Вы находитесь на странице: 1из 58

АРАБ АЛИФБОСИ

с С С ^ ^ v 1
(jr* <_Г" j J ^ *
•* ♦ ♦ \* \ ♦
о < -* £ _ - » -* » ^

^ о ^ (1) ^

Араб алифбосида 28 та х,арф бор. Араб алифбоси


бизнинг х,арфларимиздан унгдан чапга цараб ёзилиши
ва укилиши, бош х,амда кичик х,арфлари йук,лиги, х,ар
бир х,арф аловдца, суз бошида, уртаси ва охирида ке-
ладиган шаклларга эга эканлиги жих,атидан фарк, к,и-
лади.
т: А А

«АЛИФ» ХДРФИ

Араб алифбосининг х,аммаси ундош ^арфлардир.


Улардан кейин келадиган унли товуш (к,иск,а унли)лар-
ни белгилар (х,аракатлар) ифодалайди.
Унли товушлар учтадир:
^ л

1. _ (фатх,а) - а; 2. (касра) - и; 3. - (замма) - у.

Унли товушларни ифода этувчи белгилар «х,аракат»


дейилади. Х,аракатлар узбек тилидаги «а», «и», «у» ун-
лилари каби талаффуз этилади. Алиф х,арфи шу х,ара-
катлар билан «а», «и», «у» товушларини ифодалайди:

I I I

«РО» ХДРФИ
Тафхим Тарцик,
«Ро» х,арфининг талаффузи узбек тилидаги «р» тову-
ши кабидир. Бу ундош касра билан келганда ингич-
карок, к,илиб укилади, бу таркик дейилади. Фатх,а ёки
замма билан келганда йугонрок, талаффуз этилади, бу
тафхим деб аталади. «Ро» х,арфи фатх,али булиб кел­
ганда, «ро» деб укилади.
> s'
j J-
у J
о* О Оx
s' jl
а 4 h i
«ЗА» ХДРФИ

«За» х,арфининг талаффузи узбек тилидаги «з» тову-


ши сингаридир.

J J

j j jj j

j j

«МИМ» ЗСДРФИ
Гунна х,олати
«Мим» х,арфининг талаффузи узбек тилидаги «м» то-
вуши кабидир.

г
о Я о Я о > о Я

Р с 1

о Я О s Я о Я о х-

г-» 1 -Г * ' J -* 1
_A_ . - - __ a _д А > ___ .-,__ж £ ^ ж -ч>___ * A k ._ — л- y < A >

mm H l g i

f> * j fj-* j -r^ *

♦♦
«ТА» ХДРФИ

«Та» х,арфининг талаффузи узбек тилидаги «т» тову-


ши сингаридир.

о я

Я о * Я о

о * о fi о -Я о

V*
«НУН» ХДРФИ

Рунна х,олати
«Нун» х,арфининг талаффузи узбек тилидаги «н» то-
вуши кабидир.

O'

Cj *
Ш ч*: fvSr * Щ r*ni 'ЦВЩГ-’-ГЩ!
.sf'C?aT-A'i^ '

w%ц.чгЛ b* 9fl
. ..Ц •a ;';- ! i i

v>
II > * s' о о о

о
\
J Jr>

о >1
O j J -л I (j j j-» ^ J^ r® О ^-л 1

«ЙА» ХДРФИ
l £
♦♦
«Йа» ^арфининг талаффузи узбек тилидаги «й» тову-
ши сингаридир.
я
<^_5 ^ ■d

t i ' J tJ f-l

О ' о ^ о ^ о О ' О' О ' О '

г -
О' О'
лЛ
jO L| 7 •* ••

«БА» ХДРФИ

«Ба» х,арфининг талаффузи узбек тилидаги «б» тову-


ши кабидир.
^ ^ ^
J

Я о Яо
Сг>-
О s' О s' О s' о

сJ4 '
О ' О'

и *• <>^W

« КАФ» ХДРФИ

«Каф» х,арфининг талаффузи узбек тилидаги «к» то-


вуши сингаридир.

о j» о >

С♦♦5^
О / * о ^ О X* Я о ^ Яо
•Jy У * jk ^ >
г^5
о Я о ^ ^ Я * О' * * о ^

♦♦ ** ^
•""
V *

О О Я Я о J / О s' s' s'

- *с d lj 1 ±5
■у~ щv•
HjfSgj «ЛАМ» ХДРФИ I
«Лам» х,арфининг талаффузи узбек тилидаги «л» то-
вуши кабидир.

1 J
о

J l

^ 1 5 1 o J lS " ! C -JL 5 I d J lS " ! j j - L S 'l c -w L S " !


о * о J*

«ВАВ» ХДРФИ
3
«Вав» х,арфининг талаффузи узбек тилидаги «в» то-
вуши сингаридир.
л
У У

У JJ
/ А » « А » . . А . . д А . i A . -/*Чж ДА . . Л . . А . . Л .

r-b о-5-? cr*J


} О s- £ о ^ * о ^ 2 о ^

O jj ckj fjH
О > 0 ^ 0 ^ о J» 0 ^ 0 ^ О
1 ♦♦

Г" ♦ х

«ХА» ХДРФИ

«Х,а» х,арфининг талаффузи узбек тилидаги «х,» тову-


ши кабидир.

и г*

о о ^

«ФА» ХДРФИ

«Фа» х,арфининг талаффузи узбек тилидаги «ф» тову-


ши сингаридир.

* о * о * о * о

JJ-9
0^0 О s’ ОS' о Я о *

(*-«-* <У*У У *у сИ -^
s' s' О

1
eJ“ W

♦♦
«&ОФ» ХДРФИ

«К,оф» ^арфининг талаффузи узбек тилидаги «к,» то-


вуши кабидир. «К,оф» харфи фатх,али булиб келганда,
«к,о» деб укилади.

о > о *

о * о Я Я О
•• I •« *♦ « I *•
J -* -9 O j-9 ^_JL i


К,уйидаги сузлар талаффузига эътибор бериб ук,инг

ШИН» ХДРФИ

«Шин» х,арфининг талаффузи узбек тилидаги «ш» то


вуши сингаридир.

СИН» ХДРФИ

«Син» х,арфининг талаффузи узбек тилидаги «с» то


вуши кабидир.
СА» ХДРФИ

Узбек тилида бунга ухшаш товуш йук,. Бу товуш тил


учи олдинги тишлар киррасига тегиши билан талаф-
фуз этилади.

К,уйидаги сузлар талаффузига эътибор бериб ук,инг


«СОД» ХДРФИ

Узбек тилида бунга ухшаш товуш йук,. «Сод» фатх,а-


ли булиб келганда, «со» деб ук,илади. «Сод» товуши
тилнинг учи икки пастки олд тишнинг юк,ори кисмига
тегиши билан талаффуз этилади.

г - "

J" JT
К,уйидаги сузлар талаффузига эътибор бериб ук,инг:

«ТО» (ИТ&И) ХДРФИ

Узбек тилида бунга ухшаш товуш йук,. «То» фатх,али


булиб келганда, «то» деб йугон укилади. «То» товуши
тилнинг учи устки олд тишларнинг тубига тегиши ва
тилнинг танглайга кутарилиши билан талаффуз эти­
лади.
ia JL i 1q г Js2-> Jg J*

J» о
JJd> ^_л» j \pj

о о 0 /0 о /о
Jaj Ala

О/ O x
^2J

К,уйидаги сузлар талаффузига эътибор бериб укинг:

«ЖИМ» ХДРФИ

«Жим» х,арфининг талаффузи узбек тилидаги «ж» то-


вуши кабидир.

о J»

=r' J -^ r J ~ r
«ХО» ХДРФИ

«Хо» х,арфининг талаффузи узбек тилидаги «х» то-


вуши кабидир. «Хо» фатх,али булиб келганда, «хо» деб
йугон ук,илади.

о о Я о у о * о Я о £ О S'

о * JI оЯ

* 0^0 * 0^0 уу Оу о

«ХА» х д р ф и
4
V
Узбек тилида бунга ухшаш товуш йук. «Х,а» х,арфи
х^алкум уртасидан талаффуз этилади.
I_(L*
г г

О / о 0 / 0

К,уйидаги сузлар талаффузига эътибор бериб ук,инг:


О / О Л о

«ГОЙН» ХДРФИ

«Гойн» х,арфининг талаффузи узбек тилидаги «г» то-


вуши кабидир. «Гойн» фатх,али булиб келганда, « f o >
деб йугон укилади.

Л о / %о

о о о о о о О / о / О / О /
А у о у

J I J ljCLJLj I
J

«АЙН» ХДРФИ

Узбек тилида бунга ухшаш товуш йук,. «Айн» х,арфи


х,алк,ум уртасидан талаффуз этилади.

Я о -Я О

Г Jr^
0 ^ 0 ^ 0 ^ 0 х О ^ О s' 0 ^ 0 ^

К,уйидаги сузлар талаффузига эътибор бериб укинг:


Оу f О ? О^ 2 Оу ^ О /■ * Оу

£^->. ~ £ Ц ‘ J-* 4 “ ‘ ~ С г^

«ДАЛ» ХДРФИ

«Дал» х,арфининг талаффузи узбек тилидаги «д» то-


вуши сингаридир.

Jl
л:,-j*'.*.j*irv'ju':.:/■■Г'лЛ'/)?2!®*5ж[•«•Жг- ^л' 1^А
Л
О х О о о Я о Я о >

Ju 5J 2>
с*
-Я О .Я -Я о / -Я О х О х * О/ -Я О х

<>*■>
Л Ь c T 'J - 5
С ?Л С * Л
о > о J> о J» о Я О J1 о » о JI о >

i AJil Jub JLA Jii Jii JA b


-Я О х О / О / о J1 X О X х / х о

JlJ, -U i I J JJL J I

«ЗОД» ХДРФИ

Узбек тилида бунга ухшаш товуш йук,. «Зод» фат^али


булиб келганда, «зо» деб йурон укилади.

* О /
♦ ♦
ч Д «>! *

> О х О X

д ^~ ^2. r v 1а »,<а j ’J-

К,уйидаги сузлар талаффузига эътибор бериб укинг:


.Я О X ,Я о .Я О х >1 о J» Ox

сГАЛ->
. JL*-j сГ*->

19
V
I
1 V
«ЗАЛ» ХДРФИ

Узбек тилида бунга ухшаш товуш йук.

Л Л
о Я О О -Я о .Я

J J^3
J» о J» о

JOo
J- S i JJu
о Я

J (J А_> Ju

К,уйидаги сузлар талаффузига эътибор бериб ук,инг:


0 ^ 0 Я о Я о

Jу .

(J X j I 4 (J j - i JJu ♦

“ J*
~

«30» (ИЗРИ) ХДРФИ

Узбек тилида бунга ухшаш товуш йук,.

■’v"
>• О * J» о * * о > о J* О J» о

р-1-^ V,___ iLLt _iJlis>


V

о о Л O О > 0 ^ 0 ^ О S' О ✓ 0 ^ 0

f Ч а* J g la д j l a :^» ^ g Ik,» I j-$ ^ > I

( • _H^4 jrb*
x ^ 0 ^ 0

I* 1 ->k>•: - _■ 2-1 j I

К,уйидаги сузлар талаффузига эътибор бериб ук,инг:


J» 9о ^ 2 Оу О у у Оу у Оу у ОУ У

JT ^ ~ jr ^ ‘J ~ * * - ~ ‘J -^ _ _Г* ^
О У ОУ ОУ О У О У ОУ о
fj-C-1 - j^ jl ‘j - ^ > - J ^ j

Шунга кадар ёзилган арабча сузлар мад (чузик унли)


сиз эди. Энди арабий калималарнинг мадли куриниш-
лари х,ам келтирилади.
МАД ХДРФЛАРИ
«Мад» сузи лугатда чузиш, узайтириш маъноларини
англатади. Мад ^арфлари учта: I «алиф», J «вав»,
«йа».
«Фатх,а»дан кейин «алиф», «касра»дан сунг «йа» ва
«замма»дан кейин «вав» келса, чузиб укилади. К,уйида
улар билан танингамиз.
> 1 j» 1 о 1|
♦♦ ♦♦ L♦ J » 1
У [3 LS*»i
1
* 1 > i > 1
A A
<_5*“ C 5 ^ L s-♦ JJ is
1 1
1 > I J 1

1Ь <J* b y > - i^
У-* 1 1
1 > i >
L- JJ L$j '3 J J cS j 0
^ 7 1 1
*• 1 >
♦ A A L i
^2+40 U > -* 7
1
* 1 я J»
Lp li U*
J r J r
*♦♦ i •

li li > - li-
>* s*
я I * i >< i
L® У 15
J-*
-Я i 11

La JJ cS j 'j У U
1
> i
j-*♦♦ L>
♦♦
« А . - А - . А . . Л « А » . « А * « А » « А » . » А » . « А » » А »

ш т 0Ш т Ш Ш Ш Ш !

I; LS* У> L> cr*. JH L. i_?i J4

'J U? JJ У L*
>*

L» СГ* b~

N L>- y>- I*

J* J j
I *

^ cS j >® J <_И JJ li c^ -5 j--9


i
I >
L$j 4_S^ -? J
i

A
Lp J"
i
i j>
L^3 (_$ I j^<5> LU j]& Ls^

Юкоридаги дарсни дикдат билан урганинг. Зеро, бу


мавзуни пухта узлаштириш кейинги дарсларни у р г а -
ниш учун пойдевордир.
Я о ' Я О s' ' Я a Я s' О

AM. * >wwU

Я о Я Я о Я Я о Я Я о Я

Oj- 1----i О

О О' J -
Я о s- о Я о ^ о

О ^

^ о Я о Я Я о Я 1 ^ 0 1 > о Я \ Я о Я

^ ъ Л - £ ' 1 1 1 U J U ! 1 ^ : l J I 1
s'
i ^ i i

1 о Я 1 О -Я 1 о > 1 о JI

< jL s ^ a J L > c - ^ o L o
s' sS X ✓

ss Я о Я ^ Я о Я s' * О J* / >» о J*
» ». •
О л _д -< а Л -л 0
s S s' s'

Я Я о ✓ / ^ > О / о 1 о >Я о 1 О


О jJ lia . J ^ -v 2 -L > 3 v ll—> L a^ 5l L > t —«о
s' s'

^И < J♦*

о о о о о о о о

■ i ^
ТАШДИДЛИ ХДРФЛАР
Ташдид белгиси: (w). Араб тилида икки бир хил х,арф
ёнма-ён келиб, биринчиси сукунли, кейингиси х,ара-
катли булса, ёзувда уларнинг бири ёзилиб, устига (ш)
ташдид белгиси куйилади. У ундош ук,илганда икки-
лантирилиб (иккита цилиб) укилади. Ана шу иккилан-
тириш белгиси «ташдид» дейилади. Масалан:
/ ^ / X ^ ^

^2-9 o j j
S’
s' * S'

^JaP '
s'
A

r ^ -

»< >1 *> / ^ >fl s s* £

Aj -j ^=>9 - r s't *
-r*
* J> " * > ^ ?

< 3 jj
C ^
* J> * Л / ^ >я ^ *
JL *.
r~ /

S' ** 2

j j - ^
J -4 J-1 5
s' r ^ -

>я -Я
О ** s' s' О <J* s' s'

‘J ^ jr ^ - > j j JJ

О X /

i2.A .J j b 5 > y

27 ГУ
1v 1 v
о ^ о * О S** У У JI

J
о *
• и
0"~" Г*— *
О ** у s } о
_
*•
JJ- и- jL ^ o JbcL
о

J- iLu?
# •• а *.

J I

ТАНВИНЛИ ХДРФЛАР
Х,арф усти ё остидаги бир хил икки х,аракат белгиси
«танвин» дейилади.
Танвин белгилари:
* _

Усти ёки остида танвин аломатларидан бири келган


харфдан сунг бир сукунли (х,аракатсиз) «нун» ортти-
риб укилади. Масалан:
о * о л ^ ^

(ol)-l (о ')-' (o l)-l

Ь I L>- Ь- Ь- U U L I

li* Lls> Qp Ls^ Ls^ Li l~o 1j ’J

L U U L. N IS' IS li
28 ГА
-7-
±_itfh_j__ -a » .. ^ . 1#fcr 1 # r i# r -1
£ i ^ v i A j ИКпМЯмД М ^ лЖ у'Ш л

♦ •
j
i j*
Сs? С с ff *

< • ♦
J» is l_r^> (_ r* J J
< s* #S H «S г* # «S

i S
0
J 0 f J ^ 0
If if if ^ j! If

<•p d> fy

djB fiTjj fy 0 fy *»

J^> C-> Ц^ > I


с с с •

£ fy (, s> 0 6}

fy

t L is (_r^ cA a- J J
<Qi <j> rfja dja <я tfp <Tp

cS 0
J 0 r J ii J c -3

<» Ox О S' ^ 0 s' *> 0^ 0^ if a ^


d-»j i <lJJ-3 L j ^_3 >
V____ ^ - J L. j j
& *

<£0 ✓ 0 ^ ^ О z' <0 0 •" 0^ if a ^


^ j- i? IS <г>* IsJ
♦♦

^ О ^

Li

Lt

О о у

CJH J 15J *

29 ГЯ flHpsfwi 3?Зй^зЯР583 rv* д^йДт *. w.о


ТАНВИНЛИ ТАШДИД


О Ji о

( ) ‘-г’-> ( u r r ’- j ) (< > с -и ) *-!->

U5 'j-*.
- К

fy О <(> о о
; ■*

г J
JJ ' ОJ
I о <*> о * о .Я

L
О/ О о Я о Я

Jl

J1
"?Т - > t.
J -
y£2_»
'j-fr
<o>
о Я о Jl
NJCL-

АЛИФ ВА ХАМЗА
Алиф ва х,амзанинг туккизта куриниши мавжуд. Бу
шакллар К,уръони каримнинг турли нусхаларида уч-
райди. К,уйида улар билан танишамиз.
С е-

I L I I
ь г-к
Л ж . •' ■л л [ - % » - ■ л.л «,v. •:
ШШ
Я Я а ^

JJ-* Lo J^ L L r
О f О S Л Я о Я * О
я. *■ С

JJ-* L o А _> - и ь i
о -Я

<^jLS
о Я а Я О * " Я о o' ^ Л О о fi Я о Я

jJ^ J с- * .!.« ■ . с . с
Л
ёг^З-* C r f jH
О ~ ^

js t. j ;l- * ii HIS V
r"
о f, а О
с
л—^AJ
l T

Я - I Я ~ I - i - \ - >
£■ s-

я я
s. S- S. А
^ S •
I 1

< 0^ -1 Я о Я Я о Я Я O £ о ' >Я О ^


S ^ ljJ s- L> £■ s- С А
th \ >

*~ я* Я~ Я s' Я ~ Я ' л - J>


t- j jS £•

(? Я о Я о ss a
С

J ^ 8 \j* \ S. ■ j^ J l

| Я о Я I о Я I ' О Я Я о Я a

1л \ La I £.
-y>^> 1

Чу Чу *у *у Чу .у
П
iv-|
С в J I iT о I С О С I

« ^г
l*~ 1
О<" «0>

- С ■* с - ^ Г ■5 О
♦*
++
гГ — «Г 1Г —«Г «Г —в' <* - * tr еГ —
о

о 1Г О* -Г <■о <■ •( с <


К| о

_ (Г в' _ 1Г |Г - 1Г

1 - I -

JT>
V f о в"
Г
о

Сг**Р
Л п гГ пН п гГ п гГ

rf^ -c e-f^-C c'" f jT' 1 ffff


<Оir о

f l r 5? ГГЯ т-К Я
в" О

п n-r=T- n с^ТГ п -<т6~с


?
о S' <
ег-ГГ
л П н п о tf" с
С О <г г о < о
ТОЙ МАРБУТА
«Той марбута»нинг асоси «<—>» ундоши куриниши-
даги «те» О») х,арфидир. Бу аломат муаннас (аёл)
жинсига далолат к,илувчи сузлар охирида кулланила-
ди. Мисоллар:
<я О 0>

О
I

Ь
•*
*
• ++ •
(ft
••
/
I
о ^
< U 2 -> аЛ
- I
I I
*5* I а о I ()
**♦ 0 -
\ s - г д I о ^ >

ЁЗИАМАСА-ДА, ^ИЛАДИГАН
ХДРФЛАР. АЛИФИ МУ&АДДАРА
(ОРТТИРИЛГАН «АЛИФ»)
Устига фатх,а аломати билан тикка ёзилган алиф
х,арфи худди алиф каби чузиб укилади.
О I ~ \ 9 \ ' * I I о I О р о I О ^ О I (? I

,>SL! dJUS I Jl* OI V s O -^ -j ( ° ^ 0 *^\


О I I О I о
i

й о и МУКДДДАРА
(ОРТТИРИЛГАН «ЙО»)
Суз охирида келган касрали «4_»дан олдинги х,арф
х,ам касрали булса, «4_»дан кейин бир «йо» кушиб чу­
зиб ук,илади. Бу белги Усмон Мусх,афида бундай кури-
нишда келган: шарти шуки, ундан кейин цатьий х,амза
келмаслиги лозим. Масалан:
ГГ
>$4; i Ъ>аш
дека!

вови м у к а д д а р а
(ОРТТИРИЛГАН «ВОВ»)
л

Калима охирида келган заммали « 4 _ » - «^а»дан


л

олдинги х,арф х,ам заммали ёки фат^али булса, « 4 _ » -


«х,а»дан кейин бир «^» «вов» к,ушиб чузиб укилади. Бу
аломат Усмон Мусх,афида кичкина «вов» куринишида
келган. Бунда х,ам шарти шуки, ундан кейин к;атъий
х,амза келмаслиги лозим. Масалан:

ЙОИ АДИФИЯ
Калима охирида «фатх,а»дан кейин нук,таларсиз кел­
ган «йо» ундоши «алифи мак,сура» дейилади. У чузиц
«а:» тарзида укилади. Масалан:
Шунингдек, к,уйидаги сузлар уртасида келган «йо»
х,ам чузиц «а:» к,илиб ук,илади:
I I О JI

I Wа *♦^ •^ а С* I Va s
и
I Vа ♦♦^ V
\ \, аV * ^ I йW ♦♦)

ВОВИ ААИФИЯ
«Фатх,а»дан кейин келган «вов» ундоши х,ам чузик,
«а:» к,илиб ук,илади. Масалан:
I < И| ^ <5» I „ Ь \ ^ ^ I ^ I ^
I j_ > J ОJ *Л _Р О ОJJ-ST Ь О^ J о^ J L s ^
s'

ЁЗИАСА-ДА, 5 ^ и л м а й ди га н х д р ф л а р
Ушбу сузлар бошидаги «алиф» х,арфи «вов» билан
ёзилган булса-да, «вов» мад цилинмайди. Балки оддий
замма каби уцилади. К,уръонда улар устига ушбу бел-
ги (о) к,уйилган. Масалан:
' * j *

e S fjl C jN jI
Шунингдек, сузлар охиридаги калималарнинг жам
(куплик) аломати булган «вов»дан кейинги «алиф» х,ам
уцилмайди. Масалан:
J у О 5 ' о J I J ^ i
i i ijJ ii ijjwo i

Куйидаги мисоллар каби сузларда хам уртадаги


«алиф» ук,илмайди. Масалан:
0^ 0
0 ^ 0 9 s' о ** 9 0 9 0 9 9 9 0 ^ 0

<j AJlJ I 4_L-J с О I

О >Я О / О / О >fl >я / >fl о / I о

+*А (3 ) | 4 iilj4^^Jl j l
Куйидаги мисоллар каби сузларда х,ам уртадаги
«лам» укилмайди. Масалан:
9 ' Z 9 ^ ' J>^ i
.J u ^ jJ l < ^ a JJI <J ^ - jJI < -O.

9 ' & " ? ' i -'

4 J ^ ^ < ^ -fl-A ^ 2 -j I 4

Ji " 9 ' Z ^

4 С Jl 4 4.
r H *
Ul Jл )а 1 I JUkJl

9 9 ' £

4 iJi ^ _ A 4 1
/- Jl

< <.. !I J _ A J
> / £>

Jl J-*
К,уйидаги мисоллар каби сузлар цушиб ук,илганда,
аввал келаётган суз мад х,арфлари билан тугаган бул­
са х,ам, кейинги сузнинг бош х,арфи билан ёпик, бугин
х,осил к,илгани учун улар к,иск;а унли каби ук,илади.
Бундай х,олларда иккита х,арф ук;илмай тушириб цол-
дирилади. Масалан:

^ j J l I J l* J a _ 5 > e J 1 L<o < I L o 4 ta X - L J I I A a

35 ro
v -V —
о о ^ ° Я Я I <»

Ж 4и-Ы 1l*j*L, ^I^JIU-LaI <r ~/yit_rJL,


я ** Я о

оs о

I О я 3
r i 5 J l l y J l ‘ 4 > i JL Jll_ r 5J ‘ J o l I j J I S ‘ J l^ I IjJ li

kjJ 2 S' S' S* \ J* I S' S' \ Ф ^ /

■1.Л/3 1I 1^-L-O-P^ 4 0 I i^ ш) 1 ^ * 0 J-Ls^aJ I l^ -4>ws_3

ВАСЛ (КЯ11ИБ У&ИШ)


«Васл» деб икки, уч ёки турт сузни бирга к;ушиб
ук,ишга айтилади. Васлали алиф устида Р (х,амза) бел-
(.

гиси булмайди ( I). Васлали алиф бундай шаклларда


SO

келади: I, I. Икки калима бирга кушиб ук,илганда, х,ар


доим уртадаги бир, икки ёки уч х,арфи укилмай кола-
ди. Мисоллар:

/^.N1 jJU l IJLAJ <^ J 1)& Ij «/a 11LSJla I


~T~ i \ ** i " -

Я s S J O * Я I

‘JL3 o
JL * 0JL3 I 4-JUI
я

o s о Я

36 ri
ВА&Ф (ТУХТАШ)
Вакф - «тухташ» демакдир. К,уръони каримда вакф
аломатлари куйилган уринларда бироз тухтаб, на-
фас олинади, сунг тухташ аломати олдидаги сузларни
ук,иб тугатганда, урнига к,араб, ё сукун, ёки алиф, ёхуд
♦♦
сукунли «х,а» (О” О) билан вакф килинади.
Сукун билан вак;ф килишга оид мисоллар:
J о Я

о j о j

& s' 2 ^ s' f ^ s' \ & \i s' & S' S '

о^ o L>- ® Ljl_p ^ L>Iy j ^ \ JuI


Ii "
0 .5 J L e -л Uy IjuI

МАД (Ч&ЗИШ)
Мад - «чузиб укиш» демакдир. К,уйидаги мисолларда
«алиф», «вов» х,амда «йо» х,арфлари устига мад белги-
си (~) куйилган. Улар турт х,аракат микдорида чузиб
укилади.
-I I -

t S- I < £■

-я - l - I о s» _

- J - J
4 £-
—л. -а » -» - iis/*4 fr •>- д/\в> 4^ -> jf^S^

3T'V« v:.k *!':


,o ;*'-

ИДРОМ
Иккита кетма-кет келган сузларнинг биринчиси су-
кунли «нун» ёки «танвин»нинг «нун»и билан тугаса ва
| •* О "
иккинчиси j j х,арфларидан бири билан бошлан-
са, мазкур «нун»ларни уша х,арф ичига киргизиб укиш
«идгом» дейилади.
Идгом икки хил булади: 1. Гуннали идгом. 2. Гунна-
сиз идгом.
л
1. Гуннали идгом х,арфлари туртта. Улар Ju сузи-
даги х,арфлардир.
j? ° -
Сукунли «нун» ёки «танвин»нинг «нун»и сузи-
даги х,арфларнинг бирига йуликданда уша х,арф ичига
киргизиб димог билан ук,илади.
2. Гуннасиз идгом х,арфлари иккита: J - j
Сукунли «нун» ёки «танвин»нинг «нун»и ушбу х,арф-
ларнинг бирига йуликканда уша х,арф ичига киргизиб
Jig гуннасиз ук,илади.

(drfjHa-O drf

Ж 0~*j) dr0)
<>-)

I <0i

1 38 I ГА
И&ЛОБ
С у к у н л и «нун» ё к и «тан ви н » н и н г н у н и «бе» ^ а р -
ф и г а йулик,са, «нун»ни «мим»га а л м а ш т и р и б , д и м о р
^

б и л а н ук,иш «ицлоб» д е й и л а д и .
/* ' • * ' \ " *
VJ■» / у ^ *i А 1 J\ £ \< AaJ
а' °
/\ у \ °
^ \
/

К,уйидаги сузларда д !!1 лафзига бир «алиф» кушиб |р>


ук,илади:
o' Я о X Я o' Я о

‘ (.•kiX-i) 4-Ш
- Г О o' J> о x JJ О /

< dJl 4J J I 4JU 1Ju*^2-d

O'

♦ f ils jp . *U I dJ
1
o' J1 £ x -Я X I »* о >

IA . \л £ - 1 4 -> IJ L A 1 i-> L ^ p K-alal

МУКАТТАОТУ &УРЪОНИЯ
К,уръони каримнинг айрим суралари к,уйидаги суз-
лар билан бош ланади.

Фj. J1 0 j . J i J1 Ф Ji

* ~ i> ф *1 *
C j^ * “ ^ u u. iL s ? L> L a t a i l s '

|>
ИМОН КАЛИМАЛАРИ
Щ ТОЙЙИБА КАЛИМАСИ Чмв*
9
и 9
•* * <

4-s*J2Д-л-Ь
1 I
*UI 4ill VI a JI V
^ S’ s

71a илах,а и ллаллох,у М у х ,а м м а д у р росулуллох,.


Алловдан узга илох йук, Мухаммад (соллаллоху алайхи ва сал-
лам) Аллохнинг элчисидир.

2Н1
е*гЯ

Оl i e - <jl i i l l VI dJI V j l J ^ J i l
А ш х ,ад у а л л а и л ах ,а и л л а л л о х ,у в а а ш х ,а д у а н н а
М у х ,а м м а д а н ъ а б д у х у в а росулух,.
Аллоадан бошца илох йук деб гувохлик бераман. Яна Мухам­
мад (соллаллоху алайхи ва саллам) Аллохнинг бандаси ва элчиси
эканликларига гувохлик бераман.

ТАВХИД КАЛИМАСИ it
т*
-LO-aiJl
s' s- 4-oJS
s-
I 1
iik ji H ^ k j i v IjJ»3 Я 11 vi aJI v jji 4^1

s’

А ш х,аду а л л а илах,а и л л а л л о х ,у в а х д а х у л а ш а р и к а
лах;. Л ах у л м у л к у в а лах,ул х,амду йух,йи в а й у м и т. Ва
х,ува х а й й у л л а й ам у т. Б и й ад и х ,и л х о й р у в а х,ува ъ а л а
кулли ш ай и н к о д и р .
Аллохдан узга илох йуклигига, У Зотнинг яккаю ягоналигига ва
шериги йуклигига гувохлик бераман. Мулк хам хамду сано хам
Уникидир. Тирилтирадиган хам, улдирадиган хам Удир. У Зот хеч
к,ачон улмайдиган доимий тирикдир. Яхшилик (бахт-саодат) Унинг
измидадир. У барча нарсага к,одир Зотдир.

РАДДИ КУФР КАЛИМАСИ Щ *-

йг3L i dL d j l I $ ^ .ib l^\ J l ^ I jl


V 5 liJI c J l d jl ^ T v UJ
А л ло х ,ум м а и н н и а ъ у з у б и к а м и н а н у ш р и к а б и к а
ш а й ’а в ва а н а а ъ л а м . Ва а с т а г ф и р у к а л и м а л а а ъ л а м .
И н н а к а а н т а ъ а л л а м у л гуйуб.
Ё Аллох,, била туриб Сенга бирор нарсани шерик к,илиб к,уйи-
шимдан Узингдан панох тилайман. Билмасдан ^илган хатоларим-
ни кечиришингни сурайман. Албатта, Сен барча нарсаларни бил-
гувчи Зотсан.

ИСТИРФОР КАЛИМАСИ ш .

J
I .a il
^ o jJI <UI (._‘ 4 - o I L L a ^ > ^1 IJ^oX-
^ o i l dJl V ^ j JI c jjjl ^ 3 ^ jJ I

А стагф ируллох,, астагф и руллох,, астагф и р у л л о х ;а м и н


к у л л и з а н б и н азнабтух,у ъ а м д а н ав х о т о а н с и р р о н ав
ъалан и й ах,. Ва ату б у илайх,и м и н а з з а н б и л л а з и а ъ л а м у
ва м и н а з з а н б и л л а з и л а а ъ л а м . И н н а к а а н т а ъ а л л а м у л
гуйуб.
Алловдан магфират сурайман, Аллохдан магфират сурайман,
Аллохдан барча к,асддан цилган гунохларимни хам ёки билмасдан
к,илган яширин ва ошкора хатоларимни хам кечиришини сурай­
ман. Унга биладиган гунохдаримдан хам, билмайдиган гунох,ла-
римдан хам тавба киламан. (Ё Аллох,) Албатта, Сен барча гайблар-
ни билгувчи Зотсан.
4 фт ТАМЖИД КАЛИМАСИ

J^ > V ^ 1 il l! 3 ilJ I VI i i l V 5 J j 1 U J I3 aJJI


LL; ^ Лл li ji ^ 1 J jl vi sp v 3
1т 4, ;L> 0 . J i J L ^ L i J L -ijsi jU J V I v
|U-1>3 ^Ib aJJI 4JJI aJJI ^
С убх,аналлох,и в а л х ;а м д у л и л л а х ,и в а л а илах,а и л-
лаллох,у в а л л о д у а к б а р . Л а х,авла в а л а к у в в а т а и л л а
б и ллах,и л ъ а л и й й и л ъ а з и м . М а ш а а л л о х у к а н а в а м а
л а м й а ш а ъ л а м й а к у н . А л -и м а н у и к р о р у н б и л л и с а н ва
т а с д и ц у н б и л ц о л б и б и м а ж а ’а бих,и м и н ъ и н д и л л а х ,и
М у х ,а м м а д у р росулуллох,и со ллаллох,у ъ а л а й ^ и ва сал-
лам .
Аллох барча айбу нуксонлардан покдир, х,амду сано Аллох,га-
дир, Аллоадан бошк,а илох, йук;, Аллох, буюкдир. Куч х,ам, кувват
х,ам олий ва улур Аллох ёрдами биландир. Аллох таоло нимани
хохдаса, бул(а)ди, истамагани булма(й)ди. Имон - Мухаммад (сол-
лаллох,у алайх,и ва саллам) Аллох таолодан келтирган нарса(лар)
ни тил билан айтиш ва калб билан тасдикдашдир.
HVyi
о>т> МУЖМАЛ ИМОН <ШФ
№£>
9 о> 9 „о

4_л1$о*-1 OJLa_9^ Aj Lo^ j L LxS" 4_Ul> O-Lo

А м а н т у биллах,и к а м а х,ува б и ас м а и х ,и в а с и ф а ти х ,и
в а к о б и л т у ж а м и ъ а ах,камих,и.
Аллохга Унинг исмлари ва сифатлари к,андай булса, шундай
имон келтирдим х,амда Унинг барча х,укмларини к,абул к,илдим.
тт®
Ж Щ :й ш § р*.. .«а*!-7!**. .
уЖ1

МУФАССАЛ и м о н Ш
И*-'о

j ^>V! <a_aJL5^ ^JUL


O^-oJ! Лл-> (3--0 ° 0
А м а н т у б и л л а х и в а м а л а и к а т и д и ва к у т у б и х и ва ру-
сулихи вал й ав м и л ахи ри вал ц о д ар и хой ри хи ва ш ар-
р и х и м и н а л л о х и т а ъ а л а в а л б а ъ с и б а ъ д а л м авт.
Аллох,га, Унинг фаришталарига, китобларига, элчиларига, охи-
рат кунига, такдирнинг яхшию ёмони х,ам Аллох, таолодан экани-
га, улгандан сунг к,айта тирилишга имон келтирдим.

ТАЖВИД САБОКДАРИ
Араб алифбоси 29 харфдан иборат булиб, ундаги хар бир
х,арф алохида, суз бошида, уртасида ва охирида келган
шаклларга эга. Х,арфларнинг 23 таси хар икки томондан бош-
к,а харфларга кушилиб ёзилади.
Мисол: c-fl. < -ft. <i
Ушбу 23 та харф лар куйидагилар:
i <_9 4 4^ 4^ 4^ 4 4 4 4 4^ 4^ 4^ 4'*—
•* 4 4ц—*

с5 40 ‘6 ‘I®4J ‘сЗ
К,олган б та харф эса фак,ат бир томондан кушиб ёзилади:
^ tj ij t ^ J
Мисол:
(з_ 3) (з_з> (j- j) ( i_ i ) ( j- 0 ) ( L I)
Ушбу 29 харф иккига: истеъло ва истифола харф ларига бу-
линади.
Истеъло - тил оркаси ни танглай том он кутариб, йугон
талаф ф уз килинадиган харф ларга айтилади. Истеъло харф-
ларини талаф ф уз к,илганда улардан кейин келган «а» фатха
харакати «о» деб укилади. Улар куйидаги етти харфлардир:

ЗЙ1 43 tr ж ® ЯР*
• • • >l3• • ‘L
• • • • # + ## +‘с#?# • ‘о
• •^• • ‘С
•••*
Улар ушбу ж ум лада мужассам:

■1о9 iajucg

u-^aS <■-iofl9 t<_> t ‘


Ю корида санаб утилган 7 та х,арфдан боища х,арфлар ис-
тифола х,арфлари дейилади. Истифола х,арфларини талаф фуз
килишда тил оркасини кутармай, ингичка килиб укилади.

КААКДАА
К,алк,ала х,арфлари 5 та х,арфдан иборат булиб, сукунли бул-
ганда, улар тебратиб укилади.
Улар куйидагилар: ^ to
о °
Улар ушбу ж ум лада мужассам: J^-JnS
М исол:
" | -* ' ° ' f '0 - ° JJ j -» | ^ ?. -
6|^i x lo ) 6
Сукунли «нун» ва танвинда туртта коида бор:
1. Изх,ор 3. И д р о м
2. Ик,лоб 4. Ихфо

И ЗХ .О Р
«Изх,ор» сузи лугатда «билдириш» маъносини, истилохда
эса сукунли нун ёки танвиндан кейин куйидаги 6 х,арфнинг
бири келса, нун ёки танвинни билдириб, руннасиз укилишига
айтилади.

i О iP
i ‘t ‘С it
М исол:
И Д РО М
« И д р о м » сузи луратда «бир нарсани бонща нарсанинг ичига
киргизиш» маъносини ифодалайди. Истилохда: сукунли «нун»
ёки танвин к,уйидаги и д р о м х,арфларига йуликданда, уни
узидан кейинги келган х,арф ичига киргизиб, таш дид билан
уцишни билдиради. Мазкур х,арфлар 6 та булиб, иккига були-
нади: руннали идгом ва гуннасиз идром.

РУ Н Н А ЛИ И ДРО М
Руннали идром х,арфларида овоз д и м о р орк,али талаф ф уз
цилинади. Улар куйидагилар : ^

Улар куйидаги калимада мужассам:


Мисоя:

of w Г
*— J bО i>° 0 liol <— l i j Uj
о
*» w |
' ^ | ♦♦ ♦ 7 ^ 0

J ^iL*J ^--- j kA-Qj 0 Aj J3-° *03 6 *

Р У Н Н А С И З И ДРО М
Гуннасиз идгом х,арфлари 2 та. Улар: J ва
Мисол:
л С л

(НО о * 4j J j Lo

МАШ&ДАР

" 0■

1>4^ 1>°У сУ * <■

0*3 " ^ о
w w 0

<— i H ^ o ? 0 (У
"0J -
0
45
-гг
и&лоб
«Ик,лоб» сузи лугатда «бирон нарсанинг ю корисини пастига,
унгини чапга, ичини ташк,арисига угириб к,уйиш» м аъносини
англатади. Истиловда эса, сукунли нун ёки танвин «ба» ^ар-
фига йуликканда, «нун»ни «мим»га алмаш тириб, гунна билан
укиш. Мисол:

^ ■ Л ,Л < 0 ,)

ИХФО
«Ихфо» сузи лугатда «яшириш, сир сак,лаш» м аън олари н и
англатади. Истиловда эса, сукунли «нун» ёки танвин 15 х,арф-
нинг бирига йуликданда, «нун»ни уша харф нинг ичига (яъни,
м ахраж ига) яшириб, гунна билан укиш.
Ихфо харф лари куйидагилар:
«Мад» сузи лугатда «чузиш», «узайтириш» маъноларини анг
латади. Истиловда унлиларни 2 х,аракат ва ундан купрок чу
зишга айтилади.

М ад етти хил булади: л


1. Табиий мад H iJ j\

2. Мад муттасил р L>

3. Мад мунфасил UiС

4. Мад лозим
-» I 0 ■»
5. Мад ориз

6. Мад лин лозим


.о; о
7. Мад лин ориз

ТА БИ И И МАД
«Алиф» сукун булиб, ундан аввалги х,арф ф атвдли булса,
«вов» сукун булиб, ундан аввалги х,арф зам мали булса, «йо»
сукун булиб, ундан аввалги х,арф касрали булса ва сабаби
мад келмаса бир алиф (икки х,аракат) микдорича чузилади.
Бир алиф икки х,аракатга тенг. Х,аракат - ёпик барм окни
уртача суратда очиш ёки очик бармокни ёпиш билан улчана-
ди.
Сабаби мад - х,амза билан сукун булиб, х,арф мадларнинг
бир алифдан ортик чузилишига сабаб булганлиги учун саба­
би мад дейилади.
*f.bAajsiWt/к е я ЛГ-.ФгЛ Wiiiw'Vr. i:lvI-ЖЯ'
.'а*!*;'!*'».'?
МАД МУТТАСИЛ
«Муттасил» сузи «цушилган», «уланган» деган маъно-
ларни билдиради.
Мад х,арфи сунгида сабаби мад х,амза булиб, иккиси
бир калимада келса, мад муттасил булади. Мад мутта-
силни 4-5 х,аракат чузиш вожиб. Мисол:

О З У Ш1 4p L>

afauil: О*

10 —
- -»o-« I - "o' -*
s ;i^ >=■ ^tJT*

МАД МУНФАСИЛ
«Мунфасил» сузи «ажратилган», «алох,ида» каби маъноларни
англатади.
Мад х,арфи сунгида келган сабаби мад х,амза булиб, у узи-
дан кейинги калим ад а келган булса, мад м унф асил булади.
Мад мунфасилни 2, 4 ёки б х,аракат чузиш жоиз. Мисол:
л

d L♦♦Uс IL♦Ii-a
♦ jL
l UIс
03> Й 1 i $ l ; j i
" J, 0 С
I

ИДРОМ Ш АМ СИЙЯ
Идгом ш амсийя - алиф-лом ( J l ) дан кейин 14 та ш амсийя
х,арфларининг бири келганда ломни кейинги х,арфнинг ичига
киргизиб укиш га айтилади. Идгом ш амсийя х,арфлари куйи-
дагилар:
• «••••§##$#$######•••• • *

О J ^ ^ С? С?
• • •

48 iA
■sr~
Щ i^ i 4^>jji j^3ji ^±s\ ^ u
'j& } \ 4 ik ii j^ Iji ;iiii ^ J ji > 111

p lii u llil :ы ' i£ ii 4 _ Iii 4 ^ iji


j f l j l 0 ^ i

(Ц У 1 J^U J!

<*_^&jJl ^J_>-jJ1 j-ojJ! 1 jJb

£b ^_&ллЛ £b l^j^JI ^Jb vJo^^J! ^Sb

jh.\a\\ iJ U a fl jj.^11 ^Jb j-LzaJI ^Jb

4 ^ il)i ^ 4 4 iii ^

ИЗХОР КДМАРИЙЯ
Изх,ор камарийя - алиф-ломдан кейин 14 та к,ама-
рийя х,арфларидан бири келган вак;тда ломни билди­
риб укишга айтилади. Изх,ор к,амарийя х,арфлари ку-
йидагилар:

с5 3 f J

J> ^JI £pJI J ^ J I lL i\ ^ V l


^ Ox- ^ Ox- J? Ox- 0^ 0 Ox-

^ i ^ iji jiiJi ^ lI ji ;u i
JJ 0 0-x

jJJI Ija jJ I J^ II dO
3 ip l dJL 3^il d ji b ^ j'l U i^UJI U
63Sujl ^ J J 3JI ^ V l 1* J j

t4
-V—
^ LJl U Jl VI ^ 03>15JI 0 I ^ > J I J £
jij^ \ з-й>з ^
^ J u il v j I^V
ж
МАД Л О З И М
Харфи мад сунгида сабаби мад сукуни лозим булса, мад
лозим булади. Мад лозим ни олти х,аракат (уч алиф) чузиш
вожиб. Мисол:

‘о ^94 ^ Ls (^ * L- ^ *— u*2-0-^
j j J U J I V3 < - ^ l l j l Y3
*- -A- AAAI
o~i .<JlS
j fV J J I ^Jl ч-- ( j tft^o f>V J J I <-- ^Jl

М АД О Р И З
Харфи мад сунгида келган сабаби мад сукуни ориз булса,
мад ориз булади. Мад оризни 2, 4 ёки 6 х,аракат м икдорида
чузиш жоиз. Мисол:
^ I 0 ш " \° ш
^ 1 ^ oJLxJ!
^ lj| dUU 0 p$d ^jul^
J
J> I о "

О З 'Ч '^ 6 5 -Loou 0 3 .oJuu и ^ Ь - jj 0 3 /^ .


J о ..
0^
J I » » " s* ' * I 0 Г.
03^^° o3"° v •• О з^^0 ЬЬ^ГУ о з Ь" *0"
оз^^^. и зо -^ оз^^- из^^° o 3 ^ '”’v о.
: I - 0- : ^ f° c' : j " Л

<w)3-i~<x-*-j о з^ з^ . из^ 03^


- i
J j Lo ; i^ p v j^ d h j3i ; l> ;u

50
-v V ’V ’ ’V ' ^7» ^ v * ’V’ ’v '
л _ I л
I » ' I <Г 1 0
еиГ^ JtH rPr Г*\
^ I -- _ -Я 0 ' _

М АД Л И Н Л О З И М
Сукунли «вов» ва сукунли «йо» харф лари дан олдинги х,ара-
кат фатхали булса бу харф лар харф и лин булади. Х,арфи лин
сукуни лозимга йуликканда мад лин лозим булади. 6 хар акат
м икдорича (3 алиф) чузиш вожиб. Мисол:

СА*' ^ <—

М АД Л И Н О Р И З
Харфи лин сукуни оризга йуликканда мад лин ориз булади.
2, 4 ёки 6 хар акат м икдорида чузиш мумкин. Мисол:
о ^ „ е - ~-
. о “ || - . 0 " 11 - • О ♦ 0 . о . 0
^мЛ*«'0JI ^ ^ ^ 0*1.

^ w
J <- wu ^
^ *’*
^ £ ^
<- О ^
о- £*"

-<— ^ j JI) <


.— i_
; p i l'y\± 4 111 i^ \i

«АЛ Л ОХ,» Л А Ф З И
«Аллох,» лафзидан аввалги х,арф заммали ёки фатхали булса
«Аллох,» лафзининг ломи таф хим (йугон) укилади. Мисол:
UJ Л UJ ^

4JUI - росуулуллоохи, 4JJ! - инналлооха


s* s'

«Аллох» лафзидан аввалги харф касрали булса «Аллох» лаф-


зидаги «лом» таркик (ингичка) укилади.
Мисол:
Ш WJ

- лиллаахи, 4JUL - биллаах,и ♦

.Ли .Ли (J^i5 .Ли j-ias 4Лл .Ли j j i .Л)!


Ли Д-oJu .Ли AJJj .Ли .Ли ^Jaj
♦♦ .Ли XlL
Ли 4j|jjb ♦♦ .Лл cJdaJ .Лл ^
aJJ! .4JU! O jjjjj t^JJI t^JJl

Т А Ф Х И М «РО» Х Д Р Ф И
«Ро» харф и 6 уринда тафхим (йугон) уцилади:
1. «Ро» харф и зам ма ёки фатхали булса:
л СУ^ п л . ^
о Л О | ♦♦ Л Л ^ i Л * ^

‘и З ^ 2^ 5.
2. «Ро» сукунли булиб, узидан олдинги харф зам м али ёки
фатх,али булганда:

‘и ^ У ^ з
3. «Ро» сукунли булиб, кейинги х,арф истеъло харф и булган­
да:
| t о ♦♦ ♦♦ ♦♦ о ♦ 1 ^ 0
.43^9 j^o
4. «Ро» сукунли булиб, узидан аввалги харф касрали булса,
касраси оризий (кейин пайдо булган) ёки касраси бошк,а ка-
лимада булганда:

\^ \? \ j ^ “i
5. Сукун билан тухтаган «ро» харфидан аввалги харф истеъ­
ло х,арфларидан булиб, у хам сукунли булганда:

jiaflJl ijL£
© I S i l S t i
6. Сукун билан тухтаган «ро»дан аввалги х,арф х,ам сукун
булиб, ундан аввалги х,арф зам мали ёки фатхали булганда:

Т А Р& И & «РО» Х Д Р Ф И


«Ро» харф и турт уринда тарцик (ингичка) ук,илади
1. «Ро» касрали булганда:

2. “Ро” сукунли булиб, узидан аввалги харф касрали булган

3. Сукун билан тухтаган «ро» х,арфидан аввалги харф х,арфи


лин булганда:

4. Сукун билан тухтаган «ро» харф идан аввалги харф хам


сукун булиб, ундан аввалги х,арф касрали булганда:

53 or
** V 1 V *
|А ь дА » .Л . 4Л . «А * А «А » .А . «А *

ш м
Х Д Р Ф Л А Р Н И Н Г М А Х Р А Ж Л А РИ
Х,арфларнинг махражи (харфнинг талаффуз кдлинадиган урни)
уламолар наздида 17 та:
1-махраж. Х,алк,ум (буриз) билан о р и з орасидаги бушлик,. Бу
махраждан ( t! ) (алиф олди фатхали, вов олди заммали,
♦♦ Л

йо олди касрали холатидаги) харфлари чикади. Мисол: L l j a l


калимасидаги «вов», «йо» ва «алиф» харфлари.
2-махраж. Х,алк,умнинг энг юкори томони. Бу махраждан р ва
О (хамза, хе) харфлари чикади.
3-махраж. Х,алк,умнинг уртаси. Бу махраждан ^ ва харфла­
ри чикади.
4-махраж. Х,алкумнинг энг олди. Бу махраждан ^ ва ^ харф­
лари чикади.
5-махраж. Тилнинг энг юкори томони билан унинг туррисидаги
танглай. Бу махраждан ^ харфи чикади.
6-махраж. К,оф махражининг бир оз олдироги. Бу махраждан
х,арфи чикади.
7-махраж. Тилнинг уртаси билан унинг туррисидаги танглай. Бу

махраждан с ^ ва харфлари чикади.


♦♦
8-махраж. Тилнинг унг ёки чап ёнлари билан ост-уст озик, тиш-

ларнинг оралари. Бу махраждан с ? харфи чикади.


9-махраж. Тилнинг уртасидан бошлаб, учигача усти билан танг-
лайнинг олдинги саккиз тишга кушилган жойлари. Бу махраждан
J х,арфи чик,ади.
10-махраж. Тилнинг учи билан олдинги икки юкори тишнинг
ич томони. Бу махраждан ^ харфи чикади.
11-махраж. Тилнинг учи билан танглайнинг уртаси. Бу махраж­
дан j харфи чикади.
12-махраж. Тилнинг учи билан олдинги икки уст тишнинг туби.
Бу махраждан C j t ^ t харфлари чикади.
13-махраж. Тилнинг усти билан олдинги икки юкори тишнинг
тепаси. Тилнинг учи олдинги икки ост тишнинг ич милкига ёпи-
шиб туради.
Бу махраждан t t j харфлари чикади.
54 Oi
» 4
яй к

14-махраж. Тилнинг учи билан олдинги икки ост-уст тишларнинг


оралари. Бу махраждан О t 3 t \ b харфлари чикади.
15-махраж. Олдинги икки уст тиш билан остки лабнинг ич та-
рафи. Бу махраждан харфи чикади.
16-махраж. Икки лабнинг ораси.
Бу махраждан ч_) c j харфлари чикади.
17-махраж. Хайшум, яъни д и м о р . ^ ва А харфлари ташдидли
булса икки харакат миадорича гунна килиоушлаб турилади.
Гунна - талаффузда товушнинг бурундан чикиши.

Х А Т М И Ц У РЪ О Н ДУОСИ
{ул cU o ^ j — vJl a) J ... ^

.^LtLaJl .*>11 c o l <l\j\ 1— If Ujj 4 ^ д а 1____ £J1

Буюк Аллох, рост сузламиш! Унинг олижаноб Расули х,ам рост сузла-
миш! Биз бунга шох,идмиз.
Раббимиз, биздан кабул эт! Албатта, Сен эшитувчи, билиб турувчи
Зотсан.
____S' ji ^ ___ -Pjj «>«11 J U j “OS* Jl13^1 d ___ 1
J p C-___ ilj tju ju j l C o l J ____(felj t-U>- j l C o l J ____feli

Аллохим! Барча х,амд Узингга хос! Барча шукр хам Узингга хос!
Барча ишлар: ошкорасию махфийси Узингга кайтади. Сенгина
хамдга лойикдирсан! Сенгина ибодат килишга лойикдирсан! Сен
х,ар нарсага кодирдирсан!
1c U j uNb j - l i l c l__ )j t
o liu u ilj J ___Й } j U J b J___l i l d J j

Аллохим! Имон учун Узингга хамд булсин! Ислом учун Узингга


хамд булсин! К,уръон учун Узингга хамд булсин! Мол-мулк, ахлу
оила ва сог-омонлик учун Узингга хамд булсин!
d U U lL - Ц -Л- e ^ l d J

Эй Раббимиз, Сенга юзингнинг улугворлиги ва салтанатингнинг


буюклигига муносиб хамд булсин!
C ol c l___1j ij^ J j b j ^ l j o l^ e ___ *J1 j j j C ol t - u i l c i— 1 |в-Д11

‘Jp* ilj ^ 1 ^ o l ‘«w M d ——I j_____________________________ ^ : **

' * 'ii; 4 ^ __ ^ 5 4 ^ j&!5 ^juJj


55 00
-гг- y / '57*
.Col 4Л ^ C-__ >1 < C - J L o j О '___«J
Аллох,им! Х,амд Сенга хос, Сен осмонлару ернинг нурисан. Х,амд
Сенга хос, Сен осмонлару ер ва улардагиларни коим килувчи-
сан. Хамд Сенга хос, Сен х,аксан. Ваъданг х,ак, сузинг х,ак, Сен­
га йуликиш хак,. Жаннат хак, дузах хак,. Соат хак,. Набийлар х,ак,
Мухаммад (соллаллох,у алайх,и васаллам) хак,. Аллохим! Сенга тас-
лим булдим. Сенга таваккул килдим. Сенга имон келтирдим. Сен­
га кайтдим. Сенинг ёрдаминг ила хусуматлашдим. Сени хакам
килдим. Менинг аввалу охир, хуфёнаю ошкора килган килмишла-
римни магфират кил. Мукаддим (олдинга куювчи) хам Узингсан,
Муаххир (оркага сурувчи) хам Узингсан. Сендан узга илох йук.
•o ljiiij i S j - \ i i i l l b j J u ii iu ^1»
Аллохим! Бизни Исломга хидоят килганинг ва бизга х,икмат
(суннат) ва К,уръонни ургатганинг учун Узингга х,амд булсин!
n i l dUj Q j p L 4 * & d o > L J U jp JU ^ jlll

Аллохим! Бизга Рамазон рузасини тутишни ва кечасини ибо-


датда утказишни муяссар килганинг учун Узингга хамд булсин!
К,уръонни тугаллашга ва азиз Китобинг тиловатига муваффак
килганинг учун Узингга хамд булсин!
jp j_ i} * 4 5 ^ * 1 Uol: jp j_ i
Ь-й—'jp j- i f-4^1 pi-г Ji jj j?

Аллохим! Саййидимиз Мухаммадга аввалгилару охиргилар


ичра салавот йуллагин. Саййидимиз Мухаммадга хар вакт ва хар
замонда хамда олий жамоа ичра киёмат кунигача салавот йулла­
гин! Аллох,им! Саййидимиз Мухаммадга, у Зотнинг ахлу асх,обла-
рига ва киёматга кадар уларга яхшиликда эргашганларга салавот
йуллагин!
ТАЖВИД К,ОИДАЛАРИ АСОСИДА
К,УЙИЛГАН РАНГЛАРГА ИЗОХДАР
Сокинлик нун ва танвин

Руннасиз MflFOM -Я!/} злэ-1 -,У \5 ^



' ' ' <" л 0

Ихфо 2 х,аракат Ы11з L i J - ^ •

Руннали HflFOM 2 х,аракат o j k ; - 1 •

Ик/106 Lvij juu ^*0

Изх,ор I1Ц — <go L c — Ц1л •


Сокинлик мим
« о 0 ^ Л ш

Идром шафавиййа < (j~° (ъ-^-'-о-з Lo •


-0 л

Ихфо шафавиййа v4^L> ^ vj — с з у .


Изх,ор шафавиййа V3 ^

Таш дидли нун ва м им

Ташдидли нун J — olL > •

Ташдидли мим Ц11 - — ULi •


М ад

Мад лозим 6 х,аракат jllU J IV ^ — ДзIS" - - j - J - •


•» ^ j, _- _ "
Мад муттасил 4, 5 х,аракат UJI — * I f Ы •
j - ,
Мад мунфасил 4, 5 х,аракат J ^ IU j -Jjj^ ll^ jju - d J I L l ^ l Щ •
w -* ^ 0

М ад ориз 2, 4, 6 х,аракат j J U J j - JJjJI ^ - Jljill 1 > j



0 * Л Л J j

Табиий мад 2х,аракат J J JaJ- J Jb

М ад эваз 2 х,аракат U3U= J l i 5 •


HflfOM м утаж онисайн, идтом м утацорибайн, идгом м утам осилайн
^^ ^ х 1 с о
HflFOM мутажонисайн iiu lL oJls — dJi> _^1J - о л Г •
" ■
*e- ш ■
*
MflFOM мутакррибайн ^ Js •

MflFOM мутамосилайн - dUajJ V j i . l — V J^ •


Истеъло ва цалцала ^арфлари

Истеъло х,арфлари L i i - У ' у Ь — - J ii - — d£L> •

К,алк,ала х,арфлари *£-о£?и *coLJ ‘J ii» •


Соф кизил, яш ил, кук (ва талаф ф уз к,илинмай-
диган харфларни к\ лранг) ранглар воситасида 28
та таж вид xv км лари баён килинган.

Идгом
МаДД«м
^
мутацорибайн
Гуннали ихф°
ва ихфо шафавий

SCAN

O Z B E K IS T O N
XALQAROISLOM
AKADEMIYAS1

Вам также может понравиться