЧЕГА?)
ФУНКЦИЈА: ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА МЕСТО; ЗНАЧЕЊЕ: ПОТИЦАЊЕ (ОДАКЛЕ?)
• ИЗНАД КУЋЕ ЈЕ СВИТАЛО. (ИЗНАД ЧЕГА?)
ФУНКЦИЈА: ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА МЕСТО; ЗНАЧЕЊЕ: МЕСНО (ГДЕ?)
• СРЕЛИ СМО СЕ ПРЕ КОНЦЕРТА. (ПРЕ ЧЕГА?)
ФУНКЦИЈА: ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ; ЗНАЧЕЊЕ: ВРЕМЕНСКО
• ПРИЧАО ЈЕ БЕЗ ПРЕСТАНКА. (БЕЗ ЧЕГА?)
ФУНКЦИЈА: ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА НАЧИН: ЗНАЧЕЊЕ: НАЧИНСКО
• КАЗНИЛИ СУ ГА ЗБОГ НЕСТАШЛУКА. (ЗБОГ ЧЕГА?)
ФУНКЦИЈА: ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА УЗРОК; ЗНАЧЕЊЕ: УЗРОЧНО
• ТРЧИМ РАДИ ЗДРАВЉА. (РАДИ ЧЕГА?)
ФУНКЦИЈА: ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА ЦИЉ; ЗНАЧЕЊЕ: ЦИЉНО
ДАТИВ: КОМЕ, ЧЕМУ ИДЕШ?
• ВОЗИО СЕ КА ГРАДУ. (КА ЧЕМУ?)
ФУНКЦИЈА: ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА МЕСТО; ЗНАЧЕЊЕ: УПРАВЉЕНОСТ
(ЦИЉ) КРЕТАЊА
• ПОСЛАЛА САМ ПИСМО ДРУГАРИЦИ. (ПИСАЛА ЈЕ КОМЕ?)
ФУНКЦИЈА: НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ; ЗНАЧЕЊЕ: НАМЕНА
АКУЗАТИВ: КОГА, ШТА ВИДИШ?
• ПОСЛАЛА САМ ПИСМО ДРУГАРИЦИ. (ШТА ЈЕ ПОСЛАЛА?)
ФУНКЦИЈА: ПРАВИ ОБЈЕКАТ; ЗНАЧЕЊЕ: ПРЕДМЕТ РАДЊЕ
• МАЧКА СЕ ПОПЕЛА НА ДРВО. (НА ШТА СЕ ПОПЕЛА?)
ФУНКЦИЈА: ПРИЛ. ОДРЕДБА ЗА МЕСТО; ЗНАЧЕЊЕ: МЕСНО
• ДОЋИ ЋУ ЗА ЈЕДАН САТ.
ФУНКЦИЈА: ПРИЛ. ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ; ЗНАЧЕЊЕ: ВРЕМЕНСКО
• СПРЕМАМ СЕ НА БРЗИНУ.
ФУНКЦИЈА: ПРИЛ. ОДРЕДБА ЗА НАЧИН; ЗНАЧЕЊЕ: НАЧИНСКО
• ОТИШАО ЈЕ ПО ЛЕКАРА. (ПО КОГА?)
ФУНКЦИЈА: ОДРЕДБА ЦИЉА; ЗНАЧЕЊЕ: ЦИЉНО
ВОКАТИВ: ХЕЈ!
• МИЛАНЕ, ИСПРИЧАЈ НАМ ВИЦ.
ФУНКЦИЈА: / (ВОКАТИВ НЕМА ФУНКЦИЈУ У РЕЧЕНИЦИ); ЗНАЧЕЊЕ: ОБРАЋАЊЕ
 
ИНСТРУМЕНТАЛ: СА КИМ ИДЕШ? ЧИМЕ РАДИШ?
• ИДЕМ НА КОНЦЕРТ СА ДРУГОВИМА. (СА КИМ ИДЕМ?)
ФУНКЦИЈА: ОДРЕДБА ДРУШТВА; ЗНАЧЕЊЕ: ДРУШТВО
• ПИШЕМ ПЕНКАЛОМ. (ЧИМЕ ПИШЕМ?)
ФУНКЦИЈА: ОДРЕДБА СРЕДСТВА; ЗНАЧЕЊЕ: СРЕДСТВО
• ДЕВОЈЧИЦА СА ДУГОМ КОСОМ ВИЧЕ ИСПОД ПРОЗОРА. (СА ЧИМ?)
ФУНКЦИЈА: АТРИБУТ; ЗНАЧЕЊЕ: ОПИСНО (КАКВА?)
• МАЧАК СПАВА ПОД СТОЛОМ. (ПОД ЧИМ?)
ФУНКЦИЈА: ПРИЛ. ОДРЕДБА ЗА МЕСТО; ЗНАЧЕЊЕ: МЕСНО
• СРЕДОМ ИМАМ ЧАСОВЕ ПЛИВАЊА.
ФУНКЦИЈА: ПРИЛ. ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ; ЗНАЧЕЊЕ: ВРЕМЕНСКО
• УДАРИО ГА ЈЕ СВОМ СНАГОМ.
ФУНКЦИЈА: ПРИЛ. ОДРЕДБА ЗА НАЧИН; ЗНАЧЕЊЕ: НАЧИНСКО
• ДО ПОЖАРА ЈЕ ДОШЛО НЕПАЖЊОМ.
ФУНКЦИЈА: ПРИЛ. ОДРЕДБА ЗА УЗРОК; ЗНАЧЕЊЕ: УЗРОЧНО
ЛОКАТИВ: О КОМЕ, О ЧЕМУ ГОВОРИШ? ГДЕ СЕ НАЛАЗИШ?
• ПРИЧАЛИ СМО О НИКОЛИ. (О КОМЕ СМО ПРИЧАЛИ?)
ФУНКЦИЈА: НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ; ЗНАЧЕЊЕ: ПРЕДМЕТ РАДЊЕ
• ШЕТАЛИ СМО ПО ОБАЛИ. (ПО ЧЕМУ ШЕТА?)
ФУНКЦИЈА: ПРИЛ. ОДРЕДБА ЗА МЕСТО; ЗНАЧЕЊЕ: МЕСНО
• СТИГАО ЈЕ У ПОСЛЕДЊЕМ ТРЕНУТКУ.
ФУНКЦИЈА: ПРИЛ. ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ; ЗНАЧЕЊЕ: ВРЕМЕНСКО
• ИСПРИЧАО ЈЕ СВЕ ПО РЕДУ.
ФУНКЦИЈА: ПРИЛ. ОДРЕДБА НА НАЧИН; ЗНАЧЕЊЕ: НАЧИНСКО
ОСТАЛА ЗНАЧЕЊА:
 
• МЕСТО: ИЗНАД КУЋЕ ЈЕ СВИТАЛО (ГЕНИТИВ), СТОЈИ УЗА ЗИД (АКУЗАТИВ), ИШЛИ СМО УЗБРДИЦОМ
(ИНСТРУМЕНТАЛ)
• ВРЕМЕ: РАДИО ЈЕ ЦЕЛЕ ЗИМЕ (ГЕНИТИВ), РАДИО ЈЕ ЦЕО ДАН (АКУЗАТИВ), СА ЗОРОМ ИЗИ|ОШЕ (ИНСТРУМЕНТАЛ),
ПО ПОВРАТКУ ЋЕМО ПРИЧАТИ (ЛОКАТИВ)
• НАЧИН: ПРИЧА КРОЗ ПЛАЧ (АКУЗАТИВ), ГРАБИ КРУПНИМ КОРАЦИМА (ИНСТРУМЕНТАЛ), РЕКАО ЈЕ ТО У ШАЛИ
(ЛОКАТИВ)
• УЗРОК: СТРАДАО ЈЕ ЗБОГ ТВРДИЧЛУКА (ГЕНИТИВ), ДО ПОЖАРА ЈЕ ДОШЛО
НЕПАЖЊОМ (ИНСТРУМЕНТАЛ), ЖУДЊА ЗА ОСВЕТОМ (ИНСТРУМЕНТАЛ)
• ЦИЉ: ГОВОРИМ РАДИ ВАС (ГЕНИТИВ), ОТИМАЈУ СЕ О ЦАРСТВО (АКУЗАТИВ),
• ПРИСВОЈНОСТ: ДРУГОВИ СУ МУ ДАЛЕКО (ДАТИВ)
 
ЗНАЧЕЊЕ ГЛАГОЛСКИХ ВРЕМЕНА

ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА НАЈБИТНИЈИ ЈЕ ТРЕНУТАК ГОВОРА. АКО СЕ РАДЊА КОЈУ ГЛАГОЛСКО ВРЕМЕ ОЗНАЧАВА
ОРИЈЕНТИШЕПРЕМА ТОМ ТРЕНУТКУ, У ПИТАЊУ ЈЕ АПСОЛУТНО ЗНАЧЕЊЕ ТОГ ГЛАГОЛСКОГ ВРЕМЕНА.
ПРЕЗЕНТ
• ПРИМЕР: ПРЕЗЕНТ ЈЕ АПСОЛУТАН КАД ОЗНАЧАВА ИСТОВРЕМЕНОСТ С ТРЕНУТКОМ ГОВОРА: УПРАВО ГЛЕДАМ И РАЗМИШЉАМ. СЕДИМ И ЧИТАМ
КЊИГУ.
• КАДА ТАЧКА ПРЕМА КОЈОЈ СЕ ОРИЈЕНТИШЕ ГЛАГОЛСКА РАДЊА НИЈЕ ТРЕНУТАК ГОВОРА, НЕГО НЕКИ ДРУГИ ТРЕНУТАК, ОНДА ЈЕ У ПИТАЊУ
РЕЛАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ ТОГ ВРЕМЕНА. ПРИМЕР: РЕЛАТИВНИ ПРЕЗЕНТ МОЖЕ ДА БУДЕ НАПОРЕДАН СА НЕКИМ ТРЕНУТКОМ У БУДУЋНОСТИ: СУТРА
ПУТУЈЕМО НА МОРЕ. ОДЛАЗИМ КУЋИ И НЕ ВРАЋАМ СЕ ВИШЕ ОВАМО.
• ПРЕЗЕНТ КОЈИ ИСКАЗУЈЕ СТАЛНЕ СИТУАЦИЈЕ, ОДНОСНО СВОЈСТВА И ОСОБИНЕ, НАЗИВА СЕ КВАЛИФИКАТИВНИ И АПСОЛУТАН ЈЕ ЈЕР СЕ СМАТРА
ДА ЈЕ ТО СВОЈСТВО КОЈЕ ТРАЈЕ И КОЈЕ ЈЕ СТАЛНО И АКТУЕЛНО  У ТРЕНУТКУ ГОВОРА: САВА СЕ УЛИВА У ДУНАВ. БРАДА МУ ПОКРИВА ГРУДИ. 
• ПРИПОВЕДАЧКИ ИЛИ НАРАТИВНИ ПРЕЗЕНТ – РЕЛАТИВНИ, ПРИПОВЕДАЊЕ ДОГАЂАЈА ИЗ ПРОШЛОСТИ: ТАЈ ОБИЧАЈ УЗИМА МАХА У ДОБА
РЕНЕСАНСЕ. ЈЕДАНПУТ ИДЕ СТАРИ АМИЏА КАО НЕКИ СТАРИ МАНАДАРИН.
• МОДАЛНА УПОТРЕБА – ПОСТОЈИ МОГУЋНОСТ ДА ВРЕМЕНА ПРЕУЗМУ И НАЧИНСКА ЗНАЧЕЊА, ПА ТАКО КОД ПРЕЗЕНТА ИМАМО: НЕКА МАРКО
ОДМАХ ДОЂЕ! – ЗАПОВЕСТ; ДА СЕ ПАЗИШ. – УПОЗОРЕЊЕ; УЗЕО ЈЕ ТАКСИ ДА СТИГНЕ НА ВРЕМА – НАМЕРА
ПЕРФЕКАТ

• РЕЛАТИВНИ ПЕРФЕКАТ: САД ЈЕ ДОЗНАЛА ДА СУ СЕ ЊЕНИ ПРЕСЕЛИЛИ – РАДЊА ЈЕ ПРОШЛА У ОДНОСУ НА НЕКИ ДРУГИ ТРЕНУТАК, КОЈИ НИЈЕ ТРЕНУТАК ГОВОРА.

• ДАНАС СЕ ОДРЖАВАЈУ ИЗБОРИ И ЈАВНОСТ ЋЕ ВЕЋ СУТРА САЗНАТИ КО ЈЕ ПОБЕДИО.

• МОДАЛНИ ПЕРФЕКАТ: ДА СИ СМЕСТА ИЗАШАО! – НАРЕДБА; ДА СМО МОГЛИ, ПОМОГЛИ БИСМО МУ. – УСЛОВ

ПЛУСКВАМТЕРФЕКАТ

• ОСНОВНО ЗНАЧЕЊЕ ЈЕ ПРОШЛА РАДЊА ЧИЈИ ЈЕ РЕЗУЛТАТ ВАЖИО У ПРОШЛОСТИ: ПОПЕСКУ БЕШЕ УГАСИО СВЕЋЕ НА КЛАВИРУ И СВИРАШЕ НАПАМЕТ.

• ОН ЈЕ АПСОЛУТАН, ЈЕР СЕ ГОВОРНИК УВЕК ОРИЈЕНТИШЕ ПРЕМА ТРЕНУТКУ ГОВОРА КАД ГОВОРИ У ПЛУСКВАМПЕРФЕКТУ.

АОРИСТ

• ОСНОВНО ЗНАЧЕЊЕ ЈЕ ДОЖИВЉЕНА ПРОШЛА РАДЊА: ИСПАДЕ МИ ИЗ РУКЕ.

• ПРИПОВЕДАЧКИ АОРИСТ ЈЕ АПСОЛУТАН ЈЕР ОЗНАЧАВА РАДЊУ КОЈА ЈЕ ПРОШЛА У ОДНОСУ НА САДАШЊОСТ: С ПРОЛЕЋА СЕ МОРАВА ИЗЛИ, ПОЛАВИ ОКОЛНЕ ЊИВЕ…

• ГНОМСКИ АОРИСТ – АОРИСТ У ПОСЛОВИЦАМА. ОН ЈЕ КВАЛИФИКАТИВАН ЈЕР ОЗНАЧАВА РАДЊУ КОЈА СЕ ПОНАВЉА: КО СЕ ДИМА НЕ НАДИМИ, ТАЈ СЕ ВАТРЕ НЕ ОГРИЈА.

• МОДАЛНИ АОРИСТ: БЕЖИТЕ, ИЗГИБОСМО! ПА, МАЈКО, МИ ОДОСМО.


ИМПЕРФЕКАТ
• ИМПЕРФЕКАТ ОЗНАЧАВА РАДЊЕ КОЈЕ СУ ТРАЈАЛЕ У ПРОШЛОСТИ И КОЈЕ ЈЕ ГОВОРНИК ДОЖИВЕО: НЕКО ТЕ ЗВАШЕ ИСПОД ПРОЗОРА. ПРЕД НАМА СЕ ПРОСТИРАШЕ РАВНИЦА.
• ИМПЕРФЕКАТ  ЈЕ УВЕК РЕЛАТИВАН ЈЕР ОЗНАЧАВА СИТУАЦИЈЕ КОЈЕ СУ ТРАЈАЛЕ У ПРОШЛОСТИ.
ФУТУР 1.
• АПСОЛУТНИ ФУТУР: РАДЊА КОЈА ЋЕ СЕ ДЕСИТИ У БУДУЋНОСТИ ПОСЛЕ ТРЕНУТКА ГОВОРА. ПР:
• СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ РАДИЋЕМО ПО НОВОМ ПРОГРАМУ. ДОК ЈЕ РЕБАРА, БИЋЕ И САМАРА.
• РЕЛАТИВНИ ФУТУР: ОЗНАЧАВА РАДЊУ КОЈА ЋЕ СЕ ДЕСИТИ НЕ ПОСЛЕ ТРЕНУТКА ГОВОРА, НЕГО ПОСЛЕ НЕКОГ ДРУГОГ ТРЕНУТКА У ПРОШЛОСТИ ИЛИ БУДУЋНОСТИ:
МАЧВАНИ СЕ ДИГНУ И УДАРЕ НА ЉЕШНИЦУ, НО ПРЕ НЕГО ШТО ЋЕ УДАРИТИ, ПОИЗОПИЈАЈУ СЕ.
• МОДАЛНИ ФУТУР: САД ЋЕШ СЕ ЛЕПО ИЗВИНИТИ ЗА ТО ШТО СИ РЕКАО. – ЗАПОВЕСТ; АКО ЋЕШ МЕНЕ СЛУШАТИ, ТО ДА НЕ ЧИНИШ. – УСЛОВ
НАЧИНИ: ФУТУР 2.
• ЗНАЧИ ДА СУ РАДЊА, СТАЊЕ ИЛИ ЗБИВАЊЕ ЊИМЕ ОЗНАЧЕНИ УСЛОВ ЗА ВРШЕЊЕ НЕКЕ ДРУГЕ РАДЊЕ:У ЊОЈ ЋЕ БИТИ И ЗА НАС ДВОЈЕ ЖИВОТА, АКО ТИ БУДЕШ ХТЕЛА.
• ДА СУ РАДЊА, СТАЊЕ ИЛИ ЗБИВАЊЕ ЊИМЕ ОЗНАЧЕНИ САМО МОГУЋИ: ДА НЕ БУДУ КУДА ОТИШЛИ ИЗ КУЋЕ?
• ДА СУ НЕРЕАЛИЗОВАНА РАДЊА, СТАЊЕ ИЛИ ЗБИВАЊЕ, У ПРЕТПОСТАВЦИ, НАПОРЕДНИ СА НЕКОМ ДРУГОМ БУДУЋОМ РАДЊОМ: КО НЕ БУДЕ ЗНАО, НЕЋЕ ПОЛОЖИТИ ИСПИТ.
• ФУТУР 2. МОЖЕ ИМАТИ И ЧИСТО ВРЕМЕНСКО ЗНАЧЕЊЕ  КАД ЈЕ У ОБЛИКУ ПАСИВА У ПРИПОВЕДАЊУ: ТАДА ЈАКОВ БУДЕ ПОЗВАН У БЕОГРАД. И ТАКО БУДУ ЧЕТИРИ ПОСТА
ИЗАБРАНА.
ПОТЕНЦИЈАЛ
• ТО ЈЕ ГЛАГОЛСКИ НАЧИН, ШТО ЗНАЧИ ДА СУ МУ ОСНОВНА ЗНАЧЕЊА МОДАЛНА. ТАДА ОН ОЗНАЧАВА ИРЕАЛНЕ РАДЊЕ.
• МОГУЋНОСТ: ДРУКЧИЈЕ МИ НЕ БИ ВЕРОВАЛИ. НЕ БИХ ИМ МОГА О НАУДИТИ, ИАКО ИХ МРЗИМ.
• ЖЕЉА: ЈА БИХ ЈЕДНУ КАФУ. ПРОШЕТАЛА БИХ ОБАЛОМ.
• СПРЕМНОСТ: СКИНУО САМ КОШУЉУ, СКИНУО БИХ И КОЖУ.
• ПРЕТПОСТАВКА: ПО ТОМ ОСМЕХУ, РЕКАО БИХ ДА НИЈЕ РАВНОДУШАН.
• УВЕРЕНОСТ: БОЉЕ БИ МУ БИЛО ДА ТО НИЈЕ РАДИО.
• СПОСОБНОСТ: КОЊУ БИ РЕП ИШЧУПАО.
• НАМЕРА: СЕЛИ СУ БЛИЗУ ВАТРЕ НЕ БИ ЛИ СЕ МАЛО УГРЕЈАЛИ.
• УСЛОВ: АКО БИ МИ СВЕ ЛЕПО ОБЈАСНИО, МОЖДА БИХ И РАЗУМЕЛА.
• ПОТЕНЦИЈАЛ МОЖЕ ИМАТИ И ВРЕМЕНСКО ЗНАЧЕЊЕ КАД ОЗНАЧАВА РАДЊУ КОЈА СЕ ПОНАВЉАЛА У ПРОШЛОСТИ: СВАКЕ СРЕДЕ БИ ЈЕ
ПОСЕЋИВАЛИ.
• ИМПЕРАТИВ
• ГЛАГОЛСКИ НАЧИН, ПА СУ МУ ОСНОВНА ЗНАЧЕЊА МОДАЛНА:
• ЗАПОВЕСТ, ОДНОСНО ЗАБРАНА: ИЗЛАЗИ ОДАВДЕ! НЕ ВИЧИ!
• САВЕТ И УПУТСТВО: ПРОШЕТАЈ МАЛО, ОСЕЋАЋЕШ СЕ БОЉЕ. У СМЕСУ ДОДАЈТЕ МАЛО УЉА.
• МОЛБА: ДАЈТЕ МИ, МОЛИМ ВАС, КИЛОГРАМ ЈАБУКА.
• ДОЗВОЛА: МОГУ ЛИ ДА УЂЕМ? – УЂИТЕ.
• ИМПЕРАТИВ МОЖЕ ИМАТИ И ВРЕМЕНСКА ЗНАЧЕЊА:
• У ПРИПОВЕДАЊУ – НАРАТИВНИ ИМПЕРАТИВ: БАБА ЗА ДЕДУ, ДАДА ЗА РЕПУ, ПОВУЦИ, ПОТЕГНИ –
ИШЧУПАТИ НЕ МОГУ. АУТОБУС КРЕНУ, И ЈА ЗА ЊИМ ТРЧИ, ТРЧИ, ЈЕДВА ВОЗАЧ СТАДЕ.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ