Карбонил алфа

супституциони
реакции
1- дел

Проф. Емилија Јаневиќ

Биоорганска хемија – учебна 2020/21 година
talni tipovi reakcii: nukleofilna adicija, nukleofilna acil supstitucija,
α-supstitucija i karbonilni kondenzacii. Vo poslednite tri poglavja gi vi-
алфа/a - позиција
dovme karakteristikite na nukleofilnite adicii i nukleofilnite acil sup-
stitucioni reakcii, a sega detalno }e ja razgledame tretata glavna grupa pro-
cesi — !-supstitucioni reakcii.
• Јаглеродот до карбонилната
Alfa-supstitucionite група е означен
reakcii se odvivaat како
vo polo`ba во алфа
sosedna позиција
na karbonil-
• Електрофилната
nata grupa — ! pol o` супституција се supstitucija
ba — i vklu~uva јавува на оваа
na позиција илиatom
! vodoroden преку
so
енол или
elektrofil , Eенолат-ен јон
, preku intermedijar enol ili intermedijar enol at en jon. Da
po~neme so izu~uvawe na ovie dva procesa.

"
O

C
C
E!
O O
Enolaten jon
C # H C E
C C
E!
OH
Karbonilno Alfa-supstituirano
soedinenie C karbonilno soedinenie
C

Enol
 1. кето-енолна таутомерија
22. 1 Keto-enolna tavtomerija 821
• Карбонилните соединение со атом на водород на неговиот алфа-
јаглерод брзо воспоставува рамнотежа со соодветниот енол
• Соединенијата што се разликуваат само од положбата на подвижен
olna tavtomerija Karbonilnite soedinenija so vodoroden atom na α-jaglerodot brzo vospos-
tavuva ramnote`a so soodvetniot enol (vidi Sekcija 8.5). Ovaa brza inter-
протон се нарекуваат
konverzija pome|u таутомери
dvete supstanci e specijalen tip izomerizam poznat kako
tavtomerija, od gr~ki tauton, {to zna~i istoto” i meros, {to zna~i del".
“ "
Pooddelnite izomeri se narekuvaat tavtomeri.

H
O O
brzo
C H C
C C

Keto tavtomer Enol tavtomer

Da ja naglasime razlikata pome|u tavtomerite i rezonantnite formi: tav-

tomerite se razli~ni soedinenija (izomeri) so razli~na struktura, a rezo-
nantnite formi se razli~en prikaz na edna struktura. A t omi t e kaj tavto-
merite se raspredeleni razli~no, dodeka rezonantnite formi se razliku-
 Keto tavtomer Enol tavtomer
Таутомерите не се резонантни форми
Da ja naglasime razlikata pome|u tavtomerite i rezonantnite formi: tav-
tomerite se razli~ni soedinenija (izomeri) so razli~na struktura, a rezo-
• Тавтомерите
nantnite formi seсе структурни
razli~en изомери
prikaz na edna struktura. A t omi t e kaj tavto-
• Формите
merite за резонанца
se raspredeleni се различен
razli~no, dodekaприказ на еднаformi
rezonantnite структура
se razliku-
vaat samo po polo`bata na el ek t r oni t e. Isto taka tavtomerite br zo pomi-
• Таутомерите брзо се преобразуваат, додека обичните изомери не
nuvaat eden vo drug. Taka, keto i enol se tavtomerni izomeri, no alken izo-
merite, kakvi {to se but-1-en i but-2-en ne se, bidej}i tie pod normalni
okolnosti ne mo`at brzo da preminat od eden vo drug.
H H

H C CH 3 H C CH 3
C C C C

H H H H H H
But-1-en But-2-en

Pove}eto karbonilni soedinenija vo ramnote`ata postojat skoro isklu-

~ivo vo keto forma i naj~esto e te{ko da se izolira ~ist enol. Na primer,
 But-1-en But-2-en

Еноли
Pove}eto karbonilni soedinenija vo ramnote`ata postojat skoro isklu-
~ivo vo keto forma i naj~esto e te{ko da se izolira ~ist enol. Na primer,
cikloheksanonot na sobna temperatura sodr`i samo okolu 0,0001% enol tav-
• Енол
tomer, таутомерот
a acetonot sodr`i обично
samo okoluе 0,000000
присутен во многу мала мерка
1% enol. Procentot na enol-
и tavtomer
niot не може kajда се изолира
karboksilnite kiselini, esterite i amidite duri e pomal.
Iako enolite e te{ko da se izoliraat i vo ramnote`ata se prisutni vo
• Сепак,
mali бидејќи
koli~estva, е формиран
tie sepak se mnogu va`niбрзо, може
vo golem del да послужи
od hemijata како
na kar-
реакционо
bonilnite средство
soedinenija, bidej}i se mnogu reaktivni.
H
H O
O
O O
C C H
H 3C CH 3 H 3C C

99,9999% 0,000 1% 99,9999999% 0,000000 1%

Cikloheksanon Aceton
Кисело катализирано формирање на енол
Протонираниот
интермедиер може да
изгуби Н+ или кислород
и да регенерира кето
таутомер или алфа
јаглерод и да даде енол
Базно катализирано формирање енол
Интермедијарниот
енолат јон (резонантен
хибрид од две форми)
може да се протонира:
- или на јаглеродот и
да го регенерира
почетниот кето
таутомер
- или на кислородот и
да даде енол
Во обратна насока
постои и пречка за
додавање на протонот
од вода за енолирање
на јаглерод
Acid Catalyzed Enolization

• Адицијата на протон
во карбонилната група
го доведува a C-H да
биде
покисел,редуцирајќи
ја бариерата на
енолот
• Енолот тогаш реагира
со друг електорфил
 C

Само водородите одEnol

алфа положба на
tavtomer
карбонилното соединение се кисели
Da napomeneme deka samo vodorodite od ! polo`bata na karbonilnoto soe-
inenie se kiseli. Vodorodite od ", #, $ itn. ne se kiseli i ne mo`at da bidat
tstraneti so baza. ]e go razgledame vakvoto odnesuvawe na ! vodorodite.
kisel ne se kiseli

O H H H H

C C C C C
$ # " !

aj gi strukturite na enol tavtomerite za slednite soedinenija:

) Ciklopentanon (b) Acetil hlorid (c) Etil acetat
d ) Propanal (e) Ocetna kiselina (f) Fenilaceton
 2. Реактивност
na enoli: на еноли:
Kakva hemija imaat механизам
enolite? Bidej}i наvrska
imaat dvojna алфа tie se elektronski
a alfa- супституциони
bogati, enoliteреакции
se odnesuvaat kako nukleofili i reagiraat so elektrofili na
ni reakcii ist na~in kako i alkenite. Zaradi rezonantnata elektron donornost na slobod-
Енолите
dniot се однесуваат
elektronski par naкако нуклеофили
kislorodot, enolite seиelektronski
реагираат со i zatoa
bogati
c Process @ електрофили
se poreaktivniзатоа што
otkolku двојните
alkenite. врски
Na mapata се богати со
na elektrostatskiot електрони
potencijal na
mistry Direct etenolot (H 2 CUCH OH ) se zabele`uva deka elektronskata gustina (crveno) e
macijata za во споредба
pogolema naсо алкенитеotkolku na jaglerodot za kogo e svrzan hidroksidot.
! jaglerodot,
ionite reak-
lnite soedi-

elektronski
H ! H bogat
O O

C C "
C C

Enol tavtomer

Koga al k en reagira so elektrofil, kakov {to e Br 2 , po~etnata adicija na

Br ! dava intermedijaren katjon i posledovatelnata reakcija so Br " potoa
dava adicionen produkt (vidi Sekcija 7.2). Koga enol reagira so elektrofil,
me|utoa, samo po~etniot adicionen ~ekor e ist. Intermedijarniot katjon ved-
na{ gubi XOH proton i dava supstituirano karbonilno soedinenie. Op{tiot
mehanizam e prika`an na Sl. 22.3.
Општ механизам на адиција на еноли

Кога енол реагира со

електрофил,
интермедиерниот
катјон веднаш го губи -
OH протонот за да даде
супституирано
карбонилно соединение
 me|utoa, samo po~etniot adicionen ~ekor e ist. Intermedijarniot katjon ved-
na{ gubi XOH proton i dava supstituirano karbonilno soedinenie. Op{tiot

Алфа халогенирање на алдехиди и кетони

mehanizam e prika`an na Sl. 22.3.

Алдехидите и кетоните можат да се халогенираат во нивните a

e na позиции воi ketonite
Aldehidite реакција со da
mo`at Clse
2, Br2, or I2 во кисел раствор
halogeniraat vo nivnata ! polo`ba, pri-
menuvaj}i reakcija so Cl 2 ,Br 2 ili I 2 vo kisel rastvor, naj~esto brom vo ocetna.

O O

C C
CH 3 CH 3 CO 2 H CH 2 Br
! Br 2 ! H Br
rastvoruva~

Acetofenon -Bromoacetofenon (72%)

O O
Cl
Cl 2
! H Cl
H 2 O, H Cl

Cikloheksanon 2-Hlorocikloheksanon
(66%)
 Докази за лимитираност во формирање на енол
• Стапката на халогенација е независна од идентитетот и концентрацијата
на халогено, зависи само од концентрацијата на кетонот и киселината
• Ако во D3O+ a H се замени со деутериум брзината на реакцијата е иста
како и реакцијата на халогенирање
• Ова затоа што бариерата за формирање на енол поминува низ
највисоката
a bromirawe состојба
na karboksilni на енергетска
kiselini: транзиција
Hell–Volhard–Zelinskii reakcija 827

D O
D 3O !
C C
H OH (D) brzo
O
H 3 O ! (D 3 O !)
C C C C
sporo, limi- X O
tira~ka brzina
X2
Keton / aldehid C C
Enol brzo

X ! Cl, Br ili I

!-Bromo ketonite se korisni vo organskite sintezi, bidej}i tie mo`at da

 X ! Cl, Br ili I
Реакции на елиминација на a-бромокетони
!-Bromo ketonite se korisni vo organskite sintezi, bidej}i tie mo`at da
• a-бромо кетони може да
bidat dehidrobromirani бидат
pri дехидробромирани
tretman при третман
so baza do !,"-nezasiteni со
ketoni. Na
база до формирање
primer, на a,b-незаситени
2-bromo-2-metilcikloheksanon кетони
dava 2-metil-2-cikloheksenon so
62% prinos koga e zagrevan vo piridin. Reakcijata se odviva so E 2 elimina-
cionen pat (vidi Sekcija 11.11) i toa pretstavuva dobar metod za vovedu-
vawe na C!C vrski vo molekulite.

O O O
CH 3
CH 3 " CH 3
Br 2 Piridin
Br " HBr
CH 3 C O 2 H zagrevawe #

2-Metilciklo- 2-Bromo-2-metil- 2-Metil-2-ciklo-

heksanon cikloheksanon heksenon (62%)

{awe 22. 4 Napi{i go mehanizmot na deuterirawe na aceton pri tretman so D 3O !.

O O
D 3O !
CH 3 CCH 3 CH 3 CCH 2 D
 D 3O
CH 3 CCH 3 CH 3 CCH 2 D

4. Алфа
ra{awe 22. 5
бромирање на карбоксилни киселини:
Kako }e dobie{ pent-1-en-3-on od pentan-3-on.
Hell–Volhard–Zelinskii реакција

• Карбоксилните киселини не реагираат со Br2 (са разлика од

алдехидите и кетоните)
we na Direktnoto ! bromirawe na karbonilni soedinenija so Br 2 vo ocetna kise-
• Тиеlina
iselini: се бромираат
e ograni~ena naсоaldehidi
мешавина одbidej}i
i ketoni Br2 и kiselinite,
PBr3 (Hell–Volhard–Zelinskii
esterite i ami-
Zelinskii реакција)
dite ne se dovolno enolizirani. Sepak, karboksilnite kiselini mo`at da se
α-bromiraat so smesa od Br 2 i P Br 3 vo Hell–Volhard–Zelinskii (HVZ) reakcija.

nteractive @ O O
stry Direct 1. Br 2 , P Br 3
karbosilni CH 3 CH 2 CH 2 CH 2 CH 2 CH 2 COH 2. H 2 O
CH 3 CH 2 CH 2 CH 2 CH 2 CH COH
-baziranata
produktite Heptanska kiselina Br
cii na deri-
nite kiselini. 2-Bromoheptanska kiselina (90%)

y, ORGANIC CHEMISTRY, 6th ed. превод од англиски: д-р Јане Богданов и д-р Богдан Богданов
oglavje 22 Karbonil alfa-supstitucioni reakcii

Механизам на бромирање
Prviot ~ekor vo Hell–Volhard–Zelinskii reakcijata se odviva pome|u karboksilnata
kiselina i P Br 3 pri {to se dobiva intermedijaren acil bromid plus H Br (vidi
Sekcija 21.4). Formiraniot H Br ja katalizira enolizacijata na acil bromidot,
• PBr3 ја претвора -COOH
a dobieniot во –COBr,
enol reagira што
brzo so Br 2 може да енолизира
vo !-supstituciona и додаде
reakcija. AdicijataBr2
na voda rezultira so hidroliza na !-bromo acil bromidot (nukleofilna
acil supstituciona reakcija) i dava produkt !-bromo karboksilna kiselina.

O O O
OH O

H C P Br 3
H C R C Br 2
Br C
C OH C Br C Br C Br
R R R R R R R
Acil bromid Acil bromid enol

H 2O

Br C
C OH
R R

Sevkupen rezultat od H ell–Volh a r d–Zelin skii reakcijata e transformacija na

kiselinata vo !-bromo kiselina. Da napomeneme deka klu~niot ~ekor vklu-
~uva ! supstitucija na ac i l br omi d enol , a ne enol na karboksilnata kiselina.
Reakcijata e analogna vo site aspekti na tekot na bromiraweto na ketonite.
 H C H H HH
H CC CH C C H
5. Киселост на алфа водородните
C C
H
атоми:
C C H H H H
H
H H

формирање на енолат H
јон
H H
Aceton
H H
Etan
H Aceton
(pKa ! 19,3)
Etan
(pKa ! 60)

Pri~inata za(pK ovaa!zgolemena

19,3) kiselost mo`e (pKda se!vidi
60) ako se pogledne orbi-
• Карбонилните соединенија можат да дејствуваат како слаби
Sl. 22. 5 Mehanizam na a a
talnata slika na enolatniot jon (Sl. 22.5). Protonot se izvlekuva od karbo-
киселини(pK ацетон= 19.3; pK етан= 60)
formirawe na enolaten jon
a
preku izvlekuvawe naPri~inata
! proton
nilnoto soedinenie koga ! C–H vrskata e orientirana skoro paralelno na
p
za ovaaaod
orbitalite zgolemena
karbonilnata kiselost
grupa. !
mo`e da se vidi
Jaglerodniot atom ako
od se pogledne
enolatniot jon orbi-
od karbonilno
Sl. 22. 5 Mehanizam soedinenie.
na talnata eslika na enolatniot
i ima pjon (Sl. 22.5).
koja seProtonot sesosednite
izvlekuva od karbo-
• Конјугираната ваза на кетон или алдехид е енолатен јон -
Enolat jonot e stabiliziran
formirawe na enolaten jon a negativniot
so rezonancija, nilnotorodni
sp2 -hibridiziran
p orbitali.koga
soedinenie Taka,!
orbitala
C–H vrskata
negativniot polne`
preklopuva so
e eorientirana
jagle-
skoro paralelno na
spodelen so elektronegativniot
негативниот полнеж се делокализира на кислород
preku izvlekuvawe na ! proton
p
polne` (crveno) e spodelen kislorod
orbitalite od i enolat jonot
karbonilnata e stabiliziran
grupa. ! so rezonancija
Jaglerodniot pome|u
atom dvete
od formi.
enolatniot jon
od karbonilno soedinenie.
pome|u kislorodot i α jagle-
rodot (vidi ja mapataenasp
Enolat jonot e stabiliziran
2 -hibridiziran i ima p orbitala koja se preklopuva so sosednite jagle-
elek-
trostatskiot potencijal).
so rezonancija, a negativniot rodni p orbitali. Taka, negativniot polne` e spodelen so elektronegativniot
"
H
polne` (crveno) e spodelen kislorod i enolat jonot e stabiliziran so rezonancija pome|u dvete formi.
"
pome|u kislorodot i α jagle- C C
Baza
C C C C
rodot (vidi ja mapata na elek- O O O
trostatskiot potencijal).
"
H sp3 -hibridiziran sp2 -hibridiziran "
Baza Karbonilnite soedinenija se pokiseli otkolku alkanite od istite pri-
C C C~ini odCkoi karboksilnite kiselini
C C se pokiseli od alkoholite (vidi Sek-
O cija 20.3). VoOdvata slu~ai anjonot e stabiliziran
O so rezonancija. Me|utoa,
enolatniot jon se razlikuva od karboksilatniot jon po toa {to negovite
dve rezonantni formi ne se ekvivalentni - formata so negativen polne`
sp3 -hibridiziran sp2 -hibridiziran
na kislorodot e so poniska energija otkolku formata so polne` na jagle-
rodot. Sepak, principite za rezonantna stabilnost vo dvata slu~ai se isti.
Karbonilnite soedinenija se pokiseli otkolku alkanite "
od istite pri-
O O O
~ini od koi karboksilnite kiselini se pokiseli od alkoholite (vidi Sek-
cija 20.3). Vo
H dvata
C slu~ai
H anjonot
H Ce stabiliziran
" H H soCrezonancija.
H Me|utoa,
C C C C C C
Реагенси за формирање на
енолати

• Кетоните се послаби киселини од OH на алкохолите, затоа е

потребна помоќна основа од алкоксид за да се формира енолат
• Натриум хидрид (NaH) или литиум диизопропиламид [LiN(i-
C3H7)2] се доволно силни за да фирмираат енолати
 Litium diizopropilamidot (LDA) lesno se dobiva pri reakcija pome|u
butillitium (Bu Li) i diizopropilamin i zatoa mnogu ~esto se upotrebuva kako
Lithium Diisopropylamide (LDA)
baza pri dobivaweto na enolatni joni od karbonilni soedinenija. LDA ima
skoro idealni osobini:
се добива од бутиллитиум (BuLi) и диизопропиламин (pKa » 40)
■ LDA e mnogu jaka baza, bidej}i negovata konjugirana kiselina, diizopro-
• LDA
pilaminot, ima pK a ! 40.
• Растворлив во органски растворувачи и ефикасен на ниска
■ Toj e rastvorliv vo organski rastvoruva~i kakov {to e TH F .
температура со многу соединенија (see Table 22.1)
■ Toj e so voluminozni grupi i zatoa ne mo`e da se adira vrz karbonilnoto so-
• Не нуклеофилен
edinenie i da stapi vo konkurentska nukleofilna adiciona reakcija.
■ Toj e efektiven duri i na "78°C.

CH (CH 3 )2 CH (CH 3 )2
TH F
C 4 H 9 Li # H N Li ! "
N # C 4 H 10
rastvoruva~
Butillitium CH (CH 3 )2 CH (CH 3 )2
Diizopropilamin Litium diizopropilamid
(LDA)

Mnogu tipovi karbonilni soedinenija vklu~itelno aldehidi, ketoni, esteri,

kiselini i amidi, so LDA mo`at da bidat prevedeni vo nivni enolatni joni.
Vo Tabela 22.1 se dadeni pribli`nite pK a vrednosti za razli~ni tipovi kar-
bonilni soedinenija, prika`ani za sporedba zaedno so vrednostite za drugi
 Alkin H CqCH 25
Alken C H 2 PCH 2 44

b- Дикарбонилите се повеќе кисели

Alkan C H 3 CH 3 60

• Кога атомот на водород е придружен од две карбонилни групи,

неговата киселост е засилена (табела)
se dol`i na stabiliziranosta na dobieniot enolaten jon preku delokali-
• Негативниот полнеж
tan-2,4-dionot, наimaенолат
na primer, вршиformi.
tri rezonantni делокализизација
Sli~ni rezonantni во двете
zacija na negativniot polne` nad karbonilnite grupi. Enolat jon na pen-

карбонилни
formi mo`at групи
da se nacrtaat i za drugi dvojno stabilizirani enolatni joni.

O O

C C
H 3C C CH 3
H H
Pentan-2,4-dion (pK a ! 9)

Baza

" "
O O O O O O

C C C " C C C
H 3C C CH 3 H 3C C CH 3 H 3C C CH 3

H H H
Табела : Киселост на органски соединенија
6. Реактивност на енолните јони
• Јаглеродниот атом на енолат јон е богат со електрони и е многу
реактивен кон електрофилите (енолите не се толку реактивни)
22. 7 Halogenirawe na enolatni joni: haloformna reakcija 833

Elektronski
!
bogat
O O

C C !
C C

Enolaten jon

Bidej}i toj pretstavuva rezonanten hibrid od dve neekvivalentni formi,

enolat jonot mo`e da se smeta kako α-keto karbanjon (!CXCUO) ili kako vinil
alkoksid (CUCXO !). Taka, enolat jonite mo`at da reagiraat so elektrofili
na jaglerodot ili na kislorodot. Reakcijata so kislorod dava enol derivat, a
reakcijata na jaglerodot dava α-supstituirano karbonil soedinenie (Sl. 22.6).
 C C

Две реакциони места на енолатите

Enolaten jon

Bidej}i toj pretstavuva rezonanten hibrid od dve neekvivalentni formi,

enolat jonot mo`e da se smeta kako α-keto karbanjon (!CXCUO) ili kako vinil
• Реакција
alkoksidна(CUCXO
кислород!
). Taka,дава
enolatенолен дериват
jonite mo`at da reagiraat so elektrofili
na jaglerodot ili na kislorodot. Reakcijata so kislorod dava enol derivat, a
• Реакцијата
reakcijataна јаглеродот
na jaglerodot дава еден a-супституирано
dava α-supstituirano карбонилно
karbonil soedinenie (Sl. 22.6).
соединение
Dvata tipa reakcija se poznati, no reakcijata na jaglerodot se po~esta.

ivna slika 22. 6 Reakcija ovde ILI Reakcija ovde

a~ina na reakcija na
!
jon so elektrofil, O O
ijata so jaglerodot
dava !-supstituiran C ! C
Za konceptot na C C
estiraj se pri
mistry.brookscole.
rry6e -Keto karbanjon Vinilen alkoksid

E" E"
E
O O

C E C
C C

-supstituirano Enol derivat

karbonil soedinenie
 7. Халогенација на енолатни јони :
Haloform-на
Halogeniraweto naреакција
aldehidi i ketoni se odviva pod bazni i pod kiseli
uslovi. Spored o~ekuvawata, reakcijata pod bazni uslovi se odviva preku
База-промовирана
•intermedijaren реакција
enolaten се јавува
jon. Duri прекуslabi
i relativno енолатен
bazi, јонски
kakov {to e hid-
интермедијар
roksidniot jon, se efektivni za halogenirawe, bidej}i ne e neophodno siot
keton da pomine vo enolaten jon. [tom se formira malo koli~estvo enolat
toj vedna{ reagira so halogenot.

O !
O
O
C H Na OH Br 2
C Br
C C C ! Br !
H 2O
C

IC CHEMISTRY, 6th ed. превод од англиски: д-р Јане Богданов и д-р Богдан Богданов
 Bazno potpomognatoto halogenirawe na aldehidi i ketoni ima mala prakti~na
primena, bidej}i te{ko e reakcijata da se sopre na monosupstituiran produkt.
Следни реакции: кинење
!-Halogeniraniot keton op{to e pokisel otkolku pojdovniot nesupsti-
tuiran keton, zaradi elektron-akceptorniot induktiven efekt na halogen
atomot. Taka, monohalogeniranite produkti samite mnogu brzo pominuvaat vo
• Монохалогените производи
enolat joni i se podlo`ni самите брзо сеhalogenirawe.
na ponatamo{no претвораат во енолатни
јони и понатаму се халогенизираат
Ako se upotrebi vo vi{ok i baza iдодека три-хало
halogen, metil соединението
ketonite trojno se haloge-
се формира од метил
niraat, кетон
a potoa so baza preku haloformna reakcija se raskinuvaat. Produkti
se karboksilni kiselini plus takanare~en haloform (hloroform, CH Cl 3 ;
• Производот се расцепува
bromoform, со jodoform,
CH Br 3 ; ili хидроксид соDaCX
CH I 3 ). 3 како група
napomeneme
!
која
deka vtoriot ~ekor
na reakcijata e nukleofilna acil supstitucija na CX3 so !OH . Zna~i, k ar b-
заминува anjonot pretstavuva grupa {to se istisnuva.
!
O O O OH O
!
X2 OH
C Na OH
C C C ! !CX3
R CH 3 R CX3 R CX3 R OH
Metil keton

C ! CH X3
!
kade X " Cl, Br , I R O

Pra{awe 22. 9 Zo{to halogeniraweto na ketoni vo kisela sredina se narekuva kiselo k at al i -

zi r ano, dodeka halogeniraweto vo bazna sredina se narekuva bazno pot pomognat o?