Вы находитесь на странице: 1из 43

25-мавзу: Аудитнинг моҳияти ва аудиторлик хизматини ташкил қилиш

Режа:
1. Аудитнинг пайдо булиши ва аудиторлик хизматини ташкил этиш зарурияти
2. Аудит фанининг мақсади ва вазифалари
3. Аудит турлари. Аудит ва тафтиш ишларини режалаштиришни
ташкил қилиш
4. Аудит утказишнинг босқичлари.

1. Аудитнинг пайдо булиши ва аудиторлик хизматини ташкил этиш зарурияти


Аудит катта тарихга эга булиб, биринчи мустақил аудиторлар Европа акционер
компанияларида XIX асрда фаолият курсата бошлаганлар. «Аудит» сузининг таржимаси
«тингловчи» маъносини англатади.
Аудитнинг тарихий ватани Англия ҳисобланади. Чунки 1844 йилда Англияда
акциядорлик компаниялар туёрисидаги қонунлар амалда қулланила бошлайди, бунга кура
акционер компания бошқаруви 1 йилда камида 1 маротаба бухгалтерия ҳисоблари ва
ҳисоботларини текшириш учун махсус мутахасисни аудиторни таклиф қилишлари шарт.
Аудитор хизматига булган эхтиёж қуйидаги шарт шароитлар сабабли пайдо булди:
•маъмурият томонидан объектив булмаган ахборотларни берилиши мумкинлиги
(корхона эгаларига, инвесторларга, кредиторларга);
•қабул қилинадиган қарорларнинг натижаси ахборотнинг сифатига боёликлиги;
•ахборотни текшириш учун махсус билимларнинг зарурлиги.
Бу шарт шароитлар мустақил экспертлар хизматига булган жамоа эхтиёжининг
пайдо булишига олиб келди. Шу мустақил экспертлар махсус тайёргарликка, малакасига,
тажрибага ва шу турдаги хизматни амалга ошириш учун рухсатномага эга булишни талаб
қилинар эди. Аудиторлик хизмати бу воситачилик хизмати булиб, у молиявий ахборотни
хақиқийлигини тасдиқлашдир.
Хақиқий ахборотнинг мавжудлиги молияий ҳисобнинг самарадорлигини оширишга
имкрн яратади ҳамда турли туман иқтисодий қарорларнинг натижаларини баҳолаш
имкониятини беради.
Аудитор текширувини мажбурий булмаган ҳолларда ҳам утказиш аҳамиятга эга.
Бозор шароитида корхоналар, кредит муассасалари ва бошқа хужалик субъектлари мулки,
пул маблағларини ишлатиш, тижорат операцияларини ва инвестицияларни жалб
қилиниши буйича шартномавий муносабатларини амалга оширадилар. Бу
муносабатларнинг ишончлилиги албатта молиявий ахборотлардан фойдаланиш
имконияти билан боёлик. Ахборотнинг аниқлигини мустақил аудиторлар тасдиқлайди.

2. Аудит фанининг мақсади ва вазифалари


Аудит фани корхонани таъсис этишда ва уни бошқариш жараёнида вужудга
келадиган ҳисобот, молия ва тахлилнинг услубий томонларини ургатади.
Хусусан, корхона ривожланишига салбий таъсир, қилувчи омилларни аниқлаш,
фойдаланилаётган иқтисодий имкониятларни қидириб топиш, уларни ишлаб чиқаришга
жалб этиш, корхона рақобатбардошлиги даражасини ошириш, хужалик фаолиятини
сақлаш каби услубий томонлар шулар жумласидандир.
Аудитор-белгиланган тартибда аудиторлик фаолияти билан шуёулланиш хуқуқини
олган ва аудиторларнинг касб реестрига киритилган мутахасисдир.
Аудит-бу корхона молиявий ҳисоботларини мустақил экспертиза қилишдир. Бунда
бухгалтерия ҳисобини юрèòèш òàðòèáèíи, ñàқëàíèøèíè, õûæàëèê ìîëèÿâèé îïåðàöèÿëàðíèíã
Уçáåêèñòîí қоíóíëàðиãà; áóéñóíèøèíè, êîðõîíàíèíã ìîëèÿâèé ҳисоботларда тулик ва аниқ акс
эттирилганлигини текширилади. Экспертиза охирида аудиторлик хулосаси тузилади.
Аудиторлик фаолияти бу тадбиркорлик фаолияти булиб, у иқтисодий субъектнинг
молиявий ҳисоботларини, тулов ҳисоб хужжатларини солиқ декларацияларини ва бошқа
молиявий мажбуриятларни мустақил текширишга қаратилган фаолиятдир.
Бундан ташқари аудиторлик фирмалари қуйидаги фаолиятни амалга оширади:
•бухгалтерия ҳисоботлари ва даромадлари туёрисидаги декларацияларни тузиш;
•иқтисодий субъектнинг активлари ва пассивларини баҳолаш;
• молия, солиқ банк ва бошқа хужалик қонунчилиги буйича маслахатлар бериш;
• кадрларни қайта уқитиш.
Аудитор фаолиятига боёлик бир қанча маълум қоидалар мавжуд:
• хужалик субъекти аудиторларни эркин танлаши;
• аудитор ва мижоз уртасидаги шартномавий муносабатлар удиторга мижозни узи
танлаш имкониятини беради, яъни у давлат органларининг ҳар қандай
курсатмаларидан мустақил булиши;
• курсатилган камчиликларни йуқотмасдан туриб, аудиторлик хулосасини мижозга
бермаслик;
• мижоз билан қариндошлик ва бошқа муносабатлари булганда аудиторлик
текширувини амалга ошириш мумкин эмаслиги;
• аудиторларга ва аудитор фирмаларига қонун томонидан рухсат берилган аудит ва
маслахат хизматларидан ташқарии булган хужалик, тижорат ва молиявий фаолият
билан шуёулланиш таъкикланади.
Аудитнинг мақсади - қонун томондан белгиланган аниқ вазифаларини бажариш,
аудиторлик фаолиятини меъерий тартибга солиш, мижоз ва аудитор уртасидаги
шартномавий мажбуриятларни бажаришдир.
Аудиторлик фаолиятининг асосий мақсади-бу иқтисодий субъектларни
бухгалтерия ҳисоботларининг хақиқийлигини аниқлаш ва улар томонидан амалга
оширилган молиявий хужалик операцияларини меъёрий хужжатларга туёри келишини
текширишдан иборат.
Аудитор молиявий ҳисоботларининг туёри тузилганлиги ҳамда қуйидагиларни
текширашди:
•ҳисоботларнинг аниқлигини таъкидлаш ёки уларнинг ноаниқлиги туёрисида
маслахат бериш;
• бухгалтерия ҳисобида қарзлар, даромадлар ва корхона молиявий
натижаларини текширилаётган даврда тулик аниқ ва хақиқий курсатилганлигини
текшириш;
• бухгалтерия ҳисобини юритиш ва ҳисоботларни тузишни тартибга солувчи
қоидаларга, меъерий хужжатларга ҳамда қонунчиликка амал қилинганлигини,
шунингдек активлар, мажбуриятлар ва уз капиталини баҳолаш усулларига риоя
этилганлигини назорат қилиш;
•уз асосий ва айланма маблағларини, молиявий захираларини ҳамда қарз
маблағларидан яхшироқ фойдаланиш буйича таклифлар беришдан иборат.
Аудиторнинг вазифалари - баланснинг, молиявий натижалар туёрисидаги
ҳисоботнинг туёри тузилганлиги ҳамда тушунтириш хатларида маълумотлар аниқлигини
аудиторлик текшируви орқал ёритишдан иборатдир.
Аудитор бунда қуйидагиларга:
•ҳисоботда ҳамма активлар ва пассивлар курсатилганлиги;
•ҳисоботда барча хужжатлардан фойдаланилганлиги;
•хақиқатдаги мулкни баҳолаш усули корхона бухгалтерия ҳисоби сиёсатида
белгиланган усулидан қанчалик фарқ қилишига эътибор қаратилиши лозим.
Аудитор молиявий натижалар туёрисидаги ҳисоботда солиққа тортилган фойда
туёри ҳисобланганлигини текширади.

3. Аудит турлари. Аудит ва тафтиш ишларини режалаштиришни ташкил қилиш


Аудит икки турга булинади:
• ички аудит
• ташқи аудит
Аудитнинг қуйидаги шакллари мавжуд:
•операцион аудит;
•молиявий ҳисоботларни аудит қилиш.
•операцион аудит барча хужалик операциялар ва жараёнлари тулик урганилиб, уларнинг
иш самарадорлигига ва унумдорлигига булган таъсирини урганади.
•молиявий ҳисоботлар аудитида бундай текширувлар молия ва бухгалтерия ходимлари
томонидан утказилиб, асосан корхонанинг тулов қобилияти, молиявий натижаларнинг,
ҳисоботларнинг қанчалик даражада туёри акс эттирилишини урганади.
È÷êè аудит ҳам уз урнида икки турга:
•бошқарув аудити;
•ишлаб чиқариш аудитига булинади.
Ички ва ташқи аудитнинг узига хос хусусиятлари қуйидагича:
1.қуйилган вазифалар
Ички аудит - корхонани бошқариш эхтиёжларидан келиб чиққан ҳолда бошқарув
томонидан белгиланади;
Ташқи аудит – мустақил, яъни корхона ва аудиторлик фирмаси уртасидаги шартномада
аниқланган муддатда;
2.Объект
Ички аудит – бошқарувнинг алоҳида фаолият вазифаси
хақидаги, корхона ахборот тизимини яратиш ва текшириш; Ташқи аудит - корхона ҳисоб
ва ҳисобот тизими;
3.Мақсади
Ички аудит - корхона бошқаруви томонидан аниқланди;
Ташқи аудит - аудит буйича қонунчилик томонидан аниқланди.
4.Усуллари.
Ички аудит–мустақил танланади (ёки ички аудит андозалари томонидан аниқланади);
Ташқи аудит - аудиторлик андозалари томонидан аниқланади
5.Фаолият тури
Ички аудит - бажарувчилик фаолияти; Ташқи аудит - тадбиркорлик фаолияти.
6.Ишни ташкил этиш;
Ички аудит – бошқарувнинг аниқ вазифаларини бажариш; Ташқи аудит - аудиторлик
текшируви меъёри ва қоидалари асосида аудитор томонидан мустақил аниқланади.
7.Узаро муносабатлар.
Ички аудит-корхона бошқарувига буйинсуниши ва унга қарши ташқи аудит тенг хуқуқли
ҳамкорлик, мустақиллик.
8.Субъектлар
Ички аудит-бу турдаги тадбиркорлик фаолияти билан шуёулланишга лицензияси бор
мустақил экспертлар.
9.Малакаси (квалифиқация)
Ички аудит - корхона бошқаруви фиқрича белгиланади;
Ташқи аудит - давлат томонидан белгиланади
10.Хақ тулаш
Ички аудит - штат жадвали буйича иш хақи белгиланади;
ташқи аудит-курсатилган хизматлар учун хақ шартномада курсатилади.
11.Жавобгарлик
Ички аудит – бошқарув олдида;
Ташқи аудит - мижоз олдида ва қонунчилик, меъёрий хужжатлар томонидан антқланган
учинчи шахслар олдида.
12.Усуллари
Ички аудит - ахборотнинг туёрилигини баҳолаш;
Ташқи аудит - ахборотнинг туёрилигини баҳолаш
13.Ҳисобот
Ички аудит – бошқарув олдида;
Ташқи аудит - аудиторлик хулосасини якуний қисми нашр қилиш мумкин, аналитик
қисми мижозга берилади.
Аудитнинг ривожланиши нуқтаи назаридан у 3 турга булинади:
1. Тасдиқловчи аудит;
2. Тизимий-йуналтирилган аудит;
3. Таваккалчиллиги асосланган аудит.
4. Йуналиш нуқтаи назаридан аудит қуйидагиларга булинади:
1. Умумий аудит (ташкилий-хуқуқий шаклидан ва мулк туридан қаътий назар
корхоналар, бирлашмалар, ташкилотлар ва муассасалар);
1. Банк аудити;
2. Суғурта ташкилотлар аудити;
3. Биржа аудити;
4. Бюджетдан ташқари фондлар аудити;
5. Инвестицион аудити.
Назорат-бошқарувнинг мухим функцияси булиб, у жамиятнинг иқтисодий хаётида
объектив ходисадир. Молиявий маблағларни бошқариш соҳасининг назорати тартибга
солиш тизимининг ажралмас қисмидир.
Назорат фаолиятининг ҳарактерига ва субъектига кура, молиявий назорат - давлат,
бошқарма ва бошқармадан ташқари назоратга; назорат объектига кура, ички ва ташқи
назоратга; амалга оширишни ташкил қилинишига кура, тафтиш ва аудитга булинади.
Назорат фаолиятини амалга оширишда хужжатли назоратни махсус усулларидан,
эксперт, баҳолаш, тахлил усулларидан фойдаланилади.
Аудит ва тафтиш иқтисодий субъектларнинг молиявий хуқуқий фаолияти устидан
назоратни амалга оширишни ташкил қилиш усули булиб, улар уртасида умумийлик жуда
куп булишига қарамасдан, принципиал фарқлар ҳам мавжуд,

4.Аудит утказишнинг босқичлари


Аудит утказишнинг асосий босқичлари қуйидагилардан иборат:
1.Аудит хажмини аниқлаш
Аудит хажми ҳаракатдаги қонунчилик, аудиторлик фаолиятини тартибга солувчи
меъёрий тизим хужжатлари ҳамда мижоз билан келишилган шартлар асосида аниқланади.
Аудитор текширув объекти ва молиявий хужалик фаолияти буйича ҳар томонлама етарли
тасаввурга эга булиши керак. Жумладан, корхонада бухгалтерия ҳисоби ва ички назорати
қандай ташкил этилганлиги туёрисида маълумотга эга булмоёи лозим.
Аудит утказиш босқичлари буйича аудитнинг хажми қуйидагиларни:
•-иккиланишга сабаб булаётган алоҳида хужалик жараёнларининг
мавжудлигини ва õóææàòëàøòèришнинг туёрилигини текшириш:
•-пул маблағларини, алоҳида турдаги товар моддий қийматликларини йуқламадан
утказиш имконининг мавжудлиги;
•-баланс ва молиявий натижалар туёрисидаги ҳисобот
маълумотлари асосида корхона молиявий ҳолатини тахлил
қилиш;
•-аналитик ва синтетик ҳисоб маълумотларининг бир-бирига туёри
келишини ҳамда корхона даромад ва ҳаражатларини ҳисобот даврида туёри
курсатилганлигини текшириш;
•-қабул қилинган ҳисоб сиёсатининг иқтисодий самаралилигини баҳолашни уз ичига
олади.
2.Аудит ишларини режалаштириш.
£Узбекистон Республикасининг аудит фаолиятининг 3-миллий стандартида
курсатилган умумий қоида ва тамойилларига асосан режалаштириш.
Текширилаётган корхонада аудт утказишни режалаштиришни дастлабки тахлил,
амалга ошириладиган ишнинг масштабини баҳолаш ва қулланилаётган ички назорат
асосида олиб бориш керак. Текширув жараёнида қулланиладиган босқични аниқлаш
зарур, яъни текширувга бошқа аудиторлар, экспертларни ва қушимча ходимлар жалб
этишни ҳамда мижознинг розилигини олиб, улар фаолиятини режалаштириш лозим.
Аммо ёдда тутиш керакки, бошқа мутахассислар ишидан фойдаланиш аудитордан
аудиторлик хулосаси учун жавобгарликдан озод қилмайди.
3.Бухгалтерия ҳисоби ва ички назорат тизимини баҳолаш.
Аудитор текшираётган корхонада қулланилаётган бухгалтерия ҳисоби ва ички
назорат тизимига бахо бериши керак. Бу молиявий ҳисоботлар аниқлигига таъсир этувчи
хатолар вужудга келиш эхтимолини аниқлаш лозим. Баҳолаш асосида аудиторлик
процедурасининг мазмунини, масштаби ва сони аниқланади.
4.Аудиторлик далилларини туплаш
Аудитор уз текшируви жараёнида далиллар туплайди. Бу далиллар молиявий ҳисоботлар
амалдаги қонунчилик ва бухгалтерия ҳисоби меъёрий хужжатларига амал қилинган ҳолда
тайёрланлигини исботлаши керак.
5.Аудиторлик хужжатларини расмийлаштириш.
Мухими аудиторлик далиллари хужжатлаштирилган булиши керак. Зарурият
туёилганда аудиторлик процедураси учун иш хужжатлари (ведомостлар, схемалар ва
бошқалар) тузилган булиши керак. Аудиторлик хужжатлари аудиторнинг мулкидир, аммо
улардаги ахборот конфиденциал булиб, уни мижознинг розилигисиз фойдаланиш ва
овозга қуйиш мумкин эмас.
6.Аудиторлик хулосаси ва аудиторлик ҳисоботи.
Аудитор текширув натижаларини аудиторлик ҳисоботида ва хулосасида акс
эттирилади.Молиявий ҳисобоиларни туёрилигини белгилашда уларни ҳаракатдаги
қонунчилик ва меъёрий хужжатларга мос келишига эътиборни қаратишлари
зарур.Чегараланган хулоса салбий хулоса ва хулоса беришдан бош тортиш аудитор
томонидан асосланган булиши керак.

Хулоса
Аудит вақолати шахсларнинг корхоналарда амалга оширилаётган бухгалтерия
ҳисоби ва ҳисоботларини туёри юритиш, уларнинг меъёрий хужжатларга мувофиқлиги,
асосланганлиги, молиявий ҳисобатлар юритилишига қуйиладиган талаблар туёри
келишини аниқлашда утказиладиган молия хужжатларининг экспертизаси ва таҳлилидир.
Таянч иборалар
Аудит фаннинг тарихи, корхона эгалари, инвесторлар, кредиторлар, ахборот, қарор
қабул қилиш, тадбиркрлик, молиявий ҳисоботлар, бухгалтерия ҳисоби, солиқ туловлари,
операцион, молиявий ҳисоботлар, давлат, солиқ, молия, уз хохиши, хақконийлик.

Назорат саволлари
1. Аудитнинг пайдо булиши ва ривожланиш босқичлари нималардан иборат?
2. Аудитор хизматига булган эхтиёжлар нима?
3. Аудиторлик фирмалари фаолияти хақида нималарни биласиз?
4. Аудитнинг шакллари хақида қандай тушунчага эгасиз?
5. Мажбурий ва ихтиёрий аудит нима?

Асосий адабиётлар:
1. И.А. Каримов “Биз танлаган йул демократик тараққиёт маърифий дунё билан
ҳамкорлик йули” Тошкент “Узбекистон” 2003 й.
2. Узбекистон Республикасининг “Аудиторлик фаолияти туғрисида” ги қонунининг
қайта тахрири 2000 йил, 26 май
3. Узбекистон Республикасининг “Бухгалтерия хисоби туғрисида” ги қонуни 1996
йил, 30 август
4. “Махсулот (иш, хизматлар)ни ишлаб чиқариш ва сотиш ҳаражатлари таркиби ҳамда
молиявий натижаларни шакллантириш натижалари туғрисидаги Низомни
тасдиқлаш туғрисида” ги Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг
қарори 2003
5. Узбекистон Республикаси Молия Вазирлигининг 2002 йил 27 декабрдаги
“Молиявий хисобот шакллари ва уларнинг тулдирилиши буйича қоидаларни
тасдиқлаш туғрисида” ги 140-сонли буйруги
6. Дусмуродов Р.Д. «Аудит асослари» “Узбекистон Миллий энциклопедияси”
Тошкент – 2003 й.
7. Л.В. Сотникова “Аудиторская проверка кассовух операций” прак. пос. Москва
ЮНИТИ-ДАНА, 2004 г.
8. Ташкентский Государственнуй Экономический Университет, Национальная
Ассоциация бухгалтеров и аудиторов Узбекистана. «Аудит» 1-2 том Ташкент. 2003
г.

Веб-сайт маълумотлар
1. http: // www. apb.ord.uk ( Auditing Practices Doard)
2. http:// www. nao.gov.uk ( UK National Audit Office)
3. http:// www. iia.ord.uk.( The Institute of Internal Auditors – United Kingdom)
4. http:// www. iasc.ord.uk. ( International Accounting Standarts Committce)
5. http:// www.aicpa.ord / index.htm ( American Institute of Certified Publik Accountants)

26-мавзу: Асосий воситалар ва номоддий активлар ҳисоби аудити


Режа:
Асосий воситаларни аудит қилиш манбалари ва вазифалари
Асосий воситаларнинг кирим қилиниши ва чиқиб кетиши ҳисоби аудити
Асосий воситалар эскириши ҳисобининг аудити
Асосий воситаларни таъмирлаш ҳаражатлари ҳисобининг аудити
Асосий воситаларни қайта руйхатдан утказиш ва уларни қайта баҳолашнинг аудити
Номоддий активлар ҳисоби аудити

1. Асосий воситаларни аудит қилиш манбалари ва вазифалари


Асосий воситалар моддий техник базани ташкил этиб, корхона мехнат жамоалари
ишлаб чиқариш жараёнида ундан фойдаланилади.
Аудитор томонидан корхона бухгалтериясида асосий воситаларнинг инвентар
карточкаларини юритиш моддий жавобгар шахслар буйича асосий воситаларни ҳисобга
олиш ташкил этилганлиги, станоклар, машиналар ва бошқа асбоб ускуналарнинг техник
паспортининг мавжудлиги текширилади.
Бундай текшириш жараёнида танлаб инвентар дафтарларининг маълумотлари
асосий воситалар ҳаракати буйича бирламчи хужжатлар маълумотлари билан
солиштирилади. Маълумотларни таққослаш чоғида объектлар кирим қилиниши
дафтарларда қанчалик йуқ вақтида акс эттирилиши, уларнинг таъмирланиши, янгиланиши
техник хужжатлар асосида объектларннг мухим белгилари туёри келтирилганлигини
аниқлайди.
Аудит жараёнида қуйидагилар амортизация меъёрлари асосий воситаларнинг
баланс қийматига нисбатан қулланилиши, тузатиш ишларининг хужжатларда
расмийлаштирилиши ва уларнинг реал хажмини ҳамда таннархини аниқлаши лозим.
Асосий воситаларнинг техник ҳолатини текшириш давомида эскириш, яроқлилиги,
янгиланиши, сменалик экстенсив ва интенсив зуриқиш коэффицентлари каби
курсаткичлар аниқланади. Фонд сиёими ва қайтими, фонд самараси ва фонд билан
таъминланганлик туёрисидаги маълумотлар асосий воситалардан фойдаланишнинг асосий
курсаткичлари ҳисобланади.
Бундан ташқари, қайта руйхат қилиш жараёнида урнатилмаган янги асбоб-
ускуналар, яроқсиз, маънавий ва жисмоний эскирган, тузалиши лозим булган асосий
воситаларнинг мавжудлиги аниқланади; урнатилмаган объектлар, шунингдек, урнатилган,
бирок турли сабаларга кура, фойдаланилмаётган асбоб-ускуналарнинг алоҳида руйхати
тузилади.
Асосий воситалар ҳисобини аудит қилишда қуйидаги манбалардан:
 •капитал қурилиш объектларини ишга тушириш туёрисидаги далолатномалар;
 •асосий воситаларни қабул қилиш- топшириш далолатномалари
(АВ-1 шакли);
 •асосий воситаларнинг хужалик ичидаги ҳаракати далолатномалари (АВ-2 ав
шакл);
 •асосий воситаларни таъмирлаш, такомиллаштиришдан қабул қилиш
далолатномалари (АВ-3 шакл);
 •асосий воситаларни ҳисобдан чиқариш далолатномалар (АВ-4 шакл)
 •асосий воситаларни ҳисобга олиш инвентар карточкалар (АВ-7 шакл);
 •асосий воситаларни гуруҳлари буйича ҳисобга олиш инвентар
карточкалар(АВ-9 шакли);
 •асосий воситаларнинг инвентар карточкалари руйхати (АВ-10шакл)
 •асосий воситалар буйича ҳаражатларни ҳисобга олиш дафтарлари (АВ-12
шакл);
 •асосий воситаларнинг жамлама инвентар руйхати ( АВ-10,13 шакллар);
 •эскириш ва амартизация ҳисоблаш қайдномалари;
 •инвентар руйхати ва таккословчи қайдномалар (ИНВ-17);
 •таъмирлаш устахоналарининг ҳаражатларини ҳисобга олиш китоби;
 • 10,10-1,13 сонли журнал-ордерлар;
 • 3-шакл йиллик ҳисоботларидан фойдаланилади.
Асосий воситаларни аудит қилишнинг вазифалари êóéèäàãèëàðäàí иборат :
1.Аñîñèé âîñèòàëàðíè õèñîáãà îëèøäà óëàðíè кирим қилиш ва айланишини туёри àêñ
ýòòèðèëãàíëèãè;
2.Аñîñèé âîñèòàëàðíèíã сақëàíèøè òàúìèíëàíãàíëèãè;
3.Аñîñèé âîñàòàëàðíèíã чиқиб êåòèøèíè ðàñìèéëàøòèðèøíèíã асосланганлиги ва уларни
тугатишдан қурилган натижани бухгалтерия ҳисобидан туёри акс эттирилганлиги;
4.Уðíàòèëìàãàí, ôîéäàëàíèëìà¸òãàí àñáîá-óñêóíàëàð âà àíæîìлàðнинг ìàâæóäëèãè, ñèôàò
õîëàòè, сақланиши шароитлари, асбоб-ускуналар ва анжомларнинг уз вақтида
урнатилганлиги ёки ҳисобдан чиқарилганлиги сабаблари ва айбдорлари;
5.Сотиш бахосини белгилаш ва ортиқча асбоб-ускуналарни сотиш операцияларини
ҳисобда акс эттиришнинг туёрилиги;
6.Ижарага берилган ёки олинган асосий воситалар буйича операциялар ҳисобда акс
эттириш зарурлиги ва туёрилиги;
7. Асосий воситаларнинг айрим объектларини корхона ходимларининг шахсий
фойдаланишлари учун бериш ҳоллар мавжудлиги;
8. Асосий воситаларни қайта руйхат қилишнинг уз вақтида ва тулииқ утказилиши,
унинг натижалари ҳисобда акс эттирилишиниг туёрилиги;
9. Амартизация ажратмалари ва асосий воситаларнинг эскириши суммасини
аниқлашнинг туёрилиги, улар ҳисобда уз вақтида ва тулиқ акс эттирилиши;
10. Таъмирлаш ва тузатиш режа жадвалининг бажарилиши ва жорий ҳамда капитал
таъмирлашга ажратилган смета маблағларининг узлаштирилиши;
11. Асосий фондлардан фойдаланиш самарадорлигини аниқлаш, серунум техника ва
замонавий технологиялар сотиб олишдаги инвестиция фаолиятирежаси мавжудлигини ва
бошқа операцияларининг қонуний равишда бажарилганлиги аниқланади.

2. Асосий воситаларнинг кирим қилиниши ва чиқиб кетиши ҳисоби аудити


Корхонага асосий воситаларнинг кирим қилиниши буйича операциялар қабул қилиш
топшириш далолатномалари (АВ-1 шакл) билан расмийлаштирилади.
Асосий воситаларни қабул қилиш қуйидаги манбалардан:
• қуриш (пудрат ва хужалик усулида);
•сотиб олиш (бошқа корхоналар ва аҳолидан);
•таъсисчилардан, хомийлардан, ҳамкорлардан олиш;
•узоқ муддатли ижарага олиш;
•боглар барпо этиш;
•ёш молларни асосий подага утказиш ва хокозолард
Асосий воситаларнинг янги қурилган объектлари (бинолар, иншоотлар ва узатиш
курилмалари)нинг уз вақтида кирим қилиниши, белгиланган тартибда объектларни қабул
қилиш далолатномаларидаги санада объектни балансга қабул килиб олиш буйича ҳисобга
олиш ёзувидаги (13- журнал ордер) сана билан солиштириш оркали аниқлаш зарур.
Асосий воситаларни киримини текширишда, уларни сотиб олишнинг иктисодий
самарадорлиги ва мақсадга мувофиқлигини, шунингдек, уз вақтида кирим қилинишини
текшириш айникса мухимдир, чунки ушбу талабнинг бузилиши амартизация ва
эскиришнинг ҳисобга олинмаслигига, чиқарилаётган махсулот(иш,хизмат) ва молиявий
натижаларнинг бузилишига объектнинг яроқлилик коэффицентларини нотуёри аниқлашга
олиб келади.
Асосий воситаларнинг уз вақтида кирим объект кирим қилиниши далилининг
0100-«Асосий воситаларни» счети буйича журнал ордерларда акс эттирилиши санасини
бирламчи хужжатларда (қабул қилиш топшириш далолатномаларидекинга бериш
хақидаги билдиришномалар, инвентар дафтарлари ва бошқалар) курсатилган сана билан
солиштириш оркали аниқланади.
Корхона ичида асосий воситаларнинг жойи узгарганда бунинг иктисодий мақсадга
мувофиқлигини текшириш зарур, чунки объектнинг жойи узгарганда монтаж ва қайта
монтаж қилиш билан боёлик кузда тутилмаган бекор туриб колишлар, кушимча
ҳаражатлар ва бошқача тарздаги бой беришлар пайдо булиши мумкин.
Асосий воситалар ҳисобини ташкил қилиш ва уларнинг сақланишини назорат
қилишни таъминлаш учун, инвентарь объектини фойдаланишда эканлигидан ёки
захиралигидан каътий назар, уларнинг ҳар бири буйича балансга қабул қилинганда
тегишли инвентар рақами берилади ва ёзиб куйилади. Инвентар рақами объектнинг жойи
узгариши ва ҳисобдан чиқиб кетишига оид булган барча хужжатларда келтирилиши
керак.
Асосий воситаларнинг аналитик объектлари буйича ҳисобга олиш инвентарь
дафтарларида (АВ-7,9 шаклларда) ёки инвентарь карточкаларда ташкил этилиши керак.
Асосий воситаларни ишлатиладиган жойлар буйича ҳисобга олиш эса, АВ-13 шаклли
инвентар руихатларда ташкил этилганлигини аниқланиши лозим.
ÀÂ-13 øàêë инвентар ðóéõàòи áóéè÷à қолдиқлар суммасини АВ-10 шакл руйхати
колдиги билан солиштиришда барча асосий воситаларни моддий жавобгар шахсларга
бириктирилган -бириктирилмаганлиги аниқланади. Бу объектлар сақланишини
таъминловчи асосий шартлардан бири ҳисобланади. Сунгра АВ 10 øàêë руйхати буйича
қолдиқлар суммаси Бош дафтардаги 0100 счети қолдиқлари билан солиштирилади.

3 Асосий воситаларнинг эскириши ҳисоби аудити


Корхонанинг асосий воситалари фойдаланиш жараёнида аста секин эскириб боради.
Бу эскиришнинг қиймати ишлаб чиқарилаётган махсулот таннархига киритилади.
Текшириш жараёнида амортизация ҳисобланган барча асосий воситалар қиймати ҳисобга
олинади, эскириш меъёрлари туёри қулланилганлиги текширилади.
Амортизация ажратмалари туёри ва уз вақтида утказилишини аудит қилишда
ҳисобот йил давомида корхонада қабул қилинган ҳисобга олиш сиёсатига риоя қилиши,
тулиқ тиклашга амаризация ажратмалари қайси усулларнинг қулланилганлигини
аниқлайди.
Амартизация ажратмалари аудитини йил бошида тузиладиган ҳисоб китобнинг
туёрилигини текширишдан бошлаш зарур.
Асосий воситалар объектларини амартизация ажратмалари ҳисоб китоби
қайдномаларига киритишнинг туёрилиги инвентарь дафтарлар буйича текширилади.
Белгиланган меъёрлар туёри қулланилганлигини текширишда ҳисоб китоб учун ойлик
меъёрларни йиллик меъёрларга айлантирилади. Сунгра тафтиш қилинаётган даврдаги
асосий воситалар ҳаракати ва ишлаб чиқариш асосий воситалари хизматининг меъёрий
муддатлари тугаши муносабати билан амартизация ажратмаларини тухтатишга боёлик
операциялар амалга оширилган ойлар текширилади.
Аудитор: асосий воситаларнинг техник ҳолати коникарсиз эканлигининг сабаблари ва
айбдорларини, эскирганлиги сабаби фойдаланишга яроқсиз булган объектлар нима учун
уз вақтида ҳисобдан чиқарилмаганлигини, ортиқча объектларни бериш ва сотишнинг
кандай тадбирлари қурилганлиги, объектнинг техник ҳолати коникарсиз ахволда булгани
туфайли қурилган моддий зарар микдорини аниқлайди.
Асосий воситалар объектлари ва гуруҳларининг техник ҳолатини текшириш асосий
воситаларнинг эскириш даражаси, ишдан чиқишини ва янгиланишини тавсифловчи
курсаткичларни ҳисоблаб чиқиш билан тугалланади. Эскириш даражаси текширилганда
давр бошида ва охирида дастлабки қийматни текшириш санасида 100%га купайтириб
эскириш суммасига нисбати сифатида аниқланади.
Ишдан чиқиш коэффиценти ишга туширилган асосий воситалар суммасининг йил
охиридаги дастлабки бахосига нисбати сифатида аниқланади.
Асосий воситалар уз қийматларининг тула тугатилишигача ва хақиқий
хизмат қилиш ìóääàòèãà÷à жумладан, буш туриши, таъмирлашда булиши вақтида ҳам
амартизация ажратилиб борилишини текширади.
1998 йил 1 январдан асосий воситаларга белгиланган йиллик эскириш меъёрлари
беш гуруҳга ажратилиб, улар 20, 15, 10, 8, 5% микдорида жорий этилган талаб асосида.
Асосий воситаларга амартизация ҳисоблаш тартиблари ҳар бир буйича
тулиқ текширлади.

4. Асосий воситаларни таъмирлаш ҳисоби аудити


Асосий воситаларнинг ишчи ҳолатда булишини таъминлаш учун улар мунтазам
равишда тузатилиб турилади. Асосий воситаларни тузатиш билан боёлик операцияларни
текшириш оркали қуйидагилар аниқланади:
•-барча тузатиш ишларини хужжатлар билан расмийлаштиришнинг туёрилиги;
• -уларнинг хақиқий хажми ва таннархини аниқлаш;
• -тузатиш учун ажратилган маблағлардан мақсадли фойдаланиш;
•-тузатиш ишларида тасдиқланган сметалардан четга чиқилган ҳаражатларни
аниқлаш лозим
Корхона ёки ташкилот таъмирлашга ва махсулот таннархига ҳаражатлар бир текис
ажратилишини афзал курса, таъмирлаш фонди ташкил этилади, фондга улар томонидан
белгиланган меъёрлар буйича маблағ ажратилади. Бу меъёрлар буйича утказилган сумма
ҳаражатларини тегишли бухгалтерия хисоби счетлари обороти буйича таққосланади.
Таъмирлашга сарфланган хақиқий ҳаражатлар билан режалаштирилмаган
ҳаражатлар уртасидаги фарқ балансда 1 январ ҳолатига кура, қандай холатда акс
эттирилганлиги текширилади.
Аудитор таъмирлаш фондига ажратмаларнинг Тасдиқланган меъёрларнинг
туёрилигини текшириши зарур; чунки қурилиш ишларининг ҳаражатларини ошириб
курсатиш, фойдани ва ундан бюджетга ажратилган суммани камайтириб курсатиш
мақсадида меъёрни атайин ошириш ҳоллари учраши мумкин.
Асбоб ускуна ва транспорт воситалари учун меъёр бир йилдан ортиқ
муддатли таъмирлаш қабул қилинади, бунда, агрегат бутунлай қисмларга ажратилади,
барча ейилган деталлар ёки узеллар алмаштирилади ёки тикланади, базавий ва бошқа
деталлар тузатилади ва созланади ҳамда синаб курилади.
Натижада булар буйича техник курсатмаларни яхшилаш ва уни
модернизация қилиш имкониятларини ҳисобга олиб бориши лозим.
Асосий воситалар таъмирлашдан уз вақтида келишини назорат қилиш учун
таъмирланаётган объектларнинг инвентар дафтарлари бухгалтерия дафтарларидаги
тузатиладиган асосий воситалар булимида мавжудлигини текширади.
Аудитор смета техник хужжатларини текширишида тузатилиши керак
булган объектларнинг техник куриги далолатномалари, капитал таъмирлаш чоғида
модернизация қилиш лойихалари мавжудлигини аниқлаши керак. Лойиха-смета
хужжатлари амалдаги нархлар буйича, шунингдек, капитал таъмир тури учун белгиланган
меъёр, таърифлар, баҳолар буйича тузилиши кераклигини текширади.
Òåêøèðèø куп жихатдан таъмир ишлари бажарилиши хусусиятига, унинг пудрат
ёки хужалик усулида амалга оширилганлигига боёлик.
Пудрат усулида - бажарилганда аудитор пудрат шартномасини ва ундаги
шартларга риоя қилинишини:
•-лойихасмета хужжатлар билан расмийлаштирилганлигини;
•-маблағ билан таъминланлаш манбалари мавжудлигини;
• -уларнинг белгиланган иш хажмига мувофиқлигини;
• -бажарилган ишлар сифатини, ишларни бошлаш ва тугалланишнинг
шартномада курсатилган муддатларига риоя қилинишини;
бажарилган иш учун ҳисоб китоб қилиш тартиби ва бошқаларни текширади.
Айни чоёда аудитор пудрат ташкилотларига материаллар, эхтиёт қисмлар ва
деталларга банк орқали тақдим қилинадиган ҳисоб китоб хужжатлари асосида маблағ
берилишини текширади.
Капитал таъмирда бинолар, иншоотлар ва асосий воситаларнинг бошқа
объектларини қисмларга ажратишдан олинадиган материаллар, деталлар, улардан
фойдаланишнинг эхтимоли тутилган хақиқий нархи буйича кирим қилинади.
Объектларни капитал таъмир қилингандан сунг қабул қилиш-топшириш
далолатномалари асосида (АВ-2 шакл) кирим қилишади. Тасдиқланган ҳисоб китоб
буйича таъмирнинг смета қийматини тугалланган ишларнинг хақиқий қиймати буйича
киритилади.
Бухгалтерияда таъмир буйича иктисодий самарани аниқлаш учун далолатнома асосида
ҳисобда ва инвентар дафтарларда тегишли объект тавсифланиб, капитал таъмир ва
модернизация қилиш билан боёлик узгаришлар киритилади.
Хужалик усулда - бажарилганда таъмир ҳаражатлари "ёрдамчи ишлаб чиқариш"
счетида тупланади ва ҳар бир объект буйича текширилади.
Объектларни қисмларга ажратишда олинадиган яроқли деталлар, материаллар ва
эхтиёт қисмлар кирим қилиниши муносабати билан таъмир ҳаражатларини камайтириш
қуйидагича бухгалтерия ёзувлари билан акс эттирилади:
Дт-1010 1040 Кт – 2310, 2510
Агар таъмир ҳаражатлари ҳисобдан чиқарилганда;
Дт-2010, 2510 Кт-2310
Аудит òåêøèðóâèäà сифатини назорат тарзида:
*смета буйича иш турлари ва хажмларини нарядлар буйича хақ тулаш ишлари
билан солиштириш;
*материаллар омборга кирим қилинганлигини текширади.
Корхона уз воситаларидан ташқари, ижарага олинган асосий воситаларнинг ҳам
таъмирини амалга оширади. Ижарага олинган асосий воситаларнинг таъмир ҳаражатлари
ижарачи томонидан таъмир ҳаражатлари сметасига мувофиқ 8910-счет кредитида
резервда сақланади.
Аудитор текшириш пайтида сметанинг техник-иктисодий асосланганлигини:
-ижара ва смета суммасига биноан келгуси ҳаражатлар ва туловлар резервига ҳар
ойда ойлик ажратмалар утказилиши ҳисоб китобнинг туёрилигини;
-бу сарфлар ва ҳаражатлар иш бажариш ва хизмат курсатишга киритилишининг
туёрилигини аниқлайди.

5. Асосий воситаларни қайта руйхат қилиш ва уларни қайта баҳолашнинг


аудити
Асосий âîñèòàëàðíèíã ìàâæóäëèãè қайта руйхат қилиш йули билан аниқланади.
Корхонада қайта руйхат қилиш йилига камида бир марта утказади. Бунда £УзР Молия
вазирлиги томондан тасдиқланган "Асосий воситаларни, товар моддий бойликларни, пул
маблағларини ва ҳисоб китобларни қайта руйхатдан утказиш буйича асосий қоидалар" га
амал қилади.
Асосий воситаларни қайта руйхатдан утказишдан олдин қуйидаги ишларни амалга
оширади: (5-сонли БХМА кура)
-инвентар дафтарлар, техник паспортлар ва бошқа техник хужжатлар мавжудлиги
ва уларнинг ҳолати ёки корхона томонидан ижарага топширилган, шунингдек,
-олинган, сақланган ва вақтинчалик фойдаланишга берилган асосий воситаларга
хужжатларнинг борлиги текширилади.
Асосий воситаларни қайта руйхат қилишда руйхат комиссияси объектларни тула куздан
кечиради ва тулиқ номини, инвентар номи ва вазифасини руйхатга ёзади.
(1-сонли ИНВ)
Машиналар, асбоб ускуналар, куч берувчи қурилмалари қайта руйхат қилиниб
хужжатларига инвентар рақами, тайёрловчи завод, чиққан йили, вазифаси, қуввати ва
дастлаб қиймат курсатилган ҳолда алоҳида ёзилади.
Ҳисобда турмаган объектлар, шунингдек, ҳисобда уларни тавсифловчи хужжатлар
булмаган объектлар аниқланган такдирда комиссия объектларга оид етишмаётган
маълумотларни ва техник курсаткичларни руйхат хужжатига киритади. Жумладан,
бинолар буйича уларнинг вазифаси, уларни тиклашда фойдаланилган асосий материаллар
хажми, майдони, квадратлар сони, қурилган йили ва бошқалар курсатилади.
Янгидан аниқланган ва охирги руйхатдан буён ҳисобга олинмаган объектларни
баҳолаш уларни тиклашнинг хозирги қийматига қараб аниқланади, эскириш эса
буюмларнинг хақиқий ҳолатига кура белгиланади.
Аниқланган ҳисобга олинмаган асосий воситалар объектларни расмийлаштириш,
уларни баҳолаш ва эскиришни аниқлаш алоҳида далолатномаларда қайд этилади. қайта
руйхатдан утказиш натижасида аниқланган ҳисобга олинмаган объектлар качон ва
кимнинг фармойиши билан ҳисобдан чиқарилганлиги, уларни ундириб олиш ҳаражатлари
ниманинг ҳисобига утказилганлиги аниқланади.
Курсатиб утилган асосий воситалар қайта руйхат қилиш объектнинг асосий
вазифасига мувофиқ номида ёзиб куйилади.
Инвентаризация утказиш натижалари буйича ортиқча чиққан бойликлар илгари
ҳисобга олинмаган асосий воситалар, фойдаланишда булган, текинга олинган
қийматликлар тарзида қабул қилинади
Объект тикланган, таъмирланган, кенгайтирилган ёки қайта жихозланганда унинг
асосий вазифаси узгарган ҳолда руйхатга янги вазифасига мувофиқ келувчи номда ёзиб
куйилади. қайта руйхат қилишда амалга ошириладиган капитал ишлар бухгалтерия
ҳисобида акс эттирилган ҳоллар аниқланади. қайта руйхатдан утказиш комиссияси
хужжатлар буйича объектнинг дастлабки қиймати оширилган суммани аниқлайди ва
руйхатда амалга оширилган узгаришлар хақидаги маълумотларни келтиради. Айни бир
пайтда аудитор аниқланган объектнинг узгаришига дойр маълумот ҳисобида акс
этирилмаганлига айбдор булган шахсларни ва сабаларни аниқлайди.

6. Номоддий активлар ҳисобининг аудити


Номоддий активлар булиб, корхонага мулкчилик хуқуқларида тегишли булган аниқ,
моддий асосга эга булмаган, пул шаклида булмаган активлар ҳисобланади, ишлаб
чиқаришда, хизмат курсатишда, ижара учун ёки маъмурий мақсадларда бир йилдан ортиқ
ишлатилади ва даромад келтиради.
Номоддий активларнинг ҳисобини юритишда меъёрий Бухгалтерия ҳисобининг 7-
миллий стандарти меъёрий хужжат ҳисобланади.
Улар қуйидагилар:
•-фан, адабиёт, маънавият асарларига булган авторлик ва бошқа шарномалардан
келиб чиқадиган хуқуқлар;
• -ихтирочилик патентлари, ишлаб чиқариш намуналари, селекция ютуклари, товар
белгилари ва хизмат қилиш белгилари, уларни ишлатиш учун лицензион
шартономалар;
• -"ноу-хау" хуқуқлари;
•-табиий ресурслардан фойдаланиш хуқуқлари;
• -қолдирилган ҳаражатлар (ташкилий ҳаражатлар ва илмий
изланиш ва тажриба конструкторлик ишланмалар);
• -фирма нархи (гудвилл) ва бошқалар;
•-Номоддий активлар корхонага қуйидаги манбалардан келиб тушади:
•-сотиб олиш йули билан;
•-хиссадорлар томонидан устав капиталига хисса кушиш йули билан.
Аудитор номоддий активлар корхонага қайси манбалардан келиб тушишидан
каътий назар "Номоддий активларни қабул қилиш далолатнома"лари билан
расмийлаштирилиши, бунда унинг тартиб рақами, номоддий активларнинг корхонага
қабул қилинган вақти, баланс қиймати, хизмат муддати, эскириш меъёрини текширади.
0400-«Номоддий активлар» счётининг аналитик ҳисоби буйича АВ 6- шакли ва 17-
сонли тулов қайдномаси ёки синтетик ҳисобда 13- сонли журнал ордерларда ҳисоб
юритилиши текширилади.
Уларни қабул қилишда тегишли комиссия аъзолар белгиланганлиги ва қабул
қилиш далолатномаларидаги имзоларини текширади. қабул қилинган номоддий
активларга тегишли инвентар карточкалар юритилиш тартибини аниқлайди.
Номоддий активларни баҳолаш қуйидагича:
•-бошқа корхона устав капиталига номоддий активлар билан киритиш шартномали
нархда баҳоланади (бозор нархида);
•-туловли сотиб олиш сотиб олишга кетган хақиқий ҳаражатлар буйича;
•-эксперт билан бошқа шахслардан қайтариб бермаслик шарти билан олинган
номоддий активлар экспорт йули билан белгиланган қийматда.
Номоддий активлар ҳисоби 0400-" Номоддий активлар" счетида ҳисобга олинади
ва эскириши буйича 0500-" Номоддий активларнининг эскириши" счетида бухгалтерия
ёзувларини амалга оширилиш буйича ҳисоб китобларини назорат қилади ҳамда
текшириади.

Хулоса
Асосий воситалар ва НМАлар ҳисоби аудити асосий воситалар ва НМАларнинг
кирим қилиниши ва чиқиб кетиши ҳисоби бухгалтерия маълумотларида туёри акс
эттириш, уларни самарали ишлатилиши, фойдаланиш муддати буйича амартизация
ажратмаларини ҳисоблаб, ишлаб чиқариш ҳаражатлари таркибига қушиб бориш
шароитларининг аниқлигини текширишдир.

Таянч иборалар
Асосий воситалар ва номоддий активларнинг бошланёич қиймат, қолдиқ қиймат,
тугатиш қиймати, шартнома, қабул қилиш топшириш далолатномаси, инвентар карталар,
смета лойихалари, ҳаражат манбаалари, жорий ва капитал таъмир, туёри, махсулот
хажмига нисбатан, тезлаштирилган, сонлар йиёиндиси.

Назорат саволлари
1. Асосий воситалар ва номоддий активларни ҳисобга олиш тартиби кандай?
2. Асосий воситалар ва номоддий активларни кирим қилиш манбалари хақида
гапиринг!
3. Асосий воситаларни пудрат усулида қуриш ҳисоби аудити кандай?
4. Асосий воситаларни таъмирдан қабул қилиш тартибини тушунтиринг?
5. Асосий воситалар ва номоддий активларга эскириш ҳисоблаш усулларининг қайси
бири афзалроқ?

Асосий адабиётлар
1. Узбекистон Республикаси Молия Вазирлигининг 2002 йил 27 декабрдаги “Молиявий
хисобот шакллари ва уларнинг тулдирилиши буйича қоидаларни тасдиқлаш
туғрисида” ги 140-сонли буйруги
2. Маматов З.Т. ва бошқалар “Аудит” Тошкент 2002 й.
3. Тулаходжаева М.М. и другие “Аудит” Ташкент- Информационуй Центр
Национальной Асоциации бухгалтеров и аудиторов Узбекистана 2003 г.
4. Дусмуродов Р.Д. «Аудит асослари» “Узбекистон Миллий энциклопедияси” Тошкент
– 2003 й.

Веб-сайт маълумотлар
http:// www. iasc.ord.uk. ( International Accounting Standarts Committce)
http:// www. iia.ord.uk.( The Institute of Internal Auditors – United Kingdom)
http:// www.aicpa.ord / index.htm ( American Institute of Certified Publik Accountants)

27-мавзу: Пул маблағлари ҳисоби аудити


Режа:
1. Пул маблағлари аудитининг асосий вазифалари ва манбалари
2. Корхона кассасини қайта руйхат қилиш тартиби
3. Кирим ва чиқим касса хужжатлари аудити
4. Банк операцияларининг бухгалтерия ҳисоби ва ички назорат тизими ҳолатини
текшириш
5. Ҳисоб китоб счетидаги пул маблағлар аудити
6. Валюта счётидаги пул маблағлар аудити
7. Банкдаги махсус счетлар буйича операциялар аудити.

1. Пул маблағлари аудитининг асосий вазифалари ва манбалари


Пул маблағларининг аудиторлик текширувини касса ишларини текширишдан
бошлаш мақсадга мувофиқдир. Касса муомалалари Узбекистон Республикаси Марказий
банкининг 1998 йил 24 январ 376-сонли қарори билан Тасдиқланган «Юридик шахслар
томонидан касса операцияларини амалга ошириш қоидалари» билан тартибга солинади.
Мазкур хужжат нақд пулларни сақлаш уларни қабул қилиш касса хужжатларини
расмийлаштириш ва касса китобини юритиш касса тартибига риоя қилиш низомидан
назорат урнатишнинг ягона тартибини белгилайди.
Касса ва касса жараёнларининг аудити аудитор фаолиятининг маъсулиятли ва
мураккаб турларидан биридир. Чунки, касса - корхонадаги нақд пул маблағлари мавжуд
булган ягона жойдир. Касса ва касса жараёнларининг аудити қуйидаги учта йуналишдан
иборат:
Кассадаги пул маблағларининг мавжудлигини қайта руйхат қилиш
(инвентаризация).
Кассага тушаётган пул маблағларини уз вақтида ва тулиқ кирим қилинишини
текшириш.
Пул маблағларининг ҳаражатларга туёри сарфланиши ва мақсадли ишлатилишини
текшириш.
Аудитор касса ва касса жараёнларининг аудитини Узбекистон Республикаси
Марказий Банки томонидан тасдиқланган «Касса операцияларини юритиш қоидалари» ва
бошқа меъёрий хужжатларга асосан амалга оширади. Мажуд қоидаларга биноан, пул
маблағлари аудити ялпи усул билан амалга оширилади, яъни касса операциялари билан
шуёулланадиган ва пул маблағлари сақланадиган барча объектлар текширилиши зарур.
Бундан ташқари, пул маблағлари билан амалга ошириладиган бутун бир операциялар
буйича бошқа узаро боёлик булимлар билан қарши текширишлар утказиш зарур.
Буларнинг барчаси текширувчилардан юқори касб малакаси ва маъсулиятни такозо этади.
Пул маблағлари аудитининг асосий вазифалари қуйидагилар:
- пул маблағлари, кимматли коғозлар, катъий ҳисобот бериладиган
бланкалар хақиқатда мавжудлигини ҳисобга олиш маълумотларига мувофиқлигини
аниқлаш;
- нақд пул ва бошқа қийматликларни сақлаш шароитлари
таъминланлигини текшириш;
-касса операциялари юритилишининг nасдиқланишининг низомла ва
қоидаларга мувофиқлигини аниқлаш;
- кассада пул мавжуд булиш лимитига, операция ва хужалик
сарфларига ҳамда бошқа эхтиёжларга ҳисобот бериш шарти билан пул бериш шартларига
риоя қилинишини текшириш;
- пул маблағларини сарфлашнинг мақсадга мувофиқлиги ва
қонунийлигини текшириш;
- банк обороти ёзувларининг корхона касса дафтаридаги ёзувлар билан
бир хиллигини аниқлаш;
- банк кучирмаси ва ҳар бир операцияни Тасдиқловчи бирламчи
хужжатлар мавжудлиги текшириш;
- банкдан чек буйича олинган нақд пул маблағларининг кассага уз
вақтида ва тулиқ кирим қилинишини текшириш;
- банкдаги ҳисобвараклардан махсулот етказиб берувчиларга,
курсатилган иш ва хизматлар учун ташкилотларга, жамгарма банкларнинг номига, бошқа
дебиторлар ва кредиторларга карз суммаларини утказилишининг туёрилиги ва
қонунийлигини текшириш;
- чек дафтарчалари ва кучирмаларини сақлаш, улар буйича банкдан
нақд пул олишнинг белгиланган тартибига риоя қилиниши, тулдирилмаган чекларда
имзоларнинг йуқлигини аниқлаш;
- иш хақи тулаш муддатларига риоя қилинишини текшириш ва
бошқалардан иборат.

2. Корхона кассасини қайта руйхат қилиш тартиби


Касса муомалаларини аудит қилишни, кассадаги нақд пул ва каътий ҳисобдаги
бланкаларни, кимматбахо когозларни куккисдан қайта руйхат қилишдан бошланиши
лозим. қайта руйхат қилиш корхона бош ҳисобчиси ва кассири иштирокида утказилиши
керак. қайта руйхат қилиш олдидан аудитор узи иштирокида кассирдан қайта руйхат
қилинаётган санага касса ҳисоботини тузишни ва касса китобида пул маблағлари
колдигини чиқаришни талаб қилиши ҳамда кассирдан пул маблағлари кирими ва чиқими
буйича ҳамма хужжатлар касса ҳисоботига кушилганлиги туёрисида тилхат олиши шарт.
Кассадаги векселлар, акциялар, ҳар хил маркалар, санаторий ва дам олиш
уйларининг пули туланган йулланмалари нақд пул сифатида эмас, балки пул хужжатлари
сифатида ҳисобга олинади.
Аудитор касса ҳисоботларининг ва касса колдигининг туёрилигини текшириши
шарт. Пулнинг колдиги ойнинг биринчи санасидан шу кунгача кирим ва чиқим
ордерларини қайд этиш дафтари билан касса ҳисоботига илова қилинган касса ордерлари
солиштирилади. Агар кандайдир фарқ аниқланганда, албатта сабабини аниқлаши зарур.
касса ҳисоботини текшириб чиққандан сунг, аудиторга ҳисобот ва унга илова қилинган
кирим ва чиқим ордерларига келгусида касса ҳисоботида хеч кандай тузатиш киритишга
имкон бермаслиги учун қайд белгиси куйиш тавсия этилади. Текширилган ва қайд
белгиси куйилган касса ҳисоботи 5010-"касса" счетида қолдиқ чиқариш учун
бухгалтерияга берилади. Шундан сунг, пул ва бошқа моддий қийматликларни қайта
руйхат қилиш бошланади. Агар корхонада бир неча касса булса, улар мухрланиб, бош
кассадан қайта руйхат қилиш утказилади. Пулларни аудитор иштирокида кассир санайди.
Касса ёпилмаган касса хужжатлари (тулов қайдномалари, почта пул утказмалари,
ота-оналардан болалари мактабгача тарбия муаасасаларида тарбияланаётгани учун
йигимлар қайдномаси) булса, кирим ва берилган пулни санаб чиқиши зарур. Охирги
қолдиқни аниқлашда кирим суммасини қолдиқка кушиб, чиқим суммасини айириб
қуриши керак. кассада кирим ордери билан расмийлаштирлмаган нақд пул ортиқча пул
сифатида белгиланган тартибда кирим қилинади ва кирим ордери нусхаси далолатномага
илова қилинади. Белгиланган тартибда расмийлаштирилмаган хужжатлардаги сумма
камомад сифатида ҳисобга олинади.
Кассадаги нақд пул ва бошқа қимматли коғозлар кассани қайта руйхат қилиш
далолатномалари тузилади. Далолатнома охирида кассир ундаги пул маблағлари суммаси,
хужжатлар ва бошқа қийматликлар унинг жавобгарлигига утганлиги туёрисида ёзув ёзиб
бериши керак. Агар кассада ортиқча ёки камомад аниқланганда, кассадан пул
олинганлиги хақида вақтинча тилхатлар чиққанда аудитор кассирдан тушунтириш хати
олиши шарт.
Камомад жавобгар шахсдан ундирилганда кассага кирим ордери билан
расмийлаштирлиб, қуйидагича:
Дт-5010 Кт 4730
Кассада ортиқча чиққан пул шу захоти киримга олиниши шарт. Натижада
ундирилган камомад ва ортиқча сумма киримга олинганда касса кирим ордерининг
нусхаси далолатномага илова қилинади. Кассани қайта руйхат қилиниши буйича оралик
далолатнома 3 нусхада тузилади.
1-нусхаси аудиторда, 2-нусхаси бухгалтерияда ва 3-нусхаси кассирда қолади. Кирим ва
чиқим ордерларида сана ва рақамлар курсатилиши шарт.
Аудитор бундан ташқари корхона кассасидаги пул ва бошқа қийматли
когозларнинг сақланишинини таъминланганлиги чоралари, кассанинг кай даражада
мустахкамлигига, унинг темир эшик ва деразаларига метал панжаралар
урнатилганлигини, кассадан иш хақи берилаётган вакда кушимча хавфсизлик чоралари
қурилганлиги, банкка пул топширишда ва у ердан пул келтиришда эхтиёт чоралари
қурилишига эътибор берилишини текширади.

3. Кирим ва чиқим касса хужжатлари аудити


Нақд пул олиш ва бериш операцияларига оид утказилган хужжатлар
расмийлаштирилишини назорат қилиш касса операциялари утказилишини текшириш
вазифаларидан биридир.
Текширишда барча касса кирим ва чиқим ордерлари ва бошқа хужжатлар сиёх
билан аниқ, тушунарли, буялмасдан тулдирилганлигига ишонч хосил қилиш керак.
Кирим ва чиқим касса хужжатларининг рақамлари ва маълумотларини КО-3 сон
шакл буйича кирими ва чиқим касса хужжатлари билан мукобил текшириш усулида
солиштириш зарур.
КО-3 сон шакл бухгалтерияда албатта юритилиши керак. Бундай текшириш
бухгалтерия томонидан ёзилган кирим ва чиқим касса хужжатларининг кассир томонидан
алмаштириб куйилиши ҳолларини аниқлаш учун зарур. Бундан ташқари, аудитор сум
якунли барча касса хужжатларини санок билан текшириши амалга оширилади.
Аудитор корхона кассасига кирим қилинган пул маблағларнинг тулиқлигини
аниқлаш мақсадида бутун текширилаётган даврда касса ҳисоботи буйича ҳисоб варакаси
камайтирилганлиги ҳисобига банкдан олинган кучирма билан таккослайди. Бунда
текшириш учун чек дафтарчалари вараклари ҳам жалб қилинади. Текшириш натижалари
қуйидаги куринишда расмийлаштирилади:
1.Чекдафтари: чек рақами, сана, сумма.
2. Банк кучирмаси: сана, сумма.
3. Касса ҳисоботи буйича: сана, касса кирим ордери рақами, суммаси.
4.Фарқлари; кунларда, сумма.
Банкдан олинган пуллар кирим қилиниши тулиқлиги текширилиши билан
бир вақтда банкка топширилган нақд пуллар касса буйича туёри акс эттирилганлиги
текширилади.
Пулни қабул қилишда патта (квитанция) беради, унинг асосида кассадан чиқим
касса ордери ёзилади. Ушбу уринда пул банкка уз вақтида топширилмаслиги ҳам, кассир
томонидан банк патталари, банк кучирмалари ва ҳисоб рақами буйича банк операциялари
шифри сохталаштирилиши йули билан касса буйича пулнинг ҳисобдан чиқарилиши
пулнинг амалда топширилганидан кура, ортиқча курсатилиши ҳам мумкин.
Тушум суммасининг моддий жавобгар шахсларнинг ҳисоботлари буйича сотилган
моддий бойликлар учун тушумнинг тулиқлигини ҳам текшириш зарур.
Чиқим касса хужжатларини оддий тартибга қараб ҳам, чиқимларнинг иктисодий
бир хилдаги турлари:
•-ишчи ва хизматчиларга иш хақи тулаш;
•-мукофот тулаш;
•-ижтимоий суғурта буйича туловлар;
•-хизмат сафарлари ҳаражатлари;
•-хужалик сарфларига пул бериш ва бошқалар буйича ҳам текширишлар
утказилиши зарур.
Бу турдаги ҳаражатларнинг ҳар бирини текширишда суиистеъмоллар,
гайриқонуний ва мақсадга номувофиқ ҳаражатлар аниқланиши мумкин.
Масалан: бажарилмаган ишлар буйича якунларни сохталаштириш, тулов
хужжатларидан 2чи марта фойдаланиш ва бошқалар.
6710-«Мехнатга хақ тулаш буйича ҳисоб китоблар» счети буйича кредит
қолдиқлари билан туланмаган тулов қайдномалари буйича текширилаётган ойнинг
1кунига сумма қолдиғи уртасидаги фарқ суиистеъмол қилиш белгиси ҳисобланади.
Аудитор тулов қайдномаларида пул тулаш туёрисида рухсат ва тулов муддати
курсатилган ёзув булган такдирда пул туланишини, корхона бухгалтериям ҳар ойда
кассада қайта руйхат қилинганлиги, ёқилёи-мойлаш материаллари ва овкатланишга
бериладиган талонлар ҳамда катъий ҳисобдаги бланкалар ҳисобини куриб чиқиши керак.

4. Банк операцияларининг ҳисоби ва ички назорат тизими ҳолатини текшириш


Ишлаб чиқариш корхоналари узларининг буш пул маблағларини банкларда
сақлайди. Аудитор корхонанинг бу банкдаги пул маблағларини текширишдан олдин
текширилаётган корхона қайси банкда қандай ҳисоб рақамини очганлигини аниқлаб олиш
зарур.
Натижада банк билан боёлик операцияларни текширишда қуйидаги асосий
вазифаларни бажаради:
•-пул маблағларини мақсадга мувофиқ ва самарали ишлатилишини назорат
қилиши;
•-банкдаги ҳисоб рақамини очишини туёри ёки нотуёрилигини текшириш;
•-нақд ва нақд пулсиз ҳисоб китоб операцияларининг қонунийлиги;
•-молиявий барқарорлигини урганиш ва уни тахлил қилиш ва бошқалар.
Банкдаги ҳисоб китоб счет, валюта счети, махсус счетлар ва йулдаги пул
хужжатларини текширишда қуйидаги хужжатлар манба булиб хизмат қилади:
•-банкдаги ҳисоб-китоб, валюта счетлари ва махсус счетлардан кучирмалар, кассир
ҳисоботлари;
•-бош китоб ва қайдномалар, 2-журнал-ордер, 2-қайдномалар патталар, чек
корешоклари, тулов-талабнома топширикномалари, тулов топшириклари;
•-5110 ва 5210-счет буйича оборот қайдномалари, мемориал ордерлар, Марказий
банк томонидан ишлаб чиқарилган курсатма ва низомлар йурикномалар белгиланган
меъёрий хужжатлари ҳамда Молия Вазирлигининг курсатмалари ва бошқалар.

5. Ҳисоб-китоб счетидаги пул маблағлар аудити


Корхонанинг банк муссасаларида кандай счетлар ва субсчетлар очилганлиги
аниқланиши зарур.
Ҳисоб китобларнинг корхонада қулланиладиган вариантига боёлик равишда
счетлар ва субсчетлар буйича кучирмалар ҳамда маъсул ижрочиларнинг имзолари ва банк
муассасасининг штампи билан Тасдиқланган тегишли иловалар (тулов талабномалари,
тулов топшириклари ва бошқаларнинг нусхалари) танланади.
Одатда, аудит банк операциялари акс эттирилишини текшириш учун такдим
этилган хужжатлар тулиқ эканлигини аниқлашдан; биринчи навбатда банкдан ҳисоб
счетидан кучирма мавжудлигига ишонч хосил қилишдан бошланади.
Текшириш қуйидагича амалга оширилади:
Текшириш операция куни охиридаги маблағ колдиги кейинги кучирмадаги
кун бошланишидаги қолдиқ билан солиштирилади. Агар кучирмалар тенг булмаса,
аудитор банк муассасасидан уларнинг нусхаларини олиши керак.
Банк кучирмаларида акс эттирилган операцияларни ялпи текширишга киришар
экан, такдим этилган кучирмаларнинг туёрилигига ишонч хосил қилиши керак. Бунинг
учун, барча реквизитлар тулдирилганлиги, жумладан ёзувни қайд этиши учун асос булган
кучирмалар санаси, хужжатларнинг тартиб рақами, счет тартиб рақами, банк коди буйича
операция шифри, сумма курсатилганлиги, кучирмада банк штампи мавжудлиги
аниқланиши зарур.
Зарурият булганда кучирмаларнинг хақиқийлиги банк булимларидаги ҳисоб счети
буйича ёзувлар билан солиштириш оркали аниқланади. Агар уларда фарқ килса, аудитор
оралик далолатнома тузиши ва унда ҳисоб счети буйича ёзувлар банк муассасалари
томонидан кандай хужжатлар асосида амалга оширилганлигини курсатиши керак.
Банк кучирмаларида акс эттирилган ҳар бир операция тегишли бирламчи хужжат
(ҳисоб варак, тулов топширикномаси, туло талабномаси в.х.к.) билан Тасдиқланиши
лозим.
Банк кучирмасига илова қилинган бирламчи хужжатлар муайян тартибда
гуруҳланади, олдин кучирмага барча кирим хужжатлари, улардан кейин барча чиқим
хужжатлари илова қилинади.
Банк жараёнларида бундай текшириш утказиш операцияларнинг мохияти буйича
банк хужжатларини текшириш билан бирга олиб борилади. Бунда аудитор қуйидагиларни
аниқлаши лозим:
- товарсиз ҳисоб вараклар ва бошқа ноқонуний операциялар буйича бунаклар
туловлари нотуёри утказилганлигини ( текширилаётган корхонага таалукли булмаган
бошқа ташкилотларнинг сотиб олган товарлари ва ҳаражатлари буйича ҳисоб варакларга
хизмат курсатиш тартибида пул утказилганлигини);
- товар моддий бойликларни мавсумий туплашга, бажарилган иш учун
буюртмаларининг тупланмаган ҳисоб вараклари ва уз вақтида фойдаланилаётганлигини,
ссуда олиш учун такдим этилган хужжатларнинг хақконийлиги;

6. Валюта счётидаги пул маблағлари аудити


Банкдаги валюта счётлари буйича муомалаларни текшириш чоғида аудитор
қуйидагиларга алохқида эътибор каратиши лозим:
* жорий валюта муомалалари ва капиталнинг ҳаракати билан боёлик валюта
муомалалари хукуций режимига риоя кмлиниши;
* валюта муомалаларини амалга ошириш учун Узбекистон Республикаси Марказий
Банкининг лицензиясига эга булган, вақолатли банклар оркали валюта муомалаларини
амалга ошяриш;
* вақолатли банкларда айрим валюта муомалаларини амалга ошириш учун Узбекистон
Республикаси Марказий Банки томонидан бериладиган рухсатномалар ва
лицензияларнинг мавжудлиги;
* юридик шахс резидентлар томонидан улар ихтиёрида мавжуд булган, легал келиб
чиқишга эга валюта маблағлари чегарасида чет эл валютасидаги ҳисоб-китобларни амалга
ошириш;
* 5200-«Хорижий валютадаги пул маблағлари счётлари» счёти буйича очилган 5210
«Мамлакат ичидаги валюта счётлари» ва 5220-«Хориждаги валюта счётлари»даги валюта
маблағларига доир муомалалар ҳисоби. Валюта счётлари буйича муомалаларни
аудиторлик текширувидан утказиш банкда очилган, шу жумладан чет эллардаги ҳам, ҳар
бир валюта счёти буйича амалга оширилади.
Бунда шуни эътиборга олиш керакки, агар субъектларнинг хорижий банкда,
Узбекистон Республикаси Марказий Банки лицензияси буйича очилган счёти булса, бу
лицензия унга валюта тушумини қабул қилиш учун асос була олмайди. Шунинг учун
Узбекистон Республикаси Марказий Банкида хорижий банкдаги счётга валютани ҳар бир
кирими учун махсус рухсатнома булиши лозим.
Валюта тушумининг тулик кирим қилинишини текшириш учун йил давомида
тушган валюта суммаси экспорт қилинган товар қиймати билан таққосланади.
Валюта счётига доир муомалаларини текшириш чоғида валюта сотиш ва сотиб
олишга доир муомалаларнинг туёри акс эттирилганлигига алоҳида эътибор каратиш
лозим. Валютани сотиб олишга доир муомалаларнинг валюта қонунчилигига ва
бухгалтерия ҳисобида акс эттириш тартибига мувофиқлгини текшириш қуйидаги
тартибда утказилади. Валюта қонунчилигига мувофиқ валюта сотиш қуйидагича
туркумланиши мумкин:
1. Мажбурий сотиш;
2. қайтариб сотиш;
3. Эркин (ихтиёрий) сотиш.
Текшириладиган масала қайси меъёрий хужжатга мувофиқ. Сотиш турини
аниқдаш: транзит валюта счётидан мажбурий сотиш; махсус транзит счётидан қайтариб
сотиш; ихтиёрий сотиш. Транзит валюта счётига тушган тушум мажбурий сотиладими.
Мажбурий сотиш ҳажмини аниқдашнинг туёрилигини текшириш: валюта тушумининг
75%. валюта тушумининг 50%. Экспортдан олинган валюта тушумини сотиш
муддатларига риоя қилинишини текшириш. Мажбурий сотиладиган экспорт даромадини
ҳисоб китоб қиладиган базани текшириш. Махсус транзит валюта счётидан валютами
қайтариб сотиш учун зарур шарт-шароитлар мавжудлигини тгкшириш. Валютани
қайтариб сотиш муддатларига риоя қилинишини текшириш.Субъектлар узининг
махсус транзит валюта счётидан бошқа валюта счётларига валютами утказганлиги
Валютани сотишга доир муомалаларнинг хужжатлаштирилишини текшириш. Валюта
муомалаларини бухгалтерия ҳисобида акс эттириш тартибини текшириш.
Текшириладиган масала
қайси меъёрий хужжатга мувофиқ.
1. Корхонада валюта сотиш муомалаларини акс эттириш учун 9220-«Бошқа
активларнинг чиқими» счетини қуллаш.
2. Валюта сотиш (ихтиёрий ва қайтариб сотиш) буйича банкка туланадиган комиссион
туловни 9220-«Бошқа активларнинг чиқими» счётининг дебетига боришни текшириш.
3. Валютани мажбурий сотиш буйича банкка туланадиган комиссион туловнинг таннархга
қушилиши
4. Валюта муомаласи буйича зарар қурилганидек солиққа тортиладиган фойдани аниқаш
қоида молиявий натижа тузатилганлиги.
5. Валюта сотишни ҳисобга олишга доир муомалалар буйича чет эл валютасини сумга
ҳисоблаб утказиш санасини белгилашнинг туёрилигини текшириш
6. Чет эл валютасини сумга ҳисоблаб утказишда Узбекистон Республикаси Марказий
банки томонидан урнатилган валюта курсларини қуллашнинг туёрилигини текшириш
7. Валюта сотишни акс эттиришга доир счётларнинг узаро богланиши
(корреспонденцияси) туёрилигини текшириш.

7. Банкдаги бошқа счетлар буйича операциялар аудити


Банкдаги махсус счетларни текширишда: (лимитланган) чекланган, ва
(лимитланмаган) чекланмаган чек дафтарчалари билан амалган ошириладиган
муомалаларни текширишда дафтарчадаги қолдиқларнинг банкдан олинган кучирма ва
бухгалтерия ҳисоби маълумотларидаги курсатилган суммага мос келишини аниқлаши
лозим. Агар фарқ чиқса, банк туламаган сумма ва сабаб аниқланади. Зарур ҳолларда
ҳисоблашув хақиқийлигини аниқлаши мумкин.
Текшириш давомида аудитор:
•чек дафтарларини сақлаш ва ундан фойдаланиш тартибига риоя қилиниши;
•бекор қилинган ва фойдаланилмаган чек варакаларининг микдори, хазина ва банк
муомалалари ҳисобини олиб борувчи шахсларнинг бевосита банкдан пул олиш ҳоллари
булганлиги;
•молиявий хужжатларнинг тузилиши, банкдаги ҳар хил счетлардан кучирмалардаги
рақамларнинг пул маблағларини узлаштириш мақсадида калбаки туёрилаш ҳоллари
булмаганлигига ишонч хосил килиб банкдаги счетлардан кучирма билан бухгалтерия
ҳисоби маълумотлари уртасидаги фарқлар ёки ноаниқ тузатишларни тафтишчи банк
муссасаларда текшириши лозим.
- банкдаги олинган чек дафтарчалари ҳисобга олишда туёри акс
эттирилганлигини ва улардан қонуний фойдаланилаётганлигини ҳамда улар ҳисобдор
шахсларга тилхат буйича берилиш берилмаслиги;
- ҳисобдор шахслар чек дафтарчаларидан фойдаланганликлари хақида
ҳисобот тузишларини, ҳисобдор шахсларнинг ҳисоботлари буйича оборотлар ва қолдиқ
махсус ссуда ҳисоб вараклари буйича банк оборотлари ва қолдиқларига мувофиқлигини,
транспорт хужжатларида чекларнинг рақами, санаси ва суммаси курсатилишини ва х.к;
Аудитор пул маблағларини акцепланган топширикомалар билан почта алока
йуналишлари оркали утказишда қоида бузишларга йул куйилганлигини текшириб куради.
Бунда жорий ва депонентга олинган иш хақига оид суммалар, ижро вараклар ёки
ҳисобдорлик суммалари утказмалари ва хокозо утказмаларнинг хусусиятлари ва
утказиладиган суммаларнинг туёрилигини (бирламчи хисога олиш хужжатларига
солиштириш йули билан) шунингдек, руйхатда курсатилган утказмаларни олувчилар
манзилгохининг туёрилигини текширади.

Хулоса
Касса операциялари аудит корхонанинг буш пул маблағлари ва муоммаладаги пул
маблағлари ҳаракати, улардан фойдаланишнинг қонунлигини текширишдир. Натижада
нақд пул операцияларини амалга оширишда белгиланган меъёрий ҳужжатларга
мувофиқлигини таъминлашдан иборат булиб, бухгалтерия ҳужжатларга мувофиқлигини
таъминлашдан иборат булиб, бухгалтерия ҳужжатларида акс эттирилиш тартибга риоя
этилишини аниқлашдир. Банк операциялари аудити корхонанинг ички ва ташқи
операциялари буйича нақд ва нақд пулсиз ҳисоб китоб туловларининг банкларда очилган
ҳисоб китоб ва бошқа ҳисоб рақамлари орқали амалга оширилишининг қонунийлигини
текширишдир.

Таянч иборалар
Буйрук, комиссия аъзолари, кирим ордери, чиқим ордери, касса китоби, кассир
ҳисоботлари, далолатнома, камомадни ундириш, катъий ҳисобда турувчи бланкалар,
кимматли когозлар, йулланмалар, Ҳисоб-китоб счётининг колдиги, кучирмалар, тулов
топширикномалари, тулов талабномаси, инкасса туловлари, аккредитив, шартномалар, чек
дафтарчалари, кирим ва чиқим ордерлари, ҳисоботлар, касса лимити, касса китоби.

Назорат саволлари
1. Кассани тафтиш қилиш тартиби қандай амалга оширилади?
2. Кассирдан қандай хужжатлар талаб қилинади?
3. Кассадаги камомад аниқланганда кандай чора курилади?
4. Касса хоналарини текшириш қайси хужжатга асосан амалга оширилади?
5. Пул хужжатлари ҳисоби аудити деганда нима тушинилади?
6. Банклардан олинадиган кучирмаларни текшириш кандай амалга оширилади?
7. Банкдан олинган нақд пул маблағларининг мақсадли ишлатилишини текширишда
қайси манбалардан фойдаланилади?
8. Сафар ҳаражатлари буйича ҳисобдор шахсларнинг ҳисоботларини текшириш?

Асосий адабиётлар
1. Каримов И.А. “Биз танлаган йул демократик тараққиёт маърифий дунё билан
ҳамкорлик йули” Тошкент “Узбекистон” 2003 й.
2. Узбекистон Республикасининг “Аудиторлик фаолияти туғрисида” ги қонунининг қайта
тахрири 2000 йил, 26 май
3. Ганиев К.Г. «Бухгалтерский учет внешнеэкономической деятельности» учеб. пос.
Москва журнал «Бухгалтерский.учет» 2003 г.
4. Дусмуродов Р.Д. «Аудит асослари» “Узбекистон Миллий энциклопедияси” Тошкент –
2003 й.
5. Ташкентский Государственнуй Экономический Университет, Национальная
Ассоциация бухгалтеров и аудиторов Узбекистана. «Аудит» 1-2 том Ташкент. 2003 г.

Веб-сайт маълумотлар
1. http: // www. apb.ord.uk ( Auditing Practices Doard)
2. http:// www. nao.gov.uk ( UK National Audit Office)
3. http:// www. iia.ord.uk.( The Institute of Internal Auditors – United Kingdom)
4. http:// www. iasc.ord.uk. ( International Accounting Standarts Committce)
5. http:// www.aicpa.ord / index.htm ( American Institute of Certified Publik Accountants)

28-мавзу: Товар моддий захиралар ҳисоби аудити


Режа:
1. Товар моддий захиралар ҳисоби аудити вазифалари ва манбалари
2. Товар моддий захираларининг ҳаракати ва улардан фойдаланиш ҳисоби аудити.
3. Хужалик инвентар жиҳозлари ҳисоби аудити.
4.Товар моддий захираларнинг сақланиши ва омбор хужалиги назорати.

1. Товар моддий захиралар ҳисобининг аудити вазифалари ва манбалари


Товар моддий захиралар аудитини утказишдан мақсад уларнинг бутлигини сақлаш
улардан туёри фойдаланиш ва товар моддий захиралар кирим ва чиқимлари ҳисобини
туёри ташкил қилишни текширишдир.
Товар моддий захиралар текширишда қуйидаги манбалардан:
•-корхонага материаллар етказиб бериш учун тузилган шартномалар;
•-товар моддий бойлижларни жунатиоч буйича транспорт хужжатлари;
•-мол еткязиб берувчрглардан олинган материаллар учун ҳисоб хужжатлари:
•-материалларни ишлатиш учун қулланилаётган меъарлар;
• -захира меъёрлари:
• -бирламчи хужжатлар, жумладан;
а) келаетган юк буйича тузилган шартномалар журнали ва рухсатномалар бериш олиш
руйхат журнали;
б) юк хатлар, ҳисоб регистрлари, ҳисоб фактуралар ва бошқалардан фойдаланилади.
Товар моддий захиралар текширилганда қуйидаги вазифаларни:
 захираларнинг кирим ва чиқим хужжатларини расмийлаштирнш тартиби;
 етказиб берувчилар билан тузилган шартномаларнинг бажарилиши:
 захираларни гуруҳлар буйича ажратилганли:ги;
 нархларнинг туёри белгиланганлиги;
 бухгалтерия ҳисоби ва ҳисоботларида туёри акс эттирилиши;
 сақланиши, ишлаб чиқариш фаолиятида фойдаланиш самарадорлиги;
ИХЖлар ҳисоби;
 қайта руйхат қилиш жараёнини текшириш;
 ортиқча в а камомадларни сабабларни тештиради.
Товар моддий захиралар тайёрлаш ва етказиб беришдаги сарфларнинг ортиб
бориши сабаблари: автотранспорт буйича тонна километрларга кушиб ёзишлар, моддий
захиралар режага қараганда узоқроқ масофага ва қимматроқ хақ туланадиган транспорт
билан ташиб берилганлиги учун транспорт таърифларига хақ тулаш, юкларнинг ортиқча
ташилиши, туланадиган жарималарнинг транспорт воситаларф бекор туриб қолиши
ҳисобига утказилнши, шунингдек, йулда моддий захираларнинг табиий камайиш
меъерлари хаддан зиёд купайиши сабаблари аниқланади.
Товар моддий захиралар сақланишини таъминловчи шароитлар, моддий жавобгар
шахслар ва моддий техника таъминоти хизмати ва ходимларни туёри танлаш ва жой
жойига қуйиш, омбор хужалигини ташкил этиш ва унинг ҳолати, моддий захираларнинг
сақланиши ва қуриқланиши устидан ички назоратнинг ташкил этилганлигини аниқлайди.
Моддий жавобгар шахслар буйича қуйидагиларни:
•улар илгари уёирлик учун жиноий жавобгарликка тортилмаганлиги ;
•улар билан моддий жавобгарлик туёрисида ёзма шартномалар тузилганлиги ва бу
шартномаларнинг сақланиши;
•уларнинг ишга қабул қилиниши бошқа ишга утказилиши, ишдан бушатилиши бош
ҳисобчи билан келишилганлигини аниқлаш зарур.
Моддий жавобгар шахс узгарганда моддий захираларнинг бошқа шахс
жавобгарлигига уз вақтида ва туёри берилганлиги ҳамда бунда аниқланган тафовутлар
бухгалтерия ҳисоби счётларида акс эттирилганлиги корхона бухгалтериясида
текширилиши зарур.

2. Товар моддий захираларнинг ҳаракати ва улардан фойдаланиш ҳисоби аудити


Аудит жараёнида моддий захиралар қийматини ҳисобга олиш
маълумотларининг хақиқийлиги текширилади. Улар 1000-«Материаллар» счётида ва
субсчётларида ҳисобга олинади, Уларнинг таркиби уз вақтида транспорт ташкилотлари
томонидан даъво кузгатилмаган йуқолиш бор йуқлиги текпшрилиши зарур.
Моддий захираларни бериш ва олинган моддий захиралар тулик кирим
кишшганлиги туёри эканлигй аниқланиши, уларни ҳисобга олиш йулга куйилганлиги
ҳамда олинган захираларнинг хақиқий таннархи туёри ҳисоблаб чиқилганлигини
текшириш зарур.
Четга материал бериш корхона рахбари томонидан имзоланган М-15 юк хат шакли.
ва олувчи томонидан такдим этилган ишончнома асосида амалга оширилиши
текширилади.
Омбор худудидан материалларнхс олиб чиқиб кетиш учун олувчига рухсатнома
ёзилган булиши шарт. Аудитор моддий бойликларни узга ташкилотларга беришини
текширишида кимнинг рухсати асосида берилганлигини, қандай шартларда
сотилганлигини, корхона бундай моддий зарар курган курмаганлигини текшириши керак.
Бундай текшириш юк хат маълумотлари ва захиралар берилиши хақидаги ишончномалар,
олиб чиқиб кетиш рухсатномалари, тулов хужжатлари, 9220-«Бошқа активлар сотиш ва
бошқача чиқиб кетиш» счётига синтетик ва аналитик ҳисоб маълумотлари ва 4-СН-сон
«Моддий техник таьминоти ва сотиш буйича корхона махсулотини сотиш туёрисидаги
ҳисобот» йиллик ҳисобот шакллардаги «Бошқа сотиш» маълумотлари буйича амалга
оширилишини текширади.
Корхонада материаллардан ишлаб чиқарганда фойдаланишни ҳисобга олиш ва
назорат қилиш кандай ташкил этилганлигини аниқлаши зарур.
Корхона аудитини амалга оширишда қуйидагиларни аниқлаш.
• материал сарфи меъёрлари режали кальқуляция билан
мувофиқлаштирилганлиги меъёрдаги материаллар улар кандай сарфланганлигидан каътий
назар ҳисобдан чиқарилиши;
• амалдаги меьёрлар материалларни тежаб сарфлашни
рагбатлантириладими, улар эскирган ёки оширилган эмасми.
• ишларнинг бир хил турларга ҳар хил корхоналарда турли меъёрларни
қулаш ҳоллари йуклиги;
• хом ашё ва материалларни сарфлаш меъёри моддий-техника
таъминоти режаси билан кандай мувофиқлаш тирилганлиги;
• режали меьёрларни ва моддий техника таъминоти режаларни ишлаб
чиқаришда эришилган тежамкорлик ҳисобига олинганлиги аниқланиши зарур.
Моддий захираларни сарфлашнинг белгиланган меьёрлари хақиқий сарфга
мувофиқлигини, уларни назорат тартибида ишлаб чиқаришга сарфлаш йули билан
текшириш мумкин.
Материаллардан назорат тартибида ишлаб чиқаришда фойдаланиш далолатнома
билан расмийлаштирилади.
Далолатномада қуйидагилар курсатилади:
 сарфланган материаллар миқдори;
 материатшар сарфланган иш турлари;
 ишни бажарувчи ходимнинг исми шарифи ва малакаси.

3. Хужалик инвентар жиҳозлари ҳисоби аудити


Хужалик инвентар жиҳозлар сақланишини таъминловчи шартларига риоя
қилинишини текшириш қуйидаги тартибда утказилади:
• жойларнинг етарлилиги, йул куииладиган намлик фоизи ва бошқалар;
• сақланиши учун жавоб берувчи шахслар доирасининг етарли
эканлиги ва улар билан моддий жавобгарли тузрисида шар тнома тузилг анлиги;
• келиб тушган хужалик инвентар жиҳозлар тулииқ омборда кирим
êèëèíãàíëèãè;
• мавжуд буюмлар билан бухгалтерия ҳисоби маълумотлари буйича
ҳисобда булганлари уртасида аниқланган фарқ кандай бартараф этилишини текширади
Корхона махсус қийим бош ва махсус пойафзални уз ходимларига сотиши ҳам
мумкин.
Аудитор бу буюмлар чакана нархлар буйича сотилганлигини уларнинг ҳам уз
вақтида туланганлиги, хақи туланмай берилганлигини аниқлайди хужалик инвентар
жиҳозларни ташкил қилишда бу буюмларни тузатишни ташкил этиш, уларни сақлаш
ҳаражатларини ҳисобга олиш ҳам текширилади.
Сунгра эскириш суммасини ҳисоблаб чиқишнинг туёрилигини ва уз вақтидалиги
ҳамда уларнинг фойдаланишга берилган ва ҳисобдан чиқариб юборилган арзон баҳоли ва
тез эскирувчи буюмлар буйича ҳаражатларнинг тегишли счётларига кирими текширилади:
Хужалик инвентар жиҳозлар буйича аудит уларни ҳисобдан чиқариш операцияларини
текшириш билан якунланади. Бунда ҳисобдан чиқариш далолатномалари туёри
расмийлаштирилганлиги; ҳисобдан чиқарилган буюмлардан фойдаланиш муддатлари
курсатилганлиги; улар қиймати; айбдор шахслар томонидан туланиши керак булган
сумма, темир терсақ, ёгоч ҳолида олинган ва кирим қилинган захиралар сони; комиссия
таркиби ва ушбу ҳисобдан чиқариш хақидаги далолатнома Тасдиқланган шахсларнинг
муносабат белгиси бор йуклигини; Хужалик инвентар жиҳозлар ҳисобдан чиқаришдан
олинган натижалар туёри аниқланганлиги текширилиши керак.

4.Товар моддий захиралар сақланиши ва омбор хужалиги ишини текшириш


Моддий захиралар сақланишини аудит қилишнинг асосий усули энг аввало қайта
руйхатдан утказиш ҳисобланади.
Купчилик камомад ва уёирликлар қайта руйхатдан утказиш оркали очилади.
Оддий шароитларда моддий захиралар мавжудлиги турли моддий жавобгар
шахслар қул остидаги захиралар танлаб руйхатдан утказиши йули билан текширилади.
Аудитор танлайдиган моддий захираларнинг текширилиши танлаб қайта руйхат
қилишга хос хусусият ҳисобланади.
Текишириш натижалари ялпи қайта руйхат қилишдаги сингари оралик
далолатнома билан расмиилаштирилади.
қоида ва йурикномаларга ягона кушимча шундан иборатки, қайта руйхатдан
утказишда аудитор катнашади, у корхонанинг қайта руйхат қилиш комиссияси аъзолари
ва моддий жавобгар шахслар билан биргаликда унга имзо чекади ва руйхат қилиш
якунларини чиқаришда иштирок этади.
Моддий захиралар мавжудлигини текшириҳдан олдин тош тарози, улчайдиган
тара, улчов асбоблари бор йуклигига ишонч хосил қилиш керак, Моддий жавобгар
шахсдан барча кирим чиқим хужжатларни бухгалтерияга топширилганлиги ва унда кирим
қилинмаган ҳамда ҳаражатлар ҳисобига утказилмаган моддий захиралар йук эканлиги
туёрисида тилхат олиш зарур,
Аудитор омборларни ва моддий захиралар сақланадиган бошқа жойларни куздан
кечириш, омборлар учун ажратилган жойлар, асбоб ускуналарнинг ҳолати ва яроқлигини
текшириш материалларнинг ҳар бир алоҳида турга материалларнинг номи, номенклатура
тартиб рақами, улчов бирлиги, захира меъёри курсатилгаи ёрликлар мавжудлиги,
куриклаш ташкил этилганлити, ёнгинга карши қоидаларга риоя этилиши кабиларни
аниқлайди.
Амалиётда омборларнинг курикланиши ва ёнгинга карши химояси ёмон ташкил
этилганлиги сабабли угирлик ва нобудгарчилик ҳоллари учраб туради. Шу муносабат
билан зарур пломбалар, сигнализация урнатилганлиги, омбор атрофи ёритилганлиги,
коровуллар бор йуклиги; омборлар тунда мухрланишлиги ва тилхат остида курикланишта
топширилиши; ут учиргич ишлашга тайёрланганлигини текшириш зарур.
Омбор хоналарни текшириш чоғида аниқланган моддий захираларни сақлаш
шартларига риоя этилмаслиги, захираларнинг бузилиши ёки сифати коникарсизлиги
хақида текширишда катнашган комиссия аъзоларининг имзоси куйилган, оралик
далолатнома тузиш, зарур ҳолларда буни фотосуратлар ҳамда техник экспертизанинг
хулосалари ёки лаборатория текширишлари билан тасдиқлаш керак.

Хулоса
Товар моддий бойликлар ҳисоби аудити-корхона эҳтиёжлаври учун кирим
қилинаётган ва ишлаб чиқириш эҳтиёжларига белгиланган меъёрлар асосида
сарифланаётган моддий қийматлардан самарали фойдаланиш тартиби ҳамда уларнинг
бухгалтери ҳужжатлари туёри акс эттириш шароитларини текширишдир.
Таянч иборалари
Материалларнинг баҳолаш усуллари, дастлабки хужжатлар, материал ҳисоботлар,
ҳаражат манбаалари, хужалик инвентар жиҳозларнинг кирими ва сарфи, уларга эскириш
ҳисоблаш, омбор ҳисобини текшириш материаллар ҳисоботини тешириш.
Назорат саволлари
1. ТМЗ текширишида кандай меъёрий хужжатлардан фойдаланилади?
2. Материалларга, товарларга, хужалик инвентар ва жихозларни туёри баҳолаш
кандай белгиланади?
3. ТМЗларнинг аудитини текшириш манбаалари булиб қайси дастлабки хужжатлар ва
бухгалтерия счетлари ҳисобланади?

Асосий адабиётлар
1. Узбекистон Республикаси Молия Вазирлигининг 2002 йил 27 декабрдаги
“Молиявий хисобот шакллари ва уларнинг тулдирилиши буйича қоидаларни
тасдиқлаш туғрисида” ги 140-сонли буйруги
2. Узбекистон Республикаси Аудиторлик фаолиятининг Миллий Стандартлари
Тошкент
3. Маматов З.Т ва бошқалар “Аудит” Тошкент 2002 й.
4. Ганиев К.Г. «Бухгалтерский учет внешнеэкономической деятельности» учеб. пос.
Москва журнал «Бухгалтерский.учет» 2003 г.
5. Друри К. «Управленческий и производственнуй учет» учеб. пос. Москва ЮНИТИ-
ДАНА, 2003 г.
6. Дусмуродов Р.Д. «Аудит асослари» “Узбекистон Миллий энциклопедияси”
Тошкент – 2003
7. Ташкентский Государственнуй Экономический Университет, Национальная
Ассоциация бухгалтеров и аудиторов Узбекистана. «Аудит» 1-2 том Ташкент. 2003
г.
Веб-сайт маълумотлар
http: // www. apb.ord.uk ( Auditing Practices Doard)
http:// www. nao.gov.uk ( UK National Audit Office)
http:// www. iia.ord.uk.( The Institute of Internal Auditors – United Kingdom)
http:// www. iasc.ord.uk. ( International Accounting Standarts Committce)
http:// www.aicpa.ord / index.htm ( American Institute of Certified Publik Accountants)

29- маâçó: Ìåùíàò ресурсларидан фойдаланиш ва уларга ùàқ òуëàø ҳисоби аудити
Режа:
1.Àóäèò ìàíáàëàðè âà âàçèôàëàðè
2.Ìåùíàòäàí ôîéäàëàíèø âà ìåùíàò èíòèçîìèãà ðèîÿ қèëèøíè òåêøèðèø
3.Ìåùíàòãà ùàқ òûëàø áûéè÷à ùèñîá êèòîáëàðíè àóäèòè

1. Àóäèò ìàíáàëàðè âà âàçèôàëàðè


Èø ùàқè, èø÷èëàð äàðîìàäèíèíã àñîñèé ìàíáàè áûëèá, êîðõîíà ôàîëèÿòèíèíã ÿêóíèé íàòèæàñèíè
ùèñîáãà îëãàí ùîëäà ùàð áèð èø÷èíèíã ìåùíàòãà êóøãàí õèññàñè áèëàí áåëãèëàíàäè.
Èø ùàқè ìàùñóëîò èøëàá ÷èқàðèø (õèçìàò êûðñàòèø âà èøëàðíè áàæàðèø)ãà êåòãàí
ùàðàæàòëàðíèíã êàòòàãèíà êèñìèíè òàøêèë қèëàäè. Äåìàê, èø ùàқè èøëàá ÷èқàðèø (ìóîìàëà)
ùàðàæàòëàðèíèíã ìóàéÿí қèñìè ñèôàòèäà ìàùñóëîò òàííàðõèíè øàêëëàíèøèãà âà ïèðîâàðä íàòèæàäà
êîðõîíàíèíã ìîëèÿâèé íàòèæàñèãà òàúñèð ýòàäè.
Ìåùíàòãà ùàқ òûëàø âà ìåùíàò ðåñóðñëàðäàí ôîéäàëàíèøíèíã àóäèò âàçèôàëàðè ìåùíàò
íàòèæàëàðèíè îøèðèøãà éóíàëòèðèëãàí ìåùíàòíè ñàìàðàëè òàøêèë ýòèøãà êóìàêëàøèøäèð. Øó
ìàқñàääà àóäèò æàðà¸íèäà êîðõîíàíèíã øàõñèé òàðêèáè, ìåùíàò èíòèçîìè ùîëàòè, èø âàқòèäàí óíóìëè
ôîéäàëàíèø, ìåùíàòãà ùàқ òûëàø ôîíäèäàí ôîéäàëàíèø òåêøèðèëàäè.
Ôàîëèÿòíèíã ìàçêóð ó÷àñòêàñè àóäèòè ûòêàçèëãàíäà қóéèäàãèëàðäñø ôîéäàëàíèëàäè:
ìåùíàò âà èø ùàқè áûéè÷à íîðìàòèâ ùóææàòëàð, êîðõîíàäà ùèñîáëàíãàí èøáàé íàðõ âà âàқòáàé
ùàқëàð. Êîíòðàêòëàð, æàìîà øàðòíîìàëàðè, øòàò æàäâàëè, èøãà қàáóë қèëèø âà áóøàòèø òóёðèñèäà
áóèðóқ âà ôàðìîéèøëàð, èø âàқòèäàí ôîéäàëàíèø òàáåëè, ìàùñóëîò èøëàá ÷èқàðèø âà áàæàðèëãàí
èøëàðíè äàñòëàáêè ùèñîáèíè îëèá áîðóâ÷è íàðÿä, éûíàëèø âàðàқàëàðè, ðàïîðò (áèëäèðèøíîìà)
қàéäíîìà âà øó êàáè ùóææàòëàð, èø ùàқèíè ùèñîáëàø âà òûëîâ қàéäíîìàëàðè, äåïîíåíòëàøòèðèëãàí èø
ùàқè âàðàêàëàðè, 6710, 6510 6410 âà õîêàçî ñ÷åòëàð ùàìäà 10 âà 10-1 ñîíëè æóðíàë-îðäåð
ìàúëóìîòëàðè.

2.Ìåùíàòäàí ôîéäàëàíèø âà ìåùíàò èíòèçîìèãà ðèîÿ қèëèøíè òåêøèðèø


Боçîð èқòèñîäè¸òèãà ûòèø ìóíîñàáàòè áèëàí àùîëèíè èæòèìîèé õèìîÿ қèëèø
ðåñïóáëèêàìèçíèíã àñîñèé äàñòóðèäà áîø ìàñàëàëàèäàí áèðèäèð.
Ðåñïóáëèêàäà ìàâæóä ìåùíàò ðåñóðñëàðèäàí, àùîëèíè èø áèëàí òàúìèíëàø ó÷óí ñàíîàòíè
ðèâîæëàíòèðèø, áàëêè áàð÷à ñàùîãà õèçìàò êèëóâ÷è òàðìîқëàðíè ðèâîæëàíòèðèø ó÷óí êåíã éûë
î÷èá áåðèëãàí.
Êîðõîíàíèíã ôàîëèÿòèäà қàòíàøóâ÷è ìåùíàò ðåñóðñëàðèíèíã òàðêèáè çíã àââàëî äîèìèé
èøëîâ÷è âà âàқòèí÷à èøëàéäèãàíëàð, øóíèíãäåê õûæàëèêäà ÿøîâ÷è, ùàìäà ÷åòäàí æàëá қèëèíãàí
èø÷è âà õîäèìëàðãà áûëèíèá ùèñîáãà îëèíèøèíè, õûæàëèêäà ìåùíàò áèëàí áàíä áûëãàí õîáäèìëàðíè
ìóõàíäèñ òåõíèê õîäèìëàð õèçìàò қèëóâ÷è, êè÷èê õîäèìëàð, èø÷èëàð âà ìåùíàòêàøëàðãà áûëèíèøèíè,
ìóõàíäèñ òåõíèê õîäèìëàð ñîíèíèíã, õèçìàò қèëóâ÷è âà êè÷èê õîäèìëàðíèíã èø áèëàí òàúìèíëàíèøè
êîðõîíàäàãè øòàòëàð æàäâàëèãà òûãðè êåëèèø óëàðãà áåëãèëàíãàí ìàîø ãóììàëàðèíè ñìåòàãà òûãðè
êåëèøèíè àíèқëàéäè.
• èøëàá ÷èқàðèøíèíã òàðêèáè, ìåùíàòíè èëìèé òàøêèë қèëèíèøèãà, ìåùíàòíè âà õîêîçî қèëèø
òàðòèáèãà ðèîÿ қèëèíèøè, òàðìîқëàð áûéè÷à èõòèñîãëàøóâèíè, è÷êè õûæàëèê ùèñîáè òàìîéèëëàðèãà
ðèîÿ қèëèíèøèíè;
• ìåùíàòãà èø ùàқè âà òûëàø ó÷óí ìåùíàò ùàқè ôîéäàíèíã, èøëàá ÷èêàðèëãàí ìàùñóëîòëàðè,
áàæàðãàí èø âà õèçìàòëàð ìèқäîðèãà туғри êåëèíèøèíè, ìåùíàò ùàқè ôîéäàíè òàñäèқëàíãàíëèãè,
ìåùíàò ùàқè ôîéäàíèíã îëèíãàí ìîëèÿâèé íàòèäàëàðèãà туғри êåëèíèøèíè, ìåùíàò ùàқè ôîíäèíè òàøêèë
қèëèø ìàíáàëàðèíè туғриëèãèíè ìåùíàò ùàқè ôîéäàäàí ôîéäàëàíèø äàðàæàñèíè;
• ìåùíàò óíóìäîðëèãèíèíã ûñèø äàðàæàñèíè òàúìèíëàø ó÷óí ÿíãè òåõíèêà, ôàí þòóêëàðèäàí
ôîéäàëàíèø äàðàæàñèíè, ÿíãè òåõíîëîãèÿíè қóëëàø äàðàæàñè, øóíèíãäåê ìåùíàòíè òàøêèë қèëèø âà
ìåùíàò ùàқè òóëàøíèíã òàêîìèëëàøãàí ïðîãðåññèâ óñóëëàðèäàí ôîéäàëàíèøíè;
• õîäèì âà ìåùíàòêàøëàðíèíã øòàòëàð áûéè÷à òàñäèқëàíèøè ùàìäà óëàðíè èø áèëàí
òàúìèíëàíèíè, ðàõáàð òàøêèëîò÷è ìóòàõàññèñíèíã èø áèëàí òàúìèíëàíèøè ¸êè òàðìîêëàð áûéè÷à
ìóòàõàññèñ õîäèìëàð áèëàí òàúìèíëàíèøè. Áåëãèëàíãàí øòàòëàðäàí èøëà¸òãàí êèøèëàðíèíã
ëîâîçèìëàðè âà ìóòàõàññèñëèãèíèíã òûёè êåëèøè, òåãèøëè ìóòàõàññèãëèê áèëàí ëîâîçèìëàðíèíã áèð-
áèðèãà ìîñ êåëèøèãà êàòúèé ðèîÿ қèëèíèøèíè òåêøèðàäè;
• èø÷è õîäèìëàðíè, ìåùíàòêàòëàðíè èøãà қàáóë қèëèø âà èøäàí áûøàøèäà áåëãèëàíãàí
ùóææàòëàð àñîñèäà, áåëãèëàíãàí òàðòèáãà ðèîÿ қèëèíèøèíè, ëîâîçèìëàðãà âà òåãèøëè
æàâîáãàðëèãè þқîðè áûëãàí âàçèôàëàðãà қàáóë қèëèíãàíäà, èøãà қàáóë қèëóâ÷èíèíã øó ëîâîçèìãà
туғри êåëèøèíè ñîёëèãè, æèñìîíèé àùâîëè, áèëèø äàðàæàñè, ¸øè âà áîøқàëàð;
• ìåùíàò èíòèçîìèãà ðèîÿ қèëèíèøèíè, ùàð áèð êîðõîíàëàð ìåùíàò èíãèçîìè èøãà êåëèø, êåòèø,
äàì îëèø, ìåùíàò ìèíèìóìè äàðàæàñèíè, õóêóìàò қàðîðëàðèíè ÷åòãà ÷èêìàãàí ùîëäà ìàæëèñ қàðîðëàðè
âà áóéðóқëàðè àñîñèäà áåëãèëàíãàíëèãèíè òåêøèðàäè.
È÷êè àóäèò ûòêàçèëãàíäà àóäèòîð ìåùíàò èíòèçîìèíè ìóñòàõêàìëàø. Êàäðëàðíè
қûíèìñèçëèãèíè êàìàéòèðèø áîðàñèäà êîðõîíàäà қàáóë қèëèíãàí ÷îðà-òàäáèðëàðíè ûðãàíèá ÷èқàäè.
Òåêøèðèø íàòèæàñèäà ëàâîçèì éûðèқíîìàëàðè ìàâæóäëèãè, õîäèìëàð îðàñèäà
ìàæáóðèÿòëàðíè туғри òàқñèìëàíèøè àíèқëàíàäè.
Èøãà қàáóë қèëèø âà èøäàí áûøàòèø туғриñèäà áóéðóқ âà ùèсîáîòëàð ìàúëóìîòëàðè
àñîñèäà èø êó÷èíè êóíèìñèçëèãè òàùëèë қèëèøàäè. Àóäèòîð èøäàí áûøàòèø ñàáàáëàðè ûðãàíèá
÷èқèëàäè. Êàäðëàð êûíèìñèçëèãè êîýôôèöåíòè ìàçêóð äàâðäà èøäàí òóðëè ñàáàáëàðãà êûðà
áûøàòèëãàí èø÷èëàð ñîíèíè æàìè èø÷èëàðíèíã ûðòà÷à ñîíèãà áûëèá àíèқëàíàäè. Óøáó êûðñàòêè÷
àââàëãè äàâðäàãè êîýôôèöåíòëàðè áèëàí òàққîñëàíàäè.
Èø âàқòèäàí ôîéäàëàíèø âà ìåùíàò èíòèçîìè àóäèò қèëÿíãàíäà ñàáàáñèç èøãà êåëìàñëèê âà
èøãà êå÷ қîëèø, è÷êè ñìåíàäà èø òóõòàá қîëèøè, èøãà èøäàí òàøқàðè âàқòäà ¸êè äàì îëèø âà áàéðàì
êóíëàðè æàëá қèëèø âà øó êàáè ìàúëóìîòëàðè àíèқëàíàäè.
Èøáàé èø ùàқèíè ùèñîáëàø ó÷óí àñîñ áûëãàí ùóææàòëàð òåêøèðèëãàíäà óëàðäà ëàâîçèìëè
øàõñëàð èìçîñè ìàâæóäëèãè, áàð÷à ðåêâèçèòëàðèíè òóёðè òûëäèðèëèøè, óøáó ùóææàòëàðäà
òузàòèø, ñîõòàëàøòèðèø ¸êè қàëáàêèëàøòèðèø éûқëèãè àíèқëàíàäè.

3. Ìåùíàòãà ùàқ òûëàø áûéè÷à ùèñîá êèòîáëàð àóäèòè


Ìåùíàòãà ùàқ òûëàø ôîíäèäàí ôîéäàëàíèø àóäèò қèëèíãàíäà àóäèòîð áó ôîíäíè òàðêèáèíè
òåêøèðèø íàòèæàñèäà óíãà ìîääèé ðàёáàòëàíòèðèø, ìóêîôîòëàð, ìîääèé ¸ðäàì ñóììàëàðè
êèðèòèëìàãàíëèãèíè àíèқëàéäè.
Ìåùíàòãà ùàқ òûëàø ôîíäèíè áàçèñ äàâð áèëàí æîðèé äàâðãà ñîëèøòèðèø íàòèæàñèäà óíèíã
èқòèñîäè ¸êè îðòèқ÷à ñàðôè àíèқëàíàäè.
Àóäèòîð èøíèíã íîðìàë øàðîèòèäàí ÷åòãà ÷èқèø ñàáàáëàðèíè. Èøëàá ÷èқàðèøíè òûõòàòèá
êîëèø õîäèñàëàðèíè, êå÷êè âà òóíãè ñìåíàäà, áàéðàì âà äàì îëèø êóíëàðè èøãà æàëá қèëèø
íàòèæàñèäà қûøèì÷à èø ùàқè ùèñîáëàíãàíëèãèíè àíèқëàøè àëîùèäà àùàìèÿòãà ýãà.
Èø ùàқè ôîíäèíè îðòèқ÷à ñàðô áûëèøèãà қóéèäàãè ñàáàáëàð òàúñèð қèëàäè: ìåùíàò
óíóìäîðëèê ðåæàñèíèíã áàæàðìàñëèê, èø ùàæìèãà қûøèá ¸çèø, èø÷èëàðíè îðòèқ÷à ñîíè, èø òûõòàá
қîëèøè, èøäàí òàøқàðè âà òóíãè ñìåíàäà, áàéðàì âà äàì îëèø êóíëàðèäà èøãà æàëá қèëèø. Ëàâîçèì
îêëàäëàðèíè ñàáàáñèç îøèðèø, íîðìà âà èøáàé íàðõëàðíè íîãûёðè қûëëàø.
Àóäèòîð êîðõîíàäà қûëëàíèëàäèãàí ìåùíàòãà ùàқ òûëàø ñèñòåìàëàðè øàêëëàðè, èøíèíã
øàðîèòëàðèíè ùèñîáãà îëãàí ùîëäà ñàìàðàäîðëèãèíè òàùëèë қèëàäè. Øó áèëàí áèðãà èø÷è âà
õèçìàò÷èëàð ó÷óí æîðèé ðàçðÿä, ñòàâêà âà ëàâîçèì îêëàäëàðèíè қîíóíèéëèãèíè òåêøèðàäè.
• ìåùíàòãà ùàқ òûëàø ìåú¸ðëàðè áåëãèëàíãàí ìåú¸ðèé ùóææàòëàðãà àñîñëàíèá, èøëàá ÷èқàðèøíèïã
èõòèñîñëàøóâèãà, òåõíîëîãèÿñèãà, èøëàá ÷èқàðèøíèíã ¸êè õûæàëÿêíèíã õóñóñèÿòè ýúòèáîðãà
îëèíãàí ùîëäà áåëãèëàëãàíëèãèïè òåêøèðàäè. Àóäèòîð ìàçêóð òàðòèáíèíã туғриëèãèíè âà êîðõîíà
ìàæëèñèäà òàñäèқëàíãàí òàðòèáíèíã àìàëäà ðèîÿ қèëèíèøèíè òåêøèðàäè;
• ìåùíàòãà ùàқ òûëàøäà èø÷è âà õîäèìëàð áèëàí òузèëãàí øàðòíîìàëàðíèíã ìàâæóäëèãè, áó
øàðòíîìàëàð øàðòèíèíã ñàқëàíèøèíè òåêøèðàäè:
• ùèñîáëàíãàí ìåùíàò âà èø ùàқè áàæàðèëãàí, øàðтíîìàäà áåëãèëàíãàí ìåú¸ðëàðãà туғри êåëèøè,
áàæàðèëãàí èø ó÷óí òåõíîëîãèê æàðàåíëàðèãà туғри êåëìàéäèãàì èø âà õèçìàòëàð ó÷óí èø ùàқè
òûëàø óñóëàðè áûëìàãàíëèãèíè;
• áàæàðèëãàí èø âà õèçìàòëàð ó÷óí ùèñîáëàíãàí èø ùàқèíèíã бошланёич õóæàòëàðäà туғри
ðàñìèéëàøòèðèø, íàðÿäëàð âà òàáåëëàð, øàðòíîìàëàð àñîñèäà áàæàðèëãàí ÷åò âà õèçìàòëàðíè
қàáóë қèëèø ùóææàòëàðèãà туғри êåëèøèíè ùóææàòëàðäà ñîëèøòèðèø;
• íàçîðàò÷è ùèñîáëàíãàí èø ùàқèëàðèíè ïóë íàòóðà øàêëèäà уз çàқòèäà âà туғри òûëàíèøèíè
òåêøèðàäè. Áóíäà ìåùíàò âà èø ùàқè ùèñîáëàø ùóææàòëàðè áèëàí ïóë òûëîâ қàéäíîìàëàðèíè
ñîëèøòèðãàí õîëäà òåêøèðàäè. Áó ùóææàòëàð áèð áèðèãà туғри êåëèøè êåðàê, õèñîáëàíãàí èø
ùàқèäàí ñîëèêëàð, òûëîâëàð âà áîøқà óøëàá êîëèíàäèãàí ñóììàëàð ùàқèäà òåãèøëè ùóææàòëàðäà
áûëèøèíè ùàì òåêøèðàäè.
Àóäèòîðãà òåêøèðèø ó÷óí àñîñèé ìàíáà áûëèá, ìåùíàò ùàқè ùèñîáëàøèø âà òûëàø áûéè÷à
бошланёич âà óìóìëàøòèðóâ÷è ùóææàòëàð ùèñîáëàíàäè.
Ìåùíàò ðåñóðñëàðèäàí ôîéäàëàíèø, èø ùàқè ùèñîáëàø âà òóëàøèíèíã àóäèòè áûéè÷à
àóäèòîð õóëîñà ¸çãàíäà:
• ìåùíàò ðåñóðñëàðèäàí ôîéäàëàíèø äàðàæàñè;
• áàæàðèëãàí èø ó÷óí ìåùíàò ùàқèíè òûãðè ùèñîáëàíãàíëèãè;
• ùèñîáëàíãàí ìåùíàò ùàқèãà íèñáàòàí èæòèìîèé ñóãûðòàãà туғри àæðàòìà қèëèíãàíëèãè;
• ùèñîáëàíãàí èø ùàқèäàí áåëãèëàíãàí ñòàâêàëàðãà àñîñàí äàðîìàä ñîëèёèíèíã уз âàқòèäà âà òûòðè
ùèñîáëàíãàíëèãèíè óíèíã уз âàқòèäà òåãèøëè òàøêèëîòëàðãà ûòêàçèá áåðèëãàíëèãèíè;
• ùèñîáëàíãàí ìåùíàò ùàқèíèíã èø÷è âà õîäèìëàðãà уз âàқòèäà áåðèëãàíëèãèíèíã òåãèøëè áåëãèëàíãàí
ìåú¸ð âà áóõãàëòåðèÿ ìàúëóìîòëàðè ÿëàí туғри êåëèøèíè ¸êè êåëìàñëèãè ùàқèäà áà¸í қèëàäè.
Èøáàé èø ùàқè òåêøèðèëãàíäà êîðõîíàäà æîðèé ýòèëãàí èøáàé íàðõ âà áàùîëàðíè òûòðè ¸êè
íîтуғри қûëëàíèøè àíèқëàíàäè, áóíèíã ñàáàáëàðè âà àéáäîð øàõñëàð áåëãèëàíàäè.
Âàêòáàé ìåùíàòãà ùàқ òûëàø òåêøèðèëãàíäà êîíòðàêò, øàðòíîìàëàð øàðòëàðèãà àñîñëàíãàí
ùîëäà òàðèô ùàқëàð, íîðìà, óñòàìà òûëîâëàðíè туғри қûëëàíèïø êûðèá ÷èқèëàäè.
Èø âàқòèäàí ôîéäàëàíèø òàáåëëàðè âà íàðÿäëàð êûðèá ÷èқèëãàíäà óëàðãà óéäèðìà øàõñëàð
êèðèòèëèøè òåêøèðèëàäè. Áóíèíã ó÷óí íàðÿä âà òàáåëëàð ìàúëóìîòëàðè êàäðëàð áûëÿìèäàãè
õîäèìëàðíè øàõñèé òàðêèáè áèëàí ñîëèøòèðèëàäè. Àââàë òûëàíãàí ùóææàòëàð áûéè÷à êàéòàäàí èø
ùàқè ùèñîáëàíèøè, áèð íå÷à òûëîâ қàéäíîìàëàðèäà áèð õèë øàõñëàð èñìè øàðèôè òàêðîðëàíèø
âàðàêàëàðè àíèқëàíàäè.
Àìàëäà áàæàðèëãàí èøãà қûøèá ¸çèø ó÷ðàá òóðàäè. Áóíèíã ó÷óí èøëàá ÷èқàðèø áûéè÷à
äàñòëàáêè ùóææàòëàð (íàðÿä, ìàðøðóò âàðàêà) ìàúëóìîòëàðè ìàùñóëîò èøëàá ÷èқàðèø
ùóææàòëàðè (íàêëàäíîé) áèëàí ñîëèøòèðèëàäè.
қóðèëø âà ðåìîíò èøëàðèãà қûøèá ¸çèøíè àíèқëàø ó÷óí æîéèäà ûòêàçèëàäèãàí óë÷îâ
ýêñïåðòèçà èøëàðè àìàëãà îøèðèëàäè.
Áàúçèäà ýñà қàíäàé ùóææàò òузìàñäàí òóðèá ùàқ ùèñîáëàíàäè ¸êè êàëáàêè øàõñëàðãà èø
ùàқè ¸çèá, áó қèéìàòëàð ûçëàøòèðèëàäè. Áóíè àíèқëàø ó÷óí êîðõîíàäàãè øàõñèé ñîñòàâ ðûéõàòè,
ùèñîá êèòîá âåäîìîñòëàðè áèëàí ñîëèøòèðèëàäè.
Êå÷êè âà òóíãè ñìåíàäà èøëîâ÷è èø÷èëàðãà óñòàìà ùàқ, øóíèíãäåê òàúòèë ùàқëàðèíè туғри
ùèñîáëàíèøè òåêøèðèëàäè.
Áóíäàí ñóíã àóäèòîð èø ùàқèäàí óøëàá êîëèíàäèãàí ñóììàëàðíè (äàðîìàä ñîëèãè, àâàíñ,
êðåäèò, êàìîìàä âà çàðàðëàðíè қîïëàø ñóììàëàðè) туғри ùèñîáëàíèøè òåêøèðèëàäè.
Àóäèòîð èø ùàқèíè ûç âàқòèäà ùèñîáëàíèá, ûòëàíãàíëèãèíè àíèқëàéäè.

Õóëîñà
Ìåùíàò ðåñóðñëàðèäàí ôîéäàëàíèø âà óëàðãà èø ùàқè òûëàø ùèñîáèíè àóäèò қèëèøäà
êîðõîíàäàãè õîäèìëàð òàðêèáè, ìàëàêàñè, èø êóíèíèíã äàâîìèéëèãè, áåëãèëàíãàí èø ùàқè ôîíäè ùàìäà
óëàðãà èø ùàқè ùèñîáëàø òàðòèáèíè àíèқëàéäè. Áó æàðà¸í áóõãàëòåðèÿ ùóææàòëàðèäà қàíäàé
àêñ ýòòèðèëãàíëèãèíè òåêøèðèøäèð.

Òàÿí÷ èáîðàëàð
Àñîñèé âà ûðèíäîøëèê, ìåùíàò øàðòíîìàëàðè, òàáåë, èøáàé âà àқòáàé èø ùàқè, òàúðèô
ñåòêàëàðè, ðàçðÿäëàð, øòàòëàð æàäâàëè, òûëîâ àéäíîìàëàðè, áèëäèðèøíîìàëàð, àñîñèé âà қûøèì÷à
èø ùàқëàðè, ìóêîôîòëàð, ìåùíàò òàúòèëëàðè, ñàôàð ùàðàæàòëàðè.

Íàçîðàò ñàâîëëàðè
1. Êîðõîíàíèíã èø÷è õîäèìëàðè òàðêèáè àíèқëàø òàðòèáè êàíäàé?
2. Ìåùíàò èíòèçîìèãà ðîèÿ ýòèøè âà èø êóíèíèíã äàâîìèéëèãèíè åêøèðèø êàíäàé àìàëãà îøèðèëàäè ?
3. Ìåùíàòãà ùàқ òûëàøäà қûëëàíèëàäèãàí òàðèô ñåòêà âà ðàçðÿäëàðèíã қûëëàíèëèøèäàí ìàêñàä
íèìà?
4. қûøèëãàí èø ñàîòëàðèãà òûëàíàäèãàí èø ùàқëàðè ìàíáàëàðèíè àéòèíã?
5. Èøëàá ÷èқàðèø ÿêóíè áûéè÷à òûëàíàäèãàí ìóêîôîòëàð íèìà õèñîáäàí òóëàíàäè?

Àñîñèé àäàáè¸òëàð
1. Узбекистон Республикасининг 2000 йил 26 майда қабул қилинган "Аудиторлик
фаолияти туёрисида"ги қонуни
2. Узбекистон Республикасининг аудиторлик фаолияти миллий стандартлари
3. Маматов З.Т., Норбеков Д.И., Шакаров К.А. “Аудит” -Ташкент 2002
4. Дусмуродов Р.Д. «Аудит асослари» “Узбекистон Миллий энциклопедияси”
Тошкент – 2003.
5. Подольский В.И. “Аудит учета расчетов по оплате труда” практич. пособ. Москва
ЮНИТИ-ДАНА, 2004 г.
6. Васильевич И.П., Ширкина Е.И. “Сборник задач по аудиту” учеб. пос. Москва
“Финансу и Статистика», 2002 г.
7. .Ганиев К.Г «Бухгалтерский учет внешнеэкономической деятельности» учеб. пос.
Москва журнал «Бухгалтерский. учет» 2003.

Веб-сайт маълумотлар
1. http:// www. nao.gov.uk ( UK National Audit Office) www.rutgers.edu/Accounting/raw/iia
(Institute of Inteml Auditors )
2. www.mythbreakers.com/ima (Institute of Management Accountans)
3. http: // www. apb.ord.uk ( Auditing Practices Doard)

30- Ìàâçó: Õàðàæàòëàð, òàé¸ð ìàùñóëîò âà ìîëèÿâèé íàòèæàëàð ҳисобининг àóäèòè


Режа:
1. Àóäèòíèíã âàçèôàëàðè âà ìàíáàëàðè
2. Ҳаðàæàòëàð àóäèòèнинг ички тизими режаси ва дастури
3. Маҳсулот ( иш хизмат)ларни сотиш билан операцияларни ҳисоб ваички назорат
тизимни текшириш
4. Òàé¸ð ìàùñóëîò ñîòèøдан тушган тушимни аниқлаш ва текшириш
5. Ìîëèÿâèé íàòèæàëàð àóäèòè.

1. Àóäèòíèíã âàçèôàëàðè âà ìàíáàëàðè


Êîðõîíàíèíã ìîëèÿâèé áàðқàðîðëèãè èøëàá ÷èқàðèëà¸òãàí ìàõñóëîòè áîçîðäà
ðàқîáàòäîøëèãèäàí. Óíèíã è÷êè âà òàøêè áîçîðäà òàëàáèäàí, ðåàëèçàöèÿ ùàæìèãà áîëèқäèð.
Òàé¸ð ìàùñóëîòíè èøëàá ÷èқàðèø âà óíè ñîòèø õàëê õûæàëèãè âà àõîëè ýùòè¸æëàðèíè
òàúìèíëàøãà қàðàòèëãàí ùàð áèð êîðõîíà èøëàá ÷èқàðèø ôàîëèÿòèíèíã ÿêóíëîâ÷è áîñêè÷è
ùèñîáëàíàäè. Ìàõñóëîòíè ðåæàäàãè ùàæìè áûéè÷à ñîòèø òàøêèëîòãà èøëàá ÷èқàðèø ùàðàæàòëàðèíè
êîïëàø, äàâëàò áþäæåòè, êðåäèò áûéè÷à áàíêëàð âà áîøқà õûæàëèê ñóáúåêòëàð îëдèäàãè
ìàæáóðèÿòëàðíè áàæàðèø èìêîíèÿòèíè ÿðàòàäè, ùàìäà èøëàá ÷èқàðèøíè òàêîìèëëàøòèðèø âà
êåëàæàêäà ðèâîæëàíèø ó÷óí ìóõèì áûëãàí ôîéäà îëèøãà ¸ðäàì қèëàäè.
Àóäèò âàçèôàëàðè:
• òàéåð ìàùñóëîò èøëàá ÷èқàðèøè, æûíàòèëèøè âà ñîòèëèøèíè õóææàòëàðäà òûãðè
ðàñìèéëàøòèðèøíè òåêøèðèø;
• òàé¸ð ìàùñóëîò îìáîðäà ñàқëàíèøèíè òàúìèíëîâ÷è øàðîèòëàðíè àíèқëàø;
• òàé¸ð ìàùñóëîòíè ùàқèêèé òàííàðõèíè àíèқëèãèíè òåêøèðèø;
• òàé¸ð ìàùñóëîò ñîòèëèøèíè òûãðè ùèñîáëàø;
• ñîòèëãàí òàé¸ð ìàùñóëîòäàí îëèíãàí ìîëèÿâèé íàòèæàëàðíè òóãðè õèñîáëàø âà áóõãàëòåðèÿ
ùèñîáèäà àêñ ýòòèðèø.
Àóäèò ìàíáàëàðè;
• òàéåð ìàùñóëîòíè èøëàá ÷èқàðèø âà ñîòèëèøèíè ùèñîáãà îëèøãà äîèð қîíóí÷èëèê;
• òàé¸ð ìàùñóëîòíè ðåæàëàøòèðèø âà ìåú¸ðëàø áûéè÷à êîðõîíàäàãè õóææàòëàð;
• ìàùñóëîò èøëàá ÷èқàðèø, æûíàòèø âà ñîòèëèøèãà äîèð äàñòëàáêè õóææàòëàð âà øàðòíîìàëàð;
• 4010,4510,4610,6210,6410 âà õîêàçî ñ÷åòëàðäàãè ìàúëóìîòëàð;
• 10,11-ñîíëè æóðíàë-îðäåð, 16-ñîíëè қàéäíîìà ìàúëóìîòëàðè;
• 2-ñîíëè "Ìîëèÿâèé ùóææàòëàð туғриñèäà"ãè ùèñîáîòäàãè ìàúëóмотлàð.

2. Ҳаðàæàòëàð àóäèòèнинг ички тизим режаси ва дастури


Èøëàá ÷èқàðèø æàðà¸íè áèëàí áåâîñèòà áîëèқ áûëìàãàí ñàðôëàð âàõàðàæàòëàð: áîøқàðóâ
ùàðàæàòëàðè, ìàùñóëîòíè ñîòèø ùàðàæàòëàðè âà áîøқà óìóìõûæàëèê ùàðàæàòëàðè äàâð
ùàðàæàòëàðè äåá òóøóíèëàäè.
Äàâð ùàðàæàòëàðèíè òåêøèðèø, óëàðíè òàðêèáèíè òûãðè àíèқëàøäàí áîøëàíàäè. ×óíêè
áàúçèäà èøëàá ÷èқàðèøãà òàúëëóêëè ùàðàæàòëàð äàâð õàðàæàòëàðè òàðêèáèäà ùèñîáãà îëèíèøè
çàðóð áûëãàí ùàðàæàòëàð èøëàá ÷èêàðèø ùàðàæàòëàðèãà êóøèëèá êåòèøè ìóìêèí. Áó ýñà èøëàá
÷èқàðèø òàííàðõèíè ûçãàðèøãà îëèá êåëàäè.
Àóäèòîð äàâð ùàðàæàòëàð òàðêèáèäàãè 1-ñîíëè èëîâàäàãè ñîëèêêà òîðòèëàäèãàí äàâð
ùàðàæàòëàðèãà àëîùèäà àùàìèÿò áåðèøè çàðóð
Àóäèòîð áîøқàðóâ àïïàðàòèíè ñàқëàø, õèçìàò ñàôàðè ó÷óí àæðàòèëãàí ìàáëàёëàðíè
ìàқñàäãà ìóâîôèқ âà ñàìàðàëè èøëàòèëèøèíè àíқëàèäè.
Äàâð ùàðàæàòëàðè ðåæàñè ìàâæóäëèãè àíèқëàíèá, áó ðåæà áèëàí ùàқèêèé õàðàæàòëàð ùàð
áèð ìîääà áûéè÷à òàêêîñëàíèá êàì÷èëèêëàð àíèқëàíàäè.
Ìàõñóëîòíè ñîòèø áèëàí áîёèқ ùàðàæàòëàðíè òåêøèðèø óøáó ìàùñóëîòíè óðàø,
ñàқëàø, òàøèø ùàðàæàòëàðè ìåú¸ð ÷åãàðàñèäàí ÷èêìàñëèãè, óëàðíè òûãðè ðàñìèéëàøòèðèø âà
ùèñîáãà îëèøíè àíèқëàøäàí èáîðàòäèð.
Таé¸ð ìàùñóëîò èøëàá ÷èқàðèø àââàëäàí òузèëãàí áóþðòìà âà øàðòíîìàëàðè àñîñèäà àìàëãà
îøèðèëèøè êåðàê, Øàðòíîìà âà áóþòðìàëàðñèç èøëàá ÷èқàðèëãàí ìàùñóëîò îìáîðëàðíè òîâàðëàð áèëàí
òóëèá ¸òèøè, õûæàëèê ìàáëàãëàðíè ñåêèíëèê áèëàí àéëàíèøè íàòèæàñèäà ìîëèÿâèé àùâîëíè
ìóðàêêàáëàøèøèãà îëèá êåëèøè ìóìêèí.
Òåêøèðèø äàâðèäà ùàðèäîðëàð áèëàí òузèëãàí øàðòíîìàëàð ìàúëóìîòëàðè òàé¸ð ìàùñóëîò
èøëàá ÷èқàðèëèøè äàñòóðè áèëàí ìóâîôèқëàøòèðèëãàíëèãè àíèқëàíàäè.
Õàðèäîðëàð áèëàí òузèëãàí øàðòíîìàëàð, ìàùñóëîò èøëàá ÷èқàðèø ðåæåàëàðè ìàúëóìîòëàðè
àñîñèäà èøëàá ÷èқàðèëãàí òàé¸ð ìàùñóëîòíè òóðëàðè âà àññîðòèìåíòè áûéè÷à òàêêîñëàíàäè.
Òåêøèðèø æàðà¸íèäà ìàùñóëîò èøëàá ÷èқàðèø âà åòêàçèá áåðèø áèð ìåú¸ðäà àìàëãà
îøèðèëèøè àíèқëàíàäè. Áóíèíã ó÷óí êîðõîíàäà èøëàá ÷èқèëãàí ðåæà âà ãðàôèêëàðäàí ôîéäàëàíèëàäè.
Òåêøèðóâ âàқòèäà ìàçêóð ðåæàëàð ìàùñóëîò æûíàòèëèøè ìóääàòëàðè áèëàí
êåëèøèëãàíëèãèíè àíèқëàíàäè.
Òàéåð ìàùñóëîò èøëàá ÷èқàðèëèøèíèíã áóõãàëò'åðèÿ ùèñîáè òåêøèðèëãàíäà èøëàá
÷èқàðèøäàí қàáóë қèëàíãàí òàé¸ð ìàùñóëîòíè õóææàòëàðäà туғри ðàñìèéëàøòèðèëãàíëèãèãà
àùàìèÿò áåðèëàäè. Áàúçè õîëëàðäà òàé¸ð ìàùñóëîòíè èøëàá ÷èқàðèøäàí қàáóë қèëííèøèíè àêñ
ýòèðóâ÷è äàëîëàòíîìà âà íàêëàäíîéëàðãà èøëîâè òûëèқ áåðèëìàãàí, òåõíîёîãèê æàðà¸íëàðè
òóãàòèëìàãàí, ùóææàòëàðäà òûëèқ àêñ ýòòèðèëìàãàí áóþìëàð êèðèòèëàäè. Áóíäàé ùîëëàðíè
àқñàäèäà ìàúñóë øàõñëàð òàé¸ð ìàùñóëîòíè öåõëàðäà ñàқëàíèøè áûéè÷à ñîõòà òèëõàòëàð åêè
áîøқà ùóææàòëàð ðàñìèéëàøòèðèëàäè.
Òåêøèðèø âàқòèäà àëîùèäà ýúòèáîð òàé¸ð ìàùñóëîòíèíã òûãðè áàùîëàíèøèãà қàðàòèëàäè,
÷óíêè áàùîëàø ìàùñóëîòíèíã òàííàðõèãà âà ìîëèÿâèé íàòèæàëàðèãà òàúñèð ýòàäè. Óíäàí òàøқàðè
òàé¸ð ìàùñóëîòíèíã þîðäàãè қîëäèқëàðè қèéìàòè 1999 éèëäà æîðèé ýòèëãàí òîâàð ìîääèé
áîéëèêëàðíè ìåú¸ðäàí òàøқàðè çàõèðàëàðèãà ñîëèíàäèãàí ñîëèқ қèéìàòèãà òàúñèð ýòàäè.
Êîðõîíàäà қàáóë қèëèíãàí ùèñîá ñè¸ñàòèãà ìóâîôèқ òàé¸ð ìàùñóëîò æîðèé ùèñîáäà áàðқàðîð
ùèñîá íàðõëàðäà àêñ ýòòèðèëàäè. Áóíäàé ùèñîá íàðõëàð ñèôàòèäà ðåæàäàãè (íîðìàòèâ) òàííàðõ ¸êè
øàðòíîìàâèé ñîòèëàäèãàí) áàùîëàðäàí ôîéäàëàíèø ìóìêèí. ùèñîáîò äàâðèíèíã îõèðèäà ìàùñóëîòíèíã
ùàқèêèé òàííàðõè áèëàí ùèñîá íàðõëàð îðàñèäàãè ôàðқè àíèқëàíàäè âà àëîùèäà ùèñîáãà îëèíàäè.
Ìàõñóëîò èøëàá ÷èқàðèëèøèíè áóõãàëòåðèÿ ùèñîáèíè þðèòèø ó÷óí õèñîáâàðàêëàð
ðåæàñèäà 2010-ñ÷åòäàí ôîéäàëàíèø êузäà òóòèëãàí. 2010-ñ÷åòäàí ôîéäàëàíèëãàíäà òàé¸ð
ìàùñóëîòíè қèéìàòè áàëàíñäà íîðìàòèâ åêè ðåæàäàãè íàðõäà àêñ ýòòèðèëàäè. 2010-ñ÷åòäà
àíèқëàíãàí òàôîâóòëàð "êèçèë ñòîðíî" ¸êè қûøèì÷à ¸çóâ óñóëëàðè ¸ðäàìèäà ùàқèқàòãà÷à
åòêàçèëàäè.
Áóõãàëòåðèÿ ùèñîáèíèíã õàëêàðî ñòàíäàðòëàðèäà òàé¸ð ìàùñóëîò æîðèè ùèñîáäà ó÷
òóðäàãè áàùîäà ÔÈÔÎ, ËÈÔÎ, ûðòà÷à íàðõ àêñ ýòòèðèø òàâñèÿ қèëèíãàí.

3. Маҳсулот( иш хизмат) ларни сотиш билан операцияларни


ҳисоб ваички назорат тизимни текшириш
Субъектларнинг ишлаб чиқариш ҳаражатлари ва маҳсулотлар таннархини
ҳисоблашни аудиторлик текширувидан утказишдан мақсад содир булган хужалик
муомалаларини ҳисобга олиш ва солиққа тортишда қулланилаётган тартибнинг
Узбекистон Республикаси меъёрий хужжатлари талабларига мувофиқлигини аниқлашдан
иборат.
Корхоналарда ишлаб чиқариш ҳаражатлари ва солиққа тортиш ҳисобини тартибга
солувчи асосий хужжат Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2003йилдаги
54-сонли қарорини узгариши билан тасдиқланган «Маҳсулот (иш, хизмат)ларни ишлаб
чиқариш ва реализация ҳаражатларининг таркиби ҳамда молиявий натижаларни
шакллантириш тартиби туёрисидаги Низом» булиб ҳисобланади.
Субъектларнинг ишлаб чиқариш ҳаражатлари ҳисобининг туёрилигини ва
маҳсулот, иш ҳамда хизматлар таннархи туёрисидаги ҳисоботни тузишнинг туёрилигини
назорат қилиш учун қуйидагиларни текшириш лозим,ҳисобот давридаги ҳақиқий
ҳаражатларнинг ишлаб чиқариш ҳаражатлари счётларида уз вақтида, тулиқ ва ишонарли
акс эттирилиши; ишлаб чиқаришга ҳаражат қилинган хом ашёлар, материаллар,
ёкилгилар, эхтиёт қисмлар ва ёқилёи-мойлаш материалларини баҳолашнинг туёрилиги;
белгиланган ҳаражат сметалари, лавозим маошлари, тариф ставкалари, ишлаб чиқариш
ходимларининг меҳнатига хақ тулаш ва мукофатлаш хақидаги Низомга риоя қилиш
устидан назоратнинг таъминланганлиги; ноишлаб чиқариш сарфлари ва йуқотишларнинг
пайдо булиш сабаблари ҳамда ҳисобдан учирилишнинг асосланганлиги; уларни
камайтириш буйича қабул қилинган чора-тадбирлар; асосий воситалар ва номоддий
активларга эскириш ҳисоблашнинг туёрилиги; товар-моддий бойликларнинг ҳисоб
баҳосидан четга суммалар (транспорт тайёрлов ҳаражатлари)ни ҳисобдан учиришнинг
туёрилиги; товарлар ва бошқа қийматликлар табиий камайишини ҳисобдан учиришнинг
туёрилиги; қуйидаги ҳаражатларни матсулот (иш, хизмат)лар таннархига кушишнинг
туёрилиги ва асосланганлиги; таъсис хужжатларига мувофиқ кушма корхонада ишлаб
чиқаришда бевосита ишлайдиган чет эл фуқароларига берилган турар жойлар ва
коммунал хизматлар учун туловлар; хизмат сафарида ва йулда булган вақт, турар уй жой
ижараси, хизмат сафари жойига бориб қуйтиш йул ҳаражатлари учун тасдиқданган
меъёрлар доирасида, ишлаб чиқариш фаолияти билан боёлик чет эл хизмат сафари
ҳаражатлари.
Аудитор шуни яхши билиши зарурки, маҳсулот (иш, хизмат)лар таннархи
бухгалтерия ҳисобида оддий фаолият турлари буйича ҳисобот даврида маҳсулот ишлаб
чиқариш (иш бажариш, хизмат курсатиш) ва реализация билан боёлик сарфлар йиёиндиси
каби аниқланади.
Таннарх солиққа тортиш мақсадларида ҳисоб элементи сифатида эса солиққа
тортиладиган базани камайтирадиган миқдор булиб ҳисобланади. Ушбу таърифдаги
тафовут фақат шаклан яъни атамашунослик нуктаи назаридан эмас, балки миқдор
жихдтидан ҳамдир. Чунки, солиққа тортиш мақсадида ҳисобланадиган таннархга одатдаги
фаолият турларига доир сарфлар белгиланган меъёр(лимит)лар ва чеклашларни ҳисобга
олган ҳолда қушилади. Маҳсулот ишлаб чиқариш (иш бажариш, хизмат курсатиш)
ҳаражатлари туланган вақтидан қатъий назар (олдин ёки кейинчалик туланган), қайси
ҳисобот даврига таллуқли булса, шу давр таннархига қушилади.
Аудитор ушбу хужалик муомаласини асоссиз, яъни утган йилдаги маҳсулот (иш,
хизмат) лар таннархини сунъий равишда оширган ва молиявий натижани ҳамда фойда
солиёини пасайтирган деб топди ва тузатиш киритишни тавсия қилди. Узбекистон
Республикаси «Бухгалтерия ҳисоби туёрисида»ги қонунининг 9-моддасига мувофиқ
корхонада содир этилган барча хужалик муомалалари амалга оширилаётган вақтда ёки
амалга оширилиб булингандан сунг тегишли дастлабки хужжатлар билан
расмийлаштирилиши лозим. Ҳаражатларни хужжатлаштирти. тамойили аудиторнинг
ҳаражатларни асослаш учун исботловчи хужжатларнинг мавжудлиги, ҳамда ушбу
муомалаларни бухгалтерия ҳисобида акс эттиришнинг туёрилигини тасдиқлаш
вазифасини белгилаб беради.

4. Òàé¸ð ìàùñóëîò ñîòèøдан тушган тушимни аниқлаш ва текшириш


Òàé¸ð ìàùñóëîòíè ùàðèäîðãà æûíàòèø ùàðèäîð áèëàí àââàëäàí òузèëãàí øàðòíîìàëàðãà
àñîñàí àìàëãà îøèðèëàäè. Áó øàðòíîìàëàðäà æûíàòèëàäèãàí ìàùñóëîòíè ìóääàòè, ìèêäîðè, қèéìàòè âà
ùèñîá-êèòîá øàðòëàðè àêñ ýòòèðèëàäè.
Àóäèòîð øàðòíîìàëàðäàãè øàðò øàðîèòëàðíè òûëèқ àêñ ýòòèðèëèøèíè òåêøèðàäè. Óíäàí
òàøқàðè ìàùñóëîò æûíàòèëèøè ùèñîá счёт ôàêòóðà, ÷èқèì þê õàòè òûëîâ òàëàáíîìàñè âà áîøқà
ùóææàòëàðäà туғри ðàñìèéëàøòèðèëãàíëèãè àíèқëàíàäè.
Ìàõñóëîò æûíàòèëãàíäà óíèíã ñîòèëèøè íàðõè туғри ùèñîáëàíèøè, ÿúíè óíãà êóøèëãàí
қèéìàò, àêöèç âà áîøқà ñîëèêëàð қèéìàòè, ìàùñóëîòíè ùàðèäîðãà åòêàçèø ó÷óí ñàðôëàíàäèãàí
òðàíñïîðò òàé¸ðëîâ ùàðàæàòëàðè ñóììàñè êûøèëèøè òåêøèðèëàäè.
Àóäèòîð æûíàòèëãàí ìàùñóëîòíèíã ùàқèêèé òàííàðõè туғри àíèқëàíèøèíè òåêøèðàäè.
Áóõãàëòåðèÿ ùèñîáèíè ìèëëèé àíäîçàëàðèãà áèíîàí ìàùñóëîò æûíàòèëãàí âàқòèäàí áîøëàá
ñîòèëãàí äåá ùèñîáëàíàäè.
Òàé¸ð ìàùñóëîò ùàðèäîðëàðãà æûíàòèëãàíäà óíèíã ùàқèêèé òàííàðõè íîìàúëóì áûëàäè, ÷óíêè
óíèíã ùàқèêèé òàííàðõè îéíèíã îõèðèäà àíèқëàíàäè. Øóíèíã ó÷óí æîðèé ùèñîáäà æûíàòèëãàí òàé¸ð
ìàùñóëîòëàð ùèñîá íàðõëàðèäà ðàñìèéëàøòèðèëàäè.
Ùèñîá íàðõëàðè ñèôàòèäà ðåæàäàãè òàííàðõ ¸êè øàðòíîìà íàðõëàðè қûëëàíèëàäè. Ùèñîáîò
äàâðèíèíã îõèðèäà æûíàòèëãàí ìàùñóëîòíèíã ùàқèêèé òàííàðõè âà óíèíã ùèñîá íàðõëàðè áèëàí ôàðқè
àíèқëàíàäè.

Æóíàòèëãàí òîâàðëàð âà òàéåð ìàùñóëîòíè ùàқèêèé òàííàðõèíè àíèқëàø


(мèíã ñûì)
Курсаткичлар Ҳисоб нархи Хакиқий таннархи Фарқ(-)
Ой бошига омбордаги
тайёр махсулот қолдиғи 245 210 -35
Ишлаб чиқаришдан
ҳисобот ойида қабул қилинган тайёр
2800 2900 -200
махсулот
Жами 3045 2810 -235
Хақиқий таннархини
ҳисобдаги нархга нисбати,%
92,28

Махсулот қиймати 2700 2492 -208


Ой охирига тайёр
345 318 -27
махсулот қолдиғи
Áóíäàé ùèñîá êèòîáëàðãà àíèқëèê êèðèòèø ìàқñàäèäà æàäâàë òàé¸ð ìàùñóëîòíèíã
ãóðóõëàðè áûéè÷à òузèëàäè.
9010 ñ÷åòíèíã äåáåòèäàãè îáîðîòëàðíè туғри ùèñîáëàíèøèíè àíèқëàø ó÷óí àóäèòîð ñîòèëãàí
ìàùñóëîòíè ùàқèêèé òàííàðõè ùèñîáëàíèøèíè òåêøèðàäè.
Ñîòèëãàí ìàùñóëîòíè ùàқèêèé òàííàðõèíè ùèñîáëàø.
мèíã сóì
Õàқèқèé
Êûðñàòêè÷ëàð Õèñîá íàðõè Ôàðқи (қ-)
òàííàðõè
Æûíàòèëãàí ìàõñóëîòíè îé
áîøèäà қîëäèёè 412 400 -12
.õèñîáîò îéèäà æûíàòèëãàí
2700 2492 -208
ìàõñóëîò
Æàìè: 3112 2892 -220
Õàқèқèé òàííàðõèíè
õèñîáäàãè íàðõèãà íèñáàò % 92,92
Õèñîáîò îéèäà ñîòèëãàí
2640 2453 -187
ìàõñóëîò
Æûíàòèëãàí ìàõñóëîòíèíã îé
îõèðèãà қîëäèёè 472 439 -33

Àóäèòîð æûíàòèëãàí ìàùñóëîò áûéè÷à ùàðèäîðëàðäàí ïóë êåëèá òóøèøè òåêøèðèëàäè.


Õàðèäîðëàðíè êîðõîíà îëäèäàãè қàðçëàð ìóääàòè áûéè÷à êûðèá ÷èқèëàäè.

5. Ìîëèÿâèé íàòèæàëàð àóäèòè.


Õîçèðãè âàқòäà ðèâîæëàíãàí âà ðèâîæëàíà¸òãàí ìàìëàêàòëàð òàæðèáàñèäàí øóíè áèëèø
ìóìêèíêè, ùàð қàíäàé êîðõîíàíèíã àñîñèé ìàқñàäè èæîáèé ìîëèÿâèé íàòèæàãà ýãà áûëèøäèð.
Êîðõîíàíèíã ìîëèÿâèé íàòèæàëàðè, õûæàëèê ôàîëèÿòäà àñîñèé èқòèñîäèé êûðñàòêè÷ áûëèá,
éèë îõèðèäà îëèíãàí ìîëèÿâèé íàòèæà ùèñîáëàíàäè. Ìîëèÿâèé íàòèæàëàðíèíã àóäèòè òàøêèë қèëèø óíè
øèøíè ðåæàëàøòèðèø óìóìèé қîíóí ùóææàòëàðèãà ìóâîôèқ ðåæàëàøòèðèëàäè, ùàð қàíäàé
àóäèòîðëèê êîðõîíàñè àóäèò қèëàíà¸òãàí êîðõîíèíã ìîëèÿâèé íàòèæàëàðèíè àóäèò қèëèøäà қóéèäàãè
óñóëëàðäàí фойäàëàíàäè.
Ìîëèÿâèé íàòèæàëàð ùîçèðãè êóíäà қóéèäàãè óñóëëàðäàí àíèқëàíàäè.
1.Ìàõñóëîòëàðíè ñîòèøäàí îëèíãàí ÿëïè ôîéäà.
2.Àñîñèé ôàîëèÿòäàí îëèíãàí ôîéäà.
3.Óìóì õûæàëèê ôàîëèÿòèäàí îëèíãàí ôîéäà (¸êè çàðàð).
4.Ñîëèê òûëàãóíãà áûëãàí ôîéäà.
5.Ùèñîáîò äàâðèäà ñîô ôîéäà.
Àóäèòîð êîðõîíà ìîëèÿâèé íàòèæàëàðèíè, óíèíã òàðêèáèíè òåêøèðãàíäà, àñîñàí ìîòøÿâèé
íàòèæàëàð туғриñèäàãè ùèñîáîò ìàúëóìîòëàðèäàí ôîéäàëàíàäè. Àéäàíìà áó ùèñîáîòäàãè
ìàúëóìîòëàðíèíã òûёрèëèãè; àñîñëàíãàíëèãè, èøîí÷ëèòøãèíè òàñäèқëîâ÷è ùóææàòëàð áûëèá
áóõãàëòåðèÿ ùóææàòëàðè ùèñîáëàíàäè.
Àóäèòîð èøëàá ÷èқàðèø ùàðàæàòëàðèíè òåêøèðãàíäà õûæàëèê ùàðàæàòëàðè áèëàí óëàðíè
àðàëàøòèðìàñëèãè êåðàê. Èøëàá ÷èқàðèø ùàðàæàòëàðèíè 2010-"Àñîñèé èøëàá ÷èқàðèø
"ñ÷¸òèíèíã àíàëèòèê âà ñóáñ÷¸òëàðèäàí ôîéäàëàíàäè.

Õóëîñà
Êîðõîíàäà ìàùñóëîòëàð (õèçìàòëàð êûðñàòèø) èøëàá ÷èқàðèøãà қèëèíà¸òãàí
ùàðàæàòëàðèíèíã туғри òóðêóìëàíãàíëèãè âà áåëãèëàíãàí ìåú¸ðëàðíèíã àñîñëàíãàíëèãè, îìáîðãà
òàé¸ð ìàùñóëîòëàðíè қàáóë қèëèø îðòèá æûíàòèø, ñîòèø æàðà¸íëàðèíèíã ùèñîáè, óëàðäàí
îëèíà¸òòàí ìîëèÿâèé íàòèæàëàðíèíã áóõãàëòåðèÿ ùóææàòëàðèäà туғри àêñ ýòòèðèëãàíëèãèíè
òåêøèðèøäèð.
Таянч иборалар
Àñîñèé âà қûøèì÷à ùàðàæàòëàð, òûãðè âà ýãðè ùàðàæàòëàð, ûçãàðóâ÷àí çà äîèìèé
ùàðàæàòëàð, òàé¸ð ìàùñóëîò, êèðèì âà ÷èқèì îðäåðëàðè, îìáîð õèñîá êàðòàñè, ìàðêåòèíã
ùàðàæàòëàðè, òðàíñïîðò ùàðàæàòëàðè, áîøқàðóâ ìðàæàòëàðè, ìîëèÿâèé íàòèæàëàð.
Íàçîðàò ñàâîëëàðè
1 .Õàðàæàòëàð òàðêèáèíè àíèқëàø òàðòèáèíè òóøóíòèðèíã?
2.Òàé¸ð ìàùñóëîòëàð ùèñîáè àóäèòè êàíäàé àìàëãà îøèðèëàäè?
3.Òàéåð ìàùñóëîòëàðíè îìáîðãà êèðèì қèëèíèøèäà êàíäàé õóææàòëàð àñîñ áóëàäè?
4.Æóíàòèëãàí òàé¸ð ìàùñóëîòëàð äåãàíäà íèìàíè òóøóíàñèç?
5.Ñîòèøäàí êûðèëãàí ìîëèÿâèé íàòèæàëàð êàíäàé àíèêëàíàäè?

Асосий адабиётлар
1. Махсулот (иш ва хизмат) ишлаб чиқариш ва уни сотиш буйича таннархга
киритиладиган ҳаражатлар таркиби ва молиявий натижаларининг шаклланиш тартиби
туёрисидаги Низом 2003.
2. Узбекистон Республикаси Молия Вазирлигининг 2002 йил 27 декабрдаги 140-сонли
«Молиявий ҳисобот шакллари ва уларнинг тулдириш буйича қоидаларни тасдиқлаш
туёрисида»ги буйруёи.
3. Ташкентский Государственнуй Экономический Университет Национальная
Ассоциация Бухгалтеров и аудиторов Узбекистана. Аудит 1-2 Том. Т –2003
4. Подольский В.И. Аудит: Практикум Учеб. Пос. -М.: ЮНИТИ-ДАНА, 2003

Информацион техник воситалар:


1. http: // www. apb.ord.uk ( Auditing Practices Doard)
2. ttp:// www. nao.gov.uk ( UK National Audit Office)
3. http:// www. iia.ord.uk.( The Institute of Internal Auditors – United Kingdom)
4. http:// www. iasc.ord.uk. ( International Accounting Standarts Committce)
5. http:// www.aicpa.ord / index.htm ( American Institute of Certified Publik Accountants)
6. sismoilov.rambler.ru
7. www.uza/us/apb/
8. www.aicpa.org ( American Institute of CPAs)

31-мавзó: Ҳèñîá êèòîá âà êðåäèò îïåðàöèÿëàðè ҳисобининг àóäèòè


Режа:
1. Õèñîá êèòîáëàð âà êðåäèò îïåðàöèÿëàðè àóäèòèíèíã àñîñèé âàçèôàëàðè âà ìàíáàëàðè
2. Áàíê êðåäèòëàðè àóäèòè
3. Áþäæåò áèëàí ùèñîá êèòîá îïåðàöèÿëàðè àóäèòè
4. Ҳиñîáäîð øàõñëàð âà олинган àâàíñ ùàìäà äàúâîëàð áûèè÷à ùèñîáëàøèøëàð àóäèòè

1. Õèñîá êèòîáëàð âà êðåäèò îïåðàöèÿëàðè àóäèòèíèíã àñîñèé âàçèôàëàðè âà ìàíáàëàðè


Êîðõîíàëàð ìàùñóëîò þáîðóâ÷èëàð, ïóäðàò÷èëàð, ùàðèäîðëàð, áóþðòìà÷èëàð, ùèñîáäîð
øàõñëàð áþäæåò, òóðëè äåáèòîðëàð âà êðåäèòîðëàð, æîðè áîøқàðóâ îðãàíëàðè áèëàí àúâîëàð âà
çàðàðíè óíäèðèø þçàñèäàí, қèñқà ìóääàòëè âà узîқ ìóääàòëè êðåäèò îëèø, óíäàí ôîéäàëàíèø âà óíè
òûëàø þçàñèäàí ùèñîá êèòîáëàðíè ìóíòàçàì ðàâèøäà þðèòàäèëàð.
Ùèñîá êèòîá âà êðåäèò îïåðàöèÿëàðèíè òåêøèðèøíèíã àñîñèé âàçèôàëàðè:
• ùèñîá êèòîá èíòèçîìèãà ðèîÿ қèëèø;
• äåáèòîðëèê âà êðåäèòîðëèê қàðçäîðëèãèíèíã туғриëèãè âà ùàқèêèéëèãèíè àíèқëàø;
• áþäæåò òûëîâëàðè ûç âàқòèäà âà туғри ûòêàçèëèøèíè;
• áàíêäàí îëèíãàí ññóäàëàð ó÷óí ùèñîá êèòîáëàðíè òûãðè þðèòèø âà èàðäàí ìàқñàäëè ôîéäàëàíèøíè
òåêøèðèøäàí èáîðàò.
Àóäèòîð қóéèäàãèëàðíè òåêøèðàäè:
• ìàùñóëîò þáîðóâ÷èëàð âà ïóäðàò÷èëàð, ìèæîçëàð áèëàí ùèñîá êèòîáëàðíèíã туғриëèãè âà уз
âàқòèäàëèãè, äåáèòîðëèê âà êðåäèòîðëèê қàðçëàðè ñóììàëàðèíèíã ùàқèêèéëèãè óëàðíè ùèñîáäàí
÷èқàðèøíèíã òóёðèëèãè âà қîíóíèéëèãè;
• ìàùñóëîò þáîðóâ÷èëàð âà áóþðòìà÷èëàð, ùàðèäîðëàð âà áîøқà äåáèòîðëàð ùàìäà êðåäèòîðëàð
áèëàí ùèñîá êèòîáëàð ûç âàқòèäà ðûéõàòäàí óãêàçèëèøè, óøáó ùèñîá êèòîáëàð áûéè÷à ñèíòåòèê âà
àíàëèòèê ùèñîáãà îёèø ìàúëóìîòëàðèíèíã áèð õèëëèãè;
• áþäæåò áèëàí ùèñîá êèòîáëàð âà ìàæáóðèÿòëàð áàæàðèëèøèíèíã туғриëèãè âà уз âàқòèäàëèãè;
• êàìîìàäëàð òàëîí òîðîæ âà óёèðëèêëàðãà îèä қàðçëàð ìàâæóäëèãè, óëàð ùîñèë áûëãàí äàâð âà
ñàáàáëàðè, қàðçëàðíè óíäèðèø ÷îðà òàäáèðëàðè êûðèëãàíëèãè, òàëîí òîðîæëàð êàìîìàäëàð âà áîøқà
ñóèèñòåúìîëëàð õàқèäàãè èøëàðíèíã ñóä òåðãîмв îðãàíëàðèãà уз âàқòèäà þáîðèëèøè;
• êàìîìàä, òàëîí òîðîæ қèëèø âà áîéëèêëàðãà øèêàñò åòêàçèø íàòèæàñèäà ùîñèë áûëãàí
íîáóäãàð÷èëèêíè ùèñîáäàí ÷èқàðèá òàøëàøíèíã àñîñëèãè âà áîøқàëàð.
Ùèñîá êèòîá âà êðåäèò îïåðàöèÿëàðè àóäèòèíèíã àñîñèé ìàíáàëàðи:
• ìîëèÿâèé ðåæàëàð, áþäæåòãà òûëîâ ìèқäîðèíèíã ùèñîá êèòîáè;
• êðåäèò îëèø ó÷óí ëèìèò àæðàòèøãà áóþðòìàëàð;
• òûëîâ òîïøèðèқíîìàëàðè, òàëàáíîìàëàðè, ñ÷¸òëàð âà ùèñîá êèòîá îïåðàöèÿëàðè
ðàñìèéëàøòèðèëàäèãàí áîøқà ùóææàòëàð;
• ùèñîáäîð øàõñëàð áèëàí ùèñîá êèòîá қèëèøãà îèä àâàíñ õèñîáîòëàð;
• ùèñîá ñ÷¸òëàðè, æîðèé âà ìàõñóñ ñ÷¸òëàðäàí áàíê êû÷èðìàëàðè;
• äàúâîëàð áûéè÷à äàëîëàòíîìàëàð, ìîääèé çàðàðíè êîïëàø âà óëàð áûèè÷à ùèñîá êèòîáëàðãà îèä
ùóææàòëàð;
• 6010, 4300, 4010, 6310, 6410, 6500, 6900, 7000, 7100, 7200, 7300, 6600, 4600, 7800, 7900,
âà áîøқà ñèíòåòèê ñ÷åòëàð áûéè÷à ùèñîáãà îëèø ðåãèñòðëàðè;
• ùèñîá ñ÷¸òëàðè âà áàíê êðåäèòëàðè áûéè÷à æóðíàë-îðäåðëàð âà қàéäíîìàëàð;
• áàëàíñ âà ùèñîáîòíèíã áîøқà øàêëëàðè.
Êîðõîíàëàð, òàøêèëîòëàð âà àëîùèäà øàõñëàð áèëàí ùèñîá êèòîáëàðíè òåêøèðèø ùèñîá êèòîá
îïåðàöèÿëàðèíèíã àíàëèòèê âà ñèíòåòèê ùèñîáè ìàúëóìîòëàðè àñîñèäà ùàð áèð ñ÷¸ò áûéè÷à ùèñîá
êèòîáëàðíèíã ùîëàòèíè ùóææàòìà ùóææàò íàçîðàò қèëèøíè уз è÷èãà îëàäè. Ðóéõàòäàí ûòêàçèø,
òåãèøëè øåðèêëàð áèëàí ùèñîá êèòîá ñóììàëàðíè òàққîñëàø éûëè áèëàí äåáèòîðëèê âà êðåäèòîðëèê
қàðçäîðëèãèíèíã ùàқèêèé ùîëàòè òåêøèðèëàäè.

2. Банк кредитлàðè àóäèòè.


Àóäèòîð êîðõîíà âà òàøêèëîòëàð áèëàí ûçàðî ùèñîá êèòîá îïåðàöèÿëàðíèíã àìàëãà îøèðèøäà
қóéèäàãèëàðíè:
•-òûëîâ èíòèçîìèãà ðèîÿ қèëèíèøè;
•-äåáèòîð âà êðåäèòîð қàðçëàðíèíã ùàììà òóðëàðè êîëäèãèíèíã áàëàíñäà âà áóõãàëòåðèÿ'ùèñîáè
àíàëèòèê ìàúëóìîòëàðèäà áèð õèëëèãè;
•-ùèñîá-êèòîá îïåðàöèÿëàðè áóõãàëòåðèÿ ùèñîáè âà áèðëàì÷è ùóææàòëàøòèðèøíèíã
ùîëàòè;
•-ùàðèäîð âà áóþðòìà÷èëàð àìàëãà îøèðèëàäèãàí îïåðàöèÿëàð қîíóíèéëèãè âà òàðòèáè;
•-ìîë åòêàçèá âà ïóäðàò÷èëàð áèëàí áûëàäèãàíí îïåðàöèÿëàð àíàëèòèê âà ñèíòåòèê ùèñîáëàðäà
туғри àêñ ýòòèðèëãàíëèãèíè;
•-òàé¸ðëîâ òàøêèëîòëàðè âà ùàðèäîðëàð áèëàí áûëàäèãàíí ùèñîá êèтîá îïåðàöèÿëàðèíè;
•-êîðõîíàëàðàðî êîîïåðàöèÿ (øèðêàò õûæàëèêëàð) êîðõîíàëàðè áèëàí áûëàäèãàíí ùèñîá êèòîá
îïåðàöèÿëàðèíè;
•-èæòèìîèé ñóёûðòà áûéè÷à ùèñîá êèòîáëàð;
•-äàâëàò áþäæåòè áèëàí ùèñîá êèòîáëàð;
•-òóðëè äåáèòîðëàð âà êðåäèòîðëàð áèëàí áûëàäèãàíí ùèñîá êèòîá îïåðàöèÿëàðèíè;
•-õîäèìëàð áèëàí ìåùíàòãà ùàқ òûëàø âà áîøқà îïåðàöèÿëàðíè òåêøèðàäè.
Õàð õèë. äåáèòîð âà êðåäèòîðëàð áèëàí ìîë åòêàзèá áåðóâ÷è âà ïóäратчилар áèëàí
ùèñîáëàøèøëàðíè òåêøèðèø òîìîíëàðíèíã ùóқóқè âà ìàæáóðèÿòèíè áåëãèëàéäèãàí ùóææàò
(øàðòíîìà, ëîéиùà ñìåòà хуææàòëàðè, òèòóë ðûéõàò)ëàðíèíã òûãðè ðàñìèéëàøòèðèëèøèíè
òåêøèриши âà 6010-"Мол еòêàçèá áåðóâ÷èлар âà ïóäðàò÷èëàðга туланадиган счеилар"счети
àíàëèòèê ìàúëóìîòëàðèíèíã áàëàíñ áèëàí туғри êåëèøèíè ñîëèøтиðèøäан бîøëàíàäè. Àгàð óëàð
óðòñèäà ôàðқ áûëñà, ùàð õèë äåáèòîð âà êðåäèòîð қàðç áûéè÷à ùóææàòëàð áèëàí
àñîñëàíãàíèíè êûðèá ÷èқàäè. Ìîë åòêàçèá áåðóâ÷è âà пóäðàò÷èëàð áèëàí ùèñîáëàøóâëàðíè
òåêøèðèøäà ìîääèé ðåñóðñëàðíè ñîòèá îëèøíèíã ìàқñàäãà ìóâîôèқëèãèíè áó ìîääèè áîèёèêëàð
тула êèðèìгà îëèíãàíèíè, áàùîëàðíèíã туғри қуйилганлигини òåêøèðàäè. Êîðõîíàëàð
õузóðèäà î÷èëãàí êè÷èê êîðõîíà, õуñóñèй êîðõîíàëàðíèíã ìîë åòêàçèá áåðóâ÷è âà
ïóäðàò÷èëàð áèëàí ùèñ îáëàøóâ îïåðàöèÿëàðèíè òåêøèðèøäà Íèçîì äîèðàñèäà ùàðàêàт
қèëèíãàíëèãèãà èøîí÷ ùîñèë қèëèøëèãèíè àíèқëàéäè.
Áóíäàé êîðõîíàëàð ìàùñóëîò âà òîâàðëàðíè àùîëèãà қèéìàòãà ñîòèø ó÷óí âîñèòà÷è
áûëèá õèçìàò қèëàåòãàí қèëинмàåòãàíлигини òåêøèðàäè. Ðàõáàð âà ìîääèé æàâîáãàð øàõñëàð
ýñà æèíîèé òèë áèðèêòèðèá, ïóë ìàáëàёëàðèíè узëàøòèðèá ОЛИШ ùîëëàðè áûëìàãàíигà èøîн÷ ùîñèë
ýтèø çàðóð. Áóíèíã ó÷óí õûæàëèê ñ÷етëàðè, туëîâ òàëàáíîìàñè, ñîòèá îлинган êîðõонага òуëîâ
тоïøèðèãè, 6000 -с÷åò ìàüëóìîтëàðè, õûæàóлèê ñ÷åтè íóñõàñèíè âà ñîòиш áàùîñèíè ñîëèøтиðèø
ìóìêèí, ùàқèêèé òåêøèðóâ ûòêàçèø êåðàê. Áåëãèëàíãàí ìåúåðäàí þқîðè áàùî қûéèëìàãàíëèãèãà
ýúòèáîð áåðèøè êåðàê. Ìîë åòêàçèá áåðóâ÷èëàðãà ûãêàçèá áåðèëàåòãàí ïóë ìàáëàёëàðèíè
òûãðèëèãèãà èøîí÷ õîñèë қèëèø ó÷óí àóäèòîð îëгàíтоваð ìîääèé áîйлèêлàðèíèíã ùóææат (юк хати,
тîâàð тðàíñïîðт þê õати, ñ÷åт, ñ÷åò ôàêòóðà) ëàðèíè, ìîë åòêàзиб áåðóâ÷è ташêèëîт òóëîâ
тàëàáíîìàñè қàáóë қèëèá îëãàí ìîääèй æàâîáãàð øàõñ ùèñîáîòëàðèíè, òûëîâ òîïøèðèãè âà
áàíêäàãè ñ÷åòäàí êó÷èðìàäàãè коäëàð ùàìäà áîø êèòîá, òåãèøëè ñ÷åт ìàúëóìîòëàðè
ñîëèøòèðèëàäè. Òåêøèðóâ÷è ìîë åòêàçèá áåðóâ÷èëàð âà ïóäðàò÷èëàð, ùàðèäîðëàð хаìäà äåáèòîð
âà êðåäèòîðëàð áèëàí ùèñîáëàøóâëàðíè теêøèðãàíäà қóéèäàãèëàðíè àíèқëàøè çàðóð:
• ìàíñàáäîð øàõñëàðíèíã àéáè áèëàí âàқòèäà êîïëàíìàãàí âà òàëàá КИЛИБ îлиíìàãàí, ìóääàòè óòèá
êåòãàí äåáèòîð қàðçëàðíèíã âóæóäãà êåлèøè сàáàáëàðè âà óëàðíèíã äàúâî ìóääàòè óòèøè
ìóноñàáàòè áèëàí áàлàíñäàí ó÷èðèá, çàðàð ùèñîáèãà åçèø ùîëëàðèãà éûë қûéèëìàñëèãè;
• ìàíñàáäîð øàõñëàð òîìîíèäàí êðåäèòîðëèê қàðçíè òûëàø ùëææàòëïðèíè ðàñìèéëàøòèðèïäà áîøқà
ìàқñàäëàðäà ïóë ûòêàçèø йûëè áèлаí узëàøòèðèø ùîëëàðè áûëìàãàíèíè,
• êîðõîíàãà òåãèøëè óé âà åòîêõîíàëàðäà ÿøîâ÷èëàðäàí уз âàқтèäà ùàқ îëèíàåòãàíèíè, ùàð õèë
äåáèòîð âà êðåäèòîðëàð áèëàí ùèñîá-êèòîá ñ÷åòèäà êîðõîíà õîäèìëàðè âà øòàòñèç шиõñлàðíèíã
õûæàëèê àøåëàðèäàí ôîéäàëàíãàíëèê ó÷óí òûëàíìàãàí қàðçëàðè, ìóääàòèäàí îëäèí áузèëãàí âà
éóқîòãàí ìàõñóñ êèéìëàð þçàñèäàí қàðçëàðè, óøëàá êîëèíìàãàí àâàíñ èø ùàқëàðè ùàìäà
êàéòàðèëìàãàí ùèñîáäîð ïóëëàð þçàñèäàí қàðçëàðè ÿøèрилганини аниқлаш керак.
Àóäèòîð äåáèòîðëèê қàðçëàðèíè ùèñîáäàí ÷èқàðèøäà áóõãàëòåðèÿ ùèñîáîòëàðè âà
áàëàíñëàðè туғриñèäàãè Íèçîìäà áåëãèëàíãàí òàðòèáãà ðèîÿ қèëèíãàíëèãè ¸êè қèëÿíìàãàíëèãèíè,
àéáäîð øàõñëàð æàâîáãàðëèãè, êåëãóñèäà áóíäàé êàì÷èëèêëàðãà éûë êóéìàñëèê ó÷óí ÷îðà
òàäáèðëàð áåëãèëàíãàíëèãèíè àíèқëàéäè.
Креäèò îïåðàöèÿëàðíè òеêøèðãàíäà àââàëîì áîð Ûçáåêèñтîí Ðåñïóáлèêàñè Ìàðêàçèé áàíêè
òîìîíèäàè ÷èқàðèëãàí 33- ñîíëè Òàðòèáäà тàúêитлагандек êðåäèòëàø òàìîéèëëàðèãà ðèîÿ
ýòèëãàíëèãèãà ýüòèáîð áåðèëèøè ëîçèì ÿúíè, ìàқñàäëè éóíàëòèðèëèøè, ôîèç òûëàø,
òàúìèíëàíãàíëèãè,уз âàқòèäà êàéòàðèëèøè âà õîêîçî.
Êîðõîíàëàð уз âàқòèäà áþäæåò áèëàí, ìîë åòêàçèá áåðóâ÷èëàð, áàíêлàð, èш÷è âà
õèçìàò÷èëàð áèëàí узèíèíã ìàæáóðèÿòëàðè áûéè÷à ùèñîá êèòîá қèëîëìàãàí òàêäèðäà, ìàõñóñ
êðåäèòëàø òàðòèáèãà áèíîàí áàíê êðåäèòëàðèäàí ôîéäàëàíãàí ùîëäà áó ìàæáóðèÿòëàðíè êîïëàø
ìóìêèí.
Áàíêäàí îëèíãàí êðåäèòëàð øàðòíîìà àñîñèäà узîқ, ûðòà âà қèñқà муóääàòëàðãà áûëèíàäè âà
øàðòíîìàäà êузäà тóтèëãàí áàð÷à шарòëàð êåëèшиá îëèíàäè.
Êðåäèò îïåðàöèÿëàðè áûéè÷à òåêøèðèø íàòèæàëàðè çàðóð ùîëäà àëîùèäà îðàëèê
äàëîëàòíîìàëàð áèëàí ðàñìèéëàøòèðèëàäè.

3. Áþäæåò áèëàí ùèñîá êèòîá îïåðàöèÿëàðè àóäèòè


Áþäæåò áèëàí ùèñîá-êèòîáëàð 6400-"Áþäæåòга туловлар буйича карзларни ҳисобга
олувчи счетлар" ñ÷åтиäà àìàëãà îøèðèëàäè.
Êîðõîíàëàðäà áþäæåò áèëàí ùèñîá-êèòîáëàð óсòóí êàðòî÷êàëàð î÷èëàäè âà åêè òåãèøëè
ìàúëóìîòëàð ÝÕÌ õîòèðàñèãà қûéèëãàíëèãèíè òåêøèðàäè, Àóäèòîð áþäæåòãà ûòêàçèøè êåðàê
áûëãàí ìàáëàёëàð ùèñîáëàð ÷èқèëèøèíèíã, óëàðíèíã òûëèқ âà ûç âàқòèäà ûòêàçèø òóгðèлигини
àíèқëàéäè. Áþäæåò áèëàí ùèñîá-êèòîáëàðíè òåêøèðèøíè ñîëиê õèçìàòè âàêàёè áèëàí áèðãàëèêäà
àìàëãà îøèðèш ìàқñàäãà ìóâîôèқäèð.
Àìàëäà áþäæåò òûëîâ ñóììàëàðèíèíã íîтуғри ùèñîáëàøèøè âà áþäжåò áèëàí ùèñîá-
êèòîáëàðíèíã ûç âàқòèäà àìàëãà îшиðèëèøи ýíã êûï у÷ðàéäèãàí ùîëëàð áûëèøè ìóìêèí. Øó ñàáàáëè
ñîòèøäàí îëèíãàí òóøóì ёèè÷à àíàëèòèê ùèñîá ìàúëóìîòëàðè, õîäèìëàð áèëàí ìåùíàò ùàқè
хисîá êèòîáëàðè, ôîéäà áûéè÷à ùèñîá-êèòîáëàð âà óíäàí àæðàòìàëàðè, давëàò áàíêè
êû÷èðìàëàðè, ùèñîáãà îëèø áèëàí áîгëèқ áàð÷à ùóææàòëàð ðåãèñòðëàð òåêøèðèëèøè êåðàê.
Áþäæåò áèëàí ùèñîá-êèòîáëàð òàðòèáè áузèëãàíëèãè ó÷óí æàðèìà òóëàøãàí áûëñà, áóíèíã
ñàáàáëàðè, àéáäîðëàðè, êîðõîíàäà áóíãà éûë êóéìàñëèê áîðàñèäàãè èøëàð àíèқëàíèøè ùàìäà æàðèìà
ñóììàñèíè àéáäîð èìõñëàðäàí óíäèðèá îëèø âà õèçìàò òåêøèðóâèñèç óíè ùàðàæàò ¸êè ÷èқèìëàð
ùèñîáèãà ûòêàçãàí õîäèìëàðíè æàçîëàø çàðóð.
Õûæàëèê ùàðàæàòëàðèãà ñàðôëàíãàí ñóììàëàð áûéè÷à ùèñîáîòëàðíè òåêøèðèøäà ìóқîáèë
òåêøèðèø óñóëèíè қûëëàø ñàìàðàëèäèð, áó óñóë àâàíñ ùèñîáîòëàðèãà (ñ÷¸òëàðãà, ÷åêëàðãà,
êâèòàíöèÿëàðãà âà õîêîçîëàð) èëîâà қèëèíàäèãàí ùóææàòëàðíèíã ùàқèêèéëèãèíè àíèқëàø èìêîíèíè
áåðàäè.
Èæòèìîèé ñóãûðòà èäîðàëàðè áèëàí ùèñîáëàð ûç âàқòèäà áàæàðèëèøè, áó ìàáëàёëàðäàí
ìàқñàäãà ìóâîôèқ ôîéäàëàíèøè òåêøèðèëàäè.
Àóäèòîð ñóёûðòà áàäàëëàðèíè ùèñîáëàø ó÷óí ìåùíàòãà ùàқ òûëàø ôîíäèíè òûãðè
àíèқëàíãàíëèãèíè òåêøèðàäè. Áàúçèäà òûëîâëàð âà ùàқëàðãà èæòèìîèé ñóãûðòà áàäàëëàðèíè
ùèñîáëàíìàéäè. Áóëàðãà ïåíñèÿ âà èæòèìîèé ñóòûðòà íàôàêàëàðè, ìîääèé ¸ðäàì, õèçìàò ñàôàðèäàãè
êóíëèê ùàқëàð, áåïóë áåðèëàäèãàí îçèқ îâқàòëàð, ìàèøèé õèçìàòëàð, éûë ïàòòàëàðè âà õîêàçîëàð
êèðàäè.
Хèñîáëàíãàí âà òûëàíãàí èø ùàқèãà íèñáàòàí àæðàòìàëàðíèíã èæòèìîèé ñóёûðòà, ìåùíàò
áèðæàñèãà àæðàòèëãàí ñóììàëàðíèíã туғри ùèñîáëàíèøè, óëàðíèíã òåãèøëè òàøêèëîòëàðãà ûç
âàқòèäà êå÷èêòèðìàñäàí òûãðè ûòêàçèëèøèíè òåêøèðàäè. Áóíäàé àæðàòìàëàðäàí êîðõîíàëàðíè
òåãèøëè ñóììàëàðäàí туғри ôîéäàëàíèøè, êàñàëëèê âà ðàқàëàðè ó÷óí ùèñîáëàíàäèãàí âà òûëàíàäèãàí
ñóììàëàðíèíã қîíóíèéëèãèíè, êàñàáà óþøìàñè èõòè¸ðèãà ûòêàçèëãàí ìàáëàёäàí áåëãèëàíãàí òàðòèáäà
ôîéäàëàíèøãà ðèîÿ қèëèíèøèíè òåêøèðàäè.
Òåêøèðèø íàòèæàñèäà èæòèìîèé ñóãûðòà áàäàëëàðè ùèñîáèäàí òûëàíàäèãàí íàôàқàëàð
òûãðè ùèñîáëàíèøè àíèқëàíàäè.
Ñóãóðòà áàäàëëàðèíè ùèñîáëàø âà тûëàø áèëàí áîëèқ îïåðàöèÿëàð áóõãàëòåðèÿ ùèñîáèäà
туғри àêñ ýòòèðèëèøè âà ûç âàқòèäà òûëàíèøè, ñóгуðòà òûëîâëàðè òóðëàðè áûéè÷à ùèñîáîò
øàêëëàðèíè òóёðè òûëäèðèëиøè âà òåãèøëè èäîðàëàðèãà âàқòèäà òîïøèðèëèøèíè òåêøèðèëèøèãà
àóäèòîð àëîùèäà àùàìèÿò áåðèøè êåðàê.
Èæòèìîèé ñóòóðòà áûéè÷à ùèñîá êèòîáëàðíè àóäèò қèëèøäà хисоáëàíãàí èø
ùàқè ôîíäèãà íèñáàòàí қèëèíãàí àæðàòìàëàðíè туғри ҳисобëàíãàíëèãèíè, ûòêàçèø ìóääàòëàðèíè
êå÷èêòèðèëìàãàíëèãèíè, счеиларда туғри àêñ ýòòèðèëãàíëèãèíè âà áîøқàëàðíè áàòàôñèë
òåêïøðàди.
Èæòèìîèé ñóãûðòà âà èæòèìîèé òàúìèíîò ìàñàëàðè áûéè÷à àëîùèäà оðàëèқ äàëîëàòíîìà
òузèëàäè.

4. Хèñîáäîð øàõñëàð âà олинган аванс ҳамда даъволар буйича бûéè÷à ùèñîáлашишилàð


àóäèòè
Ҳиñîáäîð øàõñëàð áèëàí ùèñîá êèòîáëàðíè àóäèò қèëèøíèíã âàçèôàñè:
•-ñàôàð õèçìàòè ùàðàæàòëàðèíè қîïëàø òàðòèáèãà ðèîÿ қèëèíèøè;
•-ùèñîáäîð øàõñëàð òîìîíèäàí қèëèíãàí ùàðàæàòëàðíèíã қîíóíèéëèãè âà ûðèíëè ýêàíëèãè;
•-õûæàëèê ùàðàæàòëàðèíèíã àñîñëàíãàíëèãèíè àíèқëàøäàí èáîðàò.
ùèñîáäîð øàõñ áèëàí ùèñîáäàãè ïóë þçàñèäàí ùèñîá êèòîáëàðíè òåêøèðèøäà қóéèäàãè ìåú¸ð âà
áóõãàëòåðèÿ ùóææàòëàðè àñîñ áûëèá õèçìàò қèëàäè.
•-Ûçáåêèñòîí Ðåñïóáëèêàñè Âàçèðëàð Ìàõêàìàñèíèíã 01.02.1998 éèë 34-Ô ñîíëè Ôàðìîéèøèãà
àñîñàí, 19.04.1998 éèëäàãè Ûçáåêèñòîí Ðåñïóáëèêàñè Ìîëèÿ Âàçèðëèãèíèíã 28-ñîíëè, Ìåõíàò
Âàçèðëèãèíèíã 497 -1-01-ñîíëè "ÌÄÕ õóäóäèäà õèçìàò ñàôàðëàðè òûãðèñèäà"ãè éûðèқíîìàñè;
•-õèçìàò ñàôàðè âà õûæàëèê ùàðàæàòëàðè þçàñèäàí êîðõîíà ìàúìóðèÿòè ôàðìîéèøëàðè;
•-àâàíñ ùèñîáîòëàðè âà óëàðãà èëîâà қèëèíãàí ùèñîáäàãè ïóëíèíã ñàðôëàíãàíëèãèíè èñáîòëîâ÷è
ùóææàòëàð (òðàíñïîðò âîñèòàñè ïàòòàñè, ìåõìîíõîíà âà àëîêà òàøêèëîòëàðè êâèòàíöèÿëàðè, ìîääèé
қèéìàòëèêëàð îëèíãàí ùóқóқèé øàõñëàð ñ÷åòëàðè, ùàð õèë èøëàðíè ùèñîáäàãè íàқä ïóë ùèñîáèäàí
áàæàðèëãàí òàêäèðäà øàðòíîìàëàð);
•-êàññà ùóææàòëàðè (êàññèð ùèñîáîòëàðè, êàññà êèðèì ÷èқèì îðäåðëàðè âà óëàðíè қàéä қèëèø
äàôòàðè);
•-ùèñîáäîð øàõñäàð áèëàí ùèñîá êèòîáëàð áûéè÷à ñèíòåòèê âà àíàëèòèê ùèñîá ìàúëóìîòëàðè;
Хèñîáäîð øàõñëàð áèëàí ùèñîá êèòîáëàðíè àóäèò қèëèøäà áóõãàëòåðèÿ ùèñîáè ùîëàòè áèëàí
òàíèøèøè, ùóææàòëàðíèíã туғри âà уз âàқòèäà ðàñìèéëàøòèðèëèøè, õèçìàò ñàôàðëàðè âà õûæàëèê
ùàðàæàòëàðè þçàñèäàí êîðõîíà ðàõáàðè ôàðìîéèøè áîð éûêäèãè, õîäèìíè áó ñàôàðãà þáîðèø вà
õûæàëíê ùàðàæàòëàðèíèíã àñîñëàíãàíëèãèíè àíèқëàø ëîçèì.
Àóäèòîð áóõãàëòåðèÿ õîäèìëàðèíèíã óøáó éûíàëèøäà äàâëàò қîíóíëàðè âà þқîðè
òàøêèëîòëàðíèíã ÷èқàðà¸òãàí ìåú¸ðèé ùóææàòëàðèäàí õàáàðäîðëèãèãà âà óëàðíèíã íóñõàëàðè
ìàâæóäëèãèãà èøîí÷ ùîñèë қèëèøè ùàìäà áó ìåú¸ðèé ùóææàòëàðãà àìàë қèëèø äàðàæàñèíè
òåêøèðèø êåðàê. Áóíèíã íàòèæàñèäà қóéèäàãèëàð:
•èëãàðè ùèñîáäîð ïóëëàð þçàñèäàí қàðçè áûëãàí ¸êè áó ïóëëàð þçàäàí ùèñîáëàøìàãàí, ùèñîáîò
òîïøèðìàãàí øàõñëàðãà, êîðõîíàäà õàқèқàòäà èøëàìàèäèãàí øàõñëàðãà ïóë áåðèëèøè, íàâáàòäàãè
áèð éûëà ìåùíàò òàúòèëèãà ÷èқàðèø âà õèçìàò ñàôàðèãà þáîðèø ùîëëàðè, õèçìàò ñàôàðè âàқòèäà
ìåùíàò êîáèëèÿòèíè éûқîòèá, êàñàëõîíàäà äàúâîëàíèøäà èãàí õîäèìëàðãà òóðàð æîé âà êóíäàëèê
ùàðàæàòëàðè òûëàíèø òàðòèáèãà ðèîÿ қèëèíèøèíè, áó ìóääàòíèíã èêêè îéäàí îøìàñëèãèíè àíèқëàíèøè
ëîçèì.
Àóäèòîð ñèíòåòèê âà àíàëèòèê ùèñîáäà ùàìäà áàëàíñäàãè қîëäèқëàð бèð õèëëèãèíè, ïóë
ùàðàæàòëàðèíè èñáîòëîâ÷è ùóææàòëàðäàí êàéòà ôîéäàëàíèø ìåùìîíëàðíèíã "ëюêñ" ðàқàìëàðè ó÷óí
òûëà ùàқ òûëàíèøè (50%) кåðàê. Õèçìàò ñàôàðè ùàðàæàòëàðèíèíã туғри âà ùàқèêèé ñàôàðäàí
êàéòãàíëèãèäàí ñóíã 3 (ó÷) êóí è÷èäà òîïøèðèëèøè øàðò áûëãàí àâаíñ хиñîáîòè âà
áåðèëãàí òîïøèðèқëàðíèíã áàæàðèëãàíëèãè туғриñèäà õèñîáîò àñîñèäà àíèқëàéäè. Àâàíñ
ùèñîáîòèãà õèçìàò ñàôàðè âàқòèäà áåëãèëàíãàí æîéãà êåëãàíè âà ó åðäàí êåòãàí âàқòè, óøà
òàøêèëîòíèíã ìóõðè, ìàúñóë øàõñ èìçîñè áûëãàí õèçìàò ñàôàðè ãóâîùíîìàñè, éûë
ùàðàæàòëàðè ùóææàòëàðè âà áîøқà ïóë ùàðàæàòëàðèíè èñáîòëîâ÷è хóææàòëàð èëîâà
қèëèíãàíëèãèíè òåêøèðàäè.
Àóäèòîð õèçìàò ñàôàðè ùàðàæàòëàðè ùàқèêèé àñîñëàíãàíëèãèíè òåêøèðèøäà áàúçè áèð
èøëàðãà, øó æóìëàäàí, òåëåôîíäà ãàïëàøãàíëèãè ó÷óí àëîêà òàøêèëîòè êâèòàíöèÿñèíè êûðèøäà, áó
ãàïëàøèø óøáó êîðõîíà ìàíôààòëàðèãà âà øó øàõñ õèçìàò ñàôàðè ìàқсàäèãà òûгðè êåëèø
êåëìàñëèãèíè àíèқëàøè ëîçèì.
Äàúâîëàð áûéè÷à ùèñîá êèòîáëàðíè òåêøèðèøäà:
• êîðõîíàäà ìîë åòêàçèá áåðóâ÷è òàøêèëîòëàð, òðàíñïîðò òàøêèëîòëàðè âà áîøқà þðèäèê øàõñëàð
áèëàí áàæàðèëìàãàí ìàæáóðèÿòëàð áûéè÷à äàúâîëàð áèëäèðèø èøëàðèíèíã òàøêèë ýòèëèøèãà
ýúòèáîð áåðèá, øàðòíîìàäà êûðñàòèëãàí ìèêäîðäà ìîë þáîðìàñëèê, êåëèøèëãàí íàðõíè àñîññèç îøèðèø,
áàæàðèëãàí èø âà õèçìàòëàð áàùîñèíè, ìèқäîðèíè îøèðèá êûðñàòèëãàíëèãè, àðèôìåòèê õаòîëàð
àíèқëàíèøè, ìол åòêàçèá áåðóâ÷è òàøêèëîòлàðäàí òàøèá êåëòèðèø âàқòèäà òàáèèé, ìåúåðèäàí
îðòèқ÷à éûқîòèøëàð áûéè÷à, ìîë åòêàçèá áîðóâ÷è âà ïóäðàò÷è àéáè áèëàí èø òóõòàá êîëèøè
ùîëëàðè ðóé áåðãàíäà;
• áàíê òîìîíèäàí íîтуғри ïóë ûòêàçèá þáîðèëãàíëèãè âà áîøқà øóíãà óõøàø ùîëëàð þçàñèäàí äàúâîëàð
áèëäèðèëãàíëèãèíè, àãàðäà áèëäèðèëãàí áûëñà, óëàðíèíã уз âàқòèäà âà туғри
ðàñìèéëàøòèðèëãàíëèãèíè òåêøèðèø ëîçèì.
•Àóäèòîð äàúâî ùóææàòëàðèíè íîтуғри ðàñìèéëàøòèðèëèøè âà äàúâî ìóääàòèãà àìàë қèëìàñëèê
îðêàñèäàí áèëäèðèëãàí äàúâî ðàä æàâîáè îëèниши нàòèæàñèäà êàìîìàä ñóìàñèíèíã èøëàá ÷èқàðèø
ùàðàæàòëàðèãà қûøèá þáîðèëèøè, òåêøèðèø ûòêàçèëàåòòàí êîðõîíà õîäèìëàðè òîìîíèäàí
узëàøòèðèëãàí ìîääèé áîéëèêëàðíè ÿøèðèøãà éûë î÷èá áåðèëìàåòãàíëèãèãà èøîí÷ ùîñèë қèëìø êåðàê.
Àãàð éûëäà éûқîтгàí ìîääèé áîéëèêëàð ó÷óí òðàíñïîðò òàøêèëîòëàðèãà äàúâî áèëäèðèëãàí
áûëñà, êåðàêëè òèæîðàò äàëîëàòíîìàëàðèíèíã маâæóäëèãèíè âà óëàðíèíã òóгðè
ðàñìèéëàøòèðèëèøèíè òåêøèðèá чиêèø ëîçèì áûëàäè. Áóíäàí òàøқàðè êîðõîíà òðàíñïîðò
òàøêèëîòèãà даъâî áèëäèðèá, õûæàëèê ñóäèãà ìóðîæààò қèëìàãàí áûëñà, áóíäàé ҳоллàðíèíã ñàáàáè
ñèí÷èêëàá òåêøèðèëàäè, ÷óíêè æèíîèé ñóèñòåúìîë далиллàðè áûëèøè ìóìêèí. Òузèëãàí
äàëîëàòíîìàëàðíèíã èøîí÷ëèëèãèíè òåêøèðèø ëîçèì.
"Äàúâîëàð þçàñèäàí ùèñîáëàøèøëàð" ñ÷åòèíèíã êðåäèòèäàí èøëàá ÷èқàðèø
ùñôàæàòëàðèãà, çàðàðèãà åçèëàäèãàí ñóììàëàðíèíã õàқèêèéëèãèíè, èøîí÷ëèëèãèíè êûðèá ÷èêèø
øàðòäèð.
Þқîðè òàøêèëîòëàðíèíã ñîëèқ èäîðàëàðèãà ùèñîá êèòîáëàðíè òåêèèðèøäàí ìàқñàä, êåëãóñèäà
æàðèìà òûëàìàñëèê ó÷óí ùàð õèë ñîëèқëàð, òóëîâëàð âà àæðàòìàëàðíè òûãðè ùèñîáëàá, уз âàқòèäà
ûòêàçèá áåðèëèøèíè òàúìèíëàøäèð.
Áþäæåò òûëàíìàëàðíèíã уз âàқòèäà ûòêàçèá áåðèëìàãàíëèãè ó÷óí êîðõîíà æàðèìà
óíäèðèëãàí òàêäèðäà òåêøèðóâ÷è áóíèíã ñàáàáèíè àèáйдîð øàõñíèíã, êèìíèíã ùèñîáèäàí òûëàíèøèíè
àíèқëàø êåðàê

Õóëîñà
Êîðõîíàíèíã áîøқà êîðõîíàëàð áèëàí áóëàäèãàíí èқòèñîäèé ìóíîñàáàòёàð, óëàðíèíã
áóõãàëòåðèÿ ùóææàòëàðèäà ûç âàқòè туғри âà àíèқ àêñ çïèðèëãàíëè ùàìäà áàíê îïåðàöèÿëàðè
áûéè÷à ùèñîá-êèòîáëàðíèíã қîíóíèèëèãèíè òåêøèðèøäèð

Òàÿí÷ èáîðàëàð
6010, 4000, 6300, 4500, 6410, 6500, 6710, 4200, 4600, 6600, 4800, 6800 ñ÷åòëàðäàãè
ùèñîá êèòîáëàð, қèñқà âà уçîқ ìóääàтли êðåäèòëàð, ëíçèнг âà ôàêòîðèíг îïеðàцèÿлàðè

Íàçîðàò ñàâîëëàðè
1 Ҳèñîá êèòîá îïåðàöèÿëàðèíèíã қîíóíèéëèãèни òåêïøðèø êàíäàé òàðòèáäà àìàëãà îøèðèëàäи?
2 Áþäæåò âà áþäæåòäàí òàøқàðè òûëîâëàðíè òåêøèðèø деганда нима тушунилади?
3.Ïåíñèÿ âà íàôàêà òûëîâëàðè áóéè÷à õèñîá êитоáëàðíè òåêøèðèø êàíäàé àìàëãà îøèðèëàäè?
4 Èø÷è âà õèçìàò÷èëàðíèíã èø ùàқëàðèíè òóëàø áûéè÷à ùèñîá êèòîáëàðíè òåêèøðèøäà àñîñ
áóëàäèãàí õóææàòëàðíè àéòèíã!
5.Áàíê êðåäèòëàðè âà áîøқà қàðçëàðíèíã ïàéäî áóëèø ñàáàáëàðè íèìàëàðäàí èáîðàò?

Асосий адабиётлар
1. “Махсулот (иш, хизматлар)ни ишлаб чиқариш ва сотиш ҳаражатлари таркиби ҳамда
молиявий натижаларни шакллантириш натижалари туғрисидаги Низомни тасдиқлаш
туғрисида” ги Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг қарори 2003
2. Узбекистон Республикаси Молия Вазирлигининг 2002 йил 27 декабрдаги “Молиявий
хисобот шакллари ва уларнинг тулдирилиши буйича қоидаларни тасдиқлаш туғрисида” ги
140-сонли буйруги
3. Маматов З.Т ва бошқалар “Аудит” Тошкент 2002 й.
4. Астахов В.П «Теория бухгалтерского учета» учеб. пос. Москва 2004 г.
5. Дусмуродов Р.Д. «Аудит асослари» “Узбекистон Миллий энциклопедияси” Тошкент –
2003 й.
6. Ташкентский Государственнуй Экономический Университет, Национальная
Ассоциация бухгалтеров и аудиторов Узбекистана. «Аудит» 1-2 том Ташкент. 2003 г.
7. Хабарова Л.П. «Учётная политика 2004 года» учебник Москва Бухгалтерский
бюллетень, 2004 г.

Веб-сайт маълумотлар
1. http: // www. apb.ord.uk ( Auditing Practices Doard)
2. ttp:// www. nao.gov.uk ( UK National Audit Office)
3. http:// www. iia.ord.uk.( The Institute of Internal Auditors – United Kingdom)
4. http:// www. iasc.ord.uk. ( International Accounting Standarts Committce)
5. http:// www.aicpa.ord / index.htm ( American Institute of Certified Publik Accountants)
6. sismoilov.rambler.ru
7. www.uza/us/apb/
8. www.aicpa.org ( American Institute of CPAs)
32-ìàâçó: Ôîíäëàð ва заҳираëàð ùèñîáè àóäèòè
Режа:
1. Фондлàðни òàøêèë ýòèø âà óëàðíи шакллантиришни текшириш
2. Устав капитали аудити
3. Захираларни ташкил этиш ва улардан фойдаланиш аудити
4. Êîðõîíàíèíã òàúсèñ ùóææàòëàðè вà ôàîëèÿò òóðëàðè àóäèòè

1. Фондлàðни òàøêèë ýòèø âà óëàðíи шакллантириш текшириш


Óñòàâ êàïèòàëè äåãàíäà òàøêèëîòíè áàðïî ýòèø ÷îёèäà óíèíã ôàîëèÿтèíè òàúñèñ
ùóææàòëàðèäà áåëãèëàíãàí ùàæìëàð äîèðàñèäà òàúìèíëàø у÷óí ìîë ìóëêêà êàòíàø÷è (ìóëêäîð)
òîìîíèäàí қèëèíàäèãàí қûéèëìàëàð æàìè òóøóíèëàäè.
Óñòàâ êàïèòàëè õûæàëèê ôàîëèÿòèäàí îëèíãàí ôîéäàäàí, çàðóð õîëëàðäà ýñà óíèíã
èøòèðîê÷èëàðèíèíã қûøèì÷à қûéèëìàëàðè ùèñîáèдàí òóëäèðèëèøè ìóìêèí. Óñòàâ êàпèòàëèíè
øàêëëàíòèðèø õûæàëèê þðèòóâ÷è ñóáúåêòíèíã ìóëê÷èëèê âà òàøêèëèé ùóқóқèé øàêëèäàí êåëèá
÷èққàí ùîëäà òóðëè÷à: àêöèÿäîðëèê æàìèÿòëàðèäà àêöèÿëарíèнã îáóнà қèëèíèøè ùèñîáèãà,
ìàñúóëèÿòè ÷еêëàнãàí æàìèÿòëàðäà ùар áèð èøòèðîê÷èíèíã қûéèëìàëàðè ùèñîáèãà, äàâëàò âà
ìóíèöèïàë óíèòàð êîðõîíàëàðäà ìàçêóð èқòèñîäèй õûæàëèê þðèòóâ÷è ñóáúåêòãà áèðèêòèðèëãàí
äàâëàòíèíã ìóëêè ùèñîáèãà àìàëãà îøèðèëèøè ìóìêèí.
Ìóëê÷èëèêíèíã æàìîàò óëóøè øàêëèäàãè қèøëîқ õûæàëèê òàøêèëîòëàðèäà óñòàâ êàïèòàëèäà
óìóìèé æàìîàò óëóøèäàãè ìóëêèäà ùàð áèð èøòèðîê÷èíèíã óëóøè àëîùèäà àæðàòèëàäè.
Óøáó õûæàëèêëàðäà àñîñèé âà îáîðîò ìàáëàёëàðèíèíã óìóìèé қèйìàòè áûëèíìàéäèãàí ¸êè
ìóíèöèïàë ìóëêêà áåðèëàäèãàí ìîë ìóëê ÷èқàðèëãàí ùîëäà èøòèðîê÷èëàðíèíã ìåùíàò óëóøèäàí êåëèá
÷èққàí ùîëäà àíèқëàíàäèãàí óëàðíèíã ìóëêèé ïàéëàðèãà áûëèíàäè. Óøáó ìóëêèé ïàйëàðíèíã óìóìèé
ìèêäîðè (áûëèíìàéäèãàí ìîë ìóëêíè ùèñîáãà îëãàí ùîëäà) òàøêèëîòíèíã óñòàâ êàïèòàëèíè ùîñèë қèëàäè.
Áóõãàëòåðèÿ ùèñîáèäà 8300 "Óñòàâ êàïèòàëè" ùèñîá âàðàёèíèíã êðåäèòèäà ìàçêóð
òàøêèëîòíèíã òàúñèñ ùóææàòëàðèãà áèíîàí áèðèêòèðèëãàí êàïèòàëè ñóììàñè 4600 "Ìóàññèñëàð
áèëàí ùèñîá êèòîáëàð" ùèñîá âàðàãè äåáåòè áèëàí ìóàññèñëàðíèíã óñòàâ êàïèòàëèãà қûéèëìàëàðè
áûéè÷à қàðçè ñóììàñèãà êîððåñïîíäåíöèÿñèäà àêñ ýòòèðèëàäè,
Àóäèò ûòêàçèøíèíã áèðèí÷è áîñêè÷èäà қèøëîқ õûæàëèãè òèøêèëîòèäа ïàé ôîíäè âà
òàêñèìëàíìàéäèãàí æàìîàò ôîíäèäàí òàøêèë òîïèøè ìóìêèí áûëãàí óñòàâ êàïèòàëè òузèëìëñèíè
øàêëëàíòèðèëèøèíèíã òûãðèëèãè òåêøèðèëèøè çàðóð.
Òàøкèëîò óñòàâ êàïèòàëèãà қûéèëìàëàð ùèñîáèãà áèíîëàð, èíøîîòëàð, óñêóíàëàð âà
áîøқà òàáèèé ðåñóðñëàðäàí ôîéäàëàíèø ùóқóқè èíòåëåкóàë ìóëê, қèììàòëè қîёîçëàð ïóë ìàáëàёëàðè
êèðèòèëèøè ìóìêèí.
Ìóàññèñëàð áàäàëëàðèíèíã êåëèá òóøèøè бошланёич ùóææàòëàð маълóìîòëàðè âà 4600
"Ìóàññèñëàð áèëàí ùèñîá êèòîáëàð" ùèñîá âàðàãèíèíã êðåäèòè áûéè÷à àñîñèé âîñèòàëàð, íîìîääèé
àêòèâëàð, ìîëèÿâèé қуйиëìàëàð, ìàòåðèàëëàð, òîâàðëàð, ïóë ìàáëàãëàðèíè ùèñîáãà îëèø
ùèñîáâàðàêëàðèíèíã äåáåòè áèëàí êîððåñïîíäåíöèÿäàãè ¸çóâëàð ÷îёèäà òðêøèðèëàäè.
Êàññà êèðèì îðäåðëàðè, áàíêíèíã ùèñîá ðàêàìè âà âàëþòà ùèñîá âàðàãè ÿà óíãà èëîâà
қèëèíãàí òàãäèқëàãï ùóææàòëàðè êû÷èðìàëàðè ìàúëóìîòëàðè áûéè÷à èøòèðîê÷èëàð òîìîíèäàí
қûéèëìàëàð ùèñîáèãà êèðèòèëãàí ïóë ìàáëàёëàðèíèíã òûëèқ âà уз âàқòèäà êèðèì қèëèíãàíëèãèíè
текøèðàäèëàð. Áóíäà øóíè ¸äàí ÷èқàðìàñëèê êåðàêêè, ÷åò ýë âàëþòàñè áàäàë êèðèòèëãàí ñàíàäà
àìë қèëãàí Ûçáåêèñòîí Ðåñïóáëèêàñè Ìàðêàçèé Банêè êóðñè áûéè÷à ñóìëàðäà ùèñîáãà қàáóë
қèлиíàäè.
Óñòàâ êàïèòàëè ìàáëàёëàðèíèíã áîøқà ìàíáàëàðèäàí ôàðêè óëàрга íèñáàòàí áàðқàðîð
ìèқäîð ùèñîáëàíàäè. Áó ýñà áóõãàëòåðèÿ ùèñîáèäà 8300-ùèñîáâàðàқ êðåäèòè áûéè÷à óñòàâ
êàïèòàëè ñóììàñèíèíã îðòèðèëèøè у÷óí âà óøáó ùèñîáâàðàқ äåáåòè áûéè÷à óíèíã êàìàéèøè ñóììàñèãà
îèä ,ёçóâëàð ôàқàò òàøêèëîòíèíã òàúñèñ ùóææàòëàðèãà òåãèøëè ûçãàðèøëàð èðèòèëèá
áûëèíãàíäàí êåéèíãèíà қàéä ýòèëèøèíè áèëäèðàäè. Õóñóñàí, áóíäàé ûçãàðèøëàð òàøêèëîòíèíã ÿíãè
àúçîëàðè қàáóë қèëèíèøè, óëàð тîìîíèäàí қûøèì÷à áàäàëëàðíèíã êèðèì қèëèíèøè ¸êè îëèíãàí ôîéäà бèð
êèñìèíèíã óñòàâ êàïèòàëè ùàæìèíè îøèðèø ó÷óí éûíàëòèðèëèøè чоёèäà àìàë қèëиø ìóìêèí.
Óñòàâ êàïèòàëè, øóíèíãäåê, ÿíãè àêöèÿëàðíèííã ÷èқàðèëèøè ёêè óëàð íîìèíàë қèéìàòèíèíã
îøèðèëèøè ùèñîáèãà êûïàéòèðèëèøè, àêöèÿнèíã áèð қèñìèíè óíè òóòèá òóðóâ÷èëàðäàí ñîòèá
îëèíèíèøè âà óëàðíèíã áåêîð қèëèíèøè, àêöèÿëàð íîìèíàë қèéìàòèíèíã ïàñàéòèðèëèøè, ìóàññèñëàð
қûéèëìàëàðíèíã îëèá қûéèëèøè ÷îёèäà (ìàñàëàí, äåõêîí õûæàëèêëàðèíèíã ìàúñóëèÿòè ÷åêëàíãàí
æàìèÿò ñèôàòèäà ðûéõàòãà îëÿíãàí òàøêèëîòäàí ÷èқèø ÷îёèäà); Óñòàâ êàïèòàëè ìàáëàёëàðè áèð
êèñìèíèíã ðåçåðâ êàïèòàëèãà (òàúñèñ ùóææàòëàðèäà ¸êè қîíóí òàëàáëàðèãà ìóâîôèқ) áåðèëèøè
÷îёèäà, òàøêèëîò òîìîíèäàí êûðèëãàí çàðàðíèíã óñтав êàïèòàëè ùèñîáèãà (ðåçåðâ êàïèòàëè âà áîøқà
çàðàðèíè қîïëàø ìàíáàëàðè áûëìàãàí ùîëàòëàðäà) ùèñîáäàí ÷èқàðèëèøè ÷îёèäà êàìàéòèðèëèøè ìóìêèí.
Øóíèíã ó÷óí ùàì òàøêèëîòíèíã óñòàâ êàïèòàëèãà âà òàúñèñ ùóææàòëàðèãà êèðèòèëãàí
ûçãàðèøëàðíèíã àñîñëèëèãè ñèí÷èêëàá òåêøèðèá êûðèø êåðàê.
Òеêøèðèø ñèôàòèíè îøèðèø ó÷óí àóäèòîð èøòèðîêèäà òàøêèëîòíèнг уñòàâ êàïèòàëèãà
áàäàëëàð êûðèíèøèäà êèðèòèëãàí ìîë ìóëêëàð âà áîøқà ìóëêêà îèä èíâåðòàðëàøíèíã ûòêàçèëèøè
ìàқñàäãà ìóâîôèқ ùèñîáëàíàäè.
Óñòàâ êàïèòàëèãà áàäàë ñèôàòèäà êèðèòèëãàí ìîë ìóëêíèíã òàðêèáèäà ÿðîқñèç ùîëãà êåëãàí
àñîñèé âîñèòàëàð âà èøëàá ÷èқàðèø çàõèðèëàðè, åêè áûëìàñà áîøқà ìóëêèé ùóқóқëàð áèëàí áèð
êàòîðäà ôîéäàíè қûëëàø ìóääàòè àëëàêà÷îí óòèá êåòãàí èíòåëëåêòóàë ìóëêëàð ùàì ó÷ðàá òóðèøè
ìàúëóì
Óñòàâ êàïèòàëèíè øàêëëàíòèðèø àóäèòèíèíã íàâáàòèäàãè áîñêè÷è áóëèá ìóàññèñëàð áèëàí
ùèñîá êèòîá қèëèøëàðãà îèä ùèñîáâàðàêëàð êîððåñïîíäåíöèÿñèíèíã òûðèëèãèíè òåêøèðèø
ùèñîáëàíàäè. Áóíäàé òåêøèðèøëàð ó÷óí àõáîðîò îëèø ìàíáàè áûëèá 12-ñîí æóðíàë-îðäåðè, 70-ñîí
қàéäíîìàñè, 8-ñîí æóðíàë-îðäåðè, 38-ñîí қàéäíîìàñè, áîø äàôòàð, àâòîìàòëàøòèðèëãàí ùèñîá
÷îёèäàãè қàéäíîìàëàð ùèñîáëàíàäè.
Àóäèòîð òîìîíèäàí òàúñèñ ùóææàòëàðèäà, øóíèíãäåê óñòàâ êàïèòàли ùèñîáèäà òàøêèëîò
ôàîëèÿò þðèòèøèíèíã қîíóíèéëèãèãà øóáõà îñòèга êóþâ÷è ¸êè äàâëàòãà, ìóëêäîðëàðäà
(àêöèÿäîðëàðãà âà) êðåäèòîðëàðãà зарар åòêàçèøè ìóìêèí áûëãàí æèääèé қîíóí áузóëèøëàðè
àíèқëàíãàí ҳолëàðäà þçàãà êåëñà, ó ùîëäà ó (õûæàëèê þðèòóâ÷è ñóáúåêò ðàõáàðèÿòèãà
аíèқëàíãàí қîíóí áузèëèøëàðèíè áàðòàðàô ýòèø ó÷óí âàқò áåðèø êåрак).

2. Устав капитали аудити


Аãàð ауäèòîð óñòàв êàïèòàëèíè øàêëëàíòèðèøíèíã ùèñîáãà îëèøèãà хеч áèр қîíóí
áузèëèøëàðèíè àíèқëàìàãàí áûëñà, ó ìàçêóð êûðèíèøíèíã беíóêñîíëèãèãà òûëèқ èøîíèøè êåðàê ýìàñ.
Áó åðäà øóíèíã ó÷óí ùàì, бунäàí òàøқàðè, óñòàâ íàôàқàò þðèäèê, áàëêè èқòèñîäèé ¸íäîøóâ ùàì
зарóð êàïèòàëèíèíã ùàæìè òàøêèëîòíèíã ôàîëèÿò ìèқäîðèíè òàúìèíëàé олишèíè âà óíèíã уз
ìàáëàёëàðèíè òàúìèíëàé îëèøè âà óíèíã уз ìàáлаглàðè ìàíáàëàðè óìóìèй ñóììàñèäà қàíäàé ñàëìîêêà
ýãà ýêàíëèãè áåëгилаб олиши ëîçèì. Áóíãà êûï æèõàòäàí áûëãóñè èíâåñòîðëàð òîìîíèдан
òàøêèëîòãà áûëãàí èøîí÷ äàðàæàñè, øóíèíãäåê ìàúëóì áèð ìàúíîäà ташкилотнинг ôàâқóëîòäà
ùîëàòëàð ÷îёèäàãè ÷èäàìëèëèãèга áîëèқäèð.
Уñòàâ êàïèòàë òåêøèðèëãàíäà àóäèòîð òàúñèñ ùóææатëàð áèëàí òàнишèá ÷èқàäè. Óñòàâ
êàïèòàë òàøêèëîò ìóëêäîðëàðè òîìîíèäàí ïóë ìàáëàãëàðè, ìóëê, íîìîääèé âà áîøқà àêòèâëàð øàêëèäà
òàøêèë ýòèëèøè òàúñèñ ùóææàòëàðèäà áåëãèëàíèøè ëîçèì.
Òàúñèñ÷èëàð óëóøè êèðèì қèëèíèøè äàñòëàáêè ùóææàòëàð âà 4600-ñ÷åò ìàúëóìîòëàðè
àñîñèäà àíèқëàíàäè. Õèñîá-êèòîá, âàëþòà ñ÷åòè âà êàññà êèðèì îðäåðëàðè àñîñèäà òàúñèñ÷èëàð
òîìîíèäàí òûëèқ âà ûç âàқòèäà òîïøèðèëèøèíè òåêøèðèëàäè. Êûøìà êîðõîíàëàðäà ÷åò ýë
òàúñèñ÷èíèíã óëóøè ûç âàқòèäà âà òûëèқ òîïøèðèëèøè íàçîðàò қèëèíàäè. Àãàð òàúñèñ÷èëàð
òîìîíèäàí óëóøëàð âàқòèäà òîïøèðèëìàñà òåãèøëè èäîðàëàð êîðõîíàíè ¸ïèèè òûãðèñèäà қàðîð қàáóë
қèëàäè.
Àñîñèé âîñèòàëàð, íîìîääèé àêòèâëàð êèðèìè қàáóë òîïøèðèø äàëîлатномаëàðè 0100, 0400
ñ÷åòíèíã äåáåò îáîðîòëàðè ìàúëóìîòëàðèäàí òåêøирилаäè. Ìàòåðèàëëàð, àðçîí áàùîëи âà òåç
ýñêèðóâ÷àí áóþìëàð êèðèìè қàáóë äàëîëàòíîìàëàð, þêõàòëàð, 1000 âà 1080 ñ÷åòëàðäàãè äåáåò
îáîðîòè áóèè÷à àíèқëàíàäè.
Óñòàâ êàïèòàëãà óëóøëàðíè êèðèìèíè àêñ ýòòèðóâ÷è ùàð áèð ùёææàòäà øó òûãðèñèäà
äàëèë êåëòèðèëèøè ëîçèì.
Êîðõîíà óñòàâ êàïèòàëèãà óëóø êóøèëèøè ìóääàòëàðè қóéèäàãè÷à анèқëàíàäè:
ïóë ìàáëàёëàðè áûéè÷à êàññà, ùèñîá êèòîá, âàëþòà ñ÷åòèãà ïóë êåëèá тушãàí ñàíàñè;
Ìîääèé âà íîìîääèé àêòèâëàð áûéè÷à ìàçêóð ìàáëàёëàðíè қàáóë қèëèíèøèíè èñáîòëîâ÷è
äàëîëàòíîìàëàð òузèëãàí ñàíà.
Êîðõîíà óñòàâ êàïèòàëèãà áàäàëëàðíè òûëèқ êèðèìè òàúñèñ øàðòíîìàëàðè âà óñòàâäà
áåëãèëàíãàí қèéìàòíè 8300 âà 4600 ñ÷åò ìàúëóìîòëàðè áèëàí ñîëèøòèðèá òåêøèðèëàäè.
Íàçîðàò íàòèæàëàðèíè áèð òèçèìäà àêñ ýòòèðèø ó÷óí қóéèäàãè қàéäíîìà òу зиш
тавсия этилади.
Киритилиш Хақиқатда Дастлабки хужжатлар
№ Сана Фарқи (қ-) Бадал тури
и лозим киритган номи
Пул Банк кучирмаси
1 6.08 432000 432000 - маблағлари . талабномаси №12
1.08.04й
Асосий 2.08.04й 21-сонли
2 8.08 965400 850000 10000 воситалар қабул- топшириш
акти.

Íèçîìäàãè óñòàâ êàïèòàëèãà ûçãàðòèðèø êèðèòèëñà (òàúñèñ÷èëàð ÷èêèá êåòèøè, ÿíãè


òàúñèñ÷èëàðíè қàáóë қèëèø, óñòàâ қèéìàòèíè узãàðòèðèø) ùàð áèð ûçãàðèø қîíóíèé òîìîíäàí
ðûéõàòãà îëèíèøè êåðàê,
Êîðõîíà óñòàâèãà áèíîàí êузäà òóòèëìàãàí çàðàðëàð âà íîáóäгар÷èëèêëàðíè êîïëàø óìóìôîéäà
ùèñîáèäàè ðåçåðâ ôîíäè òàøêèë қèëèø ìóìêèí. Óíäàí òàøқàðè ðåìîíò ôîíä, òàúòèë ùàқëàðíè òûëàø
ðåçåðâè òàøêèë ýòèø êузäà òóòèëàäè.
Ðåçåðâ ôîíäëàðèíè òàøêèë ýòèøíèíã àñîñèé øàðòè øóíäàí èáîðàòêè уëàðíè òàøêèë ýòèø
òàðòèáè, ùàæìè êîðõîíà ùèñîá ñè¸ñàòè туғриñèäàãи буйðóқäà àêñ ýòòèðèëèøè êåðàê.
Òåêøèðóâ æàðà¸íèäà òузèëãàí ðåçåðâ àñîñëàíãàíëèãè қàáóë қèëèíãàí õèñîá ñè¸ñàòèãà
ìóâîôèқëèãè âà ìàқñàäãà ìóâîôèқ ôîéäàëàíèøè àíèқëàíàäè.

3. Захираларни ташкил этиш ва улардан фойдаланиш аудити


Захира капиталини текшириш, №21 БХМС га мувофиқ. Хужалик юритувчи
субъектларнинг таъсис хужжатларига мувофиқ фойда ҳисобидан яратилган заҳиралар,
активларни қайта баҳолашда хосил булган инфляцион захиралар, қайтариб берилмаслик
шарти билан олинган мол-мулклар заҳира капиталини ташкил этади. Заҳира капиталининг
мавжудлиги ва ҳаракати қуйидаги счётларда ҳисобга олинади.
8510-«Мулкларни қайта баҳолаш буйича тузатишлар»;
8520-«3ахира капитали»
8530-«қайтариб бермаслик шарти билан олинган мол-мулклар»
Аудитор захира капиталини текширишда, даставвал, уни шакллантириш учун асос
булувчи меъёрий хужжатлар мавжудлиги ва уларга риоя клинаётганлигини аниқлайди.
Баланснинг «Заҳира капитали» моддаси буйича мавжуд сумманинг тегишли санага
тузилган синтетик ва аналитик ҳисоб регистрларидаги (8510, 8520 ва 8530 счётлар буйича
кредит) қолдиқдарига тенглиги текширилади.
Сунгра ҳар бир счёт буйича қолдиқ. суммалар, дебет ва кредит оборотлар моҳиятан
текширилади.
Масалан, 8510-«Мулкларни қайта баҳолаш буйича тузатишлар» счёти буйича
қолдиқ сумма качон пайдо булганлиги, мулкларни қайта баҳолаш туёрисида хукумат
қарорлари, услубий курсатмалар, ТИФ субъектларнинг ҳисоб сиёсати ва бошқа асослар
мавжудлиги аниқланади. Шунингдек, қайта баҳолаш буйича бажарилган ҳисоб-китоблар
туёрилиги (ҳар бир аналитик ҳисоб объекти буйича), қайта баҳолаш натижаларининг
тегишли аналитик ҳисоб регистрларида акс эттирилиши ва счётлар богланиши (ёзувлар)
туёри белгиланганлиги текширилади.
Субъектларда яратилган захира капиталининг мавжудлиги ва узгариши
8520-«3ахира капитали» счёти маълумотлари буйича текширилади. Бунда аудитор, захира
капиталини шакллантиришга доир Узбекистон Республикасининг амалдаги к.онунлари ва
таъсис хужжатларининг тегишли қоидаларига риоя қилинишини аниқлайди.
Захира капиталига фойдадан ажратмалар, унинг ТИФ субъектларнинг таъсис
хужжатларида кузда тутилган ТИФ субъектларнинг устав капиталининг 10% етмагунча
ажратилаверади.
Аудитор ушбу капиталнинг туёри ташкил этилиши ва тулдирилиб борилишини
текширишда ажратмалар ҳисобига яратилган захира капитали устав капиталининг 10%
дан ошмаганлиги, мулклар (асосий воситалар)ни қайта баҳолашда хосил булган инфляция
захираларнинг ҳаммаси 8531-счёт кредитига олиб борилганлигини аниқлайди.

4. Êîðõîíàíèíã òàúñèñ ùóææàòëàðè âà ôàîëèÿò òóðëàðè àóäèòè


Àóäèò ûòêàçèøäà àìàëäàãè қîíóí÷èëèêêà ìóâîôèқ òàðçäà ìàçêóð èқòèñîäèé ñóáúåêòíèíã
þðèäèê ìàêîìè âà ôàîëèÿò êûðñàòèøãà áûëãàí ùóқóқèíè òåêøèðèá êûðèøëàðè êåðàê. Áóíäà
қóéèäàãè ùóææàòëàð:
•-òàúñèñ÷èëàð éèãèëèøè òîìîíèäàí òàñäèқëàíãàí қîíóíãà ìóâîôèқ ðûéõàòãà îëèíãàí ìèæîç óñòàâè;
•-êîðõîíà òàúñèñ øàðòíîìàñè.
Òåêøèðèøíèíã áîðèøè æàðà¸íèäà қóéèäàãèëàð áåëãèëàíàäè:
•-êîðõîíà êà÷îê âà êàåðäà ðûéõàòäàí óòãàíëèãè;
•-ìàçêóð êîðõîíàíèíã ùèñîá ðàêàìè âà áîøқà ùèñîá ðàêàìè қàéñè áàíêäà î÷èëãàíëèãè;..
•-ìóàññèñëàðè êèìëàð âà óëàðнинг óñòàâ êàïèòàëèäàãè óëóøè;
•-ùàð áèð ìóàññèñíèíã қûéèëìàëàðè ùàæìëàðè âà æàìè óñòàâ êàïèòàëèíèíã ùàæìè қîíóí ùóææàòëàðè
òàëàáëàðèãà ìóâîôèқëèãè. Àóäèò ûòêàçèëèø æàðà¸íèäà êóéèäàãèëàð ìàâæóäëèãè:
*-äàâëàò ðûéõàòèäàí ûòêàçèëìïëèø туғриñèäàãè ãóâîùíîìà ¸êè ûçãàðòèðèøëàð ìàâæóä áûëñà,
óñòàâ âà òàúñèñ ùóææàòëàðèíèíã ÿíãè òàõðèðèãà äîèð;
•-ìóàññèñëàð éèãèëèøè áà¸ííîìàëàðè;
•- ÷åò ýë èíâåñòèöèÿñè èøòèðîêãäàãè èқòèñîäèé ñóáúåêòëàð ó÷óí, ìàñàëàí êóøìà êîðõîíàëàð ó÷óí
Ûçáåêèñòîí Ðåñïóáëèêàñè Àäëèÿ âàçèðëèãèäà ðûéõàòäàí ûòêàçèëãàíëèãè òûãðèñèäàãè ãóâîùíîìà
(ëèöåíçèÿ ðàêàìè);
•-ñòàòèñòèêà îðãàíëàðè, Äàâëàò ñîëèê èíñïåêöèÿñèäà, áþäæåòäàí òàøқàðè âà ýêîëîãèÿ
ôîíäëàðèíèíã òåãèøëè áûëèíìàëàðèäà ðûéõàòòà îëèíãàíëíãè òûòðèñèäà ãóâîùíîìà;
•-äàâëàò òàñàððóôèäà áûëãàí òàøêèëîòëàðíèíã, æàìîàò òàøêèëîòëàðè, æàìîà õûæàëèêëàðè âà øó
êàáèëàð õóñóñèéëàøòèðèëèøè âà àêöèÿëàøòèðèëèøè áèëàí áîãëèқ ùóææàòëàð.
Àóäèòîð óñòàâ êàïèòàëèãà óëóøëàðíèíã ìóàññèñëàð òîìîíèäàí (ìóàññèñëàð êåëèøóâèãà
áèíîàí) íàôàқàò ïóë ìàáëàёëàðè êûðèíèøèäà, áàëêè ìîääèé áîéëèêëàð (êèììàòëèêëàð), àñîñèé
âîñèòàëàð, íîìîääèé àêòèâëàð, қèììàòëè қîãîçëàð âà øó êàáèëàð êûðèíèøèäà ùàì êèðèòèëèøè
ìóìêèíëèãèíè áèëèø êåðàê. Øó áîèñ óñòàâ êàïèòàëèãà êèðèòèëóâ÷è ìàáëàёëàð áàùîëàøèíèíã
àñîñëèëèãèíè âà óëàðíè òàñäèқëîâ÷è ùóææàòëàðíèíã ðàñìèéëàøòèðèëãàíëèãèíè (äàëîëàòíîìà,
þêõàòëàð, ïóë ùóææàòëàðè âà õîêîçîëàð) àíèқëàíèá îëèø ëîçèì. Áóíäàí òàøқàðè óñòàâ êàïèòàëèãà
қûéèëìàëàð ùèñîáèãà қèëèíàäèãàí âîñèòàëàðíèíã àéðèì òóðëàðè ìóàññèñëàð æèñìîíèé øàõñëàðíèèã
уз øàõñèé ìóëêè ýêàíëèãèíè êûðñàòóâ÷è ùóææàòëàð áèëàí òàñäèқëàíèøè êåðàê. Áó êàáè âîñèòà
ñèðàñèãà, ìàñàëàí, õóñóñèéëàøòèðèëãàí õîíàäîí, åð ó÷àñòêàñè, èíòåëåêòóàë ìóëê, òðàíñïîðò
âîñèòàëàðè âà øó êàáèëàð êèðèòèëàäè.
Øóíèíãäåê, ìóàññèñëàð îðàñèäà íîëèêâèä áàëàíñãà ýãà ¸êè èқòèñîäèé íî÷îð (áàíêðîò) äåá
ýúëîí қèëиíãàí þðèäèê øàõñëàðíèíã éûқ ýêàíëèãèíè òåêøèðèá êûðèëèøè äàðêîð.
Òåêøèðèø æàðà¸íèäà қóéèдаãè òàøêèëèé ùóææàòëàð ûðãàíèá чиқèëèøè äàðêîð:
• êè÷èê òàäáèðêîðëèê ñóáúåêòëàðè ó÷óí ïàòåíò;
• áàíê ùèñîá âàðàêëàðè âà áàíê қûéèëìàëàðè øàðòíîìàëàðè;
• àêöèÿäîðëèê æàìèÿòëàðè ó÷óí ýìèññèÿ ïðîñïåêòè âà àêöèÿäîðëàð ðååñòðè,
• Äèðåêòîðëàð êåíãàøè қàðîðëàðè àêöèÿäîðëàðíèíã éèëëèê éèãèëèøè áàåííîìàëàðè âà
ìóàññèñëàðíèíã æîðèé қàðîðëàðèäàí êû÷èðìàëàð;
• èæðî÷è äèðåêöèÿñèíèíã áóéðóқ âà ôàðìîéèøëàðè;
• ìóàññèñëàð âà àêöèÿäîðëàð áèëàí åçèøìàëàð;
• è÷êè қîèäàëàð âà áîøқà è÷êè òàðòèá (ðåãëàìåíò)ãà îèä ùóææàòëàð;
Òåêøèðèø ÷îёèäà қóéèäàãèëàð òàøêèëîòíèíã òàøêèëèé ùóқóқèé øàêëè âà òàðêèáè âà óíèíã
Ûçáåêèñòîí Ðåñïóáëèêàñè Ôóêàðîëèê êîäåêñèãà ìóâîôèқëèãè;
• õûæàëèê þðèòóâ÷è ñóáúåêòíè áîøқàðèø òàðêèáè âà áàð÷à äàðàæàëàðäàãè ðàõáàðëàðíèíã
òåãèøëè áîøқàðóâãà îèä қàðîðëàðíè қàáóë қèëèø ÷îёèäàãè âàêîëàòëàðè;
• óñòàâ ðåçåðâ âà áîøқà ôîíäëàðíèíã òàøêèë ýòèëèøè, øóíèíãäåê, ôîéäàíè òàêñèìëàø òàðòèáè,
òàøêèëîòíèíã êàéòà òàøêèë ýòèëèøè, òóãàòèëèøè, óíèíã ìîë ìóëêèíèíã òàқñèìëàíèøè, òàøêè
èқòèñîäèé ôàîëèÿòíè àìàëãà îøèðèø òàðòèáè âà õîêîçîëàð êузäà òóòèëãàí ¸êè òóòèëìàãàíëèãè;
• èқòèñîäèé (õûæàëèê þðèòóâ÷è) ñóáúåêòíèíã Ûçáåêèñòîí Ðåñïóáлиêàñè ùóäóäèäà âà õîðèæäà
ôèëèàëëàð, øóúáà êîðõîíàëàðè âà áîøқà ìóñòàқèë áàëàíñëè áûëèíìàëàðíè áàðïî ýòèø ùóқóқèãà ýãà
ýêàíëèãè åêè ýìàñëèãè àíèқëàá îëèíèøè ëîçèì
Àãàð ìàõñóñ ôàîëèÿò òóðëàðè ó÷óí òàøêèëîòäà ëèöåíçèÿ (ðóõñàòíîìà) áûëìàñà, ó ùîëäà
êåëòèðèá ûòèëãàí ôàîëèÿò òóðëàðè áûéè÷à óòêàçèëãàí îïåðàöèÿëàð қîíóíãà õèëîô äåá ùèñîáëàíàäè.
Òàúñèñ ùóææàòëàðèíè òåêøèðà òóðèá, àóäèòîð òàøêèëîòíèíã óñãàâ êàïèòàëè
ìàáëàёëàðèíèíã қàíäàé øàêëëàíòèðèëà¸òãàíëèãè, áàð÷à ìóàññèñëàð ùàì қîíóí÷èëèêêà áèíîàí óñòàâ
êàïèòàëè ùèñîáèãà ûç òóøëàðèíè ûç âàқòèäà (òàøêèëîòíèíã ðûéõàòäàí ûòêàçèëãóíèãà қàäàð
áàäàëëàðíèíã 50 ôîèçèíè. қîëãàí 50 ôîèçèíè ýñà éèë äàâîìèäà) êèðèтилаётãàíëèêëàðèíè àíèқëàá
îëèøè êåðàê.
Àóäèòîð òåêøèðèëàåòãàí ðûéõàòäàí ûòêàçèëãàíäàí ñûíã óøáó òàøêèлîò áóõãàëòåðèÿсèäà
óñòàâ êàïèòàëèíè қóéèäàãè áóõãàëòåðèÿ (ïðîâîäêа) îðқàëè ùèñîáãà îëèøëàðè êåðàê
ýêàíëèãèíè áèëèøè ëîçèì: 4600 "Ìóàññèñëàð áèëàí ùèñîá êèòîáëàð" ùèñîá âàðàãèíèíã äåáиòè,
"Óñòàв êàïèòàëèãà қûéèëìàëàð áûéè÷à ùèñîá êèòîáëàð" èëîâà ùèñîá âàðàёèäà âа 8300 "Óñòàâ
êàïèòàëè" ùèñîá âàðàãè êðåäèòè. Àãàð òåêøèðèø ÷îãèäà áàëàíñäà óøáó ùèñîá âàðàêëàðäàãè
қîëäèқëàð ûçàðî ìîñ òóøñà, ó ùîëäà áó íàðñà ìóàññèñëàðíèíã ûç қûéèëìàëàðè ùèñîáèãà óñòàâ
êàïèòàëèãà áèð ñóì ùàì êèðèì қèëìàãàíëèêëàðèíè áèëäèðàäè. Áóíäàé òàøêèëîòëàð òàúñèñ ýòèëìàãàí
ìàâæóä ýìàñ äåá ùèñîáëàíàäèëàð, óëàð òóãàòèëèøëàðè ëîçèì.
Óñòàâ êàïèòàëèíèíã øàêëëàíòèðèëèøèíè òåêøèðà òóðèá, àóäèòîð óíèíã ñóììàñè èøîí÷ëèãèãà
àìèí áûëèø êåðàê. Óíè þқîðèäà àéòèá óòèëãàíèäåê, áàëàíñäà âà êàïèòàë òûòðèñèäàãè ùèñîáîòäà (5
ñîí øàêë) êûðñàòàäèëàð 8300 "Óñòàâ êàïèòàëè" ùèñîá âàðàёè áûéè÷à ñàëüäî òàøêèëîòíèíã òàúñèñ
ùóææàòëàðèäà қàéä ýòèëãàí óñòàâ êàïèòàëè ùàæìèãà ìîñ êåëèøè êåðàê.
Áóíäàé òåêøèðèá êûðèø çàðóðàòè, øóíèøäåê, ìóàññèñëàð (àêöèÿäîðëàð) òîìîíèäàí óñòàâ
êàïèòàëèíè êûïàéòèðèø ¸êè êàìàéòèðèø туғриñèäà қàðîð қàáóë қèëèíãàí ÷îёäà ùàì þçàãà êåëèøè
ìóìêèí. Óñòàâ êàïèòàëèíèíã ÿíãè ñóììàñè ìóíèöèïàë îðãàíëàðäà ðûéõàòäàí ûòêàçèëèøè ëîçèì.
Øóíèíãäåê, қóéèäàãèëàð:
• áóõãàëòåðèÿ ùóææàòëàðèíèíã ðàñìèéëàøòèðèëèøè âà óñòàâ êàïèòàëиíè øàêëëàøèðèøãà îèä
áóõãàëòåðèÿ ¸çóâëàðèíè тузèøíèíã туғриëèãèíè;
• бошланёич ùóææàòëàðäàãè ¸çóâëàðíèÿã 4600 -"Ìóàññèñëàð áèëàí ùèñîá êèòîáëàð" âà 8300
"Óñòàâ êàïèòàëè" ùèñîá âàðàêëàðèäàãè ¸çóâëàð áèëàí ìóâîôèқëèãè ùàì òåêøèðèá êûðèëèøè ëîçèì.
Ìóàññèñëàðíèø ñîíè âà óëàðíèíã òàøêèëîò óñòàâ êàпèòàëèäàгè қûéèëìàëàðè óëóøèíè
òåêøèðèø ÷îёèäà àóäèòîð ìóàññèñëàðíèíã ýíã êûï ñîíè âà áèð ìóàññèñíèíã óñòàâ êàïèòàëèãà
êèðèòèø ìóìêèí áûëãàí ýíã êûï óëóøè, øóíèíãäåê, óñòàâ êàïèòàëèíèíã ýíã êàì ìèқäîðè òåãèøëè
òóðäàãè þðèäèê øàõñëàð ó÷óí áåëãèëàíãàí қîíóí àñîñèäà áåëãèëàíèøèíè óíóòìàñëиãè êåðàê.

Õóëîñà
Êîðхонàëàðíèíã Íèçîì ôîíäèíè øàêëëàíòèðèø, ÷èқàðèëãàí àêöèÿëàð ñîíè ва óëàðíè ñîòèø
æàðàåíè, ôîíäëàðíè òàøêèë ýòèø òàðòèáè, ìóàññèñëàð áèëàí áûëàäèãàíí ùиñîá-êèòîáëàð, ôîéäàíè
òàêñèìëàø òàðòèáè áóõãàëòåðèÿ ùóææàòëàðèäà туғри àêñ ýòòèðèëãàíëèãè òåêøèðèøäèð.

Òàÿí÷ èáîðàëàð
Íèçîì, òàüñèñ øàðòíîìàëàðè, àêöèÿëàð ñîíè, äèâèäåíä, ôîèç, áåлгиëàíãàí Íèçîì êàïèòàëè,
ìîääèé âà íîìîääèé ìóëê, ïóë ìàáëàãëàðè, тақсèìëàíìàãàí ôîéäà, ðåçåðâ, èñòåúìîë âà æàìãàðèø
ôîíäëàðè.

Íàçîðàò ñàâîëëàðè
1. Íèçîì êàïèòàëèíè øàêëëàíòèðèøäà òàúñèñ÷èëàð òîìîíèäàí қûéèëãàí óëóøëàðãà äèâèäåíä
òóëîâëàðè êà÷îí òóëàíàäè?
2.Кûøèëãàí êàïèòàë äåãàíäà íèìàíè òóøóíàñèç?
3.Ôîíäëàðíè òàøêèë қèëèø íèìà õèñîáèäàí àìàëãà îøèðèëàäè?
4.қушилган капиталини ва Заҳира капитални текшириштартиби амалга оширилади?

Асосий адабиётлар
1. Маматов З.Т ва бошқалар “Аудит” Тошкент 2002 й.
2. Астахов В.П «Теория бухгалтерского учета» учеб. пос. Москва 2004 г.
3. Подольский В.И. “Аудит учета расчетов по оплате труда” практич. пособ. Москва
ЮНИТИ-ДАНА, 2004 г.
4. Васильевич И.П., Ширкина Е.И. “Сборник задач по аудиту” учеб. пос. Москва
“Финансу и Статистика», 2002 г.
5. Ганиев К.Г. «Бухгалтерский учет внешнеэкономической деятельности» учеб. пос.
Москва журнал «Бухгалтерский.учет» 2003 г.

Вам также может понравиться