MEĐUNARODNO PRIVREDNO

PRAVO

VEŽBE 15.11.2022.GODINE
VRSTE:
 Založno pravo na POKRETNIM STVARIMA
- ručna zaloga (državinska)
- zaloga na pokretnim stvarima upisanim u registar (bezd.)

 Založno pravo na NEPOKRETNIM STVARIMA

hipoteka
ZALOŽNO PRAVO NA
POKRETNIM STVARIMA
UPISANIM U REGISTAR
(nedržavinska, neposesorna, registrovana zaloga)

- oblik založnog prava na pokretnim stvarima

- založena stvar ostaje u državini zalogodavca (dif. speciffica)
- založno pravo se stiče upisom poveriočevog prava u registar zaloge.

Poverilac stiče prava upisano u registar zaloge da se može naplatiti iz

vrednosti predmeta založnog prava ako mu o dospelosti ne bude
isplaćeno potraživanje, pre običnih poverilaca, pre ostalih založnih
poverilaca čije je založno pravo nastalo nakon njegovog, bez obzira u
čijoj je svojini (državini) predmeta zaloge u trenutku namirenja.
Razlika u odnosu na rucnu zalogu
(DZ)
DZ: predmet zaloge u drzavini zalogorimca nepovljna po duznika

NZ: predmet zaloge u dravni zalogodavca, povljna po duznika

DZ: Ugovor o rucnoj zalozi

NZ: ugovor o registrovanoj zalozi

DZ: Predaja, upis u javne knjige

NZ: upis u javni registar zaloge
Zakonsko regulisanje i prednosti
registrovane zaloge
Zakon o založnom pravu na pokretnim
stvarima upisanim u registar (2003.g.)
Prednosti:
1. Povoljnija za dužnika – predmet zaloge ostaje
u državini dužnika (lakša otplata kredita, zajma...)
2. Povoljan oblik zaloge za privredne
subjekte (oprema, mašine i dalje se koriste...)
3. Značajno brži i efikasniji postupak
namirenja (samo izvršni postupak)
 Ugovor o (registrovanoj) zalozi
pravni osnov sticanja založnog prava

Zalogodavac se obavezuje prema založnom poveriocu da mu

pruži obezbeđenje za njegovo potraživanje, tako što će
poveriočevo pravo na predmetu zaloge na stvari zalogodavca
upisati u registar zaloge.
založni poverilac (zalogoprimac) - založni dužnik (zalogodavac, 3. lice)

OBAVEZNA SADRŽINA:
1. dan zaključenja
2. ime i prezime ili firmu, prebivalište ili boravište, sedište poverioca i zalogodavca (dužnika)
3. podatke o predmetu založnog prava
4. podatke o potraživanju koje se obezbeđuje založnim pravom

OBAVEZNA PISMENA FORMA:

(čl. 3 ZZPPS) „Ugovor o zalozi mora biti zaključen u pismenoj formi“

Kakva vrste odredbe je čl. 3 ZZPPS?

Zabranjene odredbe ugovora o registrovanoj
zalozi

Da li je zalogodavac fizičko lice ili privredni subjekt (lice koje se

profesionalno bavi privrednom delatnošću)?

FIZIČKO LICE: zabranjena je lex commissoria, važe pravila

ZOO za ugovor o ručnoj zalozi

PRIVREDNI SUBJEKT: ugovorom o zalozi može se predvideti

da založni poverilac ima pravo da predmet zaloge proda na
vanduskoj prodaji, ako ne bude namiren o dospelosti.

ugovorom o zalozi može se predvideti da založni poverilac ima

pravo da proda predmet založnog prava po tržišnoj ili
berzanskoj ceni ili da ga po toj ceni zadrži za sebe.
Upis u registar zaloge
(način sticanja založnog prava)
registar založnog prava je javni registar
- pravo svakog na pristup podacima iz JR
 pravo svakog na overen izvod o podacima iz JR
 pravo svakog na overen izvod da JR ne sadrži podatke o
založnom pravu na određenoj stvari ili pravu.
publicitet javnog registra
Smatra se da su treća lica upoznata postojanjem založnog
prava na osnovu samog njegovog upisa u registar. Niko se
ne može pozivati na to da mu podaci iz registra zaloge nisu
bili poznati. (nesavenost!)
Potraživanje koje se obezbeđuje
registrovanom zalogom
Sva potraživanje (domaća, strana
valuta)
Glavno potraživanje, kamata, troškovi
ostvarenja naplate potraživanja
Buduća, uslovna potraživanja (DA)
U slučaju budućeg i uslovnog potraživanje, koji iznos potraživanje
se upisuje u javni registar zaloge?
Predmet založnog prava
- stvar (individualno određena, generička stvar, zbir stvari)
- suvlasnički udeo
- pravo potraživanje i dr. imovinska prava
- buduća stvar ili pravo (da)

Pravila Zakona koja se odnose na zalaganje stvari, odnose se

i na zalaganje prava, osim ukolikom zakonom nije drugačije
određeno.
 PRAVA I OBAVEZE ZALOGODAVCA
Zalogodavac zadržava sva tri svojinska ovlašćenja!
1. OVLAŠĆENJE DRŽANJA PREDMETA ZALOGE (DA)!
dobar domaćin (privrednik), da ga održava u ispravnom stanju
2. OVLAŠĆENJE UPOTREBE PREDMETA ZALOGE (DA)
uobičajna namena, tako da ne smanjuje njegovu vrednost
ugovorom o zalozi upotreba stvari od strane zalogodavca može se ograničiti.
OVLAŠĆENJE PRIBRIRANJA PLODOVA (DA)
ugovorom o zalozi: poverilac ima pravo na plodove, a potraživanje se srazmerno smanjuje.
3. OVLAŠĆENJE (POTPUNOG, DELIMIČNOG) RASPOLAGANJA (DA)
zalogodavac može predmet zaloge da da u zakup, da zaključuje dr. ugovore kojima se daje na
upotrebu ili pribiranje plodova drugim licima.
ugovorom o zalozi ova ovlaščenja se mogu ograničiti ili isklučiti. (delimično raspolaganje)
zalogodavac može predmet zaloge da prenese u svojinu 3.licu, ali je dužan da bez odlaganja u
registar zaloge upiše založno pravo na teret novog vlasnika. Tu obavezu ima i novi vlasnik.
U protivnom, solidarna odgovornost za štetu založnom poveriocu.

Kakav karatket imaju zakonske odredbe označene plavom bojom? Koga poverilac tuži u slučaju da
zalogodac prenese parvo svojine ne pr. zaloge na 3.lice a ne prijavi se javnom registru ova
promena?
Novi vlasnik stiče pravo
svojine na predmetu zaloge
ZAJEDNO sa založnim
pravom.
Izuzetak:

Zalogodavac PREDMET ZALOŽNOG PRAVA PRODAJE U

OKVIRU SVOJE REDOVNE DELANOSTI.
( RADNJA OVLAŠĆENA ZA PRODAJU TE VRSTE
PROIZVODA)
NAMIRENJE ZALOŽNOG
POVERIOCA
Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima

POČETAK NAMIRENJA:

1. OBAVEŠTENJE O NAMERI NAMIRENJA

2. UPIS POČETKA NAMIRENJA U REGISTAR ZALOGE

3. PRAVO NA DRŽAVINU NA PREDMETU ZALOGE

POSTUPAK NAMIRENJA
SKRAĆENI POSTUPAK STICANJA DRŽAVINE NA
PREDMETU ZALOŽNOG PRAVA

Založni poverilac se obraća IZVRŠNOM SUDU:

 Zahtev za oduzimanje predmeta zaloge od zalogodavca (3.lica) i

predaje tog predmeta založnom poveriocu.

DOKAZI: ugovor o zalozi, izvod iz javnog registra zaloge (izvršna isprava)

SUD u roku od 3 dana po zahtevu zal.pov. donosi rešenje
u roku od 3 dana sprovodi oduzumanje predmeta zaloge
u roku od 3 dana zalogodavac može izjaviti prigovor:
(založno pravo ne postoji, dug je plaćen)
Prigovor ne odlaže izvršenje rešenja.
Založni poverilac namiruje svoje
potraživanje prodajom na dva načina:
 Sudska prodaja
Preduslov: Upis početka namirenja u javni registar. Založni
poverilac zahteva od suda:
1. Da stvar bude prodata na javnoj prodaji
2. Da stvar bude prodata po tekućoj ili beraznskoj ceni
ako bi troškovi javne prodaje bili veliki, sud
može odlučiti :
Da se stvar proda po ceni koju će utvrditi stručnjak!
Da stvar zadrži založni poverilac po toj ceni!
Vandsudska prodaja
 Preduslov: Istek 30 dana od dana upisa početka
namirenja u javni registar.
 Ako je zalogodavac, privredni subjekt, založni
poverilac može pristupiti prodaji putem javnog
nadmetanja, ako je to predviđeno ugovorom o
zalozi.
 Ako je zalogodavac, fizičko lice, založni poverilac i
zalogodavac mogu se sporazumeti TEK U
TRENUTKU DOSPEĆA o ovskbog načinu prodaje.
Zaštita zalogodavca – zalogodavčeva
tužba sudu (vansudska prodaja)

Zalogodavac ima pravo da podnese tužbu sudu.

Rok podnošenja:
30 dana od dana upisa početka namirenja u javni registar.

Tuženim zahtevom tvrdi:

1. Da potraživanje zal. poverioca nije dospelo

2. Da je potraživanje zal. poverioca prestalo (isplaćen dug)
3. Da potraživanje zal. poverioca ne postoji ili da založno pravo zal.
poverioca ne postoji
PRESTANAK
ZALOŽNOG PRAVA
1. Prestanak potraživanja zal. poverioca (isplata
duga)
2. Propast predmeta založnog prava
3. Javnom prodajom založnog prava
4. Drugi slučajevi predviđeni zakonom
 „ČAJ ZA TROJE“
PETAR, vlasnik klavira, usled besparice je bilo primaran da se
obrati molbom za zajam MARIJI.
MARIJA prihvati da mu da zajam s rokom vraćanja od 6 meseci i
dogovore se da konstitušu registrovanu zalogu na klaviru u
Petrovoj svojini. Nakon toga, zaključe ugovor o zajmu i založno
pravo upišu u registar.
Nakon toga, MILOŠ, imućni prijatelj Petrov, ovlašćeni prodavac
klavira, ponudi Petru da kupi klavir za jako veliku cenu, koja
prevalzilazi dvostruku vrednost zajma. Petar i Miloš zaključe
ugovor o kupoprodaji klavira, Petar mu preda klavir, a Miloš njemu
isplati cenu. Miloš je inače ovlašćeni prodavac klavira.
Elvira, čuvena kolekcionarka klavira, otkupi klavir kasnije od
Miloša. Petar je u međuvremenu ostao bez imovine zbog
kockarskih dugova i nije vratio zajam Mariji.
Marija traži povraćaj zajma, a Petar joj odgovara da
novca nema, a da je klavir davno prodao i predao Milošu.
Marija pokrene postupak namirenja iz vrednosti
založenog klavira i o tome obavesti Miloša.

Miloš se pozvao na sledeće okolnosti:

1. Da o založnom pravu na klaviru nije ništa znao
2. Da je klavir prodao i predao Elviri.

Marija se obratila Elviri

Elvira se pozvala na to da je klavir kupila u ovlašćenoj

radnji.
Pitanja
1. Da li je Petar, kao zalogodavac, mogao da proda klavir Milošu? Zašto?

2. Da li Miloša, kupca založene stvari, opravdava to što tvrdi da ništa nije

znao o postojanju založnog prava na klaviru? Da li je on savestan?

3. Da li Marija može da se namiri iz vrednosti klavira koji je u državini Elvire?

4. Da li je Marija mogla da se namiri iz vrendosti klavira da je klavir bio u

državini Miloša?

5. Da li Marija, kao založni poverilac, može da podnese tužbu protiv Petra,

kao založnog dužnika?

6. Da li Marija može da podnese tužbu protiv Miloša (nevlasnik za.stvari)?

7. Da li Marija može da podnese tužbu protiv Elvire?

Pitanja
1. Kakav oblik založnog prava predstavlja reg. zaloga?
2. Šta može biti predmet reg. zaloge?
3. Da li se prenosom potraživanja sa poverioca na 3.lice
prenosi i založno parvo?
4. Da li založni poverilac ima pravo na plodove?
5. Da li založni poverilac ima pravo na upotrebu predmeta
zaloge?
6. Da li se može ugovoriti suprotno?
HIPOTEKA - ZALOŽNO PRAVO
NA NEPOKRETNIM STVARIMA
- založno pravo na NEPOKRETNIM STVARIMA
- Stiče se UPISOM U JAVNE KNJIGE
- Ovlaščuje poverioca, da ako dužnik ne ispuni svoju
obavezu o dospelosti, da može da zahteva naplatu svog
potraživanja iz vrednosti HIPOTEKOVANE
NEPOKRETNOSTI, pre običnih poverilaca, i pre
DOCNIJIH hipotekarnih poverilaca.

Zakon o hipoteci (2005.g.)

PREDMET HIPOTEKE
 NEPOKRETNOSTI
 pripraci nepokretnosti (da)
 plodovi koje daje nepokretnost (da,dok se ne odvoje)
 povećanja vrednosti nepokretnosti (da, ako su nastala
nakon zasnivanja hipoteke)
 Idealni suvlasnički deo (da, bez saglasnosti ostalih)
 nepokretnost u zajedničkoj svojini (da, uz saglasnost)
 više nepokretnosti obezbeđuju isto potraživanja
(DA, tzv. zajednička hipoteka)
POTRAŽIVANJE KOJE SE
OBEZBEĐUJE HIPOTEKOM
 SVAKO POTRAŽIVANJE ( strana, domaća
valuta)
 BUDUĆA I USLOVNA POTRAŽIVANJA
 GLAVNO POTRAŽIVANJE
 KAMATA
 TROŠKOVI OSTVARENJA NAPLATE
POTRAŽIVANJA
Konstitusanje hipoteke
1. UGOVORNA HIPOTEKA
2. SUDSKA HIPOTEKA
3. ZAKONSKA HIPOTEKA
4. JEDNOSTRANA HIPOTEKA ( NASTAJE NA OSNOVU
ZALOŽNE IZJAVE)

Upis u javne knjige kao način sticanja hipoteke.

Prava i obaveze ugovornih strana
 HIPOTEKARNI POVERILAC
1. Potraživanje prema dužniku (obligacija, npr. ugovor o
zajmu, kreditu)
 2. Pravo na hipotekovanoj nepokretnosti koje službi
obezbeđenju njegovog potraživanja.
VLASNIK HIPOTEKOVANE NEPOKRETNOSTI
1. Pravo da drži hip. nep.
2. Pravo na upotrebljava hip.nep.
3. Pravo da raspolaže hip. nep.
4. Dužnost dobrog domaćina (dobrog privrednika)
Pravo poverioca na
namirenje
sudskim putem (ZIO), vansudskim putem (ZOH)
-hip.pov.ima pravo da ako dužnik ne isplati dug o
dospelosti, da svoje potraživanje namiri iz vrednosti
hip.nepokretnosti, bez obzira u čijoj svojini se ona nalazi.
Obični poverilac iz imovinske mase dužnika
Hip. poverilac ima pravo izbora
1. iz vrednosti hip.nep., pa iz imovinske mase
2. istovremeno
3.najpre iz imovinske mase, a potom iz vrednosti hip.nep.
Vansudko namirenje
Ugovor o hipoteci je izvršna isprava. (ZOH)

taksativno:
1. Jasno naznačenu odredbu, izjavu vlasnika nep., da neopozivo ovlašćuje
poverioca, da ako dug ne bude plaćen o dospelostim naplati potraživanje
iz cene dobijene prodajom u skladu sa vanduskim postupkom prodaje
Zakana o hipoteci, bez podnošenja tužbe sudu, kao i da će nep. u roku
od 15 dana biti ispražnjena i predata kupcu u odnosu na dan zaključenja
ugovora o prodaji.
2. Izričita odredba, izjava vlasnika nep., da je UPOZOREN, NA POSLEDICE
NEIZMIRENJA DUGA O DOSPELOSTI, SVESTAN POLEDICA I DA
PRISTAJE NA MOGUĆNOST IZVRŠENJA U SKLADU SA ZOH.
3. Izričita odredba, odnosno izjava vlasnika, da je saglasan da poverilac ima
pravo pristupa nepokretnosti, ulazak bez obzira ko se u njoj nalazi radi
kontrole održavanja ili drugih opravdanih razloga.
Pitanja
 1. Šta je predmet hipoteke
 2. Šta je zajednička hipoteka
 3. Ko su ugovorne strane kod ugovora o hipoteci
 4. Kako se konstituiše hipoteka
DOMAĆI ZADATAK BR. 2

domaći zadatak izraditi u Microsoft

Office Word dokumentu, sačuvati pod
„imenom i prezimenom studenta/kinje“,
poslati kristinabalnozan@yyahoo.com,
najkasnije do 20.11.2022.godine.
 “Femme fatale”

Lica A i B bili su stari prijatelji. Obojica uspešni u svojim karijerama, popularni u društvu i sa dobrim kontaktima,
oni odluče da zajednički otvore ekskluzivan restoran u Beogradu. U skladu sa dogovorom, prijatelji su kupili
restoran i postali suvlasnici sa po ½ idealnog dela. Restoran se pročuo po kvalitetu usluge, prefinjenom stilu i
ugodnom ambijetnu, te ubrzo postao omiljeno mesto za okupljanje. Lica A i B su bila zadovoljna zajedničkim
poduhvatom koji je počeo da donosi sve veće prihode. Pri tome, posebno ih je radovala činjenica što se međusobno
dobro slažu, imaju isti ukus i poglede na to kako treba voditi restoran. I sve je dobro teklo dok se u njihove živote
nije umešala – žena. Naime, burna veza lica A sa popularnom manekenkom ubrzo se završila brakom, kao i njenim
ambicijama da preuzme rukovođenje poslom. Jednom prilikom, iskoristvši duže odsustvo lica B iz zemlje, ona
nagovori svog supruga, lice A da, ne pitajući partnera, izvrši građevinske radove na celom objektu – pregradi
prostorije, podigne dva dodatna zida i proširi salu na račun terase. Nakon izvršenih građevinskih radova, supruga
lica A preuzela je posao “u svoje ruke”, promenivši kompletan stil restorana: umetničke slike bile su zamenjene
reklamama velikih modnih kuća i ogledalima, nameštaj u antičkom stilu – modernim plastičnim garniturama jarkih
boja, a izvanredno ukusni specijaliteti francuskog šefa kuhinje – hamburgerima i drugim vrstama brze hrane (ne
treba ni spominjati da je šef kuhinje dobio otkaz!). Najzad, raskinula je ugovor sa džez bendom koji je godinama
oduševljavao posetioce restorana, tvrdeći da je to nepotrebna investicija i da je ionako mnogo bolje puštati glasnu i
modernu muziku koja će privući mlađe goste. Pomenute promene dovele su do potpune promene klijentele – starim
gostima više nije padalo na pamet da dođu u taj restoran, a novi gosti bili su ljudi sasvim drukčijeg profila i mnogo
“plićeg džepa“, što se značajno odrazilo na prihode restorana. Kada se lice B vratilo sa puta, bilo je užasnuto
nastalim promenama. Ipak, u celoj stvari, najviše ga je razočarao postupak njegovog prijatelja, lica A, te lice B reši
da stavi tačku na njihovo prijateljstvo i svoj udeo u restoranu proda licu C.

Ubrzo zatim, lice A je sudskim putem zahtevalo poništaj ugovora o prodaji zaključenog između lica B i C, navodeći
da kao suvlasnik ima pravo preče kupovine. Lice B je istaklo da je ugovor punovažan iako nije obavestio lice A,
pošto ni lice A nije učinilo nikakvo obaveštenje kad je preduzimalo građevinske radove i druge izmene na restoranu,
što je i bio odlučujući motiv zbog koga se lice B odlučilo da proda svoj udeo. Za uzvrat, lice B podnelo je
protivtužbu protiv lica A, zahtevajući naknadu štete zbog izgubljene dobiti (spor A).
S druge strane, supruga lica A podnela je tužbu protiv lica C, tvrdeći da mu je lice B prodalo stvari koje ulaze u
njenu posebnu imovinu: veliki reklamni posteri koje je stekla pre braka, tokom svoje karijere; plastični nameštaj i
ogledala koje je kupila svojim novcem zarađenim u toku braka, kao i mašine za espreso koje joj je poklonila
drugarica, zahtevajući da sud utvrdi da te stvari pripadaju njoj i da lice C nema prava da ih koristi (spor B).