Hilandarska Grafika

www.balkaninstitut.
com
www.balkaninstitut.com
fl
лай■ИF'j •■•
;'
I I
*;р^нИ■• -:
i
-.'-V.
-V.:-
i
1. 1М#д и у : ^Ирм
- .'• i .'. г^в : .. j
■ ь
- ^ H r ^ V А ; б£Й ш ^-1
^ т
p p K S ^ ^ . ; . | B ^ ^ e :'■}
!>1 I -■; К 1
|; "’; :дШНвј^Ј^Р 1
?-' •
•
^ .t H н -
й Я ^ И К * Л ^ ^ ^ И ^ :- ^ Я ^ И Ш
[ Вт и
Vlacar-.
йЛк, Fm
!
1т/
a;.
Кк,''.јЈи Г ' - .; "j ' /. T'v,o ' hvn'ii'. \ ::дчнкГ1: uäk Ka/.»' i ул <in5*9BufyU’ironc А . - ■ ^Jfam /trm fK orrrsл? 'lumi Г s..’.:*
b n ii' : "V , rr .tm . . ■ ! ’M Г. yii'v 'и' ■ 'ou')ij un u)k к
oymy Uduin K’тул Ivk то ro ю
n;;ru
ij'/ pi |>!<Г! K.'my иТГ«1:ч«6/с1Л’
in. Ztrny t-mt(H«A^cVi’ titt «u^-. Аис и
5 -.A.M(; " t V!J.’v i r ’nnleheraufnat-rru. ~А‘:\ /,’■
% ^>аипил>1 г • , i; .ф т . к \»п ')(1и:жгис К'ки .иои^дщю/о*- п адЛ р 1(Г кгц uoV\i*uЛгкК»улу
. •* . Ь . , г I V £•' • Q (!•:.. • sr? at:pr:: u r ^ *4^.1 •
’,V' ; ч/ .• '
) I-U, UilAll.ii ! . -I Kl \ г- •• ' К I i\i( vn ('.1 Л к I' Tourt СЮЛм . Kii:ut'i(,Tt но гнр > 11 К,
ч 1 \Т m V , I* £ , ,ч , ,. ,
й(Г к • m
\
\Xw , -К- f
Ь ’■ ..
rt „..
,ч •v t o
.4
X o
_ ..
i t v
А .... , , , , О. %,
к.гйкО'ЦН'P>v<; ^rC.ov Kit lipot, «м. , «я V ш V Vs * г * fts-w Л, iff 1i i > r Vi
го T Š i V howc, ortwy-Tf 1 .помчи j , .......... - ■r.’
rrriarrary.'ah. r..\ . •: ' - "иЯУГ :г К , т у l> mi Eei • ... f
0ТГ: i l / , : r ■ itu Фи rtûii; K.iioVi’ 'jy/ljÖi/rHijtHidj; f)do'i/( ... j. 11¥£?иЩШ nrnBelt
/ЛиAu Oi ■I , - m k'u-i/i.i nib» I.! .'.i.'j’tiSv , ybvi W « w 4 r t 4 ,Cf/.oi ' 1 t гг .................'
.' ':... ■ , у . • Л: . V
. . ... к * ;т! vi t x r r t otAfljirwvK, rrDwvftrtU.* Kirr KitqwtfKWiids«; rvr k v tyvi iSuy к гЛтТо ш Гј Ллм ту»; 1 """ r r a e l e ^ - r - e r ’rm r.x. ■
1
' I. г • m г, г .< r U X p • I к;/1Гч K'w , 'л I uîiidj 0и1аш(|£й)1гкп(^1с!кпг')('||«пг1)А^-')мин\и(пД>> I -.Jut 'firitdrm.nurr: ■di’o-hruujf j -
-.■ '•! vf i 0 4 . :* , >ц Vnv т'и.1к,;|1 f ra Тг(ЈТП,ч1 ниоЈ г.(,К(ЗМ"^пС' ЛьИ'^и!11 K//,vrf'ii;(jiin»tir i ai rdi Я,',Л ј _ ^ . м у г г м; x-nlf-imiai, ffweuir-. i ’mr.cs aji:n:rj-...;; ff fitf/nr a č c r . . r _,
i ■■■■ V
К
... .* . 1 .
' ' IK - .
. . V.
V I , & 1 1
г?,, .»• А . Л , . л . l*,»r ,Х* * и* Л »
| ( 'Р | | ( Г | . Е к г 'Г Й > ( I 4 ! ^ 4 h l П М П -1
\а
t
ВиТК’ -««л*-
'vircfu г.т б ћ т г
f . • ,t. Km ir*sruV ют».
ISff/pi щ тлиноет.«-логгцгi:I'ßnpw
Л'Ö£GГ€koj; iofqf TXg-qov.
oA6wv
■!.Mä n t'A i he twf (КАиШкпцмгои
f e...rer el hi ibt el ru rtr tn j Je ueriinurrclnmhif entries «ЗеЧЧЬННрАН, \Ц1кДОЦ/ыIHlipJ-ftljptCГИ,ПоНДН1П|СП!ЬЮГМ»Л IiImd.vik

:
Идетк 1 1
f,kTalHТ'.ЧОч.нрй
ЧОЦЖraiptaijUpi
кпрЈгм^дрп*
ruis- Лесе •....... • и I h .............. ш йет Ш г t i .....lu d Й 0 <Vi«HWi иЪ- ^ т & г в ытчяЖ ^ гтвдп ћн и
... 1ОТ/ги,ћ?оие чТ^гги<х>нь‘ лЪсти »пн« 1¥«л№:Ккгли чф<1 ее гоилћлл (•гЛдллн sv frhrop!) .rfrnHr,Г.1чЛ
v”
, Г "; 1 \
S - .f A m b m 'Рш ш l!:ra Ј :i:ca" - fch . ' . Г Г Г . :.r' 3jk a » rn to И|ро м м ж и т -Ь^игг.тк .\1Ь
Ь|ДНГГ<!Т1вЛ ие»моЬ*Й
)БЯИ0Ь'«1Й1Аьныи Спв«юбМь,НьАпрьп«»оьны
ЛЬН1|1ИС'!!в«Ш 6МЬ,МЬА11рЬП(>МЬН1>1 кччини
b«:44MiRMьлж*
ЬЛЖ<\ ншп
tuutrou
inu.l. ;ic.t iviceoeri. lllHjrti lUHnwwMu Murirtbn Tiietf им ,ivSiiH»c-t.v«iiKî(iifin МК11..1*|\МРУ ч«(.-»| Hiv.)\ih ц^ ь-ки/ш <■ en
nrdtrrl SV
Л ј ГГј f ■Ђ е о in C e lu ■- ..r e 1 n , .m к-., . . * 'г п г м и и п * : : г :r n
ti-U-oiui V\ Л mh, Rei\ 1^6PKHo m«un me дштоино поклоиит ie;s- Ллр' и м еет е ьчгйплЬтгао« i. ■,y
i i
V- .
Взьтегм постинги ( tu; !nhü уtu; и R'EjMlv / ji ml •. ']]>■; ‘1 < >. .мни т. ivt, ч>ь;)|jлaк-TCf вики
O r t .r r r .: .l m .- n .h : ‘: u r i l e i n v e r t еьть.Ммимто шелвъикськьдюк.\.WMu>;,ifl;j v u ü p c i M r o .;*.•<i v m 1& китече.тво cKiu ■
S e i. ui 1 u iin r m c. i ! r i ra r: fk K f * J ■' : tr m : i r e fe r ;
Г ‘с
r n i ’u D e i u i с о 1: r . 't e n .‘z e i h i r * ': ! u r tn r h e n iu m h i i u n m
Š
<• j» l.f !» 'dj 'f rAj:’{.»-s es Sbßu-1r вдему^ A\,."ih i-,/r'iin i. o <-ем.\г nn г -ai-i 1 чи шиоцј* t
Mu
г1-* ■л' •' A ■■« ’ •>1 / , »\ *f*, *- H
•Шl*■';>№Штырей ГJSЛ-ф«'!.'«, Vi; - датћ Диг.о8ей|1.!дХюм;е Rh): Ьиt, :кчь rhuei .vi Им е1{дМц! \rt :vuTki.ь лuг.Vink
ХИЛАНДАРСКА ГРАФИКА
Уредник
НАТАША ТАНАСИЈЕВИЋ-ПОПОВИЋ
Ликовно-графичка опрема
ТОДЕ РАПАИЋ
ОВА КЊИГА СЕ ОБЈАВЉУЈЕ

УЗ САГЛАСНОСТ СВЕШТЕНОГ САБОРА
СВЕТЕ СРПСКЕ ЦАРСКЕ ЛАВРЕ
МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА
I
АИЛАНДАРСКА
1
ГРАФИКА
Динко Давидов
ПРОСВЕТА/БЕОГР АД ( Б И Б Л И О Т Е К А
1990 ' БАЛКАНОЛОШ!- ог и н с т и т у т а
{ С А Н У
\ Инь. бр. ... ш

\ Сигнатура јИ 5 H p - 'b ž i '
I ... —
Рецензенти
академик Дејан Медаковић
академик Војислав Ј. Ђурић
Ликовни уредник
Добрило М. Николић
Лектор
Дивна Кланчник
Коректор
Грозда Пејчић
Регистар
Владимир Јанковић
Превод резимеа и легенди за илустрације на енглески језик
Патрициа Иванишевић
Гравире су репродуковане са оригиналних отисака из корпуса
Гравире број 6, 7, 8, 9, 13, 14, 15, 17, 18, 20, 27, 28, 29, 30, 40, 42, 44, 45, 46 и 53
репродуковане су у односу 1:1
Заједничко издање
ИП „Просвета“
Добрачина 30, Београд
За издавача
Бранка Ристић, директор
Балканолошки институт САНУ, Посебна издања 43
Кнез Михајлова 35, Београд
др Никола Тасић, директор
Народна библиотека Србије
Скерлићева 1, Београд
Миломир Петровић, директор
Издавачко-новинска радна организација ЈЕДИНСТВО
ООУР Издавачка делатност
Дом штампе бб, Приштина
Јордан Ристић, директор
Штампа
Београдско издавачко-графички завод
Булевар војводе Мишића 17, Београд
Тираж
3000 примерака
САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР
Како je настала
Хиландарска графика
[7]
УВОД
Дрворезна графика
претходница бакрорезне
[13]
ИСТОРИЈСКОУМЕТНИЧКА
САЗНАЊА
[21]
ЗАВРШНА РЕЧ
[59]
ГРАВИРЕ ИЗ КОРПУСА
[65]
КАТАЛОГ
Гравире из корпуса
Остале гравире
[139]
SUMMARY
[153]
ILLUSTRATIONS
[159]
РЕГИСТАР
[163]
I
Н епознат аутор
Д ЕИ СИ С
Хиландар, средина XVI века
ПРЕДГОВОР
Разуђена je и богата важним збивањима историјска хроника

коју су у XVIII и XIX столећу, својом трудољубивошћу и ду-
ховним животом, исписали светогорски монаси и они који су
са њима тада долазили у додир. Хиландарска графика омогу-
ћава да се та хроника о српској Лаври, и осталим манастирима
на Атосу, допуни непознатим или недовољно познатим бакро-
резима, именима зографа-гравера, приложника и ктитора, али
и културноисторијским сазнањима, иза којих следе нова тума-
чења тек откривених чињеница. Графика у исто време проши-
рује видике за сагледавање разноликих утицаја који су тада
стизали на Свету Гору, а даје и јаснију слику о томе како их
je она прихватала. Али и обрнуто — и можда важније — у
којој мери су, захваљујући графици, Хиландар и Света Гора
били присутни у ближем и даљем залеђу, а особито међу
Србима на територији Карловачке митрополије, под хабсбур-
шком влашћу.
На графичким листовима трајно су забележени светитељски
култови, чије су поштовање атоски манастири брижно негова-
ли. А, осим тога, на испреплетаним линијама цртежа-реза на-
лазе се сажети, неулепшани записи о монаштву на Светој Го
ри.
Хиландарска графика на свој начин казује о непрекинутим
историјским и духовним нитима, од првих хиландарских ктито
ра, светог Саве и светог Симеона, до оних који су их, столећи-
ма доцније, славили и ширили њихово поштовање и преко
„икона на хартији“.
Већ сада, на основу сазнања које пружају бакрорези штам-
пани за ову едицију, може се приметити да je српски манастир
једно време био средиште графичке вештине на Светој Гори.
Отуда je Хиландар и најпозванији да објави први корпус гра
фика, и тако подстакне истраживања и умножавања заборав-
љених бакрорезних матрица у осталим светогорским манасти
рима.
7
Хиландарске бакрорезне плоче и „иконе на хартији“ нису при-

влачиле пажњу старијих истраживача, који су превасходно би
ли окренути средњовековној баштини. Само je Љубомир Сто-
јановић, давне 1925, објавио ктиторске записе на бакрорезима
Хиландара из 1755. и 1779.1 године. Много година доцније о
хиландарским ведутама први су писали истраживачи хиландар-
ског неимарства. Њих су на бакрорезима занимали архитек-
тонски облици, однос приказане и стварне архитектуре.2 Гото
во у исто време, грчки научник Паул М. Милонас, објавио je
ал бум ведута светогорских манастира. Та успела пратећа пуб-
ликација миленијумске прославе Атоса (963—1963), поново
je подсетила на значај неистражене графике.3
Прво занимање за непроучене хиландарске бакрорезне ма
трице показао je професор Светозар Радојчић. У свом раду
Уметнинки споменици Хиландара; објављеном као научни
извештај истраживачке мисије из 1952. године, он je, готово
узгред, напоменуо: „Приликом нашег боравка прикупили смо
и пренели у музеј око 20 бакрорезних плоча, већином бакро-
резних икона, разног формата и сасвим неједнаких квалите-
та.“4 То запажање je утицало на даље сакупљање плоча расу-
тих по параклисима, келијама и по другим местима, при чему
су Хиландарци показали особиту ревност. Незаобилазно je и
писмо са списком бакрорезних плоча које ми je манастир упу-
тио преко Галерије Матице српске 12/25. јуна 1967. године. У
том писму, сада већ документу, пописано je и измерено 29 пло
ча са 43 композиције, будући да су поједине плоче резане са
обе стране. Приликом мог боравка у Хиландару, августа исте
године, непотпуно сам описао 32 бакрорезне плоче са 47 ком-
позиција.5 Било je јасно да се без нових отисака са тих плоча
хиландарска графика не може поуздано обрадити. Будући да
сам у то време, у Галерији Матице српске, увелико радио на
1 Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. V, Београд 1925, 8528.

2 О. Недић, Графичке представе српских манастира као изворни подаци при конзерва-
торско-рестаураторским радовима, Зборник заштите споменика културе IX, Београд
1958, 27; С. Ненадовић, Хиландар на графичким приказима XVIII и X IX столећа, Збор
ник заштите споменика културе XVI, Београд 1965, 97— 115.
3 Р. М. Mylonas, Athos and its monastic institutions through old engravings and other works of
art, Athens 1963.
4 C. Радојчић, Уметнички споменици манастира Хиландара, Зборник радова САН XLIV,
Византолошки институт, књ. 3, Београд 1955, 178.
5 У евидентирању и опису бакрорезних плоча помагали су ми отац Митрофан Хиландарац
и Лазар Чурчић, библиотекар Библиотеке Матице српске.
ПРЕДГОВОР
припреми корпуса Српски бакрорези XVIII века — халко-

графски отисци са оригиналних бакрорезних плона, то je био
повод за разговор са проигуманом оцем Никанором и тадаш-
њим библиотекаром оцем Митрофаном о томе да се у доглед-
но време приступи штампању хиландарских плоча, с цшьем
да се изда корпус Хиландарска графика. Од те заједничке иде-
је до остварења протекло je више од двадесет година. На Све-
тој Гори, у монашком расуђивању и созерцавању о времену и
пролазности —. а таква размишљања и нама истраживачима
хиландарских ризница постају блиска — то, зацело, и није дуг
период. Хиландарци су у протоку тих година набавили бакро-
резну пресу, хартију за дубоку штампу и одговарајући прибор.
Треба додати и то да су тих година објављене и студије Хилан-
дар на бакрорезима XVIII века6 и Манастир Хиландар у
XVIII веку.1 Створени су и научни услови да се приступи
штампању бакрорезних плоча и објављивању корпуса.
Године 1984, према одлуци Савета за заштиту културних до-
бара у Хиландару, на Свету Гору су упућени графичари:
проф. Бошко Карановић, проф. Миодраг Нагорни и графи-
чар-конзерватор Никола Меанџија. У свом извештају они су
дали детаљан опис стања 35 бакрорезних плоча са 55 компози-
ција, и потврдили да je могућно штампање у манастиру.678 На-
послетку, године 1985, када су се стекли сви услови, потписан
je Договор између Савета за заштиту културних добара у Хи
ландару, Народне библиотеке Србије и Свештеног сабора ма-
настира Хиландара о отискивању плоча и издавању корпуса
Хиландарска графика — халкографски отисци са оригинал
них бакрорезних плоча. Велика одговорност за штампање по
верена je графичарима Велимиру Михајловићу и Николи
Меанџији, док je мени припао стручно-научни део посла. У
току три радна боравка, 1986—1988, одштампане су све бакро-
резне плоче и створени услови за издавање корпуса у 1990.
години.
6 Д. Давидов, Манасшир Хиландар на бакрорезима XVIII века, Хиландарски зборник 2,

Београд 1971, 143— 170.
7 Д. Медаковић, Манастир Хиландар у XVIII веку, Хиландарски зборник 3, Београд 1974,
7—73.
8 Извештај радне трупе налази се у документации Народне библиотеке Србије.
Побуде приређивача Хиландарске графике јасне су самим чи

ном. Застали пред чињеницом да се у Хиландару налазе ба-
крорезне плоче, од којих, најчешће, нису постојали графички
листови из епохе — због чега није било услова ни за пажљиви-
је разгледање, а још мање за проучавање — одлучили су да на
одговарајући начин обнове графички изглед који je најближи
првобитном. Због тога су прегли издавању ове изузетне збир-
ке.
Заслуге за овај подухват припадају братству манастира Хи-
ландара, које je испољило велико разумевање за његово
остварење. Име оца Митрофана, чија се трудољубивост око
набавке бакрорезне пресе и сакупљања старих плоча опире
забораву, помиње се овде с дубоком пажњом и захвалношћу.
Графичари Велимир Михајловић и Никола Меанџија струч-
но и савесно су одштампали цео тираж корпуса. Својим радом
они су заменили руке негдашњих светогорских графичара-
-штампара, и тако омогућили да васкрсну линије реза — лини-
je живота заборављених графика.
У току рада на корпусу, стручно-научну и организациону по-
моћ несебично су указивали заслужни „Хиландарци“: Воји-
слав Ј. Ђурић, Дејан Медаковић, Гвоздей Јованић и Радомир
Станић. Њихове заслуге убележавају се у трајни спомен.
Неисцрпне и недовољно познате хиландарске ризнице обело-

дањују се и овим делом, а Хиландар, на Светој Гори Атоској,
постаје ближи удаљеној светској култури.
ПРЕДГОВОР
За време мог боравка у Хиландару 1986, када je штампање

бакрореза било у току, са представницима Свештеног сабора
разговарао сам о томе да се, поводом издања скупоценог кор
пуса Хиландарска графика, објави пратећа публикација истог
наслова, доступна већем броју читалаца заинтересованих за
новију културну историју древног Хиландара и за ову врсту
ликовних дела. Ускоро je у Београду, на седници Савета за
заштиту културних добара у Хиландару, донета одлука да се
објави замишљена књига-каталог и да обухвати: историјско-
уметничку студију, каталошки део и репродукције свих грави-
ра из корпуса.
У исто време у Хиландару сам проучавао и старе графичке
листове чије бакрорезне плоче не постоје, а који су као даро-
ви доспевали у Хиландар. Лако je било уочити да je то важна
збирка која срећно допуњује нове отиске. Поред осталих гра
фика, ту се налази плаштаница карловачког митрополита
Исаије Ђаковића, коју je издао митрополит Софроније Подго-
ричанин 1708. године, неколико антиминса и неколико гра-
фичких бакрорезних икона са ведутама манастира Велике Ла
вре, Кутлумуша, Ксенофона, Григоријата и Ксиропотама, ал и
и посебне ведуте манастира Ставрониките и Зографа. Одлука
да се и та графика укључи у намеравану публикацију, сама се
наметнула. Тако je у Хиландару настала књига коју читалац
држи пред собом.
При крају овог посла намеће се утисак да овде заправо и није

реч само о хиландарској графици, будући да су се у збирци
нашле и графике осталих атоских манастира. Потврдила се
ранија мисао да се ни о једном Светогорском манастиру не мо-
же размишљати а да се не уочи и не помене ььегова култур-
ноисторијска и духовна повезаност са осталим манастирима,
било да су у питању ктитори или мајстори, архитектура или
поседи, зидни живопис или иконопис, рукописне књиге или
графика. Монаси дубоко верују да Свету Гору чува Богороди
ца и да су манастири, уза све особености, делови велике и
древне духовне целине коју Она, над врхом Атоса, наткриљује
својим „вишњим покровом“.
11
Када je реч о графици, која je у исти мах и слика и порука, и

која се лако распростире, онда су примери њене кохезионе
моћи на Светој Гори безбројни. Графика je трајно обележила
оне чврсте споне Хиландара са осталим атоским манастирима,
али и са ближим и даљим залеђем. Мислим да су сви атоски
манастири у XVIII и XIX столећу имали све графике које су
за њих штампане. Тако je било па je, и поред трошности хар-
тије, тако и остало и у Хиландару, где je сачувано неколико
драгоцених листова из осталих манастира, али и бакрорезних
плоча. Ипак, да би књига добила наслов Светогорска графи
ка, састављачу би требало join неколико година рада, а то би
подразумевало и штампање матрица које се налазе у осталим
манастирима, скитовима и келијама. За такав рад се join нису
стекли услови. Остаје, дакле, наслов Хиландарска графика,
којим Хиландар и српска наука ншюшто не преузимају оно
што није њихово. Напротив, истину да je и оно њихово запра-
во светогорско. Уосталом, треба истаћи да су атоски монаси-
-графичари били претежно Грци.
Будућим истраживачима ова књига може послужити као по
вод, можда и као ослонац на светогорским путевима нових
историјских сазнања. Уколико то постане, онда писац моли
следбенике да даљим радом допуне овај састав и исправе њего-
ве погрешке.
У Београду, на Благовести 1989.
УВОД
претходница
бакрорезне
У давно доба светогорски монаси су се бавили племенитом

графичком вёштином израде и штампања дрвореза. Прве
дрворезе могли су видети у српским и у руским књигама XV
и XVI столећа, а може се наслутити да je неки од хиландар-
ских монаха имао прилике да види и матрице штампарије Ђур-
ђа Црнојевића или Божидара Горажданина. Ова једноставна
графичка техника умножавања цртежа, зацело je била позна-
та монасима занатлијама и уметницима који су се бавили обра-
дом дрвета, израдом иконостаса и осталог црквеног мобилија-
ра. С таквим искуством они су лако могли пренети цртеж на
равну даску и, уместо дубореза, припремити дрворезну плочу
— матрицу, са које су наношењем боје штампали отиске на
хартији. На тај начин су Светогорске чудотворне иконе, слика-
не темпером на дрвету, добиле своју замену: биле су умноже-
не као „иконе на хартији“. Те иконе — „штампи“, како су
називане, дариване су ходочасницима и свима онима који с ве-
ром моле за помоћ. Нема сумње да су „иконе на хартији“ ка-
луђери носили са собом и да су их поклањали приликом својих
дугих пут-шаствија у „писанију“. Такође се може наслутити
да су и абагари — дрворезни отисци молитава за оздрављење
од разних болести и од урока — исписивани, илустровани и
штампани у светогорским манастирима.
На жал ост, старе дрворезне плоче, угрожене црвоточином,
највећим делом су пропале, а до овог времена доспеле су у
симболичном броју. Али, баш због тога, као и због неоспорне
ликовне вредности, сачуване дрворезне плоче имају важно ме
сто у културној историји Хиландара, а када je, као у овом слу-
чају, реч о графици, онда су и незаобилазне.
Будући да нису познате дрворезне плоче XVI и XVII столе-
ha осталих светогорских манастира, то се хиландарским по-
клања посебна пажња. Сада постоје само две, од којих je ста-
рија резана са обе стране; на њој су Распеће и Четвороделна
икона, док je на другој Деисис. Прву плочу са две композиције
13
објавио je професор Дејан Медаковић, а друга није публикова

на.9 Медаковић je утврдио да je хиландарска дрворезна плоча
настала у првој четвртини XVI столећа, али да се иконограф-
ска схема ослања на старије узоре. Наведене су и најближе
аналогије: икона Распећа из XIV столећа у манастиру Панто-
кратору и једна италокритска икона Богородица на престолу,
на којој je, поред осталих композиција, и Распеће, иконограф
ски готово истоветно са хиландарским дрворезом. На другој
страни плоче, подељеној на четири поља, приказани су ликови
Богородице Одигитрије, архангела Михаила, свете Недеље и
свете Петке. Taj тип четвороделне иконе јавља се у руском
иконопису XV столећа и доцније, а у графици je застушьен у
Октоиху петогласнику, млетачке штампарије Божидара Ву-
ковића, из 1537. године. Истине се и лепота декоративно
обрађених оквира „чији je основни мотив двочлани преплет и
мотив кругова у преплету. Исто тако и цео крст у композици-
ји Распеће формиран je помоћу преплета. На хиландарском
дрворезу уметник je декоративну улогу орнамента у односу на
фигуралне видно истакао, толико истакао да са њима чини
органску целину.“10 Обе композиције непознатог хиландар-
ског дрворесца у иконографској основи имају цртеже инспири-
сане иконописом. Мада не може бити речи о оригиналности
композиције или појединих ликова, треба истаћи да je мајстор
ове плоче био не само искусан дрворезац већ и даровит графи-
чар који je, поред несумњивих предложака, стваралачким чи
ном удахнуо свежи ритам црне линије на белој површини. А
то je вековна врлина небојеног дрвореза. Очигледно велико
искуство овог дрворесца наводи на закључак да су његове ру
ке припремиле већи број дрвених матрица са којих je отиски-
вао своје „иконе на хартији“, али да оне нису сачуване.
Недавно je у Хиландару начињен отисак са једне до сада не-
познате, оштећене, чак веома трошне дрворезне плоче. То je
већ поменути Деисис. Композиција je иконографски стандар-
дна а потиче са неке иконе из XV—XVI столећа, док je дрво-
рез настао после Распећа и Четвороделне иконе, али, сасвим
извесно, у XVI столећу. Непознати мајстор поседовао je веће
искуство и развијено графичко осећање. Он je волео такозва-
не оштре линије, по чему се приближава закаснелим „готича-
9 Д. Медаковић, Дрворезна икона Распећа у манастиру Хиландару, Зборник Византоло-

шког института САН 4, Београд 1956, 187— 198.
10 Д. Медаковић, н. д., 193.
14
УВОД
II
Непознат аутор
РАСПЕЋЕ
Хиландар, почетак XVI века
15
ХИЛАНДАРСКА
ХИЛАНПАРСКАГРАФИКА
ГРАФИКА
III
IП
Непознатаутор
ЧЕТВОРОДЕЛНАИКОНА
ЧЕТВОРОДЕЛНА ИКОНА
Хиланд ар,почетак
Хиландар, почетакХУ!
XVIвека
века
16
16
УВОД
рима“. Ипак, не одступајући од позновизантијске замисли, ус-

пео je да постигне ефектан ритам линија који делује свеже и
који као да се опире стилским оквирима. За сада je хиландар-
ски Деисис једино познато дело овог дрворесца.
По радовима ове двојице старих дрворезаца, по графичком
мајсторству, које je испољено у сачуваним радовима, може се
с пуно разлога претпоставити да je у XVI столећу ова графич-
ка вештина била развијена у Хиландару, али и у другим ато-
ским манастирима.
У XVII столећу наступио je изгледа дужи временски период
када на Светој Гори нису припремане дрворезне матрице, јер
су са постојећих, колико су могле издржати, узимани нови
отисци. Тек крајем XVII или почетком XVIII столећа у Хи
ландару je деловао дрворезац чије име није познато. У питању
je дрворезна плоча која je пренета у фрушкогорски манастир
Беочин, што речито говори да су везе Свете Горе и фрушко-
горских манастира биле тада обновљене. Уместо „икона на
хартији“ тада су донете дрворезне матрице које су отискиване
у Беочину, поклањане приложницима у Срему и, даље, широм
Подунавља.11 Дрворезна плоча из Беочина изрезана je са обе
стране, а композиције имају називе Света Гора I и Света
Гора II.12 На првој je приказан средишни део Атоса, Kapeja са
црквом Протата и оближњим манастирима Кутлумушем, Ка
ракалом и Ивироном. У другом плану je море на источној оба-
ли са великим медаљоном Богородице Оранте. По цртачко-
-графичком поступку примећује се да je мајстор занемарио де
тали у цшьу приказа целине, која je сведена на основне обли
ке и симболе. Медаљон, са зрацима, који се од њега одбијају
и падају на атоске манастире, има изражену култну, али и де-
коративну функцију. Друга страна плоче доноси изглед
оближњих манастира Григоријата, Дионисијата и Симонпе-
тра. Море je у првом плану, па композиција подсећа на атоски
пејзаж са марином.
Беочинска плоча са две композиције део je веће целине. Не
ма сумње да je било неколико таквих матрица, нека врста гра-
фичког полиптиха, који тек када се састави даје панораму
11 В. Петровић — М. Кашанин, Српска уметност у Војводини, Нови Сад 1927, 52; M.

Панић-Суреп, Сачуване плоче старог српског дрвореза, Зограф 2, Београд 1967, 42—43;
С. Душанић, Наш стари дрворез у Музеју Српске православие цркве, Багдада, Крушевац
1971, 20—21.
12 Д. Давидов, Српска графика XVIII века, Нови Сад 1978, 70—73, 246.
17
V
С ВЕТА ГОРА А Т О Н С К А II
крај XVII — почетак XVIII века
18
УВОД
IV
С ВЕТА ГО РА А Т О Н С К А I
19
Атоса. То само значи да je постојала и дрворезна плоча са

изгледом Хиланд ара и оближњих манастира Есфигмена и Ва-
топеда. Сачувана беочинска плоча упућује на такву претпо-
ставку.
Дрворезне ведуте светогорских манастира најавиле су појаву
бакрорезних, које су у XVIII и XIX столећу постале веома
омшьена графичка техника на Атосу.
ИСТОРИЈСКОУМ ЕТНИЧКА
СА ЗН А Њ А
Света Гора Атоска, најузвишеније светилиште православља

— некада тешко приступачно полуострво Халкидике, зашти-
ћено и чврстом одбраном подвижничког монашког живота —
у свом златном средњовековном добу није била довољно по-
зната Европи, поготово Западној Европи. Њена популарност
приметно je порасла тек после XVI, а особито од XVII столе-
ha, када су се у западноевропским земљама појавиле географ-
ске карте Балканског полуострва и Јегејског архипелага, а уз
њих и графичке ведуте Атоса, на којима су приказани утврђе-
ни, егзотични манастири, скитови и келије, у врлетном стили-
зованом пејзажу. У питању су биле изузетно занимљиве, у то-
пографском погледу доста непрецизне композиције, које су
представљале цело полуострво или један његов део, али још
увек не и поједине манастире. Графичке панораме Атоса, које
више подсећају на географске карте, израђиване су у радиони-
цама западноевропских бакрорезаца, док су дрворезне радили
непознати светогорски монаси. Основна мисија ових раних ве-
дута била je да на особит начин упознају свет са изгледом све-
тогорског полуострва. Од тога доба je и слика Атоса везивала
пажњу и будила веће интересовање учених људи и православ-
них верника до којих je, захваљујући високим тиражима, све
чешће доспевала.
Прва до сада позната ведута Свете Горе потиче из средине
XVI столећа. Француски гравер Pierre Belon du Mans израдио
je 1553. бакрорез Le mont Athos и географску карту на којој
je приказано атоско полуострво са назнакама појединих мана-
стира.13 Оба графичка листа издата су првобитно као илустра-
ције једне путописне књиге, али су познати и посебни листо-
ви.14
13 Р. Belon du Mans, Les observations de plusieurs singularites et choses memorables trouvees en

Grece, Asie... Paris 1553.
14 P. M. Mylonas, Athos Athens 1963, 28—29.
21
\
Знатно прецизнији изглед Свете Горе објављен je у Проски-

нитариону, штампаном на грчком у Снагову, у Влашкој.15 И
натписи изнад модела атоских манастира исписани су на
грчком. Аутор две ведуте, на којима су приказане неточна и
западна страна Атоса, остао je непознат. Већ 1708. године, у
Паризу, у књизи Paleographia Greca,16 објављене су гравире
Атоса. Међутим, ове илустрације су прецртане из влашког
Проскинитариона, а називи манастира су на латинском.
Са почетка XVIII столећа je и најзначајнија бакрорезна па
норама Свете Горе тога времена, коју je сигнирао „Alexander
a Via, Skulp(sit) Venetis“.17 Био je то млетачки бакрорезац
Alesandro della Via, за кога се може претпоставити да je вене
цианском галијом стигао до Атоса, и да je скице за своју пано
раму нацртао пловећи око полуострва. Испод ведуте je леген
да са религиозним записима на грчком, латинском и српској
рецензији старословенског. На религиозни смисао ведуте ука-
зују и две мале композиције у горњем делу графичког листа:
Деисис и Богородица заштитница Атоса. Треба приметити да
je старословенски текст српске рецензије, што значи да je
стављен због Хиландара, који je у рангу испред руског Панте-
лејмона и бугарског Зографа. Ова графика, изразите величи
не, била je распространена и на подручју Пећке патријаршије.
Занимљиво je и њено топографско-географско решење. Света
Гора je приказана у развијеној, нереалној пројекцији; найме,
постоје два врха Атоса од којих се лево и десно шири полуос-
трво са моделима манастира. Учинено je то да би се предста
вила и неточна и западна страна полуострва. У донем делу, у
првом плану je марина, немирно море са галијама, једрењаци-
ма и чамцима. Модели манастира приказани су у идеализова-
ном виду. И поред тога, ова гравира je испунила своју основну
мисију. А колико су ови листови тражени, најбоље показују
подаци да су, са мањим или већим изменама, гравирани и ум-
ножавани и у XVIII и у XIX столећу.
Тек у XVIII столећу светогорски манастири су показали из-
разитије занимане за бакрорезну графику. Тада су се јавили
15 nPOZKYNHTAPION Т ог) 'dyfov opoug TON A 0Q N O 2 . . . ’Ev тт} povfj тог) 2i)vayoaßov,
a työt.
16 Paleographia greaca sive de ortu et progressiv literarum Graecorum et variis saeculorum Scrip-
tions Graecae generibus Parisiis, Apud Ludovicum Guerin sub Signos Thomae MDCC, VII
541; E. Costescu, L'image du Mont Athos dans Vexonarthex de Polovraci, Balkan Studies 14,
2, Thessaloniki 1973, 308—312.
17 Nt. Палаатратог), XdQTiveg eixoveg, OoOööoâ Opiöxeamxa xapaxxixd 1665—1899, AOiva,
1986.
22
ИСТОРИЈСКОУМЕТНИЧКА САЗНАЊА
као наручиоци, обраћајући се испрва граверима у Москви, Бе-

чу, Венецији и Константинопољу. Графика се укључила у оне
ликовне процесе и благе уметничке потресе који су се десили
и на овом посвећеном тлу владајуће средњовековне културе.
Више од уметничких прилика пажњу привлачи општа слика

привредног и културног стања у залеђу Атоса и Солуна, јер
je измењена друштвена клима у том подручју повољно утица-
ла на обнову светогорских манастира. Буде се неке замрле
вароши и мања места у Тракији, Бугарској, Јегејској Македо
нии, Епиру. Солун je постао важан трговачки центар, који je
преко тада отворених конзулата, млетачког, енглеског и
француског, морским путевима још чвршће повезивао ово
подручје са Блиским истоком и Западном Европом. Караван-
ски и морски путеви, трговачке компаније и купопродаја нада-
леко познатих занатских производа оживели су левантске ва
роши а то je допринело да се неочекивано брзо развију и обо-
гате. Са привредним растом у варошима je оснажен и хриш-
ћански живаљ, млада грађанска класа, којој су турске власти
омогућиле знатно већа верска и друга права. Међу сналажљи-
вим и виспреним занатлијама и трговцима, жељним странство-
вања и зараде, било je Грка, Цинцара и Словена, које je те-
шко национално одредити, будући да je у овим крајевима ет-
ничка неодређеност била општа појава. Јер, „питање народно
сти спавало je још мртвим сном на Балканском полуострву;
питало се join за веру, с приличном равнодушношћу за народ-
ност“.18 Српске сеобе на Север повукле су и Грко-Цинцаре,
који су се брзо снашли у угарским градовима у којима су држа-
ли добро снабдевене дућане. Доносили су разнолик еспап из
Турске и даљег Истока, а тамо опет односили немачку робу,
нирнбершке и друге артикле. Захваљујући занатству и трго-
вачким везама, обновљене су чаршије у Солуну, Серу, Софи-
ји, Трнову, Козанима, Костуру, Елбасану и другим местима,
али у исто време обнављане су и подизане нове православие
богомоље, што je омогућило бржи развој сликарства и старих
заната. Процветала je левантска цивилизација на Балкану, а
то се убрзо осетило и на Светој Гори.
|Х С. Новаковић, Преи основы словенске књижевносши међу балканским Словенима, Бео-

град 1893, 238.
23
VI
Pierre Belon du Mans
LE MONT ATHOS
1553.
Обновљене су раније ослабљене везе Атоса са залеђем у
хришћанским земљама под Турцима. Имућнији трговци и за-
натлије све чешће су стизали на Свету Гору, која je у њима
стекла нове приложнике и ктиторе. Они су из својих крајева
доводили, или упућивали на Атос, иконописце, живописце и
неимаре.
У грчке манастире доспеле су тада књиге штампане на
грчком у Мосхопољу, Венецији и Бечу, а у словенске манасти
ре стизале су књиге кијевске, московске и петроградске типо-
графије, али и српске књиге штампане у Бечу и Пешти. Са
књигама, илустрованим у барокном духу, стизали су и други
радови: гравире, антиминси и сакрални предмета примење-
ноуметничке израде, најчешће украшени барокним орнамен-
тима и картушама.
После неколико година издвојености и тиховања, Светогор
ске манастире су освежиле промене које су ходочасници, из
24
редова младог левантског грађанства, доносили својим даро-

вима и својом жељом да се уктиторе. На Светој Гори тада
није било манастира у којем се није градило и украшавало,
док су у неким остварене и веће сликарске целине, иконостаси
и зидни живопис.19
Треба приметити да су баш тада на Светој Гори испољена
два става о даљем развоју сликарства. Први, одраз монашког
ортодоксног традиционализма, а други, напреднији, заступају
присталице умерених ликовних промена, за који подстицаји
стижу са стране.
Заступник идеје о рестаурацији стила класичног византиј-
ског сликарства палеологовске епохе био je Дионисије из’Фур-
не, познати приређивач светогорског сликарског приручника.
Као узор за углед, истакнуто je сликарство карејске цркве
Протата. У оданости и подражавању старих узора, лепе успе
хе су постигла двојица мајстора, живописци хиландарске црк-
вице Св. архистратига Михаила и Гаврила, из 1718. године.
Мање успеха у опонашању Светогорске сликарске традиције
имао je сликар ексонартекса цркве манастира Кутлумуша
1744. Традиционалисти су били и браћа Константин и Атанас,
зографи, из Корче. Они су 1755. живописали скит Свете Ане,
1757. руски скит Славе Богородице, 1765. цркву манастира
Филотеја и 1783. ексонартекс манастира Ксиропотама. Од
сликара, који су најчешће долазили са стране, Светогорци су
захтевали да не одступају од утврђених канона византијске
теолошко-ликовне замисли. Најчешће су захтевали да се сли-
кари придржавају светогорског сликарског приручника, који
„постаје за те мајсторе неприкосновени уметнички законик,
књига у којој су обухваћена сва њихова знања, техничка и
иконографска рецептура, проистекла из древног, култног пои-
мања црквене слике“.20 Због страха од спољашњих утицаја,
наметнула се потреба да се потврди дубоко религиозно сазна-
н>е о томе да je икона хипостаза насликаног лика. Такво схва-
тање о односу између „прототипа и иконе, пралика и лика“21
— како би то рекао Борис Андрејевич Успенски — морало je
да се поново потврди као трајно истинито. А то je могло да
гарантује само традиционално атоско сликарство. И конзерва-
тивнији Светогорци су се у прошлост загледали.
19 С. Ненадовић, Барокна архитектура XVIII века у Хиландару, Саопштења IX, Републич
ки завод за заштиту споменика културе, Београд 1970, 231— 241.
20 Д. Медаковић, Манастир Хиландар ..., 63.
21 Б. А. Успенски, Поетика композиције — Семиотика иконе, Београд 1979, 257.
25
Други, попустљивији, у суштини компромисни поглед на

сликарство, који су заступали напреднији Светогорци, омогу-
ћавао je зографима више слободе у избору извесних иконо
графских детаља западноевропског порекла, и join више у
сликарском поступку, у стилу. Тако се, највероватније по же-
љи ктитора, појавио на Светој Гори сликар Давид Селеницас,
из околине Валоне.22 Није познато у којој je уметничкој средн
ий стекао основно сликарско образована. За сада се претпо-
ставља да je то било у некој сликарској тајфи на јонским ос-
трвима, до којих су допирал и млетачки утицаји. Ако се то ут-
врди, онда ће се лакше објаснити извесна лакоћа његовог цр-
тежа, али и необична свежина колорита. Једно je извесно: Да
вид Селеницас je био плодан и убедљиво даровит и самосвојан
сликар. На Светој Гори je 1715—1717. живописао нартекс цр-
кве Богородице Кукузелисе у Великој Лаври и параклис Све-
тог Димитрија, уз католикон манастира Ватопеда, 1720—1721.
Н етто доцније, 1726, сликао je цркву Светог Николе у Мосхо-
пољу, а цркву Светог Јована Продрома у махали Апозари, у
Касторији, 1727. године. Beh je истакнуто да je његово сликар
ство „окренуто, с једне стране, светогорским прототиповима,
било пријемчиво, с друге стране, за западњачке утицаје, што
се очитавало у прихватању нових иконографских решења из
тада популарних илустрованих библија и увођења фолклорних
мотива и појединости из живота у стандардизоване компози-
ције са већим бројем ликова“.23 Најуспелије Давидове компо-
зиције Небеска литургија у Лаври, циклус „хорова“, мартири-
јуми светитеља, сцене из живота светог Димитрија у Ватопеду
и стојећи ликови светитељки у Костуру (Апозари), у овом
времену представљају сликарство неочекиване индивидуално-
сти али и веома нежног рококо сензибилитета.
Живопис непознатих мајстора у цркви светих архистратига
у Хиландару и Давидов живопис у Лаври и Ватопеду, два су
пола светогорског сликарства у XVIII столећу, традиционали-
стичког и подмлађеног. На оба пола у тим делима остварена
су веома успела уметничка достигнућа. Сасвим по страни сто-
ји живопис зографа који се држе старих решења у која, напад-
но и наивно, уносе декоративне елементе „барокног“ манира.
22 D. Dhamo, Peintres Albanais awe XVI—XVIII siecles en Albanie et dans d ’autres regions bal-
kaniques, Comite national albanais detudes balcaniques, Tirana 1984, 10—13.
23 Л. Шелмић, Српско зидно сликарство XVIII века, Каталог Галерије Матице српске, Но
ви Сад 1987, 21—22.
26
To сликарство неоплемењене и наметљиве палете, на којој до-

минирају плава, црвена и зелена боја, највише je одговарало
укусу наручилаца из оближњег залеђа, као што je то било ca
живописом у хиландарским параклисима Светог Јована Рил-
ског, Светог Димитрија и Светог Саве, који je „изведен у духу
бугарских зографа“.24
И поред изражене воље за обновом традиционалне уметности,

коју су испољили само поједини светогорски фрескисти, ре-
зултати таквих покушаја нису били знатни. Кораци у нова
уметничка поднебља били су несигурни, а у том спором ходу
било je честих застајкивања, па се на томе и завршило. За
обнову уметности била je потребна изразитија жеља наручи
лаца. Светогорски игумани, епитропи и они многобројни кти-
тори и приложници, били су далеко од идеје да преобразе црк-
вену уметност. Да су такву идеју имали, Хиландарци су могли
већ од средине тога столећа довести из Карловачке митропо-
лије одабране барокне сликаре. То се, као што je познато,
није десило. Живот je био тврдокорно традиционалан испод
атоског неба, а средњи век није постао прошлост; продужио
се у недоглед и на овом простору му je тешко сагледати крај.
У строгој монашкој средини увек се угледало на традицију ко-
ja je, превасходно, духовно надахнуће и завет дубоке ортодок-
сне доследности. У таквој средини уметничке новине и „ба-
рокни“ искорачаји били су само слабашни покушаји појединих
зографа. За историју уметности они су блага потврда да свето
горско полуострво није било потпуно изоловано од спољаш-
њег света. Мада крајњи резултати светогорског уметничког
повезивања нису имали већи ликовни смисао, они су важни
као културноисторијска појава која указује да су у XVIII сто-
лећу чудна преплитања и несигурне симбиозе карактеристич-
не за ово уметничко поднебље.
У ликовном погледу Хиландар није био напреднији и независ
им и од осталих светогорских манастира. Али, српски мана-
стир je имао и неке веома изражене особености када су у пита-
њу његове везе са матичном црквом, Пећком патријаршијом,
али и са Карловачком митрополијом. Са том новооснованом
24 Д. Медаковић, Манасшир Хиландар 63.
27
л-
farrtjgna.а^Љг&м11^1вгтМкг-0сигг Щ
Ђггјн&ааЛ'ЉгШп, | оАЬыт
ШаттЈМг^Ј^ффс&ие uerbw
"ПШг Мјо. 'Ftkun 'freatoru n ; 10 srnrnm*>.
£thtc~Btrni£c da S'eluhvnm. dslulorum
te ste n h e bahitantAsttfarteri m m c ä ^ j
M p гт&теШтшпгтт'ј
з, гет*щотдает,nrelrgr,
L a rtvd re& srn u
2 Щгтт?ЗтШт& adXplum.
I h d tjh CknrUMüb-tr pretes,
A udi-elrm B aplw if h a ш гЬиш ,
Cl da u tu АеШогшК м М вн ш »
Ctkđbitalerc* artende ТтчиЬп.
PT A? ropd Й
‘Ш *. 1
;đ
IJbfigojf<iu im? пAер е']*
|pvsjicu i: ~ic‘ihs
£хпт,кЩ j ■V!jevcšh& ,
AicđdЂ,jt*Гop
Deш ?ш
rid
& eРnк*т
5п.■
i*| turo
ПиTKI]
. MV
■>rgs~- t - d S ž S ! ?
. ry
Кк;0в|лр iijiuiv m- aXuiwô rjxirmrtu Sa jtupjâ pictv p*t> коКогк/ра ^иГиввиЈ^ЛгоисЗсА-и Л £^егш О п 1хвЬг»аж тгттк fu/fjaia-mu--.4-: •
f>*,w:hi '«fTär>arc
goo»ttrMcruTt.iytov
------ «yojvaiöä-'-1
---------^ kaiv».......
riwipifpievKinj^’'v--vT
-ritp
-£aЈ“1
êw
’
ttfttfvmA"H
*MMr ”Vt&rtWfTnmbhmttmrmur TnnvrttMh»wft,-
vXauffujV trajt ci(, rt»n- tioi.ugoq к »*<t 'АиинпЛу EVtt »Л ><119У ?ггк!јЖриГ1сг јп л
9 nry. ЈјЦ лтго f» м>ф> га rcpmot tatti têgMt' jiiti Д^мкгркМсОаЦ^мм

Let V^W4rrit)f<i4vitt n раиЛф**—E j tCTdCeXt*W^«Ad|iwuBk№wîTO*4tji<m»oi«л.лЫор^
* -mc ■ Kx/Ijtr ' ' 1FiK^'n;TMt.ilpafi'VUT'titrtnnot, .•,AhtHd»ad«T»9rt»«i.WT«9»>^T«sa ‘‘ЦП vbrhrčruoftnnm
» . • > y » , M* . * > » • '• > ' *" F r ," * l* I '■ *M H
:;;4, -^.umf.Млtier«™*- v*
VII Alessandro Della Via LE MONT ATHOS Почетак XVIII века
jччяцз лйидаn.m«»9jtvsisiN »aitigVgaтед w i-m a ч*»э rt^nw i»x««jp/rdj(»9»4py.чх.пгч;и* " f* mw -— w • " .
antягЬдила ч к м p'nM^Hav'j^s^wgtiuPh'KH onи'гегуз им:*r«sv«i д а я ( ffnvat'j -Џшлш n-iüJJ
1јНвиNMtadViigi ' и ш у ш ’ p ig i«h imj нынэ li* ^ )::-1 Г1» х» џ ф \‘:»чт rf». •чОСумћп!m!lirv *м у, т,znûjnj,mß;n олтщ .Т*Тј%Ш%tSUülj'ÜJ 1Ј(1
un vapvaotivi команда шћмемлип макуWminljist чшјјз мж1 ms ч? Л»ЛШ^«||ва»ЈИ хщшпиШ ЈШШзгиfiJ;-тл??v‘џхјз ■;■•^ 2иПЗЩГ7 иШЩn Vj
:/?■
afiiga tn s a n u a s *<fflgVyij ,\|i«3ViOTiHg.s^<eirai^mv%£âiamMvамданя*гам№Цл|р<юф цззгоит , , ,"
џ щгш& зцш^ јјм ј 'ЩЗЖГЗ г
Иг:<ШЯ wvtWI тапа(!чт^«гшйЛИ*Г 1Г/^
i 'W ilVtJIiag.'ЮНИЗ’ХМО.ЛЧ З Ш Э Э М И .Й Г у » B M ill Mft\'.l<HIОКИОШm V SUIMBSUI OOTrt Э Д K9g 'H IU iJ .A s «мо^ ф *ЩмуигтшЈЧЈмjj,?лоцsj щ*тщст'щ pian., sr®.trip it jm >
ЗШ '\>lf\H!l4l«'HmiM>Mij 1*;ј^л,Uli\Ml'ПИЧИШ
Ф|5Ш
Ш.9«Н!ЈЈ|,М
'МЦМЦ,><SW
(OM
,W
W..‘№
.SM
¥a,^daj:j| яь'тиопхрщищ'фtmiftaun/'MButnitdui
mtmiUi'MkS.JKvamnvpijH1чмааШмЈи^('ч*зн«»и1j№Oiw^*qвммпргаишр^илижшжнmiищ ей'фшуигаулфищ аииф л щ з ц о Ы ^ щ 'и в / я ц щ р я vuatuej
шуиотџ* gc,лчу'«яnvvvgo.i,.»рујјУиадээ к1ш ичлэд:шм »ми *аф* яшк'вхлшт «шом^шлли
mdfgwphra нг1шк о н џ иш,‘ј йвдУзи Йнци јшлтч и«ЙВ,{%»атмп mun i sv jvs апшйнйм» idđs mgifnpuuprjw.
i»h **|1ни11иЧ^ wi»\4*mu, gibi $fgWiу»шиУ*юц'шэц(1ШаЫ\I дотяшэш- Silata j^ u n u lljiu t lit 1Г>и и яи О р 1Щ vrn .rtm idm i Џ up 7;
Y-ieyyj
ЛН' /
anourv *^£rdoi xfvj.a1
илСf*PP’äs јвквфутгтщфиврfjv&
oj,wv 5оби ni^lЯ
U»ri«»tp
A0 (Ш ^ a u £ ^ iir ,n * » jy x
<r/ лпдуз
\
црквеном организациям у аустријској царевини, Хиландарци

су одржавали чврсте духовые и животне додире, захваљујући
предусретљивости карловачких митрополита и епископа. Већ
je патријарх Арсеније III Чарнојевић, неколико година после
Велике сеобе, осветио и послао Хиланд ару свој антиминс, из-
рађен у Бечу. Слично je поступио и митрополит Софроније
Подгоричанин, дарујући Хиланд ару 1708. године велику ба-
крорезну плаштаницу, коју je, годину дана пре смрти, пору-
чио у Бечу митрополит Исаија Ђаковић.25 То су најранији са-
крални предмета остварени у барокном духу, израђени у Бечу
у бакрорезној техници, што je утицало да Хиландарци без пред-
расуда и сами поручују своје бакрорезе.
Једном успостављене везе Хиланд ара и Карловачке митро-
полије одржаване су непрекидно. Како je Хиландар због поре-
ских обавеза према Турцима осиромашио, а уз то био погођен
великим пожаром 1722, када су изгореле келије „од пирга св.
Саве до пирга св. Георгија“,26 монаси су у митрополију долази-
ли ради сакупљања прилога, при чему су им издашно помага-
ли истакнути архијереји, а међу њима највише митрополит
Вићентије Поповић, бачки епископ Висарион Павловић, па-
тријарх Арсеније IV Јовановић, који je обновио параклис Св.
Саве и Св. Симеона, и Јован Георгијевић, који се још као пећ-
ки архиђакон бринуо о првим хиландарским бакрорезима. Као
„хиландарски заштитник“ истакао се митрополит Павле Нена-
довић, поред осталог и својим „препоручителним писмима“
епископима, подсећајући их на прилоге Хиландару и светогор
ским манастирима, које су калуђери сакупљали у њиховим
епархијама.27 Међу карловачким архијерејима, који су свесрд-
но помагали Хиландар, треба поменути митрополита Стефа
на Стратимировића и бачког епископа Јована Јовановића.
Епископ je Хиландарцима слао књиге, а његов највећи дар je
црквена хоругва са иконом Вазнесење Христово на једној, и
ликовима св. краља Милутина и св. кнеза Лазара на другој
страны, рад угледног карловачког сликара Стефана Гаврило-
вића.
Хиландарски метоси у Новом Саду и Сремским Карловцима
и чести доласци Хиландараца у северне крајеве српских насео-
бина ради сакупљања прилога имали су и друге, дубље после-
25 Плаштаница je изложена у хиландарској Библиотеци.
26 Р. Грујић, Одношаји светогорских и других манастира са митрополијом Карловачком,
Споменик СКА LI, Београд 1913, 46.
30
дице.28 Хиландару je, нема сумње, добро дошла помоћ Карло-

вачке митрополије у годинама велике обнове манастира, али
треба нагласити да je и Карловачкој митрополији тада био
неопходан морални ослонац на српску Лавру на Атосу и на
њене прве ктиторе, светог Саву и светог Симеона, чије je по-
штовање управо почел а да шири у народу, заснивајући у исто
време на њиховим култовима и верска и етничка упоришта
свог национа под туђинском влашћу. А то he се најбоље испо-
љити у бакрорезној графици.
У то доба у многољудној поворци хиландарских поклоника би

ло je и веома угледних, а њихов боравак je оставио неизбриси-
ве успомене у културној историји манастира. Године 1744.
Свету Гору je обилазио кијевопечерски монах и путописац
Иван Григорович Барски, чије су путописне белешке пуне
одушевљења за Хиландар. Од већег je значаја то што je Бар
ски своје утиске и простосрдачне описе илустровао цртежима
атоских манастира.29 То су изузетно занимљиви и свежи црте-
жи по природи, са сценама из монашког живота у непосредној
близини манастира. Са несумњивим даром изворног „наивца“,
он je успео да дочара живописне ведуте у којима су у првом
плану манастири, претежно веродостојно представљени. У
оставштини Барског има седамнаест цртежа светогорских ма
настира али, на жалост, они са изгледом Велике Лавре, Вато-
педа и Хиландара нису сачувани.30
Крајем 1758. у Хиландару je боравио Јован Рајић, исписујући
грађу за своју Историју. У исто време, у манастиру je био и
проигуман учени отац Пајсије, писац бугарске Историје, па
се сматра да га je Рајић подстакао на писање овог дела.31 Не-
колико година доцније Хиландар je посетио и Доситеј Обрадо-
вић, који je први описао хиландарске српско-бугарске несугла-
сице.32
Хиландар je имао важне метохе у Бугарској, Тракији и Ма
кедонии. То су била сабиралишта прилога за манастир, али и
2S Исто, 21.
24 С. Хиландарац, Историја и опис манастира Хиландара, Београд 1894, 24.
30 Д. Давидов, Манастир Хиландар на бакрорезима ..., 147.
31 H. Радојчић, Српски историчар Јован Pajuh, Посебна издања САН, књ. CCIV, Одељење
друштвених наука 7, Београд 1952, 38—39.
32 Д. Давидов, н. g., 42.
31
места окупљања искушеника или монаха који су решили да

оду на Свету Гору. Познати су хиландарски метоси у Софији,
Самокову, Свиштову и Калоферу ал и су, поред ових места,
Хиландарци добро примани и у Видину, Старој Загори, Пазар-
џику, Копривштици.33 У исто време, хиландарска капија je че-
сто отварана баш поклоницима из ових места. Они добро сто-
јећи постајали су хиландарски приложници, а они још имућни-
ји и ктитори замашнијих неимарских и сликарских радова. Но-
воподигнути параклиси, зидни живопис у њима, као и иконе и
гравире, чувају успомену на ктиторе али и на зографе из ових
крајева.
У Србији je Хиландар имао само неколико метоха, па су
монаси и искушеници крајем XVIII столећа претежно присти-
зали из Бугарске, због чега се у старијој литератури наводи
да се Хиландар „побугарио“. Међутим, и поред повремено ве-
ћег броја бугарских монаха, манастир ни тада није изгубио
српски карактер. По неговању српске традиције и култова све-
тог Саве и светог Симеона, по записима и натписима у књига-
ма, на графикама и иконама, као и по целокупном духовном
значењу и зрачењу, Хиландар je остао славеносрпска царска
лавра, како je забележено на бечком бакрорезу из 1743, одно-
сно московском из 1757. године.
У то доба Хиландарци су показали изразито занимање за
бакрорезе, по чему су предњачили у односу на остале атоске
манастире, захваљујући већ истакнутим везама са Карловач-
ком митрополијом, одакле су доспевале бакрорезне иконе и
графике са изгледом фрушкогорских манастира, радови Хри
стофора Жефаровића и бечких мајстора. Жефаровићева Сте-
матографија доспела je у Хиландар исте, 1741. године, када
je графички умножена у Бечу.
Незаобилазно je и присуство руске графике у Пантелејмону
али и у Хиланд ару, са којом je стизао утицај „православног
барока“, делујући подстицајно на развој атоске графике. Taj
све запаженији утицај долазио je и са руским богослужбеним
књигама (украшеним бакрорезним илустрацијама), које су
преплавиле и хиландарске певнице и библиотеку. Истину се
руске књиге које су украсили познати графичари: Иван Зубов
(Беседе Јована Златоустог, Москва 1709. и Камен вери, Мос
ква 1724), Аверкиј Казаковскиј (Нови Завет, Кијевопечерска
лавра 1732. и Антологион, Кијевопечерска лавра, 1734), Гри-
33 Д. Медаковић, н. д., 41—44.
32
гориј Левицки (Свјашненоје јевангелије, Кијев 1737. и Дјејаниј

апостолов, Кијев 1752), Василиј Икоников (Свјашченоје је-
вангелије, Москва 1757), Алексеј Андрејев и Семјон Назарев
(Минеји, I—XII, Москва 1784) и други мање познати бакро-
ресци. У овим богослужбеним књигама Хиландарци су се суо-
чили са барокним композицијама, уверивши се при томе да
графика не подл еже чврстим канонима старе уметности.
Већ почетком XVIII столећа Хиландар je из Петрограда до-
био бакрорезну плочу и неколико отисака на платну — свој
бакрорезни антиминс. То je барокна, западноевропска ком-
позиција какве je руска црква прихватала још крајем XVII
столећа. Са антиминса освећеног у Александро-Невској ла-
ври, ову композицију je вешто пренео петроградски гравер
Алексеј Зубов, ученик холандског мајстора Петра Пикара,
који je радио у тек основаној типографији у руској престони-
ци. Овај тип руског антиминса назван je „фрајжскиј“, што je
у доба Петра I значило да je инострана, западноевропска, тада
веома популарна композиција.34 Основни иконографски мотив
Зубовљевог антиминса je утврђена композиција Полагање у
гроб, коју овде употпуњују одговарајући додаци: четири меда
льона са ликовима јеванђелиста и два вертикално постављена
оквира са предметима који указују на Христова страдања. Хи-
ландарски руски антиминс изгравирао je Зубов убрзо после
1713. године, када je датован петроградски изворник. Ова са-
крално употребљавана графика, рад истакнутог руског мај-
стора, леп je пример петроградско-хиландарских културних
веза с почетка XVIII столећа.35
Графике Христофора Жефаровића редовно су доспевале у
Хиландар, а вероватно и у остале атоске манастире. Прили
ком хаџијског путовања у Јерусалим, после краћег задржава-
ња у Солуну, и он je стигао на Свету Гору. Да ли je био у
Хиландару није познато, али да се задржао у Кареји и у
оближњим манастирима, не треба сумњати. После повратка у
Беч, где je тада живео бавећи се бакрорезном графиком, Же-
фаровић je 1748. изгравирао и одштампао икону Богородица
„Достојно јест“, према истоименој чудотворној литијској
икони у олтару карејске цркве Протата, са које je преузео цр-
теж за своју композицију.36 О древној икони сачувана je лепа
34 К. Никольсюй, Объ аншимшсахь православной русской церкви, СПБ, 1872, 183.

35 Каталошки број 1.
36 Д. Давидов, Српска графика ..., 151, 269.
33
атоска легенда. У прошлости Свете Горе икона се налазила у

једној келиотској црквици близу Кареје у којој се јавио архан
гел Михаило, прерушен у монаха, и на јутрењу отпевао „До-
стојно јест“. Тако je, сматра се на Атосу, бог послао монасима
Богородичину химну. Икона пред којом je песма отпевана
пренета je у Протат и стављена у олтар. Монаси су je прогла-
сили чудотворном и њен култ се ширио и изван Свете Горе.37
У том цшьу послужила je и Жефаровићева „икона на хартији“
са записом на грчком и славеносрпском, где се може прочита-
ти да се из Богородичиног лика на икони у Протату чула пе
сма „Достојно јест“. Жефаровићев бакрорез Богородица „До-
стојно јест“ био je први у низу, али и предложак за наредних
чак тринаест графика истог иконографског модела, које je
Kapeja поручивала за цркву Протата у XVIII и XIX столећу.
Прва хиландарска графика сложеног иконографског садржаја

и свечаног назива, Светаја и свештенаја царскаја лавра серб-
скаја Хилендар, позната у науци као Манастир Хиландар,38
израђена je 1743. у духу националне политике коју je тада во
дила Карловачка митополија и њен архијереј, патријарх Арсе-
није IV Јовановић Шакабента са својим сарадницима. После
друге сеобе Срба из српских области на Бал кану у Угарску
(1739), патријарх je брзо схватио да се и помоћу графике може
учвршћивати православље у изузетно неповољним приликама.
Стематографија и бакрорез Свети Сава са српским свети-
тељима дома Немањина, били су знаци наступајуће обнове и
барокизације српских средњовековних владарско-светитељ-
ских култова, али и јасан наговештај историзма у српској кул-
тури и духовном животу у XVIII столећу. Због тога се и може
рећи да je бакрорез Манастир Хиландар (1743) био потребни-
ји Карловачкој митрополији него Хиландару. То мишљење je
још прихватљивије ако се предочи да je наручилац хиландар-
ског бакрореза био један од најтрудољубивијих сарадника па-
тријарха Арсенија Четвртог, „трона Пекскаго Патријаршески
Архиђакон Јован Георгијевић“, који je тих година боравио у
37 Вышнт иокровь нар Авономъ, Москва 1902, 13—23; Ioixmvou teoop. ЗлцоюлвтрСтои,
AHION ESTIN КсфуеС АПОУ OPOYS, 1982.
зх В. Борчић, Бакрорез манастира Хиландара из 1743, Зборник за ликовне уметности Мати
це српске XIII, Нови Сад 1977, 249.
34
Сремским Карловцима, одлазећи повремено у Пећку патри-

јаршију, можда и у Хиландар, али и у Беч, „по народној же-
љи“. Потоњи вршачки епископ и митрополит карловачки, љу-
битељ књиге и уметности, чија je „делатност била усмерена
ка афирмацији српских националних тежњи“,39 Георгијевић je
то испољио и поруџбинама бакрореза у којима су такве тежње
дошле до пуног изражаја.40 Сарађивао je на идејној замисли
бакрореза Пећка патријаршија (1745—1746) и Манастир Де-
нани (1746), које je поручио сам патријарх Арсеније Четврти.
Готово у исто време, Георгијевић je ставио свој потпис као
ктитор-наручилац Жефаровићевих бакрореза Свети кнез Ла-
зар, за манастир Врдник-Раваницу и Сремски светитељи
Бранковићи, за Крушедол, док je његовим „учреждением“ ис-
ти гравер израдио бакрорез Свети цар Урош, за манастир
Јазак. Сва три бакрореза изашла су из бечке типографије То
маса Месмера 1746. године. Према томе, бакрорез Манастир
Хиландар појавио се на самом почетку најзначајнијег низа
српских графика са изгледом славних манастира и оних са ли-
ковима Срба владара-светитеља.41
Хиландарски бакрорез и штампу Јован Георгијевић je пове-
рио угледном бечком мајстору Густаву Адолфу Милеру (G.
А. Müller, 1694—1767), чија се сигнатура налази у десном до-
њем углу композиције. Аутор цртежа, што je у овом случају
веома важно, није потписан. Извесно je, међутим, да je цртеж
настао у Хиланд ару и да га je начинио српски сликар. Како je
већ утврђено да je цртеже Патријаршије и Дечана (које je та-
кође гравирао Милер) припремио Георгије Стојановић, то се
овом иконописцу с разлогом приписује и хиландарски цртеж.
Стојановић je у Хиланд ару морао припремити скице, а није
искључено да je због њихове израде, а особито због детаљног
описа манастира, и Јован Георгијевић тада пошао у Хиландар.
Тек у Сремским Карловцима цртеж je допуњен ликовима
Срба светитеља и осталим иконографским додацима па je, тек
тада, са опширном легендом и записом, послат Милеру на гра-
фичку обраду. Бечки бакрорезац том цртежу није могао ни-
шта одузети а ни додати.
39 Л. Чурчић, Српске књиге и српски писци 18. века, Нови Сад 1988, 146.
40 „Као егзарх патријарха Арсенија IV Јовановића и као човек његовог највећег поверења
Јован Георгијевић je од првих дана након друге сеобе Срба стајао иза многих политичких
планова Карловачке митрополије.“ Д. Медаковић, Минијатуре йараклиса из Дечана. Пу-
Шеви српског барока, Београд 1971, 111.
41 Д. Давидов, Српска графика ..., 219, 345 (118).
35
Бакрорезна матрица Стојановићевог и Милеровог Мана-

стира Хиланд ара није сачувана, а од графичког листа данас
постоји само једна половина, десна страна композиције са
Георгијевићевим ктиторским записЬм и сигнатуром бакрорес-
ца.42 Сада je позната хиландарска гравира настала 1757. године
„в царствујушчем граде Москве“, готово као копија бечке из
1743. Московски графичар није потписан, док je графика на
стала ктиторством „усерднаго сина отечества же илирико-
сербскаго и трона пекскаго архимандритом Јелисејем Радио-
новичем“.43 Та московска бакрорезна плоча, пренета у Хилан-
дар, добро je очувана и са ње су штампани нови отисци за
корпус Хиландарска графика. Према тој московској и према
половини старије бечке, може се описати ова јединствена ком-
позиција, најуспелији примерак бакрореза Светогорске тема
тике.
У првом плану развијене хиландарске панораме je морска
обала са чамцима и једрењацима. На каменитој десној страни
уздиже се манастир Светог Василија, означен у легенд и као
„Стари монастир и церков вознесенија при морју“, док je уз
њега „Нова арсана“, а у позадини виноград са зградом „Лазар-
ски дом“. На супротној страни обале je житница на мору, ста
ра арсана и гумно. Даље, на копну, уздиже се монументални
пирг краља Милутина са легендом „Пирг на Савином пољу“,
док je око њега неколико зграда окружених бедемом. Изван
манастирског здања су црквице Св. Стефана, Св. Трифуна и
Благовештења, а у даљини Арбанашки пирг, скит са црквом
Св. Тројице и црква Усековање главе св. Јована Претече. На
левој страни, у даљини je врх Атоса са црквицом Богородице
Панагије и скитом Св. Ане. Централно место композиције
заузима архитектонски комплекс Хиланд ара, приближно вер
но приказан. Ту je на првом месту у легенди означена „Собор-
Haja церков храм Воведенија пресвјатија Богородици“. Око
цркве су уцртани и у легенди наведени конаци, параклиси и
пиргови, а означене су и „Келије монашеске“, „Гостилница“,
„Поварна“, „Скровница“, „Болница“, „Трапезарија“, „Старе
келије“, „Житница“ и остале просторије.
На графичкој композицији Хиландара посебну пажњу при-
влаче две трупе, које на прилазима манастиру иду једна другој
42 В. Борчић, н. g., 249.

43 Д. Давидов, Српска графика 354— 355 (131).
36
у сусрет. На десној страни je братство манастира, а на супрот-

ној царска свита: цар Душан са царицом Јеленом, дворјанима,
коњаницима и копљаницима. Историјски догађај из 1347. до-
био je овде своју барокну ликовну евокацију. Тиме je хилан-
дарској ведути дато историјско обележје. Ту национално-по-
литичку потку потврђују остали ликови смештени у оквир ба-
крорезне композиције. У аркадама, лево и десно од хиландар-
ске панораме, приказана су по три стојећа лика: ев. Сава, пр-
ви архиепископ, св. Милутин, крал» српски, ев. Стефан Урош,
крал» српски (лево), св. Преподобии отац Симеон, нови миро-
точец нарекоми Немања, св. Арсеније, архиепископ српски и
патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента. (У претерану
оданост Јована Георгијевића патријарху Арсенију Четвртом
треба уписати да je у прву хиландарску графику, уз ликове
Немањића, унет патријархов портрет. У московској варијанти
бакрореза из 1757, на том месту je св. цар Урош.) У горњем
делу оквира, на средини, испод иконице Богородице Тројеру-
чице, налази се лик Стефана Првовенчаног коме анђели при
носе круну и жезло са мачем. Ова мала двојна композиција
Богородице-заштитнице и владара, потоњег српског светите-
ља, одвојена je облацима и виновом лозом од осталих фигура,
које су распоређене лево и десно у медаљонима а н»их затвара
винова лоза са лишћем и плодовима. У њима су допојасне фи
гуре осталих светитеља-владара дома Немањиног. На средини
доњег дела композиције, између текста хиландарског описа
(легенде) и ктиторског записа, налази се барокна картуша са
представом цара Душана на коњу, кога окружују грбови:
„Србија“, „Бугарска“, „Илирски грб“, „Грб Стефана Нема-
ње“ („Царство от Немање оставлено“). То je тријумфални
портрет цара Душана из Стематографије Христофора Же-
фаровића. Уочава се да je на великом хиландарском бакроре-
зу цар Душан представљен чак три пута: у поворци свечаног
дочека, у медаљону са Немањићима и као тријумфални пор
трет на коњу. У два случаја, сходно барокним преувеличава-
њима, цар носи епитет „свети“.44
Идејно-иконографско решење хиландарске гравире из 1743.
везано je чврстим спонама за националну политику Карловач-
ке митрополије, која je баш у петој деценији XVIII столећа,
за време патријарха Арсенија Четвртог, успешно обнављала
37
в m $ «
Я 11 Ш Ш /1 ш
f-
лГД |
/*f~r № > £}>™ j‘ i-' l7 ' / Ü«
'//////< //« '/A 7 Z у / / / , / / / / уда w * * w * , // /л у » , / / .

у//,-////л ////* f s t /лу/. '//// w / / v/ л , / / / m z / / гј
•#///«//////, '/ / / < / < / / / w / / v / / / / y / / < / / / / w / . ,/ / y . v * i !
VIII Непознат аутор
МАНАСТИРХИЛАНДАР детаљ
Москва 1757.
шш штшщш
щ ш Щтж • • ж
Е Ш З£;
- - - - — лД*
mm
;<!,',ч„*-: f
У& :: .- Ä ^ A * V ? Ä -7 7 т .А
-г—
"-fn’yjb^-dksss уаУ-'. -vh
L
шшш
yr*v.
култове средњовековних владара-светитеља и будила успоме-

не на славну историјску прошлост. Добро осмишљени графич-
ки листови били су најмоћнији и најбржи преносиоци таквих
идеја. Патријарх и Јован Георгијевић су српском народу вра-
тили веру у сопствену традицију која je, међу Србима у Угар-
ској, постала најпоузданије етничко и верско упориште. Јер,
не треба губити из вида да су се одмах после изласка из бечке
типографије ове гравире нашле у српским грађанским домови-
ма, пре света у Подунављу, али и много распространение.
Српска национално-верска идеологија, успешно ширена из
Сремских Карловаца, ишчитава се и са ових композиција. Њи-
хов иконографски садржај и „барокни“ стил највише су одго-
варали таквим расположењима. Образовании су прихватили
ове бакрорезе као изразито испољавање историзма у српском
друштву, како 1743, када je израђена прва бечка графика, та
ко и 1757, када je изашла из штампе њена московска вариан
та.
Мање je познат бакрорез Манастир Хиландар из 1755. годи
не. Од њега није сачувана матрица, а изгледа да постоји само
један лист који се чува у збирци Галерије Матице српске. Из
сажетог ктиторског записа сазнаје се да су наручиоци били
трговци из вароши Сервије у Јегејској Македонији Теоџар,
Димко и Панајиот.45 Још je важнији податак да je графика из-
дата „поспешеством“ архимандрита Герасима и јеромонаха
Николаја. Реч je о познатом Хиландарцу Герасиму, чијим je
„трудом и иждивением“ живописан параклис Покрова Бого-
родичиног 1740. године, у којем je насликан и негов портрет.
Архимандрит Герасим се помине и раније, у вези са обновом
и градителеком делатношћу после великог пожара 1722, али
je забележен и као путник у Русију где je од царице Ане Joa-
новне добио књигу Поученије јевангелскоје, дар Хиландару, а
сам je поклонно Ирмологиј који je купио у Москви. Осим то
га, походио je и Карловачку митрополију, па je тако, послед-
ши пут, пошао са Јованом Рајићем у Сремске Кар ловце где je
и преминуо 1761. године.46 Његове карловачке духовне везе
биле су пресудне и приликом поруцбине хиландарског бакро-
реза, који je, како стоји у ктиторском запису, израђен у Бечу,
али име графичара није наведено.
45 Д. Давидов, Манастир Хиландар на бакрорезима ..., 151— 155.

46 Д. Медаковић, Манастир Хиландар у XVIII веку ..., 15, 19—20, 55, сл. 19.
40
На средини композиције je модел хиландарског католикона

који с десне стране придржавају ев. Симеон са св. Аном, а са
леве ев. Сава иза кога je св. Арсеније. Изнад модела цркве je
икона Богородице Тројеручице, а у доњем делу композиција
Ваведење Богородице. Осим овог средишног дела графичког
листа, са стране су још, у мањим правоугаоним оквирима,
шест композиција; четири из Марјанског циклуса: Рођење Бо
городице, Благовести, Покров Богородичин и Успење, и две
са ликовима св. Димитрија и св. Георгија и св. Петра и Павла.
У односу на репрезентативни Милеров бечки бакрорез и ње-
гову московску варијанту, ова графика je ликовно знатно кон-
зервативнија. Начин на који су приказани српски светитељи
подсећа на цртачко-графички манир светитеља у Жефарови-
ћевој и Месмеровој Стематографији. Будући да je Жефаро-
вић преминуо 1753, две године пре израде хиландарског бакро-
реза, може се претпоставити да je ову графику изрезао Томас
Месмер који je, сасвим извесно, из Хиланд ара добио цртеж
целе композиције. Идејни творац овог бакрореза био je архи
мандрит Герасим Хиландарац. Њега, очито, нису у пуној мери
заокушьала политичка стремљења Карловачке митрополије.
Отуда се није определио за панораму манастира са ликовима
свих Немањића, већ за модел католикона који придржавају
ктитори, док je изнад њих икона Богородице Тројеручице.
Већ 1764. године израђена je у Бечу још једна хиландарска

гравира, четврта по реду од 1743. године, када се појавила
Стојановићева и Милерова велика ведута. Није лако објасни-
ти зашто je дошло до овог бакрореза будући да су Хиландарци
имали сачувану московску плочу са које су могли штампати
нове отиске. Ипак, треба прихватити објашњење да je то била
воља новог наручиоца из Херцеговине. Бакрорез je гравиран
и умножаван „иждивением благороднаго Господара Христо
Куртович от града Требиња“, који га прилаже Хиландару да
„от неа даетсја благочестивим туне“ (на дар). Тако се у другој
половини XVIII столећа, захваљујући угледном требињском
наручиоцу, хиландарски бакрорез нашао у црквама, манасти-
рима и домовима оног краја и продубио духовне, хаџијске и
ктиторске везе Херцеговине са Хиланд аром. У том погледу
било je корисних последица. Само годину дана доцније, хилан-
41
царски проигуман Јоан обавестио je херцеговачког митропо

лита Стефана Марковића о доласку јеромонаха Партенија
„ради испрошенија милостињи“, jep je Хиландар у великом ду
гу.47 То би значило да je бакрорез Христа Куртовича дариван
у Херцеговини онима од којих се очекивала помоћ Хиландару,
као и онима који су je већ дали.
Највећи део графичког листа заузима панорама Хиландара
преузета са московског бакрореза, али без лозе Немањића.
Ипак, у доњем делу композиције задржана je картуша са ли
ком цара Душана на коњу, окруженог грбовима. У горњем
делу je, поред осталих композиција, икона Ваведење Богоро
дице у традиционалној иконографској замисли. Упоређена са
истоименом композицијом из Празнинног минеја Бржидара
Вуковића (Млеци 1538), она he одати свој далеки узор. Исти
на, иза ове аналогије вероватно стоји још нека прелазна ико-
нографска спона, која илустрацију из Празнинног минеја при-
ближава хиландарској графици. Можда je то била нека итало-
критска икона Ваведења или још нека илустрација из грчких
богослужбених књига штампаних у Млецима у XVII и XVIII
столећу. Ипак, ова изненадна упадица дрворезне илустрације
из прве половине XVI столећа, било да je директна или по-
средна, показује колико je графика старе српске штампане
књиге била присутна у уметности познијег доба. Поред компо-
зиције Ваведења налази се икона Богородице Тројеручице. Са
стране су стојећи ликови св. Саве и св. Симеона, док су уз
руб, у правоугаоним медаљонима, светитељски ликови и је-
ванђеоске сцене: св. јеванђелист Лука, св. Георгије, св. Јован
Претеча, св. јеванђелист Матеј, Рођење Христово, Благове
сти, Вазнесење Христово, Света Тројица, Преображење, Ус
пение Богородице, Рођење Богородице, св. јеванђелист Јован,
св. Никола, св. Димитрије и св. јеванђелист Марко. Ове ком-
позиције су у иконографском и стилском погледу доста ар-
хаичне; по типизираним решењима ослањају се на италокрит-
ске узоре. У суштини, бакрорез представља ликовну компила-
цију различитих предложака. Ипак, треба приметити да су све
позајмице успешно укомпоноване у целину графичког листа,
као и да су у граверском погледу веома успешно остварене.
Графичар je остао непознат, али нема сумње да je то био један
од бољих бечких мајстора.48
47 Исто, 31.
48 Д. Давидов, Српска графика 368—369.
42
Пажњу истраживача хиландарске графике привући ће и ма

ла бакрорезна плоча резана са обе стране. На њој су веома
сличне композиције: Богородица Тројеручица са изгледом
Свете Горе и Богородица Одигитрија са изгледом Свете Го
ре, из 1763. године.49 Ктитор je био Димитрије Теодору из ма-
лог места Линотопи а око израде бакрореза заузимао се про-
игуман Николај, који се са архимандритом Герасимом старао
о хиландарском бакрорезу резаном у Бечу 1755. године, што
ће рећи да je имао искуства у оваквим поруџбинама. За разли-
ку од гравира у којима се неговало поштовање светог Саве и
IX
БОГОРОДИЦА ОДИГИТРИЈА и СВЕТА ГОРА,
Беч, 4. IX 1763.
светог Симеона и српске средњовековне традиције, ове две

композиције посвећене су искључиво најдубљем духовном по-
штовању Богородице. Обе минијатурне иконе оперважене су
стилизованим барокним венцима, који затварају медаљоне са
пророчким симболима Богородице. Света Гора je представле
на у широкој панорами: на левој страни je врх Атоса, а на
десној стилизовани модел манастира Хиландара, док остали
манастири нису назначени. На првом бакрорезу Хиланд ар има
натпис на српском а на другом на грчком. Посебну пажњу
привлачи поштовање Богородице дирљиво исказано молитвом
49 Исто, 364 (143), 365 (144).
43
наручиоца, који јој се обраћа бираним речима. Ови текстови,

састављени на грчком, заслужују пуну пажњу (и превод). Пр-
во молитвено обраћање Богородицы гласи: „Види Моју скром-
ну молитву, мој плач, сузе и уздахе; и прими ме као доброг,
и испуни моје молбе, јер то можеш као мајка свемоћног Бога,
само ако мало посредујеш за моју беду и понизност. 1763. сеп-
тембра 4. Преко проигумана Никол aja Хиландарца памти, Го-
спо, Димитрија Теодору из места Линотопи.“ На другој ком
позиции je запис: „Код које друге, о Пречиста, да идем, куда
дакле да се упутим, да се спасем? Куда да хитам, где да нађем
заштиту, искрено разумевање; ко ће ми помоћи у тузи? Moje
наде су само у Теби, само се у Теби тешим, Теби сам дошао,
верујући у Тебе...“50
И чувени српски бакрорезац Захарија Орфелин одужио се на

свој граверски начин манастиру Хиланд ару. Године 1779. изра-
дио je велики бакрорез Манастир Хиландар, а само годину
дана доцније, сигнирао je графику Св. Сава и св. Симеон са
моделом Хиландара. Прва композиција резана je „трудом и
настојанијем всечестнаго тојаже обитељи монаха и соборнаго
старца кир Атанасија Об(р)адовича“. КаО и раније архиман
дрит Герасим, тако je и старац Атанасије водно бригу о обно
ви манастира, а старао се и о набавци уметнички израђених
обредних предмета и књига. Био je неуморни сакушьач прило-
га и милостиње по бугарским крајевима, а особито у видин-
ском крају, где je налазио дародавце који су плаћали израду
сакралних предмета. Тако je, поред осталог, 1779. године пу-
товао у Беч, где je за разне приложнике поручио четири вели
ка свећњака којима je било намењено да стоје испред иконо
стаса хиландарске саборне цркве.51 Исте године када je у Бечу
поручивао свећњаке, кир Атанасије je ангажовао Орфелина
за израду хиландарског бакрореза, који je издат „иждивением
Стефана Рожа немеша и житеља“ из Јегре и господина Врете
Јоановича из Мосхопоља.52 Први je из српских насеобина се
вернее од Будима, други из Епира, а њихов удео у формира-
50 Каталошки бројеви 3 и 4.
51 Љ. Стојановић, н. д., 8436 и 8533.
52 Љ. Стојановић, н. д., 8528; Д. Давидов, Манастир Хиландар на бакрорезима ..., 164— 168;
Д. Медаковић, Манастир Хиландар ..., 23; Д. Давидов, Српска графика ..., 306—307.
44
њу српске културе XVIII столећа био je веома изразит. Обоји-

ца су своја имена оставили на Орфелиновом бакрорезу. Веро
ватно ортаци чије су трговачке везе биле тада развијене, пове-
зали су и своје духовне тежње: удружени, постали су ктитори
манастира Хиландара, за бакрорез који je иконографски
осмишљен у Сремским Карловцима. Линија коју повлаче то-
поними Хиландар—Мосхопоље—Сремски Карловци—Јегра,
није нимало случајна. Beh досадашњим истраживањима оно-
времених миграционих и демографских прилика у српским на-
сеобинама у Угарској, показало се да je ова географска рела-
ција, која повезује југ са крајњим севером, била и те како жи
ва путања на којој je, као на некој виталној жили, пулсирао
друштвени живот. На то подсећају ктитори Орфелиновог ба-
крореза, трговци из Мосхопоља и Јегре.
И Орфелин je изглед Хиландара позајмио са ранијих ведута,
преузевши само средишни део са архитектуром и делом пејза-
жа на североисточној страни. Изнад манастира je уобичајена
композиција Ваведење Богородице, а поред ње Богородица
Тројеручица, док су у горњем делу, уз руб листа, стојећи ли-
кови св. Саве и св. Симеона, између којих je Крунисање Бого
родице. Остале композиције распоређене су у два вертикална
фриза, међу којима je и ређа иконографска тема Покров пре
свете Богородице, преузета из руских извора. Исти мотив на-
лази се ца Орфелиновом бакрорезу Манастир Кувеждин
(1772). Остале композиције и појединачне светитељске фигу
ре, као св. Георгије, св. Јован Претеча или св. Димитрије,
као да су са ове графике преузели Јаков Орфелин или Теодор
Чепиьар, а по издужености и елеганцији става, као да су си-
шле са иконостаса Теодора Крачуна. Сличност je очигледна и
веома инспиративна за паралелне студије односа српске гра
фике и сликарства у XVIII веку. Орфелинов бакрорез Мана
стир Хиландар из 1799. имао je две варијанте. Изгледа да je
бакрорезна матрица била оштећена после првог штампања,
па су са мањим изменама гравиране join две. Једини отисак са
првобитне плоче чува се у Повијесном музеју Хрватске (Збир-
ка музеја Срба у Хрватској), док je садашња бакрорезна плоча
у манастиру Хиландару израђена као копија коју годину доц-
није. Уврштена je у корпус Хиландарска графика као Псеудо-
-Орфелин. Мада у суштини незнатно одступа од његовог ба-
крореза, она je слабије остварење.53
45
Бакрорез Свети Сава и свети Симеон настао je „иждивени-

јем благопочтенаго г. Андрија Мандри из вароши Шиписка“ у
Јегејској Македонији, а „настојанијем“ Атанасија Терпка, хи-
ландарског монаха. Поручилац je био Цинцарин а „настоја-
тељ“ Бугарин, али су се обојица заузела за бакрорез којим се
негује култ српских светитеља. Орфелин се послужио уобича-
јеном иконографском схемом. То je ктиторска композиција на
којој су светитељи приказани у целој фигури са моделом хи-
ландарске цркве. Недавно je утврђено да се „иконографска
схема овог бакрореза надовезује... на тип иконе са иконостаса
у параклису Покрова Богородице у Хиландару“. Бакрорезна
пяоча није сачувана а једини до сада познат лист чува се у
српској православној цркви Св. Николе на Ријеци.54
Почетком XIX столећа настале су нове варијанте Орфели-
нове графике. Тако се у Хиландару налазе чак четири матри
це истог иконографског мотива. Прву je 1817. године „Резал
в руском скиту св. пророка Илији“ монах Андреј Павлов
„Черноморец“.55 Основна иконографска разлика je у томе
што на овој композицији светитељи између себе држе икону
Богородице Тројеручице, док je испод ње изглед манастира у
упрошћеном виду. Између иконе и манастира je натпис „Хи-
ландар општежителни монастир“. Монах Андреј Павлов je ве
роватно граверску вештину упознао у Кијевопечерској лаври,
али je није усавршио. Његов бакрорез представља типичан
пример занатске творевине.56 Друга графика je настала већ
идуће, 1818. године „тшчанијем архимандрита Исаији... тру
дом же монаха Арсенија“,57 док трећа и четврта, радови непо-
знатих гравера, нису датоване. То су слабији графички радови
из треће деценије XIX столећа.58 Хиландарци су их тада, па и
доцније, ради поклона ходочасницима, често умножавали на
својој штампарској преси, а разносили су их и по православ-
ним земљама под Турцима. То je време доминације бугарских
монаха у Хиландару, који су с дубоком оданошћу неговали
српски характер Хиланд ара и култове св. Саве и св. Симеона.
54 Л. Мирковић, Иконе на Ријеци, Пули и Пероју, Старинар, н. с., књ. XIII—XIV, Београд
1962—3, 302; С. Ненадовић, Хиландар на графичким приказима ..., 97; 100; Д. Давидов,
Из историје српског бакрореза XVIII века, Зборник за ликовне уметности Матице
српске, Нови Сад 1965, 255—257; Д. Давидов, Српска графика ..., 198, 307.
46
Праве графичке минијатуре, гравиране са обе стране плоче,

јесу Богородица Споручица (Посредница)59 и Христос у еуха-
ристичком путиру Њих je крајем XVIII столећа код непо-
. 60
знатог гравера поручио Свештени сабор манастира Хиланда-

ра. И ове графике су монаси носили са собом и приликом са-
купљања прилога61 делили их верницима. На првој страни je
допојасни лик Богородице са Христом у рукама, изнад које je
барокни орнаментални украс са три запаљене свеће, симбо-
лични приказ св. Тројице. На другој страни плоче je допојасни
лик Христов, који раширених руку благосиља, док су испод
путира, у медаљонима, св. Јован Златоуста, св. Јован испове-
да и св. Јован причешћује.
Као иконографски пандани замишљени су бакрорези Бого
родица Умиљенија и Крунисање Богородице, такође гравира-
ни на обе стране исте плоче.62 То су графике непознатог мле-
тачког мајстора са краја XVIII или с почетка XIX столећа,
који je радио у италокритском маниру, односно који je кори-
стио већ схематизоване предлошке. И у овом случају наручи-
лац je био Свештени сабор, а бакрорезне иконе су имале слич-
ну намену — даване су на дар поклоницима који су остављали
знатније прилоге манастиру.63
После првих хиландарских ведута из 1743. и 1757. године и
остали светогорски манастири су настојали да дођу до таквих
графика на којима би ходочасницима и приложницима из уда-
љених крајева, у трајнијој успомени оставили изглед свог ма
настира и ширили култ иконе заштитнице. Највећи број та
квих бакрореза настао je у другој половини XVIII и у првој
половини XIX столећа. Основна иконографска схема најчеш-
he je утврђена већ при изради прве графике, коју су потоњи
наручиоци и мајстори узимали као предложак, мада je било и
доцнијих, мањих измена и нових решења.
Манастир Ватопед je већ 1744. дао да се у Бечу изради вели
ка манастирска ведута.64 Било je то само годину дана после
првог хиландарског бакрореза. Због сличне композиционе за-
мисли и графичког поступка, и ватопедска ведута се приписује
Јохану Густаву Мил еру. Да ли то значи да je Георгије Стојано-
59 Д. Давидов, Српска графика ..., 347.

60 Исто.
64 N t . Пажхатратои ..., 414— 418.
47
вић, приликом припрема цртежа за хиландарски бакрорез, на-

правио скице и за ватопедски?
Дуговековни братски однос хиландарских и ватопедских мо
наха, који je боравком у грчком манастиру и великим ктитор-
ством духовно утемељио свети Сава, што се у Ватопеду памти
и негује као култ, очитавао се и на бакрорезима. То je ликов-
но изражено на великим ведутама из 1744, 1769. и 1792. годи
не.65 Осим широко компоноване ведуте, ту су и ликови H äj
ynneдниј их ктитора — цара Теодосија Великог и светог Саве.
Приказан у стојећем ставу, архиепископ Сава указује на модел
манастира. Ту je и икона ватопедске заштитнице Богородице
Виматарисе или Ктиторисе, која својом појавом и духовним
узачењем сведочи о ктиторству светог Саве манастиру Вато
педу, док je у горњем делу чудотворна икона Богородице Па-
рамитије. Заступљена je на овим листовима још једна компо-
зиција која указује на хиландарско-ватопедско братско пошто-
вање. To je сцена свечаног дочека хиландарских монаха који
стижу на црквену славу у Ватопед. Познат je и изглед скита
манастира Ватопед а на бакрорезу Свети Димитрије, с краја
XVIII столећа,66 и на бакрорезу Часни појас Богородице, који
je гравирао Никола зограф са Хиоса 1817. у Константинопо-
љу.67 Овај мајстор je заступљен у графичкој збирци манастира
Хиландара бакрорезом PaciZehe Христово, из 1810. године.
Право изненађење због имена ктитора и аутора представља
бакрорез Свети Георгије са изгледом манастира Зографа из
1760. године. То je, нема сумње, једна од најлепших светогор
ских графика, остварена у стилу рококоа. Свети Георгије je
приказан у стојећем ставу, док су са стране медаљони из њего-
вог живота, а у доњем делу, испод ктиторског записа je ведута
манастира Зографа. Запис открива да je наручилац темишвар-
ски епископ Викентије Јовановић Видак „за вечни свој по-
мен“. Ликовно-графичке вредности зографског бакрореза
потврђује сигнатура бечког аутора. То je Јакоб Матијас Шму-
цер (Ј. М. Schmutzer), најчувенији бечки гравер и директор
Бакрорезачке академије.68
Знатно доцније настала je бакрорезна плоча Свети велико
мученик Георгије на којој je уобичајени лик светитеља на ко-
65 С. Кисас, Представа Светог Саве српског као ктитора манастира Ватопеда, Зборник
за ликовне уметности Матице српске 19, Нови Сад 1983, 185, 198.
66 Р. M. Mylonas ..., 188 (82); N t. Пшшотратои ..., 422.
67 С. Кисас, н. д., 190.
48
њу са петнаест медаљона из житија и са изгледом манастира

Зографа.69 To je поједностављена варијанта зографског бакро-
реза из 1834. године, из збирке профессора Паула М. Милона-
са, који je објавио само детаљ са изгледом манастира.70 Позна-
та je четврта зографска графика из 1843, чији се један стари
отисак чува у хиландарској графичкој збирци.71 Ту je при-
ближно исти изглед манастирског комплекса као на претход-
ним ведутама, али je у горњем делу допојасни лик св. Георгија
и четрнаест медаљона из житија. Треба приметити да je цртеж
св. Георгија за овај бакрорез настао према древној и чудотвор-
ној храмовној икони-заштитници, која се налази на јужном
ступцу цркве манастира Зографа. Бакрорез je израђен у Ати-
ни „старањем“ Анатолија, архимандрита васељенског патри-
јаршијског престола и пострижника манастира Зографа.
У Хиландару се чувају и две бакрорезне плоче које су припа-
дале манастиру Пантократору, али су због давнашњег штам-
пања остале међу хиландарским матрицама. Основна тема je
изглед манастира са композицијом Преображење Христово.
У пејзажу je нацртан Скит пророка Илије, а због њега ту су
и три издвојене сцене из житија: Свети Илија на огњеним ко-
лима, Светом пророку Илији у пустињи анђео принесе хлеб и
воду и Светог Илију хране гаврани.72 Старија композиција je
резана око 1830, а млађа, која je копија претходне, датована
je 1844. године.73 Међутим, обе гравире су само варијанте из-
ворника, бакрореза који je 1779. резао монах Партеније из
Еласона. Матрица овог бакрореза није сачувана а једини, до
сада, познати отисак чува се у Националној библиотеци Ћири-
ло и Методије у Софији.74
Једном усвојен изглед манастирске ведуте, са марином у пр-
вом плану и врхом Атоса у даљини, поновио je аутор бакроре
за Манастир Ксиропотам из 1759. године.75 Због уверљиве
сродности са ведутом Хиландара (1743) и Ватопеда (1744), и
бакрорез манастира Ксиропотама, који je израђен у Бечу,
npimncyje се Густаву Адолфу Милеру. Аутор цртежа je остао

70 Р. M. MyLonas... 116, (46), 117.
71 N t. Пшгаотдатои..., 414—418.
72 Исто, 446—448, (478—479).
74 Nt. Пшшотдотои ..., 446 (447).
75 Исто, 459, (481).
49
непознат, али треба истаћи да je то веома прецизан рад и да

je настао у манастиру.
И манастир Дохијар je рано добио своје гравире; прву 1765.
године, рад бечког мајстора, а другу 1779, рад јеромонаха
Партенија „Закинтоса“.76 Ову другу je поново гравирао, али и
ликовно-графички обогатио, венецијански мајстор Антонио
Ђовани Ђулијани (A. G. Giuliani) 1819. године. Један стари
отисак, из времена настанка плоче, чува се у хиландарској
графичкој збирци. Он има свечан и веома дугачак наслов: Бо-
жански, свети, царски и патријаршијски манастир Дохијар
на Светој Гори Атонској. То je веома тачан и веродостојан
приказ манастира, цркве, конака са пирговима и параклисима,
као и околних скитова и келија. По општој замисли цртежа
манастирског комплекса у пејзажу, и дохијарски бакрорез
подсећа на претходне ведуте Хиландара, Ватопеда и Ксиропо-
тама. И на овом листу су застушьене религиозне теме, сцене
и ликови који се односе на култове или на духовни живот ма
настира. У средини горњег дела графичког листа су св. Нико
ла и св. архангел Михаил о, који спасава манастир од Сараце-
на; на супротној страни je Сабор архангела и портрета ктито
ра Дохијара, док су са стране чуда св. Јевтимија. Бакрорезац
Ђулијани био je један од бољих млетачких мајстора ове ве-
штине. Он je за српске књиге израдио илустрације у Буквару
Павла Соларића (Млеци 1818), али je много познатији као
„резац“ портрета Доситеја Обрадовића (према цртежу Арсе
Теодоровића), на фронтиспису књиге Мезимац, штампане у
Будиму, исте, 1818. године.77
Прве гравире Велике Лавре су из 1810; то су две готово исте
композиције, а бакрорезне плоче су резане на Светој Гори,
као и трећа, знатно млађа, из 1868. године. Све три понављају
исту иконографску схему: у доњем делу графичког листа je
манастирска ведута а изнад ње Богородица са Христом на пре
столу, којој прилазе оснивач св. Атанасије Атонски, са моде-
лом главне цркве, и свети Михаил Синадон (Синадски). То je
иконографски тип Богородице Икономисе (Економке), за-
штитнице Велике Лавре. На неким иконама, као што je то
случај са овим бакрорезом са стране, сцене су из живота све-
76 Исто, 459—462, (489, 491, 492).

77 Класицизам код Срба, кн>. III, Београд 1966, 13; Класицизам код Срба, књ. VIII, Београд
1967, 42.
50
тог Атанасија.78 Лавра je издала и три мања бакрореза омшье-

ног атоског мотива: Богородичино чудо и чудо св. Атанасија.
Илустровано je „чудо о води“, која je потекла као извор у
тренутку када je св. Атанасије вољом Богородице ударно шта-
пом о стену. И ови бакрорези су иконографски везани за по-
стојеће ликовно решење „чуда о води“ које je насликано на
фресци из XVI столећа у трпезарији Велике Лавре, као и на
старијим и млађим иконама. Тако су бакрорезна издања Вели
ке Лавре ширила поштовање Богородице Економке и св. Ата-
насија, а уз њих и култ самог манастира. За Велику Лавру се
везује и један старији бакрорез, израђен у Бечу 1769. године.
То je Света Ана са Богородицом и Света Гора, који je кти
тор Никола Димитрије, из Маловишта у Пелагонији, покло
нно скиту Св. Ане. Бакрорезна плоча изгледа није сачувана,
а једини до сада познати лист налази се у Српској црквено-
-уметничкој и научној збирци у Сентандреји.79
И братство манастира Ивирона стекло je своје гравире-ико-
не са изгледом манастира. То je Богородица Портаитиса из
1805.80 и 1838. године, а умножаване су и посебне Богородичи-
не иконе. Ивиронски бакрорез je и икона Св. Јован Претеча,
са сценама из житија и са минијатурним изгледом манастира,
израђен у Млецима 1793.81 године.
У хиландарској графичкој збирци налази се и неколико ста-
рих листова са изгледом осталих светогорских манастира. За
манастир Григоријат je монах-гравер Теофилакт изрезао ико
ну Свети Никола са шест сцена из житија и са изгледом мана
стира у доњем делу композиције. Теофилакт je, према сигни-
раним радовима, деловао на Светој Гори од 1818. до 1834. го
дине.
Бакрорез Манастир Ставроникита резан je „руком Кири-
ла“ 9. августа 1832, највероватније у Хиландару. Већи део
композиције заузима приказ манастира на обали мора, а само
у горњим угловима су мале иконе св. Николе и св. Јована
Претече. Од овог плодног атоског бакроресца, у Хиландару
се чува и један стари отисак на платну. То je Свети Сава
Освећени, потписан „Руком Кирила монаха Агиорите“ 1847.
78 Nt. Пшгаоратои 403—407.

79 Д. Давидов, Српска графика ..., 372—373, (154).
80 Nx. Пшгаотоопт) ..., 425—427 (453, 455)
81 Исто, 429 (458).
51
године. Композиција обухвата изглед манастира, лик светите -

ља и осам сцена из његовог живота.
Два бакрореза истог садржаја и наслова, Свети Георгије са
изгледом манастира Ксенофонта, такође се чувају у хилан-
дарској збирци. Први je из 1798; резао га je мало познати „Ни
кифор зограф“, а други je из 1833, рад непознатог мајстора.
На оба листа предност je дата ев. Георгију, док je манастирска
ведута само пратећи део. Слично je замишљен и бакрорез Ма-
настир Кутлумуш из 1839. године, на којем je Преображење
Христово главни део композиције. Бакрорез Манастир Ес-
фигмен резан je у Москви 1850. године. Из записа на грчком
и руском сазнаје се да je манастир Христовог Вазнесења по-
дигнут уз помоћ царице Пулхерије и да се у њему, поред оста-
лих светитеља, слави и ев. Антоније Печерски, који се у овом
манастиру дуго подвизавао а потом отишао у Кијев где „поди-
же свету Лавру која je посвећена Богородици Владичици“.
С почетка и из средине XIX столећа у Хиландару се чува знат

но већи број бакрорезних матрица него из претходног перио
да. Хиландарци су тада набавили пресу и оформили скромну
манастирску бакарну типографију. То je била преса дрвене
конструкције, окована металним затегама, са металним ваљ-
цима и пултом. На Светој Гори то je била једина преса на
којој су током XIX столећа штампане и плоче осталих мана
стира.
У корпусу Хиландарска графика посебну пажњу привлаче
радови мајстора Партенија Каравие са Итаке. Од њега je у
Хиландару сачувано чак осам матрица са композицијама: Бо
городица Ватопедска „Заклана“, Свети Никола, Свети Jo-
ван Претена, Христос Пантократор у слави, Ваведење Бо
городице, Рођење Богородице, Успење Богородице и Свети
Спиридон.9,2 Партеније je једно време радио заједно са мона-
хом-графичарем Герасимом, такође с презименом Каравиа.
Они су заједнички израдили бакрорезе Свети великомученик
Георгије, Свети Модест, Свети Никола и свети Харалам-
пије, Света Катарина, Свети великомученик Елефтерије и
антиминс из 1815.8283 године. О двојици бакрорезаца Каравиа
82 Каталошки бројеви 15, 16, 17, 18, 19, 24, 25, 42.
83 Каталошки бројеви 20, 21, 22, 23, 26.
52
X
Партеније Каравиа, ХРИСТОС У СДАВИ
Константинопољ, око 1810.
за сада су познати само штури подаци, које су стављали уз
сигнатуре на бакрорезима. Према том најверодостојнијем из-
вору, они су се бавили графиком између 1806. и 1815. Парте-
није je своје плоче гравирао у Константинопољу, што je беле-
жио уз потпис, а потом их je преносио на Свету Гору, па су
због бакрорезне типографије остале у Хиландару. Постоји мо-
гућност да ће се Партенијеве и Герасимове плоче пронаћи и у
53
осталим светогорским манастирима, будући да су били плод ни

графичари, односно да су деловали и после 1815. године.
Партенијев бакрорез Богородица ВаШопедска „Заклана“
настао je у низу графика намењених поштовању истоимене
иконе-заштитнице манастира Ватопеда, која се налази у пара-
клису Св. Димитрија Солунског.84 Бакрорез je ширио пошто-
вање и легенду о Богородичној икони коју je еклисијарх у ду-
шевној пометњи ударно ножем у образ, па je из ране потекла
крв, а јаросном монаху се осушила рука.85 То je иконографски
тип Богородице Одигитрије на чијем су образу, по захтеву на-
ручиоца, а према легенди, иконописци сликали рану из које
кашье крв. У XVIII столећу у Ватопеду je постојала иконопи-
сачка радионица у којој су, поред осталих икона, сликане и
мале, целивајуће иконе Богородице Ватопедске „Заклане“,
које су са Свете Горе, путевима монашких кретања, доспевале
у православие цркве удаљених области. Таква икона доспела
je чак у цркву Св. Архистратига Михаила (Пожаревачка) у
Сентандреји.86 Поштовање ове иконе join више су шириле „и-
коне на хартији“. Ватопедски монаси су се join 1763. постара-
ли да дођу до бакрореза те своје веома цењене иконе. Тада
су, заузимањем проигумана и скелеофилакоса кир Стефана,
поручили код мајстора Антонија Ђованија Ђулијанија у Вене
ции, према својој чудотворној икони,87 чак две бакрорезне
плоче. Цртачко-графичко решење je исто; постоји мало од-
ступање у величини плоча, а иконографска разлика je само у
томе што je на мањој плочи представљена и минијатурна веду
та Ватопеда. Треба истаћи да су на обе плоче ктиторски запи
си на грчком и српском, чиме je, као и на осталим графикама,
показано узајамно монашко братско поштовање Ватопеда и
Хиландара. Графика Партенија Каравие, чија се плоча чува у
Хиланд ару, резана je 1806. године и није копија венецијанских
Ђулијанијевих88. Партеније je унео више декоративних дета-
ља, од којих je најупадљивији барокни оквир, а ту су и иконо
графски додаци: Богородица има на глави барокну круну крај
које два анђела држе свитак са записом. Партенијева Богоро
дица Ватопедска „Заклана“ блиска je „барокним“ променама
84 Nx. Палаотдатои 124 (107).

85 Вышнш покровъ над Авономъ ..., 73—76.
86 Д. Давидов, Иконе српских цркава у Мађарској, Нови Сад 1973, 151.
87 N t. Палаотдатои ..., 419—421 (447, 448).
54
које су захватиле уметност Свете Горе, док Ђулијанијева ви-

ше опонаша традиционалистичке иконографске схеме. То ни-
како не значи да je Партеније своја цртачко-граверска насто-
јања усмерио у правцу стилских промена. Напротив, после ове
прве, ране графике, у којој се назиру покушаји стилске инова-
ције, он je у наредним композицијама испољио оданост позно-
византијском стилском опредељењу. Али, и овде треба поно-
вити да су, у стилском погледу, у уметности Свете Горе влада-
ли захтеви и укуси наручилаца, односно да су и иконописци и
графичари зависили од предложака на које су им наручиоци
указали, или поднели као обавезни узорак, с мањим могућно-
стима да од њега одступе. Партеније и његов ортак Герасим
нису били изузеци, нити су могли да себи обезбеде услове да
то постану, мада су имали прилике да виде руске и српске
барокне бакрорезе. Само су приближно успели да дочарају
„барокну“ композицију на заједничком бакрорезу Света вели
комученица Катарина, који би се могао назвати Веридба све
те Катарине*9 Поред младолике светитељке, крај точка за
мучење, приказана je и појава Богородице са Христом, који
пружа Катарини прстен, а према њеном житију: „Ето, ja те
данас примам за своју невесту, бесмртну и вечну. Стога са ве
ликом ревношћу сачувај овај савез ненарушиво, и нипошто не
узимај себи земаљског женика.“890 У горњем делу, у облацима,
анђели преносе мошти свете Катарине на Синајску Гору, а ту
je, на другом брду, минијатурна старозаветна сцена: Мојсије
прима таблице десет божјих заповести. Остале Партенијеве и
Герасимове плоче углавном показују стандардне иконограф
ске форме и стилску припадност која je под несумњивим ути-
цајем италокритске уметности. Њихови радови су настали као
резултат преношења иконописа XVII и XVIII столећа у гра
фику нешто млађег времена. Овде није нужно указивати на
иконографске аналогије због стандардних иконографских мо-
дела, јер би се такви примери свели на набрајање општих ико
нографских решења. Истоветна иконографска схема, која
упућује на зависност графике од иконе, изразито je заступље-
на на примерима бакрореза Св. Никола и Св. Георгије. То се
односи и на графике Рођење Богородице и Успење Богороди
це, које су такође настале као плод преношења композицио-

90 Ј. Сп. Поповић, ЖиШија Светих, новембар, Београд 1977, 702.
55
ног решења иконе на цртеж графике. У исто време треба ука-

зати и на обрнут правац утицаја: Партенијеве и Герасимове
графике биле су, нема сумње, чести предлошци иконописци-
ма-традиционалистима XIX столећа. А питање, које се само
намеће, да ли су двојица графин ара били и сликари икона,
остаје за сада без одговора.
Готово из истог времена познат je још један бакрорезац који
je боравио и радио у Хиланд ару. Он je своје рустичне бакроре-
зе потписивао: „Резал моцах Павел Болгарин Хиландарец“.
Сачувано je пет матрица које je овај калуђер, без ликовног и
општег образовала, израдио 1816. године.91 О његовом прет-
ходном раду за сада нема података. Изгравирао je две Богоро-
дичине „иконе на хартији“. Прва je са додатним ликовима св.
Симеона и св. Саве, а друга je са допојасним ликовима св.
Стефана, краља Дечанског, св. Симеона, св. Саве и св. краља
Милутина. Те Богородичине иконе морале су бити веома по-
пуларне у српским областима под Турцима, па и доцније, у
Србији, после Другог српског устанка. Његове су и две плоче
са композицијама монашких memento mori: Човек и смрт и
Адамова лобања, које je по свему судећи радио без предложа-
ка, па му je композиција невешта у цртежу, али и груба у
графичком поступку. Неупоредиво je успелији његов Свети
Георгије, jep je у питању преношење готове иконографске схе
ме. У овом случају монах Павел je прецртао бакрорез светог
Георгија из Хиланд ара. Иконе св. Георгија на хартији добро
су примане и у суседном бугарском манастиру Зографу, чији
je храм посвећен овом светитељу. Зографски монаси су пору-
чивали да им се у Хиландару умножи већи број бакрореза које
су разносили по бугарским крајевима. Монах Павел je био са-
моук цртач а бакрорезну графику je савладао само занатски.
Као и већина оновремених зографа и приучених графичара, и
он je племениту форму позновизантијске иконе упрошћавао
до грубе стилизације. Његове „наиве“ говоре о томе да су по
требе атоских манастира за бакрорезним иконама у XIX сто-
лећу биле велике и да су потражњу могли да задовоље и приу-
чени графичари. Ипак, ове графике нису без дражи. Посма-
тране као изворне рукотворине ликовно необразованих мона
ха, оне he привући пажњу оних који у оваквим композицијама
траже доживљај „наиве“ XIX столећа.
56
Било je међу атоским бакроресцима и оних који су после

граверско-занатског обучавања у Константинопољу успели да
остваре и такве бакрорезе на којима се, и поред скромније
ликовне културе, уочава урођени смисао за стилизацију црте-
жа, као и склад црних линија и површина на белој основи.
Такав je био и јеромонах Игњатије, родом из Митилене на
Лезбосу, који je деловао на Светој Гори у петој и шестој деце-
нији XIX столећа. Једно време боравио je у Кареји и Хиланда-
ру, где се бавио графиком, а штампао je и своје и туђе бакро-
резне плоче. У Хиландару су две његове добро очуване бакро-
резне матрице, Антиминс, из 1842. и Сабор св. апостола Пе
тра и Павла, из 1843. године, резане на обе стране бакроре-
зне плоче.92 Позната су још четири Игњатијева бакрореза: Бо
городица Млекопитателница (1841), Антиминс (реплика,
1848), Свети Георгије и свети Димитрије (1849) и Свети
Врачеви, Дамјан, Пантелеймон и Козма (1850). Нема сумње,
јеромонах Игњатије je у некој непознатој радионици савладао
манир мирног преношења предложака на бакрорезну плочу,
али je у исто време имао и развијено графичко осећање за
линеарно решавање фигура и композиција у целини.
Нешто млађи од Игњатија био je монах Јован Калдис, који
je потписао бакрорез Свети Василије Чудотворац, епископ
кападохијски, остављајући и годину и место рада: „1866. на
Светој Гори Атонској стараго хилендарскаго обштежителнаго
монастирја“.93 Успелија je и иконографски занимљивија њего-
ва графика Богородица Геронтиса, рађена 1869. за манастир
Пантократор, чија се добро очувана матрица данас налази у
Хиландару.94 Овом графиком je манастир Пантократор рас-
простирао поштовање своје чудотворне иконе и изван Свете
Горе.95 Илустрована je необична прича о икони Геронтисе.
Богородица je нацртана у стојећем ставу, испружених руку, у
полупрофилу, окренута сцени која се збива у доњем делу ком-
позиције. Ту je приказана стара легенда по којој су гусари ба-
цили икону у кладенац, због чега je један од њих ослепео.
Према истој легенди, гусари су после 80 година поново дошли
на кладенац, извадили неоштећену икону и са калуђерима je
пренели у манастир где се и сада налази и где се негује њен

95 Вышнт покровь над Авономъ ..., 90—91; Р. Huber, Athos-Wundertätige Ikonen (Die Panajia
Gerontissa), Stuttgart (без године издања), Tafel 8; Nt. Пштсгатратои ..., 448 (480).
57
култ. Макета манастираје на десној страни, а испод ње je

велика тестија са свитком и текстом: „Овде тече уље из пра-
зне тестије помоћу чуда Богородице [Геронтисе].“ Мада je на
овој графици видан ауторов „страх од празног простора“, она
je његово најуспелије дело — међу двадесетак до сада позна-
тих бакрореза које je изгравирао у шестој и седмој деценији
XIX столећа. Према запису на бакрорезу Свети Василије чу-
дотворац, епископ кападохијски, који je гравиран у Хиланда-
ру, Јован Калдис je je дно време живео у српском манастиру.
Он je, по свему судећи, после јеромонаха Игњатија водно хи-
ландарску типографију.
Тада су у Хиландару резане и умножаване плоче неуких мо-
наха-гравера, који су се изгледа само повремено бавили овом
вештином. Било je међу њима „наиваца“ у чијем цртежу има
дражи самоуке спонтаности која, понекад, плени дирљивом
ликовном безазленошћу и себи својственом лепотом. У овој
групи се истине непознати мајстор бакрореза Свети Георгије
и свети Димитрије,9697веома популарна тема у атоској графи
ци XIX столећа. На овом листу они су приказани на коњима
у симетричном распореду, окренути један према другом. Угле-
дајући се на истоимену графику Игњатија јермонаха, непозна
ти Хиландарац je упростио композицију и цртеж свео на ли-
неарну арабеску. На другој страни исте бакрорезне плоче он
je са мање спонтаности поновио омиљену хиландарску гра-
фичку тему Свети Сава и свети Симеон Немања са иконом
Богородице Тројеручице.91 Из истог времена и истом типу
„наиве“ припада и бакрорезна плоча гравирана такође са обе
стране: на једној страни су ликови св. Николе и св. Харалам-
пија,98 а на другој св. архиђакона Стефана и Јована Претече.99
Међу хиландарским плочама овог типа пажњу привлачи и
композиција са допојасним ликовима Богородице Скоро-
послушнице Дохијарске и Богородице Тројеручице Хилан-
дарске, са невешто укомпонованим и неуко нацртаним
моделима манастира Дохијара и Хиланд ара.100

ню Каталошки број 55.
Припрема корпуса Хиландарска графика била je добар повод

и једина могућност да се бакрорези опишу и поуздано објаве.
Сабрани на једном месту, они представљају упечатљиву ли-
ковну хронику Свете Горе забележену резом на бакарној по-
вршини, која je потом, штампана на хартији, оставила трајна
сведочанства о времену, људима, њиховој култури и духовном
животу. Другим речима, новија историја атоских манастира
не може се написати без поузданог ишчитавања бакрорезне
графике.
Разумљиво да се и они стари бакрорезни листови, који се
чувају у хиландарској библиотеци, а од којих не постоје бакро
резне плоче, сада могу сагледати као хиландарски допринос
Светогорском културноуметничком простору. У исто време,
тек сада се, у пуној мери, открива удео графике у појачаном
зрачењу Свете Горе на ближе и даље залеђе. Нема сумње да
je у XVIII и XIX столећу православии живаљ на Балканском
полуострву и у Карловачкој митрополији о Светој Гори најви-
ше сазнавао баш преко графичких листова. Поједини бакро
рези су били прави проскинитариони о светогорским манасти-
рима. Није било нужно веће образована да би се они схватили
и другима тумачили. Суштинско je на њима било нацртано и
исписано. Следила je прича коју су монаси, кренувши у „писа-
нију“, знали напамет и казивали наизуст.
Са Свете Горе калуђери су преко Халкидике, Тракије, Бу-
гарске и Македоније стизали у српске земље — једни на Косо
во, у Црну Гору, Херцеговину и Босну, а други су се одвајали
на север, преко Саве у Сремске Карловце, где им je био ме-
тох, и у фрушкогорске манастире. Било je и оних који су одла-
зили у Темишварски Банат и у Српски Ковин на Чепелској
ади, у Будим и Сентандреју. Свугде су били добро примани и
свугде су њихове Светогорске приче радо слушане. Обраћајући
се православној пастви, они су описивали и тумачили слику.
Пред радозналим очима слушалаца, Светогорци су казивали
59
о историјату манастира, о култовима светих Немањића, најви-

ше о светом Сави и Симеону Немањи, о чудотворним икона-
ма. Били су то часови поуке, а слика je увек била у средишту
пажње. Иза таквих посета остајале су светогорске графике
као уздарја за дарове које су православии давали Хиландару
или неком другом манастиру.
У годинама материјалног сиромаштва, Хиландарцима je пи
сан^ а или милостиња много значила — да преживе, да обнове
изгубљено у пожару 1722. године а, убрзо, и да граде нове
конаке и параклисе. Онима, пак, који су их помагали, Хилан-
дарци су пружали неизмерну моралну помоћ, духовну пре све
та, али с њом и националну. Било je крајева где су дочекивани
као „утешитељи православља“.
Боравак хиландарских калуђера у Сремским Карловцима,
непосредно после друге сеобе Срба, под патријархом Арсени-
јем IV Јовановићем, био je од изузетног значаја. Карловачка
митрополија je приближила Хиландар Србима у Угарској, јер
joj je та духовна блискост била нужна. У Сремским Карловци
ма je осмишљен први хиландарски бакрорез, велика ведута ко-
jy je, по налогу Јована Георгијевића, у Хиландару нацртао
Георгије Стојановић а у Бечу je изгравирао Густав Адолф Ми-
лер 1743. године. Сложена иконографија тог бакрореза била
je у складу са верско-националном политиком Карловачке ми-
трополије. И није нимало случајно што се тај бакрорез поја-
вио истих година када и гравире Пећке патријаршије, Дечана
и оне са ликовима св. кнеза Лазара, св. цара Уроша и срем-
ских светитеља Бранковића. Први и најоданији сарадник па-
тријарха Арсенија Четвртог, Јован Георгијевић, био je ктитор
бакрореза којим je неговано поштовање и барокно величање
српске светородне лозе Немањића. Осмишљавање иконогра-
фије тог бакрореза у Сремским Карловцима подудара се са
националним препородом Срба у Угарској. Јован Георгијевић
je даровао Хиландару бакрорезну плочу и велики број отиса-
ка, а хиландарски калуђери су те отиске делили Србима на
територији Карловачке митрополије и Пећке патријаршије.
Хиландарцима није требало много да схвате какву су улогу
добили у удаљеним српским насеобинама у Хабсбуршкој царе-
вини. Током целог XVIII столећа њихови бакрорези са изгле-
дом Хиландара и друге „иконе на хартији“ били су повод за
сусрете са народом који je тражио и откривао сопствену про-
шлост. Историзам српске графике помогао му je у том откри-
60
вању. А када je у другој половини XVIII столећа чувени Заха

р ка Орфелин изгравирао своје бакрорезе, Манастир Хилан-
дар и Свети Сава и свети Симеон, то je само значило да je
друга и трећа генерација Срба у Угарској имала приближно
исте верско-националне потребе као и претходне генерације.
Српска политичка мисао у XVIII столећу била je чврсто веза-
на за средњовековне владарске култове и задужбине, особито
за Хиландар. Бакрорезна графика je те везе одржавала на нај-
убедљивији и најлепши начин.
Велика хиландарска ведута из 1743. године прва je у низу
гравира које су издавали светогорски манастири. Taj бакрорез
je постао иконографски модел, нека врста примерка за углед.
По прецизности цртежа и вештини граверског поступка он je
то и био. Једно je извесно: преко Хиландара и Сремских Кар-
ловаца, који су били посредници, грчки манастири су се обра-
ћали бечким бакрорезцима. Аутори цртежа, светогорски зо-
графи, који су се успешно бавили овом врстом посла, нису
познати. А њихов удео био je једнако важан као и граверски
рад, а понекад, када су у питаььу цртежи манастирске архитек
туре, и важнији.
У записима који редовно прате бакрорезну композицију,
остала су имена наручилаца. Некада су то манастирски насто-
јатељи и братство. Међутим, чешће су ктитори били лаици,
они који су на тај начин дали прилог манастиру. Наведен je и
назив града у којем je графика израђена, година, чак и датум.
Записи на светогорским бакрорезима пружају много важних
културноисторијских под атака. За будуће студије о светогор
ским ктиторима новијег доба, ови записи су незаобилазни.
*
Само у појединим, ређим случајевима Светогорска графика je

могла да стекне извесне „барокне“ форме, најчешће посред-
ништвом српске графике из Карловачке митрополије. Стил je
зависио од иконографске схеме, која je најчешће, а по вољи
наручилаца, била традиционалистичка. Највећи број графика
представљају умножене иконе. Тим графикама je редовно би
ла узор нека чувена, стара, чудотворна икона, чије je пошто-
вање на тај начин распростирано. Цртеж узет са такве иконе
представљао je предложак за бакроресца, па због тога није
могло доћи до стилских промена. „Иконе на хартији“, како их
и Светогорци називају, омогућавају да се проуче дуговековни
61
иконографски модели и њихово трајање до XIX столећа, од-

носно њихова популарност коју су те иконе прошириле. За-
стушьени су иконографски типови Богородичиних икона: Ге-
ронтиса (Пантократор), Икономиса (Велика Лавра), Заклана
(Ватопед), Достојно јест (Протат), Тројеручица (Хиландар),
Скоропослушница (Дохијар) и друге. Јављају се и графичке
иконе са житијем, најчешће Свети Никола и Свети Георгије.
И оне су иконографски зависне од класичних икона ових све-
титеља, а поједине од истоимених бакрореза Христофора Же-
фаровића, који се и сам ослањао на утврђена иконографска
решења икона сликаних на дасци.
Више цртачке слободе омогућиле су манастирске ведуте.
Пред ауторе су се поставляли извесни проблеми за које они
нису имали довољно искуства, будући да су се бавили живопи-
сом или иконописом. Реалан пејзаж нису могли остварити, јер
им je недостајало познавање перспективе. Покушали су, и у
томе углавном успели, да приближно верно нацртају изглед
манастирског архитектонског комплекса. Анализе хиландар-
ске ведуте и стварне архитектуре показале су да: одстра-
нивши ону уметничку слободу у начину третирања читавог
пејзажа може се доћи до закључка да овај бакрорез даје изван-
редно јасну слику Хиландара и ььегове околине 1757. годи
не“.101 Овде треба само додати да није реч о „уметничкој сло-
боди“ већ о покушајима и недовољној вештини да се прикаже
манастирска околина, односно пејзаж. Цртачи су исполнили
дирљиво наивну идеју о пејзажу. Служећи тој идеји трудили
су се да прикажу све што постоји у околини манастира, чак и
жанр сцене: риболовце на мору, галије, повртаре у баштама,
чуваре стада, стазе, шуме и винограде. Зографи су то све
уцртали око манастира, али нису и нацртали као пејзаж. Ме-
ђутим, њихове ведуте имају дражи; у својој нарацији оне су и
реалне а у исти мах и иреалне; поготово су иреалне када се
узму у обзир просторни односи и перспектива. У томе су оне
необичне, чак ефектне у својој простодушној жељи да буду
веродостојне. А веродостојне на свој начин и јесу. Уосталом,
то су јединствене слике Атоса у XVIII и XIX столећу. Напо-
слетку, треба рећи и то да те слике могу бити од помоћи архи-
тектима-конзерваторима, као и свима који проучавају архи
тектуру светогорских манастира.
101 С. Ненадовић, Хиландар на графичким приказима XVIII и X IX столећа, Зборник зашти-
те споменика културе XVI, Београд 1965, 101.
62
Међу градовима у којима су израђене Светогорске графике, у

записима се наводе Беч, Венеција, Москва и Константино
поле, док су неке из XIX столећа резане и штампане на Атосу.
Бечке радионице су добро познате, јер су у њима настале
српске графике за наручиоце из Карловачке митрополије. Од
аутора који су радили и за Атос, помињу се: Христофор Же-
фаровић, Томас Месмер, Густав Адолф Милер, Захарија Ор-
фелин, Јакоб Шмуцер, као и неколико непознатих мајстора.
У Венецији, где су штампане грчке и српске књиге, било je
неколико графичара-занатлија који су се бавили књижном
илустрацијом па су им грчки манастири повремено поверавали
израду „икона на хартији“. Ипак, право изненађење je бакро-
резац Антоније Ђовани Ђулијани, познат као аутор портрета
Доситеја Обрадовића на фронтиспису Мезимца (1818), који je
истих година потписао и неколико светогорских бакрореза. У
Москви су два или три бакрореза израђена у Оружејној пала
та, а у петроградској радионици само антиминс за Хиланд ар,
почетном XVIII столећа.
Радионица у Константинопољу није довољно позната. У њој
су гравирани антиминси и „опросна писма“ Васељенске патри-
јаршије, као и разне иконе. Атоски монаси су у овој радиони
ци учили граверску вештину и штампу да би, потом, настави
ли да раде на Светој Гори. Неки су се задржавали у Хиланда-
ру, који je, релативно рано за Светогорске прилике, набавио
бакрорезну пресу. То je могло бита почетном XIX столећа, а
преса je највероватније купљена у Бечу. Овде треба забележи-
ти да су се старији Хиландарци сећали појединих делова те
давно расушене „машине“. Сада се од целокупног инвентара
старе хиландарске типографије чува једино ваљак за наноше-
ње штампарске боје.
У садашњој новој хиландарској типографији, набављеној у
осмој деценији XX века, штампане су све плоче за Хиландар-
ску графику. У тој радионици ће, по свему судећи, бити умно-
жене и плоче осталих атоских манастира. Тако ће, верујем, у
ближој или даљој будућности у њој бити припремљен и корпус
Светогорска графика у који he поново и неминовно бити ук-
ључене и све гравире из хиландарске збирке.
Треба очекивати да he се научна радозналост за Светогорску
графику тек испољити. Њен културноисторијски, иконограф
ски и стилски смисао овде je назначен али, у исто време, тиме
се отварају могућности за даља истраживања.
63
- —
ГР АВИРЕ ИЗ КОРПУСА
Л 1АТВН 1
M/Qmа н т ш ж ћ неггь тили
утл А ШПРИНОЩШ БТирОБНЫА
т т в е н н ы А'ггфпй ГОСТИГА БАГО/
^ m n s o T B O fA ^ a r w ^ x d c tr w ради й .
Р%СЏ1РННО/$ИРВОБАТИ БО/.РАМ’Ь
С t v /ПАРКО
1
Алексеј Зубов
АНТИМИНС
почетак XVIII столећа
zk$г<
(pram-
j «Omi*.:
М&ядог$я<**'>* Д !
I Outre в г j a &*пр*
\ИШТЫГ/К
ЮРллмшя ■
— m .
2
МАНАСТИР ХИЛАНДАР
I Москва 1757.
суда«»m V tta iM
mvj/pmon цЪ нар f
•W . :yi J f Z i
ИЯ
IS m nutun - Уогтв»»>Ъ а.впљ/аЛ'-

Unt">p">"41* ö **4г<»г-%-2> гяЦлщт* ;
<г» *во/«#т#я»*/Я|Уд#»и*ц и Äf*i
! f S i » v rntrrn *«J a « “ &
•. f
~A *f4
Љ * , ~ » л £т*>л Ujuio шпытр*арш4с„'и Ьа*1неир6и:1л ^нляндыршТл шбитллнЉулапи/ил »o täte» ГррФ ***•*»$« шРлПыиапнЛЫ^Ь плАлр*:т*р*шяЦ tip tfb *ч$*тџ ими»} а с # А 1 Н1Л Пр*сШ/Л pj»»i Б ц ы
*4 tb m wti 3 f.ti m?* M tfü jin . и/ряя+ аяим ш хркшла^хрс » . Гор,«, еоtop!те ном е t i л ст ал и/бпш лЬ чХдначмЪ яуднаят елпоиЛ *tntrm»omb *слут +ор*г*ы «ы мр*т»?«*,£Ь аполБы/Ъ. по А они* w mpu.
/логи рарачпвго ЦлФгги поглаппиго СйитЪ чргрА мфрпо.ир9пояА иплчмичо стФно# агг-ратдоны/ ры£лячи»>мп блгеоонпн: мя дрнноымя плодаыптв&г нб1 *,пледнн1Мнуг.рошенг.и .џцрамФ (о&арном д л а
кчдиыг.и MUAutfbц сиы н, лтоять стоя сБяяилкдест аялм м т пы л ь гц;*cBptmctmU* ütpeof. шВро&В праст ы м й р и ,ы т рсчрйппцы . »m opst щле.с*лчл, н и с т Ь ни*»от&арЛ1рыге р,рю с/
ареста г д н л трети» част ь тисятФ лл n u w t r c u p s e t и ы чр н т ф , и ^л н л .н н ы л . ичаст ь A f л ен ы *ртое*! гш м огя л. ч т ец * р а зл и ч н ы с т п ы M O iptn пр>*л.ож9нна? »etfktfrc с б я т е л Ъ w
Влаганесггнвм! клплрмивежр&ит цее и яи р о л ея rflunom f спл\Ь и£сВрв<тенУе*'а£л::ом! прсстыалл.стея. ВлтонготиаштА.ниФта ti.* обяспелк ( пронят* а б я п н л я м аян спйяй тяры-кеном# я г S
П о д п а ш и HfftifitMgp Г д ы н е й кпрачн а п ы р лп е /’и оНидЬ у m ftu a n u п**/пятЪ, м т т зччо л,з»алы т *:л HonnSmnare пеодгрин»« &о»сфЉ rMUiutcm*. maitoasi соям »тоЉ т о atm et cozmaomt
пр*гта»ллчпЪ они »сФтЬ блгочнтнллина Iт а ;и **ч*Ьу по а амИтЬ, f н и лнаЬ во*tttupc^SMOtoe Урмсяшнсчсе »ir.sA*.SMt*u сот асрнт н »пролл*лоирр,аго B r * (т ерянное
айФ »H fbb о г$ р .ы л и ч . *нч£&д« ыФ-мЪ пимЪ пол&чттм л>^рнстф ТнаФ атгчге; ^ ;
ћреорат гци t u л и д л н а г и ? т и п ы ям+днаЫил*Ъ доброхот но д а т а я л
Т.р/Удамиаа *vzfp*,'/fmb п ш | с&оп кбигпелг. усеснаго Сны wffinfxm«<r.«M пляртсМрВоигГы и троны m u u t u n Аругняыидрнто&Ь /«»'< гтЪ редУано »*чи*Љ атр& ыпе о^арстя^нцрхтЪ
ГрадФ М оИ 1»Ф ,/797.годе/ s turo »рол .т ц а ,
4B9SP
«V Л*. .,w •'

^Š2~^§p
iV<Vf
у'.:',;:
«V '
щ
г m
; :*: ж S i
ш
P ii
в*.;?*
К
Jä*j» ž ; :
m 3s-5
С'
Ш Ш й t| |
I f ll
.| i|
Ш |
i l =s ® i m :s
1| ;.Ш; £- г с у £ Д
-л.гав: H r
|Ш Ш
Ј^ИЛ/МуИрк
; ( f U K % .O v 9 fil o v џ п •П О јH

y> -n a .4 t u . (j'r • n a v t D c v V .f , Х ^ и о т г г Ü to u
H-r* \ X , ‘ p iL v n v S r ili b ta u o tr a .
4
БОГОРОДИЦА ОДИГИТРИЈА И СВЕТА ГОРА
Беч, 4. IX 1763.
h navttj/ш . ß T pißn pZcra.
кагалу uyи aj^riv byt

'noiav siv avTiAntfiv; 'Tioiav
ß c a r r fty ty p y
1W0*4rri\
3
БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА И СВЕТА ГОРА
Беч, 4. IX 1763.
В овш ни &ЭД4
1 \ листы* Еил
Ш ©*
1««Щ тЗЈдф«'Л’{,
Ь Х*»&< •»••, «>»«<
МНТЫРЬ ЛИЛ6 НЯ4 РЬ
и in
*• f» j м1 |м
а
>* 1
ъжс-т
rcTKA.'
p*<TR<>nf€<TSTA КЦЫ
ššKsa V Л гй й Й
агаиу rr iiM
4 4»X».
yi*V;OTi
Т " н»»јј»н i l f x ^ I \ A
г>4Шј А џ } 1 S
МНТЫРЬ.ХнЛбПЛДРЬ
o x ib * * ’tT^Tl
■T:<iii Жги HKH О ты н 'Ж ^ в н ? гД ? г$^1
Иј> OSjMAžHtt tltfJKWAÄ Ц*КМк U «>U . Л И ;>? » ttftx v v i s f r u с я г ф в >€ U iK ih m s M »**?'t x i ß f r * %£',*
; Л€НДДГ& Ш \ю м ш &, 8« «той л&онН*к7$шш\ Дмлм &вОД y*Ä>rf &*ßpe$. i $ » y & « v^ W tv AS*»®» «ite&ttpt»*} f Х<Ьл.о%* да
|iH5Ait>«jTb:Ä (>ЦЫ « Ъ й р э д а ш т М ’Ь 4^V>?Si>?Hir«j'£ д o « ? m N *»/? £iW ©& f vj3 y « s?& . ч к , <*>-f&JSs»
W T f x 'b {'Т Н Г& : Ь Щ К \,\ш л & R т » ,« ж ; М н Т м рб и лдоддтс «5T»«yy SiXSV*-} A U t«t M •»»■><• TJ# О г » .:.-« «^ esvÄ ^ X w ^ yjV ;»' S.'X«
|! Т р Ъ Д о « ъ « «л ето A «{««’t» scf4*c'T4»Apaj т и а л я . о к и т м н .*<> »&»' w n » « r? ,wr<> MePi'jf»;?«»' Mmfiivoi m^»ttex<g
|ј«4Д^ « {вб^ШГ-а? с т ^ м KV J Л&ДЙ4UA OSAA0* «Ч* xsst9%a<t& «t&iVT&K ? « v r ; M>yy-;. ‘<i*Ktj# $ «w sÂ îa^
ј Е ^ г о р д н м « Г: Е т »«4>4й ъ ?Јо а п н т т ъ . « ж ит«*. fcwj Ш S *&*»*?? ?Г г>т^«опгГ>л- sr**«.' £ 7з<м*«чЛ?|* t я -««W
ј: ск!«- и ! Щ * п h.z>mn<iz.H'iu »$:W.soBo>«»rv шшлхн { •'«P *а£.»Г<«*> B«fr*J.>3< vS><r* S:,Wr «»>->;,:ЈГ«Л.'е? tn& TxwrSt
| «Д Д > Я Ъ »ЈГ^АТМ И VO ««А{» iT rfc« 0 g « ‘f5 Hi \«i-?yr?zy »trrvtrsirit x v i* $ a ? « f <^с >г<г;'«,
p ,? f « s o « и '.& п щ ъ ь ' к ' т ш п о л м а % д м о в л т « х р г « 1Я»г£Г 3«.ч>.4»> Tjfr)'>:'£»«• -ггл- &в C&JT». &га?> ТоЛ
£ Т B-O.ReU« л^»гл I ГЧ О ctstßtfiX fit <р»Ь№^ЩX ftf$»#*&{ JtZjtts* tv fßSf
5
Псеудо-Орфелин (Захарија)
М А Н А СТИ РХ И Л А Н Д AP
Бем, I '79.
БОГОРОДИЦА СПОРУЧИЦА (ПОСРЕДНИЦА)
Беч, око 1780.
i
\
6
ХРИСТОС У ЕУХАРИСТИЧКОМ ПУТИРУ
I
БОГОРОДИЦА УМ ИЉ ЕНИJA
Венеција, почетак XIX столећа
9
КРУНИСАЊ Е БОГОРОДИЦЕ
Я0ЩШ< /-*э П Ж у / - џ vAJM
,! I b
и J^^KtTb ‘*У ■■*,. 'У % ^
w m J/Щ Шр$у Јж Ti \
к !7 щ вю вкч 1% » a Шјј&,'
јјШ / i
БОГОРОДИЦА СА ХРИСТОМ И СВ ЕТИТЕЉ ИМА
Беч, почетак XIX столећа
I
I
11
СВЕТИ ГЕОРГИ JE
СВЕТИ НИКОЛА
Света Гора, око 1810.
T O TOY ВЛАД I МНР OY IT LA N N O Y
ANAKTOS S E П T O N S K H N O S .
'N&to Ш пт т ш ш < | Ш 0 4 4 И ^4 К 4 Ш В Д
Л«<Го V<PiO <*А1Р'£>«)лр ^ A IT O ^ lA p j
Џ т т y ä w fo Ф & Ш й т Ш Ш )/ ш ^ з Ь Д ь
Ј\\°т*н АрЈ)0 -2 > Л « Ш Г И ^ o # j ^ t r v ß k
/ f 1 / f
Б4^<3/И*Ъ 34 ПЦЩ&Ш 4/ИЪ Д 4 nißNWt Б4Л^^Л1Ъ24 пГеЙкБ,
cja№<*tfO <Шо ш ш р ( W O avMwQ оМ 1 ?пи
T7HlAf!ÄAv<y
ф й VXу *
/М4СЛ0 д4*фИИОК0 Wc/ro д « ф и Я Ш лм м о ДДфиндЕО 1
Ь-4 ф \)6 l d CbVoVq 30 ђ
1 il.. 'Т~1'~ј|
ж к л о (m m w A i m(hO fHpHoßO 34B€T(d М«л> MtfSht, 341 очи I
ГЬ Р1&Л/6 Л“ <го р1Я<*И>/\схсГ0
lum o Й Г4 Н С {о Ж МИЛ0 ГИИЦоЕоШ МЛ(ЛО ЛлОМ ^Й O'*«
S P I^ V Ö Ä « c T O ,‘ P ( X « V 0' Л 01 <T0 £у1аЛа^Х)Л4Р1>
14
СВЕТИ JOBAH ВЛАДИМИР НА ОДРУ
Венеција, 1774.
14 а
Из ЛЕКАРУШЕ, Света Гора
T Ö TTLN X A P im N ХЛРХТХУМУМОМ K A E O Z ,
i
D
с>:\ T A X Z М \ Р <)PAY T l IL’, ОВЛААЈМ1 iPO S
44
О Х А РГЈЧ Ж РУ Т< )У, КЛ1
13
СВЕТИ JOBAH ВЛАДИМИР М ИРОТОЧИВИ
т
i
i
i
i
Щ <1
eff“*-"'*ч« ’ i/ .
il 1 ^VrSv.
|J^ 4
И '*«*-^>4 «./WVV«
Щ j i
| J * f * '•">* {
l i / J
e r ---
I
e fW v з в г 'А
gjjSj
^ Ч Л \ V
« » * iV C IiA « A.» ’ S
n ^ T Q V S K ß O fiiw ЈТ ^ Л Г К ^ Т в Л Л ^ в в У трое
§gaato!/ те irraoascXncic, % Б о л т а л а , r u $ Ä tov г тп ^ ј ^ в »J w T‘
pÜ^QV, с КСTT» VU ‘М / П % п ф к х "Х? OCKâ^f ^ ^ ß o n ß o t, • ТУ StJ
I тб \) Ai'sy> сш гпУаЛд« ctfpccPji сазфдог,, сЪ&) m ^ M ^ ß a t m <гн •
^£jygC0N5ANTlУШП0ЛИ - ХИРзШесМОУ, '1в4Ш № ' АС0Игрй4К;
15
Партеније Каравиа
БОГОРОДИЦА ОДИГИТРИJА ВАТОПЕДСКА „ЗА КЛ А Н А “
Константинопољ, 1806.
ii
I
)
I
I
iMifiirffllff“*"i'f r m “"
32££Л£&йй
Ш т ялл
XEIF J ireiN IO т пвт fg
16
г щ
rJ
iwy.y.'.v'"'"•WW
Aaüööt^6MiaCWiA..
17
СВЕТИ ЈОВАН ПРЕТЕЧА
I
18
ХРИСТОС У СЛАВИ
Константинополь, око 1810.
ЩяЩ
19
ВАВЕДЕЊ Е БОГОРОДИЦЕ
!
i
&&Й
amM ^ vv.ü <д^л-.л'лч<
>к.::Г5х^лЛ %w >Xw X*X
:& зд|
.-■■-v-^r'
i"Ä'V;
гШ Ж
MH
УшШ
!
:
Г о ј П®* М Е Ш О М П Ј ß O P fifc*
ggf » f
I
I
■
:
I
'
I
I
i
TtfBEPJT
üoo, ii'iovw /«r/rnV 7Tptoffipirm

<?кхрјк,'М 0 attajvf, ,€.mßv . ,
;-ти/Учт)(/AuvwTOotTwMot'wЈс,ттЛwxns^
effimpV'Xj оррлЈ.х-Шј^
20
Партеније Каравиа и Герасим Каравиа
СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ
Еласон, 181Е
I
OJptt, МОДЕTO: Ö41©.

>!
'I
јцвадшmillin
д»о®1Рс?гшет» геш »
21
СВ. МОДЕСТ, СВ. НИКОЛА И СВ. ХАРАЛАМПИЈЕ
1 € © Ш Ш Ш ^\113 ЕдШ м jf ^ j j
F ■
Ш т т *т «* 0
Щ'SŠbksш ж Же" кмј|ј||Ј^ M 1
ш
«x<>v
■РГИјГИШft
гммт tmm
m m Щоыт
Џ^ а ш ш |
ш хш т 'т л
rjffyШ<ШQ
06ягдад
УтоТТЪС М Ш КШ $ 2 о НС
*&Ж)М, штат
ФНМГ П & -TXKOPIJS AIA'
М€ NON Т Џ / Ш
xamrwm
R ГСР4С1Ж

СВЕТА ВЕЛИКОМ УЧЕНИЦА КАТАРИНА
® .s .... ...........ч;... ' яШт Ш ч lg
BkW v"•••>
••■• •■••••"'•••V ^дРШК?ШшШ&Ш:&' У■'*<: Ш
Уv й-! .' if ' i
1 < JRKvV г пшж1^та'ф
• лчч-.л... . ДЈмштјИ ** .. - i 1
<зду i S M ?
Ш г Щ , Ш
m \ f ш Ш г ^ Г ш §
' , v f f i
ra W (Ä Ч V
v a ä h ia .,
••• y.V.MAV«,. i
ш ш ш
ш т тт т ш ш ш в ш
тттгуттщ ‘) Ш у i f
'1 '
1
а
A f ш й д я м и ш :ш ж ;м щ аё
! т о ш и ш Љ т e t o A o s it m
!" Т А Г ^ Ф Х
т с е ж ж я йЯ'Г А ' Ггът т ът т м ш , es м ш о с у т и b u n io n Ш № &
l i t t T o n Pb c I ИРГ .'ItMMCl T ON-fJ ojM
ј
Т О Ј Д Г Т Д Лт Гах ТТ
I b Лf f ГO АC ГmГ /i^đ лT^ oл iп; Кn Уr nР t! v» К Ј Ш Ж б 1М » М Т < К Н , П1 NТ Лđ А-
€ * Л ЈГ Лт Tvtrb' ., n 1 Т А Г П ХД 1 Т Л 1 П Я Г Т Т л П £ -4 . r c 1 > п г » П М / t Г Т Г Г г» "NT /Т4 1 П f d — . I
гш т о к т о е в й . к з ш г nfeN # гргм leđKHrioi кре
23
СВЕТИ ЕЈ1ЕФТЕРИЈЕ
Константинопољ,
10. X 1811.
yo л ото 3 0 а ш т zi он и и a i н
iC / Ш 1 V» У f О^ОГ^Л\ «S
щ f Y J9 L ■ ■>
1V А х'гД^з
*Ш "Ž. \ ’Ч М И Ш ; . V 1ШГ t j^ S w*
д Ш о т а Ш . '-
•* ■ \ §Ш Ь о§Й Р ж г? , в Жч
24
РОЂЕЊ Е БОГОРОДИЦЕ
n i 47T'‘w :
25
УСПЕЊ Е БОГОРОДИЦЕ
26
Герасим Каравиа
АНТИМИНС
1
s
!
i
s
S
•
11111
S gin1\z3Z
ГувЗДГ '."H
«
:*5ж
П ЕРА П А S E O T O K E ХЛХОН H M A I ЕЦЦ

1W Bf‘4?H4A Гкш ны ЧЙДОТБОРНЫА ХИ/МД<К«4. la it ,
щшрштщрвтт
ö lf& t
ТПЬ
MH
I(
РШ ЛЬ ANOHAfXb П4Б1ДЬ ВоШ РНН

I
Павел Болгарин Хиландарец

БОГОРОДИЦА ХИЛАНДАРСКА
Хиландар 1816.
БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА
Хиландар, 1816.
At Ас 4 Д4-М0Ь4 ГЛ^В4 ГНР
Ш Ј З њ о*|вы iw 4
feu. PHCTftHUfltoTb MA,
,Tfeofh S & t l f c i Ј Ј Ш ^ А Г Б(Ц Ж ( f r u t -
TDK4».f$Mi SV1W
З&БШМЬ M j Ш Ш £к.\\т т f
OMjfcfV
H n o to tV t
.' I : I
teot мл
помткт
rft ШН4'
30
АДАМОВА ЛОБАЊ А
I
," A * M r r ü fr f >
бЪКЬ: ' fAAtfTt'

9Â4Tđ-djffWv
. р '1(Л<>J
Щ
т щ ц :£ ^м
15НЙ:«Н ј Ш §
/АК»Ь»АЬ. %60'ИСбкИЈ
ш»т1
w«< л Шй-.nPH .]
ÄKJPtHt* \
’MWSWS Аш јвсл
Ш ^ тъ
1(В4^Р;»мь1иг^>,хмН>|Пк»<^гь^Ш1Адг»
$ g £ < П ^ ^ Ш Г Н : £0ЛЮ «ТОГШ • Н4Д

[sTđ ‘Нсн^(А=Н4То-iTtf пр*дь-Тобою • Н4,
^Л4Т0 * Hf О Ј Б ^ Ш Н 'Ш тоГ Ш * 34ТОБОЮ • CMĆPT
Ш Н Н Ш Н * HTOrO -i r ö •• ПОЛЬ-ШБОЮ/УБРОМ,
/ “." Н ' f7 f .il._ i' " I n. ..........iji'j - I . 1' ' ‘ ::!kl -I II
Ж Ш % ь «ш ь
29
ЧОВЕК И СМРТ
31
Ч аШ Т И
љ ^ х у јм и т к о и
| Д "ШШ )пш Ф и г е л н ш М о н м т п м Ш ШШ*
---------------’ M :^ :
ggf -\Ж*. -
Г**' ~г *
'H r o i l E I
т£и fti ^ ^ fa ftiA Tf m S ~ И гУ [ М I ж 2 ( '';
): iV f iM i
1111111
о У |* 4UgJ I м t м m
Щ
y|»i fe-yp 'Д |к '. у Н Х ^ г '
» * »*
МхЉ» 1 l |- 4 ß •■
•
1 f / Чц.J ^ Ж t i Р7 ' t f
^ S L rw ш н ш И ^ ' 'I n Щ.'Ш
.T X f f 1 1гГрЩ |1|
Шя
1\\ щ хщ.
1 Ä‘J?4-.j|isT f i* « S —
јр т г
В а Ш Т ' Г Л * «П
Cüi конд cfдгоС\кбкј АехкпкоплиПрасйкгиг^Щ

:Атт€\Щ А т/јrjEviovri
мл
'Аот rjE\ амх Y^^nrwE^^viax^mî^,
СфБСЖМО^Х (ТоСшсОШДЏСфЕСКЛГО Ж€,И*АЈшЦ У vđpOS ЕгДОоМв' aijiov X^/töy m a t e Сџ1т
Срой Афганской Jbßы М лнлсты рА ХилснД^Л )б!ТЧ У$Р°0 1 ш ј.ојш >ул}\]гр<tp&sуощ Ъ у<^ауо1<^'1Х%)]ар1&^
Л с.ооон ек ой Г ор гь Р |Ы п Л с ^ / Ж < м (ь С е % 0 1 ^ а й » 1 и 'ч(г/>1ю/>гдь Андреи 1 Ьвло&
32
Андреј Павлов Черноморец
СВЕТИ САВА И СВЕТИ СИМЕОН
Руски скит св. пророка Илије, 1817.
I намДХшЖЖ ш.
33
Арсеније монах
Манастир Хиландар, 1818.
ШЫш
jg jm k .
|»г|у
S^W '
A lfÄ P t
с: >•■
jS ' ь
s M I < **^чк*3 1
'S У дУ F
t
Ш Р » ШPAKT ТН ME 1ГАГ42 ПТО^Х. ЁГЯ W Nt Т Н Х 0 Й AiL ME4TA М О Р ф Ь гЫ C O ^T Ö f К и PI о и П А N ТбКР'^Т о pо X ЭЕ о п ~

^ А Л К о Х А Р А Х |р ^ Х Ы ^ < > Ш 2 ; К А } Е д 'о A ooN T f(B A ZfA JH H iTA cT P(M oN Jf.E niX PoniH m T M N о S i °ТАТ&Н ЁМ ° N A
СОЋКu f l C g M A j o ^ u X I o и Т Е K E K u e i M i o u .................. ... ............. ....... ....... _ . , -------------------------------.. A .
34
ПРЕО БРАЖ ЕЊ Е ХРИСТОВО И МАНАСТИР ПАНТОКРАТОР
35
ПРЕО БРА Ж ЕЊ Е ХРИСТОВО И МАНАСТИР ПАНТОКРАТОР
Света Гора, 1844.
Т Н Н Л Е 1 А М : М У У Т А Т О Г ГA M . E M П А М T t T « П
S bs- O X E P K B lK P g •'v m Nq l ' Е ЕТПЛПГ. 1 У .:' T K r - А Р Т У OTPI 1 А П Ё
H FTÔ A O ^ TH E Y A F E /\T ¥
HrF.bwrnir. :• ТДХРПГУ
\ /у јУгШнк! g
'ö’jl 1
1
1vUŠ'tetfÂli,
■<*«*«**
» 0 - Т 1Л Р 0 И - Е П 1Т Х » 1» ° Е Х А Р а К » Н -А .Т А ;£ Ж А Г ttM H E ' К - А А П ^ ' В ЈИ јА М јД m o n a o o ;

36
XE S П a TCI A S T g KY ■НМ ИН:|.-ЙЯУ:ХУ:Ж Игњатије јеромонах
АНТИМИНС
Kapeja, 1842.
H ■■ANAAH’j'tr-T g '- ХГ 1 S h' ЫX V : A M АХ Т А Е ТУ
јМјјјЦМ^
HXY-ZTAYFOIir
ШШ ..... M.U I, ,.i,lliU|||,m„,.,.,.,i.,l,,,.„ .1......,1
H АП E K Y A i r t E TÂtOV
1ГНА*ПУ:1 EP 0|-1»N/VY A r t h s ‘. :' " E I E . AG ОИ PF OE КРЕ . : jf f lg
щ ш
А П Ф ГГО ,
С ш П Щ Ш Л )1 'jbk. n S ^ a L x ' - ^ r r j /*
ч\ V J Š H P a
yX v. а ! щ / /
, . щ ш Я V;.
^ • ^ ' ' ' ; ’Й д ’ ’' Ч

д
Ш р П П
| | * Л Е % д 1 //С л П ж
д та з з Е Ж
m нг
37
Кирило монах
САБОР СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА
Света Гора,
www.balkaninstitut.com 1843.
38
ДВАНАЕСТОДЕЛНА ИКОНА
Хиландар, око 1850.
X C IP lO A tN J f 13«, M С В А ТО М Г О Н г M r tH c K O tl
B A C IM Ö
" Щ т т ш А гО
39
Јован Калдис Хиландарац
СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ
БОГОРОДИЦА ГЕРОНТИСА
O' A y io s y e tp o T o v iiT T U A p y je p tC *
ЬУЯШ МШ Ж Ш Ш Ш Ш Ш
хс т г ? 1*а Џ т т tij"
К « Љла**$ (rurrjtiA г* ВvXfivrbi,
lC jtcvna'a f«. Етшн/ос sXtiOspejv« г 8ј KitmSikKj,
naratnnoi -арепр-^тт *t£ iS u tffiio i l i Вдпл£с
41
СВЕТИ НИКОЛА СА ЖИТИЈЕМ
Венеција, средина XIX столећа
42
СВЕТИ СПИРИДОН
43
СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ И СВЕТИ ДИМИТРИЈЕ
Хиландар око 1850.
44
45
Хиландар, средина XIX столећа
46
САБОР СВЕТИХ АРХАНЂЕЛА
48
СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ СА ИЗГЛЕДОМ МАНАСТИРА ЗОГРАФА
47
БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА,
49
БОГОРОДИЦА СА ХРИСТОМ, СВ. ГЕОРГШ Е
И МАНАСТИР ЗОГРАФ
К
I>
<*
&\ •хл..'у\-ч'?«га^яь
БОГОРОДИЦА СА ХРИСТОМ
друга половина XIX столећа
Я?*й!Й{!ЕЯ
!С ? Я !Н
М '" * Т Г . Г*
ш
5#й
52
СВЕТИ НИКОЛА И СВЕТИ ХАРАЛАМПИЈЕ
Г'
д т и и ш и ш
53
БОГОРОДИЦА УМИЉЕНИЈА
Света Гора, друга половина XIX столећа
ђ jo en p a# ) о у
ItAkbopč
Im p i® ад ко § Ч в ш ОД<
H €T g»M УМ kt Г rs ПТЪ qaV

^ n e ii^ K T T b 't
r t 4 « T > -‘ M V
54
СВЕТИ АРХИЂАКОН СТЕФАН И СВЕТИ ЈОВАН ПРЕТЕЧА
Хиландар, друга половина XIX столећа
55
БОГОРОДИЦА СКОРОПОСЛУШ НИЦА ДОХИЈАРСКА И
БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА ХИЛАНДАРСКА
КАТАЛОГ
I део
„Хиландарска графика“
каталошки бројеви: 1—55
II део
Стари графички листови
хиландарске збирке
J
m
AOIdVVNVV3X ЯЖ ОН^ЗЯ И'31НЗЖРбЗОБИ ХЖИЗ ЗЖОНРХ ИЗРРбН
H NOW — VldlH JH VO VIJVNVU H и нз0[р]У1 ахиязэбззояибири х1Чяихэзио[р]рз
Bđoj Ђхзаз и BfHdxHJHto вћиРсхЈоход I т 2РЗХИВ0 оа хпннзжориди изгћож xiax[va]3
doxAB хвнеопэн хтнннРЕР«) нхзрь '«'ијони' и таохз[и]дх
‘Р 1чнзрзи зхзрь и wphhwhpeh q-хээбя ph зяобя
ојзгпрн vpq.XH3PU3 хзре зихз^х‘^нУ[ои]з[о]Ј
PX33ÖM I ряадУ ОЈРгћж^оахоанж хэрь
'Z9P °NT ‘Р£Р ‘бв%\— S99I *>*ux»d»X »3o$ofld0 l VPPPH» ЗН 8000ХЯ ‘ићиН8030(Јх PlIl[H]V[o]đ[OJO]g
‘53ЛОХ13 53Л12СЈ»Х 'ljvj viax[va]3 3Öu ЯЕРдзо эояОзд 'vsxotpxsdao
'đg хвл игћза vHxvvppuox3oy иизхиао H0xfva]3 зж нох я
‘59£ • • ■ vxmpvdi vuondQ ‘аоСиавђ' ђ1 ‘изаадћ zxnppiv a x v 33VPH|paV нондоаоз îvoâ
vd^mvddmnjf и РннзтрдаА иичанУориБза н нжохиаоУори
нжрззяэбУ иж1аниоаоЈ[р]ра ижтннирдрд
•шохому ЬхдтУ. рнзУжрблп оюнч-хз оюннзжри zwojs ^h ончЈфи'
хз aod<p§03Q aoidi'xrlt/.g ‘»моивзу i i UqoI/лг ] ЯЕзбь SX3VVI3 ОЈРннррзои pxq.ali ојрнмрбр ^
:(аолМя§дхуз)7- аохуохтл rtOAsriaoXtxodii pöow|pövv изна яУод яхрзрохз хх1яндои'Р0и' ph
aoz :(;t<A»ai»)y -p ftoidfjrisiüsß '£ 9 Ц рнзждзяхА Vза хжоахзаази хжпнРзхиУоаиУАи
— :лоАа<Ьз1 »х / âpddxQ за шз р х 11»т)р>Хл» х яиманУвн арзхиат vpx[va]3 эж рнзжрйзллоз
л(/.лот) 3D 5i3 ‘аУјшуз л(/лот) зо 5i3 (aoqLi.o^ рУ[ои]зоЈ я-о-б-р ряохз[и]6х зж ряхззУжоб т
1сзф 1у 0 5i»x л.з ДЮ1031 (мф&урлх aUddsg ■у х е pöitp v ih p Veos т ох^р а | пУ1[и]У[обоЈо]д
anion / !л!лХа<Ьхахх тобаз<Ьз з§ moiooi !oQa3dou 1Чя[ч*]У viax[v3]3e6n жжзУзаоа 8вррэ н ахэзь
noii !i»t)od!x0cod р х лошоу wtodgAodu я ххзб[р]ћ ахиаззбззоанбирн ахпаихзоЈ[р]ра т
aou ;кдЛ» л!/.уу» coAntkmxx юли 5odjj иояэноер ч*6о ј иох[жа]з оя чччнрУбоэ нрзхнвпз
эппос nxodomnmyj v i 336pVhpvhx ^ 1нэзбэзонзврр0 ччнззтбрибхри
SSI X 8S£ :эГийиеоп»чох и v i a 36[p]Ii viax[va]3 э1нзжр6зобд
‘991X993 :эко1ги вники1гэд зпте tttodomnmя
T9Z.I dBgw3iu3o > ‘ьэд £0Ly SS6 :shOim вниьивэд
AOIdVVNVVHX ‘L9LI ‘вахзоЈ\
НNOW — V SA O daX Idl H VIJVNVU H * L d P V H 3 P IX V F H 0 H J 3 0 Р Ј Л Р Р
Bđoj вхэаэ и BtiHhAdafodx Blmtfodoxog
^РНОЈРђ VPH эШСэаЮ v P A te a lo
doxÄB хвнеоиэн dB^HBEHx dHXOBHBj^
•e doxXB хвнЕоизц
г
■6ZZ— 9ZZ ‘та :ie i dg mb*
‘9S£— f f f • • • DMrupodi DMondj ‘ао^иавђ1 -ft
vd.imodamnjj •9 чКГ ‘Z.8I—£81 ‘г ш
axdXgdsxauMHBQ ‘Haxdali HoxaoXd ионявео
•р!ш[ч.]и' рибяжохао рУој $$£] -oaBdu ахвэнизмихнв ч.до ‘иихзчеохијј
‘ Ч.ямзои' qVpöj I zvpjrtiCHsaxjöpti a онрбз61чя ‘исичзм А нэчгавГдо XB*oEP3du
aivjhaaOHOiVoö хжзззирд хжохибУнржихбд •нваохшгдАп эГин EadodxBg
охрнэяэи гнобх и пиряээбзэонибири vddmvđamnif
эжряхззьэхо рн [и] з ОЈРнУбззА ирзхияю
фжгбх оа ихРяоахзн.^Уонн
hox[v b ]3 35KVOX чжзЈУбззА н эжижрУябх
-3iti[ea]3 I чхзрря zxtyvvH иУрб диез рх[Ао]У
I wpjJiPVoHAOxodaoV чжзшзвиУжи puhx
тЈРгћ^бовхознж и | охрх[ря]з[з]би <н1ХрУој[р]уз
iBjPHvVjiv 313 з1нзжр6зобд (shhivp *з.з [Ао]зиј
v3HX3m HIJ68XIV и^ннвяхэ[в]ж[о]а | (я
Ч-хэибх m HXHhSPOu w p h иУаззжз ‘зж^рУБоа
^.азнв Ч'Зээ I эоньибохэ р ј [о]з ОЈРнУбззорижзби m гсяхбзж \Р1Чнаобанзз вшзтонибирн
охре 3(ticHBh ^зигћзбт зн ихибоахоз зтвжожоиза V P H H |8 f h P a 3 PE8UPÖX 4X3813 ХЗНЦР1ХНР HTQ
30H3h v ix 3höx зонжуоУ eoavsa чаиузжв опптоц
‘чжзЈНРаоиА чиччяоярхз аи'1чаихззиоЈ[р]ра яжч-зя ZPPy LZS :з(ићи£01шох
рно ххв^рврхзУзби | зјн^ охзоз зонзоррж 'LPPy Z£S :эьови вниыпгэд
spox и зоаз эояонрх Фзхзртир axvqoa оа вцэеохз ШЛХ явхзьои ‘fBdxodxau
опнРжбэУоз и ОЈРнжанион viaxsvoapV оиьохэн эшшихну
и ххиибэх зжзнззхА чУизо xhhshvöpjp хиноби aogAg faoxairy
и нзнрУ m эонэонэзн итриУои [ $ји ажояэнгбих
’I
яжояохззж нрзхиат ижииоби з ярзхизо
vi3 эжч-ин ‘8ivoaHX33hOjfp]pa урзхзч^архзУзби o a f I
Беч, 4. септембар 1766. Литература

Величина плоче: 266x166, Л>. Стојановић, Стари српски записи и
композиције: 258x155 натписи . . . 8528; Д. Давидов, Манастир
Хиландар на бакрорезима . . . 164—168;
Ктиторски запис Д. Медаковић, Манастир Хиландар . . . 23;
Tyv Seyatv [jloü SeSpat Tyv TTEvr/pav, xat N t. Па7та<ттратог>, XapTivep etxovep... И,
xXavOptov pty roxptSyp, xat Säxpua, xat 436—437, № 466.
«TTEvaypov, äXX’ ävTiAaßoü yiov ыр aya0y xai
тар atiyaeip 7tXyp<i)/<Tov: Suvaerat yap xavra wp
7cava0evoüp, A eotcotod ©Еопрутур, ei veüaetp
£Ti jaovov, 7tpop Tyv ejxrjv oixrpav Ta7tetvw(Ttv 6.
1763. CTEUTEiAßpiou 4. I A(a7tavy;): топ Непознат аутор
7tpo7)yov[xsvoi> vtxoXaou ^(eXavSapyvoS;): Христос у еухаристичком путиру
[AvycrOyTi SsCTTOiva, бурутрСоц Оеобыроц sx Беч, око 1770.
ywpap Xivoro7u: Величина плоче: 81x130
Литература Натписи
Д. Давидов, Српска Графика . . . 364, На рубу медаљона: Лзя ес[ьа]жя Хлевя
кат. бр. 143; животный сошедый ся Н[е]б[е] се I Лц1в кто
си>кстя w хлфва сего жив б$де
N t. Паттагттратои, Xdpnvep etxovep... Тор..
II, 434, № 463. Испод композиције: Ек$ситс и оувид'ЬтЕ wkw
влагя Г[о]с[по]дх
Литература
Д. Давидов, Српска Графика . . . 374—375,
5. кат. бр. 158, сл. 294.
Псеудэ-Орфелин (Захарија)
Манастир Хиландар — Л1нстырк Хилсндарь
Беч, 1779. 7,
Величина плоче: 540x750, Непознат аутор
композиције: 512x735 Богородица Споручица (Посредница)
Ктиторски записи Беч, око 1770.
ИзОВрЛЖЕНТс с[ва ]ц|£ННЫА ц[л]рСК1А
Величина плоче: 81 х130
славсносрвскТА Лавры Хи|лЕН=даря,во с[ва ]той Натпис
атонст^й rop-k, сЈЈцша, храла Еоведе| нТа Лзя спорбчница грФшныхъ ко aoeaS 0[ ы]н8
ПрЕс[в А]ТЫ А Б[0Г0р0]д[и]цЫ, СК ИЗОБраЖЕНТЕАЬ Оей даля анФ зднйх’ рбЦ'к слышати аа
чбдотворнагш 6 а овраза | и т-Ьхя с[ва ]тыхя, сыне ДатТй иже Радостя вын8 анФ п^иносатя
коихя ХраАЫ в’ тоаже ЛЦо]н[а]стыр-к РадоватисА В'Ь’чне ч^езя аене исп^осатя.
находАтс а : Тр8доАЯ и настоАнТсАЯ Литература
всЕЧЕСтнагш тоаже овители ао| нлхл и Д. Давидов, Српска Графика . . . 314,
соворнагш старца, кур АеанасТа, Оврадовича, кат. бр. 157, сл. 293.
Благородный, Г : Отефаня Рожа, неаешя и
житель бгарскж, и Г : ЕрЕта 1и>ановичь
Л1осхополТтя, свои аи | иждивенТааи на тупя
издати, и тоеж с[ва ]т-Ьй обители I за свой 8.
в-Ьчный поаеня даровати возусрсдствовали, Непознат аутор
л>кта 1779. Богородица Умиљенија —
Апту у yxaiv wrapyet ёх тур 'Ispap xat Н IIANAriA TAYKOOIAOYSA
BantXtxyp Movyp SXaßsvo ЕерЈА/тхур Aa- Венеиија, крај XVIII столећа
ßpap тур гч тф dytco opet roü ’'A0covop Величина плоче: 187x247.
eopiaxofAevyp XiXiavSapi övo/paôpEvov sv ф Литература
EÜptaxETai Naop у Е!аобор тур ’Y7c£paytap Д. Давидов, Српска Графика . . . 383,
0EOTOXOU pEra тур 0хт>/ратог>руоп Etxovop тур кат. бр. 181, сл. 319;
аптур Мутрор топ 0 еоС, xal STSpojv хпхХы dytcov N t. Патсасггратот, XapnvEp Etxovep... I, 118,
Eix6v/tov oćrivep vaot eöpeaxovTat eip то апто № 96.
Movaerrypiov xTtapevoi tptXoTOvia/xat
£7ctcrraata топ скпытатог; тур аитур Movyp
povayoC xat yepovrop xvptou ’A0ava/atot>
’OpxaSoßtx бta батсауур tüv evTtpoTaTwv xvptou 9.
STEtpavow Po£a ex тсоХеор / Teyap xat xvpto Непознат аутор
Врета levavvto ёх 7c6Xeop роахоттоХ!ту pe iStxov Крунисање Богородице — 0[вл]таА Тро[н]ца
rove, xoTcov xat / готу pyav 'ûyyxüv еба>0у Etp Венеција, крај XVIII столећа
TU7COVтур аптур aytap Movyp Etp öcpeXetav Величина плоче: 187x247
xat / xpyerv аитур xat Etp pvypooyvov aicovtov Натпис
tüv yoveov Ttov Iva SiSetou атасен тоср / трТЕ с8тя CBHA^TEacTBSioijjiH на н[е]в[е]си,
eücxeßeai xat öp0o8o!potp Xpicrriavotp ScopEav 0[те]ця, слово, и с[ва ]тый д[оу]хя, и сЫ I три
ёv £ t e i 7779. едино с&тя.
142
КАТАЛОГ
Литература 14 А.
Д. Давидов, Срйска Графика . . . 383, Из „Лекаруше“
кат. бр. 182, сл. 320. Света Гора, друга пол. XIX столећа
Друга страна плоче:
Свети Јован Владимир на одру
10.
Богородица са Христом и светитељима 15.
Беч, почетак XIX столећа Партеније Каравиа
Величина плоче: 350x472 Богородица Одигитрија
Ватопедска „Заклана“
Није публиковано.
Н IIANAriA ОДНГНТР1А Н
«&ANEPQMENH
Константинопољ, 13. фебруара 1806.
11. Величина плоче: 200x285
Свети Георгије — О АГ10Е ГЕОРПОЕ Займе
Света Гора, почетак XIX столећа nävTwv ©Xißopivcov Y) досра, xai äSixoup.eva>v
Величина плоче: 350x472 Про<тгат1?, xal 7ievo[jl£v« v тро<рг), / £eva)v те
7гарахХ/)<тк;, xai ßaxTYjpia nxpXüv, ’A ctOevouvtwv
Литература ётаахЕфк;, хата /7rovoup.žvcov, < гк£щ ха'i
Није публиковано. Аналогија: атХтЈфи;, xat opepavüv ßoY)0o?, Myjtyjp топ
N t. Патахсттратог), XapnvE? eIxove?... 208, 0 боп/ тоОпф1атог), au птохр^ек; ž/pavTE
№ 217 CTTrEÜcrov, SvcroiTTOvp-EVY) awêaOai rouq SouXodi;
aov. / EN KQNETANTINOYIIOAEI XEIP
ÜAP0ENIOYI0AKHCIOY AQST
12. <p£ßpouapiou 13.
Свети Никола — С[ва ]тын Николай
N t. Патсасттратот, XapTive? eixove?... 124,
Света Гора, око 1810. № 107
Величина плоче: 265x412
16.
13. Свети Никола — О АГЮЕ NIKOAAOS
Непознат аутор Константинопољ, 16. септембар 1807.
Свети Јован Владимир Мироточиви Величина плоче: 250x300
О' 'АГЮ ЕIQANNHE О ВААДШНРОЕ
Венеција, 1774. Стнатура
Величина плоче: 160x220 XEIP ÜAP0ENIOY I0(A)K(H)£(IOY)
1807. £EIITE(M)BPIOY 16.
Натйис
ТО TON XAPITQN XAPITÜNYMON Запис о доцнијем штампању:
КАЕОЕ, / IQANNHE ПАЕНЕ AABANIAE Отворял* А. Рувцов*, 1833 Г. 1юна 24. дня.
KAI ВОУАГАР1АЕ EYEEBHS BASIAEYE, Литература
О 0 AMATOYРГОЕ МЕГAAOMAPTYE, / N t. Патсасттратои, XäpTive«; Eixove?... 277,
O XAPITOBPYTOS, KAI ONTQS №294
MYPOBAHTHE, О BAAAIMHPOE.
N t. Пакастгратог), XaprivE«; Etxovec;... 245, 17.
№263 Партеније Каравиа
Свети Јован Претеча —
О АПОЕ IQANNHE О ПРОАРОМОЕ
14. Константинопољ, око 1810.
Непознат аутор Величина плоче: 177x245
Венеција, 1774. Литература
Величина плоче: 135x95 N t. Патсаотратои, XapTivE? EixovEi;... 255,
№ 272
Натйис
ТО TOY BAAAIMHPOYIQANNOY /
ANAKTOE EEITTON EKHNOE. 18.
Литература Партеније Каравиа
N t. Поотаотратог), XapTtve?, EixovE?... 245, Христос у слави
№ 264 Константинопол», око 1810.
143
Стнашура 22.
XEIP riA P0EN foY I0(A)KC(IOY) Партеније Каравиа и Герасим Каравиа
K(A)P(aßEap) Света великомученица Екатерина
Величина плоче: 177 х245 Н АГ1А METAAOMAPTYS AIKATEPINA
Константинопол., 1811.
Није публиковано. Величина плоче: 218x283
Запис
ОРА ДЕ MOI Q 0ЕАТА KAI / TON ТНС
19. MEAAOYSHC ZÜHC / APPABßNA, TO
Партеније Каравиа AAKTIAIAON / ФНМ1 ПАРА TOY
Ваведење Богородице — KYPIOY Д1ДО/МЕЖЖ TH АГ1А.
ТА EISOAIA THS 0EOTOKOY Стнатура
Константинопол., око 1810. XEIP nAP0ENIOY KAI TEPACIMOY.
Сигнатура N t. Патсасттратог’, XapTtvEp sixovep... 379
EN KQNSTANTINOYnOAEI XEIP № 412.
riAP0ENIOY I0AKHXIOY KAPABIA.
Nt. Па7гасттратог>, Харrive? sExovep... 148, 23.
№ 141 Партеније Каравиа и Герасим Каравиа
Свети Елефтерије — О АГЮЕ EAEY0EPIOX
Константинопол., 10. октобра 1811.
20. Ктиторски запис и стнатура
Партеније Каравиа и Герасим Каравиа АФ1ЕРО0Н H nAPOYSA ХААКОГРАФ1А
Свети Георгије — О ATIOS ГЕОРПОХ EIS ТО MONHAPION TOY ATIOY
Еласон, 1811. EAEY0EPIOY EN TH NHSQ NASÜ
Величина плоче: 180x247 KATA TO XQPION ХАГКР1, ДАПАШ
Запис и стнатура ДЕ / TOY TIMIQTATOY KYPIOY
То Tiapov 0aü;ia той iytov ev86E,ov 0EOAOXIOY, YIOY TOY EN MAKAPIA
[хЕуаХорихртироp Геыруюь yeyovEv Eip rrjv TH AHHEI AOIAIMOY MAPKOY, EIS
7ToXtv ßyjpiQTov / sOvapXT)? wv Touvopa Sovop, MNHMOCYNON AIÜNION.
(Tuv ti gvXJjyov aiiToü euvExy), &v та Saxpia HTOYMENEBON/TOS TOY ТЕ
E8ov 6 ptapTvc, ETrsßy / £cp ottou xai oppia cEp ttjv nANOCIOTATOY KYPIOY KAAAINIKOY
7CTf]yil)v xTEivai Tov SpaxovTa xai Xtvrpüvai ty)v BAPBATAKH INA AIANEMHTAI ПАС1
äv0E7tY]v T7]v 0иуатера той Sovou xai тујр TOIS EYCEBOS TIMQCI TON AHON / 1811
eövExrjp / XEIP nAP0ENIOY K(AI) MHNH OKTOBPIOY 10, XEIP
TEPAXIMOY EAAXSQNI0EN 1811. nAP0(E)N(IOY) K(AI) r(E)P(A)S(I)M(OY)
I0AKHSIOI K(A)P(A)B(IA).
N t. Патсаатратог» XapTivEp eExovsp... 210, Литература
№ 218. N t. Патгаатратои, XapTivep sExovep... 232,
№ 252.
21. 24.
Партеније Каравиа и Герасим Каравиа Партеније Каравиа
Св. Модест, св. Никола и св. Харалампије Рођење Богородице —
OI АГЮ1 MOAESTOS, NIKOAAOS KAI H TENNHSH THS 0EOTOKOY
ХАРАААМПОХ Константинопол., 1807.
Константинопол., 1811. Величина плоче: 244 x 300
Запис и стнатура N t. Патохатратои, XapTivEp eExovEp... 146,
AYTH OI IEPA K(AI) CEBACMIA HKQN № 138.
TOY EN АГ1НС ПАТРОС HMÜN
NIKOAAOY EK TIC NYCS ANARX
ONOMAZOMENON EIC TAC CQPAC.
1811. Д1А XEIPOC nAP0ENIOY K(AI) 25.
TEPACIMOY I0AKHSIH K(A)P(A)B(IA). Партеније Каравиа
Успење Богородице —
Литература H KOIMHSH THS 0EOTOKOY
N t. Патсасгтратог), XapTivEp eExovep... 329, Константинопол., око 1810.
№ 366. Величина плоче: 223x289
144
•ижззбр xxphovp hvppVjsöx '9181 ‘dBffHBimx
8181 ^трзд I pxhöVhpiphxöp wemprtix »уиобхзА SOIJdöHJ SOIJV О — alkiđoaj ихэяэ
иээ яУия v 6i4xj[p]h[o]ip ојзз хя©6т|хиха tiBdBlTHBirHX HHdBJirog нэявц
и ‘nViHhsöjoöx ia!i[n]V[ođojo]g vi4A[va]3eön те
pepöao ojPHÖoaxoV|sh хижтзжрбоаБиоз
q.öoj иоязнтер Hox[va]0 oa vönxshvp
I ОЈРНза0»оннзарр0 pöpVhpphx Рноац viq •онвяояиндАн эГид
•лтозт)п^
5oiAyw ixx S x ^ x j doxtarg / хзАхлхц ismp
xcoodsXidj, 5odQ(i лозЛуя ‘xdtixcxnojy / noi^jonkx aöpjpog аћв^рУнррих ярзярц зх[р]н[о]*р avpsej
XXßd3flOA3{)xYß xdxxnxiyiX хлохзз k (xxny vddmvmnj
ЮППО£ 98IX 891 :3hoiru вниьикэд
'9181 ‘dBtfHBiTHx
XHmetvHQ max[va]0 — NÖ3WÄS SOUV, O, ВЯВ1ГХ B H O W B fy
paap0 HiaxfvaJo — SV 88VS SOIJV, O, liBdBl/HBirHX HHdBJirog нэявц
пэпптпц
oe
09PX0ZZ •3KOITli вниьивэд
‘8 1 8 1 ‘dBlTH EirH x dHXDBHBj^
НОЭРЧИЗ ИХЭЯЭ И ВЯВЭ ИХЭЯЭ онвяояиндАи эГид
XPHOW 3 fH H 3D d y
jsmp
•ее aliaÖpVHPPHX зни0РЈРод зрвард зхрн01р зррбзј
vddmDmnj
981х 891 :эьош1 вниьинэд
'99У 4Sf '9181 ‘dBHHBifHx
‘L£f "‘53ЛОХ13 iSMidxx ‘ftoixdxaxiixjj -X{vj xdi\3 и яэяод
‘- Il '1ГЭ ‘l9\ — Dnneadodxvg dh hBdBtfHBimx HHdBJirog нэявц
dDÖHDvnx dnmoDHDjx ‘аоУиавђ' 6Z
DdXmDdamnjf
•«aopapjj
издУнр stiedotvoHÖJb ијри phoöoöjj :q Ахиад •OHBHOXHirgXu эГид
sipohjAö sa КРРБЧ.Ј q.6oj ионзноор H0x[wa]3 sa
• ismp • Vhppix aöpjpos арзарц xphovp чррбзй
nddmmtnj HliHhgêoöx шћ[иУодоЈО]д viax[va3])öu sspöam
■(Soa)(oqy(1 baodo aoiAx 00x ftoidxÂxyix Goi DdiimDHino n ОППО£
5>(хлогЈ bxnkxi ЪЬл. Moxiitpvxnx tiQXxdxX/ охухХз iLZX 803 :3hOiru вниьинэд
Ьгозуюхд MOfjdaj мохпх лтох лтозтЈа^ '9181 ‘dBHHBiTHX
noxox Sodxxii nox (li3/ß(jLMXxdxit) ao'Xdxd3it BtiHhAdafodg BliHHodojog
Afo^Jds^ л«х nox x ^ x 3 aoiAx nox лтохзд (л tixny üBdBlTHBirHX HHdBJirog нэявц
pVoj
83
•/,181 ‘böpVhjphx b6 i4X3phpw wöoj нояэноер
H0x[va]Q |х1Р]|нзяиУжн ‘зжоЈразз6з0 вд[р]“ц
РНО31РИ0 pti[x]« и 0JPH33Ö33 |врзхихч.язойп
ИРи0а[эи]изихбр 1ЧЯВР0 0ЈРХ[иа]з PHOHI UI0 'OHBfloxHirgAu эГид
ПЭЩЮ£ аћздрУнррих HHÖPJPog зрзврц axPHOiv зррбзј
vdiimDHittD
s (Jpix3Ph«vp HiHPJXHJKjrtiao чйрУнзрих
жазздзз адр^ p showi0 и1ан[ав]У[о]и[з]0п 093 X У81 :8hoiru вниьинэд
1азз0)з хи[о]зз[и]ив1х0р p РЯЗР0 Hi4x[va ]0 '9181 ‘dBHHBiTHX
njnnmDj-f BaodBHHBHHx BtiHirodojog
nBdBiniBirHX HHdBJirog хгэявц
Oes X 00У :3hoiru вниьивэд ’LZ
‘Z.I81 ‘эГинд Bxododu яэ хияэ ияэАд
ноэмиэ ихэяэ и вявэ ихэяэ
hadowoHdah яонявц fadl/Hy
oHBHoxHirgAu эГид
те
ZLZX 9Ц :3hoiru внииинэд
"9181 ‘чгоионихнвхэнох
OI3MHWI1MV — зшшихну
'913 и S\Z бх BHHBdBX 3fHH3xdBy
‘803 ■"53ЛОХ13 SsMxdxx ‘aoxxdxoxuxjj ‘хд ‘91
:иеи«ня X нэчгявГдо явясоии^д
•онвяояиндАп эГид
'9181 s îöpVhpphx ■£9I äNf
sp )3pq SHHdpjpos axPHOtv зррвзј ‘/$1 •"Ьзлохзз SaMxdyx ‘aoxxdxDxuxu -x^
vd6mDHin£) Dd/Zmvdamnif
JO IT V IV M
Литература AEEnOTEIAS TOY KYPIOY HMQN

Д. Давидов, Манастир Хиландар IHEOY XPIETOY / ATIAS0EN KAI
на бакрорезима . . . 168, сл. 13; KA0IEPQ0EN (YnO THE XAPITQS TOY
N t. Патохсттратои, Xaprtve? eixove?... И, 438, IIANAri)OY KAI ZQAPXIKOY
№ 467. nNEYMATOS (доле) O nAPÜN
ЕП1ТАФЮЕ ЕХАРАХ0Н AIA
EYNAPOMHS KAI AAIIANHS BENIAMIN
34. MONAXOY XEIP AE ITNATIOY
Непознат аутор IEPOMONAXOY AQMB EIE АГКЖ
Преображење Христово и манастир OPOS K(A)P(YAI)S.
Пантократор — Литература
H MONH ITANTOKPATOPOX M. ©Eoâpyj, ’AvTipiTjvfTia Eeva, a. ppL. eEx. 8.
Света Гора, око 1830. T. KXe6ji.ßpoTo<;, Mytilena Sacra, B. a. 132.
Величина плоче: 405x528 N t . Патохеггратои, XdpTivE c, ecxovec;... 553,
Запис № 591.
(H) IEPA AYTH KE IlANS(E)IlTOS
EIKQN THE 0EIA S МЕТАМОРФОЕЕПЕ
TOY KYPIOY ПАКГОКРАТОРОЕ 37.
0EOY / EXAAKOXAPAX0H AI(A) Игњатије јеромонах
EYNAPOMHS KAI EEOAQN THE Сабор светих апостола Петра и Павла
BAEIAIKHS TAYTHS MONHE Н EYNAEH TQN ДОДЕКА АПОЕТОМЖ
ЕШТРОШКНЕ TQN OEIOTATQN E(N) Света Гора, 1843.
MONA/XOIS KYPIQN AIONYSIOY ТЕ Величина композиције: 535 х425
KE EY0IMIOY.
Литература Није публиковано.
P. Mylonas, A th o s 104— 105:
Nr. Па7га<ттр(хтог), Xaprivsi; eixove?... 446,
№ 478. 38.
Дванаестоделна икона
35. Хиландар, око 1850.
Преображење Христово и манастир Није публиковано.
Пантократор — H. MONH
ПАГЧТОКРАТОРОЕ
Света Гора, 1844. 39.
Величина плоче: 313 х396 Јован Калдис Хиландарац
Запис Свети Василије — О АПОЕ BAEIAEIOE
H IEPA AYTH KAI ПАЫЕЕПТОС EIKÜN Хиландар, 1866.
ТНС 0EIAC МЕТАМОРФОЕЕПС TOY Величина плоче: 220 х273
KYPIOY nANTOKPATOPOC 0EOY /
HMQN EKAAKOXAPAX0H AIA Запис
SYNAPOMHC KAI EEOAON TOY XEIP IQANNOY 1866. на сватой гор*
IIANOEIOAOrmTATOY ATIOY аеонекой | стараго хннсндарекаго обцј. житеинаго
APXIMANAPITOY TOY THE AYTHE жонастнрА.
MONHS / KYPIOY KYPIOY MEAETIOY Литература
KASTSOPANOY EK KYAQNIQN TO N t. Пагохотратог), XdpTivE? eixovEс,... 199,
AQMA ETEI OEYPOYAPIOY А’ EE № 204.
ATIOY OPOYE.
Nt. Паттасттратои, XdpTive<; ecxovec... 448, 40.
№ 479. Јован Калдис
Богородица Геронтиса —
H nA N A riA H TEPONTIEEA
36. Света Гора, 1869.
Итњатије јеромонах Величина плоче: 170x240
Антиминс — ANTIMHNEIO Запис
Kapeja, 1842. Аитт) т] Oaufxarovpyo? Eixcliv ттј? ©eotoxov
Величина плоче: 530x430 UTcdp-/£i Tcapd rvj (lovvj той nav/тохраторое;
Запис и сигнатура 6voji.aô[i.ev7] naXai60ev TepovTioav epćcpOec
0YSIASTHPION 0EION KAI IEPON TOY Поте херт / Парос Ttöv Kovpadpoov ev то
TEAEIE0AI ЕП AYTQ / THN 0EIAN срреатс тБтгхрХо0£1? Еi? el; auTÜv ävE/opcaav
M YETArOriAN EN nANTI ТОПО THE / Мета бе етес: 80: ndXiv IjX0ov aoTot
146
КАТАЛОГ
’Aviyayov raÜTTjV xe cr/jv toi ? / MONAXOIC 44.

ev т?ј MONH ArOYaw / X(EI)P m(ANNOY) Непознат аутор
1869. Свети Сава и свети Симеон
Литература Величина плоче: 183x283
Nr. ITairaffTparov, XapnvE? eixove?... II, 448,
№ 480. Натписи
Овраз прес[вА]тыА в[огоро]д[и]цы Тровручици
с[в а ]тый Савка а с[вАтн]т[ф к сервзски
пре[по]д[овнын] С имеон а ц[а]рк сврвскш
41.
Непознат аутор Није публиковано.
Свети Никола са житијем
0 А Г Ю 2 N IK O A A O S M E Z K H N E Z
B IO Y K A I 0 A Y M A T Q N 45.
Венеција, средина X I X столећа Непознат аутор
Величина плоче: 516x706, Свети Никола
композиције: 486x655 Хиландар, средина XIX столећа
Натписи сцена из житија Величина плоче: 94x126
'О "Ayio? Êiporovetrai 'IfipoSiaxovo? Натписи
'О "Ayto? гррифе ra apyüpia ev ты Осхы О АГЮЕ NTKOAAOE с[в а ]ты Хр[истовх]
A ia 1 % етпхХу)<1Еы? той ’Ayiou 7tapa топ Николай
Nauro« yEvopivyj? Г aX^w]? тvj? 0aXa<y<r/)?
'О "Аую ? уароточЕиои ’ApyiEpEÜ? Није публиковано.
'O "Аую? xaraSixaêrai ei? (pyXaxVjv
’O "Ayio? (TWTplßEi та ЕЕбыХа
'O "Аую? eXevÖEptovEi топ? KaraSixov? 46.
'O "Ayio? poauêt rov ” Apiov Непознат аутор
'O ’’Ayio? нкрвгј х а т ’ Žvap ты BaaiXEi Сабор светих арханђела
'O "Ayio? ы<р0У) х а т ’ ovap ты ’IXapuo Хиландар, средина XIX столећа
'EÊTaôvrai oi TpEi? xaraSixoi ото топ BaoiXsw? Величина плоче: 94x126
01 TpEi? xaraSixoi Trpooćpôvrai ei? tov "Ayiov
'H 7tov7)pia топ Saipovo? Није публиковано.
'H ex ОаХааат)? аытт)рСа топ Bvâvriou
’H xoipiQui? топ ’Aytoi)
Литература 47.
P . M . M ylonas, A t h o s ___174, № 75: Непознат аутор
N t . Паттаатрато«, XapnvE? Eixove?... I , 274, Богородица Тројеручица
№ 292. Хиландар, око 1860.
Величина плоче: 97 х 145
Натписи
Мр Oy INC XČ
42.
Партеније Каравиа Запис
Свети Спиридон — О АГЮ2 SIIYPIAQN Истиное изовражение Чудотворь|наго ювраза
Константинопол», 1811. Прес[ва ]ты а Е[огоро]д[и]цы Троервчици | а ж в
Величина плоче: 178 х248, ТмеетсА в Горе аеонской в монастыре
композиције: 115 X192 Хиаендарском ДамасккТнВ р8ку Тсцеаи.
Литература Литература
N t . Патохсггратои, XapnvE? eixove?... I, 291,
№ 312. Није публиковано.
48.
43. Непознат аутор
Непознат аутор Свети Георгије са изгледом
Св. Георгије и св. Димитрије манастира Зографа
Хиландар, око 1850. Хиландар, око 1860.
Натписи
Натписи с[в а ]тый веа[ико]м[оу]ч[с]ник гешргТй
св: теории О АГЮ£ ГЕОРГЮХ — м[о]на[с]тирх зографх
св: димитрТи О АГЮЕ ДНМНТРЮЕ Величина плоче: 268 х404
Није публиковано. Није публиковано.
147
49. 54.
Непсзнат аутор Непознат аутор
Богородица са Христом, св. Георгије Свети архиђакон Стефан
и манастир 3ограф и свети Јован Претеча
Хиландар, око 1860. Хиландар, друга половина XIX столећа
Величина плоче: 404x268 Величина плоче: 277x216
55.
50.
Богородица скоропослушница Дохијарска
Свети Сава и свети Симеон
и Богородица Тројеручица Хиландарска
Натписи Натписи
Овраз’ прес[в а ]т ы а Е[огоро]д[и]цы троЕручици: швраз’ прес[вА]тыА в[огоро]д[и]цы
ш негоже выстк исцФ ленТе рУки шрезаныа: скоропослУшны а с[в а ]т ы а ОБИТЕЛИ дУхоАрски а
G: Тшанна ДалмекТна. с[в а ]тый лс[она]стырк дУхоАрх we раз*
Овразк арх?сп[ис]копа’ Саввы | гнрваго новаго | Прес[в a ]tki а Е[огороди]цы троерУчицы
чудотворца I зелии | сЕрвскТл | хиландарск?А | ш неаже еыстк с. исцсленТе рУкн далмекнна
овйтели I ктитор*. овретаетсА во обители с: хТландарской
Овраз* I прпдв. I Силиижа | новаго, сервской во с горе аеон*.
л(\грот6|чца перваго | царА | зелыи | Није публиковано.
cepBCKiA I хил[ан]дарск1л обггели | ктито|рх.
л«[ана]ст[и]ра ХТландарскаго |с[в А ]та л *
церковь
51.
Непознат аутор II ДЕО
Богородица са Христом
56.
Партеније из Еласона
Богородица Одигитрија
Запис Н n A N A riA ОДНГНТР1А
С1 а Ео[го]род1[чи]на штанва рУскаго: скита. Света Гора, 1779.
Величина‘композиције: 215x300 (обрезано)
Записи
с?а’ икона изовразисА | прес[вА]тыа
52.
Непознат аутор Б[огоро]д[и]цы во с[в а ]той гор-k ади>|на
иждиве' н Те/и * прпдов-к^шагш и всчеснагш
Свети Никола и свети Харалампије
архилм|ндрита гспдна Карлаали афод.
Величина плоче: 216x277 ЕХАЛКОХАРАХ0НН ПАРОУСА
EIKQN/EN ТО AHONYMO OPEI TOY
Натписи A0ONOC Д1A ESO/AON TOY
С[в а ]тый Николаи чУдотворецк. nANOClOTATOY APXIMANAPITOY
С[в а ]тый ХаралалшТа чудотворца. KYPIOY KYPIOY / ВАРЛААМ AIA
XEIPOC AE ПАРО/ENIOY MONAXOY
Није публиковано. ES EAACCONOZ / A T O 0.
Д. Давидов, Српска Графика . . . 377,
53. кат. бр. 164, сл. 299;
Непознат аутор N t . Патохсттратог), XapTivBp eixove?... I , 123,
Богородица Умиљенија № 106.
Запис 57.
УПЕРАПА 0ЕОТОКЕ SOSON НМАС. Партеније из Еласона
Свети Георгије са сценама из житија
Литература О АГЮ £ ГЕ0РГГО2 ME EKHNEE TOY
N t. Постсаатроотои, Xaprive? eixove?... I, 119, BIOY t o y
№ 99. Света Гора, 1779.
148
КАТАЛОГ
Реплика бакрореза рађеног за цркву 60.

св. Георгија у Пешти 1701. године Теофилакт монах
(Упор. Д. Давидов, Српска Графика . .. 337, Свети Никола — манастир Григоријат
кат. бр. 102, сл. 177). АГЮЕ NIKOAAOE — MONH
Величина композиције: 327x443 TPHTOPIOY
(обрезано, оштећено) Света Гора, 1819.
Запис Величина композиције: 290x403
EN TH MON(H TH IEPA TO)N IBHPQN Запис
ТН КАТА TON A0ONA ОРОЕ KEIMENH ATOYCI AOPON TH MONH
ЕХААКОХАРАХ0Н Н ПАРОУСА EIKQN TPHTOPIOY О IOANNHE TOY
TOY А0АОФОРОУ TOY XPISTOY IOPAANOY TONOC CHN TH CYZYTO
ГЕОРГЮУ / AIA XEIP(OE) MONAXOY EAYTOY nAAACITZA / TAYTHN
nAP0ENIOY TOY ES EAAEEONOE TO EYAABOE THN Е1КОИОГРАФ1АИ ТО
ГЕИОЕ EAKONTOE УПЕР OY ПРОЕ IEPAPXH KAI 0EIO NIKOAAO об?
0EON ПАИТЕЕ MEMNHE0E EY PEIN / отефоЕ. 0ео? TPIAC Н ПАИАПА.
AOEEIN ON EN BIO HMAPTEN, EN ЕХААКОГРАФУ О ПАРОЙ ТУПОС AIA
OPA ETAEEOE TON KPINOMENON EN XEIPOC ©ЕОФУААКТОУ M(ONAXOY).
TO ,афо6’ KATA MHNA AYTOYETOY KH.
Р. M. Mylonas, Athos . . . 172, № 74.
Nr. Патса<ттратог>, XapTive? stxove;... 206,
№ 212.
61.
Никола зограф са Хиоса
58.
Распеће Христово — H ETAYPOEH
Балдахин Богородичиног гроба
Величина композиције: 227x319
ТО KOYBOYKAIO TOY nANATIOY
ТАФОУ ,аопа (1811). Запис
Величина плоче; 274x396 EwrypLav Eipyaoa) ev рхстср ту? уу? Хрктте / о
Запис 0б6? im aravpoü та? aypavTov? gov yet(pa?)
Ф1Хот1(аы S<x7i:avy топ осноХоуиотатоп хпр šÊTEiva? e/7uawayü)v 7iavTa та s6vy xpäôvTa
тгрохотог) ауготасргтог», аола. Kopie / S6£a goi 1819. / ’E/aXxoyapaÔy /
тохра vixoXaov jlov / ^wypdcpoo eL?
xcjüv/ crravTyvouTtoXy.
Као бр. 57 (стр. 535, № 568).
N t. Патохатратогу XapTive? eLxove?... I, 71,
59. № 32
Антонио Ђовани Ђулијани (A. G. Guliani)
Манастир Дохијар
H MONH AOXEIAPIOY 62.
Венеција, 25. јул 1819. Кирило монах
Величина композиције: 509 х667 Манастир Ставроникита
Запис H MONH ETAYPONIKHTA
'Н тохройста Nea ELxovoypatpLa ry? 'lepät; Света Гора, 1832.
EeßaapLa? BaatXixy? xaL narpiapyixy? / Величина композиције: 296x380
Movy? той AoÊiapLow тур ev ш 'AyiojvopiM Запис
” Opei XEt(A£Vy?, in ' ovopan Tl[J.ü)[Jl£Vy? / TÜV AYTH Н MONH ЕХААКОХАРАХ0Н
na(A(XEyi(TTwv Taipiapytöv MiyayX xaL ГaßptyX, AIA A(A)nANH(E) TOY ТЕ
ё^аХхоуаpdyöy SLe ^ oScov [liv, / twv nANOClOTATOY nPOHTOYMENOY
navoaiwTaTCdv ayLcov npoyyoupievoiv xaL KYPIOY MAKAPIOY KE KYPIOY
’EniTpoTTOiv ту? айту? Movy?, K v / /piov ИЕОФУТОУ TON EniTPOnON AOAB.
Neocpитогу x«L Kvpiov QeoSoaiov. A m cnrvSpojAyp auyouarou 9. уsip KvpiX[X]8.
бе, топ Памоакотатон ev / Tepofrovdyoi?
KvpLou AaviyX, топ xaL Вур.атар1 ту? айту? Литература
Movyp, 6nсо? SiavepiyTat / Scopedv an&ai toi? Као бр. 61 (II, 477, № 507).
X*pw eöXaßeLa? 7ipocjEpyo[j.evo[.? Простхгл/ута1?
’Op0oS6L;oi? Xpiaria/voi?, e L? aiomov aÜT&v
(xvypoairvov. ,aa>i6’ 1819 BEverLa. ev MyvL 63.
TovXLou 25. Непознат аутор
’laxxwy? ’Avtgjviq? ZovXLavy? eyapaÊ Свети Георгије — манастир Ксенофон
BevETia. О АГЮЕ ГЕОРПОЕ — H MONH
Литература HENO®ONTOS
P. M. Mylonas, Athos . . . 120— 121, Света Гора, 1833.
№ 48—49; Величина композиције: 282x368
149
Заиис 66.
ДПРСЖ TOY IEPOY KOINOBIOY TOY Данило јеромонах
ЕЕЖЗФООТОС ЕХАРАХ0Н ДЕ EN Свети Трифун — О АПОЕ TPY®ON
ETEI 1833. Света Гора, 1836.
Литература Величина композиције: 295 х370
Као бр. 61 (II, 479, № 509). Запис
AAnANH ПАГКРАТЮУ MONAXOY —
1836 — XEIP AANIHA EIC AHON ОРОС.
64.
Као бр. 61 (I, 295, № 318).
Свети Георгије — О АГ10Е ГЕОРПОЕ
Величина композиције: 298 x360
Запис
A(A)n(A)N(H) n(OP)<t>(Y)P(I)OY
I(EP0)M(0)N(A)X(0Y) XE(I)P 67.
K(Y)P(I)A(AOY) 1834. Непознат московски гравер
Манастир Есфигмен
Литература ТО MOftCTHPION TOY E£ФIГMENOY
Као 5p. 61 (I, 212, № 221). Москва, 1850.
Записи
65.
Непознат аутор Н 0EIA IEPA BACIAIKH KAI
ПАТР1АРХ1КН MONH TOY
Манастир Зограф — H MONH ZÜTPAOOY
Света Гора, 1843. ESФIГMENOY EN TO ATIONYMO OPEI
Величина композиције: 683x514 TOY A0ONOE
видх царской и патрТаршЕЙ овитсаи
Запис находяшсйса на светой афонской гор-k и
Ейдх йай йзитражЕнТс сх западной страни називаелюй есфига1внскою
стго гсюрпЕвскаги» зшграфскагш аш стырА AYTH Н THE TOY EOTHPOE
построЕнагт псрвоначаакно TpsaiA ANAAHTEOE MONH ANHTEP0H
Едино8тр6вныа1и врат1Аа!и вед 8цјили naćaiA ПАРА тгјр BtxaOlaar^ 'Ayiap novXyEpiap ’Ev
свое ui ТбстинТана всаикагш вх са'кдствТе aüryi SieXap/J/av xal ttoXXol tä>v 'Aylcov
гавиьшенсА чудотворной храаювой T kwhki, Ttarepcnv sE, a>v xai о ÖEiop ’Avramop 6
’вфв вх aal год8: исправаЕннос на конецх 7CEt(j£poxol* то ’AyysXixov Еугцаа Xaßwv ev
ста ран Teat х вселен скаги> патрТаршагш престола аитт) Xoll ev тоХХоср ereai aoxyaap KapsyevETO
Ярх?а1андрита ’ЯнатоаТа пострйжника Оегш же reXop £Lp Paxjoiav 8i’ ашжаХифЕсор ттјр /
aifiacTK ipA посаужйвшагш вх старости а^тх A eottoivtjp 0 £ otoxov , ävTjyeipE TT)v ev
своих й при росойско — иашсраторской KioßlaTepav Xaupav. ’EyaXxoya рауОу ev
/ниссТй вх ГрсцТи, сх ашаи, по awair, годх. Mociya ’Ev ”Etei Eamjpup 1850 iva 8iavepa]TE
ПРОЕОТ1С АПО TOY AYTIKOY TOLp ev aurfj eurepyop-evoip TtpoaxvvyTaip.
MEPOYC ТНС EN ТО A0ONIIEPAC Гридорована вх /Иоскв^к вх 1850®'« году отх
MONHC TOY ZOrPA<DOY ТНС р.х. дая раздачи приходяфилЕХ во онай
EIIONOMATI TOY AHOY покаоникаа!Х
МЕГAAOMAPTYPOE TEOPHOY
TIMOMENHE / KTHE0EICHC YIIO
Р. M. Mylonas, Athos . . . 168, № 72
TON TPION AYTАДЕAOON KAI
A norO N O N TOY METAAOY
IOYETINIANOY EN ETEICOTHPIO 1011
OTE KAI H ТНС TOY
METAAOMAPTYPOC 0AYMATOYPTOY
EIKONOC ЕМФА/NHCIC ETENETO 68.
ЕХАЛКОГРАФН ЕП1ДЮР0О0Е1СА Непознат аутор
Д1А CnOYAHC KAI AAnANHC TOY Свети Сава са светим оцима атоским
nANOCIOTATOY APXIMANAPITOY Манастир Хиландар, око 1860.
TOY OIKOYMENIKOY nATPIAPXIKOY Величина листа: 444x662
0PONOY KYPIOY ANATOAIOY / TOY (обрезано, оштећено)
EK THE AYTHE MONHE
IEPATEYCANTOC KAI ПАРА TH EN Записи
ЕЛЛАД1 AYTOKPATOPIKH POEEIKH СВАТКИ1 шцы во с в а т 8ю адонскбю Г0 р8
ПРЕЕ BEI А АПО TOY 1838 MEXPI TOY П0 СТИКШНХСА.
1843 ETOYE EN A0HNAE. OI АГЮ1 nANTES AEKHEANTEE OI EN
TO(l) АГЮ(0 OP(E)I
Као бр. 61 (II, 458, № 488). Није публиковано.
150
КАТАЛОГ
69. ТО 0AYMA THE riANAriAE KAI О

Непознат аутор АГЮЕ A0ANAEIOE
Свети Харалампије Велика Лавра, 1873.
tf ый харллалнйн — О АГЮЕ ХАРАААМПОЕ Величина листа: 270x370
Манастир Хиландар, око 1860.
Величина композиције: 272x366; Натпис
листа: 320x407 ТО 0AYMA THE riANAriAE — О
АГЮЕ A0ANACIOC — О EN ТО A0Q,
Литература xai xriTtop MeyiaTY)? Aaupa?
N t . Поотаелратои, XapTivg? sixöve?.. . I, 297
№ 321 Запис
ЕХААКОХАРАХ0Н Д1А XEIPOE
AAMAEKHNOYIEPOAIAKONOY
AAYPIQTOY, 1873.
70.
Непознат аутор Литература
Сабор светих арханђела Као бр. 69 (II, 409, № 436).
H SYNASH TON APXANTEAQN KAI
SKHNE2 0AYMATON
Света Гора, 2. нэвембра 1861.
Величина композиције: 303 х393 1Ъ.
Запис Непознат аутор
H IIAPOYCA ХАЛКОГРАФ1А TON Свети Јован Владимир Мироточиви
©AYMATOYPraN АРХАГГЕЛПЫ TON О АГЮЕ IQANNHE О ВАААНМНРОЕ
EN ТО АГЮ ОРЕ1 TOY A0ÜNOC О MYPOBAYTHE
EYPIEKOMENHC MONHC TOY еты Јимннх владилшрх лнгроточЕЦХ
AOXIAPIOY 1861 / EN MHN1 Света Гора, 1868.
NOEMBPIOY 2. Величина листа: 480x710
(обрезано, оштећено)
Напомена
71. Копија истоименог бакрореза Христофора
Партеније Закинтос Жефарсвића из 1742'. Упор. Д. Давидов,
Богородица Икономиса, Срйска Графика . . . 259,
манастир Велика Лавра кат. бр. 32, сл. 34 и 35.
и чуда светог Атанасија
H ÜANAriA H OIKONOMI22A, H MONH
М ЕП2ТН2 AAYPA2 KAI 2K HNE2 АПО
ТО BIO TOY AHOY A0ANAEIOY
Света Гора, 8. јула 1868. 74.
Величина композиције: 495 х 700, Непознат аутор
листа: 560x810 Успење Богородице —
H KOIMHEH THE 0EOTOKOY
Запис Венеција, 1787.
ЕХААКОХАРАХ0Н TON OIAOXPHXTON Величина листа: 666x462 (оштећено)
XAPIN / О ©EIOS OYTOC K(AI)
CEBACMIOC TYÜOC / THC Запис
riANTANACCHC MHTPOnAP0ENOY На икони доле:
KOPHC / KAI TOY MEriCTOY ПАТРОС Аътт) г) Eixiüv iyabioyaipa.-/ß-t] бкх агп/брортјг; той
A0ANACIOY / ФОЕТНРОС AAMITPOY TtavoaMorarou 7rpoToavyyeXXov xup Xpvaavöov
TOY EN A0Q TO OPEI / K(AI) äytoracpiroD S octoxvy]<; бе топ етрхотато« Kvptou
KTITOPOC AAYPAC ТЕ THC X /X p 7 )OTOw хлб jrtoplov A o££t £t] x a i Пархмтоб
IIEPKDHMOY И HN H K PATAI A XEIP aqxEptaÖY) бе т й 7tavaywo x a i 0Eop.y;Toptxü
СКЕПО! THC I1AP0ENOY / K(AI) Tacfxo £ц (xv7](i6atrvov tćov yovewv аптоп
CYMBOH0OI EYNAPOMH ,аф7г'С ’Ev B evetliz.
OIAOXPICTON / EIC AnAETON
KAYXHMA K(AI) COTHPIAN / TENOYC
Као бр. 69 (I, 157, № 155).
TE IIANTOC EYCEBQN XPICTONYMQN
/ EN ETEI: 1868: IOYAIOY 8 ’EN АГШ
OPEI.
Као бр. 69 (И, 404—406, № 433). Дионисије монах
Манастир свете Анастасије Фармаколитрије
H MONH THE АГ1А2 ANASTASIAS
72. THE ФАРМАКОАУТР1АЕ
Дамаскин јерођакон Kapeja, 15. октобар 1893.
Богородичино чудо и свети Атанасије Величина композиције: 420 x 560
151
Заиис 76.
H riAPOYSA EIKQN THZ IEPAZ Непознат аутор
MONHZ THZ A riA Z Свети Сава и свети Симеон
МЕГAAOM(APTYPOZ) ANAZTAZIAZ Солун, око 1930.
THZ OAPMAKOAYTPIAZ Литографија, величина листа: 320 x 440
EXAAKOXAPAX0H Д1А ZYNAPOMHZ Натпис
TON /EN AYTH nPOIZTAMENQN Ускликнимо с љубављу / светитељу Сави
ПАТЕРПЫ KAI AAIIANHZ TOY EK TOY
TENIKOY TAMIOY AYTHZ INA Записи
AßPEAN XAPIZHTAITOIZ EYZEBEZI П росветители и научитсли сервски, ктиторы
XPIZTIANOIZ. Доле: серЕскагш на Св. Д онской ГорЕ ло»истырА|
EXAAKOXAPAX0H AIA XEIPOZ XHdeHAdpid| Св. CdBBd, первый dpxitn.
AIONYZIOY MONAXOY ССрБСКЖ
ZTAMIIAAOPOY EIZ KAPEAZ AHOY Св. G k /hewhz, лкроточивый, Bz dtipE
OPOYZ A0O(NOZ) TH 15 OKTÜBPIOY Њ /HdHid царь сервскж
1893. Издао: Балкански уметнички салон у
Солуну.
Литература KddrocdOBEHHCdi rttdii. ХииЕндарл«.
SUMMARY
Mount Athos, the Holy Mountain, the most exalted shrine of the Orthodox reli
gion, and Chalcidice, a peninsula formerly difficult of access, were also protected
by the strict rules of monastic life and were not sufficiently known to Europe and
particularly Western Europe during their golden Mediaeval era. The popularity of
Mount Athos began to develop noticeably only after the 16th century and espe
cially after the 17th century when geographical maps of the Balkan Peninsula and
the Aegean archipelagos appeared in West European countries, together with
graphical pictorial maps of Athos, showing the exotic existing monasteries, hermit
ages and cells for monks living in isolation, all set in stylized craggy scenery. These
pictorial maps were exceptionally interesting, topographically imprecise composi
tions, showing the whole of the peninsula or parts of it, but without the individual
monasteries. Graphic panoramas of Athos, rather similar to large-scale geographi
cal maps were made by engravers in copper in West European workshops, while
wood engravings were made by anonymous monks on the Holy Mountain. These
early pictorial maps were intended to introduce the Holy Mountain to the world.
From this time onwards the pictures of Athos attracted the attention and awoke
the interest of educated people and members of the Orthodox Church, who, owing
to the large numbers of copies printed began to visit the peninsula more and more
frequently.
The first known picture of the Holy Mountain dates back to the 16th century.
The French engraver Pierre Belon du Mans made the first engraving entitled Le
Mont Athos in 1553, following it in the same year with a geographical map showing
the peninsula of Athos with signs to indicate the individual monasteries. A century
later an anonymous Venetian craftsman created a copper engraving The Holy
Mountain with detailed notes in Greek, Latin and the Serbian version of Church
Slavonic. There are no copper plates for these engravings.
*
It was in the 18th century that the monasteries on the Holy Mountain began to
show more interest in copper engraving. At that time the monks of Athos often
travelled to the Serbian, Bulgarian and Greek lands which were then under Tur
kish rule, but also visited more distant lands, Russia, Georgia and Palestine. At
that time it was reported that there were on Athos a great number of pilgrims and
other religious visitors, but there were also many learned enthusiasts and students
of the Athos antiquities. The Russian Ivan Grigorovič Barski, the Bulgarian Father
Paisij and the Serbs Pavle Julinac, Jovan Rajić and Dositej Obradović all stayed
at Chilandar. Wealthy men from the Balkans and from the Diocese of Karlovac
often visited the Holy Mountain. Lively constructional and artistic activities de
veloped thanks to donors and to voluntary contributions. That was a time of build
ing and decorating at Chilandar: new wings were added to the main building and
several chapels, all of which inspired fresco work and icon painting.
It was in the 18th century that the Chilandar monks showed special feeling for
copper engraving, surpassing all the other Athos monasteries in this art form. This
came about owing to the strong spiritual ties with the Diocese of Karlovac which
153
THE CHILANDAR GRAPHICS
sent Chilandar copper plate icons and prints of the monasteries in Fruška Gora
and other places, works by Hristofor Žefarović and other artists, including Tomas
Mesmer and Zaharija Orfelin.
The presence of Russian graphics is remarkable in the Panteleimon monastery
and also at Chilandar. These works introduced the influence of “Orthodox
Baroque” which was to have a refreshing effect on the deeply-rooted traditionalism
of Athos. This influence became more and more evident, and spread through the
Russian religious books (decorated with engraved illustrations) adopted by the
Chilandar choirs. Chilandar then received an engraved copper plate and some
impressions on cloth from St. Petersbourg — their own copper plate antimins.
This is a West European Baroque composition of the kind that had been accepted
from the second half of the 17th century by the Russian Church. This composition
was skillfully transferred from the antimins in the Alexandro-Nevsky monastery by
the engraver Aleksei Zubov, a pupil of the Dutch master Peter Picart, who had
the first copper engraving workshop in the Russian capital. The basic iconographic
motif of the Chilandar Zubov’s antimins is the well known composition “Entomb
ment” which has been enhanced by appropriate additions: four miniatures portray
ing evangelists and two vertically set decorative frames with objects appertaining
to the sufferings of Christ.
Here it must be noted that Hristofor Žefarović visited the Holy Mountain during
a pilgrimage to Jerusalem, after a short stay at Thessalonica. It is not certain that
he was at Chilandar, but there is no doubt that he sojourned at Karyes. Upon his
return to Vienna in 1748 he engraved and printed Our Lady “Dostojno jest” in
accordance with the ancient lithurgical icon of the same name on the Altar of the
Karyes Protat Church and it was there that he found the iconographic solution for
his own engraving. Beside this, the Chilandar library keeps (in a copy of
Zefarović’s Jerusalem, the subsequently bound and only known engraving of large
dimmensions The Church o f the Resurrection and the Patriarchate in Jerusalem,
which was made by Žefarović in Vienna in 1749, but whose matrix has not been
preserved. However, it is more important to point out the Chilandar plate St.
John Vladimir Mirolytos of which new impressions have been included in this col
lection. This is a copper work in relief, a full length portrait of St. John Vladimir,
an almost exact copy of his portrait in Žefarović’s Stemmatography. There is a
second plate accompanying this, a much smaller one with the composition Sar
cophagus with the Body o f St. John Vladimir. Both these engravings have Greek
titles and were intended for a life of the Ruler Saint of Zeta.
The first known print of Chilandar monastery was engraved in 1743 in Vienna.
Its author was Gustav A. Müller. It is necessary for the sake of the cultural history
of Chilandar to point out that this work in copper engraving was ordered by Jovan
Georgijević, the Archdeacon of Peć who was then residing at Sremski Karlovci at
the court of Arsenije IV Jovanović Šakabenta. The original plate has not been
preserved but only half of a graphic page with a long note by the donor is known
to exist. It is a fortunate circumstance that the same engraving was re-cut in 1757
in Moscow through the hard work and devotion of Jelisej Radionović, the head of
the monastery at Peć. The plate of the Moscow copper engraving at Chilandar has
been preserved and a new impression has been included in the collection. There
can be no doubt that the basic theme for the composition of the Chilandar engrav
ing came from Jovan Georgijević, which suggests that the Moscow variant of 1757
was also made at his instigation. The engraving The Chilandar Monastery gives a
wide view of the Athonite scenery. The sea coast is in the foreground with the St.
Basil Monastery and the Chilandar boathouse, while further inland the vertical
Tower of King Milutin rises amidst vineyards, gardens and small buildings. The
main part of the composition is placed in the centre with towers, the main residen
tial buildings and the church. In the background the Albanian Tower and the
Monastery of the Holy Trinity are depicted, while on the left the summit of Athos
154
SUMMARY
is shown with the sun rising behind it. There is a historical evocation: the visit
made by the Emperor Dušan to Chilandar 1347—1348. There are miniatures of
the Nemanjićs on the edges of the graphic page, while at the bottom there are
Baroque decorations with miniature representations of the Emperor Dušan on
horseback, the Serbian and Bulgarian coats of arms, emblems of Iliria and the
coat of arms of Stefan Nemanja made to accord with Stemmatography by Hristofor
Žefarović. Thus, this composition in engraving falls into the same category as the
artistic works which convincingly contributed to the renewal of the Serbian
Nemanjićs tradition.
Almost identical compositions have been engraved on both sides of the small
copper engraving, Mount Athos I and Mount Athos II, in which miniature models
of the Chilandar Monastery have been specially emphasized, together with the
prayers in which the founder addresses the Holy Virgin. Owing to these prayers
miniature icons of Virgin Trojeručica (Tricheroussa) in a stylized framework have
been added together with miniatures bearing symbols of Virgin. The engraver is
anonymous but his refined, meticulous work points tp an experinced graphic
worker.
The engravings Virgin Sporučica and Christ in the Eucharistic Cup are true mini
atures. The Synod of Chilandar Monastery ordered them from an unknown en
graver and the monks wore them and handed them to believers during collections
of alms and gifts.
Copper engravings of the same dimmensions were planned as a matching pair,
The Virgin with Christ and The Coronation o f Virgin at the end of the 18th century
or the beginning of the 19th century. These engravings were made by an anonym
ous Venetian master who worked in the Greco-Italic style. In this case the work
was ordered by the synod of the clergy, and the engraved icons were made for the
same purpose as the earlier ones — they were given as gifts to the faithful who
had made significant donations to the monastery.
One of the Chilandar prints whose matrix has not been kept is Chilandar
Monastery of 1764, the work of an anonymous Viennese master. This is a wide-
ranging composition with a view of Chilandar (in accordance with an earlier en
graving from Moscow dated 1757 and miniature compositions of great holidays
and Saints). This composition was used by Orfelin as a model for a copper engrav
ing with the same name in 1779. As he had never been to Chilandar, he faithfully
transferred the appearance of the monastery from the older engraving, setting out
at the sides portraits of the Saints and compositions with several figures. Orfelin’s
plate has been lost and the modern Chilandar matrix was cut as a copy by an
anonymous artist (for this reason it is referred to as Pseudo-Orfelin).
In 1780 Orfelin engraved the composition on the founders St. Sava and St.
Simeon with the icon of Virgin Trojeručica (Tricheroussa) and model of Chilandar
monastery. This plate of Orfelin’s has not been preserved, but there are four mat
rixes at Chilandar with the same iconographic motif. The first “rezal v ruskom
skitu sv. proroka Ilije” dates from 1817 and was made by the monk Andrej Pavlov
“Černomorec”. The second was made in 1818 by an unknown monk engraver,
while the third and fourth, also works by anonymous monk engravers, were not
dated but appeared during the first half of the 19th century. All four are poor
examples of graphic work. The monks of Chilandar, then and later, often repro
duced these basic engravings and carried them to the Orthodox lands under Tur
kish occupation and also to the Serbs in Hungary.
At the beginning of the 19th century Chilandar monastery acquired a copper
engraving press of wooden construction, with metal weights and chains and with
metal rollers. This was the only press on Athos and plates belonging to other
monasteries were also printed at Chilandar, However, it is necessary to note that
the existence of the copper plate press did not produce superior engravers who
specialized at more renowned graphic centres. The engravers of Athos and Chilan-
155
dar probably worked on the production of icons, and then, without perfecting
their skill in painting, transferred their drawings to copper plates, thus producing
icons on paper instead of icons on wooden boards. It is not known where they
gained their basic knowledge of the craft, graphical technology and the press.
At the beginnin gof the 19th century the most famous of the Athonite painters
was Partenie. Eight of his copper plates have remained at Chilandar. He signed
four of them alone, Virgin “Zaklana”, St. Nicholas, Christ Pantocrator and The
Presentation, signing another four with the monk artist Gerasim: The Holy Martyr
George, St. Modest, St. Nicholas and St. Haralambos and St. Catherine and the
Holy Martyr Elephterios. According to the signatures with which the masters reg
ularly signed their work, their copper engravings were created in 1806, 1807 and
1811. Partenie made his first engravings in Constantinople, then took the plates to
Athos where they have remained to this day. It is possible that plates made by
Partenie and Gerasim could be found at other Athonite monasteries; they were
prolific masters, which is indicated by the fact that in 1811 alone they produced
four engravings. These two masters were, probably, icon painters who later began
to work on engravings at a time when this skill was not merely well received but
was also encouraged at Athos. The subject matter of these engravings indicate the
vast experience of these masters. They undoubtedly gained ideas from the subjects
adopted by the icon painters of the late Levantine Baroque in the 19th century.
At the same time their engravings were certainly used as models for famous icon
painters. This particularly applies to the engravings St. Nicholas, Virgin “Zaklana”
and St. George. It is impossible to establish whether these artists resided over a
long period of time at Chilandar or whether their plates were taken to the Serbian
monastery later. However, it seems likely that, owing to the press, it was these
two masters who first printed engravings and that they were themselves at one
time Chilandar engravers and printers.
There are also three copper plates at Chilandar, icons with pictorial maps of the
Athos monasteries. Two of them are compositions with the icon The Transfigura
tion with a View o f the Pantocrator Monastery but with the addition of the monas
tery of St. Elijah which therefore include compositions based upon the life of the
prophet. The Holy Prophet Elijah on a Chariot o f Fire and Ravens Feeding the
Holy Prophet Elijah and An Angel Bringing Water and Bread to the Holy Prophet
Elijah in the Desert. The third plate The Holy Martyr George shows the customary
iconic type of the saint with fifteen miniatures of scenes from his life and with a
view of Zograf monastery. Following the first Chilandar pictorial maps of 1743
and 1757 the other monasteries on Athos tried to obtain prints which would spread
the cult of protective icons, representing the appearance of the monastery to the
faithful. The majority of these engravings originated in the second half of the 18th
century and in the first half of the 19th century. A few were made in Vienna and
Constantinople but a great number of them originated from Athos and were most
frequently printed at Chilandar. Thus, these three plates came to be in the Serbian
monastery, although at the completion of printing the plates were often returned
to the monasteries together with the prints.
The composition Virgin Crowned by Angels should be mentioned among the
Chilandar engravings in the late Baroque style known as “Orthodox Baroque”.
Here the Virgin has been depicted sitting upon a Baroque throne with Christ on
her left knee, while on either side there are six miniatures portraying the Saints
George and Demetrius. This work has also served as a useful model for icon
painters.
Not long ago the name was established of yet another Chilandar engraver who
engraved the following inscription on his plates: “Rezal monah Pavel Bolgarin
Hilandarec”. He undoubtedly printed plates of others on the Chilandar press. The
monk Paul’s artistic experience was small. He was self-taught like the other artists
on Athos and therefore he simplified the forms of the late Byzantine icons into
156
SUMMARY
rough stylizations. His “naives” indicate that the need of the Athos monasteries
for copper plate prints was so great in the 19th century that demand could be met
by even partly trained artists. However, these prints are not without charm. Con
sidered to be the original handiwork of the artistically uneducated and self-taught
monks, they attracted the attention of those seeking the naive in these composi
tions in the 19th century. The monk Paul signed five copper plates at Chilandar,
two with portraits of Virgin Trojeručica (Tricheroussa), one with The Holy Martyr
George, and two plates recording the monks’ “memento mori” Man and Death
and A dam ’s Skull.
Some other engravings complete the Chilandar naive prints. Among them there
is a composition with portraits to the waist of the Virgin Skoroposlušnica o f Dohiar
and Virgin Trojeručica o f Chilandar with tastelessly imposed models of Dohiar
and Chilandar monasteries near their heads. A plate engraved on both sides be
longs to the naive of the same period and of the same type. On one side there are
portraits of the Saints Nicholas and Haralambos and on the other the Holy A r
chdeacons Stefan and John the Baptist. A composition of symetrically places Saint
George and Saint Demetrius, in this series has also simplicity and pleasantness,
almost a childlike simplicity in drawing.
The signatures of a few more authors have remained upon the Chilandar engrav
ings. First there is Ignatius the monk who engraved an antimins in 1848 — The
Lamentation, with figures of the evangelists in the corners and scenes from the life
of Christ at the sides. The following year, 1849, the same author engraved the
composition Communion o f the Holy Apostles Peter and Paul. There can be no
doubt that the monk Ignatius mastered drawing in the Post-Byzantine style well
in some icon painting workshop. He had a highly developed feeling for the linear
solution of figures in graphics and for composition as a whole. The monk John,
who was younger than Ignatius, signed the engraving St. Basil with the year and
date of publication: “1866. The Mount Athos, Chilandar monastery”.
*
This edition, with its artistic-graphic characteristics make it possible to gain a bet
ter knowledge of monastic culture on Athos in the 18th and 19th centuries. Short,
unromanticisized descriptions of the life of the Athonite monks and the men under
orders are to be found in the lines of the drawings. For cultural historians The
Chilandar Graphics has illustrated the continuous lives of the Saints Sava and
Simeon for those who, centuries later, acclaimed them and showed their respect
for them through icons on paper. Of course, the presentation of these chapters on
the past of Mount Athos will permit further study. Already, on the basis of knowl
edge gained through the engravings printed in this collection, it is possible to say
that the Serbian monastery was the centre of graphic skill on the Holy Mountain.
Chilandar is therefore most competent to publish the first collection of engravings,
thus encouraging research into the forgotten engraving matrixes in other Athonite
monasteries.
*
The reasons for presenting The Chilandar Graphics are obvious. Faced with the
fact that Chilandar has preserved a collection of copper engraving plates without
prints from the period — conditions did not exist for their inspection, much less
their study — the decision was made to renew their graphic appearance to be as
close as possible to the originals. The Chilandar Monastery, The National Library
of Serbia and the Chilandar Council in Belgrade have therefore decided to publish
this exceptional collection. Owing to the purchase of a copper plate press and
other graphic materials the copper plate press at Chilandar has come back to life.
The credit for the realization of this project fall to the brotherhood of Chilandar
Monastery, which has shown exceptional understanding. The name of Father Mit
157
rofan, whose work on acquiring the press and collecting the plates must never be
forgotten, is mentioned here with deep solicitation and gratitude.
The graphic printers Velimir Mihajlović and Nikola Meandžija have expertly
and conscientiously reproduced the whole edition of the collection. Their work
has replaced the hands of the former Chilandar printers, resurrecting the lines of
the engravings — the life lines of the forgotten graphics.
The inexhaustible and insufficiently known Chilandar treasury has been revealed
anew in this work and Chilandar is brought closer to distant world cultures.
Text translated by
Patricia Ivanišević
158
ILLUSTRATIONS
I 1. Aleksei Zubov
Anonymous ANTIMINS,
DEISIS,Chilandar, mid-16th century beginning of 18th century
II 2. Anonymous
Anonymous CHILANDAR MONASTERY,
CRUCIFIXION, Chilandar, beginning of Moscow, 1757
16th century
3. Anonymous
III VIRGIN TROJERUČICA
Anonymous (TRICHEROUSSA) AND THE MOUNT
ICON IN FOUR PARTS, Chilandar, ATHOS,
beginning of 16th century Vienna, September 4, 1763
IV 4. Anonymous
Anonymous VIRGIN HODEGHETRIA AND THE
MOUNT ATHOS I, end of 17th—beginning MOUNT ATHOS,
of 18th century Vienna, September 4, 1763
V 5. Pseudo-Orfelin (Zaharija)
MOUNT ATHOS II, end of 17th-beginning Vienna, 1779
of 18th century
6. Anonymous
VI CHRIST IN THE EUCHARISTIC CUP,
Pierre Belon du Mans Vienna, around 1870
LE MONT ATHOS, 1553
7. Anonymous
VII VIRGIN SPORUČICA (INTERCEDER),
Alessandro della Via Vienna, around 1780
LE MONT ATHOS,
beginning of 18th century 8. Anonymous
VIRGIN KARDIOTISSA,
VIII Venice, beginning of 18th century
Anonymous
CHILANDAR MONASTERY, detail, 9. Anonymous
Moscow, 1757 THE CORONATION OF THE VIRGIN,
Venice, beginning of 19th century
IX
Anonymous 10. Anonymous
VIRGIN HODEGHETRIA AND MOUNT VIRGIN WITH CHRIST AND THE
ATHOS, Vienna, September 4, 1763 SAINTS,
Vienna, beginning of 19th century
X
Partenie Karavia 11. Anonymous
CHRIST PANTOCRATOR, Constantinople, SAINT GEORGE,
around 1810 Vienna, beginning of 19th century
159
12. Anonymous 29. Pavel Bolgarin Hilandarec

SAINT NICHOLAS, MAN AND DEATH,
Mount Athos, around 1810 Chilandar, 1816
SAINT JOHN VLADIMIR MIROLYTOS, ADAM’S SKULL,
Venice, 1774 Chilandar, 1816
SAINT JOHN VLADIMIR LYING IN SAINT GEORGE,
STATE Chilandar, 1816
Venice, 1774, from “THE MEDICAL
CODEX”, Mount Athos 32. Andrei Pavlov Černomorec
SAINT SAVA AND SAINT SIMEON,
15. Partenie Karavia Russian monastery of the st. Prophet Eliah,
VIRGIN HODEGHETRIA OF VATOPED 1817
“ZAKLANA”,
Constantinople, 1806 33. Arsenie the Monk
16. Partenie Karavia Chilandar, 1818
SAINT NICHOLAS,
Constantinople, 1807 34. Anonymous
THE TRANSFIGURATION
17. Partenie Karavia AND THE PANTOCRATOR
SAINT JOHN THE BAPTIST, MONASTERY,
Constantinople, around. 1810 Mount Athos, around 1830
18. Partenie Karavia 35. Anonymous
CHRIST PANTOCRATOR, THE TRANSFIGURATION
Constantinople, around 1810 AND THE PANTOCRATOR
MONASTERY, Mount Athos, around 1844
19. Partenie Karavia
PRESENTATION, 36. Ignatius the Monk
Constantinople, around. 1810 ANTIMINS,
Karyes, 1842
20. Partenie and Gerasim Karavia
SAINT GEORGE, Elason, 1811 37. Cyril the Monk
COMMUNION OF THE HOLY
21. Partenie and Gerasim Karavia APOSTLES PETER AND PAUL,
SAINT MODEST, SAINT NICHOLAS Mount Athos, 1843
AND SAINT HARALAMBOS,
Constantinople, around 1810 38. Anonymous
ICON IN TWELVE PARTS,
22. Partenie and Gerasim Karavia Chilandar, around 1850
THE HOLY MARTYR CATHERINE, 39. John Kaldis of Chilandar
Constantinople, around 1810 SAINT BASIL,
23. Partenie and Gerasim Karavia Chilandar, 1866
SAINT ELEFTERIOS, 40. John Kaldis of Chilandar
Constantinople, VIRGIN GERONTISSA,
Oktober 10, 1811 Monut Athos, 1869
THE BIRTH OF THE VIRGIN MARY,
SAINT NICHOLAS AND HIS LIFE,
Constantinople, 1807 Venice, mid-19th century
25. Partenie Karavia 42. Partenie Karavia
THE ASCENSION, SAINT SPIRIDON,
Constantinople, around 1810 Constantinople, 1811
26. Gerasim Karavia 43. Anonymous
ANTIMINS,
SAINT GEORGE AND SAINT
Constantinople, 1815
DEMETRIUS,
27. Pavel Bolgarin Hilandarec Chilandar, around 1850
VIRGIN OF CHILANDAR, 44. Anonymous
Chilandar, 1816 SAINT SAVA AND SAINT SIMEON,
VIRGIN TROJERUČICA 45. Anonymous
(TRICHEROUSSA), SAINT NICHOLAS,
Chilandar, 1816. Chilandar, mid-19th century
160
SUMMARY
46. Anonymous 51. Anonymous

COMMUNION OF THE SAINT VIRGIN WITH CHRIST,
ARCHANGELS, Chilandar, second half of 19th century
Chilandar, mid-19th century
52. Anonymous
47. Anonymous SAINT NICHOLAS AND SAINT
VIRGIN TROJERUČICA HARALAMBO,
(TRICHEROUSSA), Chilandar, second half of 19th century
Chilandar, around 1860
53. Anonymous
48. Anonymous VIRGIN KARDIOTISSA,
SAINT GEORGE WITH A VIEW OF THE Mount Athos, second half of 19th century
ZOGRAF MONASTERY,
Chilandar, around 1860 54. Anonymous
THE HOLY ARCHDEACON STEVEN
49. Anonymous AND ST. JOHN THE BAPTIST,
VIRGIN WITH CHRIST, SAINT GEORGE Chilandar, second half of 19th century
AND THE ZOGRAF MONASTERY,
VIRGIN SKOROPOSLUŠNICA OF
50. Anonymous DOHIAR AND VIRGIN TROJERUČICA
SAINT SAVA AND SAINT SIMEON, (TRICHEROUSSA) OF CHILANDAR,
Chilandar, mid-19th century second half of 19th century
РЕГИСТАР
Адам 56, 145 Борчић, В. 34, 36

Александро-Невска лавра 33 Босна 59
Ана, света 41, 51 Бранковићи 35, 60
А на Јоановна 40 Бугарска, Бугари 23,27, 31, 32, 37, 44, 46,59
Анатолије, архимандрит 49 Будим 44, 50, 59
Андрејев, Алексеј 33
Антоније Печерски, свети 52
Апозари 26 Валона 26
Арсеније, монах 46 Василије, свети 146
Арсеније, свети 41 Василије Чудотворац 57, 58
Арсеније III Чарнојевић 30 Венеција 22, 23, 24, 54, 63, 142, 143, 147,
Арсеније IV Јовановић Шакабента 30, 34, 149, 151
35, 37, 60 Via, Alesandro della 22, 28
АШанас, из Корче 25 Видин 32, 44
Атанасије, свети 50, 51, 151 Влашка 22
Атина 21*, 22, 49 Вршац 35
Атос, 7, 8, 11, 12, 17, 20—24, 31, 34, 43, 49, Вуковић, Божидар 14, 42
62, 63
Аустрија 30
Гавриловић, Сшефан 30
Георгије, свети 41, 42, 45, 48, 49, 52, 55, 56,
Балкан, Балканско иолуосшрво 21, 23, 34, 57, 58, 62, 143, 144, 147, 148, 149, 150 •.
59 Георгијевић, Јован 30, 34, 35, 36, 37, 40, 60
Барски, Иван Григорович 31 Герасим Хиландарац, архимандрит 40, 41,
Бачка 30 43 44
Belon du Mans, Pierre 22, 24 Грујић, Р. 30
Београд 8, 9, 11, 12, 23, 25, 30, 31, 46, 50, Грчка 23
55, 62
Беочин 17, 20 Давид Селеницас 26
Беч 24, 30, 32, 33, 35, 36, 40, 41, 43, 44, 47, Давидов, Динко 9, 17, 31, 33, 35, 36, 40, 42,
48, 49, 51, 60, 63, 141, 142, 143 44, 46, 47, 48, 51, 54
Блиски исток 23 Дамаскин, јерођакон 151
Богородица, Владичица, Госпа, Пречиста Дамјан, Пантелејмон и Козма (Свети
И , 14, 34, 41, 42, 43, 44, 50, 51, 55, 56, Врачеви) 57
142Л43, 144, 145, 148, 149, 151; Dhamo, D. 26
(Ктиториса) 48; Владичица 52; Данило, јеромонах 150
Геронтиса 57, 58, 62, 146; Заклана 54, Димитрије, свети 26, 41, 42, 45, 48, 57, 58,
62, 143; Заштитница 37; Заштитница 147
Атоса 22; Икономиса (Економка) 50, Димко 40
51, 62, 151; Млекопитателница 57; Дионисије, монах 25, 151
Одигитрија 14, 54, 141, 143, 148; Душан, цар 37, 42
Оранте 17; Парамитија 48; Душанић, С. 17
Портаитиса 51; Скоропослушница 58,
62, 148; Споручица (Посредница) 47, 142;
Тројеручица 37, 41, 42, 43, 45, 46, 58, 62, Ђаковић, Исаија 11, 30
141, 145, 147, 148; Умиљенија 47, 142, 148 Ђулијани, Антонио Ђовани 50, 54, 55, 63,
Божидар Горажданин 13 149
* Курзивним цифрама означене су стране на којима je одредница у напомени
163
Ђурђе Црнојевић, 13 Консшаншиноиољ 23, 48, 53, 57, 63, 143,

Ђурић, Војислав Ј. 10 144, 145, 147, 149
Копривштица 32
Корча 25
Европа 21, 23, 33 Косово 59
Екатерина 144; В. и Катарина Costescu, Е. 22
Еласон 49, 144 Костур 23, 26
Елбасон 23 Крачун, Теодор 45
Елефтерије, свети 52, 144 Крушевац 17
Енглеска 23 Куртович, Христо 41, 42
Епир 23, 44
Лазар, кнез 30, 35, 60

Жефаровић, Хрисшофор 32, 33, 34, 35, 37, Левант 23
41, 63 Левицки, Григориј 32, 33
Лезбос 57
Линотопи 43, 44
Зубов, Алексеј 141 Лука, јеванђелист 42
Зубов, Иван 32, 33
Македонија 31, 59
Игњатије, јеромонах 57, 58, 146 Маловиште 51
Икоников, Васили/ 33 Манастири:
Илија, свети 46, 49 Ватопед 20, 26, 31, 47, 48, 49, 50, 54, 62
Исаија, архимандрит 46 Велика Лавра 7, 11, 26, 31, 50, 51,62, 151
Итака 52 Врдник-Раваница 35
Григоријат 11, 17, 51, 149
Дечани 35, 60
Јегејска Македонија 23, 40, 46 Дионисијат 17
Јегејски архипелаг 21 Дохијар 50, 58, 62, 148, 149
Јегра 44, 45 Есфигмен 20, 52, 150
Јелена, царица 37 Зограф 11, 22, 48, 49, 56, 147, 148, 150
Јеру салим 33 Ивирон 17, 51
Јефтимије, свети 50 Каракал 17
Јоан, проигуман 42 Крушедол 35
Јоановин, Врета 44 Ксенофон И , 52, 149
Јован, јеванђелист 42 Ксиропотам 11, 25 , 49, 50
Јован Владимир Мироточиви 143, 151 Кувеждин 45
Јован Златоусти, 32, 47 Кутлумуш 11, 17, 25, 52
Јован Претеча, 42, 45, 51, 52, 58, 143, 148 Пантелејмон 22, 32
Јованић, Гвозден 10 Пантократор 14, 49, 57, 62, 146
Јовановић, Јован 30 Свете Анастасије Фармаколитрије 151
Јовановић Видак, Викентије 48 Светог Василија 36
Јонска острва 26 Симонпетар 17
Ставроникита И , 51, 149
Филотеј 25
Казаковскиј, Аверкиј 32 Хиландар 7—63, 141, 142, 145, 146, 147,
Калдис, Јован 57, 58, 146 148, 150, 151
Калофер 32 Христовог Вознесенја 52
Кападохија 57, 58 Мандри, Андрија 46
Kapaeua, Герасим 52, 53, 55, 56, 144 Марко, јеванђелист 42
Kapaeua, Партеније 52, 53, 54, 55, 56, 143, Марковић, Стефан 42
144, 145, 147 Матеј, јеванђелист 42
Карановић, Бошко 9 Меанџија, Никола 9, 10
Kapeja 17, 33, 34, 57, 146, 151 Медаковић, Дејан 9, 10, 14, 25, 27, 30, 32,
Карловачка митрополија 7, 11, 27, 30, 31, 35, 40, 44
32, 34, 35, 37, 40, 41, 59, 60, 63 Месмер, Томас 41, 63
Касторија 26 Милер, Густав Адолф 35, 36, 41, 49, 60
Катарина, света 52, 55; в. Екатерина Милер, Јохан Густав 47, 63
Каманин, Милан 17 Мило нас, Паул M. 8,21, 48, 49
Kujee 33, 52 Милутин, крал, 30, 37, 56
Кијевопечерска лавра 31, 32, 46, 52 Мирковић, Лазар 46
Кирило, монах 51, 149, 150 Митилена 57
Кисас, С. 48 Митрофан Хиландарац 8, 9, 10
Козани 23 Михаил, архангел 14, 34, 50
Константин, из Корче 25 Михаил Синадон, свети 50
164
РЕГИСТАР
Михајловић, Велимир 9, 10 Радионовић, Јелисеј 36

Млеци 23, 26, 42, 50, 51 Радојчић, H. 31
Модест, свети 52, 144 Радојчић, Светозар 8
Мојсије 55 Рајић, Јован 31, 40
Москва 23, 32, 33, 34, 36, 40, 41, 52, 63, 141, Ријека 46
150 Рожа, Стефан 44
Мосхопоље 24, 26, 44, 45 Русија 33, 40
Нагорни, Миодраг 9 Сава, река 59

Назарев, Семјон 33 Сава, свети 7, 31, 32, 34, 37, 41, 42, 43, 44,
Недић, О. 8 45, 46, 48, 51, 56, 58, 60, 61, 141, 145, 147,
Немања 34, 37, 60; в. и Симеон 148, 150, 152
Немањићи 37, 41, 42, 60 Самоково 32
Немачка 23 Сарацени 50
Ненадовић, Павле 30 Света Гора 7—63, 143, 146, 148, 149, 150,
Ненадовић, С. 8, 25, 46, 62 151
Никанор, проигуман 9 Свиштов 32
Никола, зограф 48, 140 Сентандреја 51, 54, 59
Никола, свети 42, 50, 51, 52, 55, 58, 62, 143, Сер 23
144, 147, 148, 149 Сервија 40
Никола Димитрије 51 Симеон, свети 7, 31, 32, 37, 41, 42, 43, 44,
Николај Хиландарац 40, 41 45, 46, 56, 58, 60, 61, 145, 147, 148, 152; в.
Никољскиј, К. 33 и Немања
Новаковић, Стојан 23 Синајска Гора 55
Нови Сад 8, 26, 30, 34, 35, 40, 46, 54 Словени 23
Снагово 22
Соларић, Павле 50
Обрадовић, Доситеј 31, 50, 63 Солун 22, 23, 33, 152
Обрадович, Атанасије 44 Софија 23, 32, 49
Орфелин, Захарија 44, 45, 46, 61, 63 Софроније Подгоричанин 11
Орфелин, Јаков 45 Спиридон, свети 52, 147
Србија 32, 34, 35, 37, 40, 45, 56, 60, 61
Срем 17, 35
Павел Болгарин Хиландарец 56, 145 Сремски Карловци 30, 35, 40, 45, 59, 60, 61;
Павле, свети 41, 57, 146 в. и Карловачка митрополија
Павлов, Андреј (Черноморец) 46, 145 Српски Ковин 59
Павловић, Висарион 30 Станић, Радомир 10
Пазарцик 32 Стара Загора 32
Пајсије 31 Стефан, архиђакон 58, 148
Панајиот 40 Стефан, проигуман 54
Панић-Суреп, Милорад 17 Стефан Дечански 56
Папастрату, Н. 22, 47, 49, 51, 54, Стефан Првовенчани 37
57 Стефан Урош 37
Параклис Светог ДимиШрија 27, 54 Стојановић, Георгије 35, 36, 41, 47, 48, 60
Параклис Светог Јована Рилског 27 Стојановић, Љубомир 8, 44
Параклис Светог Саве 27, 30 Стратимировић, Стефан 30
Париз, 21, 22
Партеније, из Еласона 49, 148
Партеније, јеромонах 42 Темишварски Банат 59
Партеније Закинтос 50, 151 Teogopoeuh, Apea 50
Пелагонија 51 Теодору, Димитрије 43, 44
Петар I 33 Teogocuje Велики 48
Петар, свети 41, 57, 146 Теофилакт, монах 51, 171
Петка, света 14 Теохар 40
Петровић, Вељко 17 Тирана 26
Петроград 33, 63, 141 Тракија 23, 31, 59
Пећка патријаршија 22, 27, 34, 35, Требиње 41
60 _ Трифун, свети 150
Пешта 24 Трново 23
Пикар, Петар 33 Турека, Турци 23, 24, 30, 46, 56
Подунавље 17, 40
Поповић, Вићентије 30
Поповић, Ј. Сп. 55 Угарска 34, 40, 45, 60, 61
Псеудо-Орфелин 45 Урош, цар 37, 60
Пулхерија, царица 52 Успенски, Борис Андрејевич 25
165
Француска 23 Св. Архистратига Михаила 54

Фрушкогорски манастири 17, 32 Св. архистратига Михаила и Гаврила 25
Св. Јована Продрома 26
Св. Николе 26, 46
Халкидик 21, 59 Св. Стефана 36
Харалампије, свети 52, 58, 144, 148, 151 Св. Трифуна 36
Херцеговина 41, 42, 59 Св. Тројице 36
Хиландарац, С. 31 Усековање главе св. Јована Претече 36
Хиос 48, 171 Црна Гора 59
Хрватска 45
Христ 30, 33, 42, 47, 48, 49, 50, 55, 142,
143, 146, 148, 149; Паншокрашор 52 Чепелска ада 59
Хубер, П. 57 Чешљар, Теодор 45
Чурчић, Лазар 8, 36
Цинцари 23, 46
Цркве:
Благовештења 36 Шелмић, Л. 26
Богородице Кукузелисе 26 Шиписка 46
Богородице Панагије 36 Шмуцер, Јакоб Матијас 48, 63
Протат 17, 25, 33, 34, 62 Штутгарт 57
CIP — Каталогизација у публикации
Народна библиотека Србије, Београд
76.035.04(495)
ДАВИДОВ, Динко
Хиландарска графика / Динко Давидов. — Бео
град : Просвета : Балканолошки институт САНУ :
Народна библиотека Србије, 1990 ( Београд :
БИГЗ). — 166 стр. : илустр. ; 29 cm
Тираж 3000. — Summary. — Регистар.
а) Графика — Манастир Хиландар — 16—19в
ISBN 86-07-00542-1
Ћт^жгегЈаштг adXptmn..
Jtudtfh Ckru-uMxirtf рте*?,
A udi el mr B a p tv tf h a u trb u m .
Cid»trhr drhlorum rcbdtenem,.
Cl habitateres ertend* Tanubrt.
ropd^ptuydd Nat^ o*
Avvft
APgilf !
јШ/Ат«ј
W 9 1
yrJW M ! w S tr f-
P ' l j i j B P Ü ^ t|
Щ T t L /^ X 1
i v J Iь н Г ш ** Ц Ј » г # L dlo t
hi'g ')o£a\i rnJt ö t s ну uh im* пкцииЯи Vu püjâw tfvt v*t KiiXov îufrÖäiity1U1iroioj;3t>.ci Л ugbrwmDti nartrtMOzomra-asertr: Tuqr icii.r murtaen •t.-rmr. r
. (МглиЗД vo ГГа m TTOOfn*»ги(ТцВо^нп> upo^ vail»5 клЈул• п т ^ у џ ^ а џ ,Eim>3utnnipuôtn>a v J ' :'flüßnrlrwj- mmir. bora,ut narm w Ir. mmir .4.’*■•/>pir J)r - ; i::
% -öXautfHf.Y Јтруе ск; го oyiewpo^ ^ VaЛпшииги^Е kci $ггн1ђЛр1<Пс«$ш
^/"poêtTpîbciAviiw уфитгчл'Ау шп/ ficf^trâvn^ тгrfv<7b*đ CitXM^feücövejTe ввкрат* ix K, ifouuriqueuultirr adorahtrur, ''/tob!mtarS,nriiualr-r. • :n
a itkut кёХХм, фiifc тко dxrov тоХмтгоц ^recOogußvj p«êv,E(v ogoc tot*i KSvtvot, rg3ew j^*nh .ânchir.monirmMrururd adprslurur'lunacvmj-ivu-.'v hi-’t
emT'.JXj«.*,~<-»r/jKüifJhirH» Ф ати^щ Ktid^v tkfimy и г и ј Нстлј; и1рЕор«Лоу)у&«%логотгатс^Ц)Цшj 6pаиer c “ TerrerbenParaoirunjriar rarhrrr - ’ 1г:јггшгЈцг enon inrpjvß.
ујХиАц OtfiV«5 wKmivftw ««Vu-i/uigHTOir^KHiorftn&viTrMjcrr^vd^.rtvaÖMTtjÖADiTrpoOuiiiijySgttfiETT
n V.tiKcn-poaKuvfrt W ix e r t ff& ejlruvK rruiavv« (ЛиЭигт Nin^wftcuvuiJiig "" —
ђексирт» i&iy ^ллАг^Ьаяйллм т щj Vagfuradtanehm numimrtcZmraSr Счov&ur a:« mtfnebm ž.
тЈКмУкцц1\ ^ 1 &Хк .;j/ h ihsnrVrrtutem,mjčnuauit'or.
дОкитдрккДм к; пЗкиrtiuApui^ đ ипј /.п Ч*п»су[it:du ctîmu Owww.üdoiEmi <^tđKt)^nMiiTroXAd.>Awîoi^^L flcuxteizurw nytybrebu.
' * ':-',1 ||1\ , Ј Р , ” Н k v -m t o s .* m . * . ’ . J i l ' j s i * f»l и .ЧУ ;y чд 'тш ajjiyujisfy'oigeiuiPk<Ш* оя Wioivj):имя т» \л « чмйХ? mryaVa г* * - ■* • ;:.јл:?ј .п. сјјј-
ИТОЦйКЧ^тЪ ч.«) ' i m i e v e ЈЧЧ г г я iutiи т инмэd ^ K J л л з А э и ^ т ч ? им."o.'bOAitimHctiiiv^ \ > ^ и п т ^ 1м ;п зЬ ш л гц и зл^и щ ёр у е л п щ ^ гщ ^зь о ц р о m iifjn
им viPVaoiUi Аоуцямая lirtiWfli.i-H-m Ы%;»''имаш1Ч«л1рчш р и»жя чна ч? Ж?*щ$таЛи>шт ^ и т т з р т ж р ^ м р -р о м т ё ъ . и.т щ гу utlnmnvam
чш^о ог,1го\э.1ин. . « т ^ з ^ пчл ^'^V>igôjRMaJnm£jjiysnaw»'\?*!eV4X9p-jMTJvsmo""""»'-m*in‘‘ л“’' - 4
_)ИМ\11*ШМР1!^яп1Пигшп81Й:1л^'иЛ^’ш-'лы1ЦлЫ1яи!Поиикмрни^:Л<1»Ла1Шэ1Узл шмшоси мш.ч1*д 1? ( 4 '■ и ;:• !.WJ гЬщ
Lirt[(ia^-40 HH4»<uojr\1i э ш э s « Ii s r h ^ a о )i a ti ми ои о нко ш mV эш мпэш ончй з^ иэ^ 'нш ^ Л я^ ’ио^т» Щ рт З и м з й и а ц я ц ta m ju m im o ii :q jw u te a rt;ijw о щ
l i fÖHVHSSы\rtmv ому:чмэ* h отиутэям* юшА^ми^омн^^£мииЗД»тпиуАЛ90Х)*у1!^9(ц щ,ш шцтЬ яиш лщ зщ ихцчц зм^иттищшпззйгзлеп
1 4 пятл>деч i/rauvufe л« rairsinttoiiuJiiviiu'iiNattOtun млпт»шЖ110М^ЭШУ9 и.4ШП\Лш:илижм1ЖЯ abia f* ' г , «
5Ж1Г£КЧЯ1Ш и muh OKVX н и .ц | »'ШД.уаи иш цл иаллк етгмм i'h viwsvrur* ъш ы л.т л \а авдияиыч» 1 Ј
VH .T.I3 VH 'чнтшл^ itpVomu’ geoj 0!^шзчлти\‘тц'ш»^Јр11^гЈ1Ј JWMjpqunipia&uiuiirpttшпзарззц vtjv sam ćrm p'iqrni;
> 7 *
LV*
X*£k
ЧЛ ^ *ÄÄ 9*1^
£V t m » ! » 7i i
Ü-i
вЫШ ! •?
*L‘ « Ä
4 d L JZ Jrr
w *-■
'’V
I ш щ м ам с vb j u p t ü f trm; /оиыггщиотррютtJV£
lo O A t/fp AJL6 ü ti'jd 6 r y _ ’# ^ 0jyuy6c(hi0] J
■WPrftVRpпиИТмГ
tii*
™i Щ 5(З ш л м n ч
ya nt^ јп^ јјЛîntRoi
£Й®й?ЗЙЙ
n a itti
ml'sîW'Twfcsnaj
fl
лай■ИF'j •■•
;'
I I
*;р^нИ■• -:
i
-.'-V.
-V.:-
i
1. 1М#д и у : ^Ирм
- .'• i .'. г^в : .. j
■ ь
- ^ H r ^ V А ; б£Й ш ^-1
^ т
p p K S ^ ^ . ; . | B ^ ^ e :'■}
!>1 I -■; К 1
|; "’; :дШНвј^Ј^Р 1
?-' •
•
^ .t H н -
й Я ^ И К * Л ^ ^ ^ И ^ :- ^ Я ^ И Ш
[ Вт и
Vlacar-.
йЛк, Fm
!
1т/
a;.
Кк,''.јЈи Г ' - .; "j ' /. T'v,o ' hvn'ii'. \ ::дчнкГ1: uäk Ka/.»' i ул <in5*9BufyU’ironc А . - ■ ^Jfam /trm fK orrrsл? 'lumi Г s..’.:*
b n ii' : "V , rr .tm . . ■ ! ’M Г. yii'v 'и' ■ 'ou')ij un u)k к
oymy Uduin K’тул Ivk то ro ю
n;;ru
ij'/ pi |>!<Г! K.'my иТГ«1:ч«6/с1Л’
in. Ztrny t-mt(H«A^cVi’ titt «u^-. Аис и
5 -.A.M(; " t V!J.’v i r ’nnleheraufnat-rru. ~А‘:\ /,’■
% ^>аипил>1 г • , i; .ф т . к \»п ')(1и:жгис К'ки .иои^дщю/о*- п адЛ р 1(Г кгц uoV\i*uЛгкК»улу
. •* . Ь . , г I V £•' • Q (!•:.. • sr? at:pr:: u r ^ *4^.1 •
’,V' ; ч/ .• '
) I-U, UilAll.ii ! . -I Kl \ г- •• ' К I i\i( vn ('.1 Л к I' Tourt СЮЛм . Kii:ut'i(,Tt но гнр > 11 К,
ч 1 \Т m V , I* £ , ,ч , ,. ,
й(Г к • m
\
\Xw , -К- f
Ь ’■ ..
rt „..
,ч •v t o
.4
X o
_ ..
i t v
А .... , , , , О. %,
к.гйкО'ЦН'P>v<; ^rC.ov Kit lipot, «м. , «я V ш V Vs * г * fts-w Л, iff 1i i > r Vi
го T Š i V howc, ortwy-Tf 1 .помчи j , .......... - ■r.’
rrriarrary.'ah. r..\ . •: ' - "иЯУГ :г К , т у l> mi Eei • ... f
0ТГ: i l / , : r ■ itu Фи rtûii; K.iioVi’ 'jy/ljÖi/rHijtHidj; f)do'i/( ... j. 11¥£?иЩШ nrnBelt
/ЛиAu Oi ■I , - m k'u-i/i.i nib» I.! .'.i.'j’tiSv , ybvi W « w 4 r t 4 ,Cf/.oi ' 1 t гг .................'
.' ':... ■ , у . • Л: . V
. . ... к * ;т! vi t x r r t otAfljirwvK, rrDwvftrtU.* Kirr KitqwtfKWiids«; rvr k v tyvi iSuy к гЛтТо ш Гј Ллм ту»; 1 """ r r a e l e ^ - r - e r ’rm r.x. ■
1
' I. г • m г, г .< r U X p • I к;/1Гч K'w , 'л I uîiidj 0и1аш(|£й)1гкп(^1с!кпг')('||«пг1)А^-')мин\и(пД>> I -.Jut 'firitdrm.nurr: ■di’o-hruujf j -
-.■ '•! vf i 0 4 . :* , >ц Vnv т'и.1к,;|1 f ra Тг(ЈТП,ч1 ниоЈ г.(,К(ЗМ"^пС' ЛьИ'^и!11 K//,vrf'ii;(jiin»tir i ai rdi Я,',Л ј _ ^ . м у г г м; x-nlf-imiai, ffweuir-. i ’mr.cs aji:n:rj-...;; ff fitf/nr a č c r . . r _,
i ■■■■ V
К
... .* . 1 .
' ' IK - .
. . V.
V I , & 1 1
г?,, .»• А . Л , . л . l*,»r ,Х* * и* Л »
| ( 'Р | | ( Г | . Е к г 'Г Й > ( I 4 ! ^ 4 h l П М П -1
\а
t
ВиТК’ -««л*-
'vircfu г.т б ћ т г
f . • ,t. Km ir*sruV ют».
ISff/pi щ тлиноет.«-логгцгi:I'ßnpw
Л'Ö£GГ€koj; iofqf TXg-qov.
oA6wv
■!.Mä n t'A i he twf (КАиШкпцмгои
f e...rer el hi ibt el ru rtr tn j Je ueriinurrclnmhif entries «ЗеЧЧЬННрАН, \Ц1кДОЦ/ыIHlipJ-ftljptCГИ,ПоНДН1П|СП!ЬЮГМ»Л IiImd.vik

:
Идетк 1 1
f,kTalHТ'.ЧОч.нрй
ЧОЦЖraiptaijUpi
кпрЈгм^дрп*
ruis- Лесе •....... • и I h .............. ш йет Ш г t i .....lu d Й 0 <Vi«HWi иЪ- ^ т & г в ытчяЖ ^ гтвдп ћн и
... 1ОТ/ги,ћ?оие чТ^гги<х>нь‘ лЪсти »пн« 1¥«л№:Ккгли чф<1 ее гоилћлл (•гЛдллн sv frhrop!) .rfrnHr,Г.1чЛ
v”
, Г "; 1 \
S - .f A m b m 'Рш ш l!:ra Ј :i:ca" - fch . ' . Г Г Г . :.r' 3jk a » rn to И|ро м м ж и т -Ь^игг.тк .\1Ь
Ь|ДНГГ<!Т1вЛ ие»моЬ*Й
)БЯИ0Ь'«1Й1Аьныи Спв«юбМь,НьАпрьп«»оьны
ЛЬН1|1ИС'!!в«Ш 6МЬ,МЬА11рЬП(>МЬН1>1 кччини
b«:44MiRMьлж*
ЬЛЖ<\ ншп
tuutrou
inu.l. ;ic.t iviceoeri. lllHjrti lUHnwwMu Murirtbn Tiietf им ,ivSiiH»c-t.v«iiKî(iifin МК11..1*|\МРУ ч«(.-»| Hiv.)\ih ц^ ь-ки/ш <■ en
nrdtrrl SV
Л ј ГГј f ■Ђ е о in C e lu ■- ..r e 1 n , .m к-., . . * 'г п г м и и п * : : г :r n
ti-U-oiui V\ Л mh, Rei\ 1^6PKHo m«un me дштоино поклоиит ie;s- Ллр' и м еет е ьчгйплЬтгао« i. ■,y
i i
V- .
Взьтегм постинги ( tu; !nhü уtu; и R'EjMlv / ji ml •. ']]>■; ‘1 < >. .мни т. ivt, ч>ь;)|jлaк-TCf вики
O r t .r r r .: .l m .- n .h : ‘: u r i l e i n v e r t еьть.Ммимто шелвъикськьдюк.\.WMu>;,ifl;j v u ü p c i M r o .;*.•<i v m 1& китече.тво cKiu ■
S e i. ui 1 u iin r m c. i ! r i ra r: fk K f * J ■' : tr m : i r e fe r ;
Г ‘с
r n i ’u D e i u i с о 1: r . 't e n .‘z e i h i r * ': ! u r tn r h e n iu m h i i u n m
Š
<• j» l.f !» 'dj 'f rAj:’{.»-s es Sbßu-1r вдему^ A\,."ih i-,/r'iin i. o <-ем.\г nn г -ai-i 1 чи шиоцј* t
Mu
г1-* ■л' •' A ■■« ’ •>1 / , »\ *f*, *- H
•Шl*■';>№Штырей ГJSЛ-ф«'!.'«, Vi; - датћ Диг.о8ей|1.!дХюм;е Rh): Ьиt, :кчь rhuei .vi Им е1{дМц! \rt :vuTki.ь лuг.Vink
Уредник
НАТАША ТАНАСИЈЕВИЋ-ПОПОВИЋ
Ликовно-графичка опрема
ТОДЕ РАПАИЋ
ОВА КЊИГА СЕ ОБЈАВЉУЈЕ

УЗ САГЛАСНОСТ СВЕШТЕНОГ САБОРА
СВЕТЕ СРПСКЕ ЦАРСКЕ ЛАВРЕ
МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА
I
АИЛАНДАРСКА
1
ГРАФИКА
ПРОСВЕТА/БЕОГР АД ( Б И Б Л И О Т Е К А
1990 ' БАЛКАНОЛОШ!- ог и н с т и т у т а
{ С А Н У
\ Инь. бр. ... ш

\ Сигнатура јИ 5 H p - 'b ž i '
I ... —
Рецензенти
академик Дејан Медаковић
академик Војислав Ј. Ђурић
Ликовни уредник
Добрило М. Николић
Лектор
Дивна Кланчник
Коректор
Грозда Пејчић
Регистар
Владимир Јанковић
Превод резимеа и легенди за илустрације на енглески језик
Патрициа Иванишевић
Гравире су репродуковане са оригиналних отисака из корпуса
Гравире број 6, 7, 8, 9, 13, 14, 15, 17, 18, 20, 27, 28, 29, 30, 40, 42, 44, 45, 46 и 53
репродуковане су у односу 1:1
Заједничко издање
ИП „Просвета“
Добрачина 30, Београд
Бранка Ристић, директор
Балканолошки институт САНУ, Посебна издања 43
Кнез Михајлова 35, Београд
др Никола Тасић, директор
Народна библиотека Србије
Скерлићева 1, Београд
Миломир Петровић, директор
Издавачко-новинска радна организација ЈЕДИНСТВО
ООУР Издавачка делатност
Дом штампе бб, Приштина
Јордан Ристић, директор
Штампа
Београдско издавачко-графички завод
Булевар војводе Мишића 17, Београд
Тираж
3000 примерака
САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР
[7]
УВОД
претходница бакрорезне
[13]
ИСТОРИЈСКОУМЕТНИЧКА
САЗНАЊА
[21]
[59]
ГРАВИРЕ ИЗ КОРПУСА
[65]
КАТАЛОГ
Остале гравире
[139]
SUMMARY
[153]
ILLUSTRATIONS
[159]
РЕГИСТАР
[163]
I
Д ЕИ СИ С
Хиландар, средина XVI века
ПРЕДГОВОР
Разуђена je и богата важним збивањима историјска хроника

коју су у XVIII и XIX столећу, својом трудољубивошћу и ду-
ховним животом, исписали светогорски монаси и они који су
са њима тада долазили у додир. Хиландарска графика омогу-
ћава да се та хроника о српској Лаври, и осталим манастирима
на Атосу, допуни непознатим или недовољно познатим бакро-
резима, именима зографа-гравера, приложника и ктитора, али
и културноисторијским сазнањима, иза којих следе нова тума-
чења тек откривених чињеница. Графика у исто време проши-
рује видике за сагледавање разноликих утицаја који су тада
стизали на Свету Гору, а даје и јаснију слику о томе како их
je она прихватала. Али и обрнуто — и можда важније — у
којој мери су, захваљујући графици, Хиландар и Света Гора
били присутни у ближем и даљем залеђу, а особито међу
Србима на територији Карловачке митрополије, под хабсбур-
шком влашћу.
На графичким листовима трајно су забележени светитељски
култови, чије су поштовање атоски манастири брижно негова-
ли. А, осим тога, на испреплетаним линијама цртежа-реза на-
лазе се сажети, неулепшани записи о монаштву на Светој Го
ри.
Хиландарска графика на свој начин казује о непрекинутим
историјским и духовним нитима, од првих хиландарских ктито
ра, светог Саве и светог Симеона, до оних који су их, столећи-
ма доцније, славили и ширили њихово поштовање и преко
„икона на хартији“.
Већ сада, на основу сазнања које пружају бакрорези штам-
пани за ову едицију, може се приметити да je српски манастир
једно време био средиште графичке вештине на Светој Гори.
Отуда je Хиландар и најпозванији да објави први корпус гра
фика, и тако подстакне истраживања и умножавања заборав-
љених бакрорезних матрица у осталим светогорским манасти
рима.
7
Хиландарске бакрорезне плоче и „иконе на хартији“ нису при-

влачиле пажњу старијих истраживача, који су превасходно би
ли окренути средњовековној баштини. Само je Љубомир Сто-
јановић, давне 1925, објавио ктиторске записе на бакрорезима
Хиландара из 1755. и 1779.1 године. Много година доцније о
хиландарским ведутама први су писали истраживачи хиландар-
ског неимарства. Њих су на бакрорезима занимали архитек-
тонски облици, однос приказане и стварне архитектуре.2 Гото
во у исто време, грчки научник Паул М. Милонас, објавио je
ал бум ведута светогорских манастира. Та успела пратећа пуб-
ликација миленијумске прославе Атоса (963—1963), поново
je подсетила на значај неистражене графике.3
Прво занимање за непроучене хиландарске бакрорезне ма
трице показао je професор Светозар Радојчић. У свом раду
Уметнинки споменици Хиландара; објављеном као научни
извештај истраживачке мисије из 1952. године, он je, готово
узгред, напоменуо: „Приликом нашег боравка прикупили смо
и пренели у музеј око 20 бакрорезних плоча, већином бакро-
резних икона, разног формата и сасвим неједнаких квалите-
та.“4 То запажање je утицало на даље сакупљање плоча расу-
тих по параклисима, келијама и по другим местима, при чему
су Хиландарци показали особиту ревност. Незаобилазно je и
писмо са списком бакрорезних плоча које ми je манастир упу-
тио преко Галерије Матице српске 12/25. јуна 1967. године. У
том писму, сада већ документу, пописано je и измерено 29 пло
ча са 43 композиције, будући да су поједине плоче резане са
обе стране. Приликом мог боравка у Хиландару, августа исте
године, непотпуно сам описао 32 бакрорезне плоче са 47 ком-
позиција.5 Било je јасно да се без нових отисака са тих плоча
хиландарска графика не може поуздано обрадити. Будући да
сам у то време, у Галерији Матице српске, увелико радио на
1 Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. V, Београд 1925, 8528.

2 О. Недић, Графичке представе српских манастира као изворни подаци при конзерва-
торско-рестаураторским радовима, Зборник заштите споменика културе IX, Београд
1958, 27; С. Ненадовић, Хиландар на графичким приказима XVIII и X IX столећа, Збор
ник заштите споменика културе XVI, Београд 1965, 97— 115.
3 Р. М. Mylonas, Athos and its monastic institutions through old engravings and other works of
art, Athens 1963.
4 C. Радојчић, Уметнички споменици манастира Хиландара, Зборник радова САН XLIV,
Византолошки институт, књ. 3, Београд 1955, 178.
5 У евидентирању и опису бакрорезних плоча помагали су ми отац Митрофан Хиландарац
и Лазар Чурчић, библиотекар Библиотеке Матице српске.
ПРЕДГОВОР
припреми корпуса Српски бакрорези XVIII века — халко-

графски отисци са оригиналних бакрорезних плона, то je био
повод за разговор са проигуманом оцем Никанором и тадаш-
њим библиотекаром оцем Митрофаном о томе да се у доглед-
но време приступи штампању хиландарских плоча, с цшьем
да се изда корпус Хиландарска графика. Од те заједничке иде-
је до остварења протекло je више од двадесет година. На Све-
тој Гори, у монашком расуђивању и созерцавању о времену и
пролазности —. а таква размишљања и нама истраживачима
хиландарских ризница постају блиска — то, зацело, и није дуг
период. Хиландарци су у протоку тих година набавили бакро-
резну пресу, хартију за дубоку штампу и одговарајући прибор.
Треба додати и то да су тих година објављене и студије Хилан-
дар на бакрорезима XVIII века6 и Манастир Хиландар у
XVIII веку.1 Створени су и научни услови да се приступи
штампању бакрорезних плоча и објављивању корпуса.
Године 1984, према одлуци Савета за заштиту културних до-
бара у Хиландару, на Свету Гору су упућени графичари:
проф. Бошко Карановић, проф. Миодраг Нагорни и графи-
чар-конзерватор Никола Меанџија. У свом извештају они су
дали детаљан опис стања 35 бакрорезних плоча са 55 компози-
ција, и потврдили да je могућно штампање у манастиру.678 На-
послетку, године 1985, када су се стекли сви услови, потписан
je Договор између Савета за заштиту културних добара у Хи
ландару, Народне библиотеке Србије и Свештеног сабора ма-
настира Хиландара о отискивању плоча и издавању корпуса
Хиландарска графика — халкографски отисци са оригинал
них бакрорезних плоча. Велика одговорност за штампање по
верена je графичарима Велимиру Михајловићу и Николи
Меанџији, док je мени припао стручно-научни део посла. У
току три радна боравка, 1986—1988, одштампане су све бакро-
резне плоче и створени услови за издавање корпуса у 1990.
години.
6 Д. Давидов, Манасшир Хиландар на бакрорезима XVIII века, Хиландарски зборник 2,

Београд 1971, 143— 170.
7 Д. Медаковић, Манастир Хиландар у XVIII веку, Хиландарски зборник 3, Београд 1974,
7—73.
8 Извештај радне трупе налази се у документации Народне библиотеке Србије.
Побуде приређивача Хиландарске графике јасне су самим чи

ном. Застали пред чињеницом да се у Хиландару налазе ба-
крорезне плоче, од којих, најчешће, нису постојали графички
листови из епохе — због чега није било услова ни за пажљиви-
је разгледање, а још мање за проучавање — одлучили су да на
одговарајући начин обнове графички изглед који je најближи
првобитном. Због тога су прегли издавању ове изузетне збир-
ке.
Заслуге за овај подухват припадају братству манастира Хи-
ландара, које je испољило велико разумевање за његово
остварење. Име оца Митрофана, чија се трудољубивост око
набавке бакрорезне пресе и сакупљања старих плоча опире
забораву, помиње се овде с дубоком пажњом и захвалношћу.
Графичари Велимир Михајловић и Никола Меанџија струч-
но и савесно су одштампали цео тираж корпуса. Својим радом
они су заменили руке негдашњих светогорских графичара-
-штампара, и тако омогућили да васкрсну линије реза — лини-
je живота заборављених графика.
У току рада на корпусу, стручно-научну и организациону по-
моћ несебично су указивали заслужни „Хиландарци“: Воји-
слав Ј. Ђурић, Дејан Медаковић, Гвоздей Јованић и Радомир
Станић. Њихове заслуге убележавају се у трајни спомен.
Неисцрпне и недовољно познате хиландарске ризнице обело-

дањују се и овим делом, а Хиландар, на Светој Гори Атоској,
постаје ближи удаљеној светској култури.
ПРЕДГОВОР
За време мог боравка у Хиландару 1986, када je штампање

бакрореза било у току, са представницима Свештеног сабора
разговарао сам о томе да се, поводом издања скупоценог кор
пуса Хиландарска графика, објави пратећа публикација истог
наслова, доступна већем броју читалаца заинтересованих за
новију културну историју древног Хиландара и за ову врсту
ликовних дела. Ускоро je у Београду, на седници Савета за
заштиту културних добара у Хиландару, донета одлука да се
објави замишљена књига-каталог и да обухвати: историјско-
уметничку студију, каталошки део и репродукције свих грави-
ра из корпуса.
У исто време у Хиландару сам проучавао и старе графичке
листове чије бакрорезне плоче не постоје, а који су као даро-
ви доспевали у Хиландар. Лако je било уочити да je то важна
збирка која срећно допуњује нове отиске. Поред осталих гра
фика, ту се налази плаштаница карловачког митрополита
Исаије Ђаковића, коју je издао митрополит Софроније Подго-
ричанин 1708. године, неколико антиминса и неколико гра-
фичких бакрорезних икона са ведутама манастира Велике Ла
вре, Кутлумуша, Ксенофона, Григоријата и Ксиропотама, ал и
и посебне ведуте манастира Ставрониките и Зографа. Одлука
да се и та графика укључи у намеравану публикацију, сама се
наметнула. Тако je у Хиландару настала књига коју читалац
држи пред собом.
При крају овог посла намеће се утисак да овде заправо и није

реч само о хиландарској графици, будући да су се у збирци
нашле и графике осталих атоских манастира. Потврдила се
ранија мисао да се ни о једном Светогорском манастиру не мо-
же размишљати а да се не уочи и не помене ььегова култур-
ноисторијска и духовна повезаност са осталим манастирима,
било да су у питању ктитори или мајстори, архитектура или
поседи, зидни живопис или иконопис, рукописне књиге или
графика. Монаси дубоко верују да Свету Гору чува Богороди
ца и да су манастири, уза све особености, делови велике и
древне духовне целине коју Она, над врхом Атоса, наткриљује
својим „вишњим покровом“.
11
Када je реч о графици, која je у исти мах и слика и порука, и

која се лако распростире, онда су примери њене кохезионе
моћи на Светој Гори безбројни. Графика je трајно обележила
оне чврсте споне Хиландара са осталим атоским манастирима,
али и са ближим и даљим залеђем. Мислим да су сви атоски
манастири у XVIII и XIX столећу имали све графике које су
за њих штампане. Тако je било па je, и поред трошности хар-
тије, тако и остало и у Хиландару, где je сачувано неколико
драгоцених листова из осталих манастира, али и бакрорезних
плоча. Ипак, да би књига добила наслов Светогорска графи
ка, састављачу би требало join неколико година рада, а то би
подразумевало и штампање матрица које се налазе у осталим
манастирима, скитовима и келијама. За такав рад се join нису
стекли услови. Остаје, дакле, наслов Хиландарска графика,
којим Хиландар и српска наука ншюшто не преузимају оно
што није њихово. Напротив, истину да je и оно њихово запра-
во светогорско. Уосталом, треба истаћи да су атоски монаси-
-графичари били претежно Грци.
Будућим истраживачима ова књига може послужити као по
вод, можда и као ослонац на светогорским путевима нових
историјских сазнања. Уколико то постане, онда писац моли
следбенике да даљим радом допуне овај састав и исправе њего-
ве погрешке.
У Београду, на Благовести 1989.
УВОД
претходница
бакрорезне
У давно доба светогорски монаси су се бавили племенитом

графичком вёштином израде и штампања дрвореза. Прве
дрворезе могли су видети у српским и у руским књигама XV
и XVI столећа, а може се наслутити да je неки од хиландар-
ских монаха имао прилике да види и матрице штампарије Ђур-
ђа Црнојевића или Божидара Горажданина. Ова једноставна
графичка техника умножавања цртежа, зацело je била позна-
та монасима занатлијама и уметницима који су се бавили обра-
дом дрвета, израдом иконостаса и осталог црквеног мобилија-
ра. С таквим искуством они су лако могли пренети цртеж на
равну даску и, уместо дубореза, припремити дрворезну плочу
— матрицу, са које су наношењем боје штампали отиске на
хартији. На тај начин су Светогорске чудотворне иконе, слика-
не темпером на дрвету, добиле своју замену: биле су умноже-
не као „иконе на хартији“. Те иконе — „штампи“, како су
називане, дариване су ходочасницима и свима онима који с ве-
ром моле за помоћ. Нема сумње да су „иконе на хартији“ ка-
луђери носили са собом и да су их поклањали приликом својих
дугих пут-шаствија у „писанију“. Такође се може наслутити
да су и абагари — дрворезни отисци молитава за оздрављење
од разних болести и од урока — исписивани, илустровани и
штампани у светогорским манастирима.
На жал ост, старе дрворезне плоче, угрожене црвоточином,
највећим делом су пропале, а до овог времена доспеле су у
симболичном броју. Али, баш због тога, као и због неоспорне
ликовне вредности, сачуване дрворезне плоче имају важно ме
сто у културној историји Хиландара, а када je, као у овом слу-
чају, реч о графици, онда су и незаобилазне.
Будући да нису познате дрворезне плоче XVI и XVII столе-
ha осталих светогорских манастира, то се хиландарским по-
клања посебна пажња. Сада постоје само две, од којих je ста-
рија резана са обе стране; на њој су Распеће и Четвороделна
икона, док je на другој Деисис. Прву плочу са две композиције
13
објавио je професор Дејан Медаковић, а друга није публикова

на.9 Медаковић je утврдио да je хиландарска дрворезна плоча
настала у првој четвртини XVI столећа, али да се иконограф-
ска схема ослања на старије узоре. Наведене су и најближе
аналогије: икона Распећа из XIV столећа у манастиру Панто-
кратору и једна италокритска икона Богородица на престолу,
на којој je, поред осталих композиција, и Распеће, иконограф
ски готово истоветно са хиландарским дрворезом. На другој
страни плоче, подељеној на четири поља, приказани су ликови
Богородице Одигитрије, архангела Михаила, свете Недеље и
свете Петке. Taj тип четвороделне иконе јавља се у руском
иконопису XV столећа и доцније, а у графици je застушьен у
Октоиху петогласнику, млетачке штампарије Божидара Ву-
ковића, из 1537. године. Истине се и лепота декоративно
обрађених оквира „чији je основни мотив двочлани преплет и
мотив кругова у преплету. Исто тако и цео крст у композици-
ји Распеће формиран je помоћу преплета. На хиландарском
дрворезу уметник je декоративну улогу орнамента у односу на
фигуралне видно истакао, толико истакао да са њима чини
органску целину.“10 Обе композиције непознатог хиландар-
ског дрворесца у иконографској основи имају цртеже инспири-
сане иконописом. Мада не може бити речи о оригиналности
композиције или појединих ликова, треба истаћи да je мајстор
ове плоче био не само искусан дрворезац већ и даровит графи-
чар који je, поред несумњивих предложака, стваралачким чи
ном удахнуо свежи ритам црне линије на белој површини. А
то je вековна врлина небојеног дрвореза. Очигледно велико
искуство овог дрворесца наводи на закључак да су његове ру
ке припремиле већи број дрвених матрица са којих je отиски-
вао своје „иконе на хартији“, али да оне нису сачуване.
Недавно je у Хиландару начињен отисак са једне до сада не-
познате, оштећене, чак веома трошне дрворезне плоче. То je
већ поменути Деисис. Композиција je иконографски стандар-
дна а потиче са неке иконе из XV—XVI столећа, док je дрво-
рез настао после Распећа и Четвороделне иконе, али, сасвим
извесно, у XVI столећу. Непознати мајстор поседовао je веће
искуство и развијено графичко осећање. Он je волео такозва-
не оштре линије, по чему се приближава закаснелим „готича-
9 Д. Медаковић, Дрворезна икона Распећа у манастиру Хиландару, Зборник Византоло-

шког института САН 4, Београд 1956, 187— 198.
14
УВОД
II
РАСПЕЋЕ
Хиландар, почетак XVI века
15
III
ЧЕТВОРОДЕЛНА ИКОНА
Хиланд ар, почетак XVI века
16
УВОД
рима“. Ипак, не одступајући од позновизантијске замисли, ус-

пео je да постигне ефектан ритам линија који делује свеже и
који као да се опире стилским оквирима. За сада je хиландар-
ски Деисис једино познато дело овог дрворесца.
По радовима ове двојице старих дрворезаца, по графичком
мајсторству, које je испољено у сачуваним радовима, може се
с пуно разлога претпоставити да je у XVI столећу ова графич-
ка вештина била развијена у Хиландару, али и у другим ато-
ским манастирима.
У XVII столећу наступио je изгледа дужи временски период
када на Светој Гори нису припремане дрворезне матрице, јер
су са постојећих, колико су могле издржати, узимани нови
отисци. Тек крајем XVII или почетком XVIII столећа у Хи
ландару je деловао дрворезац чије име није познато. У питању
je дрворезна плоча која je пренета у фрушкогорски манастир
Беочин, што речито говори да су везе Свете Горе и фрушко-
горских манастира биле тада обновљене. Уместо „икона на
хартији“ тада су донете дрворезне матрице које су отискиване
у Беочину, поклањане приложницима у Срему и, даље, широм
Подунавља.11 Дрворезна плоча из Беочина изрезана je са обе
стране, а композиције имају називе Света Гора I и Света
Гора II.12 На првој je приказан средишни део Атоса, Kapeja са
црквом Протата и оближњим манастирима Кутлумушем, Ка
ракалом и Ивироном. У другом плану je море на источној оба-
ли са великим медаљоном Богородице Оранте. По цртачко-
-графичком поступку примећује се да je мајстор занемарио де
тали у цшьу приказа целине, која je сведена на основне обли
ке и симболе. Медаљон, са зрацима, који се од њега одбијају
и падају на атоске манастире, има изражену култну, али и де-
коративну функцију. Друга страна плоче доноси изглед
оближњих манастира Григоријата, Дионисијата и Симонпе-
тра. Море je у првом плану, па композиција подсећа на атоски
пејзаж са марином.
Беочинска плоча са две композиције део je веће целине. Не
ма сумње да je било неколико таквих матрица, нека врста гра-
фичког полиптиха, који тек када се састави даје панораму
11 В. Петровић — М. Кашанин, Српска уметност у Војводини, Нови Сад 1927, 52; M.

Панић-Суреп, Сачуване плоче старог српског дрвореза, Зограф 2, Београд 1967, 42—43;
С. Душанић, Наш стари дрворез у Музеју Српске православие цркве, Багдада, Крушевац
1971, 20—21.
12 Д. Давидов, Српска графика XVIII века, Нови Сад 1978, 70—73, 246.
17
V
С ВЕТА ГОРА А Т О Н С К А II
18
УВОД
IV
С ВЕТА ГО РА А Т О Н С К А I
19
Атоса. То само значи да je постојала и дрворезна плоча са

изгледом Хиланд ара и оближњих манастира Есфигмена и Ва-
топеда. Сачувана беочинска плоча упућује на такву претпо-
ставку.
Дрворезне ведуте светогорских манастира најавиле су појаву
бакрорезних, које су у XVIII и XIX столећу постале веома
омшьена графичка техника на Атосу.
ИСТОРИЈСКОУМ ЕТНИЧКА
СА ЗН А Њ А
Света Гора Атоска, најузвишеније светилиште православља

— некада тешко приступачно полуострво Халкидике, зашти-
ћено и чврстом одбраном подвижничког монашког живота —
у свом златном средњовековном добу није била довољно по-
зната Европи, поготово Западној Европи. Њена популарност
приметно je порасла тек после XVI, а особито од XVII столе-
ha, када су се у западноевропским земљама појавиле географ-
ске карте Балканског полуострва и Јегејског архипелага, а уз
њих и графичке ведуте Атоса, на којима су приказани утврђе-
ни, егзотични манастири, скитови и келије, у врлетном стили-
зованом пејзажу. У питању су биле изузетно занимљиве, у то-
пографском погледу доста непрецизне композиције, које су
представљале цело полуострво или један његов део, али још
увек не и поједине манастире. Графичке панораме Атоса, које
више подсећају на географске карте, израђиване су у радиони-
цама западноевропских бакрорезаца, док су дрворезне радили
непознати светогорски монаси. Основна мисија ових раних ве-
дута била je да на особит начин упознају свет са изгледом све-
тогорског полуострва. Од тога доба je и слика Атоса везивала
пажњу и будила веће интересовање учених људи и православ-
них верника до којих je, захваљујући високим тиражима, све
чешће доспевала.
Прва до сада позната ведута Свете Горе потиче из средине
XVI столећа. Француски гравер Pierre Belon du Mans израдио
je 1553. бакрорез Le mont Athos и географску карту на којој
je приказано атоско полуострво са назнакама појединих мана-
стира.13 Оба графичка листа издата су првобитно као илустра-
ције једне путописне књиге, али су познати и посебни листо-
ви.14
13 Р. Belon du Mans, Les observations de plusieurs singularites et choses memorables trouvees en

Grece, Asie... Paris 1553.
14 P. M. Mylonas, Athos Athens 1963, 28—29.
21
\
Знатно прецизнији изглед Свете Горе објављен je у Проски-

нитариону, штампаном на грчком у Снагову, у Влашкој.15 И
натписи изнад модела атоских манастира исписани су на
грчком. Аутор две ведуте, на којима су приказане неточна и
западна страна Атоса, остао je непознат. Већ 1708. године, у
Паризу, у књизи Paleographia Greca,16 објављене су гравире
Атоса. Међутим, ове илустрације су прецртане из влашког
Проскинитариона, а називи манастира су на латинском.
Са почетка XVIII столећа je и најзначајнија бакрорезна па
норама Свете Горе тога времена, коју je сигнирао „Alexander
a Via, Skulp(sit) Venetis“.17 Био je то млетачки бакрорезац
Alesandro della Via, за кога се може претпоставити да je вене
цианском галијом стигао до Атоса, и да je скице за своју пано
раму нацртао пловећи око полуострва. Испод ведуте je леген
да са религиозним записима на грчком, латинском и српској
рецензији старословенског. На религиозни смисао ведуте ука-
зују и две мале композиције у горњем делу графичког листа:
Деисис и Богородица заштитница Атоса. Треба приметити да
je старословенски текст српске рецензије, што значи да je
стављен због Хиландара, који je у рангу испред руског Панте-
лејмона и бугарског Зографа. Ова графика, изразите величи
не, била je распространена и на подручју Пећке патријаршије.
Занимљиво je и њено топографско-географско решење. Света
Гора je приказана у развијеној, нереалној пројекцији; найме,
постоје два врха Атоса од којих се лево и десно шири полуос-
трво са моделима манастира. Учинено je то да би се предста
вила и неточна и западна страна полуострва. У донем делу, у
првом плану je марина, немирно море са галијама, једрењаци-
ма и чамцима. Модели манастира приказани су у идеализова-
ном виду. И поред тога, ова гравира je испунила своју основну
мисију. А колико су ови листови тражени, најбоље показују
подаци да су, са мањим или већим изменама, гравирани и ум-
ножавани и у XVIII и у XIX столећу.
Тек у XVIII столећу светогорски манастири су показали из-
разитије занимане за бакрорезну графику. Тада су се јавили
15 nPOZKYNHTAPION Т ог) 'dyfov opoug TON A 0Q N O 2 . . . ’Ev тт} povfj тог) 2i)vayoaßov,
a työt.
16 Paleographia greaca sive de ortu et progressiv literarum Graecorum et variis saeculorum Scrip-
tions Graecae generibus Parisiis, Apud Ludovicum Guerin sub Signos Thomae MDCC, VII
541; E. Costescu, L'image du Mont Athos dans Vexonarthex de Polovraci, Balkan Studies 14,
2, Thessaloniki 1973, 308—312.
17 Nt. Палаатратог), XdQTiveg eixoveg, OoOööoâ Opiöxeamxa xapaxxixd 1665—1899, AOiva,
1986.
22
као наручиоци, обраћајући се испрва граверима у Москви, Бе-

чу, Венецији и Константинопољу. Графика се укључила у оне
ликовне процесе и благе уметничке потресе који су се десили
и на овом посвећеном тлу владајуће средњовековне културе.
Више од уметничких прилика пажњу привлачи општа слика

привредног и културног стања у залеђу Атоса и Солуна, јер
je измењена друштвена клима у том подручју повољно утица-
ла на обнову светогорских манастира. Буде се неке замрле
вароши и мања места у Тракији, Бугарској, Јегејској Македо
нии, Епиру. Солун je постао важан трговачки центар, који je
преко тада отворених конзулата, млетачког, енглеског и
француског, морским путевима још чвршће повезивао ово
подручје са Блиским истоком и Западном Европом. Караван-
ски и морски путеви, трговачке компаније и купопродаја нада-
леко познатих занатских производа оживели су левантске ва
роши а то je допринело да се неочекивано брзо развију и обо-
гате. Са привредним растом у варошима je оснажен и хриш-
ћански живаљ, млада грађанска класа, којој су турске власти
омогућиле знатно већа верска и друга права. Међу сналажљи-
вим и виспреним занатлијама и трговцима, жељним странство-
вања и зараде, било je Грка, Цинцара и Словена, које je те-
шко национално одредити, будући да je у овим крајевима ет-
ничка неодређеност била општа појава. Јер, „питање народно
сти спавало je још мртвим сном на Балканском полуострву;
питало се join за веру, с приличном равнодушношћу за народ-
ност“.18 Српске сеобе на Север повукле су и Грко-Цинцаре,
који су се брзо снашли у угарским градовима у којима су држа-
ли добро снабдевене дућане. Доносили су разнолик еспап из
Турске и даљег Истока, а тамо опет односили немачку робу,
нирнбершке и друге артикле. Захваљујући занатству и трго-
вачким везама, обновљене су чаршије у Солуну, Серу, Софи-
ји, Трнову, Козанима, Костуру, Елбасану и другим местима,
али у исто време обнављане су и подизане нове православие
богомоље, што je омогућило бржи развој сликарства и старих
заната. Процветала je левантска цивилизација на Балкану, а
то се убрзо осетило и на Светој Гори.
|Х С. Новаковић, Преи основы словенске књижевносши међу балканским Словенима, Бео-

град 1893, 238.
23
VI
Pierre Belon du Mans
LE MONT ATHOS
1553.
Обновљене су раније ослабљене везе Атоса са залеђем у
хришћанским земљама под Турцима. Имућнији трговци и за-
натлије све чешће су стизали на Свету Гору, која je у њима
стекла нове приложнике и ктиторе. Они су из својих крајева
доводили, или упућивали на Атос, иконописце, живописце и
неимаре.
У грчке манастире доспеле су тада књиге штампане на
грчком у Мосхопољу, Венецији и Бечу, а у словенске манасти
ре стизале су књиге кијевске, московске и петроградске типо-
графије, али и српске књиге штампане у Бечу и Пешти. Са
књигама, илустрованим у барокном духу, стизали су и други
радови: гравире, антиминси и сакрални предмета примење-
ноуметничке израде, најчешће украшени барокним орнамен-
тима и картушама.
После неколико година издвојености и тиховања, Светогор
ске манастире су освежиле промене које су ходочасници, из
24
редова младог левантског грађанства, доносили својим даро-

вима и својом жељом да се уктиторе. На Светој Гори тада
није било манастира у којем се није градило и украшавало,
док су у неким остварене и веће сликарске целине, иконостаси
и зидни живопис.19
Треба приметити да су баш тада на Светој Гори испољена
два става о даљем развоју сликарства. Први, одраз монашког
ортодоксног традиционализма, а други, напреднији, заступају
присталице умерених ликовних промена, за који подстицаји
стижу са стране.
Заступник идеје о рестаурацији стила класичног византиј-
ског сликарства палеологовске епохе био je Дионисије из’Фур-
не, познати приређивач светогорског сликарског приручника.
Као узор за углед, истакнуто je сликарство карејске цркве
Протата. У оданости и подражавању старих узора, лепе успе
хе су постигла двојица мајстора, живописци хиландарске црк-
вице Св. архистратига Михаила и Гаврила, из 1718. године.
Мање успеха у опонашању Светогорске сликарске традиције
имао je сликар ексонартекса цркве манастира Кутлумуша
1744. Традиционалисти су били и браћа Константин и Атанас,
зографи, из Корче. Они су 1755. живописали скит Свете Ане,
1757. руски скит Славе Богородице, 1765. цркву манастира
Филотеја и 1783. ексонартекс манастира Ксиропотама. Од
сликара, који су најчешће долазили са стране, Светогорци су
захтевали да не одступају од утврђених канона византијске
теолошко-ликовне замисли. Најчешће су захтевали да се сли-
кари придржавају светогорског сликарског приручника, који
„постаје за те мајсторе неприкосновени уметнички законик,
књига у којој су обухваћена сва њихова знања, техничка и
иконографска рецептура, проистекла из древног, култног пои-
мања црквене слике“.20 Због страха од спољашњих утицаја,
наметнула се потреба да се потврди дубоко религиозно сазна-
н>е о томе да je икона хипостаза насликаног лика. Такво схва-
тање о односу између „прототипа и иконе, пралика и лика“21
— како би то рекао Борис Андрејевич Успенски — морало je
да се поново потврди као трајно истинито. А то je могло да
гарантује само традиционално атоско сликарство. И конзерва-
тивнији Светогорци су се у прошлост загледали.
19 С. Ненадовић, Барокна архитектура XVIII века у Хиландару, Саопштења IX, Републич
ки завод за заштиту споменика културе, Београд 1970, 231— 241.
20 Д. Медаковић, Манастир Хиландар ..., 63.
21 Б. А. Успенски, Поетика композиције — Семиотика иконе, Београд 1979, 257.
25
Други, попустљивији, у суштини компромисни поглед на

сликарство, који су заступали напреднији Светогорци, омогу-
ћавао je зографима више слободе у избору извесних иконо
графских детаља западноевропског порекла, и join више у
сликарском поступку, у стилу. Тако се, највероватније по же-
љи ктитора, појавио на Светој Гори сликар Давид Селеницас,
из околине Валоне.22 Није познато у којој je уметничкој средн
ий стекао основно сликарско образована. За сада се претпо-
ставља да je то било у некој сликарској тајфи на јонским ос-
трвима, до којих су допирал и млетачки утицаји. Ако се то ут-
врди, онда ће се лакше објаснити извесна лакоћа његовог цр-
тежа, али и необична свежина колорита. Једно je извесно: Да
вид Селеницас je био плодан и убедљиво даровит и самосвојан
сликар. На Светој Гори je 1715—1717. живописао нартекс цр-
кве Богородице Кукузелисе у Великој Лаври и параклис Све-
тог Димитрија, уз католикон манастира Ватопеда, 1720—1721.
Н етто доцније, 1726, сликао je цркву Светог Николе у Мосхо-
пољу, а цркву Светог Јована Продрома у махали Апозари, у
Касторији, 1727. године. Beh je истакнуто да je његово сликар
ство „окренуто, с једне стране, светогорским прототиповима,
било пријемчиво, с друге стране, за западњачке утицаје, што
се очитавало у прихватању нових иконографских решења из
тада популарних илустрованих библија и увођења фолклорних
мотива и појединости из живота у стандардизоване компози-
ције са већим бројем ликова“.23 Најуспелије Давидове компо-
зиције Небеска литургија у Лаври, циклус „хорова“, мартири-
јуми светитеља, сцене из живота светог Димитрија у Ватопеду
и стојећи ликови светитељки у Костуру (Апозари), у овом
времену представљају сликарство неочекиване индивидуално-
сти али и веома нежног рококо сензибилитета.
Живопис непознатих мајстора у цркви светих архистратига
у Хиландару и Давидов живопис у Лаври и Ватопеду, два су
пола светогорског сликарства у XVIII столећу, традиционали-
стичког и подмлађеног. На оба пола у тим делима остварена
су веома успела уметничка достигнућа. Сасвим по страни сто-
ји живопис зографа који се држе старих решења у која, напад-
но и наивно, уносе декоративне елементе „барокног“ манира.
22 D. Dhamo, Peintres Albanais awe XVI—XVIII siecles en Albanie et dans d ’autres regions bal-
kaniques, Comite national albanais detudes balcaniques, Tirana 1984, 10—13.
23 Л. Шелмић, Српско зидно сликарство XVIII века, Каталог Галерије Матице српске, Но
ви Сад 1987, 21—22.
26
To сликарство неоплемењене и наметљиве палете, на којој до-

минирају плава, црвена и зелена боја, највише je одговарало
укусу наручилаца из оближњег залеђа, као што je то било ca
живописом у хиландарским параклисима Светог Јована Рил-
ског, Светог Димитрија и Светог Саве, који je „изведен у духу
бугарских зографа“.24
И поред изражене воље за обновом традиционалне уметности,

коју су испољили само поједини светогорски фрескисти, ре-
зултати таквих покушаја нису били знатни. Кораци у нова
уметничка поднебља били су несигурни, а у том спором ходу
било je честих застајкивања, па се на томе и завршило. За
обнову уметности била je потребна изразитија жеља наручи
лаца. Светогорски игумани, епитропи и они многобројни кти-
тори и приложници, били су далеко од идеје да преобразе црк-
вену уметност. Да су такву идеју имали, Хиландарци су могли
већ од средине тога столећа довести из Карловачке митропо-
лије одабране барокне сликаре. То се, као што je познато,
није десило. Живот je био тврдокорно традиционалан испод
атоског неба, а средњи век није постао прошлост; продужио
се у недоглед и на овом простору му je тешко сагледати крај.
У строгој монашкој средини увек се угледало на традицију ко-
ja je, превасходно, духовно надахнуће и завет дубоке ортодок-
сне доследности. У таквој средини уметничке новине и „ба-
рокни“ искорачаји били су само слабашни покушаји појединих
зографа. За историју уметности они су блага потврда да свето
горско полуострво није било потпуно изоловано од спољаш-
њег света. Мада крајњи резултати светогорског уметничког
повезивања нису имали већи ликовни смисао, они су важни
као културноисторијска појава која указује да су у XVIII сто-
лећу чудна преплитања и несигурне симбиозе карактеристич-
не за ово уметничко поднебље.
У ликовном погледу Хиландар није био напреднији и независ
им и од осталих светогорских манастира. Али, српски мана-
стир je имао и неке веома изражене особености када су у пита-
њу његове везе са матичном црквом, Пећком патријаршијом,
али и са Карловачком митрополијом. Са том новооснованом
24 Д. Медаковић, Манасшир Хиландар 63.
27
л-
farrtjgna.а^Љг&м11^1вгтМкг-0сигг Щ
Ђггјн&ааЛ'ЉгШп, | оАЬыт
ШаттЈМг^Ј^ффс&ие uerbw
"ПШг Мјо. 'Ftkun 'freatoru n ; 10 srnrnm*>.
£thtc~Btrni£c da S'eluhvnm. dslulorum
te ste n h e bahitantAsttfarteri m m c ä ^ j
M p гт&теШтшпгтт'ј
з, гет*щотдает,nrelrgr,
L a rtvd re& srn u
2 Щгтт?ЗтШт& adXplum.
I h d tjh CknrUMüb-tr pretes,
A udi-elrm B aplw if h a ш гЬиш ,
Cl da u tu АеШогшК м М вн ш »
Ctkđbitalerc* artende ТтчиЬп.
PT A? ropd Й
‘Ш *. 1
;đ
IJbfigojf<iu im? пAер е']*
|pvsjicu i: ~ic‘ihs
£хпт,кЩ j ■V!jevcšh& ,
AicđdЂ,jt*Гop
Deш ?ш
rid
& eРnк*т
5п.■
i*| turo
ПиTKI]
. MV
■>rgs~- t - d S ž S ! ?
. ry
Кк;0в|лр iijiuiv m- aXuiwô rjxirmrtu Sa jtupjâ pictv p*t> коКогк/ра ^иГиввиЈ^ЛгоисЗсА-и Л £^егш О п 1хвЬг»аж тгттк fu/fjaia-mu--.4-: •
f>*,w:hi '«fTär>arc
goo»ttrMcruTt.iytov
------ «yojvaiöä-'-1
---------^ kaiv».......
riwipifpievKinj^’'v--vT
-ritp
-£aЈ“1
êw
’
ttfttfvmA"H
*MMr ”Vt&rtWfTnmbhmttmrmur TnnvrttMh»wft,-
vXauffujV trajt ci(, rt»n- tioi.ugoq к »*<t 'АиинпЛу EVtt »Л ><119У ?ггк!јЖриГ1сг јп л
9 nry. ЈјЦ лтго f» м>ф> га rcpmot tatti têgMt' jiiti Д^мкгркМсОаЦ^мм

Let V^W4rrit)f<i4vitt n раиЛф**—E j tCTdCeXt*W^«Ad|iwuBk№wîTO*4tji<m»oi«л.лЫор^
* -mc ■ Kx/Ijtr ' ' 1FiK^'n;TMt.ilpafi'VUT'titrtnnot, .•,AhtHd»ad«T»9rt»«i.WT«9»>^T«sa ‘‘ЦП vbrhrčruoftnnm
» . • > y » , M* . * > » • '• > ' *" F r ," * l* I '■ *M H
:;;4, -^.umf.Млtier«™*- v*
VII Alessandro Della Via LE MONT ATHOS Почетак XVIII века
jччяцз лйидаn.m«»9jtvsisiN »aitigVgaтед w i-m a ч*»э rt^nw i»x««jp/rdj(»9»4py.чх.пгч;и* " f* mw -— w • " .
antягЬдила ч к м p'nM^Hav'j^s^wgtiuPh'KH onи'гегуз им:*r«sv«i д а я ( ffnvat'j -Џшлш n-iüJJ
1јНвиNMtadViigi ' и ш у ш ’ p ig i«h imj нынэ li* ^ )::-1 Г1» х» џ ф \‘:»чт rf». •чОСумћп!m!lirv *м у, т,znûjnj,mß;n олтщ .Т*Тј%Ш%tSUülj'ÜJ 1Ј(1
un vapvaotivi команда шћмемлип макуWminljist чшјјз мж1 ms ч? Л»ЛШ^«||ва»ЈИ хщшпиШ ЈШШзгиfiJ;-тл??v‘џхјз ■;■•^ 2иПЗЩГ7 иШЩn Vj
:/?■
afiiga tn s a n u a s *<fflgVyij ,\|i«3ViOTiHg.s^<eirai^mv%£âiamMvамданя*гам№Цл|р<юф цззгоит , , ,"
џ щгш& зцш^ јјм ј 'ЩЗЖГЗ г
Иг:<ШЯ wvtWI тапа(!чт^«гшйЛИ*Г 1Г/^
i 'W ilVtJIiag.'ЮНИЗ’ХМО.ЛЧ З Ш Э Э М И .Й Г у » B M ill Mft\'.l<HIОКИОШm V SUIMBSUI OOTrt Э Д K9g 'H IU iJ .A s «мо^ ф *ЩмуигтшЈЧЈмjj,?лоцsj щ*тщст'щ pian., sr®.trip it jm >
ЗШ '\>lf\H!l4l«'HmiM>Mij 1*;ј^л,Uli\Ml'ПИЧИШ
Ф|5Ш
Ш.9«Н!ЈЈ|,М
'МЦМЦ,><SW
(OM
,W
W..‘№
.SM
¥a,^daj:j| яь'тиопхрщищ'фtmiftaun/'MButnitdui
mtmiUi'MkS.JKvamnvpijH1чмааШмЈи^('ч*зн«»и1j№Oiw^*qвммпргаишр^илижшжнmiищ ей'фшуигаулфищ аииф л щ з ц о Ы ^ щ 'и в / я ц щ р я vuatuej
шуиотџ* gc,лчу'«яnvvvgo.i,.»рујјУиадээ к1ш ичлэд:шм »ми *аф* яшк'вхлшт «шом^шлли
mdfgwphra нг1шк о н џ иш,‘ј йвдУзи Йнци јшлтч и«ЙВ,{%»атмп mun i sv jvs апшйнйм» idđs mgifnpuuprjw.
i»h **|1ни11иЧ^ wi»\4*mu, gibi $fgWiу»шиУ*юц'шэц(1ШаЫ\I дотяшэш- Silata j^ u n u lljiu t lit 1Г>и и яи О р 1Щ vrn .rtm idm i Џ up 7;
Y-ieyyj
ЛН' /
anourv *^£rdoi xfvj.a1
илСf*PP’äs јвквфутгтщфиврfjv&
oj,wv 5оби ni^lЯ
U»ri«»tp
A0 (Ш ^ a u £ ^ iir ,n * » jy x
<r/ лпдуз
\
црквеном организациям у аустријској царевини, Хиландарци

су одржавали чврсте духовые и животне додире, захваљујући
предусретљивости карловачких митрополита и епископа. Већ
je патријарх Арсеније III Чарнојевић, неколико година после
Велике сеобе, осветио и послао Хиланд ару свој антиминс, из-
рађен у Бечу. Слично je поступио и митрополит Софроније
Подгоричанин, дарујући Хиланд ару 1708. године велику ба-
крорезну плаштаницу, коју je, годину дана пре смрти, пору-
чио у Бечу митрополит Исаија Ђаковић.25 То су најранији са-
крални предмета остварени у барокном духу, израђени у Бечу
у бакрорезној техници, што je утицало да Хиландарци без пред-
расуда и сами поручују своје бакрорезе.
Једном успостављене везе Хиланд ара и Карловачке митро-
полије одржаване су непрекидно. Како je Хиландар због поре-
ских обавеза према Турцима осиромашио, а уз то био погођен
великим пожаром 1722, када су изгореле келије „од пирга св.
Саве до пирга св. Георгија“,26 монаси су у митрополију долази-
ли ради сакупљања прилога, при чему су им издашно помага-
ли истакнути архијереји, а међу њима највише митрополит
Вићентије Поповић, бачки епископ Висарион Павловић, па-
тријарх Арсеније IV Јовановић, који je обновио параклис Св.
Саве и Св. Симеона, и Јован Георгијевић, који се још као пећ-
ки архиђакон бринуо о првим хиландарским бакрорезима. Као
„хиландарски заштитник“ истакао се митрополит Павле Нена-
довић, поред осталог и својим „препоручителним писмима“
епископима, подсећајући их на прилоге Хиландару и светогор
ским манастирима, које су калуђери сакупљали у њиховим
епархијама.27 Међу карловачким архијерејима, који су свесрд-
но помагали Хиландар, треба поменути митрополита Стефа
на Стратимировића и бачког епископа Јована Јовановића.
Епископ je Хиландарцима слао књиге, а његов највећи дар je
црквена хоругва са иконом Вазнесење Христово на једној, и
ликовима св. краља Милутина и св. кнеза Лазара на другој
страны, рад угледног карловачког сликара Стефана Гаврило-
вића.
Хиландарски метоси у Новом Саду и Сремским Карловцима
и чести доласци Хиландараца у северне крајеве српских насео-
бина ради сакупљања прилога имали су и друге, дубље после-
25 Плаштаница je изложена у хиландарској Библиотеци.
26 Р. Грујић, Одношаји светогорских и других манастира са митрополијом Карловачком,
Споменик СКА LI, Београд 1913, 46.
30
дице.28 Хиландару je, нема сумње, добро дошла помоћ Карло-

вачке митрополије у годинама велике обнове манастира, али
треба нагласити да je и Карловачкој митрополији тада био
неопходан морални ослонац на српску Лавру на Атосу и на
њене прве ктиторе, светог Саву и светог Симеона, чије je по-
штовање управо почел а да шири у народу, заснивајући у исто
време на њиховим култовима и верска и етничка упоришта
свог национа под туђинском влашћу. А то he се најбоље испо-
љити у бакрорезној графици.
У то доба у многољудној поворци хиландарских поклоника би

ло je и веома угледних, а њихов боравак je оставио неизбриси-
ве успомене у културној историји манастира. Године 1744.
Свету Гору je обилазио кијевопечерски монах и путописац
Иван Григорович Барски, чије су путописне белешке пуне
одушевљења за Хиландар. Од већег je значаја то што je Бар
ски своје утиске и простосрдачне описе илустровао цртежима
атоских манастира.29 То су изузетно занимљиви и свежи црте-
жи по природи, са сценама из монашког живота у непосредној
близини манастира. Са несумњивим даром изворног „наивца“,
он je успео да дочара живописне ведуте у којима су у првом
плану манастири, претежно веродостојно представљени. У
оставштини Барског има седамнаест цртежа светогорских ма
настира али, на жалост, они са изгледом Велике Лавре, Вато-
педа и Хиландара нису сачувани.30
Крајем 1758. у Хиландару je боравио Јован Рајић, исписујући
грађу за своју Историју. У исто време, у манастиру je био и
проигуман учени отац Пајсије, писац бугарске Историје, па
се сматра да га je Рајић подстакао на писање овог дела.31 Не-
колико година доцније Хиландар je посетио и Доситеј Обрадо-
вић, који je први описао хиландарске српско-бугарске несугла-
сице.32
Хиландар je имао важне метохе у Бугарској, Тракији и Ма
кедонии. То су била сабиралишта прилога за манастир, али и
2S Исто, 21.
24 С. Хиландарац, Историја и опис манастира Хиландара, Београд 1894, 24.
31 H. Радојчић, Српски историчар Јован Pajuh, Посебна издања САН, књ. CCIV, Одељење
друштвених наука 7, Београд 1952, 38—39.
32 Д. Давидов, н. g., 42.
31
места окупљања искушеника или монаха који су решили да

оду на Свету Гору. Познати су хиландарски метоси у Софији,
Самокову, Свиштову и Калоферу ал и су, поред ових места,
Хиландарци добро примани и у Видину, Старој Загори, Пазар-
џику, Копривштици.33 У исто време, хиландарска капија je че-
сто отварана баш поклоницима из ових места. Они добро сто-
јећи постајали су хиландарски приложници, а они још имућни-
ји и ктитори замашнијих неимарских и сликарских радова. Но-
воподигнути параклиси, зидни живопис у њима, као и иконе и
гравире, чувају успомену на ктиторе али и на зографе из ових
крајева.
У Србији je Хиландар имао само неколико метоха, па су
монаси и искушеници крајем XVIII столећа претежно присти-
зали из Бугарске, због чега се у старијој литератури наводи
да се Хиландар „побугарио“. Међутим, и поред повремено ве-
ћег броја бугарских монаха, манастир ни тада није изгубио
српски карактер. По неговању српске традиције и култова све-
тог Саве и светог Симеона, по записима и натписима у књига-
ма, на графикама и иконама, као и по целокупном духовном
значењу и зрачењу, Хиландар je остао славеносрпска царска
лавра, како je забележено на бечком бакрорезу из 1743, одно-
сно московском из 1757. године.
У то доба Хиландарци су показали изразито занимање за
бакрорезе, по чему су предњачили у односу на остале атоске
манастире, захваљујући већ истакнутим везама са Карловач-
ком митрополијом, одакле су доспевале бакрорезне иконе и
графике са изгледом фрушкогорских манастира, радови Хри
стофора Жефаровића и бечких мајстора. Жефаровићева Сте-
матографија доспела je у Хиландар исте, 1741. године, када
je графички умножена у Бечу.
Незаобилазно je и присуство руске графике у Пантелејмону
али и у Хиланд ару, са којом je стизао утицај „православног
барока“, делујући подстицајно на развој атоске графике. Taj
све запаженији утицај долазио je и са руским богослужбеним
књигама (украшеним бакрорезним илустрацијама), које су
преплавиле и хиландарске певнице и библиотеку. Истину се
руске књиге које су украсили познати графичари: Иван Зубов
(Беседе Јована Златоустог, Москва 1709. и Камен вери, Мос
ква 1724), Аверкиј Казаковскиј (Нови Завет, Кијевопечерска
лавра 1732. и Антологион, Кијевопечерска лавра, 1734), Гри-
33 Д. Медаковић, н. д., 41—44.
32
гориј Левицки (Свјашненоје јевангелије, Кијев 1737. и Дјејаниј

апостолов, Кијев 1752), Василиј Икоников (Свјашченоје је-
вангелије, Москва 1757), Алексеј Андрејев и Семјон Назарев
(Минеји, I—XII, Москва 1784) и други мање познати бакро-
ресци. У овим богослужбеним књигама Хиландарци су се суо-
чили са барокним композицијама, уверивши се при томе да
графика не подл еже чврстим канонима старе уметности.
Већ почетком XVIII столећа Хиландар je из Петрограда до-
био бакрорезну плочу и неколико отисака на платну — свој
бакрорезни антиминс. То je барокна, западноевропска ком-
позиција какве je руска црква прихватала још крајем XVII
столећа. Са антиминса освећеног у Александро-Невској ла-
ври, ову композицију je вешто пренео петроградски гравер
Алексеј Зубов, ученик холандског мајстора Петра Пикара,
који je радио у тек основаној типографији у руској престони-
ци. Овај тип руског антиминса назван je „фрајжскиј“, што je
у доба Петра I значило да je инострана, западноевропска, тада
веома популарна композиција.34 Основни иконографски мотив
Зубовљевог антиминса je утврђена композиција Полагање у
гроб, коју овде употпуњују одговарајући додаци: четири меда
льона са ликовима јеванђелиста и два вертикално постављена
оквира са предметима који указују на Христова страдања. Хи-
ландарски руски антиминс изгравирао je Зубов убрзо после
1713. године, када je датован петроградски изворник. Ова са-
крално употребљавана графика, рад истакнутог руског мај-
стора, леп je пример петроградско-хиландарских културних
веза с почетка XVIII столећа.35
Графике Христофора Жефаровића редовно су доспевале у
Хиландар, а вероватно и у остале атоске манастире. Прили
ком хаџијског путовања у Јерусалим, после краћег задржава-
ња у Солуну, и он je стигао на Свету Гору. Да ли je био у
Хиландару није познато, али да се задржао у Кареји и у
оближњим манастирима, не треба сумњати. После повратка у
Беч, где je тада живео бавећи се бакрорезном графиком, Же-
фаровић je 1748. изгравирао и одштампао икону Богородица
„Достојно јест“, према истоименој чудотворној литијској
икони у олтару карејске цркве Протата, са које je преузео цр-
теж за своју композицију.36 О древној икони сачувана je лепа
34 К. Никольсюй, Объ аншимшсахь православной русской церкви, СПБ, 1872, 183.

36 Д. Давидов, Српска графика ..., 151, 269.
33
атоска легенда. У прошлости Свете Горе икона се налазила у

једној келиотској црквици близу Кареје у којој се јавио архан
гел Михаило, прерушен у монаха, и на јутрењу отпевао „До-
стојно јест“. Тако je, сматра се на Атосу, бог послао монасима
Богородичину химну. Икона пред којом je песма отпевана
пренета je у Протат и стављена у олтар. Монаси су je прогла-
сили чудотворном и њен култ се ширио и изван Свете Горе.37
У том цшьу послужила je и Жефаровићева „икона на хартији“
са записом на грчком и славеносрпском, где се може прочита-
ти да се из Богородичиног лика на икони у Протату чула пе
сма „Достојно јест“. Жефаровићев бакрорез Богородица „До-
стојно јест“ био je први у низу, али и предложак за наредних
чак тринаест графика истог иконографског модела, које je
Kapeja поручивала за цркву Протата у XVIII и XIX столећу.
Прва хиландарска графика сложеног иконографског садржаја

и свечаног назива, Светаја и свештенаја царскаја лавра серб-
скаја Хилендар, позната у науци као Манастир Хиландар,38
израђена je 1743. у духу националне политике коју je тада во
дила Карловачка митополија и њен архијереј, патријарх Арсе-
није IV Јовановић Шакабента са својим сарадницима. После
друге сеобе Срба из српских области на Бал кану у Угарску
(1739), патријарх je брзо схватио да се и помоћу графике може
учвршћивати православље у изузетно неповољним приликама.
Стематографија и бакрорез Свети Сава са српским свети-
тељима дома Немањина, били су знаци наступајуће обнове и
барокизације српских средњовековних владарско-светитељ-
ских култова, али и јасан наговештај историзма у српској кул-
тури и духовном животу у XVIII столећу. Због тога се и може
рећи да je бакрорез Манастир Хиландар (1743) био потребни-
ји Карловачкој митрополији него Хиландару. То мишљење je
још прихватљивије ако се предочи да je наручилац хиландар-
ског бакрореза био један од најтрудољубивијих сарадника па-
тријарха Арсенија Четвртог, „трона Пекскаго Патријаршески
Архиђакон Јован Георгијевић“, који je тих година боравио у
37 Вышнт иокровь нар Авономъ, Москва 1902, 13—23; Ioixmvou teoop. ЗлцоюлвтрСтои,
AHION ESTIN КсфуеС АПОУ OPOYS, 1982.
зх В. Борчић, Бакрорез манастира Хиландара из 1743, Зборник за ликовне уметности Мати
це српске XIII, Нови Сад 1977, 249.
34
Сремским Карловцима, одлазећи повремено у Пећку патри-

јаршију, можда и у Хиландар, али и у Беч, „по народној же-
љи“. Потоњи вршачки епископ и митрополит карловачки, љу-
битељ књиге и уметности, чија je „делатност била усмерена
ка афирмацији српских националних тежњи“,39 Георгијевић je
то испољио и поруџбинама бакрореза у којима су такве тежње
дошле до пуног изражаја.40 Сарађивао je на идејној замисли
бакрореза Пећка патријаршија (1745—1746) и Манастир Де-
нани (1746), које je поручио сам патријарх Арсеније Четврти.
Готово у исто време, Георгијевић je ставио свој потпис као
ктитор-наручилац Жефаровићевих бакрореза Свети кнез Ла-
зар, за манастир Врдник-Раваницу и Сремски светитељи
Бранковићи, за Крушедол, док je његовим „учреждением“ ис-
ти гравер израдио бакрорез Свети цар Урош, за манастир
Јазак. Сва три бакрореза изашла су из бечке типографије То
маса Месмера 1746. године. Према томе, бакрорез Манастир
Хиландар појавио се на самом почетку најзначајнијег низа
српских графика са изгледом славних манастира и оних са ли-
ковима Срба владара-светитеља.41
Хиландарски бакрорез и штампу Јован Георгијевић je пове-
рио угледном бечком мајстору Густаву Адолфу Милеру (G.
А. Müller, 1694—1767), чија се сигнатура налази у десном до-
њем углу композиције. Аутор цртежа, што je у овом случају
веома важно, није потписан. Извесно je, међутим, да je цртеж
настао у Хиланд ару и да га je начинио српски сликар. Како je
већ утврђено да je цртеже Патријаршије и Дечана (које je та-
кође гравирао Милер) припремио Георгије Стојановић, то се
овом иконописцу с разлогом приписује и хиландарски цртеж.
Стојановић je у Хиланд ару морао припремити скице, а није
искључено да je због њихове израде, а особито због детаљног
описа манастира, и Јован Георгијевић тада пошао у Хиландар.
Тек у Сремским Карловцима цртеж je допуњен ликовима
Срба светитеља и осталим иконографским додацима па je, тек
тада, са опширном легендом и записом, послат Милеру на гра-
фичку обраду. Бечки бакрорезац том цртежу није могао ни-
шта одузети а ни додати.
39 Л. Чурчић, Српске књиге и српски писци 18. века, Нови Сад 1988, 146.
40 „Као егзарх патријарха Арсенија IV Јовановића и као човек његовог највећег поверења
Јован Георгијевић je од првих дана након друге сеобе Срба стајао иза многих политичких
планова Карловачке митрополије.“ Д. Медаковић, Минијатуре йараклиса из Дечана. Пу-
Шеви српског барока, Београд 1971, 111.
35
Бакрорезна матрица Стојановићевог и Милеровог Мана-

стира Хиланд ара није сачувана, а од графичког листа данас
постоји само једна половина, десна страна композиције са
Георгијевићевим ктиторским записЬм и сигнатуром бакрорес-
ца.42 Сада je позната хиландарска гравира настала 1757. године
„в царствујушчем граде Москве“, готово као копија бечке из
1743. Московски графичар није потписан, док je графика на
стала ктиторством „усерднаго сина отечества же илирико-
сербскаго и трона пекскаго архимандритом Јелисејем Радио-
новичем“.43 Та московска бакрорезна плоча, пренета у Хилан-
дар, добро je очувана и са ње су штампани нови отисци за
корпус Хиландарска графика. Према тој московској и према
половини старије бечке, може се описати ова јединствена ком-
позиција, најуспелији примерак бакрореза Светогорске тема
тике.
У првом плану развијене хиландарске панораме je морска
обала са чамцима и једрењацима. На каменитој десној страни
уздиже се манастир Светог Василија, означен у легенд и као
„Стари монастир и церков вознесенија при морју“, док je уз
њега „Нова арсана“, а у позадини виноград са зградом „Лазар-
ски дом“. На супротној страни обале je житница на мору, ста
ра арсана и гумно. Даље, на копну, уздиже се монументални
пирг краља Милутина са легендом „Пирг на Савином пољу“,
док je око њега неколико зграда окружених бедемом. Изван
манастирског здања су црквице Св. Стефана, Св. Трифуна и
Благовештења, а у даљини Арбанашки пирг, скит са црквом
Св. Тројице и црква Усековање главе св. Јована Претече. На
левој страни, у даљини je врх Атоса са црквицом Богородице
Панагије и скитом Св. Ане. Централно место композиције
заузима архитектонски комплекс Хиланд ара, приближно вер
но приказан. Ту je на првом месту у легенди означена „Собор-
Haja церков храм Воведенија пресвјатија Богородици“. Око
цркве су уцртани и у легенди наведени конаци, параклиси и
пиргови, а означене су и „Келије монашеске“, „Гостилница“,
„Поварна“, „Скровница“, „Болница“, „Трапезарија“, „Старе
келије“, „Житница“ и остале просторије.
На графичкој композицији Хиландара посебну пажњу при-
влаче две трупе, које на прилазима манастиру иду једна другој
42 В. Борчић, н. g., 249.

43 Д. Давидов, Српска графика 354— 355 (131).
36
у сусрет. На десној страни je братство манастира, а на супрот-

ној царска свита: цар Душан са царицом Јеленом, дворјанима,
коњаницима и копљаницима. Историјски догађај из 1347. до-
био je овде своју барокну ликовну евокацију. Тиме je хилан-
дарској ведути дато историјско обележје. Ту национално-по-
литичку потку потврђују остали ликови смештени у оквир ба-
крорезне композиције. У аркадама, лево и десно од хиландар-
ске панораме, приказана су по три стојећа лика: ев. Сава, пр-
ви архиепископ, св. Милутин, крал» српски, ев. Стефан Урош,
крал» српски (лево), св. Преподобии отац Симеон, нови миро-
точец нарекоми Немања, св. Арсеније, архиепископ српски и
патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента. (У претерану
оданост Јована Георгијевића патријарху Арсенију Четвртом
треба уписати да je у прву хиландарску графику, уз ликове
Немањића, унет патријархов портрет. У московској варијанти
бакрореза из 1757, на том месту je св. цар Урош.) У горњем
делу оквира, на средини, испод иконице Богородице Тројеру-
чице, налази се лик Стефана Првовенчаног коме анђели при
носе круну и жезло са мачем. Ова мала двојна композиција
Богородице-заштитнице и владара, потоњег српског светите-
ља, одвојена je облацима и виновом лозом од осталих фигура,
које су распоређене лево и десно у медаљонима а н»их затвара
винова лоза са лишћем и плодовима. У њима су допојасне фи
гуре осталих светитеља-владара дома Немањиног. На средини
доњег дела композиције, између текста хиландарског описа
(легенде) и ктиторског записа, налази се барокна картуша са
представом цара Душана на коњу, кога окружују грбови:
„Србија“, „Бугарска“, „Илирски грб“, „Грб Стефана Нема-
ње“ („Царство от Немање оставлено“). То je тријумфални
портрет цара Душана из Стематографије Христофора Же-
фаровића. Уочава се да je на великом хиландарском бакроре-
зу цар Душан представљен чак три пута: у поворци свечаног
дочека, у медаљону са Немањићима и као тријумфални пор
трет на коњу. У два случаја, сходно барокним преувеличава-
њима, цар носи епитет „свети“.44
Идејно-иконографско решење хиландарске гравире из 1743.
везано je чврстим спонама за националну политику Карловач-
ке митрополије, која je баш у петој деценији XVIII столећа,
за време патријарха Арсенија Четвртог, успешно обнављала
37
в m $ «
Я 11 Ш Ш /1 ш
f-
лГД |
/*f~r № > £}>™ j‘ i-' l7 ' / Ü«
'//////< //« '/A 7 Z у / / / , / / / / уда w * * w * , // /л у » , / / .

у//,-////л ////* f s t /лу/. '//// w / / v/ л , / / / m z / / гј
•#///«//////, '/ / / < / < / / / w / / v / / / / y / / < / / / / w / . ,/ / y . v * i !
VIII Непознат аутор
МАНАСТИРХИЛАНДАР детаљ
Москва 1757.
шш штшщш
щ ш Щтж • • ж
Е Ш З£;
- - - - — лД*
mm
;<!,',ч„*-: f
У& :: .- Ä ^ A * V ? Ä -7 7 т .А
-г—
"-fn’yjb^-dksss уаУ-'. -vh
L
шшш
yr*v.
култове средњовековних владара-светитеља и будила успоме-

не на славну историјску прошлост. Добро осмишљени графич-
ки листови били су најмоћнији и најбржи преносиоци таквих
идеја. Патријарх и Јован Георгијевић су српском народу вра-
тили веру у сопствену традицију која je, међу Србима у Угар-
ској, постала најпоузданије етничко и верско упориште. Јер,
не треба губити из вида да су се одмах после изласка из бечке
типографије ове гравире нашле у српским грађанским домови-
ма, пре света у Подунављу, али и много распространение.
Српска национално-верска идеологија, успешно ширена из
Сремских Карловаца, ишчитава се и са ових композиција. Њи-
хов иконографски садржај и „барокни“ стил највише су одго-
варали таквим расположењима. Образовании су прихватили
ове бакрорезе као изразито испољавање историзма у српском
друштву, како 1743, када je израђена прва бечка графика, та
ко и 1757, када je изашла из штампе њена московска вариан
та.
Мање je познат бакрорез Манастир Хиландар из 1755. годи
не. Од њега није сачувана матрица, а изгледа да постоји само
један лист који се чува у збирци Галерије Матице српске. Из
сажетог ктиторског записа сазнаје се да су наручиоци били
трговци из вароши Сервије у Јегејској Македонији Теоџар,
Димко и Панајиот.45 Још je важнији податак да je графика из-
дата „поспешеством“ архимандрита Герасима и јеромонаха
Николаја. Реч je о познатом Хиландарцу Герасиму, чијим je
„трудом и иждивением“ живописан параклис Покрова Бого-
родичиног 1740. године, у којем je насликан и негов портрет.
Архимандрит Герасим се помине и раније, у вези са обновом
и градителеком делатношћу после великог пожара 1722, али
je забележен и као путник у Русију где je од царице Ане Joa-
новне добио књигу Поученије јевангелскоје, дар Хиландару, а
сам je поклонно Ирмологиј који je купио у Москви. Осим то
га, походио je и Карловачку митрополију, па je тако, послед-
ши пут, пошао са Јованом Рајићем у Сремске Кар ловце где je
и преминуо 1761. године.46 Његове карловачке духовне везе
биле су пресудне и приликом поруцбине хиландарског бакро-
реза, који je, како стоји у ктиторском запису, израђен у Бечу,
али име графичара није наведено.
45 Д. Давидов, Манастир Хиландар на бакрорезима ..., 151— 155.

46 Д. Медаковић, Манастир Хиландар у XVIII веку ..., 15, 19—20, 55, сл. 19.
40
На средини композиције je модел хиландарског католикона

који с десне стране придржавају ев. Симеон са св. Аном, а са
леве ев. Сава иза кога je св. Арсеније. Изнад модела цркве je
икона Богородице Тројеручице, а у доњем делу композиција
Ваведење Богородице. Осим овог средишног дела графичког
листа, са стране су још, у мањим правоугаоним оквирима,
шест композиција; четири из Марјанског циклуса: Рођење Бо
городице, Благовести, Покров Богородичин и Успење, и две
са ликовима св. Димитрија и св. Георгија и св. Петра и Павла.
У односу на репрезентативни Милеров бечки бакрорез и ње-
гову московску варијанту, ова графика je ликовно знатно кон-
зервативнија. Начин на који су приказани српски светитељи
подсећа на цртачко-графички манир светитеља у Жефарови-
ћевој и Месмеровој Стематографији. Будући да je Жефаро-
вић преминуо 1753, две године пре израде хиландарског бакро-
реза, може се претпоставити да je ову графику изрезао Томас
Месмер који je, сасвим извесно, из Хиланд ара добио цртеж
целе композиције. Идејни творац овог бакрореза био je архи
мандрит Герасим Хиландарац. Њега, очито, нису у пуној мери
заокушьала политичка стремљења Карловачке митрополије.
Отуда се није определио за панораму манастира са ликовима
свих Немањића, већ за модел католикона који придржавају
ктитори, док je изнад њих икона Богородице Тројеручице.
Већ 1764. године израђена je у Бечу још једна хиландарска

гравира, четврта по реду од 1743. године, када се појавила
Стојановићева и Милерова велика ведута. Није лако објасни-
ти зашто je дошло до овог бакрореза будући да су Хиландарци
имали сачувану московску плочу са које су могли штампати
нове отиске. Ипак, треба прихватити објашњење да je то била
воља новог наручиоца из Херцеговине. Бакрорез je гравиран
и умножаван „иждивением благороднаго Господара Христо
Куртович от града Требиња“, који га прилаже Хиландару да
„от неа даетсја благочестивим туне“ (на дар). Тако се у другој
половини XVIII столећа, захваљујући угледном требињском
наручиоцу, хиландарски бакрорез нашао у црквама, манасти-
рима и домовима оног краја и продубио духовне, хаџијске и
ктиторске везе Херцеговине са Хиланд аром. У том погледу
било je корисних последица. Само годину дана доцније, хилан-
41
царски проигуман Јоан обавестио je херцеговачког митропо

лита Стефана Марковића о доласку јеромонаха Партенија
„ради испрошенија милостињи“, jep je Хиландар у великом ду
гу.47 То би значило да je бакрорез Христа Куртовича дариван
у Херцеговини онима од којих се очекивала помоћ Хиландару,
као и онима који су je већ дали.
Највећи део графичког листа заузима панорама Хиландара
преузета са московског бакрореза, али без лозе Немањића.
Ипак, у доњем делу композиције задржана je картуша са ли
ком цара Душана на коњу, окруженог грбовима. У горњем
делу je, поред осталих композиција, икона Ваведење Богоро
дице у традиционалној иконографској замисли. Упоређена са
истоименом композицијом из Празнинног минеја Бржидара
Вуковића (Млеци 1538), она he одати свој далеки узор. Исти
на, иза ове аналогије вероватно стоји још нека прелазна ико-
нографска спона, која илустрацију из Празнинног минеја при-
ближава хиландарској графици. Можда je то била нека итало-
критска икона Ваведења или још нека илустрација из грчких
богослужбених књига штампаних у Млецима у XVII и XVIII
столећу. Ипак, ова изненадна упадица дрворезне илустрације
из прве половине XVI столећа, било да je директна или по-
средна, показује колико je графика старе српске штампане
књиге била присутна у уметности познијег доба. Поред компо-
зиције Ваведења налази се икона Богородице Тројеручице. Са
стране су стојећи ликови св. Саве и св. Симеона, док су уз
руб, у правоугаоним медаљонима, светитељски ликови и је-
ванђеоске сцене: св. јеванђелист Лука, св. Георгије, св. Јован
Претеча, св. јеванђелист Матеј, Рођење Христово, Благове
сти, Вазнесење Христово, Света Тројица, Преображење, Ус
пение Богородице, Рођење Богородице, св. јеванђелист Јован,
св. Никола, св. Димитрије и св. јеванђелист Марко. Ове ком-
позиције су у иконографском и стилском погледу доста ар-
хаичне; по типизираним решењима ослањају се на италокрит-
ске узоре. У суштини, бакрорез представља ликовну компила-
цију различитих предложака. Ипак, треба приметити да су све
позајмице успешно укомпоноване у целину графичког листа,
као и да су у граверском погледу веома успешно остварене.
Графичар je остао непознат, али нема сумње да je то био један
од бољих бечких мајстора.48
47 Исто, 31.
48 Д. Давидов, Српска графика 368—369.
42
Пажњу истраживача хиландарске графике привући ће и ма

ла бакрорезна плоча резана са обе стране. На њој су веома
сличне композиције: Богородица Тројеручица са изгледом
Свете Горе и Богородица Одигитрија са изгледом Свете Го
ре, из 1763. године.49 Ктитор je био Димитрије Теодору из ма-
лог места Линотопи а око израде бакрореза заузимао се про-
игуман Николај, који се са архимандритом Герасимом старао
о хиландарском бакрорезу резаном у Бечу 1755. године, што
ће рећи да je имао искуства у оваквим поруџбинама. За разли-
ку од гравира у којима се неговало поштовање светог Саве и
IX
БОГОРОДИЦА ОДИГИТРИЈА и СВЕТА ГОРА,
Беч, 4. IX 1763.
светог Симеона и српске средњовековне традиције, ове две

композиције посвећене су искључиво најдубљем духовном по-
штовању Богородице. Обе минијатурне иконе оперважене су
стилизованим барокним венцима, који затварају медаљоне са
пророчким симболима Богородице. Света Гора je представле
на у широкој панорами: на левој страни je врх Атоса, а на
десној стилизовани модел манастира Хиландара, док остали
манастири нису назначени. На првом бакрорезу Хиланд ар има
натпис на српском а на другом на грчком. Посебну пажњу
привлачи поштовање Богородице дирљиво исказано молитвом
49 Исто, 364 (143), 365 (144).
43
наручиоца, који јој се обраћа бираним речима. Ови текстови,

састављени на грчком, заслужују пуну пажњу (и превод). Пр-
во молитвено обраћање Богородицы гласи: „Види Моју скром-
ну молитву, мој плач, сузе и уздахе; и прими ме као доброг,
и испуни моје молбе, јер то можеш као мајка свемоћног Бога,
само ако мало посредујеш за моју беду и понизност. 1763. сеп-
тембра 4. Преко проигумана Никол aja Хиландарца памти, Го-
спо, Димитрија Теодору из места Линотопи.“ На другој ком
позиции je запис: „Код које друге, о Пречиста, да идем, куда
дакле да се упутим, да се спасем? Куда да хитам, где да нађем
заштиту, искрено разумевање; ко ће ми помоћи у тузи? Moje
наде су само у Теби, само се у Теби тешим, Теби сам дошао,
верујући у Тебе...“50
И чувени српски бакрорезац Захарија Орфелин одужио се на

свој граверски начин манастиру Хиланд ару. Године 1779. изра-
дио je велики бакрорез Манастир Хиландар, а само годину
дана доцније, сигнирао je графику Св. Сава и св. Симеон са
моделом Хиландара. Прва композиција резана je „трудом и
настојанијем всечестнаго тојаже обитељи монаха и соборнаго
старца кир Атанасија Об(р)адовича“. КаО и раније архиман
дрит Герасим, тако je и старац Атанасије водно бригу о обно
ви манастира, а старао се и о набавци уметнички израђених
обредних предмета и књига. Био je неуморни сакушьач прило-
га и милостиње по бугарским крајевима, а особито у видин-
ском крају, где je налазио дародавце који су плаћали израду
сакралних предмета. Тако je, поред осталог, 1779. године пу-
товао у Беч, где je за разне приложнике поручио четири вели
ка свећњака којима je било намењено да стоје испред иконо
стаса хиландарске саборне цркве.51 Исте године када je у Бечу
поручивао свећњаке, кир Атанасије je ангажовао Орфелина
за израду хиландарског бакрореза, који je издат „иждивением
Стефана Рожа немеша и житеља“ из Јегре и господина Врете
Јоановича из Мосхопоља.52 Први je из српских насеобина се
вернее од Будима, други из Епира, а њихов удео у формира-
51 Љ. Стојановић, н. д., 8436 и 8533.
52 Љ. Стојановић, н. д., 8528; Д. Давидов, Манастир Хиландар на бакрорезима ..., 164— 168;
Д. Медаковић, Манастир Хиландар ..., 23; Д. Давидов, Српска графика ..., 306—307.
44
њу српске културе XVIII столећа био je веома изразит. Обоји-

ца су своја имена оставили на Орфелиновом бакрорезу. Веро
ватно ортаци чије су трговачке везе биле тада развијене, пове-
зали су и своје духовне тежње: удружени, постали су ктитори
манастира Хиландара, за бакрорез који je иконографски
осмишљен у Сремским Карловцима. Линија коју повлаче то-
поними Хиландар—Мосхопоље—Сремски Карловци—Јегра,
није нимало случајна. Beh досадашњим истраживањима оно-
времених миграционих и демографских прилика у српским на-
сеобинама у Угарској, показало се да je ова географска рела-
ција, која повезује југ са крајњим севером, била и те како жи
ва путања на којој je, као на некој виталној жили, пулсирао
друштвени живот. На то подсећају ктитори Орфелиновог ба-
крореза, трговци из Мосхопоља и Јегре.
И Орфелин je изглед Хиландара позајмио са ранијих ведута,
преузевши само средишни део са архитектуром и делом пејза-
жа на североисточној страни. Изнад манастира je уобичајена
композиција Ваведење Богородице, а поред ње Богородица
Тројеручица, док су у горњем делу, уз руб листа, стојећи ли-
кови св. Саве и св. Симеона, између којих je Крунисање Бого
родице. Остале композиције распоређене су у два вертикална
фриза, међу којима je и ређа иконографска тема Покров пре
свете Богородице, преузета из руских извора. Исти мотив на-
лази се ца Орфелиновом бакрорезу Манастир Кувеждин
(1772). Остале композиције и појединачне светитељске фигу
ре, као св. Георгије, св. Јован Претеча или св. Димитрије,
као да су са ове графике преузели Јаков Орфелин или Теодор
Чепиьар, а по издужености и елеганцији става, као да су си-
шле са иконостаса Теодора Крачуна. Сличност je очигледна и
веома инспиративна за паралелне студије односа српске гра
фике и сликарства у XVIII веку. Орфелинов бакрорез Мана
стир Хиландар из 1799. имао je две варијанте. Изгледа да je
бакрорезна матрица била оштећена после првог штампања,
па су са мањим изменама гравиране join две. Једини отисак са
првобитне плоче чува се у Повијесном музеју Хрватске (Збир-
ка музеја Срба у Хрватској), док je садашња бакрорезна плоча
у манастиру Хиландару израђена као копија коју годину доц-
није. Уврштена je у корпус Хиландарска графика као Псеудо-
-Орфелин. Мада у суштини незнатно одступа од његовог ба-
крореза, она je слабије остварење.53
45
Бакрорез Свети Сава и свети Симеон настао je „иждивени-

јем благопочтенаго г. Андрија Мандри из вароши Шиписка“ у
Јегејској Македонији, а „настојанијем“ Атанасија Терпка, хи-
ландарског монаха. Поручилац je био Цинцарин а „настоја-
тељ“ Бугарин, али су се обојица заузела за бакрорез којим се
негује култ српских светитеља. Орфелин се послужио уобича-
јеном иконографском схемом. То je ктиторска композиција на
којој су светитељи приказани у целој фигури са моделом хи-
ландарске цркве. Недавно je утврђено да се „иконографска
схема овог бакрореза надовезује... на тип иконе са иконостаса
у параклису Покрова Богородице у Хиландару“. Бакрорезна
пяоча није сачувана а једини до сада познат лист чува се у
српској православној цркви Св. Николе на Ријеци.54
Почетком XIX столећа настале су нове варијанте Орфели-
нове графике. Тако се у Хиландару налазе чак четири матри
це истог иконографског мотива. Прву je 1817. године „Резал
в руском скиту св. пророка Илији“ монах Андреј Павлов
„Черноморец“.55 Основна иконографска разлика je у томе
што на овој композицији светитељи између себе држе икону
Богородице Тројеручице, док je испод ње изглед манастира у
упрошћеном виду. Између иконе и манастира je натпис „Хи-
ландар општежителни монастир“. Монах Андреј Павлов je ве
роватно граверску вештину упознао у Кијевопечерској лаври,
али je није усавршио. Његов бакрорез представља типичан
пример занатске творевине.56 Друга графика je настала већ
идуће, 1818. године „тшчанијем архимандрита Исаији... тру
дом же монаха Арсенија“,57 док трећа и четврта, радови непо-
знатих гравера, нису датоване. То су слабији графички радови
из треће деценије XIX столећа.58 Хиландарци су их тада, па и
доцније, ради поклона ходочасницима, често умножавали на
својој штампарској преси, а разносили су их и по православ-
ним земљама под Турцима. То je време доминације бугарских
монаха у Хиландару, који су с дубоком оданошћу неговали
српски характер Хиланд ара и култове св. Саве и св. Симеона.
54 Л. Мирковић, Иконе на Ријеци, Пули и Пероју, Старинар, н. с., књ. XIII—XIV, Београд
1962—3, 302; С. Ненадовић, Хиландар на графичким приказима ..., 97; 100; Д. Давидов,
Из историје српског бакрореза XVIII века, Зборник за ликовне уметности Матице
српске, Нови Сад 1965, 255—257; Д. Давидов, Српска графика ..., 198, 307.
46
Праве графичке минијатуре, гравиране са обе стране плоче,

јесу Богородица Споручица (Посредница)59 и Христос у еуха-
ристичком путиру Њих je крајем XVIII столећа код непо-
. 60
знатог гравера поручио Свештени сабор манастира Хиланда-

ра. И ове графике су монаси носили са собом и приликом са-
купљања прилога61 делили их верницима. На првој страни je
допојасни лик Богородице са Христом у рукама, изнад које je
барокни орнаментални украс са три запаљене свеће, симбо-
лични приказ св. Тројице. На другој страни плоче je допојасни
лик Христов, који раширених руку благосиља, док су испод
путира, у медаљонима, св. Јован Златоуста, св. Јован испове-
да и св. Јован причешћује.
Као иконографски пандани замишљени су бакрорези Бого
родица Умиљенија и Крунисање Богородице, такође гравира-
ни на обе стране исте плоче.62 То су графике непознатог мле-
тачког мајстора са краја XVIII или с почетка XIX столећа,
који je радио у италокритском маниру, односно који je кори-
стио већ схематизоване предлошке. И у овом случају наручи-
лац je био Свештени сабор, а бакрорезне иконе су имале слич-
ну намену — даване су на дар поклоницима који су остављали
знатније прилоге манастиру.63
После првих хиландарских ведута из 1743. и 1757. године и
остали светогорски манастири су настојали да дођу до таквих
графика на којима би ходочасницима и приложницима из уда-
љених крајева, у трајнијој успомени оставили изглед свог ма
настира и ширили култ иконе заштитнице. Највећи број та
квих бакрореза настао je у другој половини XVIII и у првој
половини XIX столећа. Основна иконографска схема најчеш-
he je утврђена већ при изради прве графике, коју су потоњи
наручиоци и мајстори узимали као предложак, мада je било и
доцнијих, мањих измена и нових решења.
Манастир Ватопед je већ 1744. дао да се у Бечу изради вели
ка манастирска ведута.64 Било je то само годину дана после
првог хиландарског бакрореза. Због сличне композиционе за-
мисли и графичког поступка, и ватопедска ведута се приписује
Јохану Густаву Мил еру. Да ли то значи да je Георгије Стојано-

60 Исто.
64 N t . Пажхатратои ..., 414— 418.
47
вић, приликом припрема цртежа за хиландарски бакрорез, на-

правио скице и за ватопедски?
Дуговековни братски однос хиландарских и ватопедских мо
наха, који je боравком у грчком манастиру и великим ктитор-
ством духовно утемељио свети Сава, што се у Ватопеду памти
и негује као култ, очитавао се и на бакрорезима. То je ликов-
но изражено на великим ведутама из 1744, 1769. и 1792. годи
не.65 Осим широко компоноване ведуте, ту су и ликови H äj
ynneдниј их ктитора — цара Теодосија Великог и светог Саве.
Приказан у стојећем ставу, архиепископ Сава указује на модел
манастира. Ту je и икона ватопедске заштитнице Богородице
Виматарисе или Ктиторисе, која својом појавом и духовним
узачењем сведочи о ктиторству светог Саве манастиру Вато
педу, док je у горњем делу чудотворна икона Богородице Па-
рамитије. Заступљена je на овим листовима још једна компо-
зиција која указује на хиландарско-ватопедско братско пошто-
вање. To je сцена свечаног дочека хиландарских монаха који
стижу на црквену славу у Ватопед. Познат je и изглед скита
манастира Ватопед а на бакрорезу Свети Димитрије, с краја
XVIII столећа,66 и на бакрорезу Часни појас Богородице, који
je гравирао Никола зограф са Хиоса 1817. у Константинопо-
љу.67 Овај мајстор je заступљен у графичкој збирци манастира
Хиландара бакрорезом PaciZehe Христово, из 1810. године.
Право изненађење због имена ктитора и аутора представља
бакрорез Свети Георгије са изгледом манастира Зографа из
1760. године. То je, нема сумње, једна од најлепших светогор
ских графика, остварена у стилу рококоа. Свети Георгије je
приказан у стојећем ставу, док су са стране медаљони из њего-
вог живота, а у доњем делу, испод ктиторског записа je ведута
манастира Зографа. Запис открива да je наручилац темишвар-
ски епископ Викентије Јовановић Видак „за вечни свој по-
мен“. Ликовно-графичке вредности зографског бакрореза
потврђује сигнатура бечког аутора. То je Јакоб Матијас Шму-
цер (Ј. М. Schmutzer), најчувенији бечки гравер и директор
Бакрорезачке академије.68
Знатно доцније настала je бакрорезна плоча Свети велико
мученик Георгије на којој je уобичајени лик светитеља на ко-
65 С. Кисас, Представа Светог Саве српског као ктитора манастира Ватопеда, Зборник
за ликовне уметности Матице српске 19, Нови Сад 1983, 185, 198.
66 Р. M. Mylonas ..., 188 (82); N t. Пшшотратои ..., 422.
67 С. Кисас, н. д., 190.
48
њу са петнаест медаљона из житија и са изгледом манастира

Зографа.69 To je поједностављена варијанта зографског бакро-
реза из 1834. године, из збирке профессора Паула М. Милона-
са, који je објавио само детаљ са изгледом манастира.70 Позна-
та je четврта зографска графика из 1843, чији се један стари
отисак чува у хиландарској графичкој збирци.71 Ту je при-
ближно исти изглед манастирског комплекса као на претход-
ним ведутама, али je у горњем делу допојасни лик св. Георгија
и четрнаест медаљона из житија. Треба приметити да je цртеж
св. Георгија за овај бакрорез настао према древној и чудотвор-
ној храмовној икони-заштитници, која се налази на јужном
ступцу цркве манастира Зографа. Бакрорез je израђен у Ати-
ни „старањем“ Анатолија, архимандрита васељенског патри-
јаршијског престола и пострижника манастира Зографа.
У Хиландару се чувају и две бакрорезне плоче које су припа-
дале манастиру Пантократору, али су због давнашњег штам-
пања остале међу хиландарским матрицама. Основна тема je
изглед манастира са композицијом Преображење Христово.
У пејзажу je нацртан Скит пророка Илије, а због њега ту су
и три издвојене сцене из житија: Свети Илија на огњеним ко-
лима, Светом пророку Илији у пустињи анђео принесе хлеб и
воду и Светог Илију хране гаврани.72 Старија композиција je
резана око 1830, а млађа, која je копија претходне, датована
je 1844. године.73 Међутим, обе гравире су само варијанте из-
ворника, бакрореза који je 1779. резао монах Партеније из
Еласона. Матрица овог бакрореза није сачувана а једини, до
сада, познати отисак чува се у Националној библиотеци Ћири-
ло и Методије у Софији.74
Једном усвојен изглед манастирске ведуте, са марином у пр-
вом плану и врхом Атоса у даљини, поновио je аутор бакроре
за Манастир Ксиропотам из 1759. године.75 Због уверљиве
сродности са ведутом Хиландара (1743) и Ватопеда (1744), и
бакрорез манастира Ксиропотама, који je израђен у Бечу,
npimncyje се Густаву Адолфу Милеру. Аутор цртежа je остао

70 Р. M. MyLonas... 116, (46), 117.
71 N t. Пшгаотдатои..., 414—418.
72 Исто, 446—448, (478—479).
74 Nt. Пшшотдотои ..., 446 (447).
75 Исто, 459, (481).
49
непознат, али треба истаћи да je то веома прецизан рад и да

je настао у манастиру.
И манастир Дохијар je рано добио своје гравире; прву 1765.
године, рад бечког мајстора, а другу 1779, рад јеромонаха
Партенија „Закинтоса“.76 Ову другу je поново гравирао, али и
ликовно-графички обогатио, венецијански мајстор Антонио
Ђовани Ђулијани (A. G. Giuliani) 1819. године. Један стари
отисак, из времена настанка плоче, чува се у хиландарској
графичкој збирци. Он има свечан и веома дугачак наслов: Бо-
жански, свети, царски и патријаршијски манастир Дохијар
на Светој Гори Атонској. То je веома тачан и веродостојан
приказ манастира, цркве, конака са пирговима и параклисима,
као и околних скитова и келија. По општој замисли цртежа
манастирског комплекса у пејзажу, и дохијарски бакрорез
подсећа на претходне ведуте Хиландара, Ватопеда и Ксиропо-
тама. И на овом листу су застушьене религиозне теме, сцене
и ликови који се односе на култове или на духовни живот ма
настира. У средини горњег дела графичког листа су св. Нико
ла и св. архангел Михаил о, који спасава манастир од Сараце-
на; на супротној страни je Сабор архангела и портрета ктито
ра Дохијара, док су са стране чуда св. Јевтимија. Бакрорезац
Ђулијани био je један од бољих млетачких мајстора ове ве-
штине. Он je за српске књиге израдио илустрације у Буквару
Павла Соларића (Млеци 1818), али je много познатији као
„резац“ портрета Доситеја Обрадовића (према цртежу Арсе
Теодоровића), на фронтиспису књиге Мезимац, штампане у
Будиму, исте, 1818. године.77
Прве гравире Велике Лавре су из 1810; то су две готово исте
композиције, а бакрорезне плоче су резане на Светој Гори,
као и трећа, знатно млађа, из 1868. године. Све три понављају
исту иконографску схему: у доњем делу графичког листа je
манастирска ведута а изнад ње Богородица са Христом на пре
столу, којој прилазе оснивач св. Атанасије Атонски, са моде-
лом главне цркве, и свети Михаил Синадон (Синадски). То je
иконографски тип Богородице Икономисе (Економке), за-
штитнице Велике Лавре. На неким иконама, као што je то
случај са овим бакрорезом са стране, сцене су из живота све-
76 Исто, 459—462, (489, 491, 492).

77 Класицизам код Срба, кн>. III, Београд 1966, 13; Класицизам код Срба, књ. VIII, Београд
1967, 42.
50
тог Атанасија.78 Лавра je издала и три мања бакрореза омшье-

ног атоског мотива: Богородичино чудо и чудо св. Атанасија.
Илустровано je „чудо о води“, која je потекла као извор у
тренутку када je св. Атанасије вољом Богородице ударно шта-
пом о стену. И ови бакрорези су иконографски везани за по-
стојеће ликовно решење „чуда о води“ које je насликано на
фресци из XVI столећа у трпезарији Велике Лавре, као и на
старијим и млађим иконама. Тако су бакрорезна издања Вели
ке Лавре ширила поштовање Богородице Економке и св. Ата-
насија, а уз њих и култ самог манастира. За Велику Лавру се
везује и један старији бакрорез, израђен у Бечу 1769. године.
То je Света Ана са Богородицом и Света Гора, који je кти
тор Никола Димитрије, из Маловишта у Пелагонији, покло
нно скиту Св. Ане. Бакрорезна плоча изгледа није сачувана,
а једини до сада познати лист налази се у Српској црквено-
-уметничкој и научној збирци у Сентандреји.79
И братство манастира Ивирона стекло je своје гравире-ико-
не са изгледом манастира. То je Богородица Портаитиса из
1805.80 и 1838. године, а умножаване су и посебне Богородичи-
не иконе. Ивиронски бакрорез je и икона Св. Јован Претеча,
са сценама из житија и са минијатурним изгледом манастира,
израђен у Млецима 1793.81 године.
У хиландарској графичкој збирци налази се и неколико ста-
рих листова са изгледом осталих светогорских манастира. За
манастир Григоријат je монах-гравер Теофилакт изрезао ико
ну Свети Никола са шест сцена из житија и са изгледом мана
стира у доњем делу композиције. Теофилакт je, према сигни-
раним радовима, деловао на Светој Гори од 1818. до 1834. го
дине.
Бакрорез Манастир Ставроникита резан je „руком Кири-
ла“ 9. августа 1832, највероватније у Хиландару. Већи део
композиције заузима приказ манастира на обали мора, а само
у горњим угловима су мале иконе св. Николе и св. Јована
Претече. Од овог плодног атоског бакроресца, у Хиландару
се чува и један стари отисак на платну. То je Свети Сава
Освећени, потписан „Руком Кирила монаха Агиорите“ 1847.
78 Nt. Пшгаоратои 403—407.

79 Д. Давидов, Српска графика ..., 372—373, (154).
80 Nx. Пшгаотоопт) ..., 425—427 (453, 455)
81 Исто, 429 (458).
51
године. Композиција обухвата изглед манастира, лик светите -

ља и осам сцена из његовог живота.
Два бакрореза истог садржаја и наслова, Свети Георгије са
изгледом манастира Ксенофонта, такође се чувају у хилан-
дарској збирци. Први je из 1798; резао га je мало познати „Ни
кифор зограф“, а други je из 1833, рад непознатог мајстора.
На оба листа предност je дата ев. Георгију, док je манастирска
ведута само пратећи део. Слично je замишљен и бакрорез Ма-
настир Кутлумуш из 1839. године, на којем je Преображење
Христово главни део композиције. Бакрорез Манастир Ес-
фигмен резан je у Москви 1850. године. Из записа на грчком
и руском сазнаје се да je манастир Христовог Вазнесења по-
дигнут уз помоћ царице Пулхерије и да се у њему, поред оста-
лих светитеља, слави и ев. Антоније Печерски, који се у овом
манастиру дуго подвизавао а потом отишао у Кијев где „поди-
же свету Лавру која je посвећена Богородици Владичици“.
С почетка и из средине XIX столећа у Хиландару се чува знат

но већи број бакрорезних матрица него из претходног перио
да. Хиландарци су тада набавили пресу и оформили скромну
манастирску бакарну типографију. То je била преса дрвене
конструкције, окована металним затегама, са металним ваљ-
цима и пултом. На Светој Гори то je била једина преса на
којој су током XIX столећа штампане и плоче осталих мана
стира.
У корпусу Хиландарска графика посебну пажњу привлаче
радови мајстора Партенија Каравие са Итаке. Од њега je у
Хиландару сачувано чак осам матрица са композицијама: Бо
городица Ватопедска „Заклана“, Свети Никола, Свети Jo-
ван Претена, Христос Пантократор у слави, Ваведење Бо
городице, Рођење Богородице, Успење Богородице и Свети
Спиридон.9,2 Партеније je једно време радио заједно са мона-
хом-графичарем Герасимом, такође с презименом Каравиа.
Они су заједнички израдили бакрорезе Свети великомученик
Георгије, Свети Модест, Свети Никола и свети Харалам-
пије, Света Катарина, Свети великомученик Елефтерије и
антиминс из 1815.8283 године. О двојици бакрорезаца Каравиа
82 Каталошки бројеви 15, 16, 17, 18, 19, 24, 25, 42.
52
X
Партеније Каравиа, ХРИСТОС У СДАВИ
за сада су познати само штури подаци, које су стављали уз
сигнатуре на бакрорезима. Према том најверодостојнијем из-
вору, они су се бавили графиком између 1806. и 1815. Парте-
није je своје плоче гравирао у Константинопољу, што je беле-
жио уз потпис, а потом их je преносио на Свету Гору, па су
због бакрорезне типографије остале у Хиландару. Постоји мо-
гућност да ће се Партенијеве и Герасимове плоче пронаћи и у
53
осталим светогорским манастирима, будући да су били плод ни

графичари, односно да су деловали и после 1815. године.
Партенијев бакрорез Богородица ВаШопедска „Заклана“
настао je у низу графика намењених поштовању истоимене
иконе-заштитнице манастира Ватопеда, која се налази у пара-
клису Св. Димитрија Солунског.84 Бакрорез je ширио пошто-
вање и легенду о Богородичној икони коју je еклисијарх у ду-
шевној пометњи ударно ножем у образ, па je из ране потекла
крв, а јаросном монаху се осушила рука.85 То je иконографски
тип Богородице Одигитрије на чијем су образу, по захтеву на-
ручиоца, а према легенди, иконописци сликали рану из које
кашье крв. У XVIII столећу у Ватопеду je постојала иконопи-
сачка радионица у којој су, поред осталих икона, сликане и
мале, целивајуће иконе Богородице Ватопедске „Заклане“,
које су са Свете Горе, путевима монашких кретања, доспевале
у православие цркве удаљених области. Таква икона доспела
je чак у цркву Св. Архистратига Михаила (Пожаревачка) у
Сентандреји.86 Поштовање ове иконе join више су шириле „и-
коне на хартији“. Ватопедски монаси су се join 1763. постара-
ли да дођу до бакрореза те своје веома цењене иконе. Тада
су, заузимањем проигумана и скелеофилакоса кир Стефана,
поручили код мајстора Антонија Ђованија Ђулијанија у Вене
ции, према својој чудотворној икони,87 чак две бакрорезне
плоче. Цртачко-графичко решење je исто; постоји мало од-
ступање у величини плоча, а иконографска разлика je само у
томе што je на мањој плочи представљена и минијатурна веду
та Ватопеда. Треба истаћи да су на обе плоче ктиторски запи
си на грчком и српском, чиме je, као и на осталим графикама,
показано узајамно монашко братско поштовање Ватопеда и
Хиландара. Графика Партенија Каравие, чија се плоча чува у
Хиланд ару, резана je 1806. године и није копија венецијанских
Ђулијанијевих88. Партеније je унео више декоративних дета-
ља, од којих je најупадљивији барокни оквир, а ту су и иконо
графски додаци: Богородица има на глави барокну круну крај
које два анђела држе свитак са записом. Партенијева Богоро
дица Ватопедска „Заклана“ блиска je „барокним“ променама
84 Nx. Палаотдатои 124 (107).

85 Вышнш покровъ над Авономъ ..., 73—76.
86 Д. Давидов, Иконе српских цркава у Мађарској, Нови Сад 1973, 151.
87 N t. Палаотдатои ..., 419—421 (447, 448).
54
које су захватиле уметност Свете Горе, док Ђулијанијева ви-

ше опонаша традиционалистичке иконографске схеме. То ни-
како не значи да je Партеније своја цртачко-граверска насто-
јања усмерио у правцу стилских промена. Напротив, после ове
прве, ране графике, у којој се назиру покушаји стилске инова-
ције, он je у наредним композицијама испољио оданост позно-
византијском стилском опредељењу. Али, и овде треба поно-
вити да су, у стилском погледу, у уметности Свете Горе влада-
ли захтеви и укуси наручилаца, односно да су и иконописци и
графичари зависили од предложака на које су им наручиоци
указали, или поднели као обавезни узорак, с мањим могућно-
стима да од њега одступе. Партеније и његов ортак Герасим
нису били изузеци, нити су могли да себи обезбеде услове да
то постану, мада су имали прилике да виде руске и српске
барокне бакрорезе. Само су приближно успели да дочарају
„барокну“ композицију на заједничком бакрорезу Света вели
комученица Катарина, који би се могао назвати Веридба све
те Катарине*9 Поред младолике светитељке, крај точка за
мучење, приказана je и појава Богородице са Христом, који
пружа Катарини прстен, а према њеном житију: „Ето, ja те
данас примам за своју невесту, бесмртну и вечну. Стога са ве
ликом ревношћу сачувај овај савез ненарушиво, и нипошто не
узимај себи земаљског женика.“890 У горњем делу, у облацима,
анђели преносе мошти свете Катарине на Синајску Гору, а ту
je, на другом брду, минијатурна старозаветна сцена: Мојсије
прима таблице десет божјих заповести. Остале Партенијеве и
Герасимове плоче углавном показују стандардне иконограф
ске форме и стилску припадност која je под несумњивим ути-
цајем италокритске уметности. Њихови радови су настали као
резултат преношења иконописа XVII и XVIII столећа у гра
фику нешто млађег времена. Овде није нужно указивати на
иконографске аналогије због стандардних иконографских мо-
дела, јер би се такви примери свели на набрајање општих ико
нографских решења. Истоветна иконографска схема, која
упућује на зависност графике од иконе, изразито je заступље-
на на примерима бакрореза Св. Никола и Св. Георгије. То се
односи и на графике Рођење Богородице и Успење Богороди
це, које су такође настале као плод преношења композицио-

90 Ј. Сп. Поповић, ЖиШија Светих, новембар, Београд 1977, 702.
55
ног решења иконе на цртеж графике. У исто време треба ука-

зати и на обрнут правац утицаја: Партенијеве и Герасимове
графике биле су, нема сумње, чести предлошци иконописци-
ма-традиционалистима XIX столећа. А питање, које се само
намеће, да ли су двојица графин ара били и сликари икона,
остаје за сада без одговора.
Готово из истог времена познат je још један бакрорезац који
je боравио и радио у Хиланд ару. Он je своје рустичне бакроре-
зе потписивао: „Резал моцах Павел Болгарин Хиландарец“.
Сачувано je пет матрица које je овај калуђер, без ликовног и
општег образовала, израдио 1816. године.91 О његовом прет-
ходном раду за сада нема података. Изгравирао je две Богоро-
дичине „иконе на хартији“. Прва je са додатним ликовима св.
Симеона и св. Саве, а друга je са допојасним ликовима св.
Стефана, краља Дечанског, св. Симеона, св. Саве и св. краља
Милутина. Те Богородичине иконе морале су бити веома по-
пуларне у српским областима под Турцима, па и доцније, у
Србији, после Другог српског устанка. Његове су и две плоче
са композицијама монашких memento mori: Човек и смрт и
Адамова лобања, које je по свему судећи радио без предложа-
ка, па му je композиција невешта у цртежу, али и груба у
графичком поступку. Неупоредиво je успелији његов Свети
Георгије, jep je у питању преношење готове иконографске схе
ме. У овом случају монах Павел je прецртао бакрорез светог
Георгија из Хиланд ара. Иконе св. Георгија на хартији добро
су примане и у суседном бугарском манастиру Зографу, чији
je храм посвећен овом светитељу. Зографски монаси су пору-
чивали да им се у Хиландару умножи већи број бакрореза које
су разносили по бугарским крајевима. Монах Павел je био са-
моук цртач а бакрорезну графику je савладао само занатски.
Као и већина оновремених зографа и приучених графичара, и
он je племениту форму позновизантијске иконе упрошћавао
до грубе стилизације. Његове „наиве“ говоре о томе да су по
требе атоских манастира за бакрорезним иконама у XIX сто-
лећу биле велике и да су потражњу могли да задовоље и приу-
чени графичари. Ипак, ове графике нису без дражи. Посма-
тране као изворне рукотворине ликовно необразованих мона
ха, оне he привући пажњу оних који у оваквим композицијама
траже доживљај „наиве“ XIX столећа.
56
Било je међу атоским бакроресцима и оних који су после

граверско-занатског обучавања у Константинопољу успели да
остваре и такве бакрорезе на којима се, и поред скромније
ликовне културе, уочава урођени смисао за стилизацију црте-
жа, као и склад црних линија и површина на белој основи.
Такав je био и јеромонах Игњатије, родом из Митилене на
Лезбосу, који je деловао на Светој Гори у петој и шестој деце-
нији XIX столећа. Једно време боравио je у Кареји и Хиланда-
ру, где се бавио графиком, а штампао je и своје и туђе бакро-
резне плоче. У Хиландару су две његове добро очуване бакро-
резне матрице, Антиминс, из 1842. и Сабор св. апостола Пе
тра и Павла, из 1843. године, резане на обе стране бакроре-
зне плоче.92 Позната су још четири Игњатијева бакрореза: Бо
городица Млекопитателница (1841), Антиминс (реплика,
1848), Свети Георгије и свети Димитрије (1849) и Свети
Врачеви, Дамјан, Пантелеймон и Козма (1850). Нема сумње,
јеромонах Игњатије je у некој непознатој радионици савладао
манир мирног преношења предложака на бакрорезну плочу,
али je у исто време имао и развијено графичко осећање за
линеарно решавање фигура и композиција у целини.
Нешто млађи од Игњатија био je монах Јован Калдис, који
je потписао бакрорез Свети Василије Чудотворац, епископ
кападохијски, остављајући и годину и место рада: „1866. на
Светој Гори Атонској стараго хилендарскаго обштежителнаго
монастирја“.93 Успелија je и иконографски занимљивија њего-
ва графика Богородица Геронтиса, рађена 1869. за манастир
Пантократор, чија се добро очувана матрица данас налази у
Хиландару.94 Овом графиком je манастир Пантократор рас-
простирао поштовање своје чудотворне иконе и изван Свете
Горе.95 Илустрована je необична прича о икони Геронтисе.
Богородица je нацртана у стојећем ставу, испружених руку, у
полупрофилу, окренута сцени која се збива у доњем делу ком-
позиције. Ту je приказана стара легенда по којој су гусари ба-
цили икону у кладенац, због чега je један од њих ослепео.
Према истој легенди, гусари су после 80 година поново дошли
на кладенац, извадили неоштећену икону и са калуђерима je
пренели у манастир где се и сада налази и где се негује њен

95 Вышнт покровь над Авономъ ..., 90—91; Р. Huber, Athos-Wundertätige Ikonen (Die Panajia
Gerontissa), Stuttgart (без године издања), Tafel 8; Nt. Пштсгатратои ..., 448 (480).
57
култ. Макета манастираје на десној страни, а испод ње je

велика тестија са свитком и текстом: „Овде тече уље из пра-
зне тестије помоћу чуда Богородице [Геронтисе].“ Мада je на
овој графици видан ауторов „страх од празног простора“, она
je његово најуспелије дело — међу двадесетак до сада позна-
тих бакрореза које je изгравирао у шестој и седмој деценији
XIX столећа. Према запису на бакрорезу Свети Василије чу-
дотворац, епископ кападохијски, који je гравиран у Хиланда-
ру, Јован Калдис je je дно време живео у српском манастиру.
Он je, по свему судећи, после јеромонаха Игњатија водно хи-
ландарску типографију.
Тада су у Хиландару резане и умножаване плоче неуких мо-
наха-гравера, који су се изгледа само повремено бавили овом
вештином. Било je међу њима „наиваца“ у чијем цртежу има
дражи самоуке спонтаности која, понекад, плени дирљивом
ликовном безазленошћу и себи својственом лепотом. У овој
групи се истине непознати мајстор бакрореза Свети Георгије
и свети Димитрије,9697веома популарна тема у атоској графи
ци XIX столећа. На овом листу они су приказани на коњима
у симетричном распореду, окренути један према другом. Угле-
дајући се на истоимену графику Игњатија јермонаха, непозна
ти Хиландарац je упростио композицију и цртеж свео на ли-
неарну арабеску. На другој страни исте бакрорезне плоче он
je са мање спонтаности поновио омиљену хиландарску гра-
фичку тему Свети Сава и свети Симеон Немања са иконом
Богородице Тројеручице.91 Из истог времена и истом типу
„наиве“ припада и бакрорезна плоча гравирана такође са обе
стране: на једној страни су ликови св. Николе и св. Харалам-
пија,98 а на другој св. архиђакона Стефана и Јована Претече.99
Међу хиландарским плочама овог типа пажњу привлачи и
композиција са допојасним ликовима Богородице Скоро-
послушнице Дохијарске и Богородице Тројеручице Хилан-
дарске, са невешто укомпонованим и неуко нацртаним
моделима манастира Дохијара и Хиланд ара.100

ню Каталошки број 55.
Припрема корпуса Хиландарска графика била je добар повод

и једина могућност да се бакрорези опишу и поуздано објаве.
Сабрани на једном месту, они представљају упечатљиву ли-
ковну хронику Свете Горе забележену резом на бакарној по-
вршини, која je потом, штампана на хартији, оставила трајна
сведочанства о времену, људима, њиховој култури и духовном
животу. Другим речима, новија историја атоских манастира
не може се написати без поузданог ишчитавања бакрорезне
графике.
Разумљиво да се и они стари бакрорезни листови, који се
чувају у хиландарској библиотеци, а од којих не постоје бакро
резне плоче, сада могу сагледати као хиландарски допринос
Светогорском културноуметничком простору. У исто време,
тек сада се, у пуној мери, открива удео графике у појачаном
зрачењу Свете Горе на ближе и даље залеђе. Нема сумње да
je у XVIII и XIX столећу православии живаљ на Балканском
полуострву и у Карловачкој митрополији о Светој Гори најви-
ше сазнавао баш преко графичких листова. Поједини бакро
рези су били прави проскинитариони о светогорским манасти-
рима. Није било нужно веће образована да би се они схватили
и другима тумачили. Суштинско je на њима било нацртано и
исписано. Следила je прича коју су монаси, кренувши у „писа-
нију“, знали напамет и казивали наизуст.
Са Свете Горе калуђери су преко Халкидике, Тракије, Бу-
гарске и Македоније стизали у српске земље — једни на Косо
во, у Црну Гору, Херцеговину и Босну, а други су се одвајали
на север, преко Саве у Сремске Карловце, где им je био ме-
тох, и у фрушкогорске манастире. Било je и оних који су одла-
зили у Темишварски Банат и у Српски Ковин на Чепелској
ади, у Будим и Сентандреју. Свугде су били добро примани и
свугде су њихове Светогорске приче радо слушане. Обраћајући
се православној пастви, они су описивали и тумачили слику.
Пред радозналим очима слушалаца, Светогорци су казивали
59
о историјату манастира, о култовима светих Немањића, најви-

ше о светом Сави и Симеону Немањи, о чудотворним икона-
ма. Били су то часови поуке, а слика je увек била у средишту
пажње. Иза таквих посета остајале су светогорске графике
као уздарја за дарове које су православии давали Хиландару
или неком другом манастиру.
У годинама материјалног сиромаштва, Хиландарцима je пи
сан^ а или милостиња много значила — да преживе, да обнове
изгубљено у пожару 1722. године а, убрзо, и да граде нове
конаке и параклисе. Онима, пак, који су их помагали, Хилан-
дарци су пружали неизмерну моралну помоћ, духовну пре све
та, али с њом и националну. Било je крајева где су дочекивани
као „утешитељи православља“.
Боравак хиландарских калуђера у Сремским Карловцима,
непосредно после друге сеобе Срба, под патријархом Арсени-
јем IV Јовановићем, био je од изузетног значаја. Карловачка
митрополија je приближила Хиландар Србима у Угарској, јер
joj je та духовна блискост била нужна. У Сремским Карловци
ма je осмишљен први хиландарски бакрорез, велика ведута ко-
jy je, по налогу Јована Георгијевића, у Хиландару нацртао
Георгије Стојановић а у Бечу je изгравирао Густав Адолф Ми-
лер 1743. године. Сложена иконографија тог бакрореза била
je у складу са верско-националном политиком Карловачке ми-
трополије. И није нимало случајно што се тај бакрорез поја-
вио истих година када и гравире Пећке патријаршије, Дечана
и оне са ликовима св. кнеза Лазара, св. цара Уроша и срем-
ских светитеља Бранковића. Први и најоданији сарадник па-
тријарха Арсенија Четвртог, Јован Георгијевић, био je ктитор
бакрореза којим je неговано поштовање и барокно величање
српске светородне лозе Немањића. Осмишљавање иконогра-
фије тог бакрореза у Сремским Карловцима подудара се са
националним препородом Срба у Угарској. Јован Георгијевић
je даровао Хиландару бакрорезну плочу и велики број отиса-
ка, а хиландарски калуђери су те отиске делили Србима на
територији Карловачке митрополије и Пећке патријаршије.
Хиландарцима није требало много да схвате какву су улогу
добили у удаљеним српским насеобинама у Хабсбуршкој царе-
вини. Током целог XVIII столећа њихови бакрорези са изгле-
дом Хиландара и друге „иконе на хартији“ били су повод за
сусрете са народом који je тражио и откривао сопствену про-
шлост. Историзам српске графике помогао му je у том откри-
60
вању. А када je у другој половини XVIII столећа чувени Заха

р ка Орфелин изгравирао своје бакрорезе, Манастир Хилан-
дар и Свети Сава и свети Симеон, то je само значило да je
друга и трећа генерација Срба у Угарској имала приближно
исте верско-националне потребе као и претходне генерације.
Српска политичка мисао у XVIII столећу била je чврсто веза-
на за средњовековне владарске култове и задужбине, особито
за Хиландар. Бакрорезна графика je те везе одржавала на нај-
убедљивији и најлепши начин.
Велика хиландарска ведута из 1743. године прва je у низу
гравира које су издавали светогорски манастири. Taj бакрорез
je постао иконографски модел, нека врста примерка за углед.
По прецизности цртежа и вештини граверског поступка он je
то и био. Једно je извесно: преко Хиландара и Сремских Кар-
ловаца, који су били посредници, грчки манастири су се обра-
ћали бечким бакрорезцима. Аутори цртежа, светогорски зо-
графи, који су се успешно бавили овом врстом посла, нису
познати. А њихов удео био je једнако важан као и граверски
рад, а понекад, када су у питаььу цртежи манастирске архитек
туре, и важнији.
У записима који редовно прате бакрорезну композицију,
остала су имена наручилаца. Некада су то манастирски насто-
јатељи и братство. Међутим, чешће су ктитори били лаици,
они који су на тај начин дали прилог манастиру. Наведен je и
назив града у којем je графика израђена, година, чак и датум.
Записи на светогорским бакрорезима пружају много важних
културноисторијских под атака. За будуће студије о светогор
ским ктиторима новијег доба, ови записи су незаобилазни.
*
Само у појединим, ређим случајевима Светогорска графика je

могла да стекне извесне „барокне“ форме, најчешће посред-
ништвом српске графике из Карловачке митрополије. Стил je
зависио од иконографске схеме, која je најчешће, а по вољи
наручилаца, била традиционалистичка. Највећи број графика
представљају умножене иконе. Тим графикама je редовно би
ла узор нека чувена, стара, чудотворна икона, чије je пошто-
вање на тај начин распростирано. Цртеж узет са такве иконе
представљао je предложак за бакроресца, па због тога није
могло доћи до стилских промена. „Иконе на хартији“, како их
и Светогорци називају, омогућавају да се проуче дуговековни
61
иконографски модели и њихово трајање до XIX столећа, од-

носно њихова популарност коју су те иконе прошириле. За-
стушьени су иконографски типови Богородичиних икона: Ге-
ронтиса (Пантократор), Икономиса (Велика Лавра), Заклана
(Ватопед), Достојно јест (Протат), Тројеручица (Хиландар),
Скоропослушница (Дохијар) и друге. Јављају се и графичке
иконе са житијем, најчешће Свети Никола и Свети Георгије.
И оне су иконографски зависне од класичних икона ових све-
титеља, а поједине од истоимених бакрореза Христофора Же-
фаровића, који се и сам ослањао на утврђена иконографска
решења икона сликаних на дасци.
Више цртачке слободе омогућиле су манастирске ведуте.
Пред ауторе су се поставляли извесни проблеми за које они
нису имали довољно искуства, будући да су се бавили живопи-
сом или иконописом. Реалан пејзаж нису могли остварити, јер
им je недостајало познавање перспективе. Покушали су, и у
томе углавном успели, да приближно верно нацртају изглед
манастирског архитектонског комплекса. Анализе хиландар-
ске ведуте и стварне архитектуре показале су да: одстра-
нивши ону уметничку слободу у начину третирања читавог
пејзажа може се доћи до закључка да овај бакрорез даје изван-
редно јасну слику Хиландара и ььегове околине 1757. годи
не“.101 Овде треба само додати да није реч о „уметничкој сло-
боди“ већ о покушајима и недовољној вештини да се прикаже
манастирска околина, односно пејзаж. Цртачи су исполнили
дирљиво наивну идеју о пејзажу. Служећи тој идеји трудили
су се да прикажу све што постоји у околини манастира, чак и
жанр сцене: риболовце на мору, галије, повртаре у баштама,
чуваре стада, стазе, шуме и винограде. Зографи су то све
уцртали око манастира, али нису и нацртали као пејзаж. Ме-
ђутим, њихове ведуте имају дражи; у својој нарацији оне су и
реалне а у исти мах и иреалне; поготово су иреалне када се
узму у обзир просторни односи и перспектива. У томе су оне
необичне, чак ефектне у својој простодушној жељи да буду
веродостојне. А веродостојне на свој начин и јесу. Уосталом,
то су јединствене слике Атоса у XVIII и XIX столећу. Напо-
слетку, треба рећи и то да те слике могу бити од помоћи архи-
тектима-конзерваторима, као и свима који проучавају архи
тектуру светогорских манастира.
101 С. Ненадовић, Хиландар на графичким приказима XVIII и X IX столећа, Зборник зашти-
те споменика културе XVI, Београд 1965, 101.
62
Међу градовима у којима су израђене Светогорске графике, у

записима се наводе Беч, Венеција, Москва и Константино
поле, док су неке из XIX столећа резане и штампане на Атосу.
Бечке радионице су добро познате, јер су у њима настале
српске графике за наручиоце из Карловачке митрополије. Од
аутора који су радили и за Атос, помињу се: Христофор Же-
фаровић, Томас Месмер, Густав Адолф Милер, Захарија Ор-
фелин, Јакоб Шмуцер, као и неколико непознатих мајстора.
У Венецији, где су штампане грчке и српске књиге, било je
неколико графичара-занатлија који су се бавили књижном
илустрацијом па су им грчки манастири повремено поверавали
израду „икона на хартији“. Ипак, право изненађење je бакро-
резац Антоније Ђовани Ђулијани, познат као аутор портрета
Доситеја Обрадовића на фронтиспису Мезимца (1818), који je
истих година потписао и неколико светогорских бакрореза. У
Москви су два или три бакрореза израђена у Оружејној пала
та, а у петроградској радионици само антиминс за Хиланд ар,
почетном XVIII столећа.
Радионица у Константинопољу није довољно позната. У њој
су гравирани антиминси и „опросна писма“ Васељенске патри-
јаршије, као и разне иконе. Атоски монаси су у овој радиони
ци учили граверску вештину и штампу да би, потом, настави
ли да раде на Светој Гори. Неки су се задржавали у Хиланда-
ру, који je, релативно рано за Светогорске прилике, набавио
бакрорезну пресу. То je могло бита почетном XIX столећа, а
преса je највероватније купљена у Бечу. Овде треба забележи-
ти да су се старији Хиландарци сећали појединих делова те
давно расушене „машине“. Сада се од целокупног инвентара
старе хиландарске типографије чува једино ваљак за наноше-
ње штампарске боје.
У садашњој новој хиландарској типографији, набављеној у
осмој деценији XX века, штампане су све плоче за Хиландар-
ску графику. У тој радионици ће, по свему судећи, бити умно-
жене и плоче осталих атоских манастира. Тако ће, верујем, у
ближој или даљој будућности у њој бити припремљен и корпус
Светогорска графика у који he поново и неминовно бити ук-
ључене и све гравире из хиландарске збирке.
Треба очекивати да he се научна радозналост за Светогорску
графику тек испољити. Њен културноисторијски, иконограф
ски и стилски смисао овде je назначен али, у исто време, тиме
се отварају могућности за даља истраживања.
63
- —
ГР АВИРЕ ИЗ КОРПУСА
Л 1АТВН 1
M/Qmа н т ш ж ћ неггь тили
утл А ШПРИНОЩШ БТирОБНЫА
т т в е н н ы А'ггфпй ГОСТИГА БАГО/
^ m n s o T B O fA ^ a r w ^ x d c tr w ради й .
Р%СЏ1РННО/$ИРВОБАТИ БО/.РАМ’Ь
С t v /ПАРКО
1
Алексеј Зубов
АНТИМИНС
почетак XVIII столећа
zk$г<
(pram-
j «Omi*.:
М&ядог$я<**'>* Д !
I Outre в г j a &*пр*
\ИШТЫГ/К
ЮРллмшя ■
— m .
2
МАНАСТИР ХИЛАНДАР
I Москва 1757.
суда«»m V tta iM
mvj/pmon цЪ нар f
•W . :yi J f Z i
ИЯ
IS m nutun - Уогтв»»>Ъ а.впљ/аЛ'-

Unt">p">"41* ö **4г<»г-%-2> гяЦлщт* ;
<г» *во/«#т#я»*/Я|Уд#»и*ц и Äf*i
! f S i » v rntrrn *«J a « “ &
•. f
~A *f4
Љ * , ~ » л £т*>л Ujuio шпытр*арш4с„'и Ьа*1неир6и:1л ^нляндыршТл шбитллнЉулапи/ил »o täte» ГррФ ***•*»$« шРлПыиапнЛЫ^Ь плАлр*:т*р*шяЦ tip tfb *ч$*тџ ими»} а с # А 1 Н1Л Пр*сШ/Л pj»»i Б ц ы
*4 tb m wti 3 f.ti m?* M tfü jin . и/ряя+ аяим ш хркшла^хрс » . Гор,«, еоtop!те ном е t i л ст ал и/бпш лЬ чХдначмЪ яуднаят елпоиЛ *tntrm»omb *слут +ор*г*ы «ы мр*т»?«*,£Ь аполБы/Ъ. по А они* w mpu.
/логи рарачпвго ЦлФгги поглаппиго СйитЪ чргрА мфрпо.ир9пояА иплчмичо стФно# агг-ратдоны/ ры£лячи»>мп блгеоонпн: мя дрнноымя плодаыптв&г нб1 *,пледнн1Мнуг.рошенг.и .џцрамФ (о&арном д л а
кчдиыг.и MUAutfbц сиы н, лтоять стоя сБяяилкдест аялм м т пы л ь гц;*cBptmctmU* ütpeof. шВро&В праст ы м й р и ,ы т рсчрйппцы . »m opst щле.с*лчл, н и с т Ь ни*»от&арЛ1рыге р,рю с/
ареста г д н л трети» част ь тисятФ лл n u w t r c u p s e t и ы чр н т ф , и ^л н л .н н ы л . ичаст ь A f л ен ы *ртое*! гш м огя л. ч т ец * р а зл и ч н ы с т п ы M O iptn пр>*л.ож9нна? »etfktfrc с б я т е л Ъ w
Влаганесггнвм! клплрмивежр&ит цее и яи р о л ея rflunom f спл\Ь и£сВрв<тенУе*'а£л::ом! прсстыалл.стея. ВлтонготиаштА.ниФта ti.* обяспелк ( пронят* а б я п н л я м аян спйяй тяры-кеном# я г S
П о д п а ш и HfftifitMgp Г д ы н е й кпрачн а п ы р лп е /’и оНидЬ у m ftu a n u п**/пятЪ, м т т зччо л,з»алы т *:л HonnSmnare пеодгрин»« &о»сфЉ rMUiutcm*. maitoasi соям »тоЉ т о atm et cozmaomt
пр*гта»ллчпЪ они »сФтЬ блгочнтнллина Iт а ;и **ч*Ьу по а амИтЬ, f н и лнаЬ во*tttupc^SMOtoe Урмсяшнсчсе »ir.sA*.SMt*u сот асрнт н »пролл*лоирр,аго B r * (т ерянное
айФ »H fbb о г$ р .ы л и ч . *нч£&д« ыФ-мЪ пимЪ пол&чттм л>^рнстф ТнаФ атгчге; ^ ;
ћреорат гци t u л и д л н а г и ? т и п ы ям+днаЫил*Ъ доброхот но д а т а я л
Т.р/Удамиаа *vzfp*,'/fmb п ш | с&оп кбигпелг. усеснаго Сны wffinfxm«<r.«M пляртсМрВоигГы и троны m u u t u n Аругняыидрнто&Ь /«»'< гтЪ редУано »*чи*Љ атр& ыпе о^арстя^нцрхтЪ
ГрадФ М оИ 1»Ф ,/797.годе/ s turo »рол .т ц а ,
4B9SP
«V Л*. .,w •'

^Š2~^§p
iV<Vf
у'.:',;:
«V '
щ
г m
; :*: ж S i
ш
P ii
в*.;?*
К
Jä*j» ž ; :
m 3s-5
С'
Ш Ш й t| |
I f ll
.| i|
Ш |
i l =s ® i m :s
1| ;.Ш; £- г с у £ Д
-л.гав: H r
|Ш Ш
Ј^ИЛ/МуИрк
; ( f U K % .O v 9 fil o v џ п •П О јH

y> -n a .4 t u . (j'r • n a v t D c v V .f , Х ^ и о т г г Ü to u
H-r* \ X , ‘ p iL v n v S r ili b ta u o tr a .
4
БОГОРОДИЦА ОДИГИТРИЈА И СВЕТА ГОРА
Беч, 4. IX 1763.
h navttj/ш . ß T pißn pZcra.
кагалу uyи aj^riv byt

'noiav siv avTiAntfiv; 'Tioiav
ß c a r r fty ty p y
1W0*4rri\
3
БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА И СВЕТА ГОРА
Беч, 4. IX 1763.
В овш ни &ЭД4
1 \ листы* Еил
Ш ©*
1««Щ тЗЈдф«'Л’{,
Ь Х*»&< •»••, «>»«<
МНТЫРЬ ЛИЛ6 НЯ4 РЬ
и in
*• f» j м1 |м
а
>* 1
ъжс-т
rcTKA.'
p*<TR<>nf€<TSTA КЦЫ
ššKsa V Л гй й Й
агаиу rr iiM
4 4»X».
yi*V;OTi
Т " н»»јј»н i l f x ^ I \ A
г>4Шј А џ } 1 S
МНТЫРЬ.ХнЛбПЛДРЬ
o x ib * * ’tT^Tl
■T:<iii Жги HKH О ты н 'Ж ^ в н ? гД ? г$^1
Иј> OSjMAžHtt tltfJKWAÄ Ц*КМк U «>U . Л И ;>? » ttftx v v i s f r u с я г ф в >€ U iK ih m s M »**?'t x i ß f r * %£',*
; Л€НДДГ& Ш \ю м ш &, 8« «той л&онН*к7$шш\ Дмлм &вОД y*Ä>rf &*ßpe$. i $ » y & « v^ W tv AS*»®» «ite&ttpt»*} f Х<Ьл.о%* да
|iH5Ait>«jTb:Ä (>ЦЫ « Ъ й р э д а ш т М ’Ь 4^V>?Si>?Hir«j'£ д o « ? m N *»/? £iW ©& f vj3 y « s?& . ч к , <*>-f&JSs»
W T f x 'b {'Т Н Г& : Ь Щ К \,\ш л & R т » ,« ж ; М н Т м рб и лдоддтс «5T»«yy SiXSV*-} A U t«t M •»»■><• TJ# О г » .:.-« «^ esvÄ ^ X w ^ yjV ;»' S.'X«
|! Т р Ъ Д о « ъ « «л ето A «{««’t» scf4*c'T4»Apaj т и а л я . о к и т м н .*<> »&»' w n » « r? ,wr<> MePi'jf»;?«»' Mmfiivoi m^»ttex<g
|ј«4Д^ « {вб^ШГ-а? с т ^ м KV J Л&ДЙ4UA OSAA0* «Ч* xsst9%a<t& «t&iVT&K ? « v r ; M>yy-;. ‘<i*Ktj# $ «w sÂ îa^
ј Е ^ г о р д н м « Г: Е т »«4>4й ъ ?Јо а п н т т ъ . « ж ит«*. fcwj Ш S *&*»*?? ?Г г>т^«опгГ>л- sr**«.' £ 7з<м*«чЛ?|* t я -««W
ј: ск!«- и ! Щ * п h.z>mn<iz.H'iu »$:W.soBo>«»rv шшлхн { •'«P *а£.»Г<«*> B«fr*J.>3< vS><r* S:,Wr «»>->;,:ЈГ«Л.'е? tn& TxwrSt
| «Д Д > Я Ъ »ЈГ^АТМ И VO ««А{» iT rfc« 0 g « ‘f5 Hi \«i-?yr?zy »trrvtrsirit x v i* $ a ? « f <^с >г<г;'«,
p ,? f « s o « и '.& п щ ъ ь ' к ' т ш п о л м а % д м о в л т « х р г « 1Я»г£Г 3«.ч>.4»> Tjfr)'>:'£»«• -ггл- &в C&JT». &га?> ТоЛ
£ Т B-O.ReU« л^»гл I ГЧ О ctstßtfiX fit <р»Ь№^ЩX ftf$»#*&{ JtZjtts* tv fßSf
5
Псеудо-Орфелин (Захарија)
М А Н А СТИ РХ И Л А Н Д AP
Бем, I '79.
БОГОРОДИЦА СПОРУЧИЦА (ПОСРЕДНИЦА)
i
\
6
ХРИСТОС У ЕУХАРИСТИЧКОМ ПУТИРУ
I
БОГОРОДИЦА УМ ИЉ ЕНИJA
9
КРУНИСАЊ Е БОГОРОДИЦЕ
Я0ЩШ< /-*э П Ж у / - џ vAJM
,! I b
и J^^KtTb ‘*У ■■*,. 'У % ^
w m J/Щ Шр$у Јж Ti \
к !7 щ вю вкч 1% » a Шјј&,'
јјШ / i
БОГОРОДИЦА СА ХРИСТОМ И СВ ЕТИТЕЉ ИМА
I
I
11
T O TOY ВЛАД I МНР OY IT LA N N O Y
ANAKTOS S E П T O N S K H N O S .
'N&to Ш пт т ш ш < | Ш 0 4 4 И ^4 К 4 Ш В Д
Л«<Го V<PiO <*А1Р'£>«)лр ^ A IT O ^ lA p j
Џ т т y ä w fo Ф & Ш й т Ш Ш )/ ш ^ з Ь Д ь
Ј\\°т*н АрЈ)0 -2 > Л « Ш Г И ^ o # j ^ t r v ß k
/ f 1 / f
Б4^<3/И*Ъ 34 ПЦЩ&Ш 4/ИЪ Д 4 nißNWt Б4Л^^Л1Ъ24 пГеЙкБ,
cja№<*tfO <Шо ш ш р ( W O avMwQ оМ 1 ?пи
T7HlAf!ÄAv<y
ф й VXу *
/М4СЛ0 д4*фИИОК0 Wc/ro д « ф и Я Ш лм м о ДДфиндЕО 1
Ь-4 ф \)6 l d CbVoVq 30 ђ
1 il.. 'Т~1'~ј|
ж к л о (m m w A i m(hO fHpHoßO 34B€T(d М«л> MtfSht, 341 очи I
ГЬ Р1&Л/6 Л“ <го р1Я<*И>/\схсГ0
lum o Й Г4 Н С {о Ж МИЛ0 ГИИЦоЕоШ МЛ(ЛО ЛлОМ ^Й O'*«
S P I^ V Ö Ä « c T O ,‘ P ( X « V 0' Л 01 <T0 £у1аЛа^Х)Л4Р1>
14
СВЕТИ JOBAH ВЛАДИМИР НА ОДРУ
14 а
Из ЛЕКАРУШЕ, Света Гора
T Ö TTLN X A P im N ХЛРХТХУМУМОМ K A E O Z ,
i
D
с>:\ T A X Z М \ Р <)PAY T l IL’, ОВЛААЈМ1 iPO S
44
О Х А РГЈЧ Ж РУ Т< )У, КЛ1
13
СВЕТИ JOBAH ВЛАДИМИР М ИРОТОЧИВИ
т
i
i
i
i
Щ <1
eff“*-"'*ч« ’ i/ .
il 1 ^VrSv.
|J^ 4
И '*«*-^>4 «./WVV«
Щ j i
| J * f * '•">* {
l i / J
e r ---
I
e fW v з в г 'А
gjjSj
^ Ч Л \ V
« » * iV C IiA « A.» ’ S
n ^ T Q V S K ß O fiiw ЈТ ^ Л Г К ^ Т в Л Л ^ в в У трое
§gaato!/ те irraoascXncic, % Б о л т а л а , r u $ Ä tov г тп ^ ј ^ в »J w T‘
pÜ^QV, с КСTT» VU ‘М / П % п ф к х "Х? OCKâ^f ^ ^ ß o n ß o t, • ТУ StJ
I тб \) Ai'sy> сш гпУаЛд« ctfpccPji сазфдог,, сЪ&) m ^ M ^ ß a t m <гн •
^£jygC0N5ANTlУШП0ЛИ - ХИРзШесМОУ, '1в4Ш № ' АС0Игрй4К;
15
БОГОРОДИЦА ОДИГИТРИJА ВАТОПЕДСКА „ЗА КЛ А Н А “
ii
I
)
I
I
iMifiirffllff“*"i'f r m “"
32££Л£&йй
Ш т ялл
XEIF J ireiN IO т пвт fg
16
г щ
rJ
iwy.y.'.v'"'"•WW
Aaüööt^6MiaCWiA..
17
СВЕТИ ЈОВАН ПРЕТЕЧА
I
18
ХРИСТОС У СЛАВИ
Константинополь, око 1810.
ЩяЩ
19
ВАВЕДЕЊ Е БОГОРОДИЦЕ
!
i
&&Й
amM ^ vv.ü <д^л-.л'лч<
>к.::Г5х^лЛ %w >Xw X*X
:& зд|
.-■■-v-^r'
i"Ä'V;
гШ Ж
MH
УшШ
!
:
Г о ј П®* М Е Ш О М П Ј ß O P fifc*
ggf » f
I
I
■
:
I
'
I
I
i
TtfBEPJT
üoo, ii'iovw /«r/rnV 7Tptoffipirm

<?кхрјк,'М 0 attajvf, ,€.mßv . ,
;-ти/Учт)(/AuvwTOotTwMot'wЈс,ттЛwxns^
effimpV'Xj оррлЈ.х-Шј^
20
СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ
Еласон, 181Е
I
OJptt, МОДЕTO: Ö41©.

>!
'I
јцвадшmillin
д»о®1Рс?гшет» геш »
21
СВ. МОДЕСТ, СВ. НИКОЛА И СВ. ХАРАЛАМПИЈЕ
1 € © Ш Ш Ш ^\113 ЕдШ м jf ^ j j
F ■
Ш т т *т «* 0
Щ'SŠbksш ж Же" кмј|ј||Ј^ M 1
ш
«x<>v
■РГИјГИШft
гммт tmm
m m Щоыт
Џ^ а ш ш |
ш хш т 'т л
rjffyШ<ШQ
06ягдад
УтоТТЪС М Ш КШ $ 2 о НС
*&Ж)М, штат
ФНМГ П & -TXKOPIJS AIA'
М€ NON Т Џ / Ш
xamrwm
R ГСР4С1Ж

СВЕТА ВЕЛИКОМ УЧЕНИЦА КАТАРИНА
® .s .... ...........ч;... ' яШт Ш ч lg
BkW v"•••>
••■• •■••••"'•••V ^дРШК?ШшШ&Ш:&' У■'*<: Ш
Уv й-! .' if ' i
1 < JRKvV г пшж1^та'ф
• лчч-.л... . ДЈмштјИ ** .. - i 1
<зду i S M ?
Ш г Щ , Ш
m \ f ш Ш г ^ Г ш §
' , v f f i
ra W (Ä Ч V
v a ä h ia .,
••• y.V.MAV«,. i
ш ш ш
ш т тт т ш ш ш в ш
тттгуттщ ‘) Ш у i f
'1 '
1
а
A f ш й д я м и ш :ш ж ;м щ аё
! т о ш и ш Љ т e t o A o s it m
!" Т А Г ^ Ф Х
т с е ж ж я йЯ'Г А ' Ггът т ът т м ш , es м ш о с у т и b u n io n Ш № &
l i t t T o n Pb c I ИРГ .'ItMMCl T ON-fJ ojM
ј
Т О Ј Д Г Т Д Лт Гах ТТ
I b Лf f ГO АC ГmГ /i^đ лT^ oл iп; Кn Уr nР t! v» К Ј Ш Ж б 1М » М Т < К Н , П1 NТ Лđ А-
€ * Л ЈГ Лт Tvtrb' ., n 1 Т А Г П ХД 1 Т Л 1 П Я Г Т Т л П £ -4 . r c 1 > п г » П М / t Г Т Г Г г» "NT /Т4 1 П f d — . I
гш т о к т о е в й . к з ш г nfeN # гргм leđKHrioi кре
23
СВЕТИ ЕЈ1ЕФТЕРИЈЕ
Константинопољ,
10. X 1811.
yo л ото 3 0 а ш т zi он и и a i н
iC / Ш 1 V» У f О^ОГ^Л\ «S
щ f Y J9 L ■ ■>
1V А х'гД^з
*Ш "Ž. \ ’Ч М И Ш ; . V 1ШГ t j^ S w*
д Ш о т а Ш . '-
•* ■ \ §Ш Ь о§Й Р ж г? , в Жч
24
РОЂЕЊ Е БОГОРОДИЦЕ
n i 47T'‘w :
25
УСПЕЊ Е БОГОРОДИЦЕ
26
Герасим Каравиа
АНТИМИНС
1
s
!
i
s
S
•
11111
S gin1\z3Z
ГувЗДГ '."H
«
:*5ж
П ЕРА П А S E O T O K E ХЛХОН H M A I ЕЦЦ

1W Bf‘4?H4A Гкш ны ЧЙДОТБОРНЫА ХИ/МД<К«4. la it ,
щшрштщрвтт
ö lf& t
ТПЬ
MH
I(
РШ ЛЬ ANOHAfXb П4Б1ДЬ ВоШ РНН

I

БОГОРОДИЦА ХИЛАНДАРСКА
Хиландар 1816.
БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА
At Ас 4 Д4-М0Ь4 ГЛ^В4 ГНР
Ш Ј З њ о*|вы iw 4
feu. PHCTftHUfltoTb MA,
,Tfeofh S & t l f c i Ј Ј Ш ^ А Г Б(Ц Ж ( f r u t -
TDK4».f$Mi SV1W
З&БШМЬ M j Ш Ш £к.\\т т f
OMjfcfV
H n o to tV t
.' I : I
teot мл
помткт
rft ШН4'
30
АДАМОВА ЛОБАЊ А
I
," A * M r r ü fr f >
бЪКЬ: ' fAAtfTt'

9Â4Tđ-djffWv
. р '1(Л<>J
Щ
т щ ц :£ ^м
15НЙ:«Н ј Ш §
/АК»Ь»АЬ. %60'ИСбкИЈ
ш»т1
w«< л Шй-.nPH .]
ÄKJPtHt* \
’MWSWS Аш јвсл
Ш ^ тъ
1(В4^Р;»мь1иг^>,хмН>|Пк»<^гь^Ш1Адг»
$ g £ < П ^ ^ Ш Г Н : £0ЛЮ «ТОГШ • Н4Д

[sTđ ‘Нсн^(А=Н4То-iTtf пр*дь-Тобою • Н4,
^Л4Т0 * Hf О Ј Б ^ Ш Н 'Ш тоГ Ш * 34ТОБОЮ • CMĆPT
Ш Н Н Ш Н * HTOrO -i r ö •• ПОЛЬ-ШБОЮ/УБРОМ,
/ “." Н ' f7 f .il._ i' " I n. ..........iji'j - I . 1' ' ‘ ::!kl -I II
Ж Ш % ь «ш ь
29
ЧОВЕК И СМРТ
31
Ч аШ Т И
љ ^ х у јм и т к о и
| Д "ШШ )пш Ф и г е л н ш М о н м т п м Ш ШШ*
---------------’ M :^ :
ggf -\Ж*. -
Г**' ~г *
'H r o i l E I
т£и fti ^ ^ fa ftiA Tf m S ~ И гУ [ М I ж 2 ( '';
): iV f iM i
1111111
о У |* 4UgJ I м t м m
Щ
y|»i fe-yp 'Д |к '. у Н Х ^ г '
» * »*
МхЉ» 1 l |- 4 ß •■
•
1 f / Чц.J ^ Ж t i Р7 ' t f
^ S L rw ш н ш И ^ ' 'I n Щ.'Ш
.T X f f 1 1гГрЩ |1|
Шя
1\\ щ хщ.
1 Ä‘J?4-.j|isT f i* « S —
јр т г
В а Ш Т ' Г Л * «П
Cüi конд cfдгоС\кбкј АехкпкоплиПрасйкгиг^Щ

:Атт€\Щ А т/јrjEviovri
мл
'Аот rjE\ амх Y^^nrwE^^viax^mî^,
СфБСЖМО^Х (ТоСшсОШДЏСфЕСКЛГО Ж€,И*АЈшЦ У vđpOS ЕгДОоМв' aijiov X^/töy m a t e Сџ1т
Срой Афганской Jbßы М лнлсты рА ХилснД^Л )б!ТЧ У$Р°0 1 ш ј.ојш >ул}\]гр<tp&sуощ Ъ у<^ауо1<^'1Х%)]ар1&^
Л с.ооон ек ой Г ор гь Р |Ы п Л с ^ / Ж < м (ь С е % 0 1 ^ а й » 1 и 'ч(г/>1ю/>гдь Андреи 1 Ьвло&
32
Андреј Павлов Черноморец
Руски скит св. пророка Илије, 1817.
I намДХшЖЖ ш.
33
Арсеније монах
Манастир Хиландар, 1818.
ШЫш
jg jm k .
|»г|у
S^W '
A lfÄ P t
с: >•■
jS ' ь
s M I < **^чк*3 1
'S У дУ F
t
Ш Р » ШPAKT ТН ME 1ГАГ42 ПТО^Х. ЁГЯ W Nt Т Н Х 0 Й AiL ME4TA М О Р ф Ь гЫ C O ^T Ö f К и PI о и П А N ТбКР'^Т о pо X ЭЕ о п ~

^ А Л К о Х А Р А Х |р ^ Х Ы ^ < > Ш 2 ; К А } Е д 'о A ooN T f(B A ZfA JH H iTA cT P(M oN Jf.E niX PoniH m T M N о S i °ТАТ&Н ЁМ ° N A
СОЋКu f l C g M A j o ^ u X I o и Т Е K E K u e i M i o u .................. ... ............. ....... ....... _ . , -------------------------------.. A .
34
ПРЕО БРАЖ ЕЊ Е ХРИСТОВО И МАНАСТИР ПАНТОКРАТОР
35
ПРЕО БРА Ж ЕЊ Е ХРИСТОВО И МАНАСТИР ПАНТОКРАТОР
Т Н Н Л Е 1 А М : М У У Т А Т О Г ГA M . E M П А М T t T « П
S bs- O X E P K B lK P g •'v m Nq l ' Е ЕТПЛПГ. 1 У .:' T K r - А Р Т У OTPI 1 А П Ё
H FTÔ A O ^ TH E Y A F E /\T ¥
HrF.bwrnir. :• ТДХРПГУ
\ /у јУгШнк! g
'ö’jl 1
1
1vUŠ'tetfÂli,
■<*«*«**
» 0 - Т 1Л Р 0 И - Е П 1Т Х » 1» ° Е Х А Р а К » Н -А .Т А ;£ Ж А Г ttM H E ' К - А А П ^ ' В ЈИ јА М јД m o n a o o ;

36
XE S П a TCI A S T g KY ■НМ ИН:|.-ЙЯУ:ХУ:Ж Игњатије јеромонах
АНТИМИНС
Kapeja, 1842.
H ■■ANAAH’j'tr-T g '- ХГ 1 S h' ЫX V : A M АХ Т А Е ТУ
јМјјјЦМ^
HXY-ZTAYFOIir
ШШ ..... M.U I, ,.i,lliU|||,m„,.,.,.,i.,l,,,.„ .1......,1
H АП E K Y A i r t E TÂtOV
1ГНА*ПУ:1 EP 0|-1»N/VY A r t h s ‘. :' " E I E . AG ОИ PF OE КРЕ . : jf f lg
щ ш
А П Ф ГГО ,
С ш П Щ Ш Л )1 'jbk. n S ^ a L x ' - ^ r r j /*
ч\ V J Š H P a
yX v. а ! щ / /
, . щ ш Я V;.
^ • ^ ' ' ' ; ’Й д ’ ’' Ч

д
Ш р П П
| | * Л Е % д 1 //С л П ж
д та з з Е Ж
m нг
37
САБОР СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА
Света Гора,
www.balkaninstitut.com 1843.
38
ДВАНАЕСТОДЕЛНА ИКОНА
X C IP lO A tN J f 13«, M С В А ТО М Г О Н г M r tH c K O tl
B A C IM Ö
" Щ т т ш А гО
39
СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ
БОГОРОДИЦА ГЕРОНТИСА
O' A y io s y e tp o T o v iiT T U A p y je p tC *
ЬУЯШ МШ Ж Ш Ш Ш Ш Ш
хс т г ? 1*а Џ т т tij"
К « Љла**$ (rurrjtiA г* ВvXfivrbi,
lC jtcvna'a f«. Етшн/ос sXtiOspejv« г 8ј KitmSikKj,
naratnnoi -арепр-^тт *t£ iS u tffiio i l i Вдпл£с
41
СВЕТИ НИКОЛА СА ЖИТИЈЕМ
Венеција, средина XIX столећа
42
СВЕТИ СПИРИДОН
43
СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ И СВЕТИ ДИМИТРИЈЕ
Хиландар око 1850.
44
45
46
САБОР СВЕТИХ АРХАНЂЕЛА
48
СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ СА ИЗГЛЕДОМ МАНАСТИРА ЗОГРАФА
47
БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА,
49
БОГОРОДИЦА СА ХРИСТОМ, СВ. ГЕОРГШ Е
И МАНАСТИР ЗОГРАФ
К
I>
<*
&\ •хл..'у\-ч'?«га^яь
БОГОРОДИЦА СА ХРИСТОМ
Я?*й!Й{!ЕЯ
!С ? Я !Н
М '" * Т Г . Г*
ш
5#й
52
СВЕТИ НИКОЛА И СВЕТИ ХАРАЛАМПИЈЕ
Г'
д т и и ш и ш
53
БОГОРОДИЦА УМИЉЕНИЈА
ђ jo en p a# ) о у
ItAkbopč
Im p i® ад ко § Ч в ш ОД<
H €T g»M УМ kt Г rs ПТЪ qaV

^ n e ii^ K T T b 't
r t 4 « T > -‘ M V
54
СВЕТИ АРХИЂАКОН СТЕФАН И СВЕТИ ЈОВАН ПРЕТЕЧА
55
БОГОРОДИЦА СКОРОПОСЛУШ НИЦА ДОХИЈАРСКА И
БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА ХИЛАНДАРСКА
КАТАЛОГ
I део
„Хиландарска графика“
II део
Стари графички листови
хиландарске збирке
J
m
AOIdVVNVV3X ЯЖ ОН^ЗЯ И'31НЗЖРбЗОБИ ХЖИЗ ЗЖОНРХ ИЗРРбН
H NOW — VldlH JH VO VIJVNVU H и нз0[р]У1 ахиязэбззояибири х1Чяихэзио[р]рз
Bđoj Ђхзаз и BfHdxHJHto вћиРсхЈоход I т 2РЗХИВ0 оа хпннзжориди изгћож xiax[va]3
doxAB хвнеопэн хтнннРЕР«) нхзрь '«'ијони' и таохз[и]дх
‘Р 1чнзрзи зхзрь и wphhwhpeh q-хээбя ph зяобя
ојзгпрн vpq.XH3PU3 хзре зихз^х‘^нУ[ои]з[о]Ј
PX33ÖM I ряадУ ОЈРгћж^оахоанж хэрь
'Z9P °NT ‘Р£Р ‘бв%\— S99I *>*ux»d»X »3o$ofld0 l VPPPH» ЗН 8000ХЯ ‘ићиН8030(Јх PlIl[H]V[o]đ[OJO]g
‘53ЛОХ13 53Л12СЈ»Х 'ljvj viax[va]3 3Öu ЯЕРдзо эояОзд 'vsxotpxsdao
'đg хвл игћза vHxvvppuox3oy иизхиао H0xfva]3 зж нох я
‘59£ • • ■ vxmpvdi vuondQ ‘аоСиавђ' ђ1 ‘изаадћ zxnppiv a x v 33VPH|paV нондоаоз îvoâ
vd^mvddmnjf и РннзтрдаА иичанУориБза н нжохиаоУори
нжрззяэбУ иж1аниоаоЈ[р]ра ижтннирдрд
•шохому ЬхдтУ. рнзУжрблп оюнч-хз оюннзжри zwojs ^h ончЈфи'
хз aod<p§03Q aoidi'xrlt/.g ‘»моивзу i i UqoI/лг ] ЯЕзбь SX3VVI3 ОЈРннррзои pxq.ali ојрнмрбр ^
:(аолМя§дхуз)7- аохуохтл rtOAsriaoXtxodii pöow|pövv изна яУод яхрзрохз хх1яндои'Р0и' ph
aoz :(;t<A»ai»)y -p ftoidfjrisiüsß '£ 9 Ц рнзждзяхА Vза хжоахзаази хжпнРзхиУоаиУАи
— :лоАа<Ьз1 »х / âpddxQ за шз р х 11»т)р>Хл» х яиманУвн арзхиат vpx[va]3 эж рнзжрйзллоз
л(/.лот) 3D 5i3 ‘аУјшуз л(/лот) зо 5i3 (aoqLi.o^ рУ[ои]зоЈ я-о-б-р ряохз[и]6х зж ряхззУжоб т
1сзф 1у 0 5i»x л.з ДЮ1031 (мф&урлх aUddsg ■у х е pöitp v ih p Veos т ох^р а | пУ1[и]У[обоЈо]д
anion / !л!лХа<Ьхахх тобаз<Ьз з§ moiooi !oQa3dou 1Чя[ч*]У viax[v3]3e6n жжзУзаоа 8вррэ н ахэзь
noii !i»t)od!x0cod р х лошоу wtodgAodu я ххзб[р]ћ ахиаззбззоанбирн ахпаихзоЈ[р]ра т
aou ;кдЛ» л!/.уу» coAntkmxx юли 5odjj иояэноер ч*6о ј иох[жа]з оя чччнрУбоэ нрзхнвпз
эппос nxodomnmyj v i 336pVhpvhx ^ 1нэзбэзонзврр0 ччнззтбрибхри
SSI X 8S£ :эГийиеоп»чох и v i a 36[p]Ii viax[va]3 э1нзжр6зобд
‘991X993 :эко1ги вники1гэд зпте tttodomnmя
T9Z.I dBgw3iu3o > ‘ьэд £0Ly SS6 :shOim вниьивэд
AOIdVVNVVHX ‘L9LI ‘вахзоЈ\
НNOW — V SA O daX Idl H VIJVNVU H * L d P V H 3 P IX V F H 0 H J 3 0 Р Ј Л Р Р
Bđoj вхэаэ и BtiHhAdafodx Blmtfodoxog
^РНОЈРђ VPH эШСэаЮ v P A te a lo
doxÄB хвнеоиэн dB^HBEHx dHXOBHBj^
•e doxXB хвнЕоизц
г
■6ZZ— 9ZZ ‘та :ie i dg mb*
‘9S£— f f f • • • DMrupodi DMondj ‘ао^иавђ1 -ft
vd.imodamnjj •9 чКГ ‘Z.8I—£81 ‘г ш
axdXgdsxauMHBQ ‘Haxdali HoxaoXd ионявео
•р!ш[ч.]и' рибяжохао рУој $$£] -oaBdu ахвэнизмихнв ч.до ‘иихзчеохијј
‘ Ч.ямзои' qVpöj I zvpjrtiCHsaxjöpti a онрбз61чя ‘исичзм А нэчгавГдо XB*oEP3du
aivjhaaOHOiVoö хжзззирд хжохибУнржихбд •нваохшгдАп эГин EadodxBg
охрнэяэи гнобх и пиряээбзэонибири vddmvđamnif
эжряхззьэхо рн [и] з ОЈРнУбззА ирзхияю
фжгбх оа ихРяоахзн.^Уонн
hox[v b ]3 35KVOX чжзЈУбззА н эжижрУябх
-3iti[ea]3 I чхзрря zxtyvvH иУрб диез рх[Ао]У
I wpjJiPVoHAOxodaoV чжзшзвиУжи puhx
тЈРгћ^бовхознж и | охрх[ря]з[з]би <н1ХрУој[р]уз
iBjPHvVjiv 313 з1нзжр6зобд (shhivp *з.з [Ао]зиј
v3HX3m HIJ68XIV и^ннвяхэ[в]ж[о]а | (я
Ч-хэибх m HXHhSPOu w p h иУаззжз ‘зж^рУБоа
^.азнв Ч'Зээ I эоньибохэ р ј [о]з ОЈРнУбззорижзби m гсяхбзж \Р1Чнаобанзз вшзтонибирн
охре 3(ticHBh ^зигћзбт зн ихибоахоз зтвжожоиза V P H H |8 f h P a 3 PE8UPÖX 4X3813 ХЗНЦР1ХНР HTQ
30H3h v ix 3höx зонжуоУ eoavsa чаиузжв опптоц
‘чжзЈНРаоиА чиччяоярхз аи'1чаихззиоЈ[р]ра яжч-зя ZPPy LZS :з(ићи£01шох
рно ххв^рврхзУзби | зјн^ охзоз зонзоррж 'LPPy Z£S :эьови вниыпгэд
spox и зоаз эояонрх Фзхзртир axvqoa оа вцэеохз ШЛХ явхзьои ‘fBdxodxau
опнРжбэУоз и ОЈРнжанион viaxsvoapV оиьохэн эшшихну
и ххиибэх зжзнззхА чУизо xhhshvöpjp хиноби aogAg faoxairy
и нзнрУ m эонэонэзн итриУои [ $ји ажояэнгбих
’I
яжояохззж нрзхиат ижииоби з ярзхизо
vi3 эжч-ин ‘8ivoaHX33hOjfp]pa урзхзч^архзУзби o a f I
Беч, 4. септембар 1766. Литература

Величина плоче: 266x166, Л>. Стојановић, Стари српски записи и
композиције: 258x155 натписи . . . 8528; Д. Давидов, Манастир
Хиландар на бакрорезима . . . 164—168;
Ктиторски запис Д. Медаковић, Манастир Хиландар . . . 23;
Tyv Seyatv [jloü SeSpat Tyv TTEvr/pav, xat N t. Па7та<ттратог>, XapTivep etxovep... И,
xXavOptov pty roxptSyp, xat Säxpua, xat 436—437, № 466.
«TTEvaypov, äXX’ ävTiAaßoü yiov ыр aya0y xai
тар atiyaeip 7tXyp<i)/<Tov: Suvaerat yap xavra wp
7cava0evoüp, A eotcotod ©Еопрутур, ei veüaetp
£Ti jaovov, 7tpop Tyv ejxrjv oixrpav Ta7tetvw(Ttv 6.
1763. CTEUTEiAßpiou 4. I A(a7tavy;): топ Непознат аутор
7tpo7)yov[xsvoi> vtxoXaou ^(eXavSapyvoS;): Христос у еухаристичком путиру
[AvycrOyTi SsCTTOiva, бурутрСоц Оеобыроц sx Беч, око 1770.
ywpap Xivoro7u: Величина плоче: 81x130
Литература Натписи
Д. Давидов, Српска Графика . . . 364, На рубу медаљона: Лзя ес[ьа]жя Хлевя
кат. бр. 143; животный сошедый ся Н[е]б[е] се I Лц1в кто
си>кстя w хлфва сего жив б$де
N t. Паттагттратои, Xdpnvep etxovep... Тор..
II, 434, № 463. Испод композиције: Ек$ситс и оувид'ЬтЕ wkw
влагя Г[о]с[по]дх
Д. Давидов, Српска Графика . . . 374—375,
5. кат. бр. 158, сл. 294.
Псеудэ-Орфелин (Захарија)
Манастир Хиландар — Л1нстырк Хилсндарь
Беч, 1779. 7,
Величина плоче: 540x750, Непознат аутор
композиције: 512x735 Богородица Споручица (Посредница)
Ктиторски записи Беч, око 1770.
ИзОВрЛЖЕНТс с[ва ]ц|£ННЫА ц[л]рСК1А
славсносрвскТА Лавры Хи|лЕН=даря,во с[ва ]той Натпис
атонст^й rop-k, сЈЈцша, храла Еоведе| нТа Лзя спорбчница грФшныхъ ко aoeaS 0[ ы]н8
ПрЕс[в А]ТЫ А Б[0Г0р0]д[и]цЫ, СК ИЗОБраЖЕНТЕАЬ Оей даля анФ зднйх’ рбЦ'к слышати аа
чбдотворнагш 6 а овраза | и т-Ьхя с[ва ]тыхя, сыне ДатТй иже Радостя вын8 анФ п^иносатя
коихя ХраАЫ в’ тоаже ЛЦо]н[а]стыр-к РадоватисА В'Ь’чне ч^езя аене исп^осатя.
находАтс а : Тр8доАЯ и настоАнТсАЯ Литература
всЕЧЕСтнагш тоаже овители ао| нлхл и Д. Давидов, Српска Графика . . . 314,
соворнагш старца, кур АеанасТа, Оврадовича, кат. бр. 157, сл. 293.
Благородный, Г : Отефаня Рожа, неаешя и
житель бгарскж, и Г : ЕрЕта 1и>ановичь
Л1осхополТтя, свои аи | иждивенТааи на тупя
издати, и тоеж с[ва ]т-Ьй обители I за свой 8.
в-Ьчный поаеня даровати возусрсдствовали, Непознат аутор
л>кта 1779. Богородица Умиљенија —
Апту у yxaiv wrapyet ёх тур 'Ispap xat Н IIANAriA TAYKOOIAOYSA
BantXtxyp Movyp SXaßsvo ЕерЈА/тхур Aa- Венеиија, крај XVIII столећа
ßpap тур гч тф dytco opet roü ’'A0covop Величина плоче: 187x247.
eopiaxofAevyp XiXiavSapi övo/paôpEvov sv ф Литература
EÜptaxETai Naop у Е!аобор тур ’Y7c£paytap Д. Давидов, Српска Графика . . . 383,
0EOTOXOU pEra тур 0хт>/ратог>руоп Etxovop тур кат. бр. 181, сл. 319;
аптур Мутрор топ 0 еоС, xal STSpojv хпхХы dytcov N t. Патсасггратот, XapnvEp Etxovep... I, 118,
Eix6v/tov oćrivep vaot eöpeaxovTat eip то апто № 96.
Movaerrypiov xTtapevoi tptXoTOvia/xat
£7ctcrraata топ скпытатог; тур аитур Movyp
povayoC xat yepovrop xvptou ’A0ava/atot>
’OpxaSoßtx бta батсауур tüv evTtpoTaTwv xvptou 9.
STEtpavow Po£a ex тсоХеор / Teyap xat xvpto Непознат аутор
Врета levavvto ёх 7c6Xeop роахоттоХ!ту pe iStxov Крунисање Богородице — 0[вл]таА Тро[н]ца
rove, xoTcov xat / готу pyav 'ûyyxüv еба>0у Etp Венеција, крај XVIII столећа
TU7COVтур аптур aytap Movyp Etp öcpeXetav Величина плоче: 187x247
xat / xpyerv аитур xat Etp pvypooyvov aicovtov Натпис
tüv yoveov Ttov Iva SiSetou атасен тоср / трТЕ с8тя CBHA^TEacTBSioijjiH на н[е]в[е]си,
eücxeßeai xat öp0o8o!potp Xpicrriavotp ScopEav 0[те]ця, слово, и с[ва ]тый д[оу]хя, и сЫ I три
ёv £ t e i 7779. едино с&тя.
142
КАТАЛОГ
Литература 14 А.
Д. Давидов, Срйска Графика . . . 383, Из „Лекаруше“
кат. бр. 182, сл. 320. Света Гора, друга пол. XIX столећа
Друга страна плоче:
10.
Богородица са Христом и светитељима 15.
Беч, почетак XIX столећа Партеније Каравиа
Величина плоче: 350x472 Богородица Одигитрија
Ватопедска „Заклана“
Н IIANAriA ОДНГНТР1А Н
«&ANEPQMENH
Константинопољ, 13. фебруара 1806.
11. Величина плоче: 200x285
Свети Георгије — О АГ10Е ГЕОРПОЕ Займе
Света Гора, почетак XIX столећа nävTwv ©Xißopivcov Y) досра, xai äSixoup.eva>v
Величина плоче: 350x472 Про<тгат1?, xal 7ievo[jl£v« v тро<рг), / £eva)v те
7гарахХ/)<тк;, xai ßaxTYjpia nxpXüv, ’A ctOevouvtwv
Литература ётаахЕфк;, хата /7rovoup.žvcov, < гк£щ ха'i
Није публиковано. Аналогија: атХтЈфи;, xat opepavüv ßoY)0o?, Myjtyjp топ
N t. Патахсттратог), XapnvE? eIxove?... 208, 0 боп/ тоОпф1атог), au птохр^ек; ž/pavTE
№ 217 CTTrEÜcrov, SvcroiTTOvp-EVY) awêaOai rouq SouXodi;
aov. / EN KQNETANTINOYIIOAEI XEIP
ÜAP0ENIOYI0AKHCIOY AQST
12. <p£ßpouapiou 13.
Свети Никола — С[ва ]тын Николай
N t. Патсасттратот, XapTive? eixove?... 124,
Света Гора, око 1810. № 107
16.
13. Свети Никола — О АГЮЕ NIKOAAOS
Непознат аутор Константинопољ, 16. септембар 1807.
Свети Јован Владимир Мироточиви Величина плоче: 250x300
О' 'АГЮ ЕIQANNHE О ВААДШНРОЕ
Венеција, 1774. Стнатура
Величина плоче: 160x220 XEIP ÜAP0ENIOY I0(A)K(H)£(IOY)
1807. £EIITE(M)BPIOY 16.
Натйис
ТО TON XAPITQN XAPITÜNYMON Запис о доцнијем штампању:
КАЕОЕ, / IQANNHE ПАЕНЕ AABANIAE Отворял* А. Рувцов*, 1833 Г. 1юна 24. дня.
KAI ВОУАГАР1АЕ EYEEBHS BASIAEYE, Литература
О 0 AMATOYРГОЕ МЕГAAOMAPTYE, / N t. Патсасттратои, XäpTive«; Eixove?... 277,
O XAPITOBPYTOS, KAI ONTQS №294
MYPOBAHTHE, О BAAAIMHPOE.
N t. Пакастгратог), XaprivE«; Etxovec;... 245, 17.
№263 Партеније Каравиа
Свети Јован Претеча —
О АПОЕ IQANNHE О ПРОАРОМОЕ
14. Константинопољ, око 1810.
Венеција, 1774. Литература
Величина плоче: 135x95 N t. Патсаотратои, XapTivE? EixovEi;... 255,
№ 272
Натйис
ТО TOY BAAAIMHPOYIQANNOY /
ANAKTOE EEITTON EKHNOE. 18.
Литература Партеније Каравиа
N t. Поотаотратог), XapTtve?, EixovE?... 245, Христос у слави
№ 264 Константинопол», око 1810.
143
Стнашура 22.
XEIP riA P0EN foY I0(A)KC(IOY) Партеније Каравиа и Герасим Каравиа
K(A)P(aßEap) Света великомученица Екатерина
Величина плоче: 177 х245 Н АГ1А METAAOMAPTYS AIKATEPINA
Константинопол., 1811.
Није публиковано. Величина плоче: 218x283
Запис
ОРА ДЕ MOI Q 0ЕАТА KAI / TON ТНС
19. MEAAOYSHC ZÜHC / APPABßNA, TO
Партеније Каравиа AAKTIAIAON / ФНМ1 ПАРА TOY
Ваведење Богородице — KYPIOY Д1ДО/МЕЖЖ TH АГ1А.
ТА EISOAIA THS 0EOTOKOY Стнатура
Константинопол., око 1810. XEIP nAP0ENIOY KAI TEPACIMOY.
Сигнатура N t. Патсасттратог’, XapTtvEp sixovep... 379
EN KQNSTANTINOYnOAEI XEIP № 412.
riAP0ENIOY I0AKHXIOY KAPABIA.
Nt. Па7гасттратог>, Харrive? sExovep... 148, 23.
№ 141 Партеније Каравиа и Герасим Каравиа
Свети Елефтерије — О АГЮЕ EAEY0EPIOX
Константинопол., 10. октобра 1811.
20. Ктиторски запис и стнатура
Партеније Каравиа и Герасим Каравиа АФ1ЕРО0Н H nAPOYSA ХААКОГРАФ1А
Свети Георгије — О ATIOS ГЕОРПОХ EIS ТО MONHAPION TOY ATIOY
Еласон, 1811. EAEY0EPIOY EN TH NHSQ NASÜ
Величина плоче: 180x247 KATA TO XQPION ХАГКР1, ДАПАШ
Запис и стнатура ДЕ / TOY TIMIQTATOY KYPIOY
То Tiapov 0aü;ia той iytov ev86E,ov 0EOAOXIOY, YIOY TOY EN MAKAPIA
[хЕуаХорихртироp Геыруюь yeyovEv Eip rrjv TH AHHEI AOIAIMOY MAPKOY, EIS
7ToXtv ßyjpiQTov / sOvapXT)? wv Touvopa Sovop, MNHMOCYNON AIÜNION.
(Tuv ti gvXJjyov aiiToü euvExy), &v та Saxpia HTOYMENEBON/TOS TOY ТЕ
E8ov 6 ptapTvc, ETrsßy / £cp ottou xai oppia cEp ttjv nANOCIOTATOY KYPIOY KAAAINIKOY
7CTf]yil)v xTEivai Tov SpaxovTa xai Xtvrpüvai ty)v BAPBATAKH INA AIANEMHTAI ПАС1
äv0E7tY]v T7]v 0иуатера той Sovou xai тујр TOIS EYCEBOS TIMQCI TON AHON / 1811
eövExrjp / XEIP nAP0ENIOY K(AI) MHNH OKTOBPIOY 10, XEIP
TEPAXIMOY EAAXSQNI0EN 1811. nAP0(E)N(IOY) K(AI) r(E)P(A)S(I)M(OY)
I0AKHSIOI K(A)P(A)B(IA).
N t. Патсаатратог» XapTivEp eExovsp... 210, Литература
№ 218. N t. Патгаатратои, XapTivep sExovep... 232,
№ 252.
21. 24.
Партеније Каравиа и Герасим Каравиа Партеније Каравиа
Св. Модест, св. Никола и св. Харалампије Рођење Богородице —
OI АГЮ1 MOAESTOS, NIKOAAOS KAI H TENNHSH THS 0EOTOKOY
ХАРАААМПОХ Константинопол., 1807.
Константинопол., 1811. Величина плоче: 244 x 300
Запис и стнатура N t. Патохатратои, XapTivEp eExovEp... 146,
AYTH OI IEPA K(AI) CEBACMIA HKQN № 138.
TOY EN АГ1НС ПАТРОС HMÜN
NIKOAAOY EK TIC NYCS ANARX
ONOMAZOMENON EIC TAC CQPAC.
1811. Д1А XEIPOC nAP0ENIOY K(AI) 25.
TEPACIMOY I0AKHSIH K(A)P(A)B(IA). Партеније Каравиа
Успење Богородице —
Литература H KOIMHSH THS 0EOTOKOY
N t. Патсасгтратог), XapTivEp eExovep... 329, Константинопол., око 1810.
№ 366. Величина плоче: 223x289
144
•ижззбр xxphovp hvppVjsöx '9181 ‘dBffHBimx
8181 ^трзд I pxhöVhpiphxöp wemprtix »уиобхзА SOIJdöHJ SOIJV О — alkiđoaj ихэяэ
иээ яУия v 6i4xj[p]h[o]ip ојзз хя©6т|хиха tiBdBlTHBirHX HHdBJirog нэявц
и ‘nViHhsöjoöx ia!i[n]V[ođojo]g vi4A[va]3eön те
pepöao ojPHÖoaxoV|sh хижтзжрбоаБиоз
q.öoj иоязнтер Hox[va]0 oa vönxshvp
I ОЈРНза0»оннзарр0 pöpVhpphx Рноац viq •онвяояиндАн эГид
•лтозт)п^
5oiAyw ixx S x ^ x j doxtarg / хзАхлхц ismp
xcoodsXidj, 5odQ(i лозЛуя ‘xdtixcxnojy / noi^jonkx aöpjpog аћв^рУнррих ярзярц зх[р]н[о]*р avpsej
XXßd3flOA3{)xYß xdxxnxiyiX хлохзз k (xxny vddmvmnj
ЮППО£ 98IX 891 :3hoiru вниьикэд
'9181 ‘dBtfHBiTHx
XHmetvHQ max[va]0 — NÖ3WÄS SOUV, O, ВЯВ1ГХ B H O W B fy
paap0 HiaxfvaJo — SV 88VS SOIJV, O, liBdBl/HBirHX HHdBJirog нэявц
пэпптпц
oe
09PX0ZZ •3KOITli вниьивэд
‘8 1 8 1 ‘dBlTH EirH x dHXDBHBj^
НОЭРЧИЗ ИХЭЯЭ И ВЯВЭ ИХЭЯЭ онвяояиндАи эГид
XPHOW 3 fH H 3D d y
jsmp
•ее aliaÖpVHPPHX зни0РЈРод зрвард зхрн01р зррбзј
vddmDmnj
981х 891 :эьош1 вниьинэд
'99У 4Sf '9181 ‘dBHHBifHx
‘L£f "‘53ЛОХ13 iSMidxx ‘ftoixdxaxiixjj -X{vj xdi\3 и яэяод
‘- Il '1ГЭ ‘l9\ — Dnneadodxvg dh hBdBtfHBimx HHdBJirog нэявц
dDÖHDvnx dnmoDHDjx ‘аоУиавђ' 6Z
DdXmDdamnjf
•«aopapjj
издУнр stiedotvoHÖJb ијри phoöoöjj :q Ахиад •OHBHOXHirgXu эГид
sipohjAö sa КРРБЧ.Ј q.6oj ионзноор H0x[wa]3 sa
• ismp • Vhppix aöpjpos арзарц xphovp чррбзй
nddmmtnj HliHhgêoöx шћ[иУодоЈО]д viax[va3])öu sspöam
■(Soa)(oqy(1 baodo aoiAx 00x ftoidxÂxyix Goi DdiimDHino n ОППО£
5>(хлогЈ bxnkxi ЪЬл. Moxiitpvxnx tiQXxdxX/ охухХз iLZX 803 :3hOiru вниьинэд
Ьгозуюхд MOfjdaj мохпх лтох лтозтЈа^ '9181 ‘dBHHBiTHX
noxox Sodxxii nox (li3/ß(jLMXxdxit) ao'Xdxd3it BtiHhAdafodg BliHHodojog
Afo^Jds^ л«х nox x ^ x 3 aoiAx nox лтохзд (л tixny üBdBlTHBirHX HHdBJirog нэявц
pVoj
83
•/,181 ‘böpVhjphx b6 i4X3phpw wöoj нояэноер
H0x[va]Q |х1Р]|нзяиУжн ‘зжоЈразз6з0 вд[р]“ц
РНО31РИ0 pti[x]« и 0JPH33Ö33 |врзхихч.язойп
ИРи0а[эи]изихбр 1ЧЯВР0 0ЈРХ[иа]з PHOHI UI0 'OHBfloxHirgAu эГид
ПЭЩЮ£ аћздрУнррих HHÖPJPog зрзврц axPHOiv зррбзј
vdiimDHittD
s (Jpix3Ph«vp HiHPJXHJKjrtiao чйрУнзрих
жазздзз адр^ p showi0 и1ан[ав]У[о]и[з]0п 093 X У81 :8hoiru вниьинэд
1азз0)з хи[о]зз[и]ив1х0р p РЯЗР0 Hi4x[va ]0 '9181 ‘dBHHBiTHX
njnnmDj-f BaodBHHBHHx BtiHirodojog
nBdBiniBirHX HHdBJirog хгэявц
Oes X 00У :3hoiru вниьивэд ’LZ
‘Z.I81 ‘эГинд Bxododu яэ хияэ ияэАд
ноэмиэ ихэяэ и вявэ ихэяэ
hadowoHdah яонявц fadl/Hy
oHBHoxHirgAu эГид
те
ZLZX 9Ц :3hoiru внииинэд
"9181 ‘чгоионихнвхэнох
OI3MHWI1MV — зшшихну
'913 и S\Z бх BHHBdBX 3fHH3xdBy
‘803 ■"53ЛОХ13 SsMxdxx ‘aoxxdxoxuxjj ‘хд ‘91
:иеи«ня X нэчгявГдо явясоии^д
•онвяояиндАп эГид
'9181 s îöpVhpphx ■£9I äNf
sp )3pq SHHdpjpos axPHOtv зррвзј ‘/$1 •"Ьзлохзз SaMxdyx ‘aoxxdxDxuxu -x^
vd6mDHin£) Dd/Zmvdamnif
JO IT V IV M
Литература AEEnOTEIAS TOY KYPIOY HMQN

Д. Давидов, Манастир Хиландар IHEOY XPIETOY / ATIAS0EN KAI
на бакрорезима . . . 168, сл. 13; KA0IEPQ0EN (YnO THE XAPITQS TOY
N t. Патохсттратои, Xaprtve? eixove?... И, 438, IIANAri)OY KAI ZQAPXIKOY
№ 467. nNEYMATOS (доле) O nAPÜN
ЕП1ТАФЮЕ ЕХАРАХ0Н AIA
EYNAPOMHS KAI AAIIANHS BENIAMIN
34. MONAXOY XEIP AE ITNATIOY
Непознат аутор IEPOMONAXOY AQMB EIE АГКЖ
Преображење Христово и манастир OPOS K(A)P(YAI)S.
Пантократор — Литература
H MONH ITANTOKPATOPOX M. ©Eoâpyj, ’AvTipiTjvfTia Eeva, a. ppL. eEx. 8.
Света Гора, око 1830. T. KXe6ji.ßpoTo<;, Mytilena Sacra, B. a. 132.
Величина плоче: 405x528 N t . Патохеггратои, XdpTivE c, ecxovec;... 553,
Запис № 591.
(H) IEPA AYTH KE IlANS(E)IlTOS
EIKQN THE 0EIA S МЕТАМОРФОЕЕПЕ
TOY KYPIOY ПАКГОКРАТОРОЕ 37.
0EOY / EXAAKOXAPAX0H AI(A) Игњатије јеромонах
EYNAPOMHS KAI EEOAQN THE Сабор светих апостола Петра и Павла
BAEIAIKHS TAYTHS MONHE Н EYNAEH TQN ДОДЕКА АПОЕТОМЖ
ЕШТРОШКНЕ TQN OEIOTATQN E(N) Света Гора, 1843.
MONA/XOIS KYPIQN AIONYSIOY ТЕ Величина композиције: 535 х425
KE EY0IMIOY.
Литература Није публиковано.
P. Mylonas, A th o s 104— 105:
Nr. Па7га<ттр(хтог), Xaprivsi; eixove?... 446,
№ 478. 38.
Дванаестоделна икона
35. Хиландар, око 1850.
Преображење Христово и манастир Није публиковано.
Пантократор — H. MONH
ПАГЧТОКРАТОРОЕ
Света Гора, 1844. 39.
Величина плоче: 313 х396 Јован Калдис Хиландарац
Запис Свети Василије — О АПОЕ BAEIAEIOE
H IEPA AYTH KAI ПАЫЕЕПТОС EIKÜN Хиландар, 1866.
ТНС 0EIAC МЕТАМОРФОЕЕПС TOY Величина плоче: 220 х273
KYPIOY nANTOKPATOPOC 0EOY /
HMQN EKAAKOXAPAX0H AIA Запис
SYNAPOMHC KAI EEOAON TOY XEIP IQANNOY 1866. на сватой гор*
IIANOEIOAOrmTATOY ATIOY аеонекой | стараго хннсндарекаго обцј. житеинаго
APXIMANAPITOY TOY THE AYTHE жонастнрА.
MONHS / KYPIOY KYPIOY MEAETIOY Литература
KASTSOPANOY EK KYAQNIQN TO N t. Пагохотратог), XdpTivE? eixovEс,... 199,
AQMA ETEI OEYPOYAPIOY А’ EE № 204.
ATIOY OPOYE.
Nt. Паттасттратои, XdpTive<; ecxovec... 448, 40.
№ 479. Јован Калдис
Богородица Геронтиса —
H nA N A riA H TEPONTIEEA
36. Света Гора, 1869.
Итњатије јеромонах Величина плоче: 170x240
Антиминс — ANTIMHNEIO Запис
Kapeja, 1842. Аитт) т] Oaufxarovpyo? Eixcliv ттј? ©eotoxov
Величина плоче: 530x430 UTcdp-/£i Tcapd rvj (lovvj той nav/тохраторое;
Запис и сигнатура 6voji.aô[i.ev7] naXai60ev TepovTioav epćcpOec
0YSIASTHPION 0EION KAI IEPON TOY Поте херт / Парос Ttöv Kovpadpoov ev то
TEAEIE0AI ЕП AYTQ / THN 0EIAN срреатс тБтгхрХо0£1? Еi? el; auTÜv ävE/opcaav
M YETArOriAN EN nANTI ТОПО THE / Мета бе етес: 80: ndXiv IjX0ov aoTot
146
КАТАЛОГ
’Aviyayov raÜTTjV xe cr/jv toi ? / MONAXOIC 44.

ev т?ј MONH ArOYaw / X(EI)P m(ANNOY) Непознат аутор
1869. Свети Сава и свети Симеон
Литература Величина плоче: 183x283
Nr. ITairaffTparov, XapnvE? eixove?... II, 448,
№ 480. Натписи
Овраз прес[вА]тыА в[огоро]д[и]цы Тровручици
с[в а ]тый Савка а с[вАтн]т[ф к сервзски
пре[по]д[овнын] С имеон а ц[а]рк сврвскш
41.
Непознат аутор Није публиковано.
Свети Никола са житијем
0 А Г Ю 2 N IK O A A O S M E Z K H N E Z
B IO Y K A I 0 A Y M A T Q N 45.
Венеција, средина X I X столећа Непознат аутор
Величина плоче: 516x706, Свети Никола
композиције: 486x655 Хиландар, средина XIX столећа
Натписи сцена из житија Величина плоче: 94x126
'О "Ayio? Êiporovetrai 'IfipoSiaxovo? Натписи
'О "Ayto? гррифе ra apyüpia ev ты Осхы О АГЮЕ NTKOAAOE с[в а ]ты Хр[истовх]
A ia 1 % етпхХу)<1Еы? той ’Ayiou 7tapa топ Николай
Nauro« yEvopivyj? Г aX^w]? тvj? 0aXa<y<r/)?
'О "Аую ? уароточЕиои ’ApyiEpEÜ? Није публиковано.
'O "Аую? xaraSixaêrai ei? (pyXaxVjv
’O "Ayio? (TWTplßEi та ЕЕбыХа
'O "Аую? eXevÖEptovEi топ? KaraSixov? 46.
'O "Ayio? poauêt rov ” Apiov Непознат аутор
'O ’’Ayio? нкрвгј х а т ’ Žvap ты BaaiXEi Сабор светих арханђела
'O "Ayio? ы<р0У) х а т ’ ovap ты ’IXapuo Хиландар, средина XIX столећа
'EÊTaôvrai oi TpEi? xaraSixoi ото топ BaoiXsw? Величина плоче: 94x126
01 TpEi? xaraSixoi Trpooćpôvrai ei? tov "Ayiov
'H 7tov7)pia топ Saipovo? Није публиковано.
'H ex ОаХааат)? аытт)рСа топ Bvâvriou
’H xoipiQui? топ ’Aytoi)
P . M . M ylonas, A t h o s ___174, № 75: Непознат аутор
N t . Паттаатрато«, XapnvE? Eixove?... I , 274, Богородица Тројеручица
№ 292. Хиландар, око 1860.
Величина плоче: 97 х 145
Натписи
Мр Oy INC XČ
42.
Партеније Каравиа Запис
Свети Спиридон — О АГЮ2 SIIYPIAQN Истиное изовражение Чудотворь|наго ювраза
Константинопол», 1811. Прес[ва ]ты а Е[огоро]д[и]цы Троервчици | а ж в
Величина плоче: 178 х248, ТмеетсА в Горе аеонской в монастыре
композиције: 115 X192 Хиаендарском ДамасккТнВ р8ку Тсцеаи.
Литература Литература
N t . Патохсггратои, XapnvE? eixove?... I, 291,
№ 312. Није публиковано.
48.
43. Непознат аутор
Непознат аутор Свети Георгије са изгледом
Св. Георгије и св. Димитрије манастира Зографа
Хиландар, око 1850. Хиландар, око 1860.
Натписи
Натписи с[в а ]тый веа[ико]м[оу]ч[с]ник гешргТй
св: теории О АГЮ£ ГЕОРГЮХ — м[о]на[с]тирх зографх
св: димитрТи О АГЮЕ ДНМНТРЮЕ Величина плоче: 268 х404
147
49. 54.
Непсзнат аутор Непознат аутор
Богородица са Христом, св. Георгије Свети архиђакон Стефан
и манастир 3ограф и свети Јован Претеча
Хиландар, око 1860. Хиландар, друга половина XIX столећа
Величина плоче: 404x268 Величина плоче: 277x216
55.
50.
Богородица скоропослушница Дохијарска
Свети Сава и свети Симеон
и Богородица Тројеручица Хиландарска
Натписи Натписи
Овраз’ прес[в а ]т ы а Е[огоро]д[и]цы троЕручици: швраз’ прес[вА]тыА в[огоро]д[и]цы
ш негоже выстк исцФ ленТе рУки шрезаныа: скоропослУшны а с[в а ]т ы а ОБИТЕЛИ дУхоАрски а
G: Тшанна ДалмекТна. с[в а ]тый лс[она]стырк дУхоАрх we раз*
Овразк арх?сп[ис]копа’ Саввы | гнрваго новаго | Прес[в a ]tki а Е[огороди]цы троерУчицы
чудотворца I зелии | сЕрвскТл | хиландарск?А | ш неаже еыстк с. исцсленТе рУкн далмекнна
овйтели I ктитор*. овретаетсА во обители с: хТландарской
Овраз* I прпдв. I Силиижа | новаго, сервской во с горе аеон*.
л(\грот6|чца перваго | царА | зелыи | Није публиковано.
cepBCKiA I хил[ан]дарск1л обггели | ктито|рх.
л«[ана]ст[и]ра ХТландарскаго |с[в А ]та л *
церковь
51.
Непознат аутор II ДЕО
Богородица са Христом
56.
Партеније из Еласона
Богородица Одигитрија
Запис Н n A N A riA ОДНГНТР1А
С1 а Ео[го]род1[чи]на штанва рУскаго: скита. Света Гора, 1779.
Величина‘композиције: 215x300 (обрезано)
Записи
с?а’ икона изовразисА | прес[вА]тыа
52.
Непознат аутор Б[огоро]д[и]цы во с[в а ]той гор-k ади>|на
иждиве' н Те/и * прпдов-к^шагш и всчеснагш
Свети Никола и свети Харалампије
архилм|ндрита гспдна Карлаали афод.
Величина плоче: 216x277 ЕХАЛКОХАРАХ0НН ПАРОУСА
EIKQN/EN ТО AHONYMO OPEI TOY
Натписи A0ONOC Д1A ESO/AON TOY
С[в а ]тый Николаи чУдотворецк. nANOClOTATOY APXIMANAPITOY
С[в а ]тый ХаралалшТа чудотворца. KYPIOY KYPIOY / ВАРЛААМ AIA
XEIPOC AE ПАРО/ENIOY MONAXOY
Није публиковано. ES EAACCONOZ / A T O 0.
Д. Давидов, Српска Графика . . . 377,
53. кат. бр. 164, сл. 299;
Непознат аутор N t . Патохсттратог), XapTivBp eixove?... I , 123,
Богородица Умиљенија № 106.
Запис 57.
УПЕРАПА 0ЕОТОКЕ SOSON НМАС. Партеније из Еласона
Свети Георгије са сценама из житија
Литература О АГЮ £ ГЕ0РГГО2 ME EKHNEE TOY
N t. Постсаатроотои, Xaprive? eixove?... I, 119, BIOY t o y
№ 99. Света Гора, 1779.
148
КАТАЛОГ
Реплика бакрореза рађеног за цркву 60.

св. Георгија у Пешти 1701. године Теофилакт монах
(Упор. Д. Давидов, Српска Графика . .. 337, Свети Никола — манастир Григоријат
кат. бр. 102, сл. 177). АГЮЕ NIKOAAOE — MONH
Величина композиције: 327x443 TPHTOPIOY
(обрезано, оштећено) Света Гора, 1819.
Запис Величина композиције: 290x403
EN TH MON(H TH IEPA TO)N IBHPQN Запис
ТН КАТА TON A0ONA ОРОЕ KEIMENH ATOYCI AOPON TH MONH
ЕХААКОХАРАХ0Н Н ПАРОУСА EIKQN TPHTOPIOY О IOANNHE TOY
TOY А0АОФОРОУ TOY XPISTOY IOPAANOY TONOC CHN TH CYZYTO
ГЕОРГЮУ / AIA XEIP(OE) MONAXOY EAYTOY nAAACITZA / TAYTHN
nAP0ENIOY TOY ES EAAEEONOE TO EYAABOE THN Е1КОИОГРАФ1АИ ТО
ГЕИОЕ EAKONTOE УПЕР OY ПРОЕ IEPAPXH KAI 0EIO NIKOAAO об?
0EON ПАИТЕЕ MEMNHE0E EY PEIN / отефоЕ. 0ео? TPIAC Н ПАИАПА.
AOEEIN ON EN BIO HMAPTEN, EN ЕХААКОГРАФУ О ПАРОЙ ТУПОС AIA
OPA ETAEEOE TON KPINOMENON EN XEIPOC ©ЕОФУААКТОУ M(ONAXOY).
TO ,афо6’ KATA MHNA AYTOYETOY KH.
Р. M. Mylonas, Athos . . . 172, № 74.
Nr. Патса<ттратог>, XapTive? stxove;... 206,
№ 212.
61.
Никола зограф са Хиоса
58.
Распеће Христово — H ETAYPOEH
Балдахин Богородичиног гроба
Величина композиције: 227x319
ТО KOYBOYKAIO TOY nANATIOY
ТАФОУ ,аопа (1811). Запис
Величина плоче; 274x396 EwrypLav Eipyaoa) ev рхстср ту? уу? Хрктте / о
Запис 0б6? im aravpoü та? aypavTov? gov yet(pa?)
Ф1Хот1(аы S<x7i:avy топ осноХоуиотатоп хпр šÊTEiva? e/7uawayü)v 7iavTa та s6vy xpäôvTa
тгрохотог) ауготасргтог», аола. Kopie / S6£a goi 1819. / ’E/aXxoyapaÔy /
тохра vixoXaov jlov / ^wypdcpoo eL?
xcjüv/ crravTyvouTtoXy.
Као бр. 57 (стр. 535, № 568).
N t. Патохатратогу XapTive? eLxove?... I, 71,
59. № 32
Антонио Ђовани Ђулијани (A. G. Guliani)
Манастир Дохијар
H MONH AOXEIAPIOY 62.
Венеција, 25. јул 1819. Кирило монах
Величина композиције: 509 х667 Манастир Ставроникита
Запис H MONH ETAYPONIKHTA
'Н тохройста Nea ELxovoypatpLa ry? 'lepät; Света Гора, 1832.
EeßaapLa? BaatXixy? xaL narpiapyixy? / Величина композиције: 296x380
Movy? той AoÊiapLow тур ev ш 'AyiojvopiM Запис
” Opei XEt(A£Vy?, in ' ovopan Tl[J.ü)[Jl£Vy? / TÜV AYTH Н MONH ЕХААКОХАРАХ0Н
na(A(XEyi(TTwv Taipiapytöv MiyayX xaL ГaßptyX, AIA A(A)nANH(E) TOY ТЕ
ё^аХхоуаpdyöy SLe ^ oScov [liv, / twv nANOClOTATOY nPOHTOYMENOY
navoaiwTaTCdv ayLcov npoyyoupievoiv xaL KYPIOY MAKAPIOY KE KYPIOY
’EniTpoTTOiv ту? айту? Movy?, K v / /piov ИЕОФУТОУ TON EniTPOnON AOAB.
Neocpитогу x«L Kvpiov QeoSoaiov. A m cnrvSpojAyp auyouarou 9. уsip KvpiX[X]8.
бе, топ Памоакотатон ev / Tepofrovdyoi?
KvpLou AaviyX, топ xaL Вур.атар1 ту? айту? Литература
Movyp, 6nсо? SiavepiyTat / Scopedv an&ai toi? Као бр. 61 (II, 477, № 507).
X*pw eöXaßeLa? 7ipocjEpyo[j.evo[.? Простхгл/ута1?
’Op0oS6L;oi? Xpiaria/voi?, e L? aiomov aÜT&v
(xvypoairvov. ,aa>i6’ 1819 BEverLa. ev MyvL 63.
TovXLou 25. Непознат аутор
’laxxwy? ’Avtgjviq? ZovXLavy? eyapaÊ Свети Георгије — манастир Ксенофон
BevETia. О АГЮЕ ГЕОРПОЕ — H MONH
Литература HENO®ONTOS
P. M. Mylonas, Athos . . . 120— 121, Света Гора, 1833.
№ 48—49; Величина композиције: 282x368
149
Заиис 66.
ДПРСЖ TOY IEPOY KOINOBIOY TOY Данило јеромонах
ЕЕЖЗФООТОС ЕХАРАХ0Н ДЕ EN Свети Трифун — О АПОЕ TPY®ON
ETEI 1833. Света Гора, 1836.
Литература Величина композиције: 295 х370
Као бр. 61 (II, 479, № 509). Запис
AAnANH ПАГКРАТЮУ MONAXOY —
1836 — XEIP AANIHA EIC AHON ОРОС.
64.
Као бр. 61 (I, 295, № 318).
Свети Георгије — О АГ10Е ГЕОРПОЕ
Величина композиције: 298 x360
Запис
A(A)n(A)N(H) n(OP)<t>(Y)P(I)OY
I(EP0)M(0)N(A)X(0Y) XE(I)P 67.
K(Y)P(I)A(AOY) 1834. Непознат московски гравер
Манастир Есфигмен
Литература ТО MOftCTHPION TOY E£ФIГMENOY
Као 5p. 61 (I, 212, № 221). Москва, 1850.
Записи
65.
Непознат аутор Н 0EIA IEPA BACIAIKH KAI
ПАТР1АРХ1КН MONH TOY
Манастир Зограф — H MONH ZÜTPAOOY
Света Гора, 1843. ESФIГMENOY EN TO ATIONYMO OPEI
Величина композиције: 683x514 TOY A0ONOE
видх царской и патрТаршЕЙ овитсаи
Запис находяшсйса на светой афонской гор-k и
Ейдх йай йзитражЕнТс сх западной страни називаелюй есфига1внскою
стго гсюрпЕвскаги» зшграфскагш аш стырА AYTH Н THE TOY EOTHPOE
построЕнагт псрвоначаакно TpsaiA ANAAHTEOE MONH ANHTEP0H
Едино8тр6вныа1и врат1Аа!и вед 8цјили naćaiA ПАРА тгјр BtxaOlaar^ 'Ayiap novXyEpiap ’Ev
свое ui ТбстинТана всаикагш вх са'кдствТе aüryi SieXap/J/av xal ttoXXol tä>v 'Aylcov
гавиьшенсА чудотворной храаювой T kwhki, Ttarepcnv sE, a>v xai о ÖEiop ’Avramop 6
’вфв вх aal год8: исправаЕннос на конецх 7CEt(j£poxol* то ’AyysXixov Еугцаа Xaßwv ev
ста ран Teat х вселен скаги> патрТаршагш престола аитт) Xoll ev тоХХоср ereai aoxyaap KapsyevETO
Ярх?а1андрита ’ЯнатоаТа пострйжника Оегш же reXop £Lp Paxjoiav 8i’ ашжаХифЕсор ттјр /
aifiacTK ipA посаужйвшагш вх старости а^тх A eottoivtjp 0 £ otoxov , ävTjyeipE TT)v ev
своих й при росойско — иашсраторской KioßlaTepav Xaupav. ’EyaXxoya рауОу ev
/ниссТй вх ГрсцТи, сх ашаи, по awair, годх. Mociya ’Ev ”Etei Eamjpup 1850 iva 8iavepa]TE
ПРОЕОТ1С АПО TOY AYTIKOY TOLp ev aurfj eurepyop-evoip TtpoaxvvyTaip.
MEPOYC ТНС EN ТО A0ONIIEPAC Гридорована вх /Иоскв^к вх 1850®'« году отх
MONHC TOY ZOrPA<DOY ТНС р.х. дая раздачи приходяфилЕХ во онай
EIIONOMATI TOY AHOY покаоникаа!Х
МЕГAAOMAPTYPOE TEOPHOY
TIMOMENHE / KTHE0EICHC YIIO
Р. M. Mylonas, Athos . . . 168, № 72
TON TPION AYTАДЕAOON KAI
A norO N O N TOY METAAOY
IOYETINIANOY EN ETEICOTHPIO 1011
OTE KAI H ТНС TOY
METAAOMAPTYPOC 0AYMATOYPTOY
EIKONOC ЕМФА/NHCIC ETENETO 68.
ЕХАЛКОГРАФН ЕП1ДЮР0О0Е1СА Непознат аутор
Д1А CnOYAHC KAI AAnANHC TOY Свети Сава са светим оцима атоским
nANOCIOTATOY APXIMANAPITOY Манастир Хиландар, око 1860.
TOY OIKOYMENIKOY nATPIAPXIKOY Величина листа: 444x662
0PONOY KYPIOY ANATOAIOY / TOY (обрезано, оштећено)
EK THE AYTHE MONHE
IEPATEYCANTOC KAI ПАРА TH EN Записи
ЕЛЛАД1 AYTOKPATOPIKH POEEIKH СВАТКИ1 шцы во с в а т 8ю адонскбю Г0 р8
ПРЕЕ BEI А АПО TOY 1838 MEXPI TOY П0 СТИКШНХСА.
1843 ETOYE EN A0HNAE. OI АГЮ1 nANTES AEKHEANTEE OI EN
TO(l) АГЮ(0 OP(E)I
150
КАТАЛОГ
69. ТО 0AYMA THE riANAriAE KAI О

Непознат аутор АГЮЕ A0ANAEIOE
Свети Харалампије Велика Лавра, 1873.
tf ый харллалнйн — О АГЮЕ ХАРАААМПОЕ Величина листа: 270x370
Манастир Хиландар, око 1860.
Величина композиције: 272x366; Натпис
листа: 320x407 ТО 0AYMA THE riANAriAE — О
АГЮЕ A0ANACIOC — О EN ТО A0Q,
Литература xai xriTtop MeyiaTY)? Aaupa?
N t . Поотаелратои, XapTivg? sixöve?.. . I, 297
№ 321 Запис
ЕХААКОХАРАХ0Н Д1А XEIPOE
AAMAEKHNOYIEPOAIAKONOY
AAYPIQTOY, 1873.
70.
Непознат аутор Литература
Сабор светих арханђела Као бр. 69 (II, 409, № 436).
H SYNASH TON APXANTEAQN KAI
SKHNE2 0AYMATON
Света Гора, 2. нэвембра 1861.
Величина композиције: 303 х393 1Ъ.
Запис Непознат аутор
H IIAPOYCA ХАЛКОГРАФ1А TON Свети Јован Владимир Мироточиви
©AYMATOYPraN АРХАГГЕЛПЫ TON О АГЮЕ IQANNHE О ВАААНМНРОЕ
EN ТО АГЮ ОРЕ1 TOY A0ÜNOC О MYPOBAYTHE
EYPIEKOMENHC MONHC TOY еты Јимннх владилшрх лнгроточЕЦХ
AOXIAPIOY 1861 / EN MHN1 Света Гора, 1868.
NOEMBPIOY 2. Величина листа: 480x710
(обрезано, оштећено)
Напомена
71. Копија истоименог бакрореза Христофора
Партеније Закинтос Жефарсвића из 1742'. Упор. Д. Давидов,
Богородица Икономиса, Срйска Графика . . . 259,
манастир Велика Лавра кат. бр. 32, сл. 34 и 35.
и чуда светог Атанасија
H ÜANAriA H OIKONOMI22A, H MONH
М ЕП2ТН2 AAYPA2 KAI 2K HNE2 АПО
ТО BIO TOY AHOY A0ANAEIOY
Света Гора, 8. јула 1868. 74.
Величина композиције: 495 х 700, Непознат аутор
листа: 560x810 Успење Богородице —
H KOIMHEH THE 0EOTOKOY
Запис Венеција, 1787.
ЕХААКОХАРАХ0Н TON OIAOXPHXTON Величина листа: 666x462 (оштећено)
XAPIN / О ©EIOS OYTOC K(AI)
CEBACMIOC TYÜOC / THC Запис
riANTANACCHC MHTPOnAP0ENOY На икони доле:
KOPHC / KAI TOY MEriCTOY ПАТРОС Аътт) г) Eixiüv iyabioyaipa.-/ß-t] бкх агп/брортјг; той
A0ANACIOY / ФОЕТНРОС AAMITPOY TtavoaMorarou 7rpoToavyyeXXov xup Xpvaavöov
TOY EN A0Q TO OPEI / K(AI) äytoracpiroD S octoxvy]<; бе топ етрхотато« Kvptou
KTITOPOC AAYPAC ТЕ THC X /X p 7 )OTOw хлб jrtoplov A o££t £t] x a i Пархмтоб
IIEPKDHMOY И HN H K PATAI A XEIP aqxEptaÖY) бе т й 7tavaywo x a i 0Eop.y;Toptxü
СКЕПО! THC I1AP0ENOY / K(AI) Tacfxo £ц (xv7](i6atrvov tćov yovewv аптоп
CYMBOH0OI EYNAPOMH ,аф7г'С ’Ev B evetliz.
OIAOXPICTON / EIC AnAETON
KAYXHMA K(AI) COTHPIAN / TENOYC
Као бр. 69 (I, 157, № 155).
TE IIANTOC EYCEBQN XPICTONYMQN
/ EN ETEI: 1868: IOYAIOY 8 ’EN АГШ
OPEI.
Као бр. 69 (И, 404—406, № 433). Дионисије монах
Манастир свете Анастасије Фармаколитрије
H MONH THE АГ1А2 ANASTASIAS
72. THE ФАРМАКОАУТР1АЕ
Дамаскин јерођакон Kapeja, 15. октобар 1893.
Богородичино чудо и свети Атанасије Величина композиције: 420 x 560
151
Заиис 76.
H riAPOYSA EIKQN THZ IEPAZ Непознат аутор
MONHZ THZ A riA Z Свети Сава и свети Симеон
МЕГAAOM(APTYPOZ) ANAZTAZIAZ Солун, око 1930.
THZ OAPMAKOAYTPIAZ Литографија, величина листа: 320 x 440
EXAAKOXAPAX0H Д1А ZYNAPOMHZ Натпис
TON /EN AYTH nPOIZTAMENQN Ускликнимо с љубављу / светитељу Сави
ПАТЕРПЫ KAI AAIIANHZ TOY EK TOY
TENIKOY TAMIOY AYTHZ INA Записи
AßPEAN XAPIZHTAITOIZ EYZEBEZI П росветители и научитсли сервски, ктиторы
XPIZTIANOIZ. Доле: серЕскагш на Св. Д онской ГорЕ ло»истырА|
EXAAKOXAPAX0H AIA XEIPOZ XHdeHAdpid| Св. CdBBd, первый dpxitn.
AIONYZIOY MONAXOY ССрБСКЖ
ZTAMIIAAOPOY EIZ KAPEAZ AHOY Св. G k /hewhz, лкроточивый, Bz dtipE
OPOYZ A0O(NOZ) TH 15 OKTÜBPIOY Њ /HdHid царь сервскж
1893. Издао: Балкански уметнички салон у
Солуну.
Литература KddrocdOBEHHCdi rttdii. ХииЕндарл«.
SUMMARY
Mount Athos, the Holy Mountain, the most exalted shrine of the Orthodox reli
gion, and Chalcidice, a peninsula formerly difficult of access, were also protected
by the strict rules of monastic life and were not sufficiently known to Europe and
particularly Western Europe during their golden Mediaeval era. The popularity of
Mount Athos began to develop noticeably only after the 16th century and espe
cially after the 17th century when geographical maps of the Balkan Peninsula and
the Aegean archipelagos appeared in West European countries, together with
graphical pictorial maps of Athos, showing the exotic existing monasteries, hermit
ages and cells for monks living in isolation, all set in stylized craggy scenery. These
pictorial maps were exceptionally interesting, topographically imprecise composi
tions, showing the whole of the peninsula or parts of it, but without the individual
monasteries. Graphic panoramas of Athos, rather similar to large-scale geographi
cal maps were made by engravers in copper in West European workshops, while
wood engravings were made by anonymous monks on the Holy Mountain. These
early pictorial maps were intended to introduce the Holy Mountain to the world.
From this time onwards the pictures of Athos attracted the attention and awoke
the interest of educated people and members of the Orthodox Church, who, owing
to the large numbers of copies printed began to visit the peninsula more and more
frequently.
The first known picture of the Holy Mountain dates back to the 16th century.
The French engraver Pierre Belon du Mans made the first engraving entitled Le
Mont Athos in 1553, following it in the same year with a geographical map showing
the peninsula of Athos with signs to indicate the individual monasteries. A century
later an anonymous Venetian craftsman created a copper engraving The Holy
Mountain with detailed notes in Greek, Latin and the Serbian version of Church
Slavonic. There are no copper plates for these engravings.
*
It was in the 18th century that the monasteries on the Holy Mountain began to
show more interest in copper engraving. At that time the monks of Athos often
travelled to the Serbian, Bulgarian and Greek lands which were then under Tur
kish rule, but also visited more distant lands, Russia, Georgia and Palestine. At
that time it was reported that there were on Athos a great number of pilgrims and
other religious visitors, but there were also many learned enthusiasts and students
of the Athos antiquities. The Russian Ivan Grigorovič Barski, the Bulgarian Father
Paisij and the Serbs Pavle Julinac, Jovan Rajić and Dositej Obradović all stayed
at Chilandar. Wealthy men from the Balkans and from the Diocese of Karlovac
often visited the Holy Mountain. Lively constructional and artistic activities de
veloped thanks to donors and to voluntary contributions. That was a time of build
ing and decorating at Chilandar: new wings were added to the main building and
several chapels, all of which inspired fresco work and icon painting.
It was in the 18th century that the Chilandar monks showed special feeling for
copper engraving, surpassing all the other Athos monasteries in this art form. This
came about owing to the strong spiritual ties with the Diocese of Karlovac which
153
sent Chilandar copper plate icons and prints of the monasteries in Fruška Gora
and other places, works by Hristofor Žefarović and other artists, including Tomas
Mesmer and Zaharija Orfelin.
The presence of Russian graphics is remarkable in the Panteleimon monastery
and also at Chilandar. These works introduced the influence of “Orthodox
Baroque” which was to have a refreshing effect on the deeply-rooted traditionalism
of Athos. This influence became more and more evident, and spread through the
Russian religious books (decorated with engraved illustrations) adopted by the
Chilandar choirs. Chilandar then received an engraved copper plate and some
impressions on cloth from St. Petersbourg — their own copper plate antimins.
This is a West European Baroque composition of the kind that had been accepted
from the second half of the 17th century by the Russian Church. This composition
was skillfully transferred from the antimins in the Alexandro-Nevsky monastery by
the engraver Aleksei Zubov, a pupil of the Dutch master Peter Picart, who had
the first copper engraving workshop in the Russian capital. The basic iconographic
motif of the Chilandar Zubov’s antimins is the well known composition “Entomb
ment” which has been enhanced by appropriate additions: four miniatures portray
ing evangelists and two vertically set decorative frames with objects appertaining
to the sufferings of Christ.
Here it must be noted that Hristofor Žefarović visited the Holy Mountain during
a pilgrimage to Jerusalem, after a short stay at Thessalonica. It is not certain that
he was at Chilandar, but there is no doubt that he sojourned at Karyes. Upon his
return to Vienna in 1748 he engraved and printed Our Lady “Dostojno jest” in
accordance with the ancient lithurgical icon of the same name on the Altar of the
Karyes Protat Church and it was there that he found the iconographic solution for
his own engraving. Beside this, the Chilandar library keeps (in a copy of
Zefarović’s Jerusalem, the subsequently bound and only known engraving of large
dimmensions The Church o f the Resurrection and the Patriarchate in Jerusalem,
which was made by Žefarović in Vienna in 1749, but whose matrix has not been
preserved. However, it is more important to point out the Chilandar plate St.
John Vladimir Mirolytos of which new impressions have been included in this col
lection. This is a copper work in relief, a full length portrait of St. John Vladimir,
an almost exact copy of his portrait in Žefarović’s Stemmatography. There is a
second plate accompanying this, a much smaller one with the composition Sar
cophagus with the Body o f St. John Vladimir. Both these engravings have Greek
titles and were intended for a life of the Ruler Saint of Zeta.
The first known print of Chilandar monastery was engraved in 1743 in Vienna.
Its author was Gustav A. Müller. It is necessary for the sake of the cultural history
of Chilandar to point out that this work in copper engraving was ordered by Jovan
Georgijević, the Archdeacon of Peć who was then residing at Sremski Karlovci at
the court of Arsenije IV Jovanović Šakabenta. The original plate has not been
preserved but only half of a graphic page with a long note by the donor is known
to exist. It is a fortunate circumstance that the same engraving was re-cut in 1757
in Moscow through the hard work and devotion of Jelisej Radionović, the head of
the monastery at Peć. The plate of the Moscow copper engraving at Chilandar has
been preserved and a new impression has been included in the collection. There
can be no doubt that the basic theme for the composition of the Chilandar engrav
ing came from Jovan Georgijević, which suggests that the Moscow variant of 1757
was also made at his instigation. The engraving The Chilandar Monastery gives a
wide view of the Athonite scenery. The sea coast is in the foreground with the St.
Basil Monastery and the Chilandar boathouse, while further inland the vertical
Tower of King Milutin rises amidst vineyards, gardens and small buildings. The
main part of the composition is placed in the centre with towers, the main residen
tial buildings and the church. In the background the Albanian Tower and the
Monastery of the Holy Trinity are depicted, while on the left the summit of Athos
154
SUMMARY
is shown with the sun rising behind it. There is a historical evocation: the visit
made by the Emperor Dušan to Chilandar 1347—1348. There are miniatures of
the Nemanjićs on the edges of the graphic page, while at the bottom there are
Baroque decorations with miniature representations of the Emperor Dušan on
horseback, the Serbian and Bulgarian coats of arms, emblems of Iliria and the
coat of arms of Stefan Nemanja made to accord with Stemmatography by Hristofor
Žefarović. Thus, this composition in engraving falls into the same category as the
artistic works which convincingly contributed to the renewal of the Serbian
Nemanjićs tradition.
Almost identical compositions have been engraved on both sides of the small
copper engraving, Mount Athos I and Mount Athos II, in which miniature models
of the Chilandar Monastery have been specially emphasized, together with the
prayers in which the founder addresses the Holy Virgin. Owing to these prayers
miniature icons of Virgin Trojeručica (Tricheroussa) in a stylized framework have
been added together with miniatures bearing symbols of Virgin. The engraver is
anonymous but his refined, meticulous work points tp an experinced graphic
worker.
The engravings Virgin Sporučica and Christ in the Eucharistic Cup are true mini
atures. The Synod of Chilandar Monastery ordered them from an unknown en
graver and the monks wore them and handed them to believers during collections
of alms and gifts.
Copper engravings of the same dimmensions were planned as a matching pair,
The Virgin with Christ and The Coronation o f Virgin at the end of the 18th century
or the beginning of the 19th century. These engravings were made by an anonym
ous Venetian master who worked in the Greco-Italic style. In this case the work
was ordered by the synod of the clergy, and the engraved icons were made for the
same purpose as the earlier ones — they were given as gifts to the faithful who
had made significant donations to the monastery.
One of the Chilandar prints whose matrix has not been kept is Chilandar
Monastery of 1764, the work of an anonymous Viennese master. This is a wide-
ranging composition with a view of Chilandar (in accordance with an earlier en
graving from Moscow dated 1757 and miniature compositions of great holidays
and Saints). This composition was used by Orfelin as a model for a copper engrav
ing with the same name in 1779. As he had never been to Chilandar, he faithfully
transferred the appearance of the monastery from the older engraving, setting out
at the sides portraits of the Saints and compositions with several figures. Orfelin’s
plate has been lost and the modern Chilandar matrix was cut as a copy by an
anonymous artist (for this reason it is referred to as Pseudo-Orfelin).
In 1780 Orfelin engraved the composition on the founders St. Sava and St.
Simeon with the icon of Virgin Trojeručica (Tricheroussa) and model of Chilandar
monastery. This plate of Orfelin’s has not been preserved, but there are four mat
rixes at Chilandar with the same iconographic motif. The first “rezal v ruskom
skitu sv. proroka Ilije” dates from 1817 and was made by the monk Andrej Pavlov
“Černomorec”. The second was made in 1818 by an unknown monk engraver,
while the third and fourth, also works by anonymous monk engravers, were not
dated but appeared during the first half of the 19th century. All four are poor
examples of graphic work. The monks of Chilandar, then and later, often repro
duced these basic engravings and carried them to the Orthodox lands under Tur
kish occupation and also to the Serbs in Hungary.
At the beginning of the 19th century Chilandar monastery acquired a copper
engraving press of wooden construction, with metal weights and chains and with
metal rollers. This was the only press on Athos and plates belonging to other
monasteries were also printed at Chilandar, However, it is necessary to note that
the existence of the copper plate press did not produce superior engravers who
specialized at more renowned graphic centres. The engravers of Athos and Chilan-
155
dar probably worked on the production of icons, and then, without perfecting
their skill in painting, transferred their drawings to copper plates, thus producing
icons on paper instead of icons on wooden boards. It is not known where they
gained their basic knowledge of the craft, graphical technology and the press.
At the beginnin gof the 19th century the most famous of the Athonite painters
was Partenie. Eight of his copper plates have remained at Chilandar. He signed
four of them alone, Virgin “Zaklana”, St. Nicholas, Christ Pantocrator and The
Presentation, signing another four with the monk artist Gerasim: The Holy Martyr
George, St. Modest, St. Nicholas and St. Haralambos and St. Catherine and the
Holy Martyr Elephterios. According to the signatures with which the masters reg
ularly signed their work, their copper engravings were created in 1806, 1807 and
1811. Partenie made his first engravings in Constantinople, then took the plates to
Athos where they have remained to this day. It is possible that plates made by
Partenie and Gerasim could be found at other Athonite monasteries; they were
prolific masters, which is indicated by the fact that in 1811 alone they produced
four engravings. These two masters were, probably, icon painters who later began
to work on engravings at a time when this skill was not merely well received but
was also encouraged at Athos. The subject matter of these engravings indicate the
vast experience of these masters. They undoubtedly gained ideas from the subjects
adopted by the icon painters of the late Levantine Baroque in the 19th century.
At the same time their engravings were certainly used as models for famous icon
painters. This particularly applies to the engravings St. Nicholas, Virgin “Zaklana”
and St. George. It is impossible to establish whether these artists resided over a
long period of time at Chilandar or whether their plates were taken to the Serbian
monastery later. However, it seems likely that, owing to the press, it was these
two masters who first printed engravings and that they were themselves at one
time Chilandar engravers and printers.
There are also three copper plates at Chilandar, icons with pictorial maps of the
Athos monasteries. Two of them are compositions with the icon The Transfigura
tion with a View o f the Pantocrator Monastery but with the addition of the monas
tery of St. Elijah which therefore include compositions based upon the life of the
prophet. The Holy Prophet Elijah on a Chariot o f Fire and Ravens Feeding the
Holy Prophet Elijah and An Angel Bringing Water and Bread to the Holy Prophet
Elijah in the Desert. The third plate The Holy Martyr George shows the customary
iconic type of the saint with fifteen miniatures of scenes from his life and with a
view of Zograf monastery. Following the first Chilandar pictorial maps of 1743
and 1757 the other monasteries on Athos tried to obtain prints which would spread
the cult of protective icons, representing the appearance of the monastery to the
faithful. The majority of these engravings originated in the second half of the 18th
century and in the first half of the 19th century. A few were made in Vienna and
Constantinople but a great number of them originated from Athos and were most
frequently printed at Chilandar. Thus, these three plates came to be in the Serbian
monastery, although at the completion of printing the plates were often returned
to the monasteries together with the prints.
The composition Virgin Crowned by Angels should be mentioned among the
Chilandar engravings in the late Baroque style known as “Orthodox Baroque”.
Here the Virgin has been depicted sitting upon a Baroque throne with Christ on
her left knee, while on either side there are six miniatures portraying the Saints
George and Demetrius. This work has also served as a useful model for icon
painters.
Not long ago the name was established of yet another Chilandar engraver who
engraved the following inscription on his plates: “Rezal monah Pavel Bolgarin
Hilandarec”. He undoubtedly printed plates of others on the Chilandar press. The
monk Paul’s artistic experience was small. He was self-taught like the other artists
on Athos and therefore he simplified the forms of the late Byzantine icons into
156
SUMMARY
rough stylizations. His “naives” indicate that the need of the Athos monasteries
for copper plate prints was so great in the 19th century that demand could be met
by even partly trained artists. However, these prints are not without charm. Con
sidered to be the original handiwork of the artistically uneducated and self-taught
monks, they attracted the attention of those seeking the naive in these composi
tions in the 19th century. The monk Paul signed five copper plates at Chilandar,
two with portraits of Virgin Trojeručica (Tricheroussa), one with The Holy Martyr
George, and two plates recording the monks’ “memento mori” Man and Death
and A dam ’s Skull.
Some other engravings complete the Chilandar naive prints. Among them there
is a composition with portraits to the waist of the Virgin Skoroposlušnica o f Dohiar
and Virgin Trojeručica o f Chilandar with tastelessly imposed models of Dohiar
and Chilandar monasteries near their heads. A plate engraved on both sides be
longs to the naive of the same period and of the same type. On one side there are
portraits of the Saints Nicholas and Haralambos and on the other the Holy A r
chdeacons Stefan and John the Baptist. A composition of symetrically places Saint
George and Saint Demetrius, in this series has also simplicity and pleasantness,
almost a childlike simplicity in drawing.
The signatures of a few more authors have remained upon the Chilandar engrav
ings. First there is Ignatius the monk who engraved an antimins in 1848 — The
Lamentation, with figures of the evangelists in the corners and scenes from the life
of Christ at the sides. The following year, 1849, the same author engraved the
composition Communion o f the Holy Apostles Peter and Paul. There can be no
doubt that the monk Ignatius mastered drawing in the Post-Byzantine style well
in some icon painting workshop. He had a highly developed feeling for the linear
solution of figures in graphics and for composition as a whole. The monk John,
who was younger than Ignatius, signed the engraving St. Basil with the year and
date of publication: “1866. The Mount Athos, Chilandar monastery”.
*
This edition, with its artistic-graphic characteristics make it possible to gain a bet
ter knowledge of monastic culture on Athos in the 18th and 19th centuries. Short,
unromanticisized descriptions of the life of the Athonite monks and the men under
orders are to be found in the lines of the drawings. For cultural historians The
Chilandar Graphics has illustrated the continuous lives of the Saints Sava and
Simeon for those who, centuries later, acclaimed them and showed their respect
for them through icons on paper. Of course, the presentation of these chapters on
the past of Mount Athos will permit further study. Already, on the basis of knowl
edge gained through the engravings printed in this collection, it is possible to say
that the Serbian monastery was the centre of graphic skill on the Holy Mountain.
Chilandar is therefore most competent to publish the first collection of engravings,
thus encouraging research into the forgotten engraving matrixes in other Athonite
monasteries.
*
The reasons for presenting The Chilandar Graphics are obvious. Faced with the
fact that Chilandar has preserved a collection of copper engraving plates without
prints from the period — conditions did not exist for their inspection, much less
their study — the decision was made to renew their graphic appearance to be as
close as possible to the originals. The Chilandar Monastery, The National Library
of Serbia and the Chilandar Council in Belgrade have therefore decided to publish
this exceptional collection. Owing to the purchase of a copper plate press and
other graphic materials the copper plate press at Chilandar has come back to life.
The credit for the realization of this project fall to the brotherhood of Chilandar
Monastery, which has shown exceptional understanding. The name of Father Mit
157
rofan, whose work on acquiring the press and collecting the plates must never be
forgotten, is mentioned here with deep solicitation and gratitude.
The graphic printers Velimir Mihajlović and Nikola Meandžija have expertly
and conscientiously reproduced the whole edition of the collection. Their work
has replaced the hands of the former Chilandar printers, resurrecting the lines of
the engravings — the life lines of the forgotten graphics.
The inexhaustible and insufficiently known Chilandar treasury has been revealed
anew in this work and Chilandar is brought closer to distant world cultures.
Text translated by
Patricia Ivanišević
158
ILLUSTRATIONS
I 1. Aleksei Zubov
Anonymous ANTIMINS,
DEISIS,Chilandar, mid-16th century beginning of 18th century
II 2. Anonymous
CRUCIFIXION, Chilandar, beginning of Moscow, 1757
16th century
3. Anonymous
III VIRGIN TROJERUČICA
Anonymous (TRICHEROUSSA) AND THE MOUNT
ICON IN FOUR PARTS, Chilandar, ATHOS,
beginning of 16th century Vienna, September 4, 1763
IV 4. Anonymous
Anonymous VIRGIN HODEGHETRIA AND THE
MOUNT ATHOS I, end of 17th—beginning MOUNT ATHOS,
of 18th century Vienna, September 4, 1763
V 5. Pseudo-Orfelin (Zaharija)
MOUNT ATHOS II, end of 17th-beginning Vienna, 1779
of 18th century
6. Anonymous
VI CHRIST IN THE EUCHARISTIC CUP,
Pierre Belon du Mans Vienna, around 1870
LE MONT ATHOS, 1553
7. Anonymous
VII VIRGIN SPORUČICA (INTERCEDER),
Alessandro della Via Vienna, around 1780
LE MONT ATHOS,
beginning of 18th century 8. Anonymous
VIRGIN KARDIOTISSA,
VIII Venice, beginning of 18th century
Anonymous
CHILANDAR MONASTERY, detail, 9. Anonymous
Moscow, 1757 THE CORONATION OF THE VIRGIN,
Venice, beginning of 19th century
IX
Anonymous 10. Anonymous
VIRGIN HODEGHETRIA AND MOUNT VIRGIN WITH CHRIST AND THE
ATHOS, Vienna, September 4, 1763 SAINTS,
Vienna, beginning of 19th century
X
Partenie Karavia 11. Anonymous
CHRIST PANTOCRATOR, Constantinople, SAINT GEORGE,
around 1810 Vienna, beginning of 19th century
159

SAINT NICHOLAS, MAN AND DEATH,
Mount Athos, around 1810 Chilandar, 1816
SAINT JOHN VLADIMIR MIROLYTOS, ADAM’S SKULL,
Venice, 1774 Chilandar, 1816
SAINT JOHN VLADIMIR LYING IN SAINT GEORGE,
STATE Chilandar, 1816
Venice, 1774, from “THE MEDICAL
CODEX”, Mount Athos 32. Andrei Pavlov Černomorec
15. Partenie Karavia Russian monastery of the st. Prophet Eliah,
VIRGIN HODEGHETRIA OF VATOPED 1817
“ZAKLANA”,
Constantinople, 1806 33. Arsenie the Monk
16. Partenie Karavia Chilandar, 1818
SAINT NICHOLAS,
Constantinople, 1807 34. Anonymous
THE TRANSFIGURATION
17. Partenie Karavia AND THE PANTOCRATOR
SAINT JOHN THE BAPTIST, MONASTERY,
Constantinople, around. 1810 Mount Athos, around 1830
CHRIST PANTOCRATOR, THE TRANSFIGURATION
Constantinople, around 1810 AND THE PANTOCRATOR
MONASTERY, Mount Athos, around 1844
19. Partenie Karavia
PRESENTATION, 36. Ignatius the Monk
Constantinople, around. 1810 ANTIMINS,
Karyes, 1842
20. Partenie and Gerasim Karavia
SAINT GEORGE, Elason, 1811 37. Cyril the Monk
COMMUNION OF THE HOLY
21. Partenie and Gerasim Karavia APOSTLES PETER AND PAUL,
SAINT MODEST, SAINT NICHOLAS Mount Athos, 1843
AND SAINT HARALAMBOS,
Constantinople, around 1810 38. Anonymous
ICON IN TWELVE PARTS,
22. Partenie and Gerasim Karavia Chilandar, around 1850
THE HOLY MARTYR CATHERINE, 39. John Kaldis of Chilandar
Constantinople, around 1810 SAINT BASIL,
23. Partenie and Gerasim Karavia Chilandar, 1866
SAINT ELEFTERIOS, 40. John Kaldis of Chilandar
Constantinople, VIRGIN GERONTISSA,
Oktober 10, 1811 Monut Athos, 1869
THE BIRTH OF THE VIRGIN MARY,
SAINT NICHOLAS AND HIS LIFE,
Constantinople, 1807 Venice, mid-19th century
25. Partenie Karavia 42. Partenie Karavia
THE ASCENSION, SAINT SPIRIDON,
Constantinople, around 1810 Constantinople, 1811
26. Gerasim Karavia 43. Anonymous
ANTIMINS,
SAINT GEORGE AND SAINT
Constantinople, 1815
DEMETRIUS,
VIRGIN OF CHILANDAR, 44. Anonymous
Chilandar, 1816 SAINT SAVA AND SAINT SIMEON,
VIRGIN TROJERUČICA 45. Anonymous
(TRICHEROUSSA), SAINT NICHOLAS,
Chilandar, 1816. Chilandar, mid-19th century
160
SUMMARY
46. Anonymous 51. Anonymous

COMMUNION OF THE SAINT VIRGIN WITH CHRIST,
ARCHANGELS, Chilandar, second half of 19th century
Chilandar, mid-19th century
52. Anonymous
47. Anonymous SAINT NICHOLAS AND SAINT
VIRGIN TROJERUČICA HARALAMBO,
(TRICHEROUSSA), Chilandar, second half of 19th century
Chilandar, around 1860
53. Anonymous
48. Anonymous VIRGIN KARDIOTISSA,
SAINT GEORGE WITH A VIEW OF THE Mount Athos, second half of 19th century
ZOGRAF MONASTERY,
THE HOLY ARCHDEACON STEVEN
49. Anonymous AND ST. JOHN THE BAPTIST,
VIRGIN WITH CHRIST, SAINT GEORGE Chilandar, second half of 19th century
AND THE ZOGRAF MONASTERY,
VIRGIN SKOROPOSLUŠNICA OF
50. Anonymous DOHIAR AND VIRGIN TROJERUČICA
SAINT SAVA AND SAINT SIMEON, (TRICHEROUSSA) OF CHILANDAR,
Chilandar, mid-19th century second half of 19th century
РЕГИСТАР
Адам 56, 145 Борчић, В. 34, 36

Александро-Невска лавра 33 Босна 59
Ана, света 41, 51 Бранковићи 35, 60
А на Јоановна 40 Бугарска, Бугари 23,27, 31, 32, 37, 44, 46,59
Анатолије, архимандрит 49 Будим 44, 50, 59
Андрејев, Алексеј 33
Антоније Печерски, свети 52
Апозари 26 Валона 26
Арсеније, монах 46 Василије, свети 146
Арсеније, свети 41 Василије Чудотворац 57, 58
Арсеније III Чарнојевић 30 Венеција 22, 23, 24, 54, 63, 142, 143, 147,
Арсеније IV Јовановић Шакабента 30, 34, 149, 151
35, 37, 60 Via, Alesandro della 22, 28
АШанас, из Корче 25 Видин 32, 44
Атанасије, свети 50, 51, 151 Влашка 22
Атина 21*, 22, 49 Вршац 35
Атос, 7, 8, 11, 12, 17, 20—24, 31, 34, 43, 49, Вуковић, Божидар 14, 42
62, 63
Аустрија 30
Гавриловић, Сшефан 30
Георгије, свети 41, 42, 45, 48, 49, 52, 55, 56,
Балкан, Балканско иолуосшрво 21, 23, 34, 57, 58, 62, 143, 144, 147, 148, 149, 150 •.
59 Георгијевић, Јован 30, 34, 35, 36, 37, 40, 60
Барски, Иван Григорович 31 Герасим Хиландарац, архимандрит 40, 41,
Бачка 30 43 44
Belon du Mans, Pierre 22, 24 Грујић, Р. 30
Београд 8, 9, 11, 12, 23, 25, 30, 31, 46, 50, Грчка 23
55, 62
Беочин 17, 20 Давид Селеницас 26
Беч 24, 30, 32, 33, 35, 36, 40, 41, 43, 44, 47, Давидов, Динко 9, 17, 31, 33, 35, 36, 40, 42,
48, 49, 51, 60, 63, 141, 142, 143 44, 46, 47, 48, 51, 54
Блиски исток 23 Дамаскин, јерођакон 151
Богородица, Владичица, Госпа, Пречиста Дамјан, Пантелејмон и Козма (Свети
И , 14, 34, 41, 42, 43, 44, 50, 51, 55, 56, Врачеви) 57
142Л43, 144, 145, 148, 149, 151; Dhamo, D. 26
(Ктиториса) 48; Владичица 52; Данило, јеромонах 150
Геронтиса 57, 58, 62, 146; Заклана 54, Димитрије, свети 26, 41, 42, 45, 48, 57, 58,
62, 143; Заштитница 37; Заштитница 147
Атоса 22; Икономиса (Економка) 50, Димко 40
51, 62, 151; Млекопитателница 57; Дионисије, монах 25, 151
Одигитрија 14, 54, 141, 143, 148; Душан, цар 37, 42
Оранте 17; Парамитија 48; Душанић, С. 17
Портаитиса 51; Скоропослушница 58,
62, 148; Споручица (Посредница) 47, 142;
Тројеручица 37, 41, 42, 43, 45, 46, 58, 62, Ђаковић, Исаија 11, 30
141, 145, 147, 148; Умиљенија 47, 142, 148 Ђулијани, Антонио Ђовани 50, 54, 55, 63,
Божидар Горажданин 13 149
* Курзивним цифрама означене су стране на којима je одредница у напомени
163
Ђурђе Црнојевић, 13 Консшаншиноиољ 23, 48, 53, 57, 63, 143,

Ђурић, Војислав Ј. 10 144, 145, 147, 149
Копривштица 32
Корча 25
Европа 21, 23, 33 Косово 59
Екатерина 144; В. и Катарина Costescu, Е. 22
Еласон 49, 144 Костур 23, 26
Елбасон 23 Крачун, Теодор 45
Елефтерије, свети 52, 144 Крушевац 17
Енглеска 23 Куртович, Христо 41, 42
Епир 23, 44
Лазар, кнез 30, 35, 60

Жефаровић, Хрисшофор 32, 33, 34, 35, 37, Левант 23
41, 63 Левицки, Григориј 32, 33
Лезбос 57
Линотопи 43, 44
Зубов, Алексеј 141 Лука, јеванђелист 42
Зубов, Иван 32, 33
Македонија 31, 59
Игњатије, јеромонах 57, 58, 146 Маловиште 51
Икоников, Васили/ 33 Манастири:
Илија, свети 46, 49 Ватопед 20, 26, 31, 47, 48, 49, 50, 54, 62
Исаија, архимандрит 46 Велика Лавра 7, 11, 26, 31, 50, 51,62, 151
Итака 52 Врдник-Раваница 35
Григоријат 11, 17, 51, 149
Дечани 35, 60
Јегејска Македонија 23, 40, 46 Дионисијат 17
Јегејски архипелаг 21 Дохијар 50, 58, 62, 148, 149
Јегра 44, 45 Есфигмен 20, 52, 150
Јелена, царица 37 Зограф 11, 22, 48, 49, 56, 147, 148, 150
Јеру салим 33 Ивирон 17, 51
Јефтимије, свети 50 Каракал 17
Јоан, проигуман 42 Крушедол 35
Јоановин, Врета 44 Ксенофон И , 52, 149
Јован, јеванђелист 42 Ксиропотам 11, 25 , 49, 50
Јован Владимир Мироточиви 143, 151 Кувеждин 45
Јован Златоусти, 32, 47 Кутлумуш 11, 17, 25, 52
Јован Претеча, 42, 45, 51, 52, 58, 143, 148 Пантелејмон 22, 32
Јованић, Гвозден 10 Пантократор 14, 49, 57, 62, 146
Јовановић, Јован 30 Свете Анастасије Фармаколитрије 151
Јовановић Видак, Викентије 48 Светог Василија 36
Јонска острва 26 Симонпетар 17
Ставроникита И , 51, 149
Филотеј 25
Казаковскиј, Аверкиј 32 Хиландар 7—63, 141, 142, 145, 146, 147,
Калдис, Јован 57, 58, 146 148, 150, 151
Калофер 32 Христовог Вознесенја 52
Кападохија 57, 58 Мандри, Андрија 46
Kapaeua, Герасим 52, 53, 55, 56, 144 Марко, јеванђелист 42
Kapaeua, Партеније 52, 53, 54, 55, 56, 143, Марковић, Стефан 42
144, 145, 147 Матеј, јеванђелист 42
Карановић, Бошко 9 Меанџија, Никола 9, 10
Kapeja 17, 33, 34, 57, 146, 151 Медаковић, Дејан 9, 10, 14, 25, 27, 30, 32,
Карловачка митрополија 7, 11, 27, 30, 31, 35, 40, 44
32, 34, 35, 37, 40, 41, 59, 60, 63 Месмер, Томас 41, 63
Касторија 26 Милер, Густав Адолф 35, 36, 41, 49, 60
Катарина, света 52, 55; в. Екатерина Милер, Јохан Густав 47, 63
Каманин, Милан 17 Мило нас, Паул M. 8,21, 48, 49
Kujee 33, 52 Милутин, крал, 30, 37, 56
Кијевопечерска лавра 31, 32, 46, 52 Мирковић, Лазар 46
Кирило, монах 51, 149, 150 Митилена 57
Кисас, С. 48 Митрофан Хиландарац 8, 9, 10
Козани 23 Михаил, архангел 14, 34, 50
Константин, из Корче 25 Михаил Синадон, свети 50
164
РЕГИСТАР
Михајловић, Велимир 9, 10 Радионовић, Јелисеј 36

Млеци 23, 26, 42, 50, 51 Радојчић, H. 31
Модест, свети 52, 144 Радојчић, Светозар 8
Мојсије 55 Рајић, Јован 31, 40
Москва 23, 32, 33, 34, 36, 40, 41, 52, 63, 141, Ријека 46
150 Рожа, Стефан 44
Мосхопоље 24, 26, 44, 45 Русија 33, 40
Нагорни, Миодраг 9 Сава, река 59

Назарев, Семјон 33 Сава, свети 7, 31, 32, 34, 37, 41, 42, 43, 44,
Недић, О. 8 45, 46, 48, 51, 56, 58, 60, 61, 141, 145, 147,
Немања 34, 37, 60; в. и Симеон 148, 150, 152
Немањићи 37, 41, 42, 60 Самоково 32
Немачка 23 Сарацени 50
Ненадовић, Павле 30 Света Гора 7—63, 143, 146, 148, 149, 150,
Ненадовић, С. 8, 25, 46, 62 151
Никанор, проигуман 9 Свиштов 32
Никола, зограф 48, 140 Сентандреја 51, 54, 59
Никола, свети 42, 50, 51, 52, 55, 58, 62, 143, Сер 23
144, 147, 148, 149 Сервија 40
Никола Димитрије 51 Симеон, свети 7, 31, 32, 37, 41, 42, 43, 44,
Николај Хиландарац 40, 41 45, 46, 56, 58, 60, 61, 145, 147, 148, 152; в.
Никољскиј, К. 33 и Немања
Новаковић, Стојан 23 Синајска Гора 55
Нови Сад 8, 26, 30, 34, 35, 40, 46, 54 Словени 23
Снагово 22
Соларић, Павле 50
Обрадовић, Доситеј 31, 50, 63 Солун 22, 23, 33, 152
Обрадович, Атанасије 44 Софија 23, 32, 49
Орфелин, Захарија 44, 45, 46, 61, 63 Софроније Подгоричанин 11
Орфелин, Јаков 45 Спиридон, свети 52, 147
Србија 32, 34, 35, 37, 40, 45, 56, 60, 61
Срем 17, 35
Павел Болгарин Хиландарец 56, 145 Сремски Карловци 30, 35, 40, 45, 59, 60, 61;
Павле, свети 41, 57, 146 в. и Карловачка митрополија
Павлов, Андреј (Черноморец) 46, 145 Српски Ковин 59
Павловић, Висарион 30 Станић, Радомир 10
Пазарцик 32 Стара Загора 32
Пајсије 31 Стефан, архиђакон 58, 148
Панајиот 40 Стефан, проигуман 54
Панић-Суреп, Милорад 17 Стефан Дечански 56
Папастрату, Н. 22, 47, 49, 51, 54, Стефан Првовенчани 37
57 Стефан Урош 37
Параклис Светог ДимиШрија 27, 54 Стојановић, Георгије 35, 36, 41, 47, 48, 60
Параклис Светог Јована Рилског 27 Стојановић, Љубомир 8, 44
Параклис Светог Саве 27, 30 Стратимировић, Стефан 30
Париз, 21, 22
Партеније, из Еласона 49, 148
Партеније, јеромонах 42 Темишварски Банат 59
Партеније Закинтос 50, 151 Teogopoeuh, Apea 50
Пелагонија 51 Теодору, Димитрије 43, 44
Петар I 33 Teogocuje Велики 48
Петар, свети 41, 57, 146 Теофилакт, монах 51, 171
Петка, света 14 Теохар 40
Петровић, Вељко 17 Тирана 26
Петроград 33, 63, 141 Тракија 23, 31, 59
Пећка патријаршија 22, 27, 34, 35, Требиње 41
60 _ Трифун, свети 150
Пешта 24 Трново 23
Пикар, Петар 33 Турека, Турци 23, 24, 30, 46, 56
Подунавље 17, 40
Поповић, Вићентије 30
Поповић, Ј. Сп. 55 Угарска 34, 40, 45, 60, 61
Псеудо-Орфелин 45 Урош, цар 37, 60
Пулхерија, царица 52 Успенски, Борис Андрејевич 25
165
Француска 23 Св. Архистратига Михаила 54

Фрушкогорски манастири 17, 32 Св. архистратига Михаила и Гаврила 25
Св. Јована Продрома 26
Св. Николе 26, 46
Халкидик 21, 59 Св. Стефана 36
Харалампије, свети 52, 58, 144, 148, 151 Св. Трифуна 36
Херцеговина 41, 42, 59 Св. Тројице 36
Хиландарац, С. 31 Усековање главе св. Јована Претече 36
Хиос 48, 171 Црна Гора 59
Хрватска 45
Христ 30, 33, 42, 47, 48, 49, 50, 55, 142,
143, 146, 148, 149; Паншокрашор 52 Чепелска ада 59
Хубер, П. 57 Чешљар, Теодор 45
Чурчић, Лазар 8, 36
Цинцари 23, 46
Цркве:
Благовештења 36 Шелмић, Л. 26
Богородице Кукузелисе 26 Шиписка 46
Богородице Панагије 36 Шмуцер, Јакоб Матијас 48, 63
Протат 17, 25, 33, 34, 62 Штутгарт 57
CIP — Каталогизација у публикации
Народна библиотека Србије, Београд
76.035.04(495)
ДАВИДОВ, Динко
Хиландарска графика / Динко Давидов. — Бео
град : Просвета : Балканолошки институт САНУ :
Народна библиотека Србије, 1990 ( Београд :
БИГЗ). — 166 стр. : илустр. ; 29 cm
Тираж 3000. — Summary. — Регистар.
а) Графика — Манастир Хиландар — 16—19в
ISBN 86-07-00542-1
Ћт^жгегЈаштг adXptmn..
Jtudtfh Ckru-uMxirtf рте*?,
A udi el mr B a p tv tf h a u trb u m .
Cid»trhr drhlorum rcbdtenem,.
Cl habitateres ertend* Tanubrt.
ropd^ptuydd Nat^ o*
Avvft
APgilf !
јШ/Ат«ј
W 9 1
yrJW M ! w S tr f-
P ' l j i j B P Ü ^ t|
Щ T t L /^ X 1
i v J Iь н Г ш ** Ц Ј » г # L dlo t
hi'g ')o£a\i rnJt ö t s ну uh im* пкцииЯи Vu püjâw tfvt v*t KiiXov îufrÖäiity1U1iroioj;3t>.ci Л ugbrwmDti nartrtMOzomra-asertr: Tuqr icii.r murtaen •t.-rmr. r
. (МглиЗД vo ГГа m TTOOfn*»ги(ТцВо^нп> upo^ vail»5 клЈул• п т ^ у џ ^ а џ ,Eim>3utnnipuôtn>a v J ' :'flüßnrlrwj- mmir. bora,ut narm w Ir. mmir .4.’*■•/>pir J)r - ; i::
% -öXautfHf.Y Јтруе ск; го oyiewpo^ ^ VaЛпшииги^Е kci $ггн1ђЛр1<Пс«$ш
^/"poêtTpîbciAviiw уфитгчл'Ау шп/ ficf^trâvn^ тгrfv<7b*đ CitXM^feücövejTe ввкрат* ix K, ifouuriqueuultirr adorahtrur, ''/tob!mtarS,nriiualr-r. • :n
a itkut кёХХм, фiifc тко dxrov тоХмтгоц ^recOogußvj p«êv,E(v ogoc tot*i KSvtvot, rg3ew j^*nh .ânchir.monirmMrururd adprslurur'lunacvmj-ivu-.'v hi-’t
emT'.JXj«.*,~<-»r/jKüifJhirH» Ф ати^щ Ktid^v tkfimy и г и ј Нстлј; и1рЕор«Лоу)у&«%логотгатс^Ц)Цшj 6pаиer c “ TerrerbenParaoirunjriar rarhrrr - ’ 1г:јггшгЈцг enon inrpjvß.
ујХиАц OtfiV«5 wKmivftw ««Vu-i/uigHTOir^KHiorftn&viTrMjcrr^vd^.rtvaÖMTtjÖADiTrpoOuiiiijySgttfiETT
n V.tiKcn-poaKuvfrt W ix e r t ff& ejlruvK rruiavv« (ЛиЭигт Nin^wftcuvuiJiig "" —
ђексирт» i&iy ^ллАг^Ьаяйллм т щj Vagfuradtanehm numimrtcZmraSr Счov&ur a:« mtfnebm ž.
тЈКмУкцц1\ ^ 1 &Хк .;j/ h ihsnrVrrtutem,mjčnuauit'or.
дОкитдрккДм к; пЗкиrtiuApui^ đ ипј /.п Ч*п»су[it:du ctîmu Owww.üdoiEmi <^tđKt)^nMiiTroXAd.>Awîoi^^L flcuxteizurw nytybrebu.
' * ':-',1 ||1\ , Ј Р , ” Н k v -m t o s .* m . * . ’ . J i l ' j s i * f»l и .ЧУ ;y чд 'тш ajjiyujisfy'oigeiuiPk<Ш* оя Wioivj):имя т» \л « чмйХ? mryaVa г* * - ■* • ;:.јл:?ј .п. сјјј-
ИТОЦйКЧ^тЪ ч.«) ' i m i e v e ЈЧЧ г г я iutiи т инмэd ^ K J л л з А э и ^ т ч ? им."o.'bOAitimHctiiiv^ \ > ^ и п т ^ 1м ;п зЬ ш л гц и зл^и щ ёр у е л п щ ^ гщ ^зь о ц р о m iifjn
им viPVaoiUi Аоуцямая lirtiWfli.i-H-m Ы%;»''имаш1Ч«л1рчш р и»жя чна ч? Ж?*щ$таЛи>шт ^ и т т з р т ж р ^ м р -р о м т ё ъ . и.т щ гу utlnmnvam
чш^о ог,1го\э.1ин. . « т ^ з ^ пчл ^'^V>igôjRMaJnm£jjiysnaw»'\?*!eV4X9p-jMTJvsmo""""»'-m*in‘‘ л“’' - 4
_)ИМ\11*ШМР1!^яп1Пигшп81Й:1л^'иЛ^’ш-'лы1ЦлЫ1яи!Поиикмрни^:Л<1»Ла1Шэ1Узл шмшоси мш.ч1*д 1? ( 4 '■ и ;:• !.WJ гЬщ
Lirt[(ia^-40 HH4»<uojr\1i э ш э s « Ii s r h ^ a о )i a ti ми ои о нко ш mV эш мпэш ончй з^ иэ^ 'нш ^ Л я^ ’ио^т» Щ рт З и м з й и а ц я ц ta m ju m im o ii :q jw u te a rt;ijw о щ
l i fÖHVHSSы\rtmv ому:чмэ* h отиутэям* юшА^ми^омн^^£мииЗД»тпиуАЛ90Х)*у1!^9(ц щ,ш шцтЬ яиш лщ зщ ихцчц зм^иттищшпззйгзлеп
1 4 пятл>деч i/rauvufe л« rairsinttoiiuJiiviiu'iiNattOtun млпт»шЖ110М^ЭШУ9 и.4ШП\Лш:илижм1ЖЯ abia f* ' г , «
5Ж1Г£КЧЯ1Ш и muh OKVX н и .ц | »'ШД.уаи иш цл иаллк етгмм i'h viwsvrur* ъш ы л.т л \а авдияиыч» 1 Ј
VH .T.I3 VH 'чнтшл^ itpVomu’ geoj 0!^шзчлти\‘тц'ш»^Јр11^гЈ1Ј JWMjpqunipia&uiuiirpttшпзарззц vtjv sam ćrm p'iqrni;
> 7 *
LV*
X*£k
ЧЛ ^ *ÄÄ 9*1^
£V t m » ! » 7i i
Ü-i
вЫШ ! •?
*L‘ « Ä
4 d L JZ Jrr
w *-■
'’V
I ш щ м ам с vb j u p t ü f trm; /оиыггщиотррютtJV£
lo O A t/fp AJL6 ü ti'jd 6 r y _ ’# ^ 0jyuy6c(hi0] J
■WPrftVRpпиИТмГ
tii*
™i Щ 5(З ш л м n ч
ya nt^ јп^ јјЛîntRoi
£Й®й?ЗЙЙ
n a itti
ml'sîW'Twfcsnaj

Hilandarska Grafika

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Hilandarska Grafika

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

www.balkaninstitut.

f e...rer el hi ibt el ru rtr tn j Je ueriinurrclnmhif entries «ЗеЧЧЬННрАН, \Ц1кДОЦ/ыIHlipJ-ftljptCГИ,ПоНДН1П|СП!ЬЮГМ»Л IiImd.vik

ОВА КЊИГА СЕ ОБЈАВЉУЈЕ

\ Инь. бр. ... ш

Разуђена je и богата важним збивањима историјска хроника

Хиландарске бакрорезне плоче и „иконе на хартији“ нису при-

1 Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. V, Београд 1925, 8528.

припреми корпуса Српски бакрорези XVIII века — халко-

6 Д. Давидов, Манасшир Хиландар на бакрорезима XVIII века, Хиландарски зборник 2,

Побуде приређивача Хиландарске графике јасне су самим чи­

Неисцрпне и недовољно познате хиландарске ризнице обело-

За време мог боравка у Хиландару 1986, када je штампање

При крају овог посла намеће се утисак да овде заправо и није

Када je реч о графици, која je у исти мах и слика и порука, и

У Београду, на Благовести 1989.

У давно доба светогорски монаси су се бавили племенитом

објавио je професор Дејан Медаковић, а друга није публикова­

9 Д. Медаковић, Дрворезна икона Распећа у манастиру Хиландару, Зборник Византоло-

рима“. Ипак, не одступајући од позновизантијске замисли, ус-

11 В. Петровић — М. Кашанин, Српска уметност у Војводини, Нови Сад 1927, 52; M.

Атоса. То само значи да je постојала и дрворезна плоча са

Света Гора Атоска, најузвишеније светилиште православља

13 Р. Belon du Mans, Les observations de plusieurs singularites et choses memorables trouvees en

Знатно прецизнији изглед Свете Горе објављен je у Проски-

као наручиоци, обраћајући се испрва граверима у Москви, Бе-

Више од уметничких прилика пажњу привлачи општа слика

|Х С. Новаковић, Преи основы словенске књижевносши међу балканским Словенима, Бео-

редова младог левантског грађанства, доносили својим даро-

Други, попустљивији, у суштини компромисни поглед на

To сликарство неоплемењене и наметљиве палете, на којој до-

И поред изражене воље за обновом традиционалне уметности,

24 Д. Медаковић, Манасшир Хиландар 63.

9 nry. ЈјЦ лтго f» м>ф> га rcpmot tatti t^egMt' jiiti Д^мкгркМсОаЦ^мм

црквеном организациям у аустријској царевини, Хиландарци

дице.28 Хиландару je, нема сумње, добро дошла помоћ Карло-

У то доба у многољудној поворци хиландарских поклоника би­

места окупљања искушеника или монаха који су решили да

гориј Левицки (Свјашненоје јевангелије, Кијев 1737. и Дјејаниј

34 К. Никольсюй, Объ аншимшсахь православной русской церкви, СПБ, 1872, 183.

атоска легенда. У прошлости Свете Горе икона се налазила у

Прва хиландарска графика сложеног иконографског садржаја

Сремским Карловцима, одлазећи повремено у Пећку патри-

Бакрорезна матрица Стојановићевог и Милеровог Мана-

42 В. Борчић, н. g., 249.

у сусрет. На десној страни je братство манастира, а на супрот-

'//////< //« '/A 7 Z у / / / , / / / / уда w * * w * , // /л у » , / / .

култове средњовековних владара-светитеља и будила успоме-

45 Д. Давидов, Манастир Хиландар на бакрорезима ..., 151— 155.

На средини композиције je модел хиландарског католикона

Већ 1764. године израђена je у Бечу још једна хиландарска

царски проигуман Јоан обавестио je херцеговачког митропо­

Пажњу истраживача хиландарске графике привући ће и ма­

светог Симеона и српске средњовековне традиције, ове две

49 Исто, 364 (143), 365 (144).

наручиоца, који јој се обраћа бираним речима. Ови текстови,

И чувени српски бакрорезац Захарија Орфелин одужио се на

њу српске културе XVIII столећа био je веома изразит. Обоји-

Бакрорез Свети Сава и свети Симеон настао je „иждивени-

Праве графичке минијатуре, гравиране са обе стране плоче,

знатог гравера поручио Свештени сабор манастира Хиланда-

59 Д. Давидов, Српска графика ..., 347.

вић, приликом припрема цртежа за хиландарски бакрорез, на-

њу са петнаест медаљона из житија и са изгледом манастира

Побуде приређивача Хиландарске графике јасне су самим чи

објавио je професор Дејан Медаковић, а друга није публикова

У то доба у многољудној поворци хиландарских поклоника би

царски проигуман Јоан обавестио je херцеговачког митропо

Пажњу истраживача хиландарске графике привући ће и ма

С почетка и из средине XIX столећа у Хиландару се чува знат

вању. А када je у другој половини XVIII столећа чувени Заха