PRAVOSLAVNI  мај/јун 2010.

misionar
Мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе
цена 90 динара

Тема броја

Друштвена одговорност хришћана

 PRAVOSLAVNI

misionar мај / јун 2010.

Реч уредника стране
Ра­дост пра­знич­ног вре­ме­на����������������������������������������� 2-3
Старечник
Ду­хов­не по­у­ке стар­ца Та­де­ја ­ Разговор са свештеником Владимиром Марковићем
са­вре­ме­ним хри­шћа­ни­ма������������������������������������������� 4-5 Друштвена одговорност на делу�����������������������������33-36
Сведочанства
Пр­во чу­до па­три­јар­ха Павла ��������������������������������������� 6-7 Пу­но­ћа хри­шћан­ске од­го­вор­но­сти�������������������������37-39
Духовне поуке Од­го­вор­ност пре­ма при­ро­ди�����������������������������������40-41
Хри­шћан­ска од­го­вор­ност у отач­ким му­дро­сти­ма�������8
Хришћанска антропологија Од­го­вор­ност пре­ма би­о­ло­шком оп­стан­ку�������������42-44
Ко­жне ха­љи­не ������������������������������������������������������������� 9-12 Христови сведоци
Света Земља Крв му­че­ни­ка је се­ме за но­ве хри­шћа­не���������������44-45
Ваз­не­се­ње и Педесетница���������������������������������������12-13 Разговори
Службе Цркве Алек­сеј Сте­па­но­вич Хо­мја­ков���������������������������������46-48
Исто­риј­ски под­сет­ник за чте­че­ве и ипо­ђа­ко­не�����14-15 Проза
Јубилеј
Ерик-Ема­ну­ел Шмит�������������������������������������������������49-53
Де­ве­де­сет го­ди­на Пра­во­слав­ног ­ Ме­ди­ји и ми­си­ја
бо­го­слов­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду�����������������������16-19 Реч Љу­ба­ви зо­ве Пра­во­слав­ни ми­си­он­ ар�������������54-55
Земља живих
Тема броја Бла­го­дат­на пре­о­бра­ће­ња�����������������������������������������56-57
Дру­штве­на од­го­вор­ност као про­ја­ва љу­ба­ви�������20-22 Критички водич кроз New age

Ве­ра као мо­тив за дру­штве­ну де­лат­ност���������������23-24
Све­ти Гри­го­ри­је Па­ла­ма као обра­зац ­
хри­шћан­ске од­го­вор­но­сти���������������������������������������25-26
Разговор са свештеником др Зо­ра­ном Кр­сти­ћем
Од­го­вор­ност кроз све­до­чан­ство ­
аутен­тич­но­сти жи­во­та�����������������������������������������������27-32
Бо­лест и пост­мо­дер­но вре­ме у но­вом до­бу���������58-59
Представљамо вам
Парохијска заједница у Врњачкој Бањи ���������������60-61
Мисли
Раз­ми­шља­ња у ти­ши­ни �������������������������������������������������62
Из другачијег угла
Од­го­вор­ност бо­ли�����������������������������������������������������63-64

Фотографија на Фотографија на Фотографија на Фотографија на

насловној страни корице: другој страни корице: трећој страни корице: полеђини корице:
Породица поред цркве Ружице Епископ будимски Кад учи­ни­сте јед­ном од ове мо­је нај­ Црква Светог Василија Блаженог
на Калемегдану Господин Лукијан ма­ње бра­ће, ме­ни учи­ни­сте (Мт 25, 40) у Москви
фото: Хаџи Марко Вујичић фото: Хаџи Марко Вујичић фото: Игор Маринковић фото: Хаџи Марко Вујичић
 PRAVOSLAVNI
misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР:
Председник
Епископ бачки др Иринеј
Досадашњи уредници
Епископ браничевски Хризостом (1958-1983),
Епископ бачки Иринеј (1983-1994),
Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007)
Главни и одговорни уредник
ђакон Оливер Суботић
Оперативни уредник
Бранимир Нешић
Технички уредник
М. Р. Марковић
Секретар редакције
Лидија Глишић
Уређивачки одбор Мисионара:
јереј Вукашин Милићевић,
јереј Угрин Поповић,
јереј Горан Живковић,
јереј Јован Бабић,
Татјана Радић, Милана Вучићевић,
Александар Савић, Илија Јокић
Излази двомесечно. Годишња претплата за нашу земљу
је 500 динара. Појединачни примерак 90 динара.
Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни
Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући
рачун. Уплате не слати поштанском упутницом!
Рукописи и фотографије се не враћају.
Текстови и прилози објављени у Православном
мисионару представљају ставове аутора.
Текући рачун динарски број:
145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд
Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche Bank
AG. Frankfurt (Swift Deutdeff)
Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank
Beneficiary: RS35145007110000024015
Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd
271.222(497.11)
ISSN 0555-0122
2  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
Нај­ва­жни­ји од­го­вор за ­
сва­ког хри­шћа­ни­на је­сте онај
ко­ји ће да­ти на Стра­шном
су­ду Хри­сто­вом
За­и­ста Вам ка­жем: кад учи­ни­сте
јед­ном од ове мо­је нај­ма­ње бра­ће,
ме­ни учи­ни­сте (Мт 25, 40)
Око нас је увек би­ло и би­ће глад­них,
бес­кућ­ни­ка, не­за­по­сле­них, прог­на­них,
обес­пра­вље­них и на сва­ки дру­ги на­чин
угро­же­них љу­ди. То је основ­ни раз­лог
због ко­га не мо­же­мо ићи у сво­је­вр­сни
„ге­то“ у сми­слу да нас за­ни­ма са­мо бо­го­
слу­же­ње у хра­мо­ви­ма, а не и жи­вот ко­ји
се од­ви­ја ван то­га. Под­ви­жнич­ко-ли­т ур­
гиј­ски етос сво­је пло­до­ве тре­ба да по­ка­же
у сва­ко­дне­ви­ци – Ли­т ур­ги­ја је истин­ски
цен­тар и жи­ла ку­ца­ви­ца Цр­кве је­ди­но
уко­ли­ко се про­ја­вљу­је у сва­ком тре­нут­ку
хри­шћан­ског жи­во­та. На то нас по­сред­но
упо­зо­ра­ва­ју и ре­чи Го­спод­ње да ће би­ти
мно­го оних ко­ји су го­во­ри­ли „Го­спо­де,
Го­спо­де...“, а оста­ли су да­ле­ко од ње­га
(Мт 7, 21), из­ме­ђу оста­лог и за­то јер га
ни­су пре­по­зна­ли у по­тре­би­ти­ма.
Дру­штве­ну од­го­вор­ност хри­шћа­на нам
од­го­не­та и ети­мо­ло­ги­ја ре­чи од­го­вор­ност
ко­ја у свом ко­ре­ну има реч „од­го­вор“. Нај­
ва­жни­ји од­го­вор за сва­ког хри­шћа­ни­на
је­сте онај ко­ји ће да­ти на Стра­шном су­ду
Хри­сто­вом. Тај од­го­вор не тре­ба схва­ти­ти
као не­што што ће се де­си­ти тек у вре­ме­ну
Годишња претплата за иностранство:
Обична пошиљка:
20 EUR
Авионска:
25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе

Дру­штве­на од­го­вор­ност
са­вре­ме­них хри­шћа­на
ко­је до­ла­зи и што не­ма ни­ка­кве ве­зе са
са­да­шњим жи­во­том – де­ли­ће тог од­го­во­ра
као мо­за­ик скла­па­мо сва­ко­га да­на, сва­ки
пут ка­да у не­ком чо­ве­ку тре­ба да пре­по­
зна­мо лик Бо­жи­ји и од­но­си­мо се пре­ма
ње­му са до­сто­јан­ством ко­је му при­па­да.
Уже гле­да­но, ка­да се го­во­ри о дру­штве­
ној од­го­вор­но­сти хри­шћа­на, ми­сли се
углав­ном на ак­тив­но­сти на ма­кро­со­ци­јал­
ном пла­ну, рад на уна­пре­ђе­њу усло­ва
жи­во­та у јед­ном дру­штву, пи­та­њи­ма од
ши­рег дру­штве­ног зна­ча­ја, јав­ном ан­га­
жма­ну. Пре­ви­ђа се, ме­ђу­тим, да та ак­тив­
ност не мо­же би­ти одво­је­на од успе­шно­
сти све­до­че­ња на­шег хри­шћан­ског по­сла­
ња на ми­кро­со­ци­јал­ној, лич­ној рав­ни.
Дру­гим ре­чи­ма, уко­ли­ко успе­мо да у свом
не­по­сред­ном окру­же­њу жи­ви­мо аутен­тич­
но, на­хра­ни­мо глад­но­га, на­по­ји­мо жед­но­
га, оде­не­мо на­го­га и, уоп­ште, по­мог­не­мо
по­тре­би­то­ме (ма­кар то би­ла и ча­ша во­де,
по ре­чи­ма Све­тог Пи­сма (уп. Мт 10, 42)
или, мо­жда, уте­шна реч), он­да смо на нај­
бо­љи мо­гу­ћи на­чин и дру­штве­но од­го­вор­
ни. То би био ус­ход­ни тип пре­о­бра­жа­ја
дру­штва, од кон­крет­них лич­но­сти на го­ре,
ка си­сте­му, уме­сто при­мар­но нис­ход­ног
при­сту­па ко­ји по­ла­зи од ин­сти­т у­ци­о­нал­
них ре­ше­ња. То, сва­ка­ко, не зна­чи да
ин­сти­т у­ци­о­нал­ни при­ступ и јавни ангаж-
Штампа:
Штампарија Српске Патријаршије
ЦИП - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије,
Београд
мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3
реч уредника
ман тре­ба од­ба­ци­ти, на­про­тив, али зна­чи
да је пер­со­на­ли­стич­ки при­ступ при­ма­ран.
По­сто­је и де­ви­ја­ци­је ка­да је реч о на­гла­
ску на дру­штве­ној од­го­вор­но­сти хри­шћа­на
ко­је се огле­да­ју у дру­штве­ном ак­ти­ви­зму
уко­ли­ко се он из­во­ди на ра­чун уче­шћа у
бо­го­слу­жбе­ном жи­во­ту Цр­кве. Те де­ви­ја­
ци­је на­ста­ју ка­да хри­шћа­ни за­бо­ра­ве на
ре­ал­ност но­вог жи­во­та у Хри­сту и оти­сну
се у раз­не дру­штве­не ак­ци­је ко­је вре­ме­ном
гу­бе сва­ку ве­зу са жи­во­том Цр­кве, а не­ка­да
је чак до­во­де у под­ре­ђен по­ло­жај и сред­
ство ис­пу­ња­ва­ња не­ког дру­штве­но ко­ри­
сног ци­ља. До­бро­твор­на дру­штве­на ак­тив­
ност за хри­шћа­не је спа­со­но­сна је­ди­но уко­
ли­ко се не из­во­ди на уштрб ли­тур­гиј­ског
жи­во­та, већ уко­ли­ко из­ви­ре из ње­га.
Оци Цр­кве, по­пут Све­тог Ва­си­ли­ја Ве­ли­
ког, ко­ји су са­ми би­ли ан­га­жо­ва­ни на
ра­зним со­ци­јал­ним де­лат­но­сти­ма, има­ли
су ту ме­ру и ни­ка­да ни­су чи­ни­ли дру­штве­
не по­ду­хва­те уко­ли­ко би то по­ти­ски­ва­ло
или ре­ме­ти­ло све оно што под­ра­зу­ме­ва
под­ви­жнич­ко-ли­тур­гиј­ску пу­но­ћу. Сто­га је
овај број Пра­во­слав­ног ми­си­о­на­ра те­мат­
ски по­све­ћен по­тра­зи за рав­но­те­жом у том
по­гле­ду и про­ми­шља­њу дру­штве­не од­го­
вор­но­сти хри­шћа­на на по­чет­ку 21. ве­ка.
С љу­ба­вљу у Хри­сту Го­спо­ду,
ђа­кон Оли­вер Су­бо­тић
Контакт:
Редакција: +381 11 3025 116
Маркетинг: +381 64 85 88 486
Претплата: +381 11 3025 113
Факс: +381 11 3285 519, e-mail: misionar@spc.rs
 старечник
Ду­хов­не по­у­ке
стар­ца Та­де­ја
са­вре­ме­ним
хри­шћа­ни­ма
Вик­тор Ви­ца­но­вић
Ј ед­ном при­ли­ком је
код оца Та­де­ја до­шао
мла­ђи чо­век же­ле­ћи
да се са њим по­са­ве­т у­је о
свом про­бле­му. Био је
искре­но ре­ли­ги­о­зан, али
је у пра­во­слав­ни на­чин
жи­во­та ушао тек по­што је
про­шао кроз за­не­се­ност
ис­точ­њач­ком фи­ло­зо­фи­
јом, по­себ­но бу­ди­стич­ком.
Из тог пе­ри­о­да је усво­јио
и за­др­жао прин­цип да ни
на ко­ји на­чин не по­вре­ди
ни­јед­но жи­во би­ће. За­и­
ста се гну­шао уби­ја­ња
жи­во­ти­ња, по­вре­ђи­
ва­ња или зло­ста­
вља­ња. Ка­сни­је,
ула­зе­ћи ду­бље у
4  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
пра­во­сла­ну ве­ру, тај прин­цип је об­ја­шња­
вао по­што­ва­њем све­ти­ње жи­во­та и Бо­жи­
је тво­ре­ви­не.
Тај уз­ви­ше­ни прин­цип је, ме­ђу­тим,
не­рет­ко иза­зи­вао по­до­зре­ње око­ли­не и
мно­ги су ми­сли­ли да са њим не­што ни­је у
ре­ду. Нај­ве­ћи про­блем је имао са су­пру­гом,
ве­о­ма кон­крет­ном и ре­ал­ном же­ном, ко­ја
ни­је има­ла мно­го раз­у­ме­ва­ња за ње­го­ве
прин­ци­пе, по­го­то­во због свог ско­ро па­нич­
ног стра­ха од ин­се­ка­та и ми­ше­ва. И, та­ко,
док је она са па­пу­чом у ру­ци мла­ти­ла
ко­мар­це по зи­ду оста­вља­ју­ћи кр­ва­ве тра­го­
ве, он је са­мо окре­тао гла­ву на дру­гу стра­ну.
 Но, нај­ве­ћи про­блем је ис­кр­сао ка­да су
се у ку­ћи по­ја­ви­ли ми­ше­ви. Он ни­је хтео
да их уби­ја чак ни ми­шо­лов­ком, док је
же­на по вас­це­ли дан гун­ђа­ла тра­же­ћи од
ње­га да не­што пре­ду­зме. На­рав­но, и ње­му
су сме­та­ли ми­ше­ви, њи­хов не­при­јат­ни
ми­рис и ште­та ко­ју су пра­ви­ли у ку­ћи, али
нај­ви­ше – же­ни­но гун­ђа­ње. Био је у про­
це­пу из­ме­ђу сво­јих прин­ци­па и ре­ал­ног
про­бле­ма. Збу­њен, не зна­ју­ћи шта да ра­ди,
ре­шио је да оде до стар­ца Та­де­ја, код ко­га
је ра­ни­је ви­ше пу­та од­ла­зио на раз­го­вор.
 Ис­при­чав­ши про­блем, оче­ки­вао је од­го­
вор у пр­вој ре­че­ни­ци јер је знао за пра­ви­
ло да оно пр­во што ду­хов­ник ка­же је­сте
ре­ше­ње про­бле­ма. На­пе­то је оче­ки­вао
од­го­вор бо­је­ћи се, при то­ме, да стар­ца
мо­жда не оп­те­ре­ћу­је ба­нал­но­сти­ма.
Ста­рац је слу­шао и за­ми­шље­но гле­дао у
зе­мљу. По­ла­ко је по­ди­гао гла­ву и ре­као:
– Па, не мо­же­мо у ку­ћи пра­ви­ти фар­му
ми­ше­ва.
Од­го­вор је био са­свим ја­сан, али је мно­
го рас­т у­жио мла­дог чо­ве­ка.
Отац је ви­део ту­гу ко­ју је иза­звао ње­гов
од­го­вор, те про­ду­жи бла­гим гла­сом:
– Кад сам као је­ро­мо­нах био у По­кај­ни­
ци, бе­ше ја­ко хла­дан но­вем­бар. У мо­ју
ке­ли­ју, бе­же­ћи од хлад­но­ће, уву­ко­ше се
ми­ше­ви. Би­ло им је мно­го хлад­но, та­ко да
су се пе­ња­ли са уну­тра­шње стра­не мог
ка­пу­та иду­ћи та­ко све до па­зу­ха. Из­не­на­
ђен, чо­век за­пи­та:
– Шта сте Ви ура­ди­ли? Је­сте ли их оте­
ра­ли, уби­ја­ли, ...
– Не. Они су би­ли ту, ис­под ка­пу­та не­ко
вре­ме – ко­ли­ко да се за­гре­ју – а он­да су
од­ла­зи­ли.
– Шта је би­ло на кра­ју? Ка­ко се све за­вр­
ши­ло?
– По­сле је до­шла мач­ка и ура­ди­ла је свој
по­сао.
Осмех се по­ја­вио на ли­цу мла­дог чо­ве­ка.
До­био је по­у­ку и уте­ше­ни­је. По­у­ку – јер је
раз­у­мео да мо­ра би­ти ре­ал­ ан и да мо­ра
ува­жа­ва­ти оне са ко­ји­ма жи­ви. Уте­ху – јер
је схва­тио да су отац Та­деј и он има­ли
исти од­нос пре­ма жи­вим би­ћи­ма.
●●●
Јед­ном при­ли­ком код стар­ца је до­шао
чо­век са де­ли­кат­ним про­бле­мом. Као уве­
ре­ни и ис­кре­ни хри­шћа­нин, при­ме­тио је
да се са њим де­ша­ва­ју не­ке чуд­не ства­ри
ко­је се­би ни­је мо­гао да об­ја­сни.
Жи­вео је у склад­ном бра­ку са же­ном
ко­ју је во­лео и по­што­вао. Има­ли су дво­је
де­це. Ра­дио је у јед­ној ма­њој фир­ми, где је
упо­знао мла­ђу же­ну при­јат­ног из­гле­да,
ве­дру и увек на­сме­ја­ну. Од­мах се из­ме­ђу
њих по­ја­ви­ла ве­ли­ка бли­скост. У по­чет­ку
је у њој ви­део са­мо ко­ле­ги­ни­цу, али је вре­
ме­ном њи­хов емо­тив­ни од­нос по­ста­јао све
ин­тен­зив­ни­ји. То се ви­де­ло по по­гле­ди­ма,
осме­си­ма и ре­чи­ма ко­је су раз­ме­њи­ва­ли.
Ипак, тру­дио се да у њој ви­ди са­мо се­стру
и да пре­ма њој има је­ди­но брат­ски од­нос.
Ка­ко је вре­ме про­ла­зи­ло, њи­хо­ва бли­
скост је пре­ра­ста­ла у при­сност и по­ла­ко је
пре­ла­зи­ла у оно што на­зи­ва­мо за­љу­бље­но­
шћу. Чо­век о ко­ме го­во­ри­мо ни­је ни по­ми­
шљао на пре­љу­бу, и то из ви­ше раз­ло­га:
ни­је хтео да се огре­ши о Бо­жи­ји за­кон,
ни­је хтео да по­вре­ди сво­ју су­пру­гу (без
об­зи­ра на то да ли би она са­зна­ла или не)
и ни­је хтео да ула­зи у би­ло ка­кву не­из­ве­
сну аван­т у­ру. Али осе­ће­ња пре­ма тој же­ни
му ни­су да­ла ми­ра. Она по­чет­на при­јат­на
бли­скост по­ста­ла је сна­жно и при­сил­но
осе­ћа­ње ко­је се вре­ме­ном пре­тво­ри­ло у
муч­но ста­ње, у не­што из­ме­ђу за­љу­бље­но­
сти, гре­ха и иза­зо­ва.
Са та­квим рас­по­ло­же­њем и ми­сли­ма
до­шао је код оца Та­де­ја. Од­мах на по­чет­ку
раз­го­во­ра ста­рац ре­че:
– Не­при­ја­тељ чо­ве­ков, ђа­во, по­ку­ша­ва
да нас пре­ва­ри пре­ко осе­ћа­ња. Уба­цу­је у
нас при­ма­мљи­ва и при­јат­на осе­ћа­ња ка­ко
би нас за­вео и на­вео на грех.
 Чо­век је био и збу­њен и ус­хи­ћен. До­био је
од­го­вор у јед­ној ре­че­ни­ци, а да оцу ни­је сти­
гао ни да по­ста­ви пи­та­ње. Знао је за уба­ци­
ва­ње по­ми­сли у наш ум, али не и за осе­ћа­ња
ко­је је ђа­во у ста­њу да иза­зо­ве у на­ма.
– Да, ђа­во је ве­ли­ки фал­си­фи­ка­тор –
раз­ми­шљао је – Он фал­си­фи­ку­је љу­бав, јер
у се­би не­ма љу­ба­ви; а у нас, са под­му­клим
ци­љем, уба­цу­је „не­што као љу­бав“.
За­хва­љу­ју­ћи са­мо јед­ној ре­че­ни­ци оца
Та­де­ја, схва­тио је да је про­шао кроз ве­ли­ко
ис­ку­ше­ње.  m
мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5
 сведочанства
Пр­во чу­до
па­три­јар­ха Павла
Др Ми­о­драг Ма­тиц­ки
У век ми до­бро до­ђе ка­фа у ма­лој
се­стрин­ској со­би по­сле ноћ­ног
де­жур­ства. Се­стре Не­га и Ли­ди­ја
ћу­те као да су пре­т у­ри­ле не­што ве­ли­ко
пре­ко гла­ве. Све тро­је зу­ри­мо кроз про­зор
и гле­да­мо у парк гу­сто пре­кри­вен ке­сте­но­
ви­ма. Би­ла је ду­га и бла­га је­сен и ке­сте­но­
ви су пу­ни ли­шћа та­ко да је на­ше оде­ље­ње
ин­тен­зив­не у при­зе­мљу при­ти­сну­то там­
ном и те­шком сен­ком. Од ли­шћа сад већ
бо­је ба­кра ни­смо мо­гли да са­гле­да­мо ни
пар­че не­ба, ни де­лић бе­лог ка­ме­ног зи­да
ко­јим је био оп­то­чен гран­ди­о­зни Све­то­
сав­ски храм на кра­ју Ка­ра­ђор­ђе­вог пар­ка.
По­сле ми у гла­ви до­ђе да је чи­тав буч­ни
Бе­о­град по­след­ња два да­на при­ти­снут
ве­ли­ком ти­ши­ном, да је и сва­ко стру­ја­ње
ва­зду­ха пре­ста­ло и да се све уми­ри­ло ка­ко
то би­ва пре по­чет­ка зи­ме, у да­ну кад
иш­че­ку­је­мо пр­ве па­ху­ље. Са­мо, ово је ду­га
и то­пла је­сен и не­ма на­де да ско­ро пад­не
снег. Он­да се се­тим.
6  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
– Да­нас са­хра­њу­ју па­три­јар­ха. Би­ће ту
ве­ли­ке гу­жве око Све­то­сав­ског хра­ма. Бар
нам не­ће до­ла­зи­ти па­ци­јен­ти.
– Док­то­ре, ка­ко је она сеп­са у пе­ти­ци?
– Све ми се чи­ни да ма­ла не­ће пре­жи­ве­
ти овај дан.
– Мај­ка се не одва­ја од по­сте­ље ма­ле.
Це­ле но­ћи се мо­ли­ла над де­те­том - по­ве­ри
ми Ли­ди­ја. – Ни­је хте­ла са на­ма ни ка­фу
да по­пи­је.
Огла­се се зво­на на Све­то­сав­ском хра­му.
Нај­пре из ти­ха, па све ја­че као да при­зи­
ва­ју. Уско­ро се, са ле­ве стра­не, од Сла­ви­је,
по­ја­ви че­ло па­три­јар­хо­ве по­греб­не
по­вор­ке. Ма­са све­та из­ли­ва­ла се по Ка­ра­
ђо­ђе­вом пар­ку, опа­с у­ју­ћи Све­то­сав­ски
храм. Исто­вре­ме­но са ње­ним ко­ме­ша­њем
уда­ри не­ки ве­тар и ли­шће за­поч­не да се
от­ки­да са ке­сте­но­ва. Уз­не­ми­ри­мо се и ми
у се­стрин­ској со­би. Не­што се зби­ва не­по­
зна­то, пу­но стреп­ње, у на­ма се ства­ра
пра­зни­на ко­ја од­у­зи­ма дах. Ко­ша­ва зна то
да чи­ни са на­ма у овом буч­ном гра­ду.
Али, од­јед­ном се ути­ша­ше зво­на, пре­ста­
де ве­тар, још не­ко­ли­ко ба­кре­них ли­сто­ва
сле­ти на зе­мљу и опет нас при­ти­сне
те­шка ти­ши­на.
 Про­тр­љам обра­зе. Опет сам за­бо­ра­вио Зво­ња­ва не пре­ста­је. Зво­ни­ла су ско­ро
да се ју­трос об­ри­јем. Из­гу­ра­ћу не­ка­ко, па чи­тав час, све док по­вор­ка ни­је сти­гла у
по­сле, уре­ди­ћу се код ку­ће на­те­на­не. ма­на­стир.
Се­стра Не­га га­си ци­га­ре­т у. Се­стра Раз­да­ни­ло се – при­ме­тим. – Не­ће још
Ли­ди­ја има на ли­цу ја­ко за­бри­нут из­раз, би­ти пра­ве зи­ме.
не­што јој се пре­вр­ће у ми­сли­ма. Он­да гла­ Зар не ви­ди­те, док­то­ре, да ви­ше не­ма
сно упи­та: Ко­ме ли се мо­ли­ла? За ко­га се ли­шћа на ке­сте­но­ви­ма. Го­ле су гра­не. Опет
мо­ли­ла? С тим мо­ли­тва­ма за­по­че­ла је ка­да ви­ди­мо не­бо из ове на­ше ин­тен­зив­не
смо са­зна­ли за смрт па­три­јар­ха Па­вла. ру­пе. Зво­на су об­ра­ла ли­шће. Чи­та­ви сме­
У оча­ју се љу­ди и за слам­ку хва­та­ју. то­ви ли­шћа по пар­ку!
Из се­стрин­ских по­гле­да за­кљу­чим да је У то име мо­гли би да по­пи­је­мо још јед­
би­ло бо­ље да ни­шта ни­сам ре­као. ну ка­фу – по­ку­шам да ства­ри вра­тим у
Око па­три­јар­хо­вог ков­че­га чи­но­деј­ нор­ма­лу.
ство­ва­ли су мно­ги цр­кве­ни ве­ли­ко­до­стој­ На вра­ти­ма се по­ја­ви мај­ка из пе­ти­це.
ни­ци, пе­вао је хор, али до нас ни­шта ни­је Бле­да, ис­пи­је­на, али оза­ре­на ли­ца.
до­пи­ра­ло. Док­то­ре, отво­ри­ла је очи и пре­по­зна­ла ме.
По­сле га но­се у обли­жњи ма­на­стир. Па он­да ће све би­ти до­бро – ка­жем, а у
Та­мо је же­лео да га са­хра­не. се­би по­на­вљам: „Па ово је, ипак, чу­до!
Се­стра Ли­ди­ја је оти­шла да да ин­јек­ци­је Пр­во па­три­јар­хо­во чу­до.“  m
ме­нин­ги­ти­су у сед­ми­ци. Кад се вра­ти­ла
оба­ве­сти нас да се мај­ка опет мо­ли. Прича је заснована на истинитом догађају.
Кле­чи крај по­сте­ље ма­ле и мо­ли се Аутор је пред­сед­ник Ву­ко­ве за­ду­жби­не
за­гле­да­на кроз про­зор. Али се тек и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник «Да­ни­це».
са ње­ног про­зо­ра од кро­шњи ке­сте­но­ва
ни­шта не ви­ди. Баш је мрач­но у пе­ти­ци.
Али она не да да се па­ли све­тло.
Мо­ра да се мо­ли па­три­јар­ху за ма­лу,
или се мо­ли за па­три­јар­ха – при­ме­ти
се­стра Не­га.
Или и јед­но и дру­го. Мо­ли­тве су увек
та­ко сло­же­не кад се мо­ли за дру­гог.
Пред Све­то­сав­ским хра­мом се, из­гле­да,
об­ред за­вр­шио. Опет по­чи­ње зво­ња­ва, нај­
пре се огла­се она ма­ла зво­на, па све ве­ћа и
ве­ћа, а кад се по­вор­ка во­зи­ла са па­три­јар­
хом и ужом прат­њом оти­сну­ла од цр­кве и
ма­се све­та и кре­ну­ла пре­ма ма­на­сти­ру,
нај­зад се огла­си и оно го­ле­мо зво­но ко­је се
рет­ко ко­ри­сти.
Опет поч­не ве­тар. Гра­не ке­сте­но­ва се не
њи­шу, ни­је ве­тар то­ли­ки, али ли­шће ве­је.
- Ова­ко ни­ка­да ни­је ли­шће опа­да­ло! –
уз­бу­ди се се­стра Не­га. – Ни за нај­ве­ћих
ко­ша­ва.
- Па ово ве­је као пр­ви снег! – до­да­де
се­стра Ли­ди­ја.

мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  7

Подвижничко слово
Хри­шћан­ска од­го­вор­ност
у отач­ким му­дро­сти­ма
Не оста­вљај во­љу Бо­жи­ју ра­ди ис­пу­ња­ва­ња
во­ље љу­ди.  (Пр. Ан­то­ни­је Ве­ли­ки)
Не­при­ја­тељ­ство тре­ба ис­пи­си­ва­ти на во­ди –
ка­ко би што пре иш­че­зло, а при­ја­тељ­ство на
ме­та­лу – ка­ко би за­у­век са­чу­ва­ло сво­ју чвр­сти­
ну и не­про­мен­љи­вост.  (Пр. Иси­дор Пе­лу­си­от)
Упра­вља­ти чо­ве­ком – нај­лу­ка­ви­јим и нај­не­
по­сто­ја­ни­јим би­ћем – е, то је ве­шти­на над
ве­шти­на­ма и на­у­ка над на­у­ка­ма.
 (Св. Гри­го­ри­је Бо­го­слов)
Чо­ве­ку ко­ме је те­шко да бу­де под вла­шћу још
мно­го те­же ће би­ти да вла­да љу­ди­ма. 
 (Св. Гри­го­ри­је Бо­го­слов)
Вла­сти­ма се на сва­ки на­чин тре­ба по­ко­ра­ва­ти
у све­му што не ште­ти ни бла­го­че­шћу ни вр­ли­
ни, не­го је, на­про­тив, за­хва­љу­ју­ћи по­што­ва­њу
ње­них по­да­ни­ка, чи­ни уз­ви­ше­ни­јом и до­сто­јан­
стве­ни­јом.  (Пр. Иси­дор Пе­лу­си­от)
Мно­ги има­ју бо­гат­ство, али не­ма­ју здра­вље,
мир, спо­кој­ство и че­сти­то име.
Тре­ба би­ти ми­ло­стив и ве­ли­ко­ду­шан. Ко ни­је
та­кав, под­ле­же осу­ди. Тре­ба раз­ли­ко­ва­ти оне
ко­ји­ма је за­и­ста по­треб­но од оних ко­ји тра­же из
ко­ри­сто­љу­би­во­сти јер ко да­је чо­ве­ку при­ти­сну­
том си­ро­ти­њом, тај да­је Го­спо­ду, а ко да­је сва­
ком про­ла­зни­ку, тај ба­ца псу ко­ји до­са­ђу­је сво­
јом на­ме­тљи­во­шћу.  (Св. Ва­си­ли­је Ве­ли­ки)
Ако твој бли­жњи има те­шко­ћа у по­слу, по­де­
ли на­пор са њим ка­ко би се удо­сто­јио да у онај
дан чу­јеш од Го­спо­да: Што си учи­нио јед­ном од
ове Мо­је нај­ма­ње бра­ће, Ме­ни си учи­нио (Мт,
25,40).  (Пр. Је­фрем Си­рин)
8  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
Ако си дао не­што на за­јам, па опро­стиш,
по­сту­па­ћеш по при­ро­ди Ису­со­вој; ако ти вра­те
ко­ли­ко су узе­ли, по­сту­пи­ћеш по при­ро­ди Ада­
мо­вој; ако узмеш ка­ма­ту, по­сту­пи­ћеш про­тив­
при­род­но и жи­во­тињ­ски.
 (Пр. Иса­и­ја От­шел­ник)
Чо­век нај­пре тре­ба да упра­вља сам со­бом, а
тек по­том дру­ги­ма.  (Св. Ти­хон За­дон­ски)
Не би­рај­те оно­га ко тра­жи ду­жност, не­го оно­
га ко­га ду­жност тра­жи.
 (Св. Фи­ла­рет Мо­сков­ски)
Чо­век ко­ји је не­ра­зу­ман и ко­ји се не ис­пра­вља
као пот­чи­њен – ка­ко ће би­ти ра­зу­ман и ка­ко ће
се ис­пра­ва­ља­ти као над­ре­ђе­ни. 
 (Св. Фи­ла­рет Мо­сков­ски)
Зе­маљ­ска цар­ства мо­гу би­ти ста­бил­на и
истин­ски спо­кој­на са­мо у са­ве­зу са Цар­ством
Бо­жи­јим.  (Св. Фи­ла­рет Мо­сков­ски)
Уда­љи­ти се од све­та, то не зна­чи по­бе­ћи од
по­ро­ди­це или од дру­штва, не­го оста­ви­ти на­чин
жи­во­та, оби­ча­је, пра­ви­ла, на­ви­ке и прох­те­ве
ко­ји су пот­пу­но су­прот­ни ду­ху Хри­сто­вом, ко­ји
смо при­ми­ли и ко­ји са­зре­ва у на­ма.
 (Св. Те­о­фан За­твор­ник)
У осно­ви свих за­по­ве­сти ле­жи за­по­вест о
љу­ба­ви. Ис­пу­ња­ва­ју­ћи сво­је гра­ђан­ске оба­ве­зе,
хри­шћа­ни тре­ба да има­ју на уму да су ти­ме од
ко­ри­сти дру­ги­ма, по­ма­жу­ћи оп­штем бла­го­ста­
њу, и да тре­ба да се тру­де не са­мо ра­ди лич­ног,
не­го и ра­ди оп­шег до­бра. (Св. Јо­ван Шан­гај­ски)
Приредио: Тајноводитељ
 хРИШЋАНСКА АНТРОПОЛОГИЈА
Ко­жне ха­љи­не
Лик Бо­ж и­ј и чо­в е­к а из­д ва­ј а из све­та, ­
ста­в ља га на­с прам све­та. Не­м а свет чо­в е­к а, ­
већ чо­в ек има свет. Чо­в ек је ра­з ум све­та и ­
сло­б о­д а све­та, ли­ц е све­та
Александар
Милојков
И на­чи­ни Го­спод Бог Ада­му и же­ни ње­го­
вој ха­љи­не ко­жне, и оде­ну их.
 Пост 3, 21
К њи­га По­ста­ња нам го­во­ри о ства­
ра­њу све­та и чо­ве­ка. Гла­ва и кру­
на тво­ре­ви­не, чо­век, ство­рен је по
ли­ку и по­до­би­ју Бо­жи­јем (Пост, 1, 26).
Лик је оно што је чо­ве­ку да­то, а по­до­би­је
му је за­да­то. Оту­да је лик по­тен­ци­јал,
моћ и спо­соб­ност да се иде и стиг­не до
по­до­би­ја, да лик до­сег­не свој Ори­ги­нал,
свој Пр­во­лик.
Шта је то „лик Бо­жи­ји“, а шта „по­до­би­је
Бо­жи­је“ у чо­ве­ку? Лик Бо­жи­ји у чо­ве­ку
је­су ово тро­је: ра­зум, сло­бо­да и лич­но­сни
на­чин по­сто­ја­ња. Има­ју­ћи лик Бо­жи­ји у
се­би, чо­век ни­је про­сто део све­та. Чо­век је
ра­зум­но и сло­бод­но би­ће ко­је по­сто­ји као
лич­ност. Лик Бо­жи­ји чо­ве­ка из­два­ја из
све­та, ста­вља га на­спрам све­та. Не­ма свет
чо­ве­ка, већ чо­век има свет. Чо­век је ра­зум
све­та и сло­бо­да све­та, ли­це све­та. Ње­му је
да­то да го­во­ри у име вас­ко­ли­ке бе­сло­ве­сне
тва­ри. За­то је чо­век суд­би­на све­та.
То до­сто­јан­ство ли­ка Бо­жи­јег ко­је је
чо­ве­ку да­то ни­је уко­че­ни атри­бут. Ра­зум,
сло­бо­да и лич­ност је­су ди­на­ми­ка и де­лат­
ност. Отац мој до са­да де­ла, и ја де­лам –
ка­же Го­спод (Јн, 5, 17). Оту­да лик те­жи и
ва­пи за по­кре­том. Лик Бо­жи­ји у чо­ве­ку је
си­ла ко­ја стре­ми ка сми­слу, ка по­до­би­ју
Бо­жи­јем. Оно што је „да­то“ ва­пи за оним
што је „за­да­то“ – „лик“ стре­ми „по­до­би­ју“.
А шта је по­до­би­је Бо­жи­је? То је Бо­жи­ји
циљ ства­ра­ња све­та и чо­ве­ка, Бо­жи­ји
при­зив да чо­век и свет кроз чо­ве­ка бу­ду,
по да­ру и бла­го­да­ти, оно што је Бог по
сво­јој при­ро­ди. То је по­зив на љу­бав и
по­сто­ја­ње: веч­но, сло­бод­но и љу­бе­ће
по­сто­ја­ње. Чо­век је ство­рен да по­ста­не
бог, син Бо­жи­ји по бла­го­да­ти, а свет да се
кроз чо­ве­ка обо­жи и по­ста­не рај. То тво­
ре­ви­на и да­ље че­ка и, че­ка­ју­ћи, ту­гу­је јер
се чо­век још ни­је упо­до­био Бо­гу. Лик ни­је
од­го­во­рио по­до­би­ју, ико­на се ни­је из­јед­
на­чи­ла са Пр­во­ли­ком. За­то тво­ре­ви­на
ту­гу­је и са не­стр­пље­њем че­ка на љу­де да
од­го­во­ре на ово: Јер жар­ким иш­че­ки­ва­
њем тво­ре­ви­на оче­ку­је да се ја­ве си­но­ви
Бо­жи­ји. (Рим, 8, 19) Ко су си­но­ви Бо­жи­ји?
То су ра­зум­ни и сло­бод­ни љу­ди, истин­ске
лич­но­сти. То су љу­ди ко­ји ће од­го­во­ри­ти
на при­зив Бо­жи­ји, те не­ће оста­ти са­мо на
„ли­ку Бо­жи­јем“, већ ће сте­ћи и „по­до­би­је
Ње­го­во“. То су обо­же­ни љу­ди.
Та ту­га тво­ре­ви­не је тре­ге­ди­ја и ту­га
чо­ве­ко­ва, тра­ге­ди­ја не­де­лат­ног ли­ка. Јер
мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  9
 Хришћанска антропологија

тво­ре­ви­на, бу­ду­ћи
бе­сло­ве­сна, ту­гу­је и
ра­ду­је се са­мо кроз
сво­је ли­це, кроз сво­је
сло­ве­сно и сло­бод­но
од­ре­ђе­ње. То ње­но
од­ре­ђе­ње је чо­век. А у
че­му је тра­ге­ди­ја и
ту­га чо­ве­ко­ва? Ње­го­
ва тра­ге­ди­ја се огле­да
у то­ме што дар „ли­ка
Бо­жи­јег“, моћ де­лат­
но­сти ко­ји тај дар са
со­бом но­си, ни­је
усме­рио ка „по­до­би­ју
Бо­жи­јем“. Чо­век је
свој дар усме­рио у
по­гре­шном прав­цу,
про­ма­шио је циљ.
Уме­сто упо­до­бља­ва­ња
Бо­гу, чо­век је иза­брао
да се упо­до­би бе­сло­
ве­сној при­ро­ди. Та­ко
је це­ло­куп­ну тво­ре­ви­
ну окре­нуо на­о­пач­ке
на­пра­вив­ши ве­ли­ки
про­ма­шај. Рел­ност „‘Ко­жне ха­љи­не’ је­су огру­бље­ње чо­ве­ка, ње­го­ва де­гра­да­ци­ја и
чо­ве­ко­вог по­сто­ја­ња у де­ка­ден­ци­ја. Оне су по­сле­ди­ца чо­ве­ко­вог про­ма­ша­ја (гре­ха). По
од­но­с у са ство­ре­ном ту­ма­че­њу Све­тих Ота­ца, „ко­жне ха­љи­не“ ни­су ни­шта дру­го
до обла­че­ње у жи­во­тињ­ску при­род­ну ну­жност и смрт­ност.“
при­ро­дом ви­ше ни­је
та­ква да је он суд­би­на
и сми­сао при­ро­де. Не – чо­век је твар сво­је по­гре­шне од­лу­ке – ни­је пре­стао да
од­ре­дио за свој сми­сао и сво­ју суд­би­ну. бу­де ство­ре­ње по Ли­ку Бо­жи­јем. Он је
Уме­сто да чо­век бу­де суд­би­на све­та, свет остао ра­зум­но, сло­бод­но и лич­но­сно
је по­стао суд­би­на чо­ве­ка: У зно­ју ли­ца би­ће. Бог је лик Бо­жи­ји у чо­ве­ку при­ла­го­
сво­га је­шћеш хлеб свој, док се не вра­тиш у дио но­во­на­ста­лој си­т у­а­ци­ји. Чо­век је
зе­мљу, од ко­је си узет. Јер си зе­мља и у об­у­чен у „ко­жне ха­љи­не“.
зе­мљу ћеш оти­ћи. (Пост 3, 19) Чо­ве­ков про­ма­шај Бо­жи­јег при­зи­ва у
Но, Бог ни­је од­у­стао од сво­је во­ље да Би­бли­ји је сим­во­лич­но опи­сан као сра­мо­
чо­век и свет по­сто­је веч­но у за­јед­ни­ци са та људ­ске го­ло­ти­ње. На­кон пре­сту­па
Њим. Јер Бог ни­је чо­век да ла­же, ни син Бо­жи­је во­ље, љу­ди осе­ти­ше сра­мо­т у: И
чо­веч­ји да се по­ка­је. Шта ка­же не­ће ли отво­ри­ше се очи њих дво­је, и по­зна­ше да
учи­ни­ти, и шта ре­че не­ће ли из­вр­ши­ти? су на­ги; и са­ши­ше ли­шће од смо­кве и
(Бр, 23, 19) Бес­крај­на пре­му­дрост и љу­бав на­чи­ни­ше се­би пре­га­че. (Пост, 3, 7) Иза­
Бо­жи­ја учи­ни­ли су да се чо­ве­ков пад и брав­ши ство­ре­ну при­ро­ду за сво­ју суд­би­
про­ма­шај ре­ла­ти­ви­зу­ју. Чо­век – и по­ред ну, љу­ди су у тој ис­тој при­ро­ди тра­жи­ли
10  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
уте­ху сво­је сра­мо­те. То по­кри­ва­ње при­ро­
дом, огр­та­ње у бе­сло­ве­сност и смрт­ност,
одво­ји­ло их је од Бо­га: И по­зва Го­спод Бог
Ада­ма, и ре­че са­мом Ада­му: „Где си?“
(Пост, 3, 9) Чи­ме се то Адам мо­гао са­кри­
ти пред све­ви­де­ћим Бо­гом? Са­крио се
сво­јим бе­сми­слом, сво­јом та­мом и сво­јим
из­бо­ром ла­жи. За­то га Бог „не ви­ди“. Јер
шта има пра­вед­ност са бе­за­ко­њем; или
ка­кву за­јед­ни­цу има све­тлост са та­мом?
(2. Кор, 6, 14) Пред бље­ском Све­тло­сти
мрак не­ста­је и пред Прав­дом бе­за­ко­ње
бе­жи и скри­ва се: Глас твој чух где хо­диш
по ра­ју и упла­ших се, јер сам наг, и са­крих
се. (Пост, 3, 10) Та „на­го­та“ због ко­је се
Адам за­сти­део пред Бо­гом је­сте раз­об­ли­
че­на лаж и осра­мо­ће­ни про­ма­шај људ­ски.
Све­љу­бе­ћи Бог чо­ве­ка ипак не оста­вља
у сра­мо­ти ње­го­ве го­ло­ти­ње. Као ка­квом
на­са­ма­ре­ном на­ив­цу ко­га су раз­бој­ни­ци
пре­ва­ри­ли и сву­кли до го­ле ко­же, са­жа­
љи­ви Бог му ши­је ха­љи­не од ко­же: И
на­чи­ни Бог Ада­му и же­ни ње­го­вој ха­љи­не
од ко­же, и оде­ну их. (Пост, 3, 21) Од ка­кве
ко­же Бог ши­је ха­љи­не? Од ко­же бе­сло­ве­
сних жи­во­ти­ња.
„Ко­жне ха­љи­не“ је­су огру­бље­ње чо­ве­ка,
ње­го­ва де­гра­да­ци­ја и де­ка­ден­ци­ја. Оне су
по­сле­ди­ца чо­ве­ко­вог про­ма­ша­ја (гре­ха).
По ту­ма­че­њу Све­тих Ота­ца, „ко­жне ха­љи­
не“ ни­су ни­шта дру­го до обла­че­ње у жи­во­
тињ­ску при­род­ну ну­жност и смрт­ност.
Све­ти Гри­го­ри­је Ни­ски то ја­сно ка­же:
Сто­га је смрт­ност, ко­ја по­ти­че од при­ро­
де би­ћа ко­ји­ма не­до­ста­је ин­те­ли­ген­ци­ја,
по Бо­жи­јем до­пу­ште­њу на­мет­ну­та при­
ро­ди ство­ре­ној за бе­смрт­ност. Ипак, иако
су по­сле­ди­ца гре­ха, ха­љи­не од ко­же ни­су
без Бо­жи­јег бла­го­сло­ва. У њи­ма се на
та­јан­ствен на­чин пре­пли­ћу људ­ска лу­дост
и Бо­жи­ја му­дрост. И све, пре­му­дро­шћу
Бо­жи­јом, опет би­ва на до­бро и ко­рист
чо­ве­ку. „Ха­љи­не од ко­же“, та­ко, по­ка­зу­ју
чо­ве­ко­ву ни­зи­ну јер је од да­тог ве­ли­чан­
ства на­чи­нио пад и про­ма­шај, али по­ка­зу­
ју и Бо­жи­ју ве­ли­чи­ну јер је од па­да и про­
ма­ша­ја на­чи­нио но­ви пут ка ви­си­на­ма.
„Ха­љи­не од ко­же“ су учи­ни­ле да чо­век
бу­де сли­чан жи­во­ти­ња­ма – јер је та­ко
иза­брао. Али оне су омо­гу­ћи­ле и да чо­век
оп­ста­не у но­во­на­ста­лој си­т у­а­ци­ји, да пре­
жи­ви, те да и да­ље има мо­ћи да кре­не ка
свом за­да­том ци­љу – ка по­до­би­ју Би­жи­
јем. Огр­нув­ши га у при­ро­ду жи­во­ти­ња и
у суд­би­ну жи­во­ти­ња, Бог ни­је ли­шио
чо­ве­ка да­ра ли­ка Бо­жи­јег. Па­ра­док­сал­но,
са­да­шња ре­ал­ност чо­ве­ка је чуд­но­ва­та
ис­пре­пле­та­ност по­но­са и сра­ма, сло­бо­де
и ну­жно­сти, сло­ве­сно­сти и бе­сло­ве­сно­
сти. Сад­шњи чо­век је су­жи­вот да­ра ли­ка
Бо­жи­јег и жи­во­тињ­ске при­род­не ну­жно­
сти: ani­mal ra­ti­o­na­le.
Дар ли­ка Бо­жи­јег, сво­ју сло­ве­сност, сло­
бо­ду и лич­но­сност чо­век са­да ко­ри­сти у
ре­ал­но­сти па­лог, про­ла­зног и смрт­ног
по­сто­ја­ња. Сав ње­гов труд и му­ка у све­т у
је­су по­сле­ди­ца ње­го­вог па­да. Чо­век са зно­
јем ли­ца свог је­де хлеб и са му­ком ра­ђа.
Жи­вот је по­стао бор­ба за оп­ста­нак и пре­
жи­вља­ва­ње. Са јед­не стра­не, чо­век је сло­
бо­дан да кре­и­ра сво­ју лич­ност ко­ри­сте­ћи
свој ра­зум и та­лен­те. Мно­го то­га за­ви­си
од ње­го­ве сло­бод­не во­ље и упор­но­сти. У
све­т у, ко­ји је од­ре­дио за свој циљ и суд­би­
ну, чо­век про­на­ла­зи за­до­вољ­ство и сре­ћу:
по­сао ко­ји во­ли, ка­ри­је­ру, по­ро­ди­цу, при­
ја­те­ље, ма­те­ри­јал­но и оста­ло бла­го­ста­ње,
али су та ње­го­ва за­до­вољ­ства увек скоп­ча­
на са бо­лом – нео­дво­ји­ва од бо­ла. За­и­ста
не­ма тог људ­ског за­до­вољ­ства ко­ме не
прет­хо­ди или не сле­ду­је бол. Та­кав жи­вот
по­чи­ње бо­лом, тра­је ме­ша­ви­ном за­до­вољ­
ства и бо­ла и за­вр­ша­ва се бо­лом. Ра­ђа­ње
чо­ве­ка је бол као по­че­так, а смрт је бол као
ње­гов крај. Док пр­ви бол има уте­ху – јер
за њим сле­ди жи­вот, дру­ги бол је не­у ­те­
шан – јер за њим сле­ди не­ста­нак жи­во­та.
У тој чуд­ној ре­ал­но­сти „ко­жних ха­љи­на“
чо­ве­ку оста­је ово дво­је: да бу­де очај­ник или
да се за­пи­та о сми­слу свог по­сто­ја­ња. У
чо­ве­ку тра­је ве­ли­ка бор­ба из­ме­ђу Бо­жи­јег
мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  11
 ли­ка и жи­во­тињ­ске при­ро­де. Бла­го­слов и
за­слу­же­на ка­зна се пре­пли­ћу у ду­ши ње­го­
вој. Ипак, чо­век је ка­дар да од ово дво­је
учи­ни јед­ну и је­дин­стве­ну ре­ал­ност. Или да
бу­де очај­ник, те да пот­пу­но из­бри­ше дар
Бо­жи­јег ли­ка у се­би, а бла­го­слов пре­тво­ри у
ка­зну и про­клет­ство и из­јед­на­чи их са
њи­ма; или, пак, да се за­пи­та и про­ми­сли, па
да пра­вед­ну ка­зну и про­клет­ство пре­о­бра­зи
и из­јед­на­чи са бла­го­да­ћу.
Та­ко, пре­му­дро­шћу Бо­жи­јом, „ко­жне
ха­љи­не“ би­ва­ју и јед­но и дру­го – и бла­го­
слов и про­клет­ство. Чо­век је по­зван да од
ово дво­је на­пра­ви јед­ну ре­ал­ност. Сав тај
ње­гов труд ко­јим жи­ви, обра­зу­је се, ства­ра,
успе­ва у жи­во­ту „са зно­јем ли­ца свог“ је­сте
по­сле­ди­ца ње­го­вог пр­во­бит­ног про­ма­ша­ја
ци­ља. И по­ред то­га, чо­век сав тај свој труд и
му­ку мо­же да окре­не ка пра­вом и пр­во­са­
зда­ном сми­слу – ка по­до­би­ју Бо­жи­јем. Чак
шта ви­ше, тај ње­гов рад и жи­вот, иако
по­сле­ди­ца пр­во­род­ног гре­ха, мо­гу га до­ве­
сти до пра­вог ци­ља и сми­сла. По­треб­но је
да чо­век, не бе­же­ћи од све­та и ре­ал­но­сти
„ко­жних ха­љи­на“, вра­ти ства­ри на сво­је
ме­сто. Да по­но­во он бу­де суд­би­на све­та, а не
свет ње­го­ва суд­би­на. Чо­век тре­ба да про­ја­
ви свет, а не да се про­ја­вљу­је ка све­ту. Чо­век
тре­ба да се окре­не ка Бо­гу, те да ти­ме и
чи­тав свет окре­не ка сми­слу. Да сву­че
„ха­љи­не од ко­же“ са сво­га те­ла и да по­но­во
– као сло­бод­но, сло­ве­сно и лич­но­сно би­ће –
без сти­да и скри­ва­ња гле­да у свог Твор­ца.
Јер тре­ба ово рас­па­дљи­во да се об­у­че у
не­рас­па­дљи­вост, и ово смрт­но да се об­у­че у
бе­смрт­ност. А ка­да се ово рас­па­дљи­во об­у­че
у не­рас­па­дљи­вост, и ово смрт­но об­у­че у
бе­смрт­ност, он­да ће се ис­пу­ни­ти она реч
што је на­пи­са­на: По­бе­да про­ждре смрт. Где
ти је, смр­ти, жа­лац? Где ти је па­кле по­бе­
да? (1. Кор, 15, 54–55)
То је пут до­се­за­ња ли­ка до Пр­во­ли­ка, пут
чо­ве­ко­вог упо­до­бља­ва­ња Бо­гу. То је оства­
ре­ње пра­вог и исти­ни­тог чо­ве­ка. Тај исти­
ни­ти чо­век је Бо­го­чо­век.  m
12  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
Ха­џи
Дра­ган Б. По­по­вић
Б ог Отац је у Ста­ром За­ве­т у пре­ко
пр­о­ро­ка обе­ћао Све­тог Ду­ха (Ис
44,3; Јо­ил 2,1–2). На то је ука­зи­вао
и Све­ти Јо­ван Пре­те­ча (Лк 3,16; Јн 1,33).
Ка­да је, пак, Хри­стос вас­кр­сао из
мр­твих и, го­во­ре­ћи о Цар­ству Бо­жи­јем,
обе­ћао апо­сто­ли­ма да ће би­ти осна­же­ни
од­о­зго, та­да су у њи­ма ожи­ве­ле ста­ре на­де
о по­нов­ном ус­по­ста­вља­њу Да­ви­до­вог
цар­ства. Че­тр­де­сет да­на при­су­ства Вас­кр­
сло­га бе­ху при кра­ју и бли­жио се час
ње­го­вог од­ла­ска Оцу. При­ли­ком ње­го­вог
уз­ди­за­ња на не­бо апо­сто­ли су би­ли уве­ре­
ни да ће Он, иако те­лом одво­јен од њих,
са не­бе­ских ви­си­на до­вр­ши­ти сво­је де­ло.
Ваз­не­се­ње је чу­де­сна кру­на Хри­сто­вог
бо­го­чо­ве­чан­ског жи­во­та и ра­да на зе­мљи.
Ни­је се ваз­нео из Је­ру­са­ли­ма ко­ји му ни­је
био одан. Град ко­ји је ода­брао Ва­ра­ву уме­
сто сво­га Спа­си­те­ља, ни­је био до­сто­јан.
Ваз­не­се­ње, све­та та­јан­стве­ност, до­га­ђа
се у све­тој ти­ши­ни Ма­слин­ске го­ре, ме­ђу
ода­ни­ма и вер­ни­ма ко­ји су при­ми­ли
по­слан­ство да це­лом све­т у об­ја­ве Рас­пе­
то­га, Вас­кр­сло­га и Ваз­не­се­но­га.
На тај на­чин апо­сто­ли су би­ли оче­ви­ци и
све­до­ци пред све­том ве­ли­ке исти­не да се
Исус ваз­не­о на не­бо (Мк 16,19–20; Лк 24,50–
53; Дап 1,4–11). На овом ме­сту и да­нас се
на­зи­ре обрис Хри­сто­вог ле­вог сто­па­ла, ко­је
по­кло­ни­ци по­бо­жно це­ли­ва­ју.
Ме­сто је пр­о­на­шла, ко дру­ги до ца­ри­ца
Је­ле­на, и на­чи­ни­ла пре­див­ну цр­кву са
отво­ре­ним кр­о­вом. Храм је сим­во­лич­но
на­зван Им­во­мон, што ће ре­ћи ол­тар.
Ме­сто Ваз­не­се­ња (Је­ле­он­ски врх – 808
ме­та­ра) да­нас је у се­лу Ка­фар – Ет – Тур
на Ма­слин­ској го­ри и под па­тро­на­том је
арап­ских му­сли­ма­на од 1187. г.
 света земља

Ваз­не­се­ње и
Педесетница
Они су из­над ол­та­ра ца­ри­це Је­ле­не,
сте­не са обри­сом Хри­сто­вог ле­вог сто­
па­ла, по­ди­гли „ку­по­лу“, на­рав­но са
кр­о­вом, пот­пу­но ози­да­ну. Осмо­у­га­о­ни
те­ме­љи Кон­сан­ти­но­ве цр­кве (осим
зи­до­ва ко­ји су из 12. ве­ка) оста­ли су
до да­нас.
Де­сет да­на по­сле до­га­ђа­ја Ваз­не­се­ња,
обе­ћа­ње је апо­сто­ли­ма би­ло ис­пу­ње­но
ка­да их је Све­ти Дух, Уте­ши­тељ, од­о­
зго по­се­тио у об­ли­ку ог­ње­них је­зи­ка,
што је био по­след­њи услов да поч­не „Ваз­не­се­ње, све­та та­јан­стве­ност, до­га­ђа се у све­тој ти­ши­ни
ши­ре­ње Хри­сто­ве Цр­кве на зе­мљи. Ма­слин­ске го­ре, ме­ђу ода­ни­ма и вер­ни­ма ко­ји су при­ми­ли
Цр­ква осно­ва­на Хри­стом на Тај­ној по­слан­ство да це­лом све­ту об­ја­ве Рас­пе­то­га, Вас­кр­сло­га и
Ваз­не­се­но­га.“
Ве­че­ри, оства­ри­ла се на Све­тој Пе­де­
сет­ни­ци, ка­да је пр­о­сла­вље­ни Го­спод
нис­по­слао од Оца, сво­јим уче­ни­ци­ма ба­ња, дво­у­мље­ња, нео­д­луч­ност, не при­ка­
Ду­ха Све­тог, тј. на ро­ђен­дан Цр­кве. зу­ју их као све­те од по­чет­ка. Но, еван­ђе­ли­
По­чев­ши од тог да­на Дух Све­ти жи­ви у сти бе­ле­же и њи­хо­во уз­ра­ста­ње у ве­ри и
Цр­кви, и Цр­ква жи­ви Ду­хом Све­тим. ка­сни­је њи­хо­ву не­у­стра­ши­вост у ис­по­ве­
До­га­ђај Све­те Пе­де­сет­ни­це, ро­ђен­дан да­њу Вас­кр­се­ња Хри­сто­вог у све­т у и ни­ка­
Цр­кве, збио се у ку­ћи Све­тог Јо­ва­на Бо­го­ ко њи­хо­во по­нов­но вра­ћа­ње на по­чет­не
сло­ва на Си­о­ну. Апо­сто­ли та­да до­би­ше сла­бо­сти.
дар пла­ме­них је­зи­ка, тј. мо­гућ­ност да Пре­лом­ни до­га­ђај за њи­хо­ву чвр­сти­ну и
го­во­ре оним пр­вим је­зи­ком, Ада­мо­вим, не­по­ко­ле­би­вост био је упра­во до­га­ђај Ваз­
до­ва­ви­лон­ским. За­то, где год да су пр­о­по­ не­се­ња Го­спод­њег и си­ла­зак Све­тог Ду­ха
ве­да­ли, апо­сто­ле су сви на­ро­ди раз­у­ме­ли на њих, као и на све са­бра­не у Гор­ни­ци
на свом, ма­тер­њем је­зи­ку (Дап 2,1–6). ко­јих та­да, на дан Све­те Пе­де­сет­ни­це, са
Ево сјај­ног при­ме­ра ка­ко се уз­ра­ста Бо­го­мај­ком, на мо­ли­тви бе­ја­ше 120. „У
ду­хов­но, ка­ко се ка вр­ли­ни веч­ној уз­ла­зи при­су­ству Ду­ха Све­тог би­ће оба­вљен и
по­сте­пе­но, под­ви­гом, и да је за ду­хов­но суд, ко­ји ће би­ти при Дру­гом до­ла­ску Хри­
ру­ко­во­ђе­ње по­тре­бан пра­ви па­стир, сто­вом, ка­да Хри­стос бу­де до­шао са свим
ду­хов­ник. Сви еван­ђе­ли­сти вер­но бе­ле­же Ан­ђе­ли­ма и Апо­сто­ли­ма“, бла­го­ве­стио је
све ма­не апо­сто­ла, њи­хо­ве стра­хо­ве, ко­ле­ Све­ти Ва­си­ли­је Ве­ли­ки.  m

мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  13

 службе цркве
Исто­риј­ски под­сет­ник
за чте­че­ве и ипо­ђа­ко­не
Сре­д и­н ом тре­ћ ег ве­к а ко­н ач­н о је ­
од­р е­ђ ен по­л о­ж ај чте­ч е­в а у кли­р у, ­
да би чте­ч е­в и на кра­ј у до­б и­л и скром­н о
ме­с то, ко­ј е им при­п а­д а и да­н ас

ви­ло да у јед­ном гра­ду, ма ко­ли­ко да је

ђа­кон
Не­над Идри­зо­вић
ве­лик, не тре­ба да бу­де ви­ше од се­дам
ђа­ко­на. Ово пра­ви­ло је на­шло сво­ју по­твр­
ду у Де­ли­ма апо­стол­ским, где је за­пи­са­но

П о­ку­ша­ће­мо да на нај­бо­љи и нај­

ја­сни­ји на­чин об­ја­сни­мо ду­жно­
сти чте­ца и ипо­ђа­ко­на. Ови
чи­но­ви су да­нас по­т уп­но не­у­па­дљи­ви,
али су у ста­ри­ни про­жи­ве­ли сло­же­ну
исто­ри­ју, док са­мо пи­та­ње исто­риј­ског
по­ре­кла ове две цр­кве­не слу­жбе ни­је ни
јед­но­став­но ни ја­сно.
ИПО­ЂА­КО­Н
Што се ти­че цр­кве­не слу­жбе чте­че­ва,
ри­мо­ка­то­лич­ки и про­те­стант­ски те­о­ло­зи
су до­ско­ра за­сту­па­ли ми­шље­ње да је она
кра­јем дру­гог или по­чет­ком тре­ћег ве­ка
на­ста­ла као до­пу­на ђа­кон­ској слу­жби, на
че­му се за­вр­ша­ва сва­ко ба­вље­ње овим
чи­ном. Цр­кве­на слу­жба ко­ја је на­ста­ла као
по­моћ ђа­кон­ској би­ла је слу­жба ипо­ђа­ко­
на. За ову слу­жбу ни­су по­треб­на ши­ра
об­ја­шње­ња јер су ипо­ђа­ко­ни на­ста­ли као
што и са­мо име ка­же – пред­ста­вља­ли су
до­пу­ну ђа­кон­ске слу­жбе. У пе­ри­о­ду ра­ног
хри­шћан­ства у Цр­кви је ду­го вла­да­ло пра­
све­до­чан­ство о из­бо­ру сед­мо­ри­це ђа­ко­на.1
У ве­ли­ким гра­до­ви­ма се уско­ро по­ка­за­ло
да та­ко огра­ни­чен број ђа­ко­на ни­је до­во­
љан, због то­га су на­ста­ли ипо­ђа­ко­ни као
њи­хо­ви по­моћ­ни­ци, ко­јих у по­чет­ку ни­је
би­ло ви­ше од се­дам у јед­ном гра­ду.
ЧТЕ­Ц
У ста­ро­хри­шћан­ском спи­су Цр­кве­на пра­
ви­ла све­тих апо­сто­ла по­ста­вља­ју се зах­те­
ви за чте­че­ве, што нам омо­гу­ћа­ва да ову
слу­жбу схва­ти­мо озбиљ­ни­је. Од чте­ца се
оче­ку­је да – пре не­го што бу­де ру­ко­про­и­
зве­ден – бу­де ис­пи­тан да ни­је бр­бљи­вац,
пи­ја­ни­ца, коц­кар, на­сил­ник, да ни­је склон
исме­ја­ва­њу бо­ле­сних; од ње­га се оче­ку­је да
во­ди ис­пра­ван жи­вот; на ев­ха­ри­стиј­ским
са­бра­њи­ма тре­ба да го­во­ри ја­сним ре­чи­ма
и тре­ба да бу­де спо­со­бан да ту­ма­чи Све­то
пи­смо. Он се на­зи­ва је­ван­ђе­ли­стом, тј. про­
по­вед­ни­ком. Под из­ра­зом је­ван­ђе­ли­ста
1 Де­ла 6, 1-6.

14  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010

под­ра­зу­ме­ва­ли су се ха­ри­змат­ски учи­те­љи,
од­но­сно ли­ца ко­ја за ко­ја се сма­тра­ло да
по­се­ду­ју бла­го­дат­ни дар по­у­ча­ва­ња у
цр­кви. Слу­жба чте­ца је бит­на и јер му је
обе­ћа­но да ће ње­го­во име би­ти упи­са­но у
књи­гу жи­во­та. За­ни­мљи­во је то што се
од ње­га зах­те­ва­ло да ту­ма­чи Све­то
пи­смо, што у оно вре­ме ни­ка­ко ни­је
би­ло оче­ки­ва­но од ђа­ко­на.
Тер­т у­ли­јан (крај дру­гог и по­че­так
тре­ћег ве­ка) у цр­кве­не чи­но­ве убра­ја
са­мо епи­ско­пе, пре­зви­те­ре и ђа­ко­не, а
чте­ца из­о­ста­вља. По све­до­чан­ству
Ки­при­ја­на Кар­та­гин­ског (тре­ћи век), чте­
че­ви су би­ли увр­ште­ни у клир. Он
ду­жност и ме­сто ко­је чте­цу при­па­да на
бо­го­слу­же­њи­ма опи­с у­је као не­што у нај­
ве­ћој ме­ри по­што­ва­но. Узми­мо за при­мер
ка­да је не­ког Це­ле­ри­на, ко­ји се у вре­ме
го­ње­на хри­шћа­на ис­та­ко ве­ли­ком хра­
бро­шћу, ру­ко­про­из­ вео за чте­ца:
Ми смо га уз­ве­ли на ам­вон, на тај цр­кве­
ни три­бу­нал, ка­ко би он, по­ста­вљен на
уз­ви­ше­но ме­сто и уз та­кву по­част ви­дљив
чи­та­вом на­ро­ду, чи­тао за­по­ве­сти и је­ван­
ђе­ље Го­спод­ње. Не­ка, да­кле, ви­ди да ли
по­сто­ји не­ки ви­ши сте­пен, на ко­ме би
мо­гао то­ли­ко ко­ри­сти да до­не­се Цр­кви.
Као што ви­ди­мо, чте­че­ви су у ста­ри­ни
пред­ста­вља­ли чуд­ну по­ја­ву – ду­го ни­су
при­па­да­ли кли­ру, али су ужи­ва­ли по­што­
ва­ње. Са­мим при­ма­њем у клир, по­ста­ја­ли
су, на не­ки на­чин, кан­ди­да­ти за пре­зви­
тер­ски чин. У си­риј­ском пре­во­ду де­ла ко­је
се зо­ве Di­da­ska­lia (По­у­ча­ва­ње), на­шли смо
део ко­ји се ти­че чте­че­ва:
И чтец, ако по­сто­ји, не­ка до­би­је и он,
као пре­зви­те­ри – у част про­ро­ка.
Са­мо ње­го­во име ка­же нам да је имао
оба­ве­зу да на бо­го­слу­же­њи­ма чи­та Све­то
пи­смо. Ни­је чи­тао са­мо не­ке де­ло­ве Све­тог
пи­сма, као што чи­ни да­нас, не­го све, та­ко
да је ра­дио не са­мо оно што ра­ди чтец у
са­да­шње вре­ме, не­го и оно што да­нас чи­не
пре­зви­те­ри и ђа­ко­ни. Књи­ге су у то вре­ме
би­ле пи­са­не без раз­ма­ка из­ме­ђу ре­чи и зна­
ко­ва ин­тер­пунк­ци­је, би­ле су те­шке за чи­та­
ње, та­ко да та­кав ру­ко­пис ни­је мо­гао сва­ко
да чи­та. Мо­ра­мо има­ти на уму да у оно вре­
ме уме­ће чи­та­ња ни­је би­ло рас­про­стра­ње­
но као да­нас, што је ути­ца­ло на то да онај
ко­ји зна да чи­та мо­же „да­ле­ко да до­гу­ра“.
Епи­скоп је – по­све­ћу­ју­ћи чте­ца и уру­чу­ју­ћи
књи­гу – го­во­рио:
Ако сво­је де­ло бу­деш из­вр­ша­вао са тач­
но­шћу и на ко­рист, има­ћеш част са они­ма
ко­ји из­вр­ша­ва­ју реч Го­спод­њу.
У ра­но­хри­шћан­ском пе­ри­о­ду је и ме­ђу
епи­ско­пи­ма би­ло не­пи­сме­них. Да би
пу­тем про­по­ве­ди ту­ма­чио оде­љак из Све­
тог пи­сма, чтец је прет­ход­но мо­рао да
про­чи­та тај оде­љак. Чте­че­ви су у по­чет­ку
ши­ре­ња хри­шћан­ства с раз­ло­гом чи­та­ли, а
по­не­кад и ту­ма­чи­ли Све­то пи­смо.
Ова­кво ста­ње је, нај­ве­ро­ват­ни­је, ду­го тра­
ја­ло. Тај пе­ри­од је за цр­кве­ну слу­жбу чте­ца
очи­глед­но био злат­ни пе­ри­од у ње­го­вој
исто­ри­ји. Тра­јао је ве­ро­ват­но од сре­ди­не
дру­гог ве­ка до дру­ге че­твр­ти­не тре­ћег
ве­ка. Про­по­вед­ни­штвом су се по­сте­пе­но
по­че­ли ба­ви­ти епи­ско­пи и пре­зви­те­ри,
ко­јих је би­ло све ма­ње и ма­ње нео­бра­зо­ва­
них. Зна­чај чте­че­ва је по­ла­ко по­чео да опа­
да. Сре­ди­ном тре­ћег ве­ка ко­нач­но је од­ре­
ђен по­ло­жај чте­че­ва у кли­ру, да би чте­че­ви
на кра­ју до­би­ли скром­но ме­сто, ко­је им
при­па­да и да­нас.  m
Аутор је струч­ни са­рад­ник
Оде­ље­ња за мо­но­граф­ске пу­бли­ка­ци­је
На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­је
мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  15
 јубилеј
Де­ве­де­сет го­ди­на
Пра­во­слав­ног
бо­го­слов­ског
фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду
Ове го­д и­н е Пра­в о­с лав­н и бо­го­с лов­с ки фа­к ул­т ет
Уни­в ер­з и­т е­та у Бе­о ­г ра­д у до­ч е­к у­ј е по­с е­б ан ­
ју­б и­л еј – де­в е­д е­с ет го­д и­н а од по­ч ет­к а ­
на­у ч­н ог и на­с тав­н ог де­л о­в а­њ а.

про­та Сте­ван М. Ди­ми­три­је­вић, пр­ви

Др Ксенија Кончаревић ре­дов­ни про­фе­сор Исто­ри­је Срп­ске
цр­кве.

П ра­во­слав­ни бо­го­слов­ски фа­кул­

тет осно­ван је, за­јед­но са још
че­ти­ри ви­со­ко­школ­ске уста­но­ве
(Фи­ло­соф­ски, Прав­ни, Ме­ди­цин­ски и
Тех­нич­ки фа­кул­тет) 1905. го­ди­не, ка­да је,
27. фе­бру­а­ра, до­нет За­кон о Уни­вер­зи­те­
ту. Због не­до­стат­ка ква­ли­фи­ко­ва­них
на­став­ни­ка и не­по­вољ­них исто­риј­ских
окол­но­сти Пра­во­слав­ни бо­го­слов­ски
фа­кул­тет са­че­ка­ће још 15 го­ди­на да би
1920. за­по­чео свој до да­нас не­пре­ки­ну­ти
на­став­ни и на­уч­ни рад.
Осни­вач­ка сед­ни­ца Са­ве­та Пра­во­слав­
ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду
одр­жа­на је 6. сеп­тем­бра 1920. у Рек­то­ра­т у
Бе­о­град­ског уни­вер­зи­те­та. На тој сед­ни­
ци за пр­вог де­ка­на Фа­кул­те­та иза­бран је
За кон­сти­т у­и­са­ње про­фе­сор­ског ко­ле­
ги­ју­ма Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског
фа­кул­те­та са­рад­ња са дру­гим фа­кул­те­ти­
ма Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду по­ка­за­ла се
као из­у­зет­но пло­до­твор­на: та­ко, већ 30.
ок­то­бра 1920. го­ди­не од­лу­че­но је да се за
по­тре­бе из­во­ђе­ња на­ста­ве на сту­ди­ја­ма
те­о­ло­ги­је ан­га­жу­ју ко­ри­фе­ји срп­ске на­у­
ке, про­фе­со­ри Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та
Ве­се­лин Чај­ка­но­вић и Алек­сан­дар Бе­лић,
а ме­сец да­на ка­сни­је до­не­та је од­лу­ка и о
ан­га­жо­ва­њу Дра­гу­ти­на Н. Ана­ста­си­је­ви­
ћа и ака­де­ми­ка Љу­бе Сто­ја­но­ви­ћа.
Пре­у­зи­ма­њем са дру­гих ви­со­ко­школ­
ских уста­но­ва или хо­но­рар­но за на­став­
ни­ке Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та у пе­ри­о­ду
из­ме­ђу два свет­ска ра­та би­ће иза­бра­ни и

16  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010

еми­нент­ни уни­вер­зи­тет­ски про­фе­со­ри, у
сво­јим обла­сти­ма уве­ли­ко афир­ми­са­ни
на­уч­ни­ци по­пут Ра­до­ва­на Ко­шу­ти­ћа,
Ђор­ђа Ма­но-Зи­си­ја, Че­до­ми­ља Ми­тро­ви­
ћа, Ди­ми­три­ја Ђу­ро­ви­ћа, Вла­ди­ми­ра Пет­
ко­ви­ћа, Стје­па­на Куљ­ба­ки­на, Фи­ла­ре­та
Гра­ни­ћа, Пе­тра Ђор­ђи­ћа, Ра­до­сла­ва Гру­
ји­ћа, Сер­ги­ја Тро­јиц­ког и Ни­ко­ле Ра­дој­
чи­ћа.
По­себ­ну част Бо­го­слов­ском фа­кул­те­т у
чи­ни чи­ње­ни­ца да је на ње­му у зва­њу
до­цен­та пре­да­вао отац Ју­стин По­по­вић,
ко­ји је ове го­ди­не на Све­том Ар­хи­је­реј­
ском Са­бо­ру СПЦ и зва­нич­но при­бро­јан
збо­ру Све­тих.
Фа­кул­тет је у пр­во вре­ме био сме­штен у
„згра­ди Кр­сма­но­ви­ћа“ у Бо­го­ја­вљењ­ској
ули­ци број 2, пре­ко пу­та Са­бор­не
цр­кве.
Руски теолози
От­по­чи­ња­њу на­с та­ве те­о­ло­ги­је на Уни­
вер­зи­те­т у пре­с уд­но је до­при­нео до­ла­зак
ру­ских док­то­ра те­о­ло­ги­је, ме­ђу ко­ји­ма је
би­ло и про­фе­со­ра ду­хов­них ака­де­ми­ја, у
пр­вом та­ла­с у еми­гра­ци­је на­кон бољ­ше­
вич­ког ре­во­лу­ци­о­нар­ног пре­вра­та
(Алек­сан­дар До­бро­клон­ски, Те­о­дор
Ти­тов, Ми­ха­ил Ге­ор­ги­јев­ски, Алек­сан­дар
Ро­жде­с твен­ски, Ни­ко­лај Глу­бо­ков­ски).
Та­ко­ђе, ства­ра­њем за­јед­нич­ке др­жа­ве
фор­ми­ра­ли су се усло­ви за ан­га­жо­ва­ње
ви­со­ко­о­бра­зо­ва­ног те­о­ло­шког ка­дра из
Срем­ских Кар­ло­ва­ца у Бе­о­гра­д у (Ири­неј
Ћи­рић, Ила­ри­он Зе­рем­ски,
Ди­ми­три­је Сте­фа­но­вић,
Ла­зар Мир­ко­вић).
Зграда Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског
фа­кул­те­та Универзитета у Бе­о­гра­ду
налази се на Карабурми, у улици ­
Мије Ковачевића
мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  17
 Јубилеј
Број сту­де­на­та у пр­вој де­це­ни­ји ра­да
Бо­го­слов­ског фа­к ул­те­та био је ре­ла­тив­
но ма­ли, али је по­с те­пе­но ра­с тао. Нај­ве­
ћи број упи­са­них сту­де­на­та Фа­к ул­тет
бе­ле­жи 1938/39. го­ди­не – 340, од че­га 32
сту­дент­ки­ње (на пр­ву го­ди­ну упи­са­ло се
та­да 106 сту­де­на­та).
Од са­мог осни­ва­ња на Фа­кул­те­т у је
не­го­ван на­уч­но­и­стра­жи­вач­ки рад. У свр­
хе ње­го­вог сти­му­ли­са­ња по­кре­нут је, на
ини­ци­ја­ти­ву па­три­јар­ха Ди­ми­три­ја
Па­вло­ви­ћа, ча­со­пис „Бо­го­сло­вље“, чи­ја је
пр­ва све­ска об­ја­вље­на по­чет­ком 1926.
го­ди­не под уред­ни­штвом проф. Ди­ми­
три­ја Сте­фа­но­ви­ћа.
Положај после
Другог светског рата
То­ком оку­па­ци­је Пра­во­слав­ни бо­го­слов­
ски фа­кул­тет пре­тр­пео је ве­ли­ке ма­те­ри­
јал­не и ка­дров­ске ште­те. Од­мах по оку­па­
ци­ји на­ста­ва је пре­ки­ну­та и на­став­ни­ци су
нај­пре ста­вље­ни на рас­по­ла­га­ње, а по­том
пен­зи­о­ни­са­ни. По­сле осло­бо­ђе­ња Пра­во­
18  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
Параклис Светог Јована Богослова,
средиште духовног живота
факултета. У њему се свакодневно
одржавају богослужења.
слав­ни бо­го­слов­ски фа­кул­тет на­шао се у
си­т у­а­ци­ји у ко­јој се о сми­слу и раз­ло­зи­ма
ње­го­вог де­ло­ва­ња у окви­ру Уни­вер­зи­те­та
од­лу­чи­ва­ло са по­зи­ци­ја но­вог, јед­но­пар­
тиј­ског др­жав­ног по­рет­ка за­сно­ва­ног на
ко­му­ни­стич­кој иде­о­ло­ги­ји. Фе­бру­ар­ а 1952.
Вла­да Ср­би­је до­не­ла је ре­ше­ње ко­јим је
Бо­го­слов­ски фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду уки­нут
као др­жав­на уста­но­ва, из­дво­јен из Бе­о­
град­ског уни­вер­зи­те­та и при­по­јен Срп­ској
пра­во­слав­ној цр­кви. Под окри­љем Цр­кве
Фа­кул­тет по­чи­ње са ра­дом 6. ок­то­бра
1952. го­ди­не. Од­лу­ком Вла­де Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је ко­јом је ре­ше­ње о ли­кви­да­ци­ји
Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та
про­гла­ше­но не­ле­ги­тим­ним и ану­ли­ра­но,
од 1. ја­ну­ар­ а 2004. го­ди­не Фа­кул­тет је
по­но­во вра­ћен у са­став Бе­о­град­ског уни­
вер­зи­те­та, с тим што је Фа­кул­тет остао у
ду­хов­ном и ка­нон­ском окри­љу Срп­ске
пра­во­слав­не цр­кве.
Да­нас на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском
фа­кул­те­т у сту­ди­ра ви­ше од 1.800 мла­ди­ћа
и де­во­ја­ка ко­ји се оспо­со­бља­ва­ју за све­
ште­нич­ки, ве­ро­у­чи­тељ­ски по­зив и на­уч­
ни рад у обла­сти те­о­ло­ги­је. На Фа­кул­те­т у
пре­да­је 40 на­став­ни­ка и са­рад­ни­ка, од
то­га 22 док­то­ра и 13 ма­ги­ста­ра на­у­ка. У
пре­да­вач­ком са­ста­ву за­сту­пље­ни су и
углед­ни ар­хи­је­ре­ји на­ше Цр­кве, све­ште­
ни­ци, мо­на­си.
Савремен систем студирања
Сту­диј­ски пла­но­ви и про­гра­ми у пот­пу­
но­сти су уса­гла­ше­ни са ак­ту­ел­ним За­ко­ном
о ви­со­ком школ­ству и Бо­лоњ­ским про­це­
сом. На­ста­ва је ор­га­ни­зо­ва­на по мо­де­лу
основ­не ака­дем­ске сту­ди­је у тра­ја­њу од 8
или 6 се­ме­ста­ра, у за­ви­сно­сти од ода­бра­ног
сме­ра, и ма­стер сту­ди­је у тра­ја­њу од 2 или 4
се­ме­стра, опет у за­ви­сно­сти од сме­ра.
На сту­ди­је те­о­ло­ги­је мо­гу се упи­са­ти
уче­ни­ци са прет­ход­но за­вр­ше­ном бо­го­
сло­ви­јом, гим­на­зиј­ским или че­тво­ро­го­
ди­шњим сред­њим струч­ним обра­зо­ва­
њем. На Фа­кул­тет се, на­кон при­јем­них
ис­пи­та из те­о­ло­ги­је и оп­ште кул­т у­ре,
при­ма­ју кан­ди­да­ти оба по­ла, уз нео­п­ход­
ну пре­по­ру­ку епар­хиј­ског ар­хи­је­ре­ја.
Упис на ди­плом­ске (ма­стер) сту­ди­је
мо­гућ је и по­сле че­тво­ро­го­ди­шњих
основ­них сту­ди­ја за­вр­ше­них на не­ком
дру­гом фа­кул­те­т у дру­штве­но-ху­ма­ни­
стич­ког усме­ре­ња, као што су и док­тор­ске
сту­ди­је отво­ре­не за кан­ди­да­те са дру­гих
фа­кул­те­та.
Та­ко­ђе, ов­де сво­ја те­о­ло­шка зна­ња мо­гу
про­ду­бља­ва­ти и при­пад­ни­ци дру­гих кон­
фе­си­ја, уз са­гла­сност је­рар­хи­је СПЦ.
Фа­кул­тет не­гу­је ин­тен­зив­ну са­рад­њу са
ни­зом ре­но­ми­ра­них те­о­ло­шких уста­но­ва
у све­т у, као што су бо­го­слов­ски фа­кул­те­
ти Ари­сто­те­ло­вог уни­вер­зи­те­та у Со­лу­ну
и На­ци­о­нал­ног и Ка­па­ди­стриј­ског Уни­
вер­зи­те­та у Ати­ни, ду­хов­не ака­де­ми­је у
Мо­скви и Пе­тро­гра­ду, Ла­те­ран­ски уни­
вер­зи­тет у Ри­му, те­о­ло­шки фа­кул­те­ти у
Не­мач­кој, Швај­цар­ској, Фран­цу­ској, САД,
као и у зе­мља­ма ре­ги­о­на.
Библиотека факултета
Би­бли­о­те­ка Фа­кул­те­та по­се­ду­је пре­ко
сто хи­ља­да књи­га, а би­бли­о­теч­ки фон­до­
ви по­пу­ња­ва­ју се до­на­ци­ја­ма ко­је би­бли­о­
те­ка до­би­ја од раз­ли­чи­тих ин­сти­т у­ци­ја и
фон­да­ци­ја, што омо­гу­ћа­ва њен ста­бил­ни­
ји и пер­спек­тив­ни­ји раз­вој. Из­да­ју се
ча­со­пи­си „Бо­го­сло­вље“, „Phi­lot­he­os“ и
„Стил“, а сту­ден­ти има­ју и сво­је гла­си­ло
„Ло­гос“. Ок­то­бра 2008. при Фа­кул­те­т у је
осно­ван и Ин­сти­т ут за те­о­ло­шка ис­тра­
жи­ва­ња. Пе­ри­о­дич­но се ор­га­ни­зу­ју и
на­уч­ни ску­по­ви од на­ци­о­нал­ног и ме­ђу­
на­род­ног зна­ча­ја. Фа­кул­тет у свом са­ста­
ву има два ин­тер­на­та (за мла­ди­ће и де­вој­
ке), а ње­го­ви сту­ден­ти већ не­ко­ли­ко
го­ди­на има­ју пра­во да кон­ку­ри­шу за
ме­сто и у дру­гим до­мо­ви­ма и да ко­ри­сте
услу­ге сту­дент­ских мен­зи.
храм св. Јо­ва­на Бо­го­сло­ва
Ср­це ове ви­со­ке ду­хов­не шко­ле сва­ка­ко
је храм св. Јо­ва­на Бо­го­сло­ва, у ко­ме се
сва­ко­днев­но од­ви­ја пун круг бо­го­слу­же­
ња (ју­тре­ње, ве­чер­ње, по­ве­чер­је, ча­со­ви),
а су­бо­том, не­де­љом и пра­зни­ком слу­жи
се и ли­т ур­ги­ја, на ко­ју ра­до до­ла­зе и сту­
ден­ти са дру­гих фа­кул­те­та.
Мла­ди те­о­ло­зи на слу­жба­ма по­ју за
пев­ни­цом, по­ма­жу све­ште­но­слу­жи­те­љи­
ма, а они ко­ји има­ју све­ште­нич­ки и све­
ште­но­мо­на­шки чин слу­же за­јед­но са сво­
јим про­фе­со­ри­ма.
На­ста­ва се од­ви­ја у мо­дер­но опре­мље­
ним ам­фи­те­а­три­ма, слу­ша­о­ни­ца­ма и
ка­би­не­ти­ма у згра­ди на Ка­ра­бур­ми
по­диг­ну­тој 1995. го­ди­не ис­кљу­чи­во из
соп­стве­них из­во­ра и до­на­ци­ја Цр­кве.
Сту­па­ју­ћи у де­се­т у де­це­ни­ју сво­га
по­сто­ја­ња, Пра­во­слав­ни бо­го­слов­ски
фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду с пи­је­те­том се се­ћа
сво­јих осни­ва­ча, про­фе­со­ра, сту­де­на­та,
слу­жбе­ни­ка, до­бро­тво­ра и при­ја­те­ља. m
мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  19
 Тема броја
Дру­штве­на ­
од­го­вор­ност као
про­ја­ва љу­ба­ви
Да би чо­в ек био од­го­в о­ран, ­
мо­ра има­т и свест о сво­ј ој гре­ш но­с ти ­
и о сво­ј ој сло­б о­д и
Срећ­ко Гу­ја­ни­чић
П редуслов да би чо­век мо­гао да
има дру­штве­ну од­го­вор­ност
или гра­ђан­ску свест јесте да
по­се­ду­је лич­ну од­го­вор­ност. Из те лич­
не од­го­вор­но­сти мо­ћи ће да се кон­сти­
ту­иш­ е и та дру­штве­на од­го­вор­ност –
кад по­је­ди­нац уви­ди да је са­мо је­дан од
чла­но­ва за­јед­ни­це или, ре­че­но је­зи­ком
Све­тог пи­сма, је­дан од удо­ва Те­ла.
Раз­мо­три­мо, да­кле, шта је то лич­на
од­го­вор­ност.
Да би чо­век био од­го­во­ран, мо­ра има­
ти свест о сво­јој гре­шно­сти и о сво­јој
сло­бо­ди. Сло­бо­да је Бо­жи­ји дар ко­ји
је­ди­ни мо­же да се ме­ри са да­ром љу­ба­
ви. Би­ти сло­бо­дан, из­ме­ђу оста­лог, зна­
чи при­хва­ти­ти по­сле­ди­це свог по­на­ша­
ња и сво­је гре­шно­сти. А гре­шност је
не­што што је или на­сле­ђе­но (пра­ро­ди­
20  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
тељ­ски грех) или су то ис­кљу­чи­во на­ше
бр­љо­ти­не. Чо­век је гре­шан јер има уде­
ла у смрт­но­сти. Људ­ска при­ро­да, ка­ко
су го­во­ри­ли са­вре­ме­ни ру­ски оци, „фал­
ши­ра“, и гре­шке се – хте­ли ми то или не
– по­не­кад де­ша­ва­ју.
Људске заблуде
Ен­гле­ски фи­ло­зоф Френ­сис Бе­кон је
из­вр­шио кла­си­фи­ка­ци­ју људ­ских за­блу­
да ко­је нас оме­та­ју да пра­вил­но ми­сли­
мо. Он је те за­блу­де на­звао идо­ли­ма и
свр­стао их је у че­ти­ри гру­пе. Пред­ра­с у­
де при­ро­ђе­не људ­ском ро­ду као та­квом
Бе­кон је за­блу­де на­звао идо­ли­ма пле­
ме­на. Гре­шке ко­је при­па­да­ју тој кла­си
су, ре­ци­мо, кад бр­зо­пле­то за­кљу­чу­је­мо
(Чо­век ко­ји но­си на­оч­ а­ре је на­чи­тан.),
или ка­да пре­те­ра­но уоп­шта­ва­мо (По­ли­
цај­ци, пла­ву­ше, Бо­сан­ци и Аме­ри­кан­ци
су глу­пи, а сви по­ли­ти­ча­ри су ло­по­ви.),
или кад се не­кри­тич­ки осла­ња­мо на
чу­ла (Ле­по­ти­ца ни­је уби­
ца.) или ка­да иг­но­ри­ше­

Тема броја
мо до­ка­зе ко­ји по­би­ја­ју
оп­ште ми­шље­ње (Го­ли
оток не до­ка­зу­је да Друг
Ти­то ни­је нај­ве­ћи син
на­ших на­ро­да и на­род­но­
сти.).
По­сле идо­ла пле­ме­на
Бе­кон је от­крио идо­ла
пе­ћи­не. Реч је о гре­шка­
ма у ми­шље­њу ко­је про­
ис­хо­де ка­да се­бе ста­вља­
мо у пр­ви план (Ср­би су
на­род нај­ста­ри­ји. Са­бо­
ти­ра­ју ме јер сам ари­сто­
кра­та. Не­мам по­сао јер
ни­сам бли­зак вла­сти­ма.).
Идол тр­га или пи­ја­це
су не­спо­ра­зу­ми ко­ји
на­ста­ју кад од­ре­ђе­ним
пој­мо­ви­ма не да­је­мо иста
зна­че­ња (Уђе­мо у ка­фа­ну
и на­ру­чи­мо „јед­ну љу­ту“,
а не­ис­ку­сни ко­но­бар нам „Ен­гле­ски фи­ло­зоф Френ­сис Бе­кон је из­вр­шио
кла­си­фи­ка­ци­ју људ­ских за­блу­да ко­је нас оме­та­
до­не­се љу­ту па­при­ку.). ју да пра­вил­но ми­сли­мо. Он је те за­блу­де
И, на кра­ју, има­мо идо­ на­звао идо­ли­ма и свр­стао их је у че­ти­ри гру­пе“
ла по­з о­ри­ш та. Бе­кон
твр­ди да су то за­блу­де ко­је пра­ви­мо шни је до­каз на­шег по­сто­ја­ња. То што
ка­да не­кри­тич­ки по­шту­је­мо ауто­ри­те­те чи­ни­мо гре­хо­ве је, ма­те­ма­тич­ки ре­че­
и њи­хо­ве те­о­ри­је („Ка­ко ћеш ти да но, кон­стан­та. Због то­га у мо­ли­ти­ви пре
до­ђеш у Ин­ди­ју пу­ту­ју­ћи на за­пад кад спа­ва­ња, ка­да се обра­ћа­мо Све­том Ду­ху,
Ари­сто­тел ка­же да је зе­мља рав­на пло­ мо­ли­мо да нам опро­си гре­хо­ве хо­ти­
ча“ – мо­гао је би­ти је­дан од ар­гу­ме­на­та мич­не и не­хо­ти­мич­не, зна­не и не­зна­не,
про­тив ми­си­је Кри­сто­фе­ра Ко­лум­ба.). и оне од на­у­ке зле, и оне од не­про­ми­
шље­но­сти и мр­зо­во­ље. У тој мо­ли­тви
Гре­ши­мо чак нај­бо­ље мо­же­мо ви­ди­ти да ли смо бар у
то­ку јед­ног да­на ус­пе­ли да ома­ши­мо бар
и ка­да спа­ва­мо је­дан грех.
Бе­кон је на­бро­јао гре­шке кад ми­сли­ Са дру­ге стра­не има­мо сло­бо­ду. Ако
мо, али не тре­ба за­бо­ра­ви­ти да ми гре­ сам све­стан сво­је гре­шно­сти, при­хва­ти­ћу
ши­мо и у сво­јим де­ли­ма и хте­њи­ма. ње­не по­сле­ди­це и тру­ди­ћу се да их ис­пра­
Гре­ши­мо чак и ка­да спа­ва­мо. И ту до­ла­ вим ка­ко бих мир­не са­ве­сти мо­гао ста­ти
зи­мо до Све­тог Ав­гу­сти­на и ње­го­ве те­зе пред Хри­ста. Би­ти од­го­во­ран не зна­чи
гре­шим, да­кле је­сам. Свест да смо гре­ оправ­да­ва­ти сво­ју гре­шност и под­во­ди­ти

март/април 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  21

 је под реч „нор­мал­но“, већ је од­го­вор­ност
(хра­брост) да схва­ти­мо да смо „не­нор­
мал­ни“, али да се с тим не ми­ри­мо.
Христос је пут
Кад смо осве­тли­ли ту лич­ну од­го­вор­
ност, ко­ја се сво­ди се на то да има­мо хра­
бро­сти да ста­не­мо пред Хри­ста, ка­ко сад
Хри­ш ћа­н ин је дру­ш тве­н о
од­го­в о­ран ако на тај на­ч ин
про­ј а­в и љу­б ав – ­
за­у ­з и­м а­њ ем за бли­ж њег
да се по­на­ша­мо у за­јед­ни­ци и бу­де­мо
дру­штве­но од­го­вор­ни. Па, као Хри­стос!
Он је пут. Не тре­ба Хри­ста ко­пи­ра­ти или
опо­на­ша­ти, већ тре­ба – за­хва­љу­ју­ћи том
на­шем искре­ном од­но­су са Њим – от­кри­
ти шта је оно што нас чи­ни аутен­тич­ним
и бли­ским Го­спо­ду. Све­ти Јо­ван Кр­сти­
тељ ка­же да од пу­но­ће ње­го­ве сви при­ми­
смо, и бла­го­дат на бла­го­дат (Јн, 1, 16).
Ко­ји је то, он­да, наш дар или та­ле­нат
веза са Хри­стом? Шта је то што нас чи­ни
Бо­жи­јим (са­су­дом) и што мо­ра­мо да
умно­жи­мо на ко­рист сво­јој за­јед­ни­ци и
се­би? То та­ко­ђе тре­ба да от­кри­је­мо јер –
не по­сто­ји уни­вер­зал­на фор­му­ла. Апо­
стол Па­вле пи­ше Ко­ри­ћа­ни­ма: А о ду­хов­
ним да­ро­ви­ма бра­ћо не­ћу да не зна­те...
Раз­ли­чи­ти су да­ро­ви, али је Дух исти. И
раз­ли­чи­те су слу­жбе, али је Го­спод исти.
Хри­стос се раз­ли­чи­то од­но­сио пре­ма
љу­ди­ма. Био је по­слу­шан стар­цу Јо­си­фу
и Бо­го­ро­ди­ци, те­шио је од­ба­че­не, ле­чио
бо­ле­сне, хра­нио глад­не, пре­ко­ра­вао гор­
де, учио је на­род, ис­те­рао тр­гов­це из
22  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
Хра­ма, вас­кр­сао Ла­за­ра, ћу­тао пред
Пи­ла­том, из­дај­ни­ка Ју­ду на­звао при­ја­те­
љем, по­ло­жио свој жи­вот за све нас. Све
су то при­ме­ри на ко­ји­ма се мо­же­мо (на)
учи­ти дру­штве­ној од­го­вор­но­сти. Тим
при­ме­ри­ма мо­же­мо до­да­ти и оне кад
Го­спод на­бра­ја ко све не­ће ући у Цар­ство
Не­бе­ско – то су љу­ди ко­ји ни­су по­се­ћи­
ва­ли бо­ле­сне, оне у там­ни­ца­ма, удо­ви­це
са де­цом...
за­у­зи­ма­ње за бли­жњег
Хри­шћа­нин је дру­штве­но од­го­во­ран
ако на тај на­чин про­ја­ви љу­бав – за­у­зи­
ма­њем за бли­жњег. Апо­стол Па­вле, та­ко,
ка­же да о на­шем од­но­су пре­ма бли­жњем
ви­се сав за­кон и про­ро­ци. Ру­ски фи­ло­
зоф Бер­ђа­јев го­во­ри не­што слич­но. Ако
сам ја гла­дан, ка­же он, он­да је то ег­зи­
стен­ци­јал­ни про­блем, али ако је гла­дан
мој ком­ши­ја, он­да је то мо­рал­ни про­
блем.
Је­дан од нај­у­пе­ча­тљи­ви­јих де­ло­ва
Је­ван­ђе­ља на ко­ме се мо­же­мо по­у­чи­ти
хри­шћан­ској од­го­вор­но­сти је­сте онај
ка­да апо­сто­ли Пе­тар и Јо­ван, а по ре­чи­
ма Ма­ри­је Маг­да­ли­не да је не­ко узео
Го­спод­ње Те­ло, до­ла­зе до гро­ба и, не зна­
ју­ћи да је Он вас­кр­сао, ула­зе у то гне­здо
смр­ти. Та­мо за­ти­чу уред­но сло­жен
по­кров и убрус у ко­је је Го­спод био по­ви­
јен. Та ин­фор­ма­ци­ја је је­зи­ва јер нам
го­во­ри до ко­је гра­ни­це иде Бо­жи­ја
па­жња. Хри­стос је устао из мр­твих, по­бе­
дио је смрт, нај­ве­ћег чо­ве­ко­вог не­при­ја­
те­ља, али је – у тој нај­ва­жни­јој по­бе­ди у
исто­ри­ји чо­ве­чан­ства – Он сло­жио сво­је
ства­ри.
Ко­ли­ко мо­же­мо огра­ни­че­ни сво­јом
гре­шно­шћу и ту­ђом сло­бо­дом, пре­ма
све­му тре­ба да се од­но­си­мо с па­жњом
ко­јој и ко­јом нас учи Го­спод. За по­че­так,
пре не­го што поч­не­мо да спа­са­ва­мо пла­
не­т у, сло­жи­мо сво­је ства­ри.  m
Ве­ра као ­
мо­тив за ­
дру­штве­ну ­
де­лат­ност
Ве­ра по­б у­ђ у­ј е чо­в е­к а на лич­н о
уса­в р­ш а­в а­њ е, бла­го­ч е­с ти­в ост
и до­б ро­д е­т ељ
Вла­ди­мир
Мар­ја­но­вић
Ж и­ви­мо у ли­бе­рал­но-де­мо­крат­
ском по­рет­ку, ко­ји под­ра­зу­
ме­ва вла­да­ви­ну за­ко­на, по­де­
лу вла­сти, ци­вил­но дру­штво, сло­бо­ду и
до­сто­јан­ство сва­ког чо­ве­ка, као и број­
на гра­ђан­ска пра­ва. Сло­бо­да се од­ре­ђу­је
као сло­бо­да по­гле­да на свет, сло­бо­да
ре­чи, штам­пе, ве­ро­и­спо­ве­сти, а гра­ни­
ца те сло­бо­де је­с те сло­бо­да дру­гог.
Др­жа­ва је де­сак­ра­ли­зо­ва­на, вер­ски не­у­
трал­на, прет­по­с та­вља плу­ра­ли­зам и
зах­те­ва по­што­ва­ње де­мо­крат­ских пра­
ви­ла и про­це­ду­ра. Та­кво дру­штво зах­
те­ва по­ја­чан дру­штве­ни ан­га­жман пра­
во­слав­них хри­шћа­на јер по­сто­ји ве­о­ма
сна­жан ути­цај се­ку­лар­них иде­ја и иде­о­
ло­ги­ја, ко­је су ве­о­ма че­сто не­при­ја­тељ­
Тема броја
ски рас­по­ло­же­не пре­ма Цр­кви, хри­
шћан­ској ве­ри и ње­ним вред­но­сти­ма.
Дру­штве­ни ан­га­жман мо­же има­ти
раз­ли­чи­те по­јав­не об­ли­ке – кроз ху­ма­
ни­тар­не ак­ци­је, за­тим ак­ци­је ко­је се
од­но­се на за­шти­т у на­ци­о­нал­ног и кул­
тур­ног на­сле­ђа, вер­ско-про­свет­н у
де­лат­ност, ме­диј­ску за­ступљност, па све
до по­ли­тич­ке укљу­че­но­сти. По­сто­ји ли
ве­за из­ме­ђу ду­хов­но­сти и дру­штве­ног
ан­га­жма­на?
Ве­ра по­бу­ђу­је чо­ве­ка на лич­но уса­вр­
ша­ва­ње, бла­го­че­сти­вост и до­бро­де­тељ,
а мо­же би­ти и мо­тив за по­штен по­сао,
рад у све­т у и ак­тив­ност ка по­бољ­ша­њу
дру­штве­ног жи­во­та. Ду­хов­ност се, са
јед­не стра­не, ти­че нај­ин­тим­ни­јих ду­би­
на људ­ског ср­ца и људ­ске ду­ше, али
исто та­ко, ма­да ре­ђе, мо­же би­ти и бу­ђе­
ње од­го­вор­но­сти за оно што се де­ша­ва
март/април 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  23

Хри­ш ћан­с тво је ве­ра ко­ј а
се рас­п ро­с ти­р е на све сфе­р е
чо­в е­ко­в ог жи­в о­та, она
од­р е­ђ у­ј е чо­в е­ков жи­в от ­
од ро­ђ е­њ а до упо­ко­ј е­њ а
око нас. Ако се хри­шћан­ска ве­ра не сха­
ва­та као ма­гиј­ска ре­ли­ги­ја, где по­сто­ји
оштра по­де­ла на све­то и све­тов­но, про­
блем од­но­са до­бра и зла се не из­у­зи­ма
из сфе­ре све­тов­ног. На­жа­лост, да­нас
мно­ги ре­ли­ги­о­зност до­жи­вља­ва­ју са­мо
као „при­ват­ну ствар“ по­је­дин­ца, ко­ја не
мо­ра и не тре­ба да се од­ра­жа­ва на дру­
штве­но-прав­ни ста­т ус гра­ђа­на.
Хри­шћан­ство је ве­ра ко­ја се рас­про­
сти­ре на све сфе­ре чо­ве­ко­вог жи­во­та,
она од­ре­ђу­је чо­ве­ков жи­вот од ро­ђе­ња
до упо­ко­је­ња. Не тре­ба тро­ши­ти пре­ви­
ше ре­чи да се до­ка­же да је пот­пу­но
не­при­хва­тљи­ви ка­ко сва­ки уто­пи­стич­
ки по­глед на свет, та­ко и дру­штве­на, па
и по­ли­тич­ка ин­ди­фе­рент­ност. Хри­шћа­
нин не сме би­ти рав­но­ду­шан пре­ма
за­да­ци­ма по­ли­ти­ке и дру­штва ко­је пред
све нас по­ста­вља­ју са­вре­ме­ни свет и
дру­штво у ко­ме жи­ви­мо.
Шта кон­крет­но тре­ба да зна­че хри­
шћан­ска дру­штве­на де­лат­ност и ви­дљи­
ва при­сут­ност у јав­ној сфе­ри? Сва­ку
та­кву ак­тив­ност пре све­га тре­ба раз­у­ме­
ти као вид слу­же­ња и као јед­ну ре­ли­ги­о­
зну де­лат­ност ко­ја за циљ има ис­пу­ња­ва­
ње за­по­ве­сти Бо­жи­јих, ан­га­жо­ва­но­сти
ко­је вред­ну­је до­сто­јан­ство и сло­бо­ду
чо­ве­ко­ве лич­но­сти ство­ре­не по Ико­ни
Бо­жи­јој – од­ба­цу­ју­ћи све не­чо­веч­но,
не­људ­ско и чо­ве­ко­мр­зи­тељ­ско. Ци­ље­ви
пра­во­слав­ног хри­шћан­ског со­ци­јал­ног
де­ло­ва­ња тре­ба да об­у­хва­та­ју:
24  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
• По­ма­га­ње угро­же­них сло­је­ва ста­
нов­ни­штва, као што су осо­бе са
ин­ва­ли­ди­те­том, ста­ри, на­пу­ште­ни,
де­ца без ро­ди­тељ­ског ста­ра­ња, са­мо­
хра­не мај­ке, из­бе­гли­це ко­ји­ма тре­ба
по­ма­га­ти при ре­ша­ва­њу кон­крет­них
со­ци­јал­но-еко­ном­ских и прав­них
про­бле­ма;
• афир­ма­ци­ју људ­ских пра­ва;
• вред­но­ва­ње уло­ге по­ро­ди­це и бра­ка
у дру­штву,
• укљу­чи­ва­ње мла­дих пра­во­слав­них
љу­ди – ла­ик­ а у дру­штве­но-еко­ном­
ски жи­вот,
• по­др­жа­ва­ње ак­тив­но­сти усме­ре­них
на ре­ша­ва­ње про­бле­ма за­шти­те
жи­вот­не сре­ди­не и
• раз­ви­ја­ње ини­ци­ја­ти­ва пра­во­слав­
них ла­ик­ а ко­је во­де по­ми­ре­њу ме­ђу
за­ва­ђе­ним љу­ди­ма и на­ро­ди­ма на
ло­кал­ном, ре­ги­о­нал­ном и на­ци­о­нал­
ном ни­воу.
ак­тив­но уче­ствобање
у жи­во­ту дру­штва
По­сто­ји још чи­тав низ став­ки, иде­ја и
мо­гу­ћих ак­тив­но­сти ко­је има­ју упо­ри­
ште у пра­во­сла­вљу и хри­шћан­ској ве­ри,
а ко­је су да­нас се­ку­ла­ри­зо­ва­не и иш­чу­
па­не из свог хри­шћан­ског ко­ре­на. То је
са­мо раз­лог ви­ше да пра­во­слав­ни вер­
ни­ци не­ма­ју по­тре­бе да се сти­де свог
име­на и свог иден­ти­е­та и да, као та­кви,
ак­тив­но уче­ству­ју у жи­во­т у дру­штва.
Исто­ри­ја Цр­кве је пу­на при­ме­ра та­квог
уче­ство­ва­ња и ан­га­жма­на у раз­ли­чи­тим
об­ли­ци­ма др­жав­ног уре­ђа­ња, ко­је је
би­ло оте­жа­но са­мо у усло­ви­ма вла­да­ви­
не ино­вер­них и оних ре­жи­ма ко­ју су
спро­во­ди­ли иде­о­ло­ги­ју др­жав­ног ате­и­
зма. Мо­же­мо се сло­жи­ти са ре­чи­ма
по­зна­тог ру­ског пра­во­слав­ног те­о­ло­га
про­то­је­ре­ја Сер­ге­ја Бул­га­ко­ва да хри­
шћа­ни мо­ра­ју те­жи­ти уса­вр­ша­ва­њу
со­ци­јал­ног уре­ђе­ња.  m
Све­ти Гри­го­ри­је Па­ла­ма­
као обра­зац ­
хри­шћан­ске ­
од­го­вор­но­сти
ђа­кон Јо­ван Ми­ла­но­вић
Ј е­дан чо­век, мо­нах, ро­ђен је у вре­
ме ве­ли­ких по­ли­тич­ких и еко­ном­
ских про­ме­на. Др­жа­ва у ко­јој је
жи­вео се рас­па­да­ла, по­ли­ти­ча­ри су гле­
да­ли свој ин­те­рес. По­кре­ти за про­ме­не
су тра­жи­ли да до­ђу на власт, а ка­да су
до­шли, ни­с у би­ли у ста­њу да про­ме­не
ни­шта дру­го осим да се­би уве­ћа­ју бо­гат­
ство. У име прав­де и гра­ђан­ских пра­ва
чи­ње­ни су нај­стра­шни­ји зло­чи­ни ко­је је
дру­штво до та­да икад ви­де­ло. Он сâм је
био у не­ми­ло­сти ка­ко цр­кве­них, та­ко
др­жав­них вла­сти. Чак је био и у за­тво­ру.
Про­тив ње­га су се окре­та­ли и они ко­је
је сма­трао за при­ја­те­ље. На све стра­не
се очи­то­ва­ла про­паст и ту­га.
Мо­гло би се по­ми­сли­ти да го­во­ри­мо о
чо­ве­ку на­шег вре­ме­на, чо­ве­ку оп­хр­ва­
ном да­на­шњим про­бле­ми­ма. Они скеп­
тич­ни­ји би мо­гли ре­ћи да је реч о не­ком
Тема броја
срп­ском мо­на­ху. Но, реч је о Све­том Гри­
го­ри­ју Па­ла­ми. Ро­меј­ско цар­ство се сма­
њи­ва­ло на­ди­ра­њем Ту­ра­ка. По­ли­ти­ча­ри
су пре­ла­зи­ли из јед­ног та­бо­ра у дру­ги –
као Алек­си­је Апо­кавк, ко­ји је нај­пре био
у та­бо­ру Јо­ва­на Кан­та­ку­зи­на, а по­том
пре­шао у та­бор па­три­јар­ха Јо­ва­на Ка­ле­
ке и ца­ри­це Ане Са­вој­ске. Зи­ло­ти су
сврг­ну­ли за­ко­ни­т у власт у Со­лу­ну,
на­пра­ви­ли ма­са­кр и по­би­ли пре­ко две
сто­ти­не при­ста­ли­ца Јо­ва­на Кан­та­ку­зи­на
и град­ских упра­ви­те­ља.
Крстоносац
Све­ти Гри­го­ри­је је 1342. л. Г. екс­ко­му­
ни­ци­ран и ба­чен у там­ни­цу. Про­тив
ње­га се окре­нуо ње­гов до­ско­ра­шњи при­
ја­тељ Гри­го­ри­је Акин­дин, ко­ме су се
при­дру­жи­ли и дру­ги (Ни­ћи­фор Гри­го­ра
итд). Оп­ште ра­су­ло је вла­да­ло у том
периоду. И шта чи­ни Гри­го­ри­је Па­ла­ма?
Бу­ду­ћи да је мо­нах, за­тва­ра се у ма­на­
стир, твр­ди ка­ко су до­шла по­след­ња вре­
март/април 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  25
 ме­на и сви­ма са­ве­т у­је да по­бег­ну од
све­та, пред­ла­же да се изо­лу­ју и да от­ка­
жу по­слу­шност ка­ко цр­кве­ним, та­ко и
све­тов­ним „вла­сти­ма“. На сре­ћу, ни­је
ова­ко би­ло. Не. Све­ти Гри­го­ри­је Па­ла­ма
при­хва­та из­бор за ар­хи­е­пи­ско­па со­лун­
ског, из­бор за је­рар­ха оног гра­да у ком су
га жи­го­са­ли – про­гла­си­ли за не­при­ја­те­
ља, и где су га чак и од­би­ли ка­да је пр­ви
пут, 1348. л. Г, по­ку­шао да уђе и пре­у­зме
по­ве­ре­ну му слу­жбу и бри­гу над па­ством.
Би­т и од­го­в о­ран је за ­
Све­то­га Гри­го­р и­ј а пре све­га
зна­ч и­л о жи­в е­т и са­д а и
ов­д е са љу­д и­м а ко­ј и нас
окру­ж у­ј у, уви­ђ а­т и њи­хо­в е
по­т ре­б е, њи­хо­в е не­д а­ћ е,
њи­хо­в е пат­њ е, њи­хо­в е
ра­до­с ти и све де­л и­т и са
њи­м а. Би­т и уз њих – то је
зна­ч и­л о би­т и од­го­в о­ран
Ни то га ни­је обес­хра­бри­ло – по­но­во
до­ла­зи л. Г. 1350. и пре­у­зи­ма ка­те­дру
ар­хи­е­пи­ско­па со­лун­ских.
Плодоносни трагови
Шта за­ти­че? Ни­је се пу­но жа­лио, али
она­ко, „из­ме­ђу ре­до­ва“, на осно­ву бе­се­
да мо­же­мо за­кљу­чи­ти да је ста­ње би­ло
ве­о­ма тра­гич­но. По­сле­ди­це гра­ђан­ског
ра­та, по­сле­ди­це анар­хи­с тич­ке вла­де
зи­ло­та, по­сле­ди­це си­ро­ма­штва и не­ма­
шти­не чи­ни­ле су да Со­лун по­ста­не је­дан
за­и­ста ту­жан град.
Све то га ни­је „де­при­ми­ра­ло“ јер је
ве­ро­вао у Бо­га, али и у љу­де, и – ма­ло по
ма­ло – бла­го­да­ћу Бо­жи­јом, жи­во­том са
дру­ги­ма, ства­ри су се по­че­ле по­пра­вља­
ти. Та про­ме­на на бо­ље ни­је би­ла ап­со­
лут­на. И да­ље је би­ла бе­да, и да­ље се
26  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
те­шко жи­ве­ло, и да­ље се спре­ма­ла про­
паст Цар­ства. Но, осе­ћа­ла се дру­га вр­ста
бо­љит­ка. Љу­ди су по­ста­ли све­сни­ји и
од­го­вор­ни­ји. Све­ти Гри­го­ри­је је ин­си­
сти­рао на то­ме да они ко­ји су имућ­ни­ји
мо­ра­ју по­мо­ћи они­ма ко­ји су у не­во­љи.
Раз­ви­јао је осе­ћај од­го­вор­но­с ти код
љу­ди.
Би­ти од­го­во­ран је за Све­то­га Гри­го­
ри­ја пре све­га зна­чи­ло жи­ве­ти са­да и
ов­де са љу­ди­ма ко­ји нас окру­жу­ју, уви­
ђа­ти њи­хо­ве по­тре­бе, њи­хо­ве не­да­ће,
њи­хо­ве пат­ње, њи­хо­ве ра­до­сти и све
де­ли­ти са њи­ма. Би­ти уз њих – то је зна­
чи­ло би­ти од­го­во­ран. Све­ти Гри­го­ри­је
је сма­трао да је по­де­ла на ма­те­ри­јал­не и
ду­хов­не по­тре­бе нео­др­жи­ва јер чо­век
је­сте јед­но је­дин­стве­но би­ће. По­тре­ба је
јед­на: оста­ти у жи­во­т у, том да­ру ко­ји
нам је Бог дао, али, опет, не жи­ве­ти тај
жи­вот не­до­с тој­но и слу­чај­но. Наш
жи­вот је жи­вот са дру­гим – са Бо­гом,
али и са свим љу­ди­ма, го­во­рио је Све­ти
Гри­го­ри­је. Та­кво по­и­ма­ње жи­во­та, ко­је
не под­ра­зу­ме­ва ис­кљу­чи­во ме­не и мо­је,
не­го и те­бе и тво­је, и ње­га и ње­го­во,
во­ди ка пу­ном и од­го­вор­ном жи­во­т у.
Би­ти од­го­во­ран, то зна­чи во­ле­ти дру­го­
га јер кроз ње­га и ја по­сто­јим. Без ње­га
не­ма ни ме­не истин­ски. Те ре­чи су у оно
вре­ме раз­ви­ја­ле уну­тра­шњу си­гур­ност
и да­ва­ле сна­гу да, упр­кос свим не­да­ћа­
ма, па и рас­па­ду Цар­ства, на­род на­ста­
ви да, пун ду­ха, жи­ви пун од­го­вор­но.
По­у­ка на­ма да­нас би би­ла да се увек и
у це­ло­сти бо­ри­мо за дру­го­га: и за ње­го­
во фи­зич­ко оп­ста­ја­ње, али и за ње­го­во
бла­го­дат­но по­сто­ја­ње. Бор­бу за од­го­
вор­ност мо­же­мо тра­жи­ти са­мо од се­бе,
не и од дру­гих. Ма­ло ли је би­ти од­го­во­
ран са­мо за се­бе?! Та бор­ба за сми­сао
по­сто­ја­ња, та бор­ба у љу­ба­ви за дру­го­га
би­ће нам од­го­вор и по­ја­сни­ће нам, као
и Све­том Гри­го­ри­ју, шта то зна­чи би­ти
од­го­во­ран.  m

Разговор са протојерејем-ставрофором ­
др Зо­ра­ном Кр­сти­ћем
Од­го­вор­ност кроз
све­до­чан­ство
аутен­тич­но­сти
жи­во­та
zМо­
Разговор водила Милана Ивковић
П ротојереј-ставрофор др Зоран
Крстић је ректор Богословије
„Свети Јован Златоуст“ у Крагу-
јевцу и професор Канонског права и
Хришћанске социологије на Православ-
ном богословском факултету Универзи-
тета у Београду.
Његове изабране радове и беседе које
одговарају на многа питања и изазове које
савремена цивилизација поставља Цркви
можете пронаћи на званичној електронс-
кој презентације Eпархије шумадијске
(www.eparhija-sumadijska.org.rs). У контек-
сту главне теме овог броја Православног
мисионара отац Зоран Крстић је један од
најадекватнијих саговорника међу све-
штенством СПЦ.
Тема броја
z же­те ли нам ре­ћи не­што ви­ше о
про­це­си­ма у са­вре­ме­ном дру­штву ко­ји
су опи­са­ни пој­мом се­ку­ла­ри­за­ци­је?
Ка­ко је овај про­цес ути­цао на то да се
Цр­ква сме­сти на пе­ри­фе­ри­ју дру­штве­
ног жи­во­та?
- Фе­но­мен се­ку­ла­ри­за­ци­је до са­да ни­је
био бит­на те­ма пра­во­слав­не те­о­ло­ги­је у
Ср­ба. Ње­му се при­сту­па­ло по­вр­шно, као
не­че­му што је не­у­пит­но, са­мо по се­би
ја­сно и – са ста­но­ви­шта хри­шћан­ства и
тра­ди­ци­о­нал­них цр­ка­ва – у пот­пу­но­сти
не­га­тив­но. Ме­ђу­тим, овај про­блем је
то­ли­ко сло­жен да по­вр­шно ба­вље­ње
њи­ме са­мо усло­жња­ва про­бле­ма­ти­ку. На
са­мом по­чет­ку ва­жно је раз­дво­ји­ти по­јам
се­ку­ла­ри­за­ци­је од пој­ма ате­и­зма. Ови
пој­мо­ви ни у ком слу­ча­ју ни­су иден­тич­
ни иако по­не­кад из­гле­да да те­о­ло­зи ова
два пој­ма упо­тре­бља­ва­ју као си­но­ни­ме.
Као ве­о­ма сло­жен про­цес, се­ку­ла­ри­за­
март/април 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  27
 По­г ре­ш ност по­и ­с то­в е­ћ е­њ а­
се­к у­л а­р и­з а­ц и­ј е са ате­и ­з мом­
огле­д а се и у то­м е што је­д ан
су­ш тин­с ки се­к у­л а­р и­з о­в а­н и чо­в ек
да­н а­ш њи­ц е мо­ж е и те ка­ко да
бу­д е ре­л и­г и­о ­з ан.­
А ако се­к у­л а­р и­з а­ц и­ј а ни­ј е исто
што и ате­и ­з ам, мо­ж е­м о се­
за­п и­та­т и шта она је­с те.

ци­ја ни­је сву­да до­ве­ла до истих по­сле­ди­
ца, што нај­бо­ље мо­же­мо уочи­ти у раз­ли­
ка­ма из­ме­ђу за­пад­них и ис­точ­них европ­
ских дру­шта­ва. Иако је про­цес се­ку­ла­ри­
за­ци­је под­јед­на­ко за­хва­тао и јед­на и
дру­га, на ис­то­ку је во­дио у агре­сив­ни
ате­и­зам, али на за­па­ду не.
По­гре­шност по­и­сто­ве­ће­ња се­ку­ла­ри­
за­ци­је са ате­и­змом огле­да се и у то­ме
што је­дан су­штин­ски се­ку­ла­ри­зо­ва­ни
чо­век да­на­шњи­це мо­же и те ка­ко да бу­де
ре­ли­ги­о­зан. А ако се­ку­ла­ри­за­ци­ја ни­је
исто што и ате­и­зам, мо­же­мо се за­пи­та­ти
шта она је­сте.
Се­ку­ла­ри­за­ци­ја је јед­на од основ­них
те­ма из­у­ча­ва­ња и обје­кат ис­тра­жи­ва­ња
ка­ко со­ци­о­ло­ги­је ре­ли­ги­је, та­ко и со­ци­о­
ло­ги­је ге­не­рал­но, али и са­вре­ме­не те­о­ло­
ги­је. На­ста­нак и ево­лу­ци­ју мо­дер­ног
дру­штва је не­мо­гу­ће про­у­ча­ва­ти уко­ли­
ко се не узме у об­зир фе­но­мен се­ку­ла­ри­
за­ци­је. Пр­ва ка­рак­те­ри­сти­ка са­вре­ме­
ног све­та је­сте свест о се­ку­лар­но­сти
све­та (Д. Ђор­ђе­вић). Се­ку­ла­ри­за­ци­ју
би­смо, ге­не­рал­но, мо­гли да од­ре­ди­мо
као про­цес еман­ци­па­ци­је дру­штва од
цр­кве­ног ту­тор­ства и огра­ни­че­ње ути­
ца­ја ко­ји је има­ла ре­ли­ги­ја на дру­штве­
ном, по­ли­тич­ком и ци­ви­ли­за­циј­ском
пла­ну (Ј. Пе­тру), или про­цес у ко­јем вер­
ске ин­сти­ту­ци­је гу­бе свој дру­штве­ни
зна­чај (Wil­son), или Бер­ге­ро­в (Ber­ger)
за­кљу­чак да је се­ку­ла­ри­за­ци­ја про­цес у
ко­јем се обла­сти дру­штва и кул­ту­ре
осло­ба­ђа­ју до­ми­на­ци­је вер­ских ин­сти­
ту­ци­ја и сим­бо­ла.
Ова­ко ши­ро­ко од­ре­ђе­ње омо­гу­ћа­ва
нам да раз­мо­три­мо ка­ко и за­што је до
то­га до­шло. Те­о­ре­ти­ча­ри на­во­де три
основ­не чи­ње­ни­це сред­њо­ве­ков­не
европ­ске исто­ри­је ко­је су омо­гу­ћи­ле
на­ста­нак и да­љи раз­вој про­це­са се­ку­ла­
ри­за­ци­је:
1. Владавина Римокатоличке цркве,
њен ауторитет и стремљење ка контроли
људских живота и развоја европских
друштава
Пр­ви удар­ци не­при­ко­сно­ве­ном ауто­
ри­те­т у Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве до­шли су
из те­о­ло­шке сфе­ре. Про­те­стан­ти су
за­сту­па­ли иде­ју да спа­се­ње не за­ви­си од
цр­кве као ин­сти­т у­ци­је, већ од са­мог
Бо­га пот­ко­па­ва­ју­ћи, та­ко, пре­власт Ри­ма.
Све што је Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква сво­јим
моћ­ним ад­ми­ни­стра­тив­ним апа­ра­том
ура­ди­ла бо­ре­ћи се про­тив но­вих иде­ја
са­вре­ме­ног дру­штва ко­је су угро­жа­ва­ле
њен ста­т ус у дру­штву – по­чев од кон­тра­

28  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010


ре­фор­ма­циј­ског Три­дент­ског кон­ци­ла
по­ло­ви­ном 16. ве­ка, пре­ко но­вих дог­ма­
та Пр­вог ва­ти­кан­ског кон­ци­ла, па до
ан­ти­мо­дер­ни­стич­ких за­кле­тви с по­чет­ка
20. ве­ка – ни­је уро­ди­ло пло­дом. Исто је
та­ко и ства­ра­ње про­те­стант­ских вер­
ских за­јед­ни­ца у Евро­пи и, de fac­to, раз­
би­ја­ње европ­ског хри­шћан­ског је­дин­
ства огра­ни­чи­ло дру­штве­ну моћ Ри­мо­
ка­то­лич­ке цр­кве. Али су ра­зор­ни вер­ски
ра­то­ви то­ком 16. и у пр­вој по­ло­ви­ни 17.
ве­ка би­ли су­штин­ски раз­лог на­ста­ја­ња
јед­не но­ве кул­т у­ре. Основ­на ка­рак­те­ри­
сти­ка но­ве кул­т у­ре ко­ја се од­но­си на
ре­ли­ги­ју је вер­ска то­ле­ран­ци­ја, и став да
ве­ра по­је­дин­ца не мо­же за­ви­си­ти од ве­ре
вла­сто­др­жа­ца.
2. Употреба или злоупотреба религије
од стране политичких чинилаца и њено
повезивање са апсолутизмом
У тра­ди­ци­о­нал­ним сред­њо­ве­ков­ним
дру­штви­ма ре­ли­ги­ја је да­ва­ла ле­ги­ти­ми­
тет по­ли­тич­ким од­лу­ка­ма, ко­је су у то
вре­ме из­ра­жа­ва­не ап­со­лу­ти­стич­ком вла­
шћу кра­ље­ва и ло­кал­них фе­у­да­ла­ца. Ова
ве­за из­ме­ђу по­ли­ти­ке и хри­шћан­ства се
у пе­ри­о­ду на­ста­ја­ња мо­дер­но­сти озбиљ­
но до­во­ди у пи­та­ње, и то опет у пе­ри­о­ду
вер­ских ра­то­ва. Раз­де­ље­не и ра­то­бор­не
стра­не у су­ко­бу ни­су ви­ше до­вољ­но ја­ка
сна­га ле­ги­ти­ми­те­та по­ли­тич­ких од­лу­ка,
а – у не­до­стат­ку вер­ског пу­та – за­кон
по­ста­је из­вор ле­ги­ти­ми­те­та по­ли­тич­ких
од­лу­ка. Он се до­жи­вља­ва као ре­зул­тат
до­го­во­ра оних на ко­је се од­но­си, а то
ни­су са­мо гра­ђа­ни, већ и вла­сто­др­шци,
ко­ји су, та­ко­ђе, у оба­ве­зи да се по­ви­ну­ју
за­ко­ну. Крај­ња по­сле­ди­ца је раз­два­ја­ње
по­ли­ти­ке и ре­ли­ги­је и се­ку­ла­ри­за­ци­ја
са­ме по­ли­ти­ке. До­го­ди­ла се де­ми­то­ло­ги­
за­ци­ја по­ли­ти­ке, што зна­чи да ко­ри­сти­
ти по­ли­тич­ке иде­о­ло­ги­је ре­ли­ги­о­зног
ка­рак­те­ра ко­је би да­ва­ле ле­ги­ти­ми­тет
по­ли­тич­ким од­лу­ка­ма ви­ше ни­је до­пу­
ште­но и по­ли­тич­ки ис­пла­ти­во. То се
Тема броја
сма­тра ана­хро­ним. Ре­ли­ги­ја, та­ко, пре­
ста­је да бу­де ствар др­жа­ве и по­ти­ску­је се
у сфе­ру при­ват­ног.
3. Постојање искључиво јавне сфере у
средњовековној Европи
Око пој­ма при­ват­но­сти ве­ре по­сто­је
не ма­ли не­спо­ра­зу­ми. Че­сто се твр­ди да
је ко­му­ни­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ве­ру по­ти­
сну­ла у сфе­ру при­ват­ног, а да је по­сле
па­да ко­му­ни­зма по­но­во до­шло вре­ме да
се ве­ра вра­ти у сфе­ру јав­ног. У овој тврд­
њи оста­је не­ја­сно да ли се при­ват­но по­и­
сто­ве­ћу­је са тај­ним и да ли се пра­ви
раз­ли­ка из­ме­ђу пој­мо­ва јав­но и др­жав­
но. Фор­ми­ра­ње при­ват­не сфе­ре је јед­на
од кључ­них ка­рак­те­ри­сти­ка и но­ви­на
мо­дер­но­сти. Тра­ди­ци­о­нал­на дру­штва
не­ги­ра­ју при­ват­ност по­је­дин­ца, што се и
да­нас по­не­где мо­же ви­де­ти у ма­лим,
за­тво­ре­ним сре­ди­на­ма, у ко­ји­ма сна­жна
дру­штве­на кон­тро­ла још увек до­ми­ни­ра
над при­ват­но­шћу по­је­ди­на­ца. А сфе­ра
при­ват­но­сти зна­чи област сло­бо­де по­је­
ди­на­ца, а не област тај­но­сти. То у слу­ча­ју
ре­ли­ги­је зна­чи да је ве­ра ис­кљу­чи­во
ствар лич­не од­лу­ке по­је­дин­ца, а да је
ње­но прак­ти­ко­ва­ње сва­ка­ко јав­но, сем у
слу­ча­ју ка­да је ре­ли­ги­ја про­го­ње­на, као,
на при­мер, у пе­ри­о­ду ко­му­ни­зма. Пој­мо­
ви ко­ји се ис­кљу­чу­ју ни­су при­ват­ност и
јав­ност, већ при­ват­но и др­жав­но. За­ла­
га­ње за по­вра­так ре­ли­ги­је у сфе­ру јав­ног
је са­мо по се­би ап­сурд јер она већ је­сте
та­мо. Али ако се ми­сли на по­вра­так
ре­ли­ги­је у сфе­ру др­жав­ног, он­да је то
по­ку­шај ожи­вља­ва­ња ана­хро­них по­ли­
тич­ких иде­о­ло­ги­ја (по­пут те­о­кра­ти­је)
ко­је су то­ком 19. и 20. ве­ка на Ис­то­ку
са­мо до­во­ди­ле до ди­рект­не пот­чи­ње­но­
сти Цр­кве др­жа­ви. Ова не­до­у­ми­ца је
ак­т у­ел­на и у пост­ко­му­ни­стич­ким дру­
штви­ма, у ко­ји­ма још ни­је до­вољ­но оја­
чао дру­штве­ни сек­тор, ко­ји је par exce­
llence про­стор сло­бод­не ак­тив­но­сти
по­је­ди­на­ца и гру­па. Ка­да не­ма дру­штве­
мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  29
 не сфе­ре, он­да оста­ју са­мо ин­ди­ви­дуа и
др­жа­ва, а ре­ли­ги­ја у мо­дер­но­сти ни­је ни
ин­ди­ви­ду­ал­на ни др­жав­на ствар, већ
сло­бод­но и јав­но из­ра­же­на во­ља кон­
крет­них лич­но­сти да при­па­да­ју та­ко­ђе
кон­крет­ним вер­ским за­јед­ни­ца­ма, ко­је
су део дру­штва.
zДа
z ли ми­сли­те да мо­же­мо да го­во­ри­мо
и о по­зи­тив­ним стра­на­ма про­це­са се­ку­
ла­ри­за­ци­је? Ако мо­же­мо, ко­је су? Ре­ци­
те нам не­што ви­ше и о фе­но­ме­ну екс­
кул­ту­ра­ци­је, ко­ји је на­стао из овог про­
це­са.
- Сло­жен, ви­ше­ди­мен­зи­о­на­лан и ду­го­
тра­јан про­цес тран­сфор­ма­ци­је тра­ди­ци­
о­нал­них дру­шта­ва у мо­дер­на – при че­му
је се­ку­ла­ри­за­ци­ја би­тан еле­мент ове
тран­сфор­ма­ци­је – зах­те­ва из­ни­јан­си­ра­
не ста­во­ве у при­сту­пу. Уко­ли­ко ове зна­
чај­не про­ме­не ко­је се од­но­се на ме­сто и
уло­гу ре­ли­ги­је по­сма­тра­мо ис­кљу­чи­во
као не­га­ти­ван про­цес, у опа­сно­сти смо
да бу­де­мо ока­рак­те­ри­са­ни као со­ци­јал­ни
пе­си­ми­сти. Тврд­ња јед­ног та­квог пе­си­
ми­сте је сле­де­ћа: ре­ли­ги­о­зност да­на­
шњих љу­ди је не­у­по­ре­ди­во ма­ња од
ре­ли­ги­о­зно­сти љу­ди у про­шло­сти.
По­сма­тра­но са овог ста­но­ви­шта, се­ку­ла­
ри­за­ци­ја је исто што и ате­и­за­ци­ја, о че­му
смо већ го­во­ри­ли. Не­до­вољ­но по­зна­ва­
ње функ­ци­о­ни­са­ња и узро­ка на­стан­ка
са­вре­ме­ног дру­штва код ве­ру­ју­ћих љу­ди
мо­же иза­зва­ти страх и же­љу за бек­ством
у ре­ли­ги­о­зну си­гур­ност не­ких про­шлих
вре­ме­на. Исто­ри­ја се, та­ко, ту­ма­чи као
де­гра­да­циј­ски про­цес и – за раз­ли­ку од
со­ци­јал­ног дар­ви­ни­зма, ко­ји сâм про­ток
вре­ме­на ту­ма­чи као про­грес – у овом
слу­ча­ју има­мо су­прот­но ви­ђе­ње: со­ци­
јал­ни пе­си­ми­зам ко­ји се од­но­си на ре­ли­
ги­о­зност љу­ди. Мно­го­број­на спро­ве­де­на
ис­тра­жи­ва­ња, ме­ђу­тим, уоп­ште не мо­гу
да по­твр­де те­зу о ма­њој ре­ли­ги­о­зно­сти
са­вре­ме­ног чо­ве­ка или, мо­жда пре­ци­
30  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
зни­је, о ве­ћој ре­ли­ги­о­зно­сти љу­ди у про­
шло­сти. Злат­но до­ба ре­ли­ги­је је, по
ми­шље­њу тих те­ор ­ е­ти­ча­ра, илу­зи­ја. Ка­да
го­во­ри­мо о сред­њо­ве­ков­ном хри­шћан­
ству, нај­ве­ћи про­це­нат по­да­та­ка ко­ји­ма
рас­по­ла­же­мо од­но­си се на дру­штве­ну
ели­т у, та­ко да би се тај пе­ри­од мо­гао
на­зва­ти злат­ним до­бом ре­ли­ги­о­зно­сти
дру­штве­не ели­те, али је са­свим отво­ре­но
пи­та­ње ка­ква је би­ла ре­ли­ги­о­зност оста­
лих сло­је­ва дру­штва.
Ако, да­кле, за­кљу­чи­мо да је жал за
про­шлим вре­ме­ни­ма не­у ­те­ме­љен, а сва­
ка­ко и не­ре­а­лан, он­да нам оста­је да тре­
зве­но и из­ни­јан­си­ра­но са­гле­да­мо и оце­
ни­мо све еле­мен­те про­це­са се­ку­ла­ри­за­
ци­је, ко­ји мо­же­мо по­сма­тра­ти у три
рав­ни:
1. про­цес се­ку­ла­ри­за­ци­је у ужем
сми­слу,
2. се­ку­ла­ри­зам као иде­о­ло­ги­ја и
3. се­ку­ла­ри­за­ци­ја цр­кве­ног жи­во­та.
Под про­це­сом се­ку­ла­ри­за­ци­је у ужем
сми­слу под­ра­зу­ме­вам све оне круп­не
до­га­ђа­је ко­ји су омо­гу­ћи­ли ства­ра­ње
са­вре­ме­ног по­све­тов­ња­че­ног дру­штва, а
за ко­је део од­го­вор­но­сти сно­се обе за­пад­
не хри­шћан­ске кон­фе­си­је – сво­јим вер­
ским су­ко­би­ма. Са­вре­ме­но дру­штво ни­је
на­ста­ло као по­сле­ди­ца иде­о­ло­шких
из­бо­ра, већ из по­тре­бе да се обез­бе­ди
ми­ран жи­вот гра­ђа­на раз­ли­чи­тих, а при­
том за­ра­ће­них, хри­шћан­ских кон­фе­си­ја.
И да­нас по­сто­је љу­ди ко­ји сма­тра­ју да
вер­ске раз­ли­ке де­ста­би­ли­зу­ју јед­но дру­
штво, а ако сáми чла­но­ви цр­ка­ва и вер­
ских за­јед­ни­ца то по­твр­ђу­ју сво­јом не­то­
ле­ран­ци­јом, он­да се и да­нас, као и у
про­шло­сти, ши­ром отва­ра­ју вра­та да­љим
се­ку­ла­ри­за­циј­ским про­це­си­ма.
Дру­га по­сле­ди­ца вер­ских ра­то­ва, ко­ју
смо озна­чи­ли као де­ми­то­ло­ги­за­ци­ју
по­ли­ти­ке и пре­ме­шта­ње ре­ли­ги­је из
др­жав­не у при­ват­ну сфе­ру, та­ко­ђе тра­жи
вред­но­ва­ње, за ко­је се мо­ра­мо при­се­ти­

По­с еб­н о пре­т е­ра­н а љу­б ав пра­в о­с лав­н их пре­м а
др­ж а­в и мо­ж е да до­в е­д е до пи­та­њ а
да ли је на­м а Хри­с тос до­в о­љ ан, или
је за при­х ва­та­њ е Исти­н е по­т ре­б ан и
др­ж ав­н и ауто­р и­т ет. Са дру­г е стра­н е,
мо­ж е­м о се за­п и­та­т и за­ш то би тре­
ба­л о да Цр­к ва да­ј е ле­г и­т и­м и­т ет
би­л о ко­ј ој др­ж ав­н ој вла­с ти.
ти Је­ван­ђе­ља. Ка­да ђа­во по тре­ћи пут
ку­ша Хри­ста, од­во­ди га на го­ру и по­ка­
зу­је му сва цар­ства ово­га све­та и њи­хо­ву
сла­ву, го­во­ре­ћи: Све ово да­ћу те­би ако
пад­неш и по­кло­ниш ми се. Та­да му Исус
ре­че: Иди од ме­не, Са­та­но, јер је на­пи­са­
но: Го­спо­ду Бо­гу сво­ме кла­њај се и ње­му
је­ди­ном слу­жи! (Мт, 4, 9–10) Сâм Хри­
стос ов­де, као и на дру­гим ме­сти­ма у
је­ван­ђе­љи­ма, од­ри­че сва­ку же­љу за вла­
шћу и мо­ћи у дру­штву. На је­дан па­ра­док­
са­лан на­чин про­цес се­ку­ла­ри­за­ци­је дру­
штва –од­у­зи­ма­ју­ћи од Цр­кве јед­ну по
јед­ну дру­штве­ну област – по­но­во је до­во­
ди до ње­не основ­не уло­ге, а то је да ре­чи­
ма и де­ли­ма све­до­чи у исто­ри­ји Цар­ство
Не­бе­ско. Оста­ле обла­сти ово­га све­та
ово­ме све­т у и при­па­да­ју.
По­себ­но пре­те­ра­на љу­бав пра­во­слав­
них пре­ма др­жа­ви мо­же да до­ве­де до
пи­та­ња да ли је на­ма Хри­стос до­во­љан,
или је за при­хва­та­ње Исти­не по­тре­бан и
др­жав­ни ауто­ри­тет. Са дру­ге стра­не,
мо­же­мо се за­пи­та­ти за­што би тре­ба­ло да
Цр­ква да­је ле­ги­ти­ми­тет би­ло ко­јој
др­жав­ној вла­с ти. Де­ми­то­ло­ги­за­ци­ја
по­ли­ти­ке зна­чи исто­вре­ме­но и осло­бо­
ђе­ње Бо­га од свих мо­гу­ћих по­ли­тич­ких и
оста­лих зло­у­по­тре­ба, ко­је са­мог Бо­га
озна­ча­ва­ју као из­вор, узрок и оправ­да­ње
Тема броја
не­прав­ди, ко­је су по­сто­ја­ле и ко­је ће
по­сто­ја­ти у сва­ком дру­штву. Ри­мо­ка­то­
лич­ка цр­ква је ду­го би­ла спрем­на да
жр­тву­је и са­му по­ру­ку Је­ван­ђе­ља да би
за­др­жа­ла свој дру­штве­ни sta­tus quō.
Дру­го при­се­ћа­ње на Је­ван­ђе­ље се од­но­
си на ве­ру као сло­бод­но из­ра­жен лич­но­
сни чин. Хри­стос по­зи­ва да га сле­де они
ко­ји то хо­ће. Ни­шта по­ве­за­но са ве­ром
се не мо­же за­сно­ва­ти на не­сло­бо­ди.
Вер­ска не­у ­трал­ност др­жа­ве (ма ког
сте­пе­на она би­ла) под­сти­че Цр­кву да се
окре­не сво­јим чла­но­ви­ма. Они су ње­на
сна­га, и са­мо жи­вље­ње по Исти­ни чла­
но­ва Цр­кве до­ка­зу­је Ње­ну вред­ност.
Ова­ко по­сма­тра­ју­ћи, има­мо пра­во и
мо­гућ­ност да по­је­ди­не по­сле­ди­це про­це­
са се­ку­ла­ри­за­ци­је вред­ну­је­мо по­зи­тив­но
– Цр­ква се вра­ћа са­мој се­би и сво­јој
основ­ној ми­си­ји, од­но­сно сâм про­цес
се­ку­ла­ри­за­ци­је не угро­жа­ва бит Цр­кве,
али сва­ка­ко ме­ња ње­но ме­сто и уло­гу у
дру­штву.
За раз­ли­ку од про­це­са се­ку­ла­ри­за­ци­је,
се­ку­ла­ри­зам као иде­о­ло­ги­ју не мо­же­мо
по­зи­тив­но вред­но­ва­ти, али у са­да­шњем
пост­мо­дер­ном, плу­ра­ли­стич­ком дру­
штву се­ку­ла­ри­зам је са­мо јед­на од мно­
гих ко­смо­те­о­ри­ја ко­је се так­ми­че на
по­зор­ни­ци ду­хов­ног тр­жи­шта.
мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  31

По­с ле­д и­ц а про­ц е­с а ­
се­к у­л а­р и­з а­ц и­ј е, о ко­м е
смо го­в о­р и­л и, је­с те и ­
та да су у са­в ре­м е­н им ­
дру­ш тви­м а од­н о­с и ­
Цр­к ве и др­ж а­в е ­
ре­г у­л и­с а­н и на ­
дру­га­ч и­ј и на­ч ин од ­
оних у пред­м о­д ер­н им ­
дру­ш тви­м а, ­
тј. у кон­с тан­т и­н ов­с ком
мо­д е­л у од­н о­с а ­
Цр­к ве и др­ж а­в е
И од се­ку­ла­ри­за­ци­је и од се­ку­ла­ри­зма
за Цр­кву је мно­го по­губ­ни­ја се­ку­ла­ри­
за­ци­ја са­мог цр­кве­ног жи­во­та. Она
пред­ста­вља чин не­по­ве­ре­ње пре­ма Све­
том Ду­ху и став да се по­је­ди­ни аспек­ти
и обла­сти цр­кве­ног жи­во­та мо­гу за­сно­
ва­ти ис­кљу­чи­во на људ­ској му­дро­сти и
зна­њу, а не на да­ро­ви­ма Све­то­га Ду­ха,
тј. си­нер­ги­ји Бо­га и чо­ве­ка.
zГо­
zво­ре­ћи о дру­штве­ној од­го­вор­но­
сти хри­шћа­на, по­ста­вља се пи­та­ње
у ка­квој се ве­зи на­ла­зе бо­го­сло­вље, са
јед­не, и дру­штве­ни ан­га­жман, са
дру­ге стра­не, с об­зи­ром на то да се
при­ме­ћу­је тен­ден­ци­ја са­вре­ме­ног
бо­го­сло­вља ка не­че­му што се на­зи­ва
„ли­тур­гиј­ски изо­ла­ци­о­ни­зам“.
- У сво­јој Со­ци­јал­ној кон­цеп­ци­ји Ру­ска
пра­во­слав­на цр­ква на­гла­ша­ва оп­ште­
хри­шћан­ски став о не­до­пу­сти­во­сти
ма­ни­хеј­ског гну­ша­ња над жи­во­том све­
та ко­ји нас окру­жу­је јер су свет, дру­штво
и др­жа­ва пред­мет љу­ба­ви Бо­жи­је. Ово
исто­вре­ме­но зна­чи и од­го­вор­ност за тај
исти свет и дру­штво. Цр­ква по­сто­ји
за­рад све­та, а не за­рад се­бе са­ме. Она
тре­ба да бу­де окре­ну­та све­т у, а не са­мој
се­би. У том сми­слу сва­ки изо­ла­ци­о­ни­
32  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
зам, па и ли­т ур­гиј­ски, зна­чи ба­вље­ње
са­мим со­бом. У све­т у и жи­во­т у по­сто­је
ре­ал­не жи­вот­не си­т у­а­ци­је ко­је Ли­т ур­ги­
јом тре­ба да бу­ду оба­сја­не и пре­о­бра­же­
не све­тло­шћу Цар­ства Не­бе­ског. Он­да је
то ак­т у­ел­но и дру­штве­но ан­га­жо­ва­но.
zДа
z ли мо­же­мо да го­во­ри­мо о дво­
стру­кој од­го­вор­но­сти хри­шћа­на:
пред дру­штвом и пред Бо­гом – по­зи­
ва­ју­ћи се на ре­чи из Све­тог Пи­сма
„по­дај­те, да­кле, ће­са­ре­во ће­са­ру, и
Бо­жи­је Бо­гу (Мт, 22, 21), или је то
ипак јед­на те иста од­го­вор­ност?
- Реч је о јед­ној и ис­тој од­го­вор­но­сти,
а то је – ни ма­ње ни ви­ше – не­го да бу­ду
со зе­мљи. Хри­шћа­ни­ма је по­ве­ре­но и од
Бо­га за­да­то да све­до­че све­т у аутен­тич­
ност жи­во­та. У то­ме се са­сто­ји нај­ве­ћа
од­го­вор­ност хри­шћа­на јер ако со об­љу­
та­ви, чи­ме ће се свет и дру­штво осо­ли­
ти. Љу­бав ко­ју има­мо ме­ђу со­бом нај­бо­
ље све­до­чи или не све­до­чи о по­ме­ну­тој
аутен­тич­но­сти.
zКа­
z ко и ко­ли­ко од­нос Цр­кве и др­жа­
ве ути­че на свест, ми­си­ју, по­зва­ње,
а, са­мим тим, и од­го­вор­ност хри­
шћа­на?
- По­сле­ди­ца про­це­са се­ку­ла­ри­за­ци­је,
о ко­ме смо го­во­ри­ли, је­сте и та да су у
са­вре­ме­ним дру­штви­ма од­но­си Цр­кве
и др­жа­ве ре­гу­ли­са­ни на дру­га­чи­ји на­чин
од оних у пред­мо­дер­ним дру­штви­ма, тј.
у кон­стан­ти­нов­ском мо­де­лу од­но­са
Цр­кве и др­жа­ве. Да­нас је тај од­нос
за­сно­ван на за­ко­ну – код нас на Уста­ву
и За­ко­ну о цр­ква­ма и вер­ским за­јед­ни­
ца­ма – и не за­ви­си од ве­ре, во­ље или
ате­и­зма по­је­ди­на­ца или по­ли­тич­ких
пар­ти­ја. Ти за­ко­ни Цр­кви га­ран­т у­ју
сло­бо­ду де­ло­ва­ња и за­шти­т у од би­ло
ка­квих то­та­ли­тар­них по­ли­тич­ких иде­о­
ло­ги­ја, а све да­ље за­ви­си – и све ће ви­ше
за­ви­си­ти – од са­мих хри­шћа­на и од ква­
ли­те­та њи­хо­ве ве­ре.  m

Разговор са свештеником Владимиром Марковићем
Друштвена
одговорност ­
на делу
На­ши су ци­ље­ви и за­да­ци одувек исти: ­
све­до­че­ње Ре­чи Бо­жи­је сва­ко­га од нас
на свој на­чин
Разговор водила Милана Ивковић
Ђ акон Владимир Марковић је сек-
ретар Верског добротворног
старатељства Архиепископије
београдско-карловачке (ВДС). Са њим
разговарамо о историјату, активности-
ма и плановима ВДС-а.
zМо­
z же­те ли у основ­ним цр­та­ма да нам
ка­же­те не­што ви­ше о Вер­ском до­бро­
твор­ном ста­ра­тељ­ству, ВДС-у? Ко­ји
је ваш при­мар­ни пр­о­грам, основ­ни прин­
ци­пи ра­да, за­да­ци, ци­ље­ви, ми­си­ја?
- Вер­ско до­бро­твор­но ста­ра­тељ­ство
Архи­е­пи­ско­пи­је бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ке је
на­ста­ло л. Г. 1937. по иде­ји бла­же­но­по­
чив­шег па­три­јар­ха срп­ског г. Вар­на­ве, и
та од­лу­ка о осни­ва­њу је ушла и у Устав
СПЦ. Он је за­ми­слио ВДС као те­ло чи­ји
Тема броја
би пре­вас­ход­ни циљ би­ла уну­тра­шња
ми­си­ја Цр­кве. Тај циљ се вре­ме­ном
ме­њао, па чак и у до­ба по­то­њих па­три­ја­
ра­ха срп­ских. Тек је у вре­ме бла­же­но­по­
чив­шег па­три­јар­ха срп­ског Гер­ма­на 1967.
л. Г. Вер­ско до­бро­твор­но ста­ра­тељ­ство
од­ре­ди­ло свој де­ло­круг ра­да, по­ста­ви­ло
ис­пред се­бе пр­о­грам и ци­ље­ве ко­јих се и
да­нас др­жи­мо. Да­нас има­мо ре­фор­ми­
са­н ВДС (у мно­го­ме за­хва­љу­ју­ћи ду­го­го­
ди­шњем се­кре­та­ру ВДС-а пр­о­то­је­ре­ју –
ста­вро­фо­ру Љу­бо­дра­гу Пе­тро­ви­ћу) са
Па­три­јар­хом на че­лу, као пред­сед­ни­ком
ко­ји до­но­си све бит­ни­је од­лу­ке, са Скуп­
штин­ским те­лом, ко­га чи­не ста­ре­ши­не и
де­ле­га­ти из хра­мо­ва ко­ји су за­ин­те­ре­со­
ва­ни за ње­гов рад и ко­ји су пре­по­зна­ли
по­тре­бу и зна­чај од­го­вор­ни­јег и орга­ни­
зо­ва­ни­јег де­ло­ва­ња на по­љу ми­си­је
Цр­кве. Тај орга­ни­за­ци­о­ни део је­сте и
нај­бит­ни­ји, и мо­же да­ти мно­ге до­бре и
мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  33

зна­чај­не пло­до­ве, и то­ме ће­мо у бу­дућ­но­
сти по­све­ти­ти пу­ну па­жњу.
Кан­це­ла­ри­ја Вер­ског до­бро­твор­ног
ста­ра­тељ­ства је из Па­три­јар­ши­је пре­
ме­ште­на у Фран­цу­ску ули­цу бр. 31, где се
у скло­пу пр­о­сто­ри­ја на­ла­зе и учи­о­ни­ца
и ам­бу­лан­та. У учи­о­ни­ци се сва­ко­днев­но
др­жи бес­плат­на на­ста­ва ру­ског, ен­гле­
ског и свих школ­ских је­зи­ка и ра­де Учи­
о­ни­ца за пра­во­сла­вље и пра­во­жи­вље,
Све­то­сав­ски круг, Сек­ци­ја за до­ма­ћу
ра­ди­ност... Та­ко је ВДС по­кри­ло део вер­
ске пр­о­све­те, ко­ја пред­ста­вља јед­но од
основ­них на­че­ла жи­во­та Цр­кве. Ам­бу­
лан­та ра­ди сва­ко­га да­на, са раз­ли­чи­тим
ле­ка­ри­ма спе­ци­ја­ли­сти­ма ко­ји сво­ја зна­
ња ста­вља­ју у слу­жбу Цр­кви и ко­ји су ту
да сва­ко­га пре­гле­да­ју, по­са­ве­т у­ју и при­
ме са пу­но љу­ба­ви. У окви­ру ам­бу­лан­те
ра­ди и Са­ве­то­ва­ли­ште за по­ро­ди­цу брак
и вас­пи­та­ње, ко­је во­ди на­ша ува­же­на др
Ми­ли­ја­на Са­вић орга­ни­зу­ју­ћи и бр­ој­не
дру­ге ак­тив­но­сти, та­ко да су мно­ги до­бри
љу­ди, углед­ни ле­ка­ри, пр­о­фе­со­ри Уни­
вер­зи­те­та, адво­ка­ти итд, ко­ји сва­ке сед­
ми­це ту да при­ме, по­мог­ну и по­са­ве­т у­ју.
Ово је ма­ли пр­о­стор да их све по­ме­нем,
али се на­дам да ће их Го­спод на­гра­ди­ти
за њи­хов труд и љу­бав ко­ју не­се­бич­но
да­ју. По­ред то­га, ВДС има свој ча­со­пис
34  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
Деца из колективних избегличких
центара са оцем Владимиром
Цр­кве­ни жи­вот, сво­ју би­бли­о­те­ку Дом
очев и бр­ој­на дру­га из­да­ња.
Де­ло­круг на­шег ра­да је, као што ви­ди­
те, при­лич­но ши­рок, а на­ши су ци­ље­ви и
за­да­ци одав­но исти: све­до­че­ње Ре­чи
Бо­жи­је сва­ко­га од нас на свој на­чин.
Ле­ка­ри ле­че, ду­хов­ни­ци оба­вља­ју ду­хов­
не раз­го­во­ре, же­не руч­ним за­на­ти­ма
упо­шља­ва­ју сво­је вред­не пр­сте, пр­о­фе­
со­ри уче и пре­да­ју зна­ња, пу­бли­ци­сти
об­ја­вљу­ју сво­ја бо­го­у­год­на де­ла, та­лен­
то­ва­на де­ца ре­ци­т у­ју и глу­ме и та­ко
ре­дом. А прин­цип и ме­ри­ло је Хри­стос
– иста она Реч ко­ју у сва­ко­ме тра­жи­мо,
код сва­ко­га по­шту­је­мо, те и сва­ко­га при­
ма­мо.
zУ
zна­шем вре­ме­ну пре­о­вла­да­ва ми­шље­
ње да се до­бро­твор­ним ра­дом ба­ве
ис­кљу­чи­во и са­мо со­ци­јал­ни рад­ни­ци,
раз­не вр­сте ху­ма­ни­ста, орга­ни­за­ци­је
итд, а нај­ма­ње Цр­ква. По­зна­то нам је
да је Све­ти Ва­си­ли­је Ве­ли­ки са­гра­дио
дом за стран­це, што у ње­го­во вре­ме
уоп­ште ни­је би­ла нео­бич­на по­ја­ва.
Основ­ни мо­то тог и свих оста­лих
до­мо­ва је био да се «ту бо­лест по­у­ча­ва
му­дро­љу­бљу, убла­жа­ва не­сре­ћа и ис­пи­
ту­је са­стра­дал­ност“. Све­ти Ва­си­ли­је
Ве­ли­ки је сма­трао да су хри­шћа­ни и те
ка­ко од­го­вор­ни пре­ма све­ту, и за свет у

ко­ме жи­ве. Шта ми­сли­те о то­ме? Ре­ци­
те нам и не­што ви­ше о ре­со­ру за ми­ло­
срд­ни рад ВДС-а.
- Зна­мо да свет за­ви­си од нас јер нам је
пре­дан на чу­ва­ње – да га пре­о­бра­жа­ва­
мо, да га уве­де­мо у Ли­т ур­ги­ју, али, са
дру­ге стра­не, и ми за­ви­си­мо од све­та –
на­ше спа­се­ње за­ви­си од на­шег од­но­са
пре­ма све­т у. Ти „ху­ма­ни­сти“ и раз­не
не­вла­ди­не орга­ни­за­ци­је, то­бо­же за
за­шти­т у људ­ских пра­ва, по­нај­ма­ње шти­
те чо­ве­ка. Они га об­ма­њу­ју сли­ком
ствар­но­сти у ко­јој је он цен­тар – ми­мо
Бо­га и свих дру­гих љу­ди. За­то су ти
„ху­ма­ни­сти“ и „чо­ве­ко­љуп­ци“ обич­но
мно­го ја­чи на ре­чи­ма не­го на де­ли­ма јер
је чо­ве­ку свет без Бо­га и без за­јед­ни­це
стран по­јам, и чо­век се у ње­му осе­ћа као
стра­но те­ло, те од­ба­цу­је та­кав свет и
та­кав жи­вот. Па и ако при­ми „по­моћ“, та
је по­моћ тре­нут­на и не мо­же да га на­дах­
не и да га оспо­со­би да са­мо­стал­но кре­не
да­ље ус­прав­не кич­ме, сло­бод­но и сме­ло.
Та­ко буч­не, те ху­ма­не орга­ни­за­ци­је ме­ђу
гла­сно­го­вор­ним ме­ди­ји­ма има­ју мно­ге
сво­је екс­по­нен­те и исто­ми­шље­ни­ке. А
на­ма пра­во­слав­ни­ма је у тим ме­ди­ји­ма
оста­вљен је­дан пр­о­стор у ко­ме ва­жи
прин­цип ако се не уби­ја­мо са­ми, ту су
они да нас до­крај­че. Оту­да ре­до­ве и ступ­
це пу­не „цр­кве­ни скан­да­ли“, а не при­че о
по­мо­ћи и ми­ло­ср­ђу ко­је Цр­ква чи­ни. Ко
све ове го­ди­не по­ма­же срп­ском на­ро­ду
на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, у Сла­во­ни­ји, Дал­
ма­ци­ји, у Цр­ној Го­ри и ди­ја­спо­ри? На­ша
је по­моћ ти­ха и ср­дач­на, баш као и мо­ли­
тва Бо­гу. Не­где је и тај­на и уз­др­жљи­ва –
јер жи­ви­мо Је­ван­ђе­љем и ве­ру­је­мо у
нај­ве­ћу на­гра­ду, у Жи­вот Веч­ни.
До­бро­твор­ни рад ВДС-а је­сте слу­жба
и по­моћ ко­јој је циљ до­сти­за­ње са­мо­га
До­бра, ко­је је је­ди­но Бог. У том на­по­ру
до­бро­чин­ства Ми­ло­срд­на сек­ци­ја по­сто­
ји да по­мог­не сви­ма пре­зре­ни­ма, на­па­
ће­ни­ма, ко­ји­ма је по­треб­на ру­ка по­мо­ћи
и љу­ба­ви, ко­ји­ма је по­треб­но да се по­мог­
Тема броја
не ма­ло не би ли на­ста­ви­ли свој стра­дал­
ни пут, не­по­кле­кли под кр­стом ко­ји
тре­ба да из­не­су. Ми смо као ВДС, и
Архи­е­пи­ско­пи­ја бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ка,
кр­оз ак­тив­но­сти Ми­ло­срд­не сек­ци­је
по­ка­за­ли сво­ју дру­штве­ну од­го­вор­ност,
а ка­ко у пр­о­те­клој го­ди­ни, та­ко и ове
го­ди­не на­ста­вља­мо тим пу­тем. За­по­че­ли
смо ак­тив­ну бри­гу о не­при­зна­тим ко­лек­
тив­ним из­бе­глич­ким цен­три­ма, во­ди­ли
смо ле­тос де­цу из тих цен­та­ра на мо­ре,
уче­ству­је­мо у из­град­њи ку­ћа за њих,
при­ска­че­мо где год је по­треб­на по­моћ.
Огла­ша­ва­мо се пре­ко сво­јих хра­мо­ва,
све­ште­ни­ка и вер­ног на­ро­да, али се не
ба­ви­мо агре­сив­ним са­мо­ре­клам­ним
кам­па­ња­ма.
До­б ро­т вор­н и рад ВДС-а
је­с те слу­ж ба и по­м оћ ко­ј ој
је циљ до­с ти­з а­њ е са­м о­га
До­б ра, ко­ј е је је­д и­н о Бог.
zВе­
zли­ки пра­во­слав­ни бо­го­слов Алек­сан­
дар Шме­ман је го­во­рио да пра­во­слав­на
свест као да не при­ме­ћу­је исто­ри­ју и не
су­о­ча­ва се са пр­о­ме­на­ма. Уме­сто да та
свест спа­ша­ва чо­ве­ка пр­о­ја­вљу­ју­ћи
Цр­кву као Цар­ство ме­ђу на­ма и у на­ма,
она нај­че­шће бе­жи у „ду­хов­ност“, стро­
го де­фи­ни­сан на­чин жи­во­та или Све­
тим Оци­ма итд. и та­ко бе­жи од од­го­
вор­но­сти. Ка­ко ви­ди­те ВДС у сми­слу
по­нов­ног ус­по­ста­вља­ња ев­ха­ри­стиј­ског
бив­ство­ва­ња чо­ве­ка ко­ји се пр­о­ја­вљу­је
кр­оз дру­штве­ну од­го­вор­ност?
- Вер­ско до­бро­твор­но ста­ра­тељ­ство
чи­ни све на ус­по­ста­вља­њу то­га је­дин­
ства. Ли­т ур­гиј­ско са­бра­ње тре­ба да се
на­ста­ви и да се по­ве­же са жи­во­том уоп­
ште не би ли на кра­ју све по­ста­ло Ли­т ур­
март/април 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  35
 ги­ја и Цр­ква. Упра­во је на ВДС-у та од­го­
вор­ност да под­се­ћа на зна­чај ове ве­зе.
Сма­трам да не мо­же­мо ре­ћи да Цр­ква
бе­жи од од­го­вор­но­сти јер где год је
пу­но­ћа Цр­кве и где год по­сто­ји за­јед­ни­
ца, ту по­сто­је и све­сни и са­ве­сни љу­ди.
Ре­као бих да у Цр­кви по­сто­је љу­ди ко­ји
– да­ју­ћи зна­чај и пр­вен­ство ду­хов­ном
жи­во­т у над ма­те­ри­јал­ним – за­бо­ра­вља­ју
ма ка­кву бри­гу о со­ци­јал­ном жи­во­т у. На
на­ма је да под­се­ћа­мо да се Цр­ква у осни­
ва­њу мно­гих сво­јих слу­жби ру­ко­во­ди­ла
упра­во со­ци­јал­ним ка­рак­те­ром истих. У
том сми­слу је о. Шме­ман у пра­ву ка­да
ка­же да се сми­сао не­ких од тих слу­жби
да­нас чак и пот­пу­но из­гу­био. ВДС се
тру­ди да бар у Архи­еп ­ и­ско­пи­ји по­ве­же
хра­мо­ве на по­љу за­јед­нич­ког де­ло­ва­ња и
да кон­крет­ним ак­ци­ја­ма на­до­ме­сти
не­до­ста­так со­ци­јал­не бри­ге.
zУzсе­ку­ла­ри­зо­ва­ном све­ту Цр­ква и кул­
ту­ра се до­жи­вља­ва­ју као два пот­пу­но
одво­је­на пој­ма. Мо­же­те ли нам ре­ћи
не­што ви­ше о „Сце­ни“, пр­о­свет­ном
ре­со­ру ВДС-а?
- Зна­мо да је Цр­ква од­у­век да­ва­ла
са­др­жај кул­т у­ри, и у то­ме је наш по­зив и
да­нас. Сце­на пра­во­слав­не омла­ди­не
по­сто­ји већ де­се­так го­ди­на. На­ста­ла је
по иде­ји ру­ских пра­во­слав­них по­зо­ри­
шта, где би се при­пре­ма­ли ко­ма­ди са
ин­те­ре­сант­ном ду­хов­ном са­др­жи­ном
ко­ји би би­ли по­год­ни за сво­је­вр­сно
ми­си­о­на­ре­ње Ре­чи Бо­жи­је. Та­ко су пред­
ста­ве Бој за Ко­со­во, Ку­да идеш, Го­спо­де,
Ака­де­ми­ју, Зе­мљу Не­до­ђи­ју ви­де­ли мно­
ги љу­ди – и у зе­мљи и у ди­ја­спо­ри.
Сце­на је ми­си­о­на­ри­ла и ме­ђу омла­ди­
ном. Мно­га де­ца и мла­ди су кр­оз Сце­ну
при­шли Цр­кви, кр­сти­ли се и са­да жи­ве
цр­кве­ним жи­во­том. На истом пу­т у је и
Пра­во­слав­ни на­род­ни уни­вер­зи­тет у
на­шој са­ли у Па­три­јар­ши­ји, где на­ши
углед­ни бо­го­сло­ви, пр­о­фе­со­ри, пу­бли­
36  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
ци­сти већ ду­ги низ го­ди­на сва­ко­га утор­
ка др­же пре­да­ва­ња. Не­рет­ко се орга­ни­
зу­ју три­би­не на ак­т у­ел­не дру­штве­не
те­ме, и ти­ме по­ди­же свест о зна­ча­ју и
по­зи­ву нас пра­во­слав­них као дру­штве­но
бит­них чи­ни­ла­ца. Са­мо у пр­о­те­клој
го­ди­ни смо у окви­ру ових пре­да­ва­ња
орга­ни­зо­ва­ли де­се­так пр­о­мо­ци­ја књи­га.
zГо­
zво­ре­ћи о дру­штве­ној од­го­вор­но­сти
хри­шћа­на пре­ма све­ту у ко­ме жи­ве,
ка­ко ви­ди­те пред­сто­је­ћу ми­си­ју ВДС-а?
- Оче­ку­јем да ће се оства­ри­ти сви
на­ши за­цр­та­ни ци­ље­ви. Ту пре све­га
ми­слим на по­ди­за­ње све­сти ме­ђу све­
штен­ством о зна­ча­ју ми­ло­срд­ног ра­да
осни­ва­њем под­од­бо­ра ВДС-а при свим
хра­мо­ви­ма у Архи­е­пи­ско­пи­ји. Та­ко би
сва­ки храм имао за то од­ре­ђе­не све­ште­
ни­ке и вер­ни­ке ко­ји би се ак­тив­но ба­ви­
ли оним обла­сти­ма ми­ло­срд­ног ра­да
ко­ји­ма су скло­ни. По­ред то­га, све је ве­ћа
по­тре­ба за осни­ва­њем цр­кве­не на­род­не
ку­хи­ње, и на­дам се да ће Вер­ско до­бро­
твор­но ста­ра­тељ­ство мо­ћи да под­не­се
тај те­рет. Све у све­му, до­шло је вре­ме да
дру­штву по­ка­же­мо пло­до­ве по ко­ји­ма
ће­мо би­ти по­зна­ти, а ти пло­до­ви је­су
упра­во де­ла ми­ло­ср­ђа, де­ла ко­ја из­гра­ђу­
ју и ја­ча­ју је­дин­ство и са­бор­ност ме­ђу
љу­ди­ма у Цр­кви.
Мо­ра­мо у кон­крет­ним ма­лим ства­ри­
ма да по­ка­же­мо бри­гу о сва­ко­ме ње­ном
чла­ну, па и о они­ма ван ње. На­род мо­ра
да се вра­ти се­би и ли­ку Бо­жи­јем у се­би
јер је срп­ски на­род Хри­сто­но­сан на­род,
ко­ји стра­да не­пре­ста­но. И на­ши љу­ди
још увек чвр­сто ве­ру­ју у че­сти­тост свих
оних ко­ји орга­ни­за­ци­о­но пред­ста­вља­ју
Цр­кву. За­да­так свих нас у Вер­ском до­бро­
твор­ном ста­ра­тељ­ству је­сте да оправ­
да­мо то по­ве­ре­ње. И то ће­мо чи­ни­ти у
на­ред­ном пе­ри­о­ду кр­оз по­кре­та­ње и
ја­ча­ње ми­ло­срд­не де­лат­но­сти на­ше
Цр­кве.  m
 Тема броја
Пу­но­ћа ­
хри­шћан­ске ­
од­го­вор­но­сти
У срп­с ком на­р о­д у у про­т е­к лом ве­к у
Цр­к ва је би­л а је­д и­н и про­с тор ко­ј и је ­
у се­б е са­б и­рао све и био под­ј ед­н а­ко
од­го­в о­ран и отво­р ен пре­м а сви­м а

Немања Андријашевић сти. За­што је ово ва­жно? Упра­во због

то­га што је у жи­во­т у на­ше по­ме­сне
Цркве би­ло мо­мен­та ка­да је про­сто тре­

С тво­рив­ши чо­ве­ка као кру­ну (го­спо­

да­ра) све­га ство­ре­ног, Бог му да­је
власт да упра­вља при­ро­дом и не­гу­
је је, те да је уз­но­си сво­ме Твор­цу. Чо­ве­ка
је Тво­рац да­ро­вао и нај­ве­ћим да­ром –
сло­бо­дом, а сло­бо­да се огле­да и у чи­ње­
њу пре­ма све­т у и све­му што нас окру­жу­
је. Чо­век је би­ће за­јед­ни­це, са­мим тим и
би­ће од­но­са. Пре­ма то­ме, од­го­вор­ност
сва­ког ство­ре­ног би­ћа, а на­ро­чи­то
кр­ште­ног, је­сте у не­пре­кид­ном под­се­ћа­
њу на по­сто­ја­ње дру­гог и дру­га­чи­јег
по­ред се­бе.
Од осо­бе ко­ја ка­же да је вер­ник ло­гич­
но је оче­ки­ва­ти од­го­вор­ност за лич­ну
ве­ру, тј. де­ла­ње и по­на­ша­ње у скла­ду са
уче­њем ве­ре ко­ја је ис­по­ве­ђе­на. По­треб­
но је, да­кле, до­бра­но упо­зна­ти сво­ју
ве­ру. У на­шем слу­ча­ју ни­је на од­мет
са­гле­да­ти и од­ре­ђе­не исто­риј­ске окол­но­
ба­ло са­чу­ва­ти жи­вот сво­јих бли­жњих,
као и свој жи­вот, а да је за ба­вље­ње
не­ким озбиљ­ни­јим цр­кве­ним те­ма­ма
или уче­њи­ма би­ло ма­ње вре­ме­на и
мо­гућ­но­сти. По­зна­ва­ње исто­риј­ских
окол­но­сти мо­же по­мо­ћи и да са­гле­да­мо
сво­ју уло­гу у са­да­шњем вре­ме­ну, али
на­ша хри­шћан­ска од­го­вор­ност не тре­ба
да се сво­ди са­мо на бес­плод­но по­зи­ва­ње
на то ка­ко су на­ши пре­ци „ра­ди­ли, го­во­
ри­ли, прак­ти­ко­ва­ли, оби­ча­ји­ли“, док је,
на­су­прот то­ме, еви­дент­на не­мо­гућ­ност
да се све ве­ро­и­спо­ве­да­ње сво­јих пре­да­ка
ис­ка­же у две ре­че­ни­це.
Из­гра­ђи­ва­ње и усавршавaње
Са дру­ге стра­не, све­до­ци смо чи­ње­ни­
це да је са­да – ви­ше но икад ра­ни­је –
пред на­ма из­у­зет­на мо­гућ­но­сти да се о
мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  37
 го­то­во свим те­ма­ма са­зна­је и из пе­ра
Све­тих Ота­ца, али и са­да­шњих по­зна­ва­
ла­ца, ис­тра­жи­ва­ча и са­вре­ме­них опле­
ме­њи­ва­ча бо­го­сло­вља. За­то је нео­п­ход­но
под­се­ти­ти на то да са­да сва­ки вер­ник
има и из­ве­сну од­го­вор­ност да не иг­но­
ри­ше пре­пу­не по­ли­це хри­шћан­ских
књи­га пре­при­ча­ва­ју­ћи, на при­мер, ко је,
ка­ко и у ко­јој ме­ри прак­ти­ко­вао или
ис­по­ве­дао ве­ру у ра­ни­јим раз­до­бљи­ма.
Из­гра­ђи­ва­ње и усавршавaње сва­ког
Сва­к и хри­ш ћа­н ин је по­з ван
да у сво­м е жи­в о­т у и у окви­
ру сво­ј их та­л е­н а­та пре­у ­з ме
од­го­в ор­н ост и пре­м а
ли­т ур­г иј­с кој об­н о­в и и пре­
по­р о­д у (да­н ас од мно­г их
по­г ре­ш но ре­ч е­н о – ре­ф ор­
ми, нај­ч е­ш ће из по­г ре­ш ног
или не­до­в ољ­н ог схва­та­њ а)
ве­ру­ју­ћег чо­ве­ка об­ли­ко­ва­ће ње­го­ву
од­го­вор­ност, ко­ја ће се ис­по­љи­ти и пре­
ма сва­ком чо­ве­ку са ко­јим се су­сре­ће­мо,
на­ро­чи­то са љу­ди­ма ван са­бра­ња, тј. ван
Цр­кве. Та­ко на по­сре­дан на­чин мо­же­мо
по­све­до­чи­ти у че­му се са­сто­ји од­го­вор­
ност хри­шћа­ни­на пре­ма свим са­вре­ме­
ним иза­зо­ви­ма и свим нај­че­шће спо­ми­
ња­ним те­ма­ма ко­је оку­пи­ра­ју па­жњу
чо­ве­ка.
У го­ди­ни ко­ја је по­све­ће­на бор­би про­
тив си­ро­ма­штва и со­ци­јал­не екс­клу­зив­
но­сти хри­шћа­ни не тре­ба да се за­до­во­ље
са­мо чи­та­њем о тим те­ма­ма и не тре­ба да
се оп­те­ре­ћу­ју број­ка­ма, већ сва­ко тре­ба
да озбиљ­но раз­ми­сли о свом скром­ном
до­при­но­су у ре­ша­ва­њу ово­га про­бле­ма,
о лич­ном на­по­ру и уче­шћу, тј. да­ва­њу од
се­бе и да­ва­њу сво­га, али не сво­га су­ви­
шка. Да­ва­ње тре­ба да се усме­ри на ко­рист
и по­тре­бу бли­жњег, на­ро­чи­то пре­ма
38  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
они­ма ко­ји су у Цр­кви, ко­ји су део са­бра­
ња: „Док има­мо вре­ме­на, чи­ни­мо до­бро
сви­ма, а осо­би­то сво­ји­ма по ве­ри“ (Гал
6,10). Тре­ба се освр­ну­ти око се­бе и уви­
де­ти да у ве­ћи­ни хра­мо­ва по­сто­ји ор­га­
ни­зо­ва­но оби­ла­же­ње по­тре­би­тих, дру­
же­ње са бли­жњи­ма, са они­ма ко­ји су
за­бо­ра­вље­ни и од­ба­че­ни, и де­лат­но се
укљу­чи­ти у од­нос и бри­гу пре­ма они­ма
ко­ји­ма је то по­треб­но.
од­го­вор­но­ст пре­ма ве­ри
По­сто­ји и од­го­вор­но­ст пре­ма ве­ри
ко­јој при­па­да­мо. Истин­ски је од­го­во­ран
онај чо­век ко­ји се тру­ди да лич­ну ве­ру
утка у жи­вот Цр­кве, нај­пре лич­ним уче­
шћем у бо­го­слу­же­њу. По­сто­ји, сва­ка­ко,
и од­го­вор­ност у ис­по­ве­да­њу ве­ре, тј.
мир­ном и хри­шћан­ском од­но­су и све­до­
че­њу без об­зи­ра на раз­ли­чи­те по­гле­де на
не­ке фор­ме. Ни­је ли нам у ис­ка­зи­ва­њу
свог лич­ног ми­шље­ња нео­п­ход­на и од­го­
вор­ност ка­да ис­ка­зу­је­мо не­сла­га­ње са
не­ким или не­чим ван Цр­кве, али и пред
оним ко­ји је у жи­во­т у Цр­кве? Ипак, све
тре­ба да се ис­ка­же на нор­ма­лан и сми­
рен на­чин, сваг­да се под­се­ћа­ју­ћи да је
бо­ље не из­ре­ћи, не­го ре­ћи не­при­ме­ре­но.
A учешћем у жи­во­т у Цр­кве се не­ке
от­кри­ва­ју ка­сни­је и вре­ме­ном по­ка­зу­ју
ду­бљи сми­сао.
пра­ва и сло­бо­де дру­гог
Хри­шћан­ска од­го­вор­ност је не­што
што под­ра­зу­ме­ва пра­ва и сло­бо­де дру­гог
без об­зи­ра на то ко­ли­ко де­таљ­но је ово
про­пи­са­но и де­фи­ни­са­но, и то упра­во
за­то што у дру­го­ме тре­ба пр­вен­стве­но
са­гле­да­ти лик Бо­жи­ји – сто­га и ка­же­мо
да нам је онај дру­ги пре све­га Хри­стос. У
срп­ском на­ро­ду у про­те­клом ве­ку Цр­ква
је би­ла је­ди­ни про­стор ко­ји је у се­бе
са­би­рао све и био под­јед­на­ко од­го­во­ран
и отво­рен пре­ма сви­ма – без об­зи­ра на
 Тема броја
све раз­ли­чи­то­сти. Цр­ква је и да­нас про­
стор у ко­ме се мо­же са­гле­да­ва­ти ши­ри­на
и од­го­вор­ност пре­ма дру­гом чо­ве­ку – са
ма­ло при­че, а пу­но сло­бо­де и ис­пу­ње­но­
сти. Чи­та­ју­ћи не­дав­но мно­ге де­кла­ра­ци­
је о људ­ским пра­ви­ма, мно­ге стан­дар­де,
мно­ге бро­шу­ре, имао сам ути­сак да је то
све та­ко до­сад­но и без­лич­но. Чи­ни­ло ми
се да је чо­век та­ко оси­ро­ма­шен и блед –
да под­се­ћа на ону ре­ку ко­ја се из­ли­је из
ко­ри­та, и он­да сун­че­ви зра­ци пре­те да је
ису­ше. Хри­шћа­нин је онај ко­ме је сваг­да
пред очи­ма онај дру­ги (Ти) без об­зи­ра на
то да ли је не­ка моћ­на за­јед­ни­ца или
уни­ја за ову или на­ред­ну го­ди­ну про­пи­
са­ла да се – у ма­њој или ве­ћој ме­ри – тре­
ба ба­ви­ти баш ти­ме. Не тре­ба иг­но­ри­са­
ти чи­ње­ни­цу и да нај­ве­ћи број са­вре­ме­
них „бо­ра­ца за људ­ска пра­ва“ че­сто
ства­ра бле­де и не­у­спе­ле ко­пи­је хри­шћан­
ских, бла­го­дат­них на­сло­ва, а још че­шће
ан­ти­би­блиј­ска пи­са­ни­ја.

ак­тив­на уло­га
у це­ло­куп­ном дру­штву
Дру­штве­на од­го­вор­ност хри­шћа­ни­на
огле­да се и у ак­тив­ној уло­зи у це­ло­куп­
ном дру­штву. Де­ла­ње сва­ког ве­ру­ју­ћег
чо­ве­ка по­ве­за­но је и про­же­то ди­на­ми­
ком и, као та­кво, до­при­но­си из­град­њи
Цр­кве и по­пра­вља­њу свих – и кли­ра и
ла­о­са. Сва­ки хри­шћа­нин је по­зван да у
сво­ме жи­во­т у и у окви­ру сво­јих та­ле­на­та
пре­у­зме од­го­вор­ност и пре­ма ли­т ур­гиј­
ској об­но­ви и пре­по­ро­ду (да­нас од мно­
гих по­гре­шно ре­че­но – ре­фор­ми, нај­че­
шће из по­гре­шног или не­до­вољ­ног схва­
та­ња). Сваг­да има­ју­ћи пред со­бом ре­чи
Св. Мак­си­ма да је кле­ве­та је­дан од нај­о­
па­сни­јих гре­хо­ва – јер ште­ти и оно­ме
про­тив ко­га је упе­ре­на и оно­ме ко је
из­го­ва­ра и за­сту­па – на­шу од­го­вор­ност
тре­ба да кра­си и чу­ва­ње од кле­ве­те,
не­по­твр­ђе­них про­ро­чан­ста­ва и пре­при­
ча­ва­ња „про­зор­љи­ва­ца“.  m
мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  39
 Од­го­вор­ност пре­ма
при­ро­ди и про­блем
еко­ло­шке кри­зе
Са­в ре­м е­н и чо­в ек на жи­в от гле­д а не као на дар
Бо­ж и­ј и, већ га по­с ма­т ра као би­о­л о­ш ку ­
ег­з и­с тен­ц и­ј у. Та­к вим гле­д и­ш тем он гу­б и и
сми­с ао и на­з на­ч е­њ е  свог по­с то­ј а­њ а, а  на
при­р о­д у гле­д а као на ме­с то на ко­м е бо­ра­в и

еко­ло­шке ка­та­стро­фе, чо­век је по­чео да

Свештеник Дра­ган Ја­ко­вље­вић осе­ћа и уви­ђа не­за­вид­но ста­ње у ко­ме
се на­ла­зи – јер за­ви­си од са­ме при­ро­де.
Као од­го­вор на ова­кво ста­ње ја­вља­ју се

С ве ве­ћа уче­с та­лост при­род­них

не­по­го­да, ко­је су се – пре­ма ста­ти­
сти­ка­ма – утро­стру­чи­ле у од­но­с у
на пе­ри­од с по­чет­ка про­шло­га ве­ка,
до­во­де се у ди­рект­ну ве­зу са на­прет­ком
тех­но­ло­ги­је и све ве­ћим по­тре­ба­ма
„са­вре­ме­ног дру­штва“. Не­кон­трол­са­на
екс­пло­а­та­ци­ја при­род­них бо­гат­с та­ва,
уни­шта­в а­ње сло­же­них еко­си­с те­ма,
на­ру­ша­в а­ње при­р од­них ста­ни­шта,
хе­миј­ски и ну­кле­ар­ни од­пад, ... до­ве­ли
су до то­га да су по­је­ди­не биљ­не и жи­во­
тињ­ске вр­сте до­ве­де­не пред из­у­ми­ра­ње,
а не­ке су за­у­век не­ста­ле са ли­ца зе­мље.
Као по­сле­ди­ца ова­квог од­но­са пре­ма
при­ро­ди, ко­ја се на­ла­зи на пра­гу
еко­ло­шки по­кре­ти и удру­же­ња, ко­ја
на­сто­је да очу­ва­ју и за­шти­те биљ­ни и
жи­во­тињ­ски свет. На при­ро­ду се у ова­
квим слу­ча­је­ви­ма гле­да као на из­вор
при­род­них ре­с ур­са ко­је тре­ба ра­ци­о­
нал­но тро­ши­ти, те су све уче­ста­ли­ји
прав­ни окви­ри ко­ји­ма се ре­гу­ли­ше
од­нос пре­ма да­тим ре­с ур­си­ма за­рад
ра­ци­о­нал­ни­јег ко­ри­шће­ња истих.
Од­нос чо­ве­ка пре­ма све­ту
Еко­ло­шку кри­зу је – по­гре­шним од­но­
сом пре­ма при­ро­ди – иза­звао чо­век, те

40  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010


је она (у су­шти­ни) ан­тро­по­ло­шког
ка­рак­те­ра. На­чин на ко­ји чо­век по­сма­
тра и до­жи­вља­ва при­ро­ду – ру­ко­во­де­ћи
се увек лич­ним мо­ти­ви­ма – до­вео је до
то­га да се од ње све ви­ше уда­ља­ва гле­да­
ју­ћи је као сред­ство, а не као део се­бе.
Би­блиј­ско ка­зи­ва­ње о ства­ра­њу све­та
и чо­ве­ка го­во­ри нам да је он ство­рен на
кра­ју и да је ства­ра­њу чо­ве­ка прет­хо­ди­
ло ства­ра­ње при­ро­де, та­ко да чо­век има
за­да­так  да свет до­ве­де у за­јед­ни­цу са
Бо­гом. Сво­јим гре­хо­па­дом чо­век је се­бе
уда­љио од Бо­га, а са­мим тим и при­ро­ду
ко­ја га окру­жу­је, и од та­да сва твар
за­јед­но уз­ди­ше и ту­гу­је до са­да (Рим, 8,
20). Као од­го­вор при­ро­де на чо­ве­ков
грех ја­вља се „тр­ње и ко­ров“  (Пост,
3,18), и он све ви­ше за­бо­ра­вља сво­је
на­зна­че­ње упра­ви­те­ља ко­ме је по­ве­ре­но
бо­гат­ство на чу­ва­ње, и за ко­је је од­го­во­
ран пред Бо­гом. Ако  на при­ро­ду  гле­да
као на изо­ло­ва­ну од се­бе, као на не­што
стра­но, за­тво­ре­но, он­да ће сви по­ку­ша­
ји њеног очу­ва­ња би­ти ма­ло де­ло­твор­
ни. На при­ро­ду мо­ра гле­да­ти као на
за­јед­ни­цу уза­јам­но по­ве­за­ну, као на дом
– где је он све­ште­ник ко­ји не слу­жи
при­ро­ди, већ ње­ном Твор­цу, ко­ји је
из­вор по­сто­ја­ња и  Ко­ји је дао „сви­ма
жи­вот и ди­са­ње“(Дап, 17, 25 ).
Про­ме­на или пре­о­бра­жај
Са­вре­ме­ни чо­век  на жи­вот гле­да не
као на дар Бо­жи­ји, већ га по­сма­тра као
би­о­ло­шку ег­зи­стен­ци­ју. Та­квим гле­ди­
штем он гу­би и сми­сао и на­зна­че­ње  при­ро­да те­жи ка је­дин­ству кроз чо­ве­ка,
свог по­сто­ја­ња, а  на при­ро­ду гле­да као
на ме­сто на ко­ме бо­ра­ви. Ста­ње ду­ше
чо­ве­ко­ве, тог уну­тра­шњег све­та, не­ми­
нов­но се од­ра­жа­ва на спо­ља­шњи, та­ко
да је да­на­шње ста­ње све­та ко­ји нас
Тема броја
окру­жу­је ре­флек­си­ја све­та ко­ји је у
чо­ве­ку – ре­флек­си­ја ста­ња ду­ше чо­ве­
ко­ве.  По­зив за хит­но ме­ња­ње та­квог
ста­ња тре­ба да бу­де по­зив за ме­ња­ње
са­мог узро­ка – чо­ве­ка. Да је ова­кав
на­чин и пут пре­о­бра­жа­ја ис­пра­ван,
под­се­ћа­ју нас и ре­чи Св. Мак­си­ма Ис­по­
вед­ни­ка да чо­век мо­же це­лу зе­мљу пре­
о­бра­зи­ти у рај тек он­да ка­да бу­де но­сио
рај у се­би.
По­з ив за хит­н о ме­њ а­њ е
та­к вог ста­њ а тре­б а да бу­д е
по­з ив за ме­њ а­њ е са­м ог
узро­к а – чо­в е­к а. Да је ­
ова­к ав на­ч ин и пут ­
пре­о ­б ра­ж а­ј а ис­п ра­в ан,
под­с е­ћ а­ј у нас и ре­ч и ­
Св. Мак­с и­м а Ис­п о­в ед­н и­к а
да чо­в ек мо­ж е це­л у зе­м љу
пре­о ­б ра­з и­т и у рај тек он­д а
ка­д а бу­д е но­с ио рај у се­б и
Ти­ме што да­на­шњи чо­век уви­ђа ни­ма­
ло за­вид­но ста­ње у ко­ме се на­ла­зи,
ње­го­ву же­љу да про­ме­ни свој од­нос
пре­ма при­ро­ди тре­ба раз­у­ме­ти као
по­тре­бу за пре­о­бра­жа­јем са­мо­га чо­ве­
ка. Пра­ви­л­но схва­та­ње ци­ља и уло­ге
ко­ју има у ово­ме све­т у, као и ње­го­во
на­зна­че­ње, чо­ве­ку мо­же пру­жи­ти хри­
шћан­ско уче­ње о Бо­гу као Твор­цу све­га
ви­дљи­вог и не­ви­дљи­вог. Кроз истин­ско
по­зна­ње Бо­га  као узро­ка, Ко­ме це­ла
на­по­ри очу­ва­ња при­ро­де и ста­ра­ње о
њој, не­ће има­ти са­мо ху­ма­ни­стич­ки,
већ ду­хов­ни, све­ште­ни ка­рак­тер, у ко­ме
је при­ро­да храм, а не скла­ди­ште до­ба­ра
за упо­тре­бу.  m
мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  41
 Од­го­вор­ност ­
пре­ма би­о­ло­шком ­
оп­стан­ку
Ни­ј е по­т реб­н о да бу­д е­м о бо­га­т и
ка­ко би­с мо има­л и де­ц у – ­
са­м о је по­т реб­н о да про­м е­н и­м о
соп­с тве­н е при­о ­р и­т е­т е.

то углав­ном за­хва­љу­ју­ћи се­ку­лар­ном

ху­ма­ни­зму. Хри­шћан­ске по­ро­ди­це у
Мак­сим и Евро­пи у про­се­ку има­ју јед­но до дво­је
Ире­на Мор­ган де­це, док про­сеч­на му­сли­ман­ска по­ро­ди­
ца бро­ји че­тво­ро до осмо­ро де­це! Му­сли­
ма­ни се же­сто­ко опи­ру абор­ту­су. Мо­же­
мо сло­бод­но ре­ћи да се ско­ро и не мо­же
Ра­ђај­те се и мно­жи­те се.
чу­ти да му­сли­ман­ке из­вр­ша­ва­ју абор­тус.
 (Пост 1,28) Исти­на је да број из­вр­ше­них абор­ту­са у

К о овај ци­тат из Књи­ге по­ста­ња

узи­ма озбиљ­ни­је – хри­шћа­ни или
му­сли­ма­ни? Опро­сти­те нам што
ово пи­та­ње ис­ти­че­мо та­ко екс­пли­цит­но,
али се во­ди­мо де­мо­граф­ском кри­зом, и
чи­ни нам се да је вре­ме да ски­не­мо вео са
ли­ца. Ни­је не­по­зна­то да је на­кон вла­да­ви­
не ко­му­ни­ста у Ис­точ­ној Евро­пи опао
про­се­чан број чла­но­ва по­ро­ди­це. Упр­кос
од­ла­ску ко­му­ни­ста са вла­сти, про­сеч­на
ве­ли­чи­на по­ро­ди­це оста­ла је ско­ро иста у
про­те­клих 20 го­ди­на ка­ко у Ис­точ­ној
Евро­пи, та­ко и на Бал­ка­ну. Ни За­пад­на
Евро­па ни­је оста­ла иму­на на ову кри­зу, и
42  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
Ис­точ­ној Евро­пи опа­да, али то је за­хва­
љу­ју­ћи по­ве­ћа­ној упо­тре­би кон­тра­цеп­
тив­них сред­ста­ва. Број из­вр­ше­них абор­
ту­са у то­ку го­ди­не ни­је ста­би­лан, а тек да
не по­ми­ње­мо Аме­ри­ку, Ка­на­ду и Аустра­
ли­ју. Шта ове зе­мље има­ју за­јед­нич­ко?
Мо­же­мо ре­ћи да се ове зе­мље сма­тра­ју
хри­шћан­ским, и да им је то за­јед­нич­ка
цр­та. По­гле­дај­мо при­су­ство­ва­ње бо­го­
слу­же­њи­ма. Про­сеч­не џа­ми­је у Евро­пи су
пре­пу­не љу­ди, са по­не­ким из­у­зе­ци­ма.
Уко­ли­ко би­сте кре­ну­ли на про­пу­то­ва­ње
Евро­пом и на том пу­ту ушли у не­ку цр­кву
про­сеч­не ве­ли­чи­не, на­иш ­ ли би­сте и на

та­кву цр­кву ко­ја је и не­де­љом ско­ро пра­
зна. Не же­ли­мо, ни­ти има­мо на­ме­ру да
про­мо­ви­ше­мо ислам, али ни да овај чла­
нак бу­де до­жи­вљен као оп­ту­жба већ као
по­зив на бу­ђе­ње.
Као хри­шћа­ни, ду­жни смо да се­би
по­ста­ви­мо не­ка озбиљ­на пи­та­ња. Шта
зна­чи би­ти след­бед­ник Ису­са Хри­ста?
Шта су на­ши при­о­ри­те­ти и ко има нај­ве­
ћи ути­цај на од­лу­ке ко­је ће­мо до­не­ти?
Ве­ћи­на нâс зна по­след­ње ве­сти ко­је се
од­но­се на филм­ске и те­ле­ви­зиј­ске зве­зде,
као и на по­ли­ти­ча­ре. По­зна­те су нам ста­
ти­сти­ке оми­ље­них спорт­ских ти­мо­ва, а
да ли зна­мо ко­ји се све­тац сла­ви, на при­
мер, да­нас? У ста­њу смо да от­пе­ва­мо
по­след­њи поп хит, и на­ша де­ца ре­кла­ме
зна­ју ско­ро на­па­мет, а да ли зна­мо да
от­пе­ва­мо Вас­кр­шњи тро­пар и да ли смо у
ста­њу да од­ре­ци­ту­је­мо 50. псалм? Где су
на­ши при­о­ри­те­ти – у тре­нут­ном или веч­
ном жи­во­ту?
Фо­кус је на две ства­ри: за­ба­ва и ком­
фор. Ова­ква фи­ло­со­фи­ја жи­во­та по­зна­та
је као хе­до­ни­зам, ко­ји де­фи­ни­ше­мо га као
по­тра­гу за за­до­вољ­ством или ода­ност
за­до­вољ­ству, по­го­то­во за­до­во­ље­њу чу­ла.
Та­ко да уко­ли­ко го­во­ри­мо о по­ро­ди­ца­ма,
он­да и ни­је чу­до што не­ма­мо де­це или их
има­мо до дво­је. Су­ви­ше смо за­у­зе­ти за­ба­
Тема броја
Многочлане хришћанске породице ­
су знак посебног благослова Божјег
вом и сти­ца­њем ма­те­ри­јал­них ства­ри.
Се­би го­во­ри­мо да не мо­же­мо да при­у­
шти­мо се­би да има­мо ви­ше де­це или: Да
сам бо­га­ти­ји, ра­до бих имао ви­ше де­це.
Уко­ли­ко пу­шта­мо да ути­цај до­ђе из
Све­тог пи­сма или из ре­чи Све­тих Ота­ца,
а ма­ње од стра­не се­ку­лар­ног све­та, он­да
се и на­ша пер­спек­ти­ва ко­ја се од­но­си на
по­ро­ди­цу и на по­ро­дич­на пи­та­ња дра­ма­
тич­но ме­ња. Ви­ше се не тру­ди­мо да одр­
жа­ва­мо од­ре­ђе­ни на­чин жи­во­та, већ се
пре­пу­шта­мо Бо­жи­јој во­љи. Ни­је по­треб­
но да бу­де­мо бо­га­ти ка­ко би­смо има­ли
де­цу – са­мо је по­треб­но да про­ме­ни­мо
соп­стве­не при­о­ри­те­те. Мо­жда не­ће­мо
би­ти у мо­гућ­но­сти да има­мо ле­пу гар­де­
ро­бу или да ку­пи­мо но­ви ком­пју­тер,
ве­ро­ват­но не­ће­мо мо­ћи да во­зи­мо фен­си
ко­ла или да жи­ви­мо у ку­ћи на­пра­вље­ној у
скла­ду са трен­до­ви­ма мо­дер­не ар­хи­тек­
ту­ре. Али то је све у ре­ду јер ће­мо има­ти
че­ти­ри пре­ле­па де­те­та, и то ће нам би­ти
нај­ве­ћи ужи­так у жи­во­ту. Ка­ква пре­див­
на мо­гућ­ност да има­мо оно што и Го­спод
оче­ку­је од нас! Као што ста­рац Пај­си­је
Све­то­го­рац го­во­ри: „До­бро је и ко­ри­сно за
по­ро­ди­це да оста­ве пи­та­ње до­би­ја­ња
де­це Бо­жи­јим ру­ка­ма и Ње­го­вој во­љи.“ Он
још до­да­је: „Љу­ди мо­ра­ју да ве­ру­ју да –
уко­ли­ко Го­спод про­из­во­ди хра­ну за пти­це
мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  43
 – да ће још већ­ма про­из­во­ди­ти за де­цу.“
У псал­му 127, 3–4 сто­ји ова­ко: „Же­на
тво­ја као ло­за плод­на у ода­ја­ма до­ма
тво­га; си­но­ви тво­ји као мла­ди­це ма­сли­
но­ве око тр­пе­зе тво­је. Ето та­ко ће се
бла­го­сло­ви­ти чо­век ко­ји се бо­ји Го­спо­да.“
Ов­де, у Аме­ри­ци, има­мо хри­шћан­ске
по­ро­ди­це ко­је има­ју пу­но де­це. Узми­те за
при­мер по­ро­ди­цу Мек До­налд, ко­ју смо
вам пред­ста­ви­ли у не­ком од пре­ђа­шњих
бро­је­ва. Они има­ју пе­то­ро де­це, жи­ве са
скром­ним при­ма­њем и у ма­лој и ста­рој
ку­ћи са са­мо три со­бе. Сво­ју гар­де­ро­бу
ку­пу­ју у рад­ња­ма ко­је про­да­ју по­лов­ну
оде­ћу и не­ма­ју те­ле­ви­зор. Али су за­то јед­
на од нај­ве­се­ли­јих по­ро­ди­ца ко­је мо­же­те
да срет­не­те. На­ша мај­ка по­ти­че из по­ро­
ди­це ко­ја је бро­ја­ла два­на­е­сто­ро де­це и
живела у кући ко­ја је та­ко­ђе има­ла три
со­бе! Њен отац је ра­дио као ри­бар, а
ипак је ус­пео да ис­хра­ни и об­у­че сво­ју
по­ро­ди­цу. Чу­ли смо и за по­ро­ди­цу ко­ја
бро­ји 19 де­це – Да­ге­ро­ви! Сво­ју де­цу
под­у­ча­ва­ју у кућ­ној шко­ли и уче их да
во­ле Бо­га.
Као што ви­ди­те, ни­је по­треб­но да бу­де­
те бо­га­ти да би­сте има­ли бо­га­ту фа­ми­ли­
ју. То је пи­та­ње по­ве­ре­ња у Бо­жи­ју до­бро­
ту и ми­лост. Пи­та­ње је, да­кле, про­сто:
„Да ли же­лим да ку­пу­јем ства­ри или
же­лим да по­ди­жем де­цу у са­гла­сју са
жи­во­том Цр­кве – да во­ле јед­но дру­го и да
по­ма­жу јед­но дру­гом у спа­се­њу?“ По­гле­
дај­те ка­ко су из­гле­да­ле про­сеч­не хри­
шћан­ске по­ро­ди­це пре до­ла­ска ко­му­ни­
ста и по­тро­шач­ке кул­ту­ре. Мо­жда ће­те
би­ти из­не­на­ђе­ни оним што про­на­ђе­те.
Хај­де да по­вра­ти­мо на­сле­ђе ко­је су нам
оста­ви­ли пра­де­до­ви.
Не­ка нам наш Спа­си­тељ и Го­спод Исус
Хри­стос по­да­ри охра­бре­ње и сна­гу да се
са­ми са со­бом из­бо­ри­мо и да отво­ри­мо
сво­ја ср­ца Ње­го­вој про­ми­сли пу­ној љу­ба­
ви и да за­пам­ти­мо да су де­ца дар од Бо­га.
Амин.  m вље ни­је на­ци­о­на­ли­зам, не зна­чи да си –
Пре­вод са ен­гле­ског је­зи­ка: Та­тја­на Ра­дић
44  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
Ста­но­је Стан­ко­вић
Н а ве­ли­ки пра­зник Бо­го­ја­вље­ња
2010. л. Г. у скло­пу пра­во­слав­не
ин­тер­нет-пре­зен­та­ци­је Све­то­
са­вље (sve­to­sa­vlje.org) отво­рен је ми­си­о­
нар­ски блог. Блог но­си име све­ште­но­му­
че­ни­ка Да­ни­ла Си­со­је­ва, јед­ног од – по
ре­чи­ма про­те Ан­дре­ја Фи­лип­са – нај­и­
стак­ну­ти­јих пра­во­слав­них ми­си­о­на­ра
да­на­шњи­це. Пред­лог за ства­ра­ње ми­си­о­
нар­ског бло­га до­би­ли смо од са­мог оца
Да­ни­ла и ње­го­вог ду­го­го­ди­шњег са­бор­ца
у све­до­че­њу пра­во­сла­вља – про­фе­со­ра
Мо­сков­ске ду­хов­не ака­де­ми­је Ју­ри­ја
Мак­си­мо­ва.
Са­мо не­ко­ли­ко да­на пре му­че­нич­ког
кра­ја о. Да­ни­ла има­ли смо част да се
ви­ди­мо са њи­ма и ин­тер­вју­и­ше­мо га.
У том тре­нут­ку ни­смо ни слу­ти­ли са ким
раз­го­ва­ра­мо... Иде­ја да блог но­си ње­го­во
име би­ла је спон­та­на.
На бло­гу Пра­во­слав­ног ми­си­о­нар­ског цен­
тра О. Да­нил Си­со­јев на­ла­зе се тек­сто­ви
по­све­ће­ни пре све­га пра­во­слав­ној ми­си­ји
по­све­ће­ни про­бле­ми­ма пра­во­слав­не ми­си­
је, пра­вил­ном при­сту­пу том све­том де­лу,
раз­ми­шља­њи­ма и ис­ку­ству Све­тих Ота­ца,
под­ви­жни­ка по­бо­жно­сти и са­вре­ме­них
ми­си­о­на­ра, из­ве­шта­ји­ма о пра­во­слав­ној
ми­си­ји у све­ту. По­сто­ји и ру­бри­ка ко­ја
са­др­жи раз­ми­шља­ња из ин­тер­нет-днев­ни­
ка оца Да­ни­ла.
Циљеви Центра
Је­дан од ци­ље­ва ми­си­о­нар­ског цен­тра је
да свом на­ро­ду све­до­чи­мо да је пра­во­сла­
вље мно­го, мно­го ви­ше од на­ци­о­нал­не
кул­ту­ре и фол­кло­ра. Срп­ски на­род је
до­био не­про­це­њи­ви дар од Бо­га – Пра­во­
слав­ну Цр­кву, Те­ло Хри­сто­во. Пра­во­сла­
 христови сведоци
Крв му­че­ни­ка је се­ме
за но­ве хри­шћа­не
ако си Ср­бин – ауто­мат­ски и пра­
во­сла­ван. На­ша све­та ве­ра ни­је
скуп оби­ча­ја „мо­ра се, тре­ба се,
ва­ља се“. Пра­во­слав­на ве­ра је­сте
је­ди­но сред­ство ко­је спре­ча­ва да
овај свет про­пад­не. Је­ди­но том
ве­ром љу­ди мо­гу да се пре­о­бра­зе и
да за­и­ста бу­ду бо­љи. То је за­и­ста
је­ди­на истин­ска об­но­ва. Сви љу­ди
су нам, без об­зи­ра на на­ци­ју и ра­су,
бра­ћа јер има­мо истог пра­о­ца –
Ада­ма. Ми пра­во­слав­ни хри­шћа­ни
има­мо оба­ве­зу да из љу­ба­ви пре­ма
Бо­гу и бли­жњем све­до­чи­мо да се
Бог ја­ви у те­лу. Ја­вио се у те­лу и
спа­сио, об­но­вио, уз­ди­гао људ­ску
при­ро­ду на не­слу­ће­не ви­си­не.
Же­ли­мо да ука­же­мо на то да је,
по ис­ку­ству на­шег ми­си­о­на­ра о.
Пан­те­леј­мо­на (Јо­ва­но­ви­ћа) из
Ју­жне Афри­ке, ми­си­ја ор­ган­ски део
пра­во­сла­вља.
По­зи­ва­мо све љу­де ко­ји има­ју
до­бру во­љу, љу­бав и же­љу да
по­мог­ну у ис­пу­ња­ва­њу Спа­си­те­ље­
ве за­по­ве­сти.

Мо­же­те сту­пи­ти у кон­такт са

на­ма пре­ко e-mail адре­се:
misija@svetosavlje.org.
На­ша ин­тер­нет адре­са је:
http://blogs. sve­to­sa­vlje. org/mi­si­ja/.
Свештеномученик Данило Сисојев ­
био је један од неуморних мисионара
Православља у 21. веку. ­
Мученички је пострадао у Москви 2009. л.Г.

мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  45

 разговори
Од овог бро­ја отва­ра­мо ру­бри­ку о ру­ској ре­ли­ги­о­зној
фи­ло­со­фи­ји, у ко­јој ће тек­сто­ви би­ти у об­ли­ку за­ми­шље­ног
разговора са ве­ли­ка­ни­ма ру­ске хри­шћан­ске фи­ло­соф­ске ми­сли
на осно­ву њи­хо­вог бо­го­слов­ског на­сле­ђа.

Алек­сеј
Сте­па­но­вич
Хо­мја­ков
Милана
Ивковић
Нек Бо­жи­ја Реч је у ма­чу твом
Јер Бо­жи­ја Реч је – Бож­ји гром“
(А. С. Хо­мја­ков, из пе­сме Да­вид, 1844)
Алек­сеј Сте­па­но­вић Хо­мја­ков је ро­ђен
1.ма­ја 1804. л. Г. у Мо­скви у ста­рој и
имућ­ној пле­мић­кој по­ро­ди­ци. Ту је до­био
пр­во­кла­сно до­ма­ће обра­зо­ва­ње. Из­у­чио
је фи­ло­со­фи­ју (по­себ­но не­мач­ки иде­а­ли­
зам), исто­ри­ју, ма­те­ма­ти­ку и са­вла­дао
не­ко­ли­ко стра­них је­зи­ка. На Мо­сков­ском
уни­вер­зи­те­т у је у 17. го­ди­ни,1822. л. Г,
за­вр­шио фи­зи­ку и ма­те­ма­ти­ку. Про­ја­вљу­
је ин­те­рес и за књи­жев­но ства­ра­ла­штво:
пи­ше пе­сме, пре­во­ди ан­тич­ке ауто­ре и
Та­ци­та.
У ко­њич­ку гар­ду сту­па л. Г. 1822. Још
као де­чак се за­но­сио вој­нич­ким под­ви­зи­
ма, и са се­дам­на­ест го­ди­на хтео је да
по­бег­не у Грч­ку да би се са Гр­ци­ма бо­рио
про­тив Ту­ра­ка, али су га ухва­ти­ли и вра­
ти­ли у ро­ди­тељ­ски дом. Био је на­гра­ђен
ор­де­ном за хра­брост.
Три го­ди­не ка­сни­је, л. Г. 1825, на­пу­шта
слу­жбу и од­ла­зи у ино­стран­ство (Па­риз,
Ита­ли­ја, Швај­цар­ска, Аустри­ја). У Ру­ско-
тур­ском ра­т у уче­ству­је 1828–1829. и као
пи­ше не­ко­ли­ко пе­са­ма, ко­је Пу­шкин
на­зи­ва див­ним.

46  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010

 Три­де­се­тих и че­тр­де­се­тих го­ди­на – уз
Пе­тра Кир­је­јев­ског – по­ста­је је­дан од
глав­них иде­о­ло­га сло­ве­но­фил­ства. По­ло­
жај имућ­ног и не­за­ви­сног чо­ве­ка омо­гу­
ћу­је му да сло­бод­но ми­сли. Ње­го­ве иде­је
о осло­бо­ђе­њу и ује­ди­ње­њу свих сло­вен­
ских на­ро­да, под вр­хов­ном вла­шћу Ру­си­
је, чи­ни­ле су се пре­у­ра­ње­ним. По­зна­та је
ње­го­ва Ср­би­ма по­сла­ни­ца из Мо­скве,
ко­ју је на­пи­сао са још не­ко­ли­ци­ном сло­
ве­но­фи­ла.
Умро је од ко­ле­ре, 23. сеп­тем­бра 1860.
Ин­фи­ци­рао се док је бо­ле­сног се­ља­ка
ле­чио од исте бо­ле­сти.
Био је пе­сник, дра­ма­т ург, но­ви­нар,
бо­го­слов (од­ли­чан по­зна­ва­лац па­тро­ло­
ги­је и исто­ри­је Цр­кве), ре­ли­ги­о­зни
фи­ло­соф, је­дан од осни­ва­ча сло­ве­но­фил­
ства, со­ци­о­лог, еко­но­мист, аутор тех­нич­
ких от­кри­ћа (кон­стру­и­сао по­љо­при­вред­
ну ма­ши­ну и пу­шку на ком­при­ми­ра­ни
ва­здух), исто­ри­чар, ле­кар (про­на­шао лек ЦР­КВА ЈЕ ЈЕД­НА
про­тив ку­ге), сли­кар (ура­дио не­ко­ли­ко Аутор: Го­спо­ди­не Хо­мја­ко­ве, цен­трал­на
сво­јих ауто­пор­тре­та), ко­њич­ки офи­цир, те­ма Ва­шег уче­ња гла­си „Цр­ква је јед­на“.
зе­мљо­по­сед­ник, од­ли­чан го­вор­ник и Мо­же­те ли да нам ка­же­та ка­ко је Цр­ква
не­над­ма­шан у спо­ро­ви­ма, по­ли­гло­та јед­на, и шта то зна­чи?
(рас­пра­ва Цр­ква је Јед­на је на­пи­са­на на Хо­мја­ков: Цр­ква је Јед­на јер се по­и­сто­
грч­ком је­зи­ку), лин­гвист (био је са­ста­ ве­ћу­је са Хри­стом, ко­ји је Је­дан. Цр­ква је
вљач ру­ских ре­чи по­зајм­ље­них из сан­ ду­хов­ни ор­га­ни­зам ко­ји се ак­т у­а­ли­зу­је
скри­та). Но, глав­на цр­та ње­го­ве лич­но­сти кроз исто­ри­ју, но са­ма су­шти­на Цр­кве
би­ла је ду­бо­ка по­бо­жност. је­сте је­дин­ство бла­го­да­ти ко­ја жи­ви у
Ге­ни­ја­лан чо­век, до са­да не­до­вољ­но мно­го­и­по­ста­сним удо­ви­ма Цр­кве. Цр­ква
про­у­чен, Па­ска­ла је сма­трао за сво­га учи­ ни­је про­сто ко­лек­тив ни­ти не­ка­ква иде­ја,
те­ља. Ве­ли­ки при­ја­тељ му је био Ни­ко­лај већ је­дин­ствен и це­ло­вит ор­га­ни­зам ко­ји
Го­гољ. По оце­ни Н. Бер­ђа­је­ва био је жи­ви бла­го­да­ћу. Са­мим тим, Цр­ква не
„ви­тез Цр­кве“, а Са­ма­рин му је до­де­лио мо­же би­ти по­де­ље­на на ви­дљи­ву и не­ви­
до­не­кле пре­те­ра­ну ти­т у­лу „учи­те­ља дљи­ву, од­но­сно не по­сто­је две Цр­кве, већ
Цр­кве“. са­мо јед­на. То се оства­ру­је та­ко што се
За жи­во­та је об­ја­вио ве­о­ма ма­ло – ви­дљи­ва Цр­ква „пот­чи­ња­ва“ не­ви­дљи­вој.
ње­го­ви ра­до­ви су ве­ћи­ном об­ја­вље­ни Ка­да сам го­во­рио да је Цр­ква јед­на, го­во­
пост­хум­но – од стра­не ње­го­вих при­ја­те­ља рио сам о ње­ном бла­го­дат­ном или ха­ри­
и уче­ни­ка. змат­ском је­дин­ству. И због то­га и сма­
трам да Цр­ква ни­је ауто­ри­тет, јер је ауто­
ри­тет не­што спо­ља­шње за нас, већ сма­
трам да је Цр­ква исти­на. Са спо­ља­шње

мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  47

 Разговори
тач­ке гле­ди­шта Цр­ква из­гле­
да као власт, моћ, ин­сти­
ту­ци­ја. Али – као и
Хри­стос – и Цр­ква је
уну­тра­шња чи­ње­
ни­ца чо­ве­ко­ве
ду­хов­но­сти, и у
овом по­у­ну­тре­
њу Цр­ква ни­ка­
да не на­сту­па
као власт, већ се
про­ја­вљу­је
Исти­ном, ко­ја
осло­ба­ђа.
И још не­што
ве­о­ма ва­жно: да
бих об­ја­снио је­дин­
ство Цр­кве, увео сам
тер­мин са­бор­ност
(ка­то­лич­ност, ва­се­љен­
скост), ко­ји је по­стао
основ­на ми­сао во­ди­ља сло­ве­
но­фи­ла. Овим тер­ми­ном сам
до­при­нео то­ме да се је­дин­ство Цр­кве не
по­сма­тра са­мо кроз ге­о­граф­ску, већ и
ква­ли­та­тив­ну ди­мен­зи­ју. Са­бор­ност
Цр­кве пред­ста­вља сло­бод­но је­дин­ство у
љу­ба­ви. Ка­да го­во­рим о спо­ља­шњем
ши­ре­њу Цр­кве, сма­трам да је оно са­мо
про­стор­на по­сле­ди­ца уну­тра­шњег ка­то­
ли­чан­ства (са­бор­но­сти), ко­је ни­је ни
ствар ге­о­гра­фи­је ни пи­та­ње број­ки.
Аутор: Да ли то зна­чи да не по­сто­ји
„ви­дљи­ва гла­ва“ Цр­кве? Зар Ва­ше уче­ње о
бла­го­дат­ном је­дин­ству Цр­кве не им­пли­
ци­ра, на не­ки на­чин, бла­го­дат­ни анар­хи­
зам? Мо­гли би­смо чак и да по­ми­сли­мо да
је Ва­ше уче­ње не­ка вр­ста пнев­ма­то­мо­ни­
зма. Осим то­га, да ли то зна­чи да мо­же­
мо да го­во­ри­мо и о деј­ству Све­то­га Ду­ха
из­ван ка­нон­ских гра­ни­ца Цр­кве, што
отва­ра пут ка са­вре­ме­ном еку­мен­ском
ди­ја­ло­гу?
48  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
Хо­мја­ков: Сло­бо­да ве­ру­ју­
ћих не зна ни за ка­кву
сло­бо­ду ви­ших ауто­ри­
те­та од се­бе са­ме, и
са­мо та­ква сло­бо­да
во­ди јед­но­ми­сли­ју
Цр­кве. Ако по­сто­
ји бла­го­дат­но
је­дин­ство, он­да
не­ма по­тре­бе ни
за ка­квом
ви­дљи­вом гла­
вом Цр­кве. Већ
сам го­во­рио да је
ви­дљи­ви аспект
Цр­кве „пот­чи­њен“
не­ви­дљи­вом, а
ти­ме и об­ја­шња­вам
од­би­ја­ње сва­ког
ви­дљи­вог по­гла­ва­ра
Цр­кве. Јер са­мо Хри­стос
Цр­квом упра­вља, и Цр­ква је
та­мо где је Хри­стос. Цр­ква је та­мо
где се про­ја­вљу­ју љу­бав, је­дин­ство и сло­
бо­да.
На осно­ву то­га и твр­дим да Цр­ква не по­се­
ду­је ни­ка­кав оп­шти прав­ни кри­те­ри­јум
сво­је не­по­гре­ши­во­сти, као што га не по­се­
ду­ју чак ни ва­се­љен­ски са­бо­ри. За­то ин­си­
сти­рам ис­кљу­чи­во на оп­штем бла­го­дат­ном
кри­те­ри­ју­му Цр­кве, а то је цр­кве­ни опит.
Ка­ко сма­трам да је људ­ска свест са­бор­на,
та­ко сам и пи­сао о то­ме да онај ко тра­га за
исти­ном тре­ба да се са­ве­т у­је са сви­ма – у
ду­би­ни свог ду­ха. А у ве­зи са тим да мо­је
уче­ње им­пли­ци­ра пнев­ма­то­мо­ни­зам, бла­
го­дат­ни анар­хи­зам и слич­но мо­гу да
ка­жем са­мо то да Цр­ква има ве­о­ма кре­а­
ти­ван од­нос пре­ма ствар­но­сти. У слу­ча­ју
где ни­је та­ко, Цр­ква по­ста­је ста­тич­на, изо­
ло­ва­на и пре­га­же­на вре­ме­ном у ко­ме
жи­ви. Та­ко кре­а­тив­ност ства­ра и про­стор
да се по­гре­ши.  m
Ауторка је предавач верске наставе
у Првој београдској гимназији

Ерик-Ема­ну­ел Шмит
Јулија Видовић
Е рик-Ема­ну­ел Шмит, ро­ђен 1960. л.
Г, ши­рој јав­но­сти је по­стао по­знат
по сво­јим по­зо­ри­шним ко­ма­ди­ма
По­се­ти­лац, За­го­нет­не ва­ри­ја­ци­је, Рас­пу­
сник, Хо­тел из­ме­ђу два све­та, Сит­ни
су­пру­жнич­ки пре­сту­пи итд. До­био је
не­ко­ли­ко пре­сти­жних на­гра­да, ме­ђу ко­ји­
ма и на­гра­ду Фран­цу­ске ака­де­ми­је за свој
це­ло­куп­ни драм­ски опус. Од­бра­нио је
док­то­рат из фи­ло­со­фи­је на Ви­шој нор­ма­
ли­јан­ској шко­ли, јед­ној од нај­пре­сти­жни­
јих фран­цу­ских шко­ла.
●●●
Из­вод из пи­шче­вог днев­ни­ка: „Фе­бру­а­ра
1989. го­ди­не пре­ла­зио сам пу­сти­њу Хо­гар у
гру­пи од де­се­то­ро љу­ди. Био је то сво­је­вр­
сни спорт­ски по­ду­хват. Хо­да­ли смо окру­
же­ни ка­ми­ла­ма ко­је су но­си­ле на­ше ства­ри
и хра­ну. Јед­ног да­на, док смо се спу­шта­ли
Проза
низ пла­нин­ски ма­сив, пре­у­зео сам на се­бе да
поведeм екс­пе­ди­ци­ју. Не­стр­пљив, ису­ви­ше
брз, не окре­ћу­ћи се за со­бом, за­не­ма­ру­ју­ћи
пут ко­јим би тре­ба­ло ићи, по­сти­гао сам
оно што сам ве­ро­ват­но и же­лео: да се из­гу­
бим. У се­дам са­ти уве­че па­ла је ноћ, по­ди­гао
се ве­тар, хлад­но­ћа је ис­пу­ни­ла сав про­стор,
а ја сам се на­шао сâм на сто­ти­не ки­ло­ме­
та­ра уда­љен од пр­вог се­ла, без во­де и хра­не,
пре­пу­штен стра­ху, не­из­бе­жној смр­ти и
ле­ши­на­ри­ма. Уме­сто да поч­нем да па­ни­
чим, осе­тио сам, ле­гав­ши ис­под не­ба ко­је ми
је пру­жа­ло огром­не зве­зде по­пут ја­бу­ка,
не­што са­свим су­прот­но стра­ху: по­ве­ре­ње.
То­ком те ва­тре­не но­ћи, про­жи­вео сам не­за­
бо­рав­но ми­стич­но ис­ку­ство, су­срет са
тран­сцен­дент­ним Бо­гом, ко­ји ме је уми­ри­
вао, ко­ји ме је по­у­ча­вао и ко­ји ми је ули­вао
та­кву сна­гу ко­ја ни­је мо­гла би­ти у мо­јој
вла­сти. Ују­тру, по­пут ка­квог тра­га, оти­
ска ути­сну­тог ду­бо­ко у ме­не, на­ла­зи­ла се
ве­ра. Дар. Бла­го­дат. Оду­ше­вље­ност. Мо­гао
сам да умрем има­ју­ћи ве­ру, али и да жи­вим
има­ју­ћи ве­ру. Пре­жи­вео сам…“
мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  49
 У шко­ли ђа­во­ла1 Ле­кар: Је­сте ли си­гур­ни у то што твр­
ди­те?

Ли­ца Ка­ко би дао те­жи­ну сво­јим ре­чи­ма,

• Ле­кар Ма­јор­дом се хва­та ве­ли­ког па­пир­ног свит­
• Ма­јор­дом ка пре­кри­ве­ног по­да­ци­ма. По­чи­ње да
• Ђа­во ко­мен­та­ри­ше:
• Ага­ли­а­реп­тус
• Сар­га­та­нус Ма­јор­дом: Тре­нут­но на пла­не­ти има­
• Не­би­ри­ус мо ви­ше од пет­на­ест ра­то­ва по­при­лич­но
• Ха­рон ра­зор­них, а све бла­го­да­ре­ћи тех­но­ло­шком
на­прет­ку; до­бар ми­ли­он на­пе­тих си­т у­а­ци­
При­мрак. ја, што ме­сеч­но узро­ку­ју ве­ли­ки број
Чу­је се по­вре­ме­но ка­па­ње во­де са зи­да, смрт­них и не­ко­ли­ко те­шких слу­ча­је­ва; три
ко­ји се не ви­ди. зе­мљо­тре­са; два ци­кло­на; пе­де­сет по­пла­ва
По­том од­је­ку­је затварањe те­шких вра­ и јед­ну хро­нич­ну су­шу; јед­на по­ло­ви­на
та. Убр­за­ни ко­ра­ци по мо­кром и ме­тал­ чо­ве­чан­ства уми­ре од гла­ди, дру­га има
ном по­ду од­зва­ња­ју дуж про­стра­не че­лич­не про­бле­ма са ва­ре­њем, а ме­ди­ци­на је­два
ка­те­дра­ле. из­ла­зи на крај са пре­жи­ве­ли­ма; по зе­мљи
Ко­ра­ци­ма са де­сне стра­не при­дру­жу­ју се се још увек по­вла­чи сто два­де­сет и пет
они што до­пи­ру са ле­ве. Ле­кар су­сре­ће не­из­ле­чи­вих бо­ле­сти; за­тво­ри су кр­ца­ти;
Ма­јор­до­ма. га­ли­је и ге­та та­ко­ђе; смрт­на ка­зна три­јум­
фу­је; му­че­ње пре­де од ужи­ва­ња; не­за­ин­те­
Ма­јор­дом: Да­кле? ре­со­ва­ност по­ста­је јед­на од во­де­ћих вр­ли­
Ле­кар: Не­про­мен­љи­во. на; ша­ма­ра­ју де­цу, ту­ку их, уби­ја­ју, си­лу­ју;
Ма­јор­дом: Тем­пе­ра­т у­ра? ре­ли­ги­је од­во­де у зло­у­по­тре­бе или сек­су­
Ле­кар: Хи­ља­ду. ал­ни кри­ми­нал; све у све­му – ствар­но не
Ма­јор­дом: Хи­ља­д у? Да­кле – нор­ ви­дим шта би га то мо­гло то­ли­ко де­при­
мал­но. ми­ра­ти!
Ле­кар: Нор­мал­но.
Ма­јор­дом: От­ку­ца­ји ср­ца? Ђа­во из­ла­зи из сен­ке скр­хан бо­лом.
Ле­кар: Ни­је­дан.
Ма­јор­дом: Да­кле – нор­мал­но. Ђа­во: Ба­нал­но­сти. Брч­ка­мо се у ба­нал­
Ле­кар: Нор­мал­но. но­сти. Да­вим се. Гу­шим се.
Ма­јор­дом: Ка­ква је Ва­ша ди­јаг­но­за? Ма­јор­дом: Ва­ша Ђа­вол­шти­но, не сме­
Ле­кар: Де­пре­си­ја. те та­ко да го­во­ри­те. Све је у нај­го­рем
Ма­јор­дом: Ни­је ми ја­сно због че­га не­ре­ду у нај­го­рем од нај­го­рих све­то­ва.
то­ли­ко оча­ја­ва ка­да је све та­ко ло­ше. Ђа­во: За ме­не ви­ше не­ма бу­дућ­но­сти.
Зло је го­то­во.
Ма­јор­дом: ’Ма, не­мој­те та­ко, упра­во
1 Пре­вод са фран­цу­ског ори­ги­на­ла: Eric-Em­ma­nuel је са­свим су­прот­но! Не сме­те да за­не­ма­ри­
Schmitt, « L’Eco­le du di­a­ble », у Théâtre I, Le li­vre de Poc­he
no 15396, Па­риз, 2008, 231-243, на­чи­ни­ла Ју­ли­ја Ви­до­ те нео­че­ки­ва­ну по­моћ ко­ју су нам пру­жи­
вић. Ко­мад је на­пи­сан за ве­че По­зо­ри­ште про­тив за­бо­ ле на­у­ке. На­пре­дак, Ва­ша Ђа­вол­шти­но, са
ра­ва у ор­га­ни­за­ци­ји Ам­не­сти ин­тер­не­шна­ла. Из­ве­ден свим оним што фи­зи­ка и хе­ми­ја да­нас
је 9. де­цем­бра 1996. на Оде­о­ну у Па­ри­зу, у по­зо­ри­шту омо­гу­ћа­ва­ју чо­ве­ку, дао нам је при­ли­ку да
Théâtre de l’Euro­pe, у ре­жи­ји Фран­ци­са Хи­сте­ра.

50  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010

уде­се­то­стру­чи­мо сво­ју ак­тив­ност. Глу­пост
ни­је по­ра­сла, то је си­гур­но, али – за­хва­љу­
ју­ћи по­др­шци ин­те­ли­ген­ци­је – глу­пост
да­нас уби­ја мно­го бо­ље не­го што је то
ра­ни­је чи­ни­ла.
Ђа­во: ’Ма, то је за­не­мар­љи­во!
Ма­јор­дом: До­зво­ли­те! По­се­ду­јем
ци­фре!
Ђа­во: Бе­сми­сли­ца! Тра­бу­ња­ње! Исти­на
је да се зло уко­тви­ло и да се сад са­мо вр­ти
у круг. По­треб­но је сми­сли­ти не­што но­во.
Ма­јор­дом: Да ли сте по­гле­да­ли до­си­
јеа ко­ја сам Вам до­ста­вио? Ва­ши екс­пер­ти
су на Ваш зах­тев на­чи­ни­ли не­ко­ли­ко кон­
крет­них пред­ло­га ко­ји ми се не чи­не за­не­
мар­љи­вим.
Ђа­во: До­бро по­зна­то! Ру­ти­на! Но­во
на­о­ру­жа­ње, но­ве епи­де­ми­је, ло­го­ри, два
свет­ска ра­та, … За­и­ста ни­шта но­во, то сам
већ по хи­ља­ду пу­та из­во­дио. Ва­ши екс­пер­
ти ни­су екс­пер­ти, не­го исто­ри­ча­ри. Осим
то­га, не бих их ни на­звао екс­пер­ти­ма ка­да
би би­ли у ста­њу да осми­сле не­што но­во.
Пра­сак.
На сце­ну из­би­ја­ју Ага­ли­а­реп­тус, Сар­га­
та­нус и Не­би­ри­ус – тро­ји­ца ад­ских по­руч­
ни­ка. Ле­кар бе­жи.
Ага­ли­а­реп­тус: Го­спо­да­ру!
Ста­ју у строј.
Ђа­во: Ух! Ево шта се зо­ве не­под­но­
шљив смрад! На­по­кон не­што што ули­ва
по­ве­ре­ње.
Ага­ли­а­реп­тус: Ва­ша Ђа­вол­шти­но,
чи­ни нам се да има­мо ре­ше­ње!
Ма­јор­дом: Са­чи­ни­те до­си­је, па ће­мо
га раз­мо­три­ти.
Ђа­во: Хај­де, го­во­ри.
Ага­ли­а­реп­тус: Си­шли смо да на­пра­
ви­мо је­дан круг по зе­мљи – чо­ве­чан­ство је
ствар­но јед­на ве­ли­ка сеп­тич­ка ја­ма и
ни­шта се не ме­ња, али се ста­ње ни не
по­гор­ша­ва. Има­ли сте пра­во, по­треб­но је
пред­у­зе­ти из­ве­сне ме­ре.
Ђа­во (Ма­јор­до­му): Ето, ви­диш!
Ма­јор­дом: Ули­зи­це!
Ђа­во (Ага­ли­а­реп­ту­су): На­ста­ви.
Ага­ли­а­реп­тус: Све што смо по­ку­ша­
ли да осми­сли­мо у ових не­ко­ли­ко про­те­
клих ве­ко­ва сво­ди се на пу­ко за­кр­пља­ва­
ње.
Ма­јор­дом (увре­ђен): То је не­до­пу­сти­
во! А ба­рут? То­по­ви? Ну­кле­ар­но на­о­ру­жа­
ње?
Ага­ли­а­реп­тус: Кр­пље­ње!
Ма­јор­дом: А мон­ди­ја­ли­за­ци­ја еко­но­
ми­је, мон­ди­ја­ли­за­ци­ја су­ко­ба?
Ага­ли­а­реп­тус: Кр­пље­ње! Са­мо смо
уве­ли­ча­ли окви­ре се­ла. Оно што нам је
по­треб­но је­сте ре­во­лу­ци­ја!
Ма­јор­дом: Ре­во­лу­ци­ја? Ако до сад
ни­сам ор­га­ни­зо­вао де­сет хи­ља­да
револуцијā, он­да сам де­сет хи­ља­да и две!
Сар­га­та­нус: Не раз­у­ме, Ва­ша Ђа­вол­
шти­но. По­треб­но је из­на­ћи но­ви про­стор
за де­ла­ње, а он по­чи­ва упра­во у оно­ме у
шта чо­век нај­ма­ње сум­ња: у вла­сти­ти
ра­зум.
Ђа­во: Шта пред­ла­же­те?
Сар­га­та­нус: Про­ме­ни­ти ње­го­во по­и­
ма­ње зла.
Ђа­во: Што ће ре­ћи?
Сар­га­та­нус: Нај­пре би тре­ба­ло Вас
по­ни­шти­ти.
Ђа­во: Мо­лим?
Сар­га­та­нус: Не го­во­ри­ти ви­ше о
Ђа­во­лу ни­ти о на­ма, ње­го­вим по­руч­ни­ци­
ма. Да би­смо по­ста­ли ефи­ка­сни, мо­ра­мо
иш­че­зну­ти.
Ђа­во: Не раз­у­мем.
Сар­га­та­нус: По­треб­но је злу нај­пре
од­у­зе­ти ре­ал­ност ка­ко би по­ста­ло не­при­
мет­ним, а он­да по­че­ти са ње­го­вим по­ри­
ца­њем. Ево, ми Вам ну­ди­мо три стра­те­ги­
је. На те­бе је ред, Не­би­ри­у­се.
Не­би­ри­ус: Ја сам те­о­ри­ја пре­ма ко­јој
зло не по­сто­ји. Сва­ко увек на­сто­ји да учи­
мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  51
 ни не­што до­бро. И ако ни­је реч о до­бру по
се­би, он­да сва­ко же­ли не­што до­бро за
се­бе. Украт­ко, до­бро и до­бар су је­ди­на два
ци­ља ка ко­ји­ма по­је­ди­нац те­жи. За­ми­сли­
те, Ва­ша Ђа­вол­шти­но, оног тре­нут­ка ка­да
чо­век бу­де по­чео та­ко да ми­сли, зло ће
по­ста­ти са­мо ко­ла­те­рал­ном гре­шком, гре­
шком у про­це­ни, ома­шком, про­ла­зном
дис­функ­ци­јом, за­лу­та­лом му­ши­цом. Зло
ти­ме би­ва за­не­ма­ре­но, ли­ше­но те­жи­не,
илу­зор­но. По­чи­ни­лац оста­је не­вин.
Ђа­во: Ве­ли­чан­стве­но! Ка­ко си ре­као да
то зо­веш?
Не­би­ри­ус: Иде­а­ли­зам. Ве­руј­те ми,
уко­ли­ко се људ­ске са­ве­сти успа­ва­ју у вла­
сти­том хва­ло­спе­ву, мо­ћи ће­мо да им се
при­кра­де­мо, да их це­ле оку­пи­ра­мо и да из
њих по­том поч­не­мо ду­го­роч­но да де­ла­мо.
Ђа­во се, сме­ју­ље­ћи се, окре­ће Сар­га­та­ну­су.
Ђа­во: А ти, Сар­га­та­ну­се?
Сар­га­та­нус: Ја сам те­о­ри­ја пре­ма ко­јој
је зло увек са­мо ма­ње зло. Смрт јед­но­га
чо­ве­ка бо­ља је од смр­ти њих сто­ти­ну; је­дан
ма­ли рат бо­љи је од ве­ли­ког; смак­ну­ти
за­ро­бље­ни­ка бо­ље је од отво­ре­ног су­ко­ба.
Ја сам са­мо про­ла­зно, пре­вен­тив­но зло:
смрт­на ка­зна – ма био то и не­ду­жан чо­век
– до­бар је при­мер оста­ли­ма и ули­ва страх;
глу­ма­та­ње прав­де има ве­ћу те­жи­ну од са­ме
прав­де; исти­на ви­ше ни­шта не зна­чи, сад је
са­мо ва­жно ве­ро­до­стој­но ис­пу­ња­ва­ње пра­
ви­ла. Ја про­чи­шћа­вам. Чи­ним зло са­мо да
бих из­бе­гао још ве­ће зло. Гу­шим зло у оке­а­
ну ре­ла­тив­ног, про­це­њу­јем, ва­гам, ни­по­да­
шта­вам. Све се дâ из­ра­чу­на­ти. Зло ви­ше не
по­сто­ји – по­сто­је са­мо ци­фре, стра­те­ги­је. Ја
ана­ли­зи­рам, ни­шта не осе­ћам, не­мам
мо­рал­них над­зо­ра, ја сам…
Ђа­во: Ти си?
Сар­га­та­нус: Праг­ма­ти­чан.
Ђа­во: Си­гу­ран си да се то мо­же на­зва­
ти те­о­ри­јом?
52  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
Сар­га­та­нус: Си­гу­ран. Хлад­но­ћу и
од­су­ство осе­ћа­ња љу­ди ола­ко по­и­сто­ве­ћу­
ју са ети­ком.
Ђа­во (Ага­ли­а­реп­ту­су): А ти?
Ага­ли­а­реп­тус: Ја сам те­о­ри­ја пре­ма
ко­јој зло ни­кад ни­је вољ­но, не­го увек про­
ис­хо­ди из не­че­га ви­шег, што ни­је у чо­ве­
ко­вој вла­сти.
Ђа­во: Е, сад пре­те­ру­јеш, то ви­ше уоп­
ште ни­је увер­љи­во.
Ага­ли­а­реп­тус: Је­сте. Ствар­ни раз­ло­
зи јед­ног ло­шег по­ступ­ка оста­ју са­кри­ве­ни
и не­до­ступ­ни у по­мра­че­ној стра­ни све­сти,
при­мра­ку, као овом у ком се ми ов­де на­ла­
зи­мо, а ко­ји би­смо мо­гли на­зва­ти не­све­
сно. Ако чо­век уби­ја, ако кра­де, то је за­то
што не­ма љу­ба­ви. Иза све­сног де­ла он у
се­би но­си чи­тав сплет не­по­зна­тих му
на­сил­них на­бо­ја, од ко­јих ће не­ки слу­чај­но
и из­би­ти на ви­де­ло под ка­квим ла­жним
об­лич­јем, али ће он и да­ље оста­ти убе­ђен у
то ка­ко то ни­је био он, ка­ко то ни­је де­ло­
ва­ла ње­го­ва свест, не­го под­свест – гну­сна
жи­во­ти­ња при­та­је­на у ње­му.
Ђа­во: До­ми­шља­то, али ису­ви­ше по­е­
тич­но. То ни­ка­да не­ће ус­пе­ти.
Ага­ли­а­реп­тус: Хо­ће. Љу­ди ужи­ва­ју
у до­ка­зи­ва­њу вла­сти­те не­ви­но­сти. Сма­
тра­ју се за ан­ђе­ле, ан­ђе­ле ма­ло згр­че­них
кри­ла што има­ју про­бле­ме са ва­ре­њем.
Ђа­во: И ка­ко то на­зи­ваш?
Ага­ли­а­реп­тус: Пси­хо­ло­ги­зам.
Ђа­во пра­сну у смех. Окре­ће се Ма­јор­до­му.
Ђа­во: Ха­ро­не! По­зо­ви­те ми Ха­ро­на.
Бр­зо!
Ма­јор­дом се уда­ља­ва бр­зим ко­ра­ци­ма.
Ђа­во је по­вра­тио сво­ју раз­дра­га­ност.
По­руч­ни­ци три­јум­фу­ју.
Ага­ли­а­реп­тус: Са­вест она­кву ка­кву
смо до­сад по­зна­ва­ли по­ла­ко иш­че­за­ва.
 Сар­га­та­нус: Чо­век се ки­ти не­ка­квом
но­вом са­ве­шћу, са­ве­шћу за ко­ју ве­ру­је да
је из­у­зет­но ум­на.
Не­би­ри­ус: Же­ли да ви­ше ни­ка­да не
по­чи­ни зло. Ка­ко ви­ше ни­ка­да не би био
крив. Ка­ко ни­ка­да не би био од­го­во­ран.
Опра­ни чо­век. Бе­бе­ћа гу­за.
Ђа­во: Бра­во, Ага­ли­а­реп­т у­се, Сар­га­та­
ну­се и Не­би­ри­у­се. Раз­у­мео сам и усва­јам
све ва­ше пред­ло­ге. Не­ста­јем, по­сто­јим
са­мо као не­ви­дљив, и ту се уко­ре­њу­јем.
Ага­ли­а­реп­тус: Не­ви­дљив, Ва­ша
Ђа­вол­шти­но, то је ре­ше­ње!
Сар­га­та­нус (не­спрет­ња­ко­вић): Да, да,
не­ви­дљив, као што је и Он, та­мо го­ре.
Мук ко­ји тра­је из­ве­сно вре­ме.
Ђа­во (на­мр­го­ђе­но): Умук­ни­те!
Осе­ћа се не­при­јат­ност ти­ши­не.
го­то­во уља­ним. Тро­је не­под­но­шљи­во ле­пе
де­це оста­је сто­је­ћи.
Ђа­во (раз­не­же­но): До­ви­ђе­ња, ко­шу­ти­це
мо­је. До ско­рог ви­ђе­ња. Не­мој­те се ису­ви­
ше бр­зо вра­ћа­ти.
Уз при­род­но по­дру­гљив осмех – од­ма­ху­је
ши­ро­ким по­кре­ти­ма ру­ке де­ци ко­ја и да­ље
сто­је ус­прав­но на ад­ском чам­чи­ћу.
Ле­кар ула­зи и за­ти­че сце­ну са чуд­ним
укр­ца­ва­њем. При­ме­тив­ши ка­ко се Ђа­во
по­но­во смеј, е ис­пу­шта уз­дах олак­ша­ња и
обр­ћа се Ма­јор­до­му.
Ле­кар: Шта се ово де­ша­ва? Он се сме­је?
Ма­јор­дом: Да… Ње­го­ва Ђа­вол­шти­на
је по­вра­ти­ла сво­је до­бро рас­по­ло­же­ње.
Сви су окре­ну­ти Ха­ро­но­вој гон­до­ли, ко­ја
од­но­си тро­је де­це.

Ђа­во: До­бро. А сад на по­сао. Но, не
мо­же­те та­кви на пут.
Ха­рон ула­зи на сце­ну у сво­јој бар­ци, а за
њим сле­ди Ма­јор­дом.
Ле­кар: Шта им то ша­ље? Не­ки но­ви
ви­рус? Свет­ски рат? При­род­ну ка­та­стро­фу?
Ма­јор­дом: Бо­ље. (Из­ве­сно вре­ме:)
Ми­сли­о­це.  m

Ђа­во: Ха­ро­не, пре­у­зми их. Не­ка пре­ђу

пут у на­зад. Али их нај­пре пре­у­ре­ди.

Тро­ји­ца Ђа­во­ло­вих по­руч­ни­ка од­ла­зе иза

па­ра­ва­на. Из­ла­зи тро­је де­це, тро­је пре­ле­
пе де­це, го­то­во на­ге, дир­љи­ве у сво­јој не­зло­
би­во­сти. Ха­рон им по­ма­же да се укр­ца­ју у
бар­ку.

Ђа­во: Ка­ко су ле­пи!

И ко­ли­ко ће са­мо зла
чи­ни­ти…

Ха­рон по­чи­ње да
ве­сла по Стик­су,
чи­је во­де за­ми­шља­
мо мир­ним,

мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  53

 Ме­ди­ји и ми­си­ја
Реч Љу­ба­ви зо­ве
Пра­во­слав­ни ­
ми­си­о­нар
Вар­ја
Пер­ко­вић
За­хва­љу­ју­ћи спре­зи сна­га уред­ни­ка
но­во­о­сно­ва­ног ра­ди­ја Епар­хи­је бе­о­град­
ско-кар­ло­вач­ке, све­ште­ни­ка Ву­ка­ши­на
Ми­ли­ће­ви­ћа, и чла­но­ва ре­дак­ци­је Пра­во­
слав­ног ми­си­о­на­ра, сре­ди­ном ја­ну­ар
­а
2010. л. Г. је на та­ла­си­ма по­ме­ну­тог ра­ди­ја
по­кре­ну­та но­ва еми­си­ја: Пра­во­слав­ни
ми­си­о­нар. Еми­т у­је се два пу­та ме­сеч­но –
сва­ког дру­гог утор­ка од 20 ча­со­ва, на
фре­квен­ци­ји 107.3 MHz. Уред­ни­ци еми­
си­је су ре­дов­ни ауто­ри Ми­си­о­на­ра, Алек­
сан­дар За­го­рац и Вар­ја Пер­ко­вић. На­ши
слу­ша­о­ци има­ју мо­гућ­ност укљу­чи­ва­ња у
про­грам и раз­го­во­ра са го­сти­ма, при
че­му су за пр­ва три слу­ша­о­ца ко­ја се ја­ве
спрем­ни по­клон-бро­је­ви Пра­во­слав­ног
ми­си­о­на­ра. До са­да је еми­то­ва­но ви­ше
еми­си­ја у ко­ји­ма су об­ра­ђе­не ра­зно­вр­сне
те­ме (пре­те­жно ве­за­не за те­ме ча­со­пи­са)
54  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
и уго­шће­ни су чла­но­ви ре­дак­ци­је, све­
ште­на ли­ца, сред­њо­школ­ци, сту­ден­ти,
про­фе­со­ри.
Пр­ва еми­си­ја је по­слу­жи­ла као при­ли­ка
да се па­жњи слу­ша­ла­ца пре­до­чи по­сто­ја­
ње но­вог де­ла про­гра­ма, и та­да су о сми­
слу и ци­ље­ви­ма ча­со­пи­са Пра­во­слав­ни
ми­си­о­нар го­во­ри­ли глав­ни и од­го­вор­ни
уред­ник ђа­кон Оли­вер Су­бо­тић и Је­ле­на
Слав­ко­вић, ма­т у­рант­ки­ња Зе­мун­ске гим­
на­зи­је. Го­сте смо до­ве­ли пред иза­зов пи­та­
њем да ли је да­нас са мла­ди­ма мо­гу­ће
ко­му­ни­ци­ра­ти кроз ова­кву фор­му ча­со­пи­
са и ка­ко на­ста­ви­ти ту ко­му­ни­ка­ци­ју.
Млади и Црква
На­ред­на еми­си­ја је про­ду­же­на иде­ја
пр­ве. Да би­смо од­го­во­ри­ли на те­му ми­си­
је Цр­кве ме­ђу мла­ди­ма, по­мо­гли су нам
све­ште­ник Угрин По­по­вић, члан уре­ђи­
вач­ког од­бо­ра Ми­си­о­на­ра, и Ми­ро­слав

Сте­ва­но­вић, ма­т у­рант бе­о­град­ске гим­на­
зи­је, ко­ји су ди­на­мич­но раз­го­ва­ра­ли о
бу­ду­ћем и ак­т у­ел­ном про­ла­зу мла­дих до
Цр­кве и обр­ну­то.
У скла­ду са ка­лен­да­ром и по­чет­ком
Ве­ли­ког по­ста, про­ми­шља­ју­ћи да­не ко­ји
пред­сто­је, уго­сти­ли смо и оца Ву­ка­ши­на
Ми­ли­ће­ви­ћа.
Во­ђе­ни ми­шљу о нео­п­ход­ном но­вом и
хри­шћан­ском уви­ду у пи­та­ње спор­та и
ди­сци­пли­не те­ла, раз­го­ва­ра­ли смо са
Де­ја­ном Га­ври­ло­ви­ћем, тре­не­ром и ви­це­
шам­пи­о­ном Евро­пе у са­ва­те-бок­с у, и
Ду­ша­ном Ми­ју­шко­ви­ћем, те­о­ло­гом и
до­бит­ни­ком злат­них ме­да­ља у бра­зил­ској
џиу-џи­ци.
У на­став­ку смо се по­све­ти­ли кон­тра­
верз­ном од­но­с у адво­ка­т у­ре и хри­шћан­ске
ве­ре, ка­да су нам са­го­вор­ни­ци би­ли адво­
кат Зо­ран Пе­ро­вић, ког је ре­дак­ци­ја
ин­тер­вју­и­са­ла у окви­ру те­ма­та Пра­во и
прав­да, и ди­пло­ми­ра­на прав­ни­ца Ива­на
Жа­нић.
По пра­зно­ва­њу Вас­кр­се­ња Хри­сто­вог
под­се­ти­ли смо се на увек при­с ут­но пи­та­
ње ми­ло­ср­ђа и бри­ге о не­вољ­ни­ци­ма
(уко­ли­ко се сме­мо увр­сти­ти у „срећ­не“) и
уго­сти­ли се­кре­та­ра Вер­ског до­бро­твор­
ног ста­ра­тељ­ства Епар­хи­је бе­о­град­ско-
кар­ло­вач­ке све­ште­ни­ка Вла­ди­ми­ра Мар­
ко­ви­ћа, и рад­ни­ка милосрдне секције
исте ор­га­ни­за­ци­је Ма­ли­шу Пу­шо­њу.
Емисија и Часопис
Ра­дио еми­си­ја Пра­во­слав­ни ми­си­о­нар је
осми­шље­на као ме­диј­ски про­лаз ко­ји ће,
на­да­мо се, пра­ти­ти рад и раст ча­со­пи­са, у
че­му ће не­по­сред­но уче­ство­ва­ти има­ти
сви чла­но­ви ре­дак­ци­је, али и чи­та­о­ци –
сред­њо­школ­ци и сту­ден­ти као „до­пи­сни­
ци“ са „дру­ге стра­не“, од­но­сно исте стра­
не јед­ног, на­шег жи­во­та, на чи­је иза­зо­ве
за­јед­но од­го­ва­ра­мо и увек из­но­ва – кре­а­
тив­но – тра­жи­мо ре­ше­ња.
Иза­зо­ви хри­шћа­ни­на (тј. „чо­ве­ка у
Цр­кви“) ни­с у ни­шта дру­га­чи­ји од иза­зо­ва
оно­га ко­ји је на пра­гу сво­је мла­до­сти и
сти­ца­ња нај­ва­жни­јих ис­ку­ста­ва. На­и­ме,
сва­ки по­је­ди­нац се на­ла­зи пред пи­та­њи­
ма свог вре­ме­на, а оно је увек раз­ли­чи­то
у од­но­с у на про­шлост, чи­ја су ре­ше­ња
по­зна­та и ис­про­ба­на. Ка­ко смо по­зва­ни
не на мир, већ на мач (у сми­слу вој­ске
Све­тло­сти ко­ју пред­во­ди сâм Хри­стос),
на­ша по­зи­ци­ја оних ко­ји „зна­ју“ јед­на­ко
је не­си­гур­на као и по­зи­ци­ја оних у
„не­зна­њу“. Сви смо на по­чет­ку спо­зна­је, а
та по­ла­зна тач­ка је­с у про­стор и вре­ме
(да­нас, ов­де) у ко­ме ће­мо се за­јед­но
из­гра­ђи­ва­ти ка мо­гу­ћој (на зе­мљи) и
же­ље­ној ме­ри Хри­сто­ве Љу­ба­ви. Њој
не­ће­мо ис­по­ве­да­ти сво­ја зна­ња, име­но­ва­
ња ни умо­ва­ња, већ са­мо ср­ца, а она су,
хва­ла Бо­гу, још увек исто­вет­на и исто
са­зда­на.
Са та­квим ми­сли­ма обра­ћа­мо се свим
са­да­шњим и бу­ду­ћим слу­ша­о­ци­ма и
ра­ду­је­мо се да нас чу­ју и по­др­же – гла­сом
или ухом!  m
мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  55
 ЗЕМЉА ЖИВИХ
Бла­го­дат­на
пре­о­бра­ће­ња
Земља живих је пројекат за лечење
зависника од опојних дрога који ради
са благословом Епископа бачког Иринеја,
а под старатељством братства манастира
Ковиљ на челу са Владиком Порфиријем.
Детаљније о пројекту Земља живих
можете прочитати у трећем броју
Мисионара за 2009. годину.
У рубрици Земља Живих објављујемо
сведочанства штићеника ове
заједнице.

Ни­ко­ла Ка­пла­но­вић

О дав­но сам же­лео да до­жи­вим

не­што по­себ­но и нео­бич­но а
те­сно ве­за­но за на­шу пре­див­ну
пра­во­слав­ну ве­ру.
Бож­јим про­ми­слом, по­да­ље од не­сно­
сне вре­ве сва­ки­да­шњи­це, на ме­сту где
се ина­че де­ша­ва­ју сва­ко­ја­ка Бо­ж­ја чу­да,
при­с у­ство­вао сам јед­ном пре­див­ном,
не­сва­ки­да­шњем до­га­ђа­ју.
Тог пре­ле­пог, сун­ча­ног април­ског
ју­тра, сви смо са ве­ли­ким на­бо­јем ти­хе
ра­до­сти иш­че­ки­ва­ли до­га­ђај го­ди­не у
за­јед­ни­ци: кр­ште­ње бра­ће Ри­хар­да и
Алек­сан­дра. На пр­ви по­глед ни­шта
нео­бич­но - кр­ште­ње,  као и сва­ко дру­

56  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010

го. Упра­во због сво­је спе­ци­фич­но­сти, ово
кр­ште­ње је би­ло не­што што се рет­ко,
мо­жда ни­ка­да ви­ше не мо­же до­жи­ве­ти.
На­и­ме, брат Ри­хард је ма­ђар­ске на­ци­о­
нал­но­сти, ро­ђен у ка­то­лич­кој по­ро­ди­ци.
Бо­жи­јим про­ми­слом, ви­ше чу­дом, пре­
чув­ши име ме­ста у ко­ме оче­ку­је спас од
огре­зло­сти у јед­ној од нај­ве­ћих по­ша­сти -
нар­ко­ма­ни­ји, уме­сто у Ко­вин, сти­же у
Ко­виљ тј. ма­на­стир под чи­јим по­кро­ви­
тељ­ством ег­зи­сти­ра за­јед­ни­ца за ле­че­ње
ове ду­шев­не бо­ле­сти. Бу­ду­ћи оча­ран кон­
цеп­том за­јед­ни­це и ре­дов­ним по­ха­ђа­њем
та­ко­зва­них ко­ло­кви­ју­ма, би­ва при­мљен у
за­јед­ни­цу у ко­јој се су­сре­ће са Пра­во­сла­
вљем ко­је му при­ра­ста за ср­це. Ка­ко су
да­ни про­ла­зи­ли, уз не­из­мер­ну љу­бав при­
сут­не са­бра­ће, от­кри­ва „жи­ве им­пул­се“
пра­во­слав­не ве­ре и от­кри­ва ду­бо­ко у
се­би искон­ску жеђ за Бо­гом кроз, ка­ко и
сам све­до­чи - пра­ву ве­ру. Да би, кроз све­
ту тај­ну Ев­ха­ри­сти­је мо­гао истин­ски да
при­ђе Бо­гу, од­лу­чу­је да но­во­скло­пље­ни
са­вез са Бо­гом овен­ча кр­ште­њем у овој
пре­див­ној, бла­го­сло­ве­ној за­јед­ни­ци.
Брат Алек­сан­дар има са­свим дру­га­чи­ју
при­чу. Остав­ши без ро­ди­те­ља, ода­је се
по­ро­ку нар­ко­ма­ни­је и ал­ко­хо­ли­зма и
ду­ги низ го­ди­на жи­ви као бес­кућ­ник по
пар­ко­ви­ма, на­пу­ште­ним ауто­мо­би­ли­ма...
До­ти­че ду­хов­но и те­ле­сно дно, ег­зи­сти­ра­
ју­ћи на са­мој иви­ци жи­во­та и смр­ти.
Бо­жи­јом љу­ба­вљу и ми­ло­шћу до­спе­ва у
здра­ву и бла­го­сло­ве­ну за­јед­ни­цу жи­вих и
спа­се­них ду­ша. Не­кр­штен, од­ба­чен од
све­та, ду­бо­ко дир­нут љу­ба­вљу при­с ут­не
са­бра­ће, та­ко­ђе осе­ћа нео­пи­си­ву жеђ за
веч­ним жи­во­том у Хри­сту, Бо­гу на­шем.
Да би цео овај до­га­ђај био још по­себ­ни­
ји и на­дах­ну­ти­ји, отац Бран­ко, ина­че
ду­хов­ни па­стир за­јед­ни­це, по­зи­ва оца
Кри­сти­ја­на, пра­во­слав­ног све­ште­ни­ка из
Бу­дим­пе­ште да оба­ви кр­ште­ње. Та­ко је
наш но­ви брат у Хри­сту, кључ­не де­ло­ве
нај­ва­жни­је Све­те Тај­не слу­шао на свом
ма­тер­њем је­зи­ку сто­га и нај­при­род­ни­је
при­хва­тио Пе­чат да­ра Ду­ха Све­то­га.
На­рав­но, кр­ште­ње је због бра­та Алек­сан­
дра, оба­вље­но дво­је­зич­но што овом до­га­
ђа­ју да­је нео­бич­ну но­т у ко­ју ће­мо, сви
при­с ут­ни пам­ти­ти це­лог жи­во­та. Да би
све би­ло још ка­рак­те­ри­стич­ни­је и што
ви­ше у пра­во­слав­ном ду­ху, при­пре­ми­ли
смо огром­но бу­ре у ко­ме су бра­ћа пот­пу­
но по­гру­же­на у прет­ход­но бла­го за­гре­ја­
ну во­ду. С об­зи­ром да је овај пре­ди­ван
са­лаш осве­штан и да се на ње­му жи­ви по
ма­на­стир­ском ти­пи­ку па са­мим тим је и
све­при­с ут­на ве­ли­ка бла­го­дат Ду­ха Све­то­
га, кр­ште­ње је оба­вље­но у дво­ри­шту,
ис­пред ку­ће. То је у мно­го­ме до­при­не­ло
још при­сни­јем и на­дах­ну­ти­јем до­жи­вља­ју
ове та­ко ва­жне Све­те тај­не.
На­кон кр­ште­ња је усле­ди­ла пре­див­на и
дир­љи­ва бе­се­да оца Кри­сти­ја­на ко­ја нам
је, за­јед­но са оста­лим им­пре­си­ја­ма тог
по­себ­ног да­на оста­ви­ла упе­ча­тљив, сна­
жан ути­сак ко­ји ће­мо ду­го пам­ти­ти.
Али ту се ова чуд­на при­ча не за­у­ста­вља.
Наш но­во­при­до­шли брат ислам­ске ве­ро­
и­спо­ве­сти је на сли­чан на­чин осе­тио
слич­ну по­тре­бу за сје­ди­ње­њем са жи­вим
Бо­гом на­шим, на је­ди­ни пра­ви, бо­го­у­го­
дан на­чин кроз не­ис­црп­ни из­вор бла­го­да­
ти Све­те Тај­не Ев­ха­ри­сти­је. Жељ­но оче­
ку­је­мо и тај ра­до­стан дан, по­се­бан као и
овај прет­ход­но опи­са­ни.
На ова­квом ме­сту, чу­да и ни­с у чуд­на.
Док се број­ни љу­ди сне­би­ва­ју ра­зним
нео­бич­ним до­га­ђа­ји­ма,  у за­јед­ни­ци
„Зе­мља жи­вих“ и нај­ве­ћа „чу­де­са“ ра­до­
сно се при­хва­та­ју као са­мо још је­дан
им­пулс не­из­мер­не Бо­жи­је љу­ба­ви и
ми­ло­сти, знак Ње­го­ве не­по­ре­ци­ве све­
при­с ут­но­сти у на­ма и око нас. И тру­ди­мо
се да Му не­пре­ста­ном жр­твом, љу­ба­вљу и
стр­пље­њем уз­вра­ти­мо бар је­дан атом те
не­из­ре­ци­во­сти ко­јом нас Он из­о­бил­но
оба­си­па.  m
мај/јун 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  57
 Критички водич кроз new age
Бо­лест и пост­мо­дер­но
вре­ме у но­вом до­бу
Ми­ла­на Ву­чи­ће­вић и
Та­тја­на Ра­дић
С та­ње бо­ле­сти мо­же би­ти ту­ма­че­но на
раз­ли­чи­те на­чи­не. Оно се, у прин­ци­
пу, до­жи­вља­ва као ста­ње од­сту­па­ња
од здра­вља ко­је има сво­је ка­рак­те­ри­стич­не
симп­то­ме и за­хва­та цео ор­га­ни­зам или је
огра­ни­че­но на по­је­ди­не ор­га­не. У сва­ком
слу­ча­ју, то је по­ре­ме­ћај нор­мал­них, фи­зи­о­
ло­шких зби­ва­ња у ор­га­ни­зму под ути­ца­јем
раз­ли­чи­тих штет­них чи­ни­ла­ца. Ме­ђу Све­
тим Оци­ма пра­во­слав­не цр­кве на бо­лест се
че­сто гле­да као на ме­ру ко­јом Бог же­ли да
нас уми­ри и све­де у рав­но­те­жу, у ко­јој се
ми, на­кон ба­тр­га­ња и вр­лу­да­ња, вра­ћа­мо
се­би. Мно­ги хри­шћа­ни се са бо­ле­шћу бо­ре
уз по­моћ мо­ли­тве и по­ста, али, на­рав­но, не
од­би­ја­ју ни по­моћ ле­ка­ра, а бо­ре се и при­
ме­њу­ју­ћи и ал­тер­на­тив­ну ме­ди­ци­ну, ко­ја
мо­же би­ти у раз­ли­чи­тим об­ли­ци­ма. У мре­
жи Но­вог до­ба ти ал­тер­на­тив­ни об­ли­ци
ле­че­ња има­ју ве­ли­ко по­ље де­ло­ва­ња и пред­
ста­вља­ју ве­ли­ки иза­зов. По­бор­ни­ци ове
иде­је на­гла­ша­ва­ју хо­ли­стич­ки или све­о­бу­
хват­ни при­ступ у ле­че­њу бо­ле­сти. Хо­ли­зам
је, пре­ма Ми­ше­лу Ла­кроа, још увек не­до­
вољ­но де­фи­ни­сан по­јам, а до­не­дав­но је био
ве­зан ис­кљу­чи­во за би­о­ло­шке или пси­хо­ло­
шке на­у­ке. Би­о­ло­шка хо­ли­стич­ка те­о­ри­ја
сма­тра да је ор­га­ни­зам као це­ли­на ви­ше од
чи­стог зби­ра де­ло­ва и да та це­ли­на во­ди све
58  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
сво­је фи­зич­ко-хе­миј­ске про­це­се на ко­ји­ма
се за­сни­ва­ју жи­вот­не по­ја­ве, тј. да ни­је­дан
та­кав про­цес ни­је не­за­ви­сан од дру­гих про­
це­са, од­но­сно од це­ли­не ор­га­ни­зма. У но­ви­
јој пси­хо­ло­ги­ји хо­ли­зам је смер пре­ма ко­ме
се пси­хо­ло­шке по­ја­ве не сме­ју по­сма­тра­ти
изо­ло­ва­но, не­го са­мо у окви­ру чи­та­ве пси­
хо­ло­шке струк­ту­ре.
Када настаје болест
Пре­ма фи­ло­со­фи­ји Но­вог до­ба здра­вље
осо­бе чи­ни склад­но је­дин­ство те­ла, ду­ше и
око­ли­не. Ка­да се то је­дин­ство на­ру­ши,
на­ста­је бо­лест. Мо­дел це­ло­ви­тог здра­вља се,
ка­ко то ви­де њу­еј­џов­ци, за­сни­ва на кон­цеп­
ту енер­ги­је, а не ма­те­ри­је. Енер­ги­ја је, пре­ма
том схва­та­њу, ко­смич­ка, уни­вер­зал­на
жи­вот­на сна­га ко­ја по­др­жа­ва жи­вот, а на­зи­
ва се раз­ли­чи­тим име­ни­ма (ru­ah, pra­na,
chi’I, …). Тран­сце­ден­тал­ном ме­ди­та­ци­јом и
дру­гим слич­ним тех­ни­ка­ма укла­ња­ле би се,
на­вод­но, све штет­не по­сле­ди­це ра­зних стре­
со­ва пси­хич­ке при­ро­де, а до­ла­ском у кон­
такт са спо­ме­ну­том ко­смич­ком енер­ги­јом
ле­чи­ле би се, прак­тич­но, све бо­ле­сти.
Да ли хри­шћа­ни у ова­квом схва­та­њу ви­де
не­ка­кав про­блем? И да и не. Хри­шћан­ска
бор­ба са бо­ле­шћу се за­сни­ва на по­мо­ћи с
вишe, али то ни­је ни­ка­ква енер­ги­ја ни­ти
ка­ква ко­смич­ка, уни­вер­зал­на жи­вот­на сна­
га. То је Тро­јич­ни Бог, чи­је се Дру­го Ли­це,
пре­веч­ни Ло­гос, ра­ди нас и ра­ди на­ше­га
спа­се­ња ова­пло­тио и као Бо­го­чо­век био рас­
пет и умро, вас­кр­сао и ко­ји се, по­том, ваз­нео
на не­бо. Са дру­ге стра­не, хри­шћа­ни се ко­ри­
сте раз­ли­чи­тим мо­гућ­но­сти­ма ле­че­ња ко­је
пру­жа­ју они ко­ји су се за то шко­ло­ва­ли или
се осла­ња­ју на на­род­но пре­да­ње, ко­је по­зна­је
дру­га­чи­је на­чи­не ле­че­ња (углав­ном у ви­ду
фи­то­те­ра­пи­је (ле­че­ње би­љем). Че­сто се и
ме­ђу они­ма ко­ји иду у цр­кву чу­је да су про­
ба­ли овај или онај на­чин ле­че­ња – ки­не­ски,
тај­ван­ски, тај­ланд­ски, ти­бе­тан­ски, ру­ски и
слич­но. Пре­по­ру­чу­је се да се увек пре­и­спи­та
ода­кле до­ла­зи тај и та­кав на­чин ле­че­ња.
Обич­но се из­го­ва­ра­мо да је то њи­хо­во пре­
дач­ко ле­че­ње, ко­је су на­ши љу­ди уса­вр­ши­ли
на швај­цар­ским или аме­рич­ким уни­вер­зи­
те­ти­ма или, пак, у зе­мља­ма чи­ји при­ступ
ле­че­ња ко­ри­сти­мо. Да ли се тре­ба за­тво­ри­ти
у свој си­стем и од­ба­ци­ти све оно што се
до­би­ја мул­ти­кул­ту­рал­но­шћу? На­рав­но да
не! Али да ли тре­ба да бу­де­мо опре­зни због
зло­у­по­тре­ба, због не­ис­пи­та­ног те­ре­на и
ко­ри­шће­ња ме­то­да ко­ји ни­су у скла­ду са
на­шим ве­ро­ва­њем? На­рав­но да да!
Деј­вид  Мо­рис у књи­зи Бо­лест и кул­ту­ра
у пост­мо­дер­ном до­бу ка­же да бо­лест ви­ше
ни­је ис­кљу­чи­во би­о­ло­шко ста­ње, већ не­што
што де­лом ства­ра кул­ту­ра или у шта кул­ту­
ра про­ди­ре. До­да­је да је пост­мо­дер­на бо­лест
су­штин­ски би­о­кул­тур­на – увек је би­о­ло­шка
и увек при­па­да кул­ту­ри  – сме­ште­на на рас­
кр­шћу би­о­ло­ги­је  и кул­ту­ре. Ако чо­век про­
жи­вља­ва не­ка­кав фи­зич­ки бол, пре­по­ру­ка
је да по­ку­ша да га укло­ни та­ко што ће прак­
ти­ко­ва­ти би­о­фид­бек (гра­на ал­тер­на­тив­не
ме­ди­ци­не), а што под­ра­зу­ме­ва по­ку­шај да
сна­гом сво­је во­ље кон­тро­ли­шеш и сво­је
те­ло. Хм, ни ово ни­је не­ка­кав ба­ук за хри­
шћа­не. Али по­зна­ју­ћи чо­ве­ка као квар­љи­ву
ро­бу, схва­та­мо да се, у исто­риј­ском пре­се­ку,
оно што је ко­ри­сти­ло за до­бро углав­ном
пре­о­кре­та­ло у зло. А до­да­ју­ћи и ре­чи стар­ца
Та­де­ја ка­кве су ти ми­сли, та­кав ти је
жи­вот, уви­ђа­мо да чо­ве­ко­ве ми­сли мо­гу да
про­из­ве­ду и до­бро и зло. И да та­кве ми­сли
мо­гу би­ти усме­ре­не и на не­ког дру­гог. У
књи­зи Гу­ру, млад чо­век и ста­рац Пај­си­је,
ко­ја се пре­во­ди, по­сто­ји при­ча о љу­ди­ма
ко­ји су ишли на јо­гу и прак­ти­ко­ва­ли Сил­ва
ме­тод и ка­ко се де­ша­ва­ло да не­ки љу­ди пот­
пу­но по­лу­де. А све то мо­же да се при­ка­же
као ме­тод хо­ли­стич­ке ме­ди­ци­не, где ти
умом се­би или дру­гом же­лиш да по­мог­неш
да оздра­ви.
Није нам све на корист
Тре­ба да нам бу­де ја­сно да све мо­же да
нам слу­жи, али да нам ни­је све на ко­рист, и
да тре­ба до­бро да раз­ми­сли­мо ка­да се
ре­ши­мо на овај или онај ме­тод ле­че­ња. Не
тре­ба да бу­де­мо ни за­тво­ре­ни, да од­ба­цу­је­
мо ме­то­де ко­је су де­ло­твор­не и до­бре, али
ипак мо­ра­мо би­ти упу­ће­ни у ме­ха­ни­зме
де­ло­ва­ња оних чи­је услу­ге ко­ри­сти­мо.  m
Хо­ли­зам – схва­та­ње да ор­га­ни­зам у фи­зи­
о­ло­шком, пси­хо­ло­шком и со­ци­јал­ном сми­
слу мо­же да функ­ци­о­ни­ше са­мо као це­ли­на;
ве­ћи­на ме­то­да у ал­тер­на­тив­ној ме­ди­ци­ни
ко­ри­сти хо­ли­стич­ки при­ступ у ле­че­њу, ко­ји
на­гла­ша­ва емо­тив­ни, мен­тал­ни, ду­хов­ни и
фи­зич­ки еле­мент код па­ци­јен­та и осо­бу у
це­ло­сти тре­ти­ра осо­бу у овом кон­тек­сту.
Ал­тер­на­тив­на ме­ди­ци­на – прак­са здрав­
стве­не бри­ге, фи­ло­зо­фи­ја ле­че­ња и те­ра­пи­ја
ко­ја се не ко­ри­сти у на­уч­но при­хва­ће­ној
ме­ди­ци­ни (ки­ро­пра­кри­ка, аку­пунк­ту­ра,
тра­ди­ци­о­нал­на ки­не­ска ме­ди­ци­на, тра­вар­
ство, ури­но­те­ра­пи­ја, ле­ко­ви­то гла­до­ва­ње,
хо­ме­о­па­ти­ја, хип­но­за, ајур­ве­да, ме­ди­та­ци­ја,
јо­га, би­о­фид­бек (bi­o­fe­ed­back) итд).
Ме­ди­та­ци­ја – мен­тал­на ди­сци­пли­на
ко­јом онај ко­ји је прак­ти­ку­је по­ку­ша­ва да
из ста­ња „ми­сле­ћег“ ума пре­ђе у ду­бље ста­
ње ре­лак­са­ци­је и све­сно­сти (буд­но­сти);
прак­ти­ку­је се још од ан­ти­ке; са­став­ни је део
ве­ли­ког бро­ја ре­ли­ги­ја, ма­да се прак­ти­ку­је и
не­за­ви­сно од ре­ли­гиј­ских тра­ди­ци­ја.
март/април 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  59
 представљамо вам
Парохијска заједница
у Врњачкој Бањи
Сви смо јед­н и дру­г и­м а та­ко по­т реб­н и јер ­
– ма где би­л и – Бог нам увек ша­љ е љу­д е ­
да нам бу­д у по ср­ц у и ду­ш и ка­ко би се сва­к и
под­в иг и сва­к и труд осми­с лио и об­л а­го­д а­р ио
Ана Цре­пу­ља­ре­вић
По­моћ је на­ша у име Го­спо­да,
Ство­ри­те­ља не­ба и зе­мље
 (Пс. 123,8)
У ла­зак у Цр­кву ве­ћи­на жи­те­ља
Вр­њач­ке Ба­ње ве­за­ла је бањ­ску
цр­кви­цу по­све­ће­ну Ро­ђе­њу Пре­
све­те Бо­го­ро­ди­це. Овај храм ни­је „цр­кви­
ца“ са­мо због сво­је ве­ли­чи­не, већ и за­то
што нам је та­ко при­ра­стао за ср­це и сро­
дио се са на­ма. То је сво­је­вр­сни са­бор­ни
храм за чи­та­ву Вр­њач­ку Ба­њу и ње­не
го­сте. Сва­ке не­дељ­не Ли­т ур­ги­је храм је
пре­пун, али го­то­во та­ко да на­род мо­же
мир­но да се мо­ли Бо­гу без да сме­та­ју јед­ни
дру­ги­ма. Но, по­моћ је на­ша у име Го­спо­да,
Ство­ри­те­ља не­ба и зе­мље (Пс, 123, 8), и
60  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
Ње­му ће­мо се уз­мо­ли­ти за сва­ки треп­тај
ду­ша на­ших, жед­них истин­ске ра­до­сти.
Ње­му се мо­ле­ћи, а соп­стве­ним уши­ма и
очи­ма уве­ра­ва­ју­ћи се да не­ма ни­шта та­ко
„до­бро“ ни­ти та­ко „кра­сно“ не­го да бра­ћа
жи­ве за­јед­но (Пс, 132, 1), оку­пи­ли смо се и
при­би­ли уз Ње­га и око Ње­га да би­смо
не­ка­ко са­чу­ва­ли дар ко­ји смо до­би­ли и не
би ли ика­ко и до­бар плод из­ни­као. Ста­ри­
ји љу­ди ко­ји не­де­љом до­ла­зе у цр­кву ту су
од дав­ни­на – она се по њи­ма пре­по­зна­је,
али ве­ћи­на мла­дих је тек у ско­ри­је вре­ме
по­че­ла да при­сти­же са свих стра­на. Уви­де­
ли смо да смо сви јед­ни дру­ги­ма да­ро­ва­ни
и да мо­ра­мо да чи­ни­мо све што је до нас
да умно­жи­мо дар.
Ску­пи­ли смо се нај­пре око Хри­ста на
не­дељ­ној Ли­т ур­ги­ји, а у на­став­ку у са­ли
па­ро­хиј­ског до­ма, за­јед­но се окре­пљу­ју­ћи.
Та­ко је на­ста­ла и пев­ни­ца, на пра­зник Св.
Сте­фа­на Де­чан­ског, чи­ју ће­мо сла­ву про­
сла­вља­ти и ко­ме ће­мо се мо­ли­ти да све
што чи­ни­мо бу­де у сла­ву Хри­сто­ву.
 Пре­да­ва­ња на раз­ли­чи­те те­ме
ће, ако Бог дâ, по­че­ти са по­чет­
ком Ве­ли­ког По­ста. У пла­ну су и
раз­не ра­ди­о­ни­це, кул­т ур­не ве­че­
ри по­све­ће­не му­зи­ци, књи­жев­
но­сти, фил­му и слич­но.
Сви смо уве­ре­ни да све за­ви­си
нај­ви­ше од нас са­мих и на­шег
пре­га­ла­штва, али и мо­ли­та­ва. За
са­да се са­би­ра­мо на Ли­т ур­ги­ји,
по­сле окре­пље­ња не­де­љом учи­мо
се по­ја­њу, пев­нич­ком, по
Мо­крањ­цу, а по­ма­ло, го­то­во
не­ве­што, и све­то­гор­ском, и о
све­му што нам пред­сто­ји по­тан­
ко се до­го­ва­ра­мо.
Сви смо јед­ни дру­ги­ма та­ко
по­треб­ни јер – ма где би­ли – Бог
нам увек ша­ље љу­де да нам бу­ду
по ср­цу и ду­ши ка­ко би се сва­ки
под­виг и сва­ки труд осми­слио и
об­ла­го­да­рио.
Дај, Бо­же, да и ово што смо
за­по­че­ли бу­де брод ко­ме ће мно­
ги на ве­ли­ку ра­дост и сла­ву Тво­ју
хте­ти да при­сту­пе.  m

март/април 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  61

 мисли
Раз­ми­шља­ња ­
у ти­ши­ни
 Рад­ми­ла Гру­јић
Ћу­ти и ра­ди!
Чо­век мно­го рад­не енер­
ги­је по­тро­ши уза­луд: пр­во
– ма­шта­ју­ћи, а дру­го – при­
ча­ју­ћи. За­то: ћу­ти и ра­ди и
има­ћеш сна­ге ка­кав год да је
по­сао и ка­ко год да је те­жак.
Кад ра­диш и ћу­тиш, он­да сву
па­жњу упра­вљаш на рад, и
он осми­шље­но од­ми­че, а ти,
при­том, до­би­јаш по­лет пси­
хич­ки (ра­сте во­ља), а из пси­
хич­ког про­ис­ти­че и фи­зич­ки
(ра­сте сна­га). Али би­ва и обр­
ну­то: из фи­зич­ког (кон­ди­ци­ја)
про­ис­ти­че и пси­хич­ки по­лет
(ис­ку­ство). Ћу­та­ње и рад –
по­кре­тач­ка по­лу­га за успех и
под­виг. Истин­ско под­ви­жни­
штво. Ово је про­ве­ре­но ве­ков­
ним ис­ку­ством Све­тих Ота­ца. На те­би је
са­мо да при­ме­ниш. Ипак, у све­му то­ме има
јед­на ве­о­ма ва­жна сит­ни­ца: кад већ ћу­тиш,
не­мој да ти оста­не пра­зно ћу­та­ње, не­го га
ис­пу­ни уну­тра­шњом мо­ли­твом. „Ora et
62  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
la­bo­ra!“ („Мо­ли се и ра­ди!“) – то је мо­на­шко
пра­ви­ло св. Бе­не­дик­та Нур­сиј­ског ( 6. век).
И, ето та­ко, и ти чеш вр­ло ла­ко по­ста­ћеш
као мо­нах – пра­ви под­ви­жник. Бо­жи­ји
на­род рев­ну­је за Бо­га на сва­ком ме­сту на
ко­је је при­зван.
Људ­ска чу­де­са
Ве­ли­ка чу­де­са да­нас љу­ди чи­не – са
на­мером, или без на­ме­ре – да пре­кри­ју
чу­де­са Бо­жи­ја. Сва ци­ви­ли­за­ци­ја 21. ве­ка
пре­тва­ра се у сво­је­вр­стан спек­такл и три­
јумф људ­ских (у спре­зи са са­тан­ском
мо­ћи) над Бо­жи­јом мо­ћи и чу­де­си­ма. Је­ди­
но чу­до Бо­жи­је ко­је на­о­чи­глед свих још
тра­је – ма­да из­гле­да не­у­оч­љи­во због тран­
спа­рент­них људ­ских чу­де­са (на­у­ка, тех­ни­
ка, тех­но­ло­ги­ја – де­лу­ју као ма­ги­ја) –је­сте
чи­ње­ни­ца да жи­вот на Зе­мљи још увек
по­сто­ји. Чо­век на ту чи­ње­ни­цу да­нас не
обра­ћа баш мно­го па­жње. Све дру­го што
чи­ни за ње­га пред­ста­вља ве­ће чу­до не­го
чи­ње­ни­ца да жи­вот и да­ље по­сто­ји.  m
Ауторка је вероучитељица при храму
Вазнесења Господњег у Жаркову

Од­го­вор­ност бо­ли
Гад­н а је ствар при­х ва­та­њ е кри­в и­ц е ­
и, за­и ­с та, не по­с то­ј и ни­ш та што би ­
мо­гло да оправ­д а та­к ав је­д ан, ­
пре­м а соп­с тве­н ом спа­с е­њ у ­
нео­д ­го­в о­ран, по­с ту­п ак
Свештеник
Вукашин Милићевић
Не­ка бла­го­дат Тво­ја до­ђе,
а овај свет не­ка про­ђе!
 Ди­да­хи
Као гра­ђа­ни уче­ству­ју у све­му,
али све под­но­се као стран­ци.
Сва­ка ту­ђи­на њи­ма је отаџ­би­на,
а сва­ка отаџ­би­на ту­ђи­на.
 Ди­ог­не­ту
Ш та уоп­ште зна­чи од­го­вор­ност?
Ко­ли­ко год да се тру­дим, не
мо­гу да на­ђем сми­сле­ни­ји од­го­
вор од то­га да је од­го­вор­ност јед­но­став­но
при­хва­та­ње кри­ви­це. Чуд­но. По­го­то­во ако
ми­сли­те/зна­те да ни­сте кри­ви. И за­што
бисмо он­да при­хва­та­ли би­ло ка­кву од­го­
вор­ност, ка­да сте, јел’те, по­пут свих нас
хри­шћа­на, пра­вед­ни и „не­кри­ви“? Зар ни­је
на­ше да бла­гом на­ред­бом, пар­дон, по­у­ком
из другачијег угла
ис­пра­ви­мо гре­шке оних та­мо, ових око
нас... И шта ако нам они ка­жу „не­ћу“?
Ни­шта, на­ма је рај сва­ка­ко оси­гу­ран, а то
што им на­ре­ђу­је­мо, пар­дон, то што их по­у­
ча­ва­мо је са­мо по­сле­ди­ца на­ше до­бро­те.
Ако не­ће да нас слу­ша­ју, не­ка се сна­ђу... У
па­клу има до­ста ме­ста, ве­ро­ват­но.
Кад, ето ти пр­во­га про­бле­ма, на­рав­но,
ако уоп­ште имаш очи да га ви­диш:
Јер, зар ствар­но ми­слиш да је Бог ства­
рао то­ли­ки свет и љу­де, на­ро­чи­то оне
„кри­ве“, са­мо да би имао чи­ме да пу­ни
па­као? Ако та­ко за­и­ста ми­слиш, он­да
СА­ДА пре­ста­ни да чи­таш... Не же­лим да
са­бла­зним тво­ју пра­вед­ност.
Гад­на је ствар при­хва­та­ње кри­ви­це и,
за­и­ста, не по­сто­ји ни­шта што би мо­гло да
оправ­да та­кав је­дан, пре­ма соп­стве­ном
спа­се­њу нео­д­го­во­ран, по­сту­пак. На­рав­но,
пред­у­слов је да по­сто­ји то соп­стве­но спа­
се­ње. А ја, ето, ми­слим да не по­сто­ји! А
ми­слим да не по­сто­ји за­то што он­да чи­та­
ва она при­ча ко­ја се зо­ве Еван­ђе­ље не­ка­ко
не сто­ји. Се­ћа­те се оне на­ив­но, не­ка­ко
де­чи­је, „по­ква­ре­не“ мол­бе мај­ке си­но­ва
Зе­ве­де­је­вих и при­лич­но стро­гог од­го­во­ра
март/април 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  63
 Из другачијег угла
ко­ји су си­но­ви до­би­ли од Го­спо­да. Ве­ро­
ват­но је­ди­на мр­ља у жи­во­т у Апо­сто­ла
Љу­ба­ви, ни­ма­ло при­јат­на лек­ци­ја ко­ју је,
по све­му ка­сни­је на­пи­са­ном су­де­ћи, ве­о­ма
до­бро на­у­чио. Мо­же­те да стра­да­те и умре­
те као ја, сло­бод­но, али не мо­гу ни­шта да
вам обе­ћам... Па ко во­ли, нек’ из­во­ли!
Ми­слим, ако сме.
А сме­ју, мно­ги су сме­ли и сме­ју. Јер је то
уми­ра­ње нај­леп­ша и нај­сми­сле­ни­ја ствар
ко­ју чо­век мо­же да учи­ни, и ако хо­ће­те, то
је је­ди­но спа­се­ње. Уми­ра­ње за ње­га, ко­ји је,
гле чу­да, у они­ма са по­чет­ка, кри­ви­ма и
не­пра­ви­ма, ма­ли­ма... Да­кле, уми­ра­ње за
кри­ве и не­пра­ве, ма­ле, при­хва­та­ње од­го­
вор­но­сти за њи­хо­ву кри­ви­цу, то је на­ша
од­го­вор­ност. Ка­ко то од­го­вор­но­сти за
њи­хо­ву кри­ви­цу? Шта смо ми, до­бри хри­
шћа­ни, кри­ви за оно што чи­не без­бо­жни­
ци и оста­ли, јел’те, про­клет­ни­ци. Ка­ко,
пи­таш? Зар ни­је Го­спод ре­као да ће из
на­ших утро­ба те­ћи ре­ке жи­ве во­де, да
ће­мо ис­це­љи­ва­ти бо­ле­сне, по­ди­за­ти мр­тве
итд... И да то чи­ни­мо, а из­гле­да да нам
не­што, част из­у­зе­ци­ма, баш и не иде, зар
ми­слиш да би то­ли­ки ука­зи­ва­ли пр­стом и
чи­ме све не на нас ка­да год им по­не­ста­не
си­но­ни­ма за ли­це­мер­је сва­ке вр­сте... Или
64  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3/2010
је Он крив. Ми­слим да нам ни та по­ми­сао
ни­је та­ко стра­на... Се­ти­те се оне при­че о
Ве­ли­ком ин­кви­зи­то­ру.
Да­кле, дру­штве­но од­го­во­ран став хри­
шћа­на:
1. Ка­да год и где год не­ко умре од гла­
ди, МИ га ни­смо на­хра­ни­ли;
2. Ка­да год и где год се не­ко смр­зне,
МИ га ни­смо обу­кли;
3. Ка­да год и где год је не­ко уби­јен, МИ
га ни­смо од­бра­ни­ли;
4. Ка­да год и где год не­ко умре у бо­ле­
сти, МИ га ни­смо из­ле­чи­ли;
5. Ка­да год и где год не­ко па­ти, МИ га
ни­смо уте­ши­ли;
6. Ка­да год и где год не­ко не­ма, МИ
ве­ро­ват­но има­мо ви­ше не­го што нам
је по­треб­но;
7. Ка­да год и где год не­ко мр­зи, МИ
ве­ро­ват­но не зна­мо да во­ли­мо.
8. Ка­да год и где год не­ко ни­је хри­шћа­
нин, МИ ни­смо хри­шћа­ни.
Е, сад, ни­сам баш си­гу­ран да ће­те ова­ко
би­ти глав­ни у дру­штву, али има ваљ­да и
ва­жни­јих ства­ри  m
Аутор је све­ште­ник при ка­пе­ли Св. Јо­ва­на
Зла­то­у­стог у Сту­дент­ском гра­ду у Београду и
глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник ра­ди­ја Сло­во љуб­ве