Nastavni Planovi I Programi Za Podrucje Rada Ekonomija, Pravo I Administracija - 2DiW

Na osnovu lana 79. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Slubeni glasnik RS, br.
72/09 i
52/11),
Ministar prosvete, nauke i tehnolokog razvoja donosi
PRAVILNIK
O IZMENAMA PRAVILNIKA O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU ZA STICANjE
OBRAZOVANjA U TROGODINjEM I ETVOROGODINjEM TRAJANjU U STRUNOJ
KOLI ZA PODRUJE RADA EKONOMIJA, PRAVO I ADMINISTRACIJA OBLAST
EKONOMIJA
lan 1.
U Pravilniku o nastavnom planu i programu za sticanje obrazovanja u trogodinjem i etvorogodinjem trajanju u
strunoj koli za podruje rada ekonomija, pravo i administracija oblast ekonomija (Prosvetni glasnik, br. 3/96,
3/97, 14/97, 12/02, 5/03 i 11/06) deo: NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI ZA PODRUJE RADA
EKONOMIJA, PRAVO I ADMINISTRACIJA OBLAST EKONOMIJA, poglavlje: NASTAVNI PLANOVI,
odeljak: I. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI, podruje rada: EKONOMIJA, PRAVO I ADMINISTRACIJA,
oblast: EKONOMIJA, pododeljak: B. STRUNI PREDMETI, II. OSTALI OBAVEZNI OBLICI
OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA, III. FAKULTATIVNI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA i
OSTVARIVANjE NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA, nastavni planovi za obrazovne profile u
etvorogodinjem obrazovanju: EKONOMSKI TEHNIAR, FINANSIJSKI TEHNIAR i CARINSKI
TEHNIAR, zamenjuju se novim nastavnim planovima, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni
deo.
Tekst u pododeljku: 2. Podela odeljenja na grupe, zamenjuje se novim tekstom, koji je odtampan uz ovaj pravilnik
i ini njegov sastavni deo.
lan 2.
U odeljku: NASTAVNI PROGRAMI, I. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI, pododeljak: B. STRUNI
PREDMETI, za obrazovne profile u etvorogodinjem obrazovanju, nastavni programi predmeta, zamenjuju se
novim nastavnim programima predmeta, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.
lan 3.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Prosvetnom glasniku, a primenjivae se od
kolske 2013/2014. godine.
Broj 110-00-181/2012-03
U Beogradu, 19. marta 2013. godine
Ministar
prof. dr arko Obradovi, s.r.
NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI
ZA PODRUJE RADA EKONOMIJA, PRAVO
I ADMINISTRACIJA OBLAST EKONOMIJA
OBRAZOVNI PROFILI
ZA ETVOROGODINjE OBRAZOVANjE
1) Ekonomski tehniar (zanimanja: evidentiar utroaka, blagajnik, menja novca, operater platnog prometa
knjigovoa, operater osnovnih baninih poslova, raunski operater, statiar obraiva, likvidator teta, tarifer
osiguranja).
2) Finansijski tehniar (zanimanja: blagajnik, operater platnog prometa, menja novca, knjigovoa, bankarski
operater).
3) Carinski tehniar (zanimanje: carinik, carinski inspektor).
Deo dokumenta je u pripremi i moe se videti po objavljivanju celog dokumenta u Pravnoj bazi.
Celom dokumentu se iz Registra moe pristupiti preko taba "otvori relacije" ili "otvori preien tekst".
Ostali obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom kolske godine

I RAZRED II RAZRED III RAZRED IV RAZRED UKUPNO
asova asova asova asova asova
as odeljenskog stareine 74 72 72 66 284
Dodatni rad * do 30 do 30 do 30 do 30 do 120
Dopunski rad * do 30 do 30 do 30 do 30 do 120
Pripremni rad * do 30 do 30 do 30 do 30 do 120
* Ako se ukae potreba za ovim oblicima rada
Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom kolske godine po razredima
I II
III RAZRED IV RAZRED
RAZRED RAZRED
asova asova
asova asova
do 5 nastavnih do 5 nastavnih
Ekskurzija do 3 dana do 5 dana
dana dana
Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima
2 asa nedeljno
nacionalne kulture
Drugi strani jezik 2 asa nedeljno
Drugi predmeti * 1 2 asa nedeljno
Stvaralake i slobodne aktivnosti uenika (hor, sekcije i
30 60 asova godinje
drugo)
Drutvene aktivnosti ueniki parlament, uenike
15 30 asova godinje
zadruge
Kulturna i javna delatnost kole 2 radna dana
* Pored navedenih predmeta kola moe da organizuje, u skladu sa opredeljenjima uenika, fakultativnu nastavu iz
predmeta koji su utvreni nastavnim planom drugih obrazovnih profila istog ili drugog podruja rada, kao i u
nastavnim planovima gimnazije, ili po programima koji su prethodno doneti.
OSTVARIVANjE NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA
1. Ostvarivanje programa po nedeljama
I RAZRED II RAZRED III RAZRED IV RAZRED
Razredno-asovna nastava 37 36 36 33
Nastava u bloku 1 1 1
Obavezne vannastavne aktivnosti 2 2 2 2
Maturski ispit 3
Ukupno radnih nedelja 39 39 39 39
Deo dokumenta je u pripremi i moe se videti po objavljivanju celog dokumenta u Pravnoj bazi.
Celom dokumentu se iz Registra moe pristupiti preko taba "otvori relacije" ili "otvori preien tekst".
Ostali obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom kolske godine

I RAZRED II RAZRED III RAZRED IV RAZRED UKUPNO
asova asova asova asova asova
as odeljenskog stareine 74 74 74 68 290
Dodatni rad * do 30 do 30 do 30 do 30 do 120
Dopunski rad * do 30 do 30 do 30 do 30 do 120
Pripremni rad * do 30 do 30 do 30 do 30 do 120
* Ako se ukae potreba za ovim oblicima rada
Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom kolske godine po razredima
I II
III RAZRED IV RAZRED
RAZRED RAZRED
asova asova
asova asova
do 5 nastavnih do 5 nastavnih
Ekskurzija do 3 dana do 5 dana
dana dana
Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima
2 asa nedeljno
nacionalne kulture
Drugi strani jezik 2 asa nedeljno
Drugi predmeti * 1 2 asa nedeljno
Stvaralake i slobodne aktivnosti uenika (hor, sekcije i
30 60 asova godinje
drugo)
Drutvene aktivnosti ueniki parlament, uenike
15 30 asova godinje
zadruge
Kulturna i javna delatnost kole 2 radna dana
* Pored navedenih predmeta kola moe da organizuje, u skladu sa opredeljenjima uenika, fakultativnu nastavu iz
predmeta koji su utvreni nastavnim planom drugih obrazovnih profila istog ili drugog podruja rada, kao i u
nastavnim planovima gimnazije, ili po programima koji su prethodno doneti.
OSTVARIVANjE NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA
1. Ostvarivanje programa po nedeljama
I RAZRED II RAZRED III RAZRED IV RAZRED
Razredno-asovna nastava 37 37 36 33
Nastava u bloku 1 1
Obavezne vannastavne aktivnosti 2 2 2 2
Maturski ispit 3
Ukupno radnih nedelja 39 39 39 39
2. Podela odeljenja na grupe
1. Pri realizaciji asova vebi i nastave u bloku, odeljenje se deli na dve grupe iz sledeih predmeta: raunovodstvo,
poslovna informatika, savremena poslovna korespodencija, finansijski poslovanje.
2. as teorijske nastave i vebi traje 45 minuta, a as nastave u bloku traje 45 minuta ako se ostvaruje u koli i 60
minuta ako se ostvaruje u preduzeu, odnosno ustanovi.
NASTAVNI PROGRAMI
I. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI
B. STRUNI PREDMETI
Za obrazovne profile u etvorogodinjem obrazovanju
Obrazovni profil: EKONOMSKI TEHNIAR
OSNOVI EKONOMIJE
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta osnovi ekonomije je sticanje znanja o osnovnim ekonomskim principima i zakonima,
formiranje stavova i ovladavanje vetinama koje doprinese razvoju ekonomskog naina razmiljanja kao i podrka
sticanju kompetencija znaajnih za svakodnevni ivot i dalji profesionalni razvoj uz primenu koncepta odrivog
razvoja.
Zadaci nastave osnova ekonomije su da uenici:
unaprede saradnju sa drugima, kao i sposobnosti za timski rad;
primenjuju steena znanja i vetine pri donoenju odluka i reavanju problema iz svakodnevnog ivota;
unaprede sposobnosti za prikupljanje, analizu, organizaciju, kritiku procenu, primenu i prenoenje informacija
relevatnih za ivot oveka;
unaprede strategije i tehnike uspenog uenja i razviju samoefikasnost i pozitivne stavove prema uenju i
obrazovanju tokom celog ivota;
unaprede sposobnost argumentacije sopstvenih stavova i kritikog miljenja;
neguju intelektualnu radoznalost i stvaralako miljenje;
razumeju koncept odrivog razvoja i znaaj privrednih resursa, usvoje ekonomske principe i primenjuju ih u
svakodnevnom ivotu;
razviju stavove i vrednosti znaajne za ivot u savremenom multikulturalnom i demokratski ureenom drutvu
zasnovane na potovanju ljudskih prava, toleranciji, solidarnosti, uvaavanju razliitosti i rodne ravnopravnosti.
SADRAJI PROGRAMA
I RAZRED
(2 asa nedeljno, 74 asa godinje)
NASTANAK I RAZVOJ EKONOMSKIH NAUKA (6)
Osnovni pojmovi i shvatanja privrednog ivota u vreme nastajanja ekonomskih nauka.
Karakteristike pojedinih ekonomskih nauka u objanjavanju pojava u privrednom ivotu.
Nastajanje i razvoj politike ekonomije kao nauke.
PROCES DRUTVENE PROIZVODNjE KAO PREDMET IZUAVANjA POLITIKE EKONOMIJE (12)
Pojam proizvodnje (pojam materijalne proizvodnje i pojam drutvenog procesa proizvodnje)
Osnovni faktori proizvodnje
Tehnika i drutvena strana procesa proizvodnje
Proizvodne snage i proizvodni odnosi
Pojmovi i izrazi kojima se koristi politika ekonomija
Pojam naina proizvodnje i drutveno-ekonomska formacija
Osnovna obeleja pravilnosti i principa privrednog ivota
OSNOVNI POJMOVI O DRUTVENOJ PROIZVODNjI (20)
Nunost proizvodnje
Proizvodnja i ljudske potrebe (pojam i osnovna klasifikacija ljudskih potreba)
Karakteristike proizvodnje u savremenim uslovima. Podela rada, njeni oblici i znaaj za drutveno-ekonomski razvoj
Pojam i osnovne karakteristike drutvene i tehnike podele rada
Osnovne karakteristike podele rada u savremenim uslovima
Srazmeran raspored drutvenog fonda rada na razliite delatnosti
Pojam ukupnog drutvenog fonda rada i njegov raspored
Drutveni bruto proizvod, drutveni proizvod i nacionalni dohodak
Drutveni bruto proizvod i drutveni proizvod
Faktori koji odreuju obim drutvenog bruto proizvoda
Pojam produktivnosti rada i faktori koji je odreuju
Pojam intenzivnosti rada i faktori koji je odreuju
Pojam nacionalnog dohotka i njegova raspodela
Struktura drutvenog bruto proizvoda i njegova raspodela
Materijalna struktura drutvenog bruto proizvoda
Vrednosna struktura drutvenog bruto proizvoda
Namenska raspodela drutvenog bruto proizvoda
Potreban proizvod, potreban rad i potrebno radno vreme
Viak proizvoda, viak rada i viak radnog vremena
Drutvena reprodukcija i njeni oblici
Pojam i oblici drutvene reprodukcije
ROBNA PROIZVODNjA I NjENE ZAKONITOSTI (32)
Osnovni oblici organizovanja drutvene proizvodnje
Pojam i osnovne karakteristike naturalne i robne proizvodnje
Uslovi nastanka robne proizvodnje i njene opte karakteristike
Roba i njena osnovna svojstva
Pojam i karakteristike upotrebne vrednosti robe
Pojam i karakteristike vrednosti robe
Pojam i prometne vrednosti robe
Tumaenje vrednosti robe
Rad kao sutina vrednosti robe
Subjektivna ocena korisnosti robe kao njena vrednost
Dvojaki karakter rada sadran u robi (individualni i drutveni rad; konkretan i apstraktan rad)
Odreivanje veliine vrednosti robe
Pojam, znaaj i faktori drutveno potrebnog radnog vremena
Izraavanje veliine vrednosti robe
Pojam, osnovne karakteristike i faktori koji odreuju prometnu vrednost robe
Razvoj oblika izraavanja vrednosti robe
Sutina i osnovne karakteristike prometne vrednosti
Faktori koji odreuju prometnu vrednost robe
Prost, jednostavan ili sluajan oblik vrednosti
Razvijeni ili potpuni oblik vrednosti
Oblik opteg ekvivalenta
Novani oblik vrednosti
Nastanak novca i njegove osnovne funkcije
Metalni, papirni i kreditni novac
Pojam i faktori koliine novca potrebnog u robnom prometu
Pojam i osnovne karakteristike inflacije i deflacije
Pojam i nain utvrivanja pariteta i pojam deviznog kursa
Pojam i osnovne karakteristike devalvacije i revalvacije
Pojam zakona vrednosti kao osnovne pravilnosti sistema robne proizvodnje i njegove opte karakteristike
Pojam trine vrednosti i faktori koji je odreuju
Pojam trine cene i mehanizam njenog formiranja
Trite i mehanizam ispoljavanja zakona vrednosti
II RAZRED
ROBNI PROIZVOA I NjEGOVA REPRODUKCIJA (20)
Pojam robnog proizvoaa
Karakter faktora proizvodnje u robnoj privredi
Radna snaga kao roba
Pojam kapitala
Kombinovanje inilaca proizvodnje u savremenom drutvu (proizvodna funkcija)
Proizvodnja vrednosti i njene karakteristike u robnoj privredi
Tajna nastajanja vika vrednosti i njegova sutina
Pojam i nunost akumulacije u robnoj privredi
Pojam akumulacije kapitala
Akumulacija kapitala i organski cactav kapitala
Oblici akumulacije kapitala
Pojam obrta i krunog kretanja faktora proizvodnje (kapitala) u robnoj privredi
Trokovi proizvodnje i cena kotanja robnog proizvoaa
Razliiti motivi poslovanja robnog proizvoaa (profit, dobit, dohodak)
Pokazatelji poslovnog uspeha robnog proizvoaa
Pojam i sutina profita i profitne stope
Pokazatelji poslovnog uspeha u uslovima savremene privrede
NACIONALNI DOHODAK KAO MATERIJALNA OSNOVA RASPODELE U SAVREMENOJ PRIVREDI (30)
Razliiti svojinski oblici i dohoci u savremenoj robnoj privredi
Najamnina kao oblik dohotka radnike klase
Sutina najamnine i oblici plaanja radne snage
Uticaj drave i kolektivnih ugovora na kretanje najamnine
Razliiti oblici plasmana kapitala i njihovi dohoci
Industrijski kapital i industrijski profit
Prisvajanje profita od strane industrijskih kapitalista
Prosean profit kao unutranja pravilnost prisvajanja profita
Ekstra profit prisvajanje profita od pojedinanog proizvoaa
Trgovaki kapital i trgovaki profit
Pojam, znaaj i funkcija trgovakog kapitala
Karakter trgovakog profita i nain njegovog prisvajanja
Trokovi prometa, njihov karakter i nain nadoknaivanja
Zajmovni kapital i kamate
Pojam i osnovne funkcije zajmovnog kapitala
Kamata kao dohodak od zajmovnog kapitala
Bankarski kapital i bankarska dobit
Akcijski kapital i dividenda
Pojam i osnovne funkcije akcijskog kapitala
Dividenda kao dohodak od akcijskog kapitala
Vrste i znaaj hartija od vrednosti
Promet hartija od vrednosti
Zemljini kapital i zemljina renta
Pojam i osnovne karakteristike zemljinog kapitala
Pojam i sutina zemljine rente
Osnovni oblici rente u savremenom drutvu
OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROCESA REPRODUKCIJE U SAVREMENOM DRUTVU (20)
Osnovna obeleja razvoja savremenog drutva u uslovima tehniko-tehnoloke revolucije
Nastajanje nove podele rada
Osnovne karakteristike proizvodne i trine strukture savremene robne trine privrede
Koncentracija i centralizacija kapitala i proizvodnje
Pojam i osnovne karakteristike dravnog monopolistikog kapitalizma
Pojam i osnovne karakteristike privrede prelaznog perioda
Osnovne karakteristike i zahtevi visokorazvijene tehnike i tehnologije savremenog drutva
Osnovne karakteristike i zahtevi krupne kapitalistike robne privrede
Karakteristike procesa podrutvljavanja
Pojam i osnovne specifinosti prelaznog tranzicionog perioda
Promene u ekonomskoj strukturi savremenog drutva i nastajanje meovite privrede
Karakteristike i pravilnosti odvijanja procesa drutvene reprodukcije u privredi prelaznog (tranzicionog) perioda
III RAZRED
PREDMET IZUAVANjA NACIONALNE EKONOMIJE (3)
Predmet izuavanja nacionalne (narodne) ekonomije
Odnos izmeu makro i mikro ekonomskih disciplina
PRIVREDNI RAZVOJ (4)
Pojam privrednog razvoja
inioci privrednog razvoja
Stepen privrednog razvoja
Drutveni proizvod i nacionalni dohodak
Faktori rasta drutvenog proizvoda; neposredni i posredni
PRIVREDNI RAZVOJ SFRJ (4)
Dinamika privrednog razvoja bive Jugoslavije
Promene u strukturi drutvenog proizvoda
RAZVOJ POJEDINIH DELATNOSTI JUGOSLOVENSKE PRIVREDE (11)
Osnovne karakteristike industrijskog razvoja
Industrijalizacija kao osnovni metod privrednog razvoja
Granski i regionalni razmetaj industrije
Osnovne karakteristike razvoja poljoprivrede
Pojam i specifinosti poljoprivrede
Mere agrarne politike
Osnovne karakteristike razvoja saobraaja
Razvoj trgovine
Razvoj ostalih sektora privrede
Regionalni razvoj Jugoslavije
RAZVOJNA POLITIKA I INVESTICIJE (10)
Pojam, vrste i funkcije investicija
Ekonomska efikasnost investicija
Osnovna obeleja investicione politike
Struktura investicija
PRIVREDNI SISTEM (10)
Razvoj privrednog sistema Srbije
Podruja privrednog sistema
Sistem raspodele
Kreditno-monetarni sistem
Fiskalni sistem
Sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom
PRETPOSTAVKE RAZVOJA CPBIJE (14)
Veliina i razvojne pretpostavke Crbije
Stanovnitvo i radna snaga kao faktor privrednog razvoja
Struktura stanovnitva
Privredni resursi i uslovi
Energetski izvori i mineralna bogatstva
Kapital i trite kapitala
Proizvodni fondovi privrede
Institucionalne pretpostavke razvoja Crbije
EKONOMSKA POLITIKA (10)
Pojam ekonomske politike
Elementi ekonomske politike
Vrste ekonomske politike
Kratkorona i dugorona ekonomska politika
Sistem i politika cena
Instrumenti i uloga politike cena
Fiskalna i monetarno-kreditna politika
Spoljnotrgovinska politika
SOCIJALNI RAZVOJ I POLITIKA (4)
Pojam i znaaj ivotnog standarda
Pokazatelji ivotnog standarda
Mere socijalne politike
AKTUELNI PROBLEMI I PRIORITETI PRIVREDNOG RAZVOJA (6)
Tranzicija privrede
Promena privredne strukture
Promena privrednog sistema
IV RAZRED
(2 asa nedeljno, 66 asova godinje)
TEORIJA MEUNARODNE TRGOVINE (15)
Uloga spoljnog faktora u nacionalnoj privredi
Merkantilistiki stavovi o trgovini
Protekcionistike koncepcije meunarodne trgovine
Teorija apsolutnih vrednosti Adama Smita
Teorija komparativnih prednosti Dejvida Rikarda (pojam i izvori komparativnih prednosti, obim i koristi od trgovine)
Heker-Olin-Semjuelsonov model komparativnih prednosti (osnovni elementi modela, pravci i struktura trgovine i
izjednaavanje cena robe i faktora proizvodnje na meunarodnom tritu)
Moderne teorije meunarodne trgovine
Intra-industrijska trgovina (pojam, oblici i problemi merenja)
TRGOVINSKA POLITIKA (7)
Oblici zatite domaeg trita
Argumenti za zatitu domaeg trita
Vancarinska zatita i neopretekcionizam
Podsticanje izvoza
PLATNI BILANS (10)
Pojam i koncepti platnog bilansa
Vrste transakcija koje se registruju u platnom bilansu
Definicije neravnotee platnog bilansa
Presecanje platnog bilansa
Finansiranje ili prilagoavanje platnog bilansa
Politika prilagoavanja platnog bilansa
DEVIZNI KURSEVI (7)
Definicija i vrste deviznih kurseva
Determinante deviznih kurseva
Devizno trite
MEUNARODNO KRETANjE KAPITALA (11)
Oblici meunarodnog kretanja kapitala
Meunarodno trite kapitala
Meunarodni monetarni sistem
Meunarodne finansijske organizacije
INSTITUCIONALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE (7)
Dinamika i struktura meunarodne razmene
Ekonomske organizacije Ujedinjenih nacija
Svetska trgovinska organizacija
Ostali oblici institucionalizacije meunarodne trgovine
INTEGRACIJA SVETSKE PRIVREDE (7)
Evropska unija
Druge integracije
Transnacionalne kompanije u svetskoj privredi
NAIN OSTVARIVANjA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programski sadraji su organizovani u tematske celine za koje je naveden okvirni broj asova za realizaciju.
Nastavnicima je data mogunost da mogu menjati broj asova pojedinih tema (do 20%).
Program predmeta osnovi ekonomije svojim sadrajem obuhvata osnovne ekonomske kategorije savremene robne
privrede, osnovne ekonomske zakone i mehanizam robne proizvodnje, kao i ekonomsku strukturu savremenog
drutva.
Program predmeta koncipiran je prema potrebi sumiranja i sagledavanja kvalitativno novih sadraja ekonomske
stvarnosti nae zemlje. U toku ostvarivanja programskih sadraja treba obuhvatiti i sve vane promene u ekonomskoj
stvarnosti nae zemlje da bi nastava dobijala to vie u aktuelnosti i da se uenici zainteresuju za istraivanje
ekonomskog ambijenta u kome ive, ali i za svetsku privredu prouavajui pravila i oblike, kao i nain funkcionisanja
meunarodnih ekonomskih odnosa. Pitanjima deviznog kursa i meunarodnih finansija treba posvetiti jednako dunu
panju, tim pre to su u dananje vreme meunarodna finansijska kretanja viestruko obimnija od razmene robe.
Nastavnik, pri izradi operativnih planova, definie stepen prorade sadraja i dinamiku rada, vodei rauna da se ne
narui celina nastavnog programa, odnosno da svaka tema dobije adekvatan prostor i da se planirani ciljevi i zadaci
predmeta ostvare. Pri tome, treba imati u vidu da formiranje stavova i vrednosti, kao i ovladavanje vetinama
predstavlja kontinuirani proces i rezultat je kumulativnog dejstva celokupnih aktivnosti na asovima to zahteva veu
participaciju uenika, razliita metodska reenja i razliite izvore informacija, kao i mnogobrojne primere iz prakse,
kojima se ilustruje data problematika.
Sadraj predmeta Osnovi ekonomije ima prirodnu vezu sa sadrajima drugih predmetima kao to su srpski jezik,
istorija, matematika, poslovna ekonomija. Uenicima treba stalno ukazivati na tu vezu, i po mogunosti, sa drugim
nastavnicima organizovati tematske asove. Osim toga, uenicima treba ukazivati i na vezu sa predmetima koje e tek
izuavati kao to su ekonomska geografija, monetarna ekonomija i bankarstvo, statistika. Na taj nain znanja, stavovi,
vrednosti i vetine steene u okviru nastave osnova ekonomije dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih
obrazovnih i vaspitnih ciljeva, posebno onih koji se odnose na unapreivanje kognitivnog, emocionalnog i socijalnog
razvoja uenika.
Sadraje programa je neophodno realizovati savremenim nastavnim metodama i sredstvima. U okviru svake
programske celine, uenike treba osposobljavati za: samostalno pronalaenje, sistematizovanje i korienje
informacija iz razliitih izvora (struna literatura, internet, asopisi, udbenici), vizuelno opaanje, poreenje i
uspostavljanje veza izmeu razliitih sadraja (npr. povezivanje sadraja predmeta sa svakodnevnim iskustvom,
sadrajima drugih predmeta i dr.); timski rad; prezentaciju svojih radova i grupnih projekata i efikasnu vizuelnu,
verbalnu i pisanu komunikaciju.
Praenje napredovanja uenika se odvija na svakom asu, svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i
davanje povratne informacije, a ocenjivanje uenika se odvija u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju. Uenike treba
osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju zadataka predmeta, kao i napredak
drugih uenika uz odgovarajuu argumentaciju.
Prilikom ocenjivanja procenjuju se: vetine izraavanja i saoptavanja; razumevanje, primena i vrednovanje nauenih
postupaka i procedura; rad sa podacima i rad na razliitim vrstama tekstova.
Uenik se ocenjuje na osnovu usmene provere postignua i pismene provere postignua u skladu sa programom
nastavnog predmeta. Uenik se ocenjuje i na osnovu aktivnosti i uenikovih produkata rada, a naroito: izlaganja i
predstavljanja, uea u debati i diskusiji, pisanja eseja, domaih zadataka, uea u razliim oblicima grupnog rada,
rada na projektima.
POSLOVNA EKONOMIJA
CILJ I ZADACI
Cilj nastave poslovna ekonomija je razvijnje znanja i vetina, izgradnja vrednosnih stavova koji osposobljavaju
uenike da uspeno primenjuju ekonomske principe i zakonitosti poslovanja preduzea u svakodnevnom ivotu i
profesionalno se razvijaju u skladu sa sopstvenim potrebama i interesima, razvijaju svoju linost i potencijale u
odgovornu, zrelu i komunikativnu linost, aktivnu u ekonomskom i svakom drugom razvoju drutva.
Zadaci nastave su da uenici:
razviju funkcionalnu ekonomsku pismenost;
razumeju znaaj, funkcije i ciljeve preduzea kao osnovne institucije trine privrede;
usvoje ekonomske principe i primenjuju ih u svakodnevnom ivotu;
da koriste metode i tehnike analize relevantnih ekonomskih problema;
steknu navike i umenost u korienju raznovrsnih izvora znanja;
upravljaju sopstvenim resursima vremena, znanja i donose ispravne odluke na osnovu argumenata;
primenjuju steena znanja i vetine pri donoenju odluka i reavanju problema iz svakodnevnog ivota u novim i
nepoznatim uslovima;
unaprede sposobnosti za prikupljanje podataka, njihovu analizu i kritiku procenu, organizaciju, primenu i dalje
prenoenje informacija bitnih za ivot i rad;
razviju stavove i vrednosti znaajne za ivot u savremenom drutvu;
razviju svest o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji.
SADRAJI PROGRAMA
I RAZRED
OSNOVI EKONOMIJE PREDUZEA UVOD U POSLOVNU EKONOMIJU (1)
Pojam ekonomije preduzea
Definisanje poslovne ekonomije
Predmet izuavanja poslovne ekonomije
Ciljevi izuavanja poslovne ekonomije
NOSIOCI PRIVREIVANjA (1)
Preduzee kao nosilac privreivanja
Ostali nosioci privreivanja
PREDUZEE (20)
Pojam i karakteristike preduzea
Zadaci preduzea
Elementi preduzea
Vrste preduzea
Organizacioni oblici preduzea
Preduzee kao sistem
Struktura preduzea kao sistema
Osnivanje i prestanak rada preduzea
FUNKCIJE PREDUZEA (1)
Upravljanje
Rukovoenje
Izvrenje
SREDSTVA I IZVORI SREDSTAVA PREDUZEA (12)
Sredstva preduzea
Izvori sredstava preduzea
Kontrola korienja sredstava
TROKOVI POSLOVANjA PREDUZEA (10)
Pojam trokova i utroaka
Utroci elemenata proizvodnje
Podela trokova
Kalkulacije trokova
Kretanje ukupnih trokova preduzea
Kontrola trokova preduzea
TOKOVI VREDNOSTI U PREDUZEU (12)
Pojam i ciljevi angaovanja sredstava
Elementi angaovanja sredstava
Oblici angaovanja sredstava
Ciklus angaovanja sredstava
Koeficijent angaovanja sredstava
Kontrola angaovanja sredstava
REZULTATI POSLOVANjA PREDUZEA (6)
Pojavni oblici rezultata
Praenje i uporeivanje rezultata
Raspodela rezultata
PRINCIPI I OCENE POSLOVANjA PREDUZEA (6)
Produktivnost
Ekonominost
Rentabilnost
Povezanost ekonomskih principa poslovanja
LEKSIKON OSNOVNIH POJMOVA EKONOMIJE PREDUZEA (1)
PRIMERI ZA ILUSTRACIJE, GRAFIKO PRIKAZIVANjE I EMATSKE PRIKAZE
PRIMERI IZ PRAKSE
II RAZRED
POSLOVNE FUNKCIJE PREDUZEA DEFINISANjE POJMA FUNKCIJA (1)
DIFERENCIRANjE FUNKCIJA U PREDUZEU (1)
FUNKCIJA PLANIRANjA (1)
PROIZVODNA FUNKCIJA (10)
Pojam i znaaj proizvodne funkcije
Tipovi proizvodnje
Planiranje proizvodnje
Priprema proizvodnje
Kontrola proizvodnje
Dokumentacija i evidencije u proizvodnji
Saradnja proizvodnje sa ostalim funkcijama u preduzeu
Analiza proizvodne funkcije
NABAVNA FUNKCIJA (10)
Pojam i znaaj nabavke
Zadaci nabavke
Organizacija nabavke
Nabavna politika
Istraivanje trita nabavke
Robne zalihe
Planiranje nabavke
Kalkulacija nabavnih cena
Dokumentacija i evidencije u nabavci
Saradnja nabavne sa ostalim funkcijama u preduzeu
Analiza nabavne funkcije
PRODAJNA FUNKCIJA (12)
Pojam i znaaj prodajne funkcije
Zadaci prodaje
Organizacija prodaje
Politika prodaje
Istraivanje trita prodaje
Planiranje prodaje
Direktna i indirektna prodaja
Kalkulacija prodajnih cena
Pregovaranje i zakljuenje kupoprodaje
Dokumentacija i evidencije u prodaji
Saradnja prodajne sa ostalim funkcijama u preduzeu
Analiza prodajne funkcije
SKLADINA FUNKCIJA (5)
Pojam i znaaj skladine funkcije
Zadaci i principi skladita
Vrste skladita
Organizacija skladita
Prijem u skladite
Izdavanje iz skladita
Ambalaa i pakovanje robe
Skladina dokumentacija i evidencija
Saradnja skladine sa ostalim funkcijama u preduzeu
Analiza skladine funkcije
TRANSPORTNA FUNKCIJA (5)
Pojam i znaaj transporta
Zadaci transporta
Planiranje rada transporta
Korienje sredstava transporta
Transportno osiguranje
Dokumentacija i evidencija u transportu
Saradnja transportne sa ostalim funkcijama u preduzeu
Analiza transportne funkcije
FINANSIJSKO-RAUNOVODSTVENA FUNKCIJA (5)
Pojam i znaaj finansijsko-raunovodstvene funkcije
Zadaci finansijsko-raunovodstvene funkcije
Poslovi finansijsko-raunovodstvene funkcije
Organizacija finansijsko-raunovodstvene funkcije
Finansijsko-raunovodstvena dokumentacija i evidencije
Saradnja finansijsko-raunovodstvene sa ostalim funkcijama u preduzeu
Analiza finansijsko-raunovodstvene funkcije
KADROVSKA FUNKCIJA (5)
Pojam i znaaj kadrovske funkcije
Zadaci kadrovske funkcije
Poslovi kadrovske funkcije
Organizacija kadrovske funkcije
Kadrovska dokumentacija i evidencije
Saradnja kadrovske sa ostalim funkcijama u preduzeu
Analiza kadrovske funkcije
FUNKCIJA KONTROLE (5)
Pojam i znaaj funkcije kontrole
Zadaci funkcije kontrole
Poslovi funkcije kontrole
Organizacija funkcije kontrole
Saradnja funkcije kontrole sa ostalim funkcijama u preduzeu
Analiza funkcije kontrole
ISTRAIVAKO-RAZVOJNA FUNKCIJA (5)
Pojam i znaaj istraivako-razvojne funkcije
Zadaci istraivako-razvojne funkcije
Poslovi istraivako-razvojne funkcije
Organizacija istraivako-razvojne funkcije
Saradnja istraivako-razvojne sa ostalim funkcijama u preduzeu
Analiza istraivako-razvojne funkcije
OPTI POSLOVI U PREDUZEU (3)
PREDUZEE U POSEBNIM USLOVIMA (1)
LEKSIKON OSNOVNIH POJMOVA O FUNKCIJAMA PREDUZEA (1)
PRIMERI IZ PRAKSE
III RAZRED
UPRAVLJANjE PREDUZEEM DEFINISANjE UPRAVLJANjA (1)
TEORIJE I KONCEPTI UPRAVLJANjA (2)
AKTIVNOSTI UPRAVLJANjA (2)
PLANIRANjE POSLOVANjA I RAZVOJA PREDUZEA (15)
Dimenzije planiranja preduzea
Planske odluke u preduzeu
Poslovno planiranje u preduzeu
Razvoj preduzea
ORGANIZOVANjE PREDUZEA (15)
Definisanje i diferenciranje pojmova: organizovanje, organizaciona struktura, organizacioni oblik
Aktivnosti organizacionog strukturiranja
Savremeni pristup organizacionog strukturiranja
Faktori organizacione strukture preduzea
Modeli organizacionih struktura preduzea
VOENjE PREDUZEA (RUKOVOENjE) (8)
Definisanje pojma voenje
Aktivnosti voenja preduzea
Faktori voenja preduzea
Stilovi voenja preduzea
ORGANIZACIONO PONAANjE I KULTURA PREDUZEA (10)
Definisanje pojmova organizaciono ponaanje i kultura preduzea
Kadrovsko popunjavanje i proces socijalizacije
Dimenzije organizacionog ponaanja
Faktori organizacionog ponaanja
Kultura preduzea
KONTROLA POSLOVANjA PREDUZEA (6)
Pojam i znaaj kontrole poslovanja preduzea
Vrste kontrole
Proces kontrole
Organizacija kontrole
NOSIOCI AKTIVNOSTI UPRAVLJANjA (10)
Menader nosilac aktivnosti upravljanja
Diferenciranje pojmova: preduzetnik, menader i lider
Sposobnosti i znanje menadera
Nagraivanje menadera
Obrazovanje, obuka i razvoj menadera
LEKSIKON OSNOVNIH POJMOVA O UPRAVLJANjU PREDUZEEM (1)
PRIMERI IZ PRAKSE
IV RAZRED
UPRAVLJANjE POSLOVNIM PODRUJIMA PREDUZEA DIVERSIFIKACIJA UPRAVLJANjA (3)
Strategijsko upravljanje
Operativno upravljanje
Upravljanje poslovnim podrujima
PROIZVODNI MENADMENT (UPRAVLJANjE PROIZVODNjOM) (5)
Pojam i znaaj proizvodnog menadmenta
Zadaci proizvodnog menadmenta
Sadrina proizvodnog menadmenta
MENADMENT MARKETINGA (UPRAVLJANjE MARKETINGOM) (4)
Pojam i znaaj menadmenta marketinga
Zadaci menadmenta marketinga
Sadrina menadmenta marketinga
FINANSIJSKI MENADMENT (UPRAVLJANjE FINANSIJAMA) (15)
Pojam i znaaj finansijskog menadmenta
Zadaci finansijskog menadmenta
Sadrina finansijskog menadmenta
Principi finansijskog menadmenta
Instrumenti finansijskog menadmenta
Tehnika finansijskog menadmenta
Kontrola finansijskog menadmenta
TRGOVINSKI MENADMENT (UPRAVLJANjE TRGOVINOM) (15)
Pojam i znaaj trgovinskog menadmenta
Zadaci trgovinskog menadmenta
Sadrina trgovinskog menadmenta
Principi trgovinskog menadmenta
Instrumenti trgovinskog menadmenta
Tehnika trgovinskog menadmenta
Kontrola trgovinskog menadmenta
PROJEKTNI MENADMENT (UPRAVLJANjE PROJEKTIMA) (6)
Pojam i znaaj projektnog menadmenta
Zadaci projektnog menadmenta
Sadrina projektnog menadmenta
MENADMENT LJUDSKIH RESURSA (UPRAVLJANjE LJUDSKIM RESURSIMA) (10)
Proces upravljanja ljudskim resursima
Motivacija
Grupe i grupno odluivanje
Konflikti
Vostvo
Organizacija, kultura i klima
UPRAVLJANjE INFORMACIONIM SISTEMIMA (5)
Pojam i znaaj upravljanja informacionim sistemima
Zadaci upravljanja informacionim sistemima
Sadrina upravljanja informacionim sistemima
LEKSIKON OSNOVNIH POJMOVA O UPRAVLJANjU POSLOVNIM PODRUJIMA PREDUZEA (1)
PRIMERI IZ PRAKSE
Program predmeta poslovna ekonomija svojim sadrajem obuhvata objanjenje sutine poslovanja preduzea,
zakonitosti njegovog funkcionisanja, kao i vetine upravljanja preduzeem. Program je koncipiran tako da omoguava
uenicima sumiranje prethodno steenih znanja kao i korienje znanja za objektivno sagledavanje ekonomske
stvarnosti.
Nastavnik, pri izradi operativnih planova, definie stepen prorade sadraja i dinamiku rada, vodei rauna da svaka
tema dobije adekvatan prostor i da se planirani ciljevi i zadaci predmeta ostvare. Pri tome, treba imati u vidu da
formiranje stavova i vrednosti, kao i ovladavanje vetinama predstavlja kontinuirani proces i rezultat je kumulativnog
dejstva celokupnih aktivnosti na asovima to zahteva veu participaciju uenika, razliita metodska reenja i razliite
izvore informacija, kao i mnogobrojne primere iz prakse, kojima se ilustruje data problematika.
Sadraj predmeta poslovna ekonomija je u korelaciji sa sadrajima drugih predmeta kao to su srpski jezik, istorija,
matematika, osnovi ekonomije. Uenicima treba stalno ukazivati na tu vezu, i po mogunosti, sa drugim nastavnicima
organizovati tematske asove, radionice. Osim toga, uenicima treba ukazivati i na vezu sa predmetima koje e tek
vrednosti i vetine steene u okviru nastave poslovne ekonomije dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih
razvoja uenika.
rada na projektima.
RAUNOVODSTVO
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta raunovodstvo je razvijanje funkcionalne raunovodstvene pismenosti, sticanje znanja,
ovladavanje vetinama, izgradnja vrednosnih stavova koji osposobljavaju uenike da koriste raunovodstvena znanja i
umenja u svakodnevnom ivotu, da zainteresuje uenike za dalji profesionalni razvoj u skladu sa sopstvenim
potrebama i interesima, da razvijaju svoju linost i potencijale u odgovornu, analitinu, sistematinu, preciznu,
komunikativnu, profesionalno aktivnu linost.
razviju funkcionalnu raunovodstvenu pismenost i komuniciraju korienjem raunovodstvenih termina;
razviju sposobnosti i umea tanosti, urednosti, pravovremenosti, preciznosti, jasnosti, sistematinosti, upornosti,
postupnosti;
primenjuju steena znanja i vetine tumaenja ekonomskih promena u preduzeu;
steknu navike i umenost prikupljanja i korienja relevantnih informacija u razliitim izvorima znanja (struna
literatura, Internet, udbenik);
unaprede sposobnosti za obradu podataka, njihovu analizu, kritiku procenu i primenu i dalje prenoenje i pruanje
informacija korisnicima;
unaprede sposobnost argumentacije sopstvenih stavova, logikog, apstraktnog i kritikog miljenja i zakljuivanja;
SADRAJI PROGRAMA
I RAZRED
(1+2 asa nedeljno, 37+74 asa godinje)
UVOD (2)
Privredno drutvo, njegov cilj i zadaci
Raunovodstvo, pojam, delovi i zadaci
Knjigovodstvo kao osnovni deo raunovodstva
SREDSTVA I IZVORI SREDSTAVA (2+4)
Pojam i vrste sredstava
Pojam i vrste izvora sredstava
INVENTARISANjE (3+6)
Pojam, cilj i vrste inventarisanja
Organizacija inventarisanja
Sastavljanje poetnog inventara
Primeri sastavljanja inventara
POETNI BILANS STANjA (3+6)
Pojam i vrste bilansa
Naelo bilansne ravnotee
Primeri sastavljanja poetnog bilansa na osnovu poetnog inventara
Prvi pismeni zadatak
Ispravak prvog pismenog zadatka
POSLOVNE PROMENE (DOGAAJI) I KNjIGOVODSTVENA DOKUMENTA (2+4)
Pojam poslovnog dogaaja (promena)
Pojam, podela i elementi knjigovodstvenih dokumenata
Kontrola i uvanje knjigovodstvenih dokumenata
Popunjavanje knjigovodstvenih dokumenata
KNjIGOVODSTVENI RAUNI KONTA (2+4)
Pojam, oblici i vrste konta
Pravila knjienja na kontima stanja
Primeri sastavljanja konta na osnovu poetnog bilansa
EVIDENCIJA NOVANIH SREDSTAVA (6+12)
Blagajna, pojam i vrste
Dokumentacija blagajne
Evidencija blagajnikog poslovanja
Tekui raun pojam i otvaranje
Instrumenti platnog prometa
Evidencija preko tekueg rauna
Popunjavanje dokumentacije i primeri evidencije novanih sredstava
Drugi pismeni zadatak
Ispravak drugog pismenog zadatka
EVIDENCIJA MATERIJALA (4+8)
Pojam, vrste i cene materijala
Dokumentacija vezana za nabavku i troenje materijala
Evidencija materijala (analitika i sintetika sa usaglaavanjem)
Popunjavanje dokumentacije, primeri za knjienje
EVIDENCIJA OBAVEZA PREMA DOBAVLJAIMA (4+8)
Pojam poverilaca dobavljaa
Dokumentacija vezana za dobavljae
Evidencija dobavljaa (analitika i sintetika sa usaglaavanjem)
Popunjavanje dokumentacije i primeri za knjienje
Trei pismeni zadatak
Ispravak treeg pismenog zadatka
EVIDENCIJA GOTOVIH PROIZVODA (2+4)
Gotovi proizvodi pojam, cene i dokumentacija
Evidencija gotovih proizvoda (analitika i sintetika sa usaglaavanjem)
EVIDENCIJA POTRAIVANjA OD KUPACA (2+4)
Pojam dunika kupca i dokumentacija
Evidencija kupaca (analitika i sintetika sa usaglaavanjem)
EVIDENCIJA ROBE (4+8)
Roba pojam i cene
Dokumentacija
Evidencija robe (analitika i sintetika sa usaglaavanjem)
Evidencija robe u prodavnici
etvrti pismeni zadatak
PROSTO KNjIGOVODSTVO (2+4)
Pojam i karakteristike prostog knjigovodstva
Osnovne evidencije prostog knjigovodstva
Utvrivanje imovine i rezultata u prostom knjigovodstvu
II RAZRED
(1+2 asa nedeljno, 36+72 asa godinje, 30 asova u bloku)
UTICAJ POSLOVNIH PROMENA NA BILANS STANjA (2+4)
Uticaj poslovnih promena na bilans stanja
etiri osnovne grupe bilansnih promena
Pojam i sastavljanje sukcesivnih bilansa
Primeri za knjienje sa analizom uticaja na bilans stanja
DVOJNO KNjIGOVODSTVO I POSLOVNE KNjIGE DVOJNOG KNjIGOVODSTVA (5+10)
Dnevnik hronoloka evidencija
Glavna knjiga sistematska evidencija
Pomone knjige
Probni bilans
Primeri knjienja kroz poslovne knjige dvojnog knjigovodstva, sastavljanje probnog bilansa, krajnjeg bilansa i
zakljuak poslovnih knjiga
RASHODI I PRIHODI (3+6)
Pojam i vrste rashoda i prihoda
Dejstvo rashoda i prihoda na bilans stanja
Bilans uspeha (pregleda rashoda i prihoda)
Primeri knjienja rashoda i prihoda i sastavljanje bilansa uspeha
VREMENSKA RAZGRANIENjA RASHODA I PRIHODA (2+4)
Pojam konta vremenskih razgranienja
Evidencija na kontima vremenskih razgranienja
Bilans stanja i vremenska razgranienja
UTVRIVANjE REZULTATA POSLOVANjA USLUNOG PRIVREDNOG DRUTVA (6+12)
Pojam i utvrivanje poslovnog rezultata
Zakljuni list
Bilans uspeha
Prikazivanje rezultata poslovanja u bilansu stanja
Zakljuivanje poslovnih knjiga
Primeri evidencije poslovanja uslunog privrednog drutva (kroz poslovne knjige, sastavljanje zakljunog lista,
utvrivanje i knjienje rezultata poslovanja i zakljuivanje poslovnih knjiga)
JEDNOOBRAZOVNO KNjIGOVODSTVO, KONTNI OKVIR I MRS (3+6)
Pojam i potreba jednoobraznosti u knjigovodstvu
Kontni okvir pojam, vrste i principi
Sadraj klasa i grupa
Izrada ema i upotreba kontnog okvira
EVIDENCIJA OSNOVNIH SREDSTAVA (13+26)
Pojam i karakteristike osnovnih sredstava
Vrednosti osnovnih sredstava
Poslovne knjige osnovnih sredstava
Amortizacija
Pribavljanje osnovnih sredstava i izvori finansiranja
PDV pojam, stope i obraun
Prijem osnovnih sredstava bez naknade
Kupovina osnovnih sredstava
Izgradnja osnovnih sredstava
Otuivanje osnovnih sredstava
Ustupanje osnovnih sredstava bez naknade
Prodaja osnovnih sredstava
Rashodovanje osnovnih sredstava
Alat i inventar sa kalkulativnim otpisom
Izrada ema i primeri knjienja pribavljanja i otuivanja osnovnih sredstava sa dokumentacijom
Ispravak etvrtog pismenog zadatka
EVIDENCIJA DUGORONIH FINANSIJSKIH PLASMANA (2+4)
Uea u kapitalu
Ulaganje sredstava u banke
Primeri evidencije dugoronih finansijskih plasmana
NASTAVA U BLOKU
Organizacija raunovodstvene funkcije u privrednom drutvu
Analitika i sintetika evidencija: novanih sredstava, potraivanja, obaveza
Rashodi i prihodi sa dokumentacijom
Utvrivanje rezultata poslovanja privrednog drutva
III RAZRED
(2+2 asa nedeljno, 72+72 asa godinje, 30 asova u bloku)
EVIDENCIJA ZALIHA PROIZVODNOG PRIVREDNOG DRUTVA (10+10)
Nabavka materijala po stvarnim i planskim cenama
Utroak materijala (sve metode troenja)
Obraun i knjienje odstupanja od planskih cena
Nabavka i utroak sitnog inventara i ambalae
Primeri knjienja nabavke i troenja materijala
Novana sredstva na tekuem raunu
Novana sredstva u blagajni
Devizni raun
Hartije od vrednosti
EVIDENCIJA POTRAIVANjA (6+6)
Potraivanja po osnovu prodaje
Obezvreena potraivanja
Druga potraivanja
Primeri knjienja potraivanja
EVIDENCIJA OBAVEZA (6+6)
Dugorone obaveze
Kratkorone finansijske obaveze
Obaveze iz poslovanja
Primeri evidencije obaveza
EVIDENCIJA KAPITALA (6+6)
Karakteristike i struktura kapitala
Knjigovodstvena evidencija kapitala
Primeri evidencije kapitala
EVIDENCIJA RASHODA (8+8)
Materijalni trokovi
Trokovi proizvodnih usluga
Nematerijalni trokovi
Trokovi zarad i naknada zarada
Trokovi amortizacije
Vremenska razgranienja trokova
Primeri evidencije trokova
Finansijski rashodi
Ostali rashodi
EVIDENCIJA PRIHODA (6+6)
Evidencija poslovnih prihoda
Evidencija finansijskih prihoda
Evidencija ostalih prihoda
Vremenska razgranienja prihoda
Primeri evidencije prihoda
EVIDENCIJA PROIZVODNjE INTERNI OBRAUN (16+16)
Upravljako raunovodstvo karakteristike
Vidovi proizvodnje
Klasifikacija trokova u okviru upravljakog raunovodstva
Kalkulacija pojam, vrste, metode
Obraun trokova proizvodnje i zavrenih uinaka, izrada kalkulacije, knjienje masovne i serijske proizvodnje u
pogonskom knjigovodstvu
Knjienje zavrene proizvodnje po stvarnim i planskim cenama kotanja uz obraun odstupanja
Evidencija prodaje gotovih proizvoda obraun i knjienje odstupanja
EVIDENCIJA NEDOVRENE PROIZVODNjE I GOTOVIH PROIZVODA (2+2)
Evidencija prodaje gotovih proizvoda
Promena vrednosti zaliha
Primeri knjienja
UTVRIVANjE I RASPOREIVANjE REZULTATA POSLOVANjA (6+6)
Struktura bilansa uspeha
Obraun i knjienje rezultata poslovanja
Zakljuak konta stanja
Raunovodstveni izvetaji privrednog drutva
Primeri utvrivanja i rasporeivanja rezultata poslovanja i izrada raunovodstvenih izvetaja
NASTAVA U BLOKU
Evidencija poslovanja proizvodnog privrednog drutva
Sredstva i izvori sredstava
Rashodi i prihodi
Rezultat poslovanja
Raunovodstveno izvetavanje u skladu sa MRS
IV RAZRED
(2+2 nedeljno, 66+66 godinje, 30 asova nastave u bloku)
EVIDENCIJA POSLOVANjA TRGOVINSKIH PRIVREDNIH DRUTAVA (46+46)
1. EVIDENCIJA NABAVKE ROBE (12+12)
Kalkulacija cena trgovinske robe
Dokumentacija vezana za nabavku robe
Evidencija nabavke robe po nabavnoj ceni i po prodajnoj ceni
Evidencija nefakturisane robe
Roba na putu
Interno kretanje robe
Poveanje i snienje prodajne cene robe
Vikovi i manjkovi robe
PDV
2. EVIDENCIJA REALIZACIJE ROBE (8+8)
Dokumentacija koja je vezana za prodaju robe
Evidencija realizacije kada se zalihe evidentiraju po:
nabavnoj ceni;
prodajnoj ceni bez PDV-a;
prodajnoj ceni sa PDV-om.
3. EVIDENCIJA UVOZA I IZVOZA ROBE (8+8)
Pojam i znaaj spoljnotrgovinskog prometa
Kalkulacije uvoza i izvoza
Dokumentacija
Evidencija uvoza robe
Evidencija izvoza robe
4. EVIDENCIJA KOMISIONIH I KONSIGNACIONIH POSLOVA (4+4)
Osnovne karakteristike komisione i konsignacione trgovine
Dokumentacija
Evidencija komisionih poslova
Evidencija konsignacionih poslova
5. EVIDENCIJA TROKOVA TRGOVINE (4+4)
Trokovi trgovine pojam, vrste, evidencija
Prenos trokova na klasu 7
6. UTVRIVANjE REZULTATA TRGOVINSKOG PRIVREDNOG DRUTVA (8+8)
Struktura bilansa uspeha
Ukupni prihodi, ukupni rashodi, obraun rezultata
Raspored dobiti
Pokrie gubitka
7. IZVETAVANjE PO MRS (2+2)
SPECIFINOSTI KNjIGOVODSTVA BANAKA (14+14)
Struktura bilansa stanja i bilansa uspeha banke
Kontni okvir banke pojam, funkcije, sadraj konta
Evidencija gotovine i gotovinskih ekvivalenata
Evidencija plasmana i izvora sredstava banke
Evidencija hartija od vrednosti, nematerijalnih ulaganja, osnovnih i drugih sredstava banke
Evidencija obaveza iz poslovanja, kapitala i rezervi
Evidencija rashoda, prihoda i rezultata banke
OSNOVE RAUNOVODSTVENOG PLANIRANjA, KONTROLE REVIZIJE I ANALIZE (6+6)
NASTAVA U BLOKU
Evidencija poslovanja trgovinskog privrednog drutva ili banke
Sredstva i izvori sredstava
Rashodi i prihodi
Rezultat poslovanja
Raunovodstveno izvetavanje u skladu sa MRS
Programski sadraji raunovodstva dati su u vidu nastavnih celina tema. Za nastavne celine dat je okvirni broj
asova, koji nastavniku treba da sugeriu obim, dubinu i nain interpretacije svake celine. Taj fond asova ima
orijentacioni karakter i treba ga usklaivati sa konkretnom situacijom u razredu i odreenom nastavnom celinom.
Strukturu teorije i vebe treba posmatrati u duem vremenskom periodu i uklopiti je u ukupnu strukturu asova.
Program predmeta raunovodstvo svojim sadrajem obuhvata osnovna pravila, principe, zakonitosti knjigovodstva i
raunovodstva, kao i evidenciju poslovanja proizvodnih i trgovinskih privrednih subjekata i banaka. Navedeni sadraji
pored osnovnog teorijskog pristupa poseduju i aktivan pristup usmeren ka ovladavanju praktinih vetina
raunovodstvenog evidentiranja poslovanja. Ovako koncipiran program daje veliku kreativnu slobodu nastavnicima i
uenicima da ga, u skladu sa mogunostima, realizuju.
Sadraj predmeta raunovodstvo je u korelaciji sa sadrajima drugih predmeta kao to su srpski jezik, istorija,
matematika, naroito poslovna ekonomija. Osim toga, uenicima treba ukazivati i na vezu sa predmetima koje e tek
izuavati kao to su monetarna ekonomija i bankarstvo, statistika. Na taj nain znanja, stavovi, vrednosti i vetine
steene u okviru nastave raunovodstva dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih
ciljeva, posebno onih koji se odnose na unapreivanje kognitivnog, emocionalnog i socijalnog razvoja uenika.
Nastavnik, uz primenu interaktivne nastave, razvija zainteresovanost za predmetne sadraje i usmerava uenike na
samostalnost u organizaciji aktivnosti i izradi projekata. Realizacija sadraja programa prua mogunost za primenu
brojnih savremenih nastavnih metoda i upotrebu informacionih tehnologija. Izbor nastavnih metoda zavisi od cilja i
zadatka nastavnog asa, sposobnosti uenika, raspoloivih nastavnih sredstava i uila. U okviru svake programske
celine, uenike treba osposobljavati za: samostalno pronalaenje, sistematizovanje i korienje informacija iz
razliitih izvora (struna literatura, internet, asopisi, udbenici), vizuelno opaanje, poreenje i uspostavljanje veza
izmeu razliitih sadraja (npr. povezivanje sadraja predmeta sa svakodnevnim iskustvom, sadrajima drugih
predmeta i dr.); timski rad; prezentaciju svojih radova i grupnih projekata i efikasnu vizuelnu, verbalnu i pisanu
komunikaciju.
rada na projektima.
NAPOMENA: Na asovima vebi i blok nastave raunovodstva odeljenje se deli
na dve grupe. Nastava u bloku moe da se organizuje u preduzeu ili u koli.
SAVREMENA POSLOVNA KORESPONDENCIJA
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta savremena poslovna korespondencija je da uenici razviju optu jeziku i funkcionalnu
pismenost, sticanjem obrazovanja i vaspitanja kao slobodne, kreativne i kulturne linosti, kritikog uma i
oplemenjenog jezika i ukusa, sposobnosti, vetina i stavova korisnih u svakodnevnom ivotu; da razviju motivaciju za
uenje i interesovanja za osnovne oblike komunicirnja sa ljudima, kolegama, rukovodiocima, strankama, uz primenu
koncepta odrivog razvoja, etinosti i ravnopravnosti; ovladaju vetinama i formiraju vrednosne stavove koji
doprinose razvoju informatike pismenosti neophodne za dalje kolovanje, ivot i rad u savremenom drutvu; kao i
osposobljavanje uenika da efikanso i racionalno koriste raunare na nain koji ne ugroava njihovo fiziko i
mentalno zdravlje.
Zadaci nastave predmeta savremena poslovna korespondencija je da uenici:
razumeju psiholoke osnove meuljudskih odnosa, unaprede sve oblike komunikacijske vetine sa strankama,
zaposlenima;
unaprede saradnju sa drugima, kao i sposobnosti za timski rad i negovanje socijalnih i emocionalnih odnosa;
unaprede sposobnosti za prikupljanje, analizu, organizaciju, kritiku procenu, primenu i prenoenje informacija;
neguju intelektualnu radoznalost, moralno rasuivanje i stvaralako miljenje;
razumeju koncept mentalnog zdravlja i znaaj prevencije, unaprede zdrave ivotne stilove i primenjuju ih
svakodnevnom ivotu;
zasnovane na potovanju ljudskih prava, toleranciji, solidarnosti, ravnopravnosti i uvaavanju razliitosti.
SADRAJI PROGRAMA
I RAZRED
UVOD (5+0)
Savremena kancelarija
Cilj i zadaci predmeta
Pojam i razvoj sredstava za pisanje
Korespondencija, pojam i funkcija
TEHNIKA KUCANjA (9+21)
Korienje raunara u korespondenciji
Vrste programa za obradu teksta
Vrste i oblici tastatura
Tastatura osnovna slova, brojevi oznake
Tehnika slepog kucanja
Pravila sistema slepog kucanja
Obrada slova (slova I, II, III i IV reda)
Obrada brojeva
Znaci interpunkcija
SAMOSTALNO OBLIKOVANjE TEKSTOVA (8+20)
Pisanje naslova i podnaslova
Prepis oblikovanih tekstova forme oblikovanja
Samostalno oblikovanje tekstova
Izrada tekstova iz rukopisa
Oblikovanje tekstova na stranom jeziku
Kontrola tanosti kucanja
Kontrola jezike ispravnosti
Estetsko oblikovanje teksta
KORESPONDENCIJA (7+15)
Znaaj i vrste korespondencije
Komercijalni znaaj korespondencije u sistemu savremenih poslovnih veza
Poslovna pisma prepisi
Struktura poslovnog pisma obavezni i neobavezni delovi
Poslovna pisma u robnom prometu
Poslovna korespondencija u preduzeima, bankama i ostalim organizacijama
NAELA POSLOVNE KORESPONDENCIJE (8+18)
Tanost, zakonitost i ekspeditivnost u pisanju poslovnih pisama
Pisanje pisama slubenim stilom i tehnika obrada
Estetski izgled, formalna i sadrajna usklaenost poslovnog pisma
uvanje poslovne prepiske
Stil i fraze koje se koriste u poslovnoj korespondenciji
Poslovni bonton u poslovnoj korespondenciji
Adresiranje pisanih poiljki
Izrada i rad sa tabelama
Upotreba interneta u poslovnoj korespondenciji
II RAZRED
USAVRAVANjE TEHNIKA RADA SA TEKSTOVIMA (3+6)
prepisi oblikovanih tekstova.
samostalno oblikovanje tekstova.
RAD SA STRANKAMA (1+2)
poslovni bonton.
EVIDENCIJA RADNIH OBAVEZA (1+2)
korienje kalendara, rokovnika i imenika sa adresama.
SASTANCI I ZAPISNICI (2+4)
pojam i vrste sastanaka.
Priprema sastanka.
Korespondencija vezana za organizaciju sastanaka.
Voenje sastanaka.
Zapisnik sa sastanka (vrste, delovi, izrada).
Poslovna korespondencija (slubeni dopisi, zupasta i blok forma poslovnog pisma).
Korespondencija vezana za kupoprodaju robe (upit, ponuda, odgovor na ponudu, porudbina, kupoprodajni ugovor,
komisijski zapisnik, reklamacija, pismo o bonifikaciji, urgencija).
Izrada obrazaca (excel).
Obrasci u robnom prometu.
Isprave i kratki sastavi (potvrde, priznanice, reversi, punomoja).
KORESPONDENCIJA I ORGANIZACIJA VEZANA ZA SLUBENA PUTOVANjA (1+2)
Priprema i organizacija slubenog putovanja u zemlji i inostranstvu.
Izvetaj sa slubenog putovanja.
POSTUPAK SA POTOM (1+2)
Prijem, razvrstavanje i evidentiranje pote.
KORIENjE SREDSTAVA VEZE (2+4)
Telefon, telefaks, mobilna telefonija, internet.
KLASIFIKACIJE I ARHIVIRANjE DOKUMENATA (1+2)
Programski sadraji su organizovani u tematske celine za koje je naveden optimalan broj asova za realizaciju.
predstavlja kontinuirani proces i rezultat je kumulativnog dejstva celokupnih aktivnosti na asovima Savremene
poslovne korespondencije to zahteva veu participaciju uenika, razliita metodska reenja, veliki broj primera i
korienje informacija iz razliitih izvora, simulacije radnih procesa i radnih situacija.
Nastava iz predmeta Savremena poslovna korespondencija treba da doprinese daljem razvoju komunikacijskih
sposobnosti i zato je posebno pogodna metoda demonstracije i simuliranja radnih situacija.
informacija iz razliitih izvora (struna literatura, internet, asopisi, udbenici); vizuelno opaanje, poreenje i
sadrajima drugih predmeta i dr.); timski rad; prezentaciju svojih radova i grupnih projekata kroz efikasnu vizuelnu,
Uenik se ocenjuje na osnovu usmene provere postignua, pismene provere postignua i praktinog rada, a u skladu
sa programom nastavnog predmeta Savremena poslovna korespondencija.
Uenik se ocenjuje i na osnovu aktivnosti i uenikovih produkata rada, a naroito: izlaganja i predstavljanja (izloba
radova, rezultati istraivanja, modeli, uea u debati i diskusiji, pisanju domaih zadataka, uea u razliim oblicima
grupnog rada.
Postignue uenika iz praktinog rada i vebi, umetnikog ocenjuje se na osnovu primene uenikovog znanja,
samostalnosti, pokazanih vetina u korienju materijala, alata, instrumenata i drugih pomagala u izvoenju zadatka.
NAPOMENA: Na asovima vebi savremene poslovne korespondencije odeljenje se deli na dve grupe.
STATISTIKA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta statistika je sticanje znanja, ovladavanje vetinama i formiranje vrednosnih stavova koji
doprinose razvoju statistike pismenosti neophodne za dalje kolovanje, ivot i rad u savremenom drutvu, kao i
osposobljavanje uenika da efikasno i racionalno primene statistike postupke u reavanju raznovrsnih problema i
donoenju zakljuaka u svakodnevnom ivotu i daljem profesionalnom razvoju.
Zadaci nastave predmeta statistika su da uenici:
razvijanju sposobnosti za primenu statistikih metoda u istraivanju ekonomskih i drugih pojava u razliitim
podrujima ljudske delatnosti;
osposobljavanje uenika za osnovno statistiko prouavanje pojava i donoenje zakljuaka;
unaprede sposobnosti posmatranja, opaanja, prikupljanja, analize, organizacije, kritike procene, interpretacije i
prezentacije podataka;
primenjuju savremene instrumente, alate i sredstva informacionih tehnologija u kreiranju pisanih statistikih
sadraja potujui osnovna naela pisanog komuniciranja;
neguju intelektualnu radoznalost, logiko, apstraktno i stvaralako miljenje;
unaprede saradnju sa drugima, kao i sposobnosti za timski rad i negovanje socijalnih odnosa;
unaprede sposobnost argumentacije sopstvenih stavova i kritikog miljenja.
SADRAJI PROGRAMA
III RAZRED
UVOD
Pojam, predmeti i zadaci statistike
Karakteristike statistikog metoda
varijavilitet i masovnost statistikog posmatranja
kvantitativno ispitivanje pojava
kvalitativno razlikovanje pojava
Zakon velikih brojeva
Podela statistike
Znaaj statistike
Organizacija statistike slube u naoj zemlji
Etape faze statistikog istraivanja
STATISTIKO POSMATRANjE (10)
Priprema posmatranja program posmatranja i planiranje organizacije istraivanja
cilj posmatranja
predmet posmatranja statistiki skup i jedinice posmatranja
obeleja jedinica posmatranja
izvetajna jedinica
metodi obuhvatanja jedinica posmatranja
izvori i naini prikupljanja podataka
statistiki upitnik
planiranje organizacije istraivanja
Snimanje podataka i kontrola prikupljenih podataka
snimanje podataka
kontrola prikupljenih podataka
SREIVANjE I GRUPISANjE PODATAKA (8)
Pojam, svrha, vrste i faze sreivanja i grupisanja podataka
Grupisanje podataka i statistike serije
atributivne serije
serije distribucije frekvencija
vremenske serije
geografske serije
kumulativni oblik serije
Tehnika sreivanja i obrade podataka
runo sreivanje
mainsko sreivanje
kontrola statistikog sreivanja
PRIKAZIVANjE STATISTIKIH PODATAKA (16)
Statistike tabele
pojam i pravila sastavljanja tabela
vrste statistikih tabela
Grafiko prikazivanje
pojam, svrha i vrste grafikog prikazivanja
dijagrami
kartogrami
prikazi slikom piktogrami
ANALIZA PODATAKA (32)
Srednje vrednosti
pojam, znaaj i vrste srednjih vrednosti
aritmetika sredina
geometrijska sredina
harmonijska sredina
medijana
modus
Disperzija serija
pojam disperzije i njeno merenje
mere disperzije
Relativni brojevi
pojam, znaaj i vrste statistikih relativnih brojeva
pokazatelji strukture
indeksi pojam, primena i vrste
bazni i lanani indeksi
indeksi prema cilju uporeivanja
individualni i grupni indeksi
statistiki koeficijenti
statistiki koeficijenti prirodnog kretanja stanovnitva
koeficijenti ili odnosi intenziteta (frekvencija)
Ispitivanje veza meu pojavama
pojam kvantitativnih zavisnosti meu pojavama
merenje stepena kvantitativnog slaganja pojava koeficijentom korelacije
IV RAZRED
OSNOVNI POJMOVI O POSLOVNOJ STATISTICI (4)
Pojam, predmet i znaaj statistike preduzea
Preduzee kao statistika jedinica
Izvori podataka statistike preduzea
Organizacija i zadaci statistike slube preduzea
STATISTIKO OBUHVATANjE PROIZVODNjE I PROMETA (8)
Naturalno i vrednosno izraavanje proizvodnje i prometa
Ukupna vrednost proizvodnje i njeno utvrivanje za preduzee
Utvrivanje drutvenog proizvoda i neto-produkta preduzea
Relativni pokazatelji strukture proizvodnje i prometa
struktura proizvodnje i prometa po vrstama proizvoda
struktura proizvodnje po proizvoakim jedinicama i struktura prometa po organizacionim jedinicama prodaje
STATISTIKO ISTRAIVANjE DINAMIKE PROIZVODNjE I PROMETA (15)
Apsolutni pokazatelji dinamike pojava proizvodnje i prometa
Tempo razvoja i rasta i srednji tempo razvoja i rasta proizvodnje i prometa
Ispitivanje razvojnih tendencija i pojava
pojam trenda i odreivanje linearnog trenda metodom najmanjih kvadrata
Individualni i grupni indeksi fizikog obima proizvodnje
Individualni i grupni indeksi cene
Indeks trokova ivota
Indeks vrednosti proizvodnje i indeks vrednosti robnog prometa
Individualni i grupni indeksi ispunjenja plana proizvodnje i prometa
STATISTIKO PRIKAZIVANjE STALNIH SREDSTAVA PREDUZEA (12)
Prikazivanje stalnih sredstava po vrednosti
Pokazatelji stanja stalnih sredstava
koeficijenti prosene zastarelosti i ouvanosti stalnih sredstava
proseni vek trajanja stalnih sredstava i njihove amortizacije
Prikazivanje strukture stalnih sredstava
Koeficijent opremljenosti zaposlednih sredstvima kao merilo tehnikog progresa
Statistiko obuhvatanje opreme
prikazivanje energetske opreme i njenog iskorienja
kapacitet proizvodne opreme i merenje njegovog iskorienja
STATISTIKO OBUHVATANjE ZAPOSLENIH (8)
Pokazatelj zaposlenih
brojno stanje zaposlenih
struktura zaposlenih prema osnovnim obelejima
svoenje zaposlenih na uslovnu jedinicu
kretanje broja zaposlenih
Radno vreme zaposlenih i njegovo iskorienje
STATISTIKO OBUHVATANjE PRODUKTIVNOSTI RADA (7)
Pojam produktivnosti rada
utroeni rad kao osnov za merenje produktivnosti rada
statistiki pokazatelji proizvodnje kao osnov za merenje produktivnosti rada
vremenske jedinice za merenje produktivnosti rada
Naini merenja produktivnosti rada
Indeksi produktivnosti rada
individualni indeksi produktivnosti rada
grupni indeksi produktivnosti rada
STATISTIKA NETO ZARADE (PLATA) (10)
Podaci i pokazatelji statistikog istraivanja zarada (plata)
Nominalne i realne neto zarade (plate)
Prosena nominalna neto zarada (plata)
Indeksi nominalnih prosenih neto zarada (plata)
indeks nominalnih prosenih neto zarada promenljivog sastava zaposlenih
indeks nominalnih prosenih neto zarada nepromenjenog sastava zaposlenih
Indeks realne prosene neto zarade (plate)
Zavisnost neto zarada (plata) od produktivnosti rada
Programski sadraji statistike dati su u vidu nastavnih celina tema. Za nastavne celine dat je okvirni broj asova,
koji nastavniku treba da sugeriu obim, dubinu i nain realizacije svake celine. Taj fond asova ima orijentacioni
karakter i treba ga usklaivati sa konkretnom situacijom u razredu i odreenom nastavnom celinom.
Programski sadraj statistike usmeren je na osposobljavanje uenika za prikupljanje podataka i njihovu obradu
primenom statistikih metoda, razvijanje sposobnosti za statistika istraivanja ekonomskih i drugih pojava i
donoenje ispravnih zakljuaka, iskazanih kroz statistike izvetaje i grafike preglede. Navedeni sadraji pored
osnovnog teorijskog pristupa poseduju i aktivan pristup usmeren ka ovladavanju praktinih vetina statistike obrade
podataka.
Sadraj predmeta statistika je u korelaciji sa sa sadrajima drugih predmeta kao to su srpski jezik, istorija,
matematika, poslovna ekonomija, raunovodstvo, poslovna informatika. Uenike treba animirati da sami potrae vezu
sa drugim predmetima. Povezivanjem sadraja drugih predmeta sa sadrajem statistike steena znanja, stavovi,
vrednosti i vetine u okviru nastave dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva,
posebno onih koji se odnose na unapreivanje kognitivnog, emocionalnog i socijalnog razvoja uenika.
Nastavnik, uz primenu interaktivne nastave, kod uenika razvija zainteresovanost za predmetne sadraje i usmerava
uenike na samostalnost u organizaciji i realizaciji aktivnosti, kao i izradi projekata. Program statistike je koncipiran
tako da u njegovoj realizaciji omoguava nastavnicima i uenicima veliku kreativnu slobodu, to zavisi od
mogunosti, ali izbor nastavnih metoda u realizaciji sadraja programa zavisi, pre svega, od cilja i zadatka nastavnog
asa, sposobnosti uenika, raspoloivih nastavnih sredstava i uila. U okviru svake programske celine, uenike treba
osposobljavati za: samostalno pronalaenje, sistematizovanje i korienje informacija iz razliitih izvora (struna
literatura, internet, asopisi, udbenici), vizuelno opaanje, poreenje i uspostavljanje veza izmeu razliitih sadraja
(npr. povezivanje sadraja predmeta sa svakodnevnim iskustvom, sadrajima drugih predmeta i dr.); timski rad;
prezentaciju svojih radova i grupnih projekata i efikasnu vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
rada na projektima.
USTAVNO I PRIVREDNO PRAVO
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta ustavno i privredno pravo je razvijanje funkcionalne pravne pismenosti, sticanje znanja,
ovladavanje vetinama, izgradnja vrednosnih stavova koji osposobljavaju uenike da potuju pravnu regulativu u
svakodnevnom ivotu, zainteresuje uenike za dalji profesionalni razvoj u skladu sa sopstvenim potrebama i
interesima, da razvijaju svoju linost i potencijale u odgovornu, slobodnu, kreativnu, komunikativnu, demokratinu,
politiki kulturnu i profesionalno aktivnu linost u ambijentu pravne drave.
Zadaci nastave predmeta su da uenici:
razviju elementarnu pravnu pismenost;
primenjuju steena pravna znanja i vetine pri donoenju odluka i reavanju problema iz svakodnevnog ivota;
SADRAJI PROGRAMA
III RAZRED
DRUTVENE NORME (5)
Pojam drutvene norme
Drutvene norme i prirodni zakoni, odnos norme i stvarnosti
Vrste drutvenih normi
Moral, obiaji i njihov odnos prema pravu
Pojam prava
OSNOVNI POJMOVI O DRAVI (13)
Pravo i drava kao drutvene pojave
Pojam, elementi i funkcije drave
Dravljanstvo
Uloga drave u stvaranju i primeni prava i uloga prava u organizovanju i funkcionisanju drave
Dravna organizacija vrste dravnih organa
Oblici vladavine
Oblici politikog reima
Oblici dravnog ureenja
Oblici dravne vlasti
PRAVNA NORMA (3)
Pojam i elementi pravne norme
Vrste pravnih normi
PRAVNI AKTI (5)
Pojam pravnog akta
Donoenje i oblik pravnog akta
Vrste pravnih akata
Izvori prava
PRAVNA SNAGA NORMATIVNOG AKTA (4)
Zakonitost, pravosnanost i izvrnost
Organi zatite ustavnosti i zakonitosti
SUBJEKTI PRAVA, OBJEKTI PRAVA I PRAVNE INjENICE (7)
Subjekti prava
Zastupnik
Objekti prava
Pravne injenice
Zastarelost
PRIMENA PRAVA (5)
Primena prava
Pojam i znaaj tumaenja prava
Dokazi i vrste dokaza
PRAVNA SREDSTVA (3)
Tuba
alba
PRAVNI SISTEM (2)
Pravne ustanove, pravne grane i pravne oblasti
Osnovni pojmovi o glavnim granama pravnog sistema Srbije
DEMOKRATIJA I MEHANIZMI VLASTI U SRBIJI (5)
Oblici demokratije
Viepartijski sistem
Izbori
SRBIJA KAO DRAVA, AUTONOMIJA I LOKALNA SAMOUPRAVA (6)
Srbija, njena dravnost i ustavotvorna vlast
Organi Republike Srbije
Oblici autonomije
Lokalna samouprava
UREENjE SRBIJE (5)
Nadlenost
Organi
GRAANIN I NjEGOVA PRAVA I SLOBODE U SRBIJI (7)
Line slobode i prava graana
Politike slobode i prava graana
Ekonomske slobode i prava graana
Ostale slobode i prava graana
Ustavne dunosti
Zatita ustavom garantovanih prava i sloboda
IV RAZRED
GRAANSKO PRAVO (8)
Pojam i predmet graanskog prava
Podela graanskog prava
Stvarno pravo
Pojam i podela stvari
Pojam i vrste svojine
Sticanje svojine
GRAANSKO PRAVNI ODNOS (5)
Pojam i elementi pravnog odnosa
Nastanak, menjanje i prestanak pravnog odnosa
Pravni poslovi pojam, uslovi punovanosti, predmet i cilj
Vrste pravnih poslova
OBLIGACIONO PRAVO (5)
Pojam i predmet obligacije
Izvori obligacija
Vrste obligacija
UGOVOR (13)
Pojam ugovora
Sadrina ygovora
Zakljuivanje ugovora
Forma ugovora
Dejstvo ugovora
Odgovornost za materijalne i pravne nedostatke stvari
Ustupanje ugovora
Rokovi
Docnja
Prestanak ugovora
Nevanost ugovora
UGOVOR O KUPOVINI I PRODAJI ROBE (6)
Pojam, zakljuivanje i bitni elementi ugovora
Prava i obaveze stranaka
VEBA obrada konkretnog ugovora
UGOVOR O TRGOVINSKOM POSREDOVANjU (3)
Pojam i zakljuivanje
UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPNITVU (3)
UGOVOR O KOMISIONU (3)
UGOVOR O USKLADITENjU ROBE (3)
UGOVOR O PEDICIJI (3)
UGOVOR O PREVOZU (3)
UGOVOR O OSIGURANjU (3)
HARTIJE OD VREDNOSTI (6)
Pojam i vrste hartije od vrednosti
Menica
ek
Deonica
Programski sadraji ustavnog i privrednog prava dati su u vidu nastavnih celina tema. Za nastavne celine dat je
okvirni broj asova, koji nastavniku treba da sugeriu obim, dubinu i nain realizacije svake celine. Taj fond asova
ima orijentacioni karakter i treba ga usklaivati sa konkretnom situacijom u razredu i odreenom nastavnom celinom.
Programski sadraj predmeta ustavno i privredno pravo usmeren je na osposobljavanje uenika za potovanje pravne
regulative i ukazuje na znaaj pravne drave. Programski sadraj tretira i mogunosti uea graana u politikom
procesu, kao i naina ostvarivanja zatite njihovih prava i sloboda. Analiza oblika demokratije i izbora ukazuje na
ulogu graanina u vrenju dravne vlasti. Program istie znaaj ustavnosti kao istorijskog, civilizacijskog dostignua
u razvoju demokratije i ustavnog ureenja Srbije.
Sadraj predmeta ustavno i privredno pravo je u korelaciji sa sa sadrajima drugih predmeta kao to su srpski jezik,
istorija, ali je i u visokom stepenu u funkciji ekonomske grupe predmeta. Uenike treba animirati da sami potrae
vezu sa drugim predmetima. Povezivanjem sadraja drugih predmeta sa sadrajem ustavnog i privrednog prava
steena znanja, stavovi, vrednosti i vetine u okviru nastave dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih
razvoja uenika.
uenike na samostalnost u organizaciji i realizaciji aktivnosti, kao i izradi projekata. Program ustavnog i privrednog
prava je koncipiran tako da u njegovoj realizaciji omoguava nastavnicima i uenicima veliku kreativnu slobodu, to
zavisi od mogunosti, ali izbor nastavnih metoda u realizaciji sadraja programa zavisi, pre svega, od cilja i zadatka
nastavnog asa, sposobnosti uenika, raspoloivih nastavnih sredstava i uila. U okviru svake programske celine,
uenike treba osposobljavati za: samostalno pronalaenje, sistematizovanje i korienje informacija iz razliitih izvora
(struna literatura, internet, asopisi, udbenici), vizuelno opaanje, poreenje i uspostavljanje veza izmeu razliitih
sadraja (npr. povezivanje sadraja predmeta sa svakodnevnim iskustvom, sadrajima drugih predmeta i dr.); timski
rad; prezentaciju svojih radova i grupnih projekata i efikasnu vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
rada na projektima.
MONETARNA EKONOMIJA I BANKARSTVO
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta monetarna ekonomija i bankarstvo je sticanje znanja o osnovnim karakteristikama monetarnog
sistema, bankarskog sistema i finansijskog trita, formiranje stavova i ovladavanje vetinama koje doprinese razvoju
ekonomskog naina razmiljanja kao i podrka sticanju kompetencija znaajnih za svakodnevni ivot i dalji
profesionalni razvoj.
Zadaci nastave predmeta monetarna ekonomija i bankarstvo su da uenici:
unaprede saradnju sa drugima i sposobnosti za timski rad;
razumeju sutinu monetarnih finansija odnosno monetarne ekonomije i znaaj monetarnokreditnih mera, formiraju
zdrav odnos prema novcu i primenjuju ga u svakodnevnom ivotu;
primenjuju steena znanja i vetine pri donoenju odluka i reavanju problema iz svakodnevnog ivota vezane za
monetarno-kreditna pitanja;
relevatnih za bankarsko poslovanje;
razviju stavove i vrednosti koji doprinose njihovoj kreativnosti, preduzimljivosti, komunikativnosti i sistematinosti
u radu.
SADRAJI PROGRAMA
III RAZRED
FINANSIJE I MONETARNA EKONOMIJA (4)
Finansije kao posebna nauna disciplina
Osnovna podela finansija
Opte finansije
Monetarna ekonomija, odnosno monetarne finansije
Javne finansije
Bankarstvo
Osiguranje
Mikro-poslovne finansije
NOVAC I NOVANI SISTEM (20)
Nastanak i razvoj novca
Uloga i osnovne funkcije novca
Vrednost novca
Osnovne vrste novca
(metalni, papirni, primarni)
Novana masa i uloga centralne banke u njenoj optimalizaciji
Monetarno-kreditna multiplikacija
Povezanost centralne i poslovnih banaka u regulisanju monetarno-kreditnih tokova
Pojam kredita i kreditiranja kao osnovnog bankarskog posla
FINANSIJSKI SISTEM I MONETARNO-KREDITNA POLITIKA (9)
Monetarno-kreditni sistem
Bankarski sistem
Ostalo
Sutina i znaaj monetarno-kreditne politike
Instrumenti i mogui efekti monetarno-kreditne politike
FINANSIJSKA FUNKCIJA I FINANSIJSKI MEHADMEHT (12)
Mesto i uloga finansijske funkcije u okviru osnovnih funkcija preduzea
Pojam i znaaj finansijskog menadmenta
Finansijsko planiranje i praenje novanih tokova
Povezanost finansijske funkcije sa finansijskim tritem i berzama
Sutina kamate, vrste i njen uticaj na rentabilitet poslovanja
SUTINA I ZNAAJ FINANSIJSKOG TRITA (25)
Sutina i osnovne vrste finansijskog trita (organizovano i neorganizovano)
Sutina, znaaj i organizovanje finansijskih berzi kao vidova organizovanog finansijskog trita
Trite novca
Devizno trite
Sutina i funkcionisanje trita kapitala. Primarno i sekundarno trite hartija od vrednosti
Povezanost banaka i finansijske funkcije preduzea sa finansijskim tritem i berzama
FINANSIJSKI LEKSIKON OSNOVNIH POJMOVA IZ FINANSIJA I BANKARSTVA, ODGOVARAJUI
PRIMERI IZ PRAKSE, KURSNE LISTE, LISTE KOTACIJA HARTIJA I VREDNOSTI, IZVODI O STANjU
RAUNA ITD.
IV RAZRED
BANKA I NAUKA O BANKARSTVU (3)
Pojam i vrste banaka
Nastanak i razvoj bankarstva
Banke i bankarski sistemi u razvijenim zemljama
BANKARSKI SISTEM SRBIJE (5)
Bankarski sistem izmeu I i II svetskog rata
Posleratni razvoj bankarstva u Srbiji
Dananji bankarski sistem Srbije i osnovne karakteristike
NARODNA BANKA SRBIJE (14)
Pojam, zadaci i funkcije centralne banke banke banaka
Konstituisanje Narodne banke Srbije
Status, funkcije, nadlenosti i odgovornosti Narodne banke
Organizacija, upravljanje i upravljanje Narodnom bankom
Kontrolna funkcija i posebna ovlaenja Narodne banke
Ovlaenja u voenju monetarno-kreditne politike, odnosno:
politike obavezne rezerve,
politike operacija na otvorenom tritu,
politike eskontne stope,
politike refinansiranja,
politike intervencija na deviznom tritu i finansijskim berzama
Uloga Narodne banke u regulisanju koliine novca u opticaju
Regulisanje likvidnosti poslovnih banaka
Odgovornost za odravanje likvidnosti u plaanjima prema inostranstvu
Nadlenosti u voenju politike kursa dinara
Prihodi i rashodi Narodne banke
PLATNI PROMET U ZEMLJI (5)
Sutina, vrste i naela na kojima se odvija platni promet u zemlji
Uesnici i nosioci platnog prometa
Oblici plaanja, rauni i operativno obavljanje
Dileme oko mesta i uloge platnog prometa u zemlji
Mogui pravci razvoja
POSLOVNO BANKARSTVO SRBIJE (18)
Pojam i uloga poslovne banke u bankarstvu Srbije
Osnivanje i predmet poslovanja banke
Organizacija, upravljanje i rukovoenje poslovnom bankom
BANKARSKI POSLOVI I BANKARSKO POSLOVANjE
Bankarski poslovi
pojam i vrste bankarskih poslova
pasivni bankarski poslovi sutina i vrste
aktivni bankarski poslovi
neutralni odnosno komisioni bankarski poslovi
sopstveni i drugi bankarski poslovi
Bankarsko poslovanje
finansijski i kreditni potencijal banke
fondovi banke uloga i formiranje
pojam, sutina i vrste kreditiranja
osnovna naela bankarskog poslovanja i modaliteti njihovog obezbeivanja
UPRAVLJANjE KREDITNIM POTENCIJALOM BANKARSKI MENADMENT (14)
Sutina bankarskog menadmenta
Planiranje i poslovna i razvojna politika banke
Upravljanje kreditnim potencijalom i ocena boniteta traioca kredita
Kreditna analiza i operativno obavljanje kreditnih poslova
Depozitni potencijal banke znaaj i njegovo praenje
Akcijski potencijal banke i rezerve
Povezanost banke sa finansijskim tritem i finansijskim berzama
ZNAAJ IZGRADNjE SAVREMENOG INFORMACIONOG SISTEMA U BANKAMA (6)
Opte napomene o informacionom sistemu u banci
Automatizacija poslova sa stanovnitvom
zato ovi poslovi treba da imaju prioritet u automatizaciji?
kretanja u svetu
Razvoj bezgotovinskog i elektronskog plaanja
Znaaj povezivanja bankarskih i berzanskih informacionih sistema
Osnovne koncepcije za razvoj informatike u bankama
LEKSIKON OSNOVNIH POJMOVA IZ BANKARSTVA, UPOZNAVANjE SA ODGOVARAJUIM PRIMERIMA
IZ PRAKSE BANAKA I FINANSIJSKIH BERZI, KURSNE LISTE, IZVODI TEKUEG I DEVIZNOG RAUNA
Programski sadraji predmeta dati su u vidu nastavnih celina tema. Za nastavne celine dat je okvirni broj asova,
Sadraj predmeta monetarna ekonomija i bankarstvo usmeren je na sticanje potrebnih znanja iz oblasti monetarne
ekonomije, bankarskog sistema i bankarskog poslovanja, kreditnog sistema, finansijskog trita, finansijskih berzi i
bankarskog menadmenta.
Sadraj predmeta monetarna ekonomija i bankarstvo je u korelaciji sa sa sadrajima drugih predmeta kao to su srpski
jezik, istorija, matematika, osnovi ekonomije, poslovna ekonomija, raunovodstvo. Uenike treba animirati da sami
potrae vezu sa drugim predmetima. Povezivanjem sadraja drugih predmeta sa sadrajem monetarne ekonomije i
bankarstva steena znanja, stavovi, vrednosti i vetine u okviru nastave dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju
optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva, posebno onih koji se odnose na unapreivanje kognitivnog, emocionalnog i
socijalnog razvoja uenika.
uenike na samostalnost u organizaciji i realizaciji aktivnosti, kao i izradi projekata. Izbor nastavnih metoda u
realizaciji sadraja programa zavisi, pre svega, od cilja i zadatka nastavnog asa, sposobnosti uenika, raspoloivih
nastavnih sredstava i uila. U okviru svake programske celine, uenike treba osposobljavati za: samostalno
pronalaenje, sistematizovanje i korienje informacija iz razliitih izvora (struna literatura, internet, asopisi,
udbenici), vizuelno opaanje, poreenje i uspostavljanje veza izmeu razliitih sadraja (npr. povezivanje sadraja
predmeta sa svakodnevnim iskustvom, sadrajima drugih predmeta i dr.); timski rad; prezentaciju svojih radova i
grupnih projekata i efikasnu vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
rada na projektima.
KOMERCIJALNO POZNAVANjE ROBE
CILJ I ZADACI
Cilj nastave komercijalno poznavanje robe je sticanje znanja o osnovnim karakteristikama proizvoda i robnog
asortimana, formiranje stavova i ovladavanje vetinama koje doprinese pravom i odgovornom izboru robe, razvoju
kompetencija znaajnih za svakodnevni ivot i dalji profesionalni razvoj.
Zadaci nastave predmeta komercijalno poznavanje robe su da uenici:
primenjuju steena znanja i vetine pri donoenju odluka izbora robe u svakodnevnom ivotu na osnovu poznavanja
karakteristika robe;
unaprede sposobnosti za prikupljanje, analizu, organizaciju, kritiku procenu, primenu i prenoenje informacija o
kvalitetu proizvoda;
u radu.
SADRAJI PROGRAMA
II RAZRED
POJAM, SISTEMATIZACIJA I KLASIFIKACIJA ROBE (Z)
Pojam i karakteristike robe. Sistematizacija i klasifikacija robe.
KVALITET ROBE (7)
Pojam kvaliteta. inioci koji utiu na formiranje kvaliteta robe.
Svojstva i pokazatelji kvaliteta robe (osnovna fizika svojstva, fiziko-hemijska svojstva, eksploataciona i estetska
svojstva robe).
Dizajn robe (proizvoda). Nivo kvaliteta robe.
Marka i druge oznake kao simboli kvaliteta robe.
Propisi koji reguliu kvalitet robe u prometu (standardi, norme kvaliteta, tehniki normativi). Atest o kvalitetu.
Deklarisanje i obeleavanje proizvoda.
AMBALAA I PAKOVANjE ROBE (8)
Pojam ambalae i pakovanja, funkcije ambalaa.
Podela ambalae. Ambalaa od papira i kartona, ambalaa od drveta, staklena ambalaa, metalna ambalaa. Ambalaa
od plastinih masa. Tekstilna ambalaa. Ambalaa od kompleksnih materijala.
Sistemi komercijalnog pakovanja.
SKLADITENjE I TRANSPORT ROBE (3)
Uzroci kvarenja robe (proizvoda).
Zatita proizvoda tokom skladitenja i transporta.
ENERGIJA (10)
Tehnoloki i ekonomski znaaj energije.
Pojam, oblici i izvori energije.
Goriva. Sastav i svojstva goriva.
Podele goriva. vrsta goriva. Ugalj, kvalitet i prerada uglja.
Tena goriva. Nafta. Klasifikacija i kvalitet nafte. Prerada nafte i proizvodi od nafte.
Gasovita goriva, vrste, kvalitet.
PROIZVODI METALURGIJE (12)
Tehnoloko-ekonomske karakteristike metalurgije i podela.
Svojstva metala i legura. Podela metala. Dobijanje metala. Prerada i obrada metala i legura. Korozija i zatita metala
od korozije.
Proizvodi crne metalurgije (gvoe, elik). Oznaavanje elika po SRPS-u. elini proizvodi.
Proizvodi obojene metalurgije (bakar, olovo, cink i njihove legure).
Proizvodi metalurgije lakih metala (aluminijum i legure).
Plemeniti metali (zlato, srebro, platina). Obeleavanje nakita od plemenitih metala.
PROIZVODI INDUSTRIJE NEMETALA (6)
Tehnoloko-ekonomske karakteristike nemetala. Keramika. Sirovine za proizvodnju keramikih proizvoda, vrste i
kvalitete keramikih proizvoda. Novi keramiki i metalokeramiki materijali.
Staklo. Sirovine za proizvodnju stakla. Svojstva, vrste i kvalitet proizvoda od stakla. Cement, dobijanje, vrste,
kvalitet.
PROIZVODI PRERADE DRVETA (4)
Tehniko-tehnoloka svojstva drveta.
Proizvodi mehanike prerade drveta.
Proizvodi hemijske prerade drveta. Papir, vrste i kvalitet.
PROIZVODI TEKSTILNE INDUSTRIJE (7)
Osnovne karakteristike tekstilne industrije. Tekstilne sirovine vlakna. Klasifikacija vlakana.
Svojstva i kvalitet vlakana (prirodnih i hemijskih). Pree. Tkanine, karakteristike, kvalitet.
Trikotaa, svojstva i komponente kvaliteta.
Programski sadraji predmeta Komercijalno poznavanje robe dati su u vidu nastavnih celina tema. Za nastavne
celine dat je okvirni broj asova, koji nastavniku treba da sugeriu obim, dubinu i nain realizacije svake celine. Taj
fond asova ima orijentacioni karakter i treba ga usklaivati sa konkretnom situacijom u razredu i odreenom
nastavnom celinom.
Sadraj predmeta Komercijalno poznavanje robe ima interdisciplinarni karakter. Roba (proizvod) se posmatra ne
samo sa prirodno-tehnikog, ve i sa ekonomsko-komercijalnog stanovita.
Sadraj predmeta komercijalno poznavanje robe je u korelaciji sa sa sadrajima opteobrazovnih predmeta kao to su
hemija, ekologija, matematika, ali i sa strunim predmetima gde je takoe roba u fokusu, ali posmatrana sa drugog
aspekta. Tako je komercijalno poznavanje robe u korelaciji sa predmetima osnovi ekonomije, poslovna ekonomija,
raunovodstvo. Povezivanjem sadraja drugih predmeta sa sadrajem predmeta komercijalno poznavanje robe steena
znanja, stavovi, vrednosti i vetine u okviru nastave dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i
vaspitnih ciljeva, posebno onih koji se odnose na unapreivanje kognitivnog, emocionalnog i socijalnog razvoja
uenika.
Prilikom ocenjivanja procenjuju se:vetine izraavanja i saoptavanja; razumevanje, primena i vrednovanje nauenih
rada na projektima.
MARKETING
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta marketing je da uenici razviju optu naunu, funkcionalnu i jeziku pismenost, sticanjem
obrazovanja i vaspitanja kao slobodne, kreativne i kulturne linosti, kritikog uma i oplemenjenog jezika i ukusa,
sposobnosti, vetina i stavova korisnih u svakodnevnom ivotu, da razviju motivaciju za uenje i interesovanja za
marketing kao nauku uz primenu etinosti i ravnopravnosti u trinoj utakmici, kao i komunikaciji sa ljudima,
kolegama, rukovodiocima, strankama.
Zadaci nastave predmeta a su da uenici:
zaposlenima;
SADRAJI PROGRAMA
IV RAZRED
UVOD U MARKETING (1)
PRISTUP IZUAVANjU MARKETINGA (4)
nastanak i razvoj koncepta marketinga
definisanje pojma marketinga
integralnost marketinga
dinaminost marketinga
veza marketinga sa drugim naunim disciplinama
primena marketinga
TRITE (7)
pojam i funkcija trita
podela trita
konkurencija na tritu
istraivanje trita
metode istraivanja trita
meuzavisnost trita, trgovine i marketinga
MARKETING AKTIVNOSTI (9)
oblici marketing aktivnosti
planiranje marketing aktivnosti
organizovanje marketing aktivnosti
kontrola marketing aktivnosti
revizija marketing aktivnosti
MARKETING INFORMACIONI SISTEMI (3)
pojam i vrste marketing informacija
kvalitet informacija
znaaj informacije pri odluivanju
organizovanje marketing informacionog sistema
instrumenti marketing MIKS-a
INSTRUMENTI MARKETINGA (22)
pojam i podela instrumenata marketinga
proizvod i proizvodni program
politika cena
kanali prodaje
promocija
oblici promocije
instrumenti marketinga u trgovinskom preduzeu
kombinovanje instrumenata marketinga
EKONOMSKA PROPAGANDA KAO OBLIK PROMOCIJE (16)
pojam i sadraji ekonomske propagande
planiranje ekonomske propagande
mehanizam delovanja ekonomske propagande
propagandna poruka
propagandni mediji
sredstva ekonomske propagande
trokovi ekonomske propagande
metode testiranja uspenosti ekonomske propagande
efekti ekonomske propagande
kontrola ekonomske propagande
odnos trokova ekonomske propagande i obima prodaje
saradnja proizvodnih i trgovinskih preduzea kod promocije
PONAANjE POTROAA (2)
LEKSIKON OSNOVNIH POJMOVA
LITERATURA
Programski sadraji predmeta marketing dati su u vidu nastavnih celina tema. Za nastavne celine dat je okvirni broj
asova, koji nastavniku treba da sugeriu obim, dubinu i nain realizacije svake celine. Taj fond asova ima
Sadraj predmeta marketing usmeren je na sticanje znanja i vetina uenika o prilagoavanju proizvoda i usluga
eljama i potrebama potroaa, kombinovanjem instrumenata marketing miksa.
Sadraj predmeta marketing je u korelaciji sa sa sadrajima i opteobrazovnih ali i strunih predmeta, jer je marketing
nadgradnja drugih nauka iz oblasti ekonomije i veza sa njima. Povezivanjem sadraja drugih predmeta sa sadrajem
predmeta marketing steena znanja, stavovi, vrednosti i vetine u okviru nastave dobijaju iri smisao i doprinose
ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva, posebno onih koji se odnose na unapreivanje kognitivnog,
emocionalnog i socijalnog razvoja uenika.
rada na projektima.
EKONOMSKA GEOGRAFIJA
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta ekonomske geografije je da uenici razviju prostornu, optu naunu i jeziku pismenost, da
razviju sposobnosti, vetine i stavove korisne u svakodnevnom ivotu, da razviju motivaciju za uenje i interesovanja
za geografiju kao nauku koja e im omoguiti razumevanje osnovnih fiziko-geografskih odlika nae zemlje i
upoznavanje drutveno-ekonomskih procesa i promena u zemlji i svetu, uz primenu koncepta odrivog razvoja,
etinosti i prava buduih generacija na ouvanu ivotnu sredinu.
Zadaci nastave ekonomske geografije su da uenici:
da steknu oseaj za poloaj i prostor;
unaprede pisanu i govornu komunikaciju, misaona, praktina i druga umenja, cifarsko i grafiko izraavanje i
razviju geografsko miljenje;
da se razvijaju odnosi i vrednosti prema: sredini koja okruuje uenika i prema raznolikostima prirodnih i ljudskih
karakteristika u svetu i u naoj zemlji; znaaju prirodnih lepota, prirodnih uslova i faktora koji utiu na ljudske
delatnosti u svetu i Srbiji; brizi za kvalitet, planiranje i zatitu ivotne sredine i ljudskog habitata na domaim i
svetskim prostorima; razumevanju za reenja lokalnih, regionalnih, nacionalnih i svetskih problema ekonomskog,
politikog i drugog znaaja; mogunostima da donose odluke bez negativnog efekta na ivotnu sredinu, kao da
razvijaju etiku njene zatite koja e ih rukovoditi u njihovim radnim i ivotnim aktivnostima.
SADRAJI PROGRAMA
II RAZRED
1. UVOD U EKONOMSKU GEOGRAFIJU SVETA I SRBIJE (3)
Ekonomska geografija kao nauna disciplina
Predmet i zadaci, podela, mesto u sistemu nauka, praktini i teritorijski znaaj. Razvoj ekonomske geografije u svetu i
u Jugoslaviji
Geografski poloaj, veliina i granice Srbije
Verifikacija geografskog poloaja. Veliina i granice Srbije. Analiza geografskog poloaja, posebno njegove
saobraajno-geografske politike komponente
2. EKONOMSKO-GEOGRAFSKA VALORIZACIJA PRIRODNIH POTENCIJALA SVETA I SRBIJE (10)
Osnovne karakteristike i struktura bogatstva drutva
Prirodni uslovi i izvori. LJudi najvee bogatstvo svakog drutva. Geografski poloaj kao svojevrsno bogatstvo
drutva
Reljef i njegova ekonomsko-geografska valorizacija u svetu i Srbiji
Oblici i elementi reljefa. Visinska struktura reljefa. Reljef i ljudske delatnosti
Klimatski elementi i faktori u svetu i Srbiji
Klimatski elementi i faktori. Tipovi klime. Znaaj klime za ivot ljudi
Vode na Zemlji u Srbiji
Oblici pojavljivanja i nain korienja. Svetski okean. Kopnene vode. Korienje voda
Produktivno zemljite, biljni i ivotinjski svet na Zemlji i u Srbiji
Tipovi zemljita. Korienje i zatita zemljita. Najvaniji biogeografski faktori Teritorijalni razvoj biljnog i
ivotinjskog sveta
Geografski omota na Zemlji
Celovitost geografskog omotaa. Najvaniji ekoloki problemi. Nunost ouvanja ekoloke ravnotee u fiziko-
geografskom kompleksu
Rejoniranje prirodnih potencijala u Srbiji
Osnovni uslovi i principi rejoniranja. Osnovne fiziko-geografske odlike rejona u Srbiji
3. DRUTVENO-GEOGRAFSKI FAKTORI PRIVREIVANjA (10)
Osnovni geografski sadraji i tipovi drave
Politiko-geografski elementi drave. Klasifikacija drava po drutveno-politikom i dravnom ureenju. Dravno
ustrojstvo Srbije
Broj, dinamika rasta i gustina stanovnitva sveta i Srbije
Prirodni prirataj i biodinamiki tipovi. Migracioni proces i pravci. Odlike gustine stanovnitva sveta i Srbije
Osnovne strukture stanovnitva sveta
Bioloke, socio-ekonomske, etnike i kulturoloke
Osnovne strukture stanovnitva Srbije
Bioloke, socio-ekonomske, etnike i kulturoloke
Naselja i proces urbanizacije u svetu i Srbiji
Tipovi naselja i njihova funkcionalna hijerarhija. Pojam, uzorci i posledice urbanizacije
Ekonomsko-politiki faktori privreivanja
Produkcioni i svojinski odnosi. Uloga drave. Uticaj politikih faktora
Naunotehnoloki razvoj kao faktor privreivanja
Nauka bitan pokreta drutveno-ekonomskog razvoja
Neravnomerni razvoj i primena nauke u svetu
4. EKONOMSKO-GEOGRAFSKO DEFINISANjE PRIVREDE I FAZE RAZVOJA PRIVREDE U SRBIJI (6)
Znaaj privrede i podela ljudskih delatnosti
Privreda kao funkcionalni sistem. Zakonitosti koje deluju u geografskoj sredini vani za razvoj privrede.
Osnovni ekonomsko-geografski pristupi u izuavanju privrede
Teritorijalno, parcijalno-teritorijalno (regionalni), gransko-teritorijalni (horizontalni) i proizvodno-tehnoloki
(vertikalni) pristup.
Ekonomsko-geografska rejonizacija
Principi rejonizacije. Glavni tipovi rejona.
Faze razvoja privrede Srbije i dispariteta njenog regionalnog razvoja
Krai pregled razvoja privrede u poslednjih 100 godina. Neravnomerni ekonomski razvoj. Problem razvoja pojedinih
podruja (brdsko-planinskih, pograninih, vienacionalnih, prigradskih).
5. POLJOPRIVREDA U SVETU I SRBIJI (9)
Uslovi za razvoj i tipovi poljoprivrede
Razvoj i podela poljoprivrede. Savremeni naini rada u poljoprivredi. Tipovi poljoprivrede.
Biljna proizvodnja u umerenom pojasu.
Umereni klimatski pojas najvanije podruje biljne proizvodnje na Zemlji. Razmetaj proizvodnje glavnih vrsta ita,
industrijskog i krmnog bilja.
Biljna proizvodnja u suptropskom i tropskom pojasu
Specifinosti proizvodnje. Razmetaj proizvodnje glavnih kultura.
Stoarstvo i ribolov u svetu
Znaaj stoarstva za ivot ljudi. Glavne grane i teritorijalni razmetaj. Glavna ribolovna podruja i obim ulova ribe.
Biljna proizvodnja Srbije
Geografski i drugi faktori proizvodnje. Obim i teritorijalni razmetaj proizvodnje glavnih zemljoradnikih proizvoda.
Stoarstvo i ribolov Srbije
Glavne grane stoarstva razvoj znaaj, teritorijalni razmetaj. Ulov ribe i znaaj ribolova.
6. INDUSTRIJA U SVETU I SRBIJI (14)
Razvoj, podela, znaaj industrije.
Razvoj i znaaj industrije. Proces industrijalizacije i nivo industrijske razvijenosti. Posledice industrijalizacije.
Energetika i njen znaaj.
Znaaj energetike za privredni razvoj. Proizvodnja uglja, nafte i gasa. Ostali izvori energije. Elektroenergetika bazna
grana energetike.
Sirovine i njihov znaaj.
Vrste i znaaj sirovina. Teritorijalni i razmetaj i obim proizvodnje glavnih sirovina.
Ekonomsko geografske karakteristike industrije Evrope i teritorije biveg Sovjetskog Saveza.
Razvoj i znaaj industrije. Industrijske oblasti i rejoni. Evropa kao kolevka savremene civilizacije.
Ekonomsko-geografske karakteristike industrije Angloamerike.
Uslovi razvoja. Struktura i teritorijalni razmetaj. Znaaj i mesto industrije Angloamerike u svetskoj privredi.
Ekonomsko-geografske karakteristike industrije zemalja Zapadnog Pacifika.
Specifinosti razvoja. Dinamika razvoja. Obim, struktura i teritorijalni razmetaj proizvodnje.
Ekonomsko-geografske karakteristike industrije u nedovoljno razvijenim zemljama.
Nedovoljno razvijene zemlje veliki nesklad izmeu bogatstva u sirovinama i niskog nivoa ekonomske razvijenosti.
Rudarsko-industrijske oblasti Azije, Afrike i Latinske Amerike.
Teka industrija Srbije.
Energetika, rudarstvo, metalurgija, mainska industrija, bazina hemijska industrija razvoj, znaaj i teritorijalni
razmetaj.
Laka industrija Srbije.
Laka hemijska, tekstilna, prehrambena, grafika industrija. Znaaj i teritorijalni razmetaj.
7. PROMET U SVETU I SRBIJI (10)
Uslovi i faktori razvoja saobraaja.
Faktori razvoja i podela saobraaja. Osnovni ekonomsko-geografski elementi saobraaja. Znaaj i funkcije
saobraaja.
Saobraajne grane i njihov teritorijalni razmetaj u svetu
Suvozemni, vodeni i vazduni saobraaj.
Osnovna obeleja savremenih telekomunikacija i informatike u svetu i Srbiji Razvoj, znaaj, struktura i teritorijalni
razmetaj.
Saobraaj Srbije.
Razvoj, struktura (grane), obim i teritorijalni razmetaj prometa robe i putnika.
Spoljna trgovina u svetu.
Obim, struktura i teritorijalni razmetaj trgovine. Glavni tokovi robe.
Unutranja i spoljna trgovina Srbije.
Obim, struktura, znaaj i teritorijalni razmetaj.
Osnovne ekonomsko-geografske odlike turizma u svetu i Srbiji.
Faktori razvoja, obim, struktura, teritorijalni razmetaj turistikog prometa.
8. VANE GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE SAVREMENOG SVETA (6)
Savremena politika karta sveta.
Formiranje politike karte sveta. Globalni geopolitiki problem. Balkanski geopolitiki vor.
Osnovne odlike ekonomskog razvoja i integracionih procesa u svetu.
Neravnomerni razvoj osnovna protivrenost savremenog sveta. Integracioni proces i glavne meunarodne
ekonomske i politiko-geografske organizacije u svetu. Osnovne karakteristike novog svetskog poretka.
Mesto i uloga Srbije u sistemu svetske privrede.
Poloaj i znaaj Srbije na svetskom tritu. Mogunosti Srbije za ukljuivanje u meunarodnu podelu rada.
Osnovne ekonomsko-geografske karakteristike i problemi Republike Srbije i Crne Gore.
Osnovni faktori privreivanja. Struktura i rejonizacija privrede.
GODINjA SISTEMATIZACIJA (2)
Programski sadraji ekonomske geografije dati su u vidu nastavnih celina tema. Za nastavne celine dat je okvirni
broj asova, koji nastavniku treba da sugeriu obim, dubinu i nain realizacije svake celine. Taj fond asova ima
Programski sadraj ekonomske geografije usmeren je na postupno uvoenje uenika u sloene ekonomsko-geografske
pojmove, izuavanje privrede sa ekonomsko-geografskog aspekta, gde je akcenat na najvanijim privredno-
geografskim zakonitostima, fazama razvoja privrede u svetu i u Srbiji. Navedeni sadraji pored osnovnog teorijskog
pristupa poseduju i aktivan pristup usmeren ka ovladavanju prostornog snalaenja.
Sadraj predmeta ekonomska geografija svojom heterogenom tematskom strukturom priroda i drutveno-ekonomski
sadraji) ima velike mogunosti za korelaciju sa drugim nastavnim predmetima prirodnih i drutvenih nauka, a
posebno sa razliitim ekonomskim disciplinama, kao to su osnovi ekonomije, poslovna ekonomija, monetarna
ekonomija i bankarstvo, statistika. Uenike treba animirati da sami potrae vezu sa drugim predmetima.
Povezivanjem sadraja drugih predmeta sa sadrajem ekonomske geografije steena znanja, stavovi, vrednosti i
vetine u okviru nastave dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva, posebno
onih koji se odnose na unapreivanje kognitivnog, emocionalnog i socijalnog razvoja uenika.
uenike na samostalnost u organizaciji i realizaciji aktivnosti, kao i izradi projekata. Program ekonomske geografije
koncipiran je tako da u njegovoj realizaciji omoguava nastavnicima i uenicima veliku kreativnu slobodu, to zavisi
od mogunosti, ali izbor nastavnih metoda u realizaciji sadraja programa zavisi, pre svega, od cilja i zadatka
rada na projektima.
POSLOVNA INFORMATIKA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta poslovna informatika je sticanje znanja, ovladavanje vetinama i formiranje vrednosnih
stavova koji doprinose razvoju informatike pismenosti neophodne za dalje kolovanje, ivot i rad u savremenom
drutvu, kao i osposobljavanje uenika da efikasno i racionalno koriste raunare na nain koji ne ugroava njihovo
fiziko i mentalno zdravlje.
Zadaci nastave poslovne informatike su da uenici:
steknu osnovna znanja i vetine korienja gotovih programa za obradu teksta, za rad sa bazom podataka i rad sa
tabelama;
relevatnih za savremene tokove informacija;
primenjuju savremene instrumente, alate i sredstva informacionih tehnologija u kreiranju pisanih sadraja potujui
osnovna naela pisanog komuniciranja;
neguju intelektualnu radoznalost, sposobnost pismenog izraavanja, moralno rasuivanje i stvaralako miljenje;
SADRAJI PROGRAMA
III RAZRED
( 0+2 asa nedeljno, 0 + 72 asa godinje)
I. RAD SA TABELAMA (56)
Startovanje programa za rad sa tabelama.
Izgled ekrana, radni listovi, radno okruenje.
Unos i brisanje podataka.
Unos i izmena sadraja elije.
Kopiranje, premetanje i brisanje.
Automatsko popunjavanje sadraja elije.
Zamena podataka.
Kretanje.
Traenje i pozicioniranje.
Filtriranje podataka (automatsko filtriranje).
Sortiranje i automatsko sabiranje.
Popravljanje izgleda tabele.
Formatiranje elije.
Formatiranje redova i kolona.
Kopiranje formata.
Rad sa blokom elija umetanje i brisanje. Validacija podataka.
Rad sa radnim listovima i prozorima.
Rad sa radnim listovima.
Operacije sa delovima ekrana (zumiranje, zamrzavanje, sakri
vanje...).
Zatita podataka.
Formule i funkcije.
Pojam izraza (Argumenti i operatori).
Imenovanje skupa elija.
Apsolutno i relativno adresiranje.
Funkcije za sabiranje, prebrojavanje, prosek, maksimum i
minimum.
Funkcije sa uslovom.
Logiki operatori (i, ili i negacija).
Meuzbirovi.
Ostale funkcije.
Rad sa grafikonima.
Izrada grafikona.
Tipovi grafikona.
Formatiranje grafikona.
tampanje.
Podeavanje strane, zaglavlje i podnoje strane.
Prelom strane i pregled pre tampe. tampanje.
Napredni rad sa tabelama.
Unos podataka kroz obrazac (Form...).
Napredno filtriranje (Advenced filter...).
Izvedene tabele i dijagrami.
Alati za ispitivanje formula.
II. OBRADA SLIKA (6)
SKENER, DIGITALNI APARAT I KAMERA KAO IZVOR PODATAKA (2)
OSNOVNI ATRIBUTI SLIKE (4)
Veliina, rezolucija, kontrast, osvetljaj...
Formati slike.
III. IZRADA PREZENTACIJE (10)
Izgled ekrana.
Objanjenje pojma objekta.
Formatiranje sadraja objekta.
Definisanje dizajna sadraja i pozadine slajda.
Promena redosleda slajdova.
Tranzicija slajdova.
Animiranje objekata.
tampanje prezentacije.
Snimanje prezentacije (razni formati).
IV RAZRED
(0+2 asa nedeljno, 66 asova godinje)
BAZE PODATAKA (56)
Uvod u program za rad sa bazama podataka.
Pojam podataka i informacije.
Entitet.
Logika organizacija podataka.
Osnovne karakteristike programa.
Izgled ekrana.
Objekti baze podataka.
Kreiranje, snimanje i otvaranje baze podataka.
Rad sa tabelama.
Tipovi podataka.
Kreiranje tabele.
Unos i izmena podataka.
Operatori.
Osobine svojstva polja.
Uvoz i izvoz podataka iz druge datoteke.
Postavljanje kljua tabele.
Modifikovanje tabele.
Formatiranje tabele.
Pozicioniranje i auriranje podataka.
Skrivanje i zamrzavanje kolona u tabeli.
Brisanje i kopiranje strukture tabele.
Sortiranje podataka tabele.
Filtriranje podataka tabele.
tampanje tabele.
Povezivanje tabela.
Tipovi relacija.
Referencijalni integritet.
Upiti.
Kreiranje upita.
Operatori.
Rad sa izrazima.
Funkcije za rad sa tekstom.
Funkcije za rad sa datumima.
Matematike funkcije.
Finansijske funkcije.
Funkcije konverzije.
Agregatne funkcije.
Parametarski upiti.
SQL sumarni upiti.
Akcioni upiti.
Upit brisanja.
Upit dodavanja.
Upit auriranje.
Upit pravljenja tabela.
Unakrsni upiti.
Izvetaji.
Izrada izvetaja pomou arobnjaka.
Dizajniranje izvetaja.
Grupisanje i sortiranje podataka izvetaja.
Podizvetaji.
Grafikoni i dijagrami u izvetaju.
Izvetaji za tampanje nalepnica.
Izvetaji za cirkularna pisma.
tampanje izvetaja.
Obrasci.
Izrada obrasca pomou arobnjaka.
Dizajniranje obrasca.
Modifikovanje obrasca.
Kontrolni objekti na obrascu.
Osobine kontrolnih objekata.
Podobrasci.
Rad sa makroima.
Komandna tabla.
Optimizovanje performansi.
ELEKTRONSKO POSLOVANjE (10)
Oblici elektronskog poslovanja.
Elektronska trgovina i bankarstvo.
Sistemi plaanja.
Rasprostranjenost elektronskog poslovanja.
Zatita i sigurnost u elektronskom poslovanju.
Programski sadraji poslovne informatike dati su u vidu nastavnih celina tema. Za nastavne celine dat je okvirni
Program predmeta poslovna informatika svojim sadrajem odreen je faktiki sadrajem predmeta struke. Idealna
mera steenih znanja i navika iz poslovne informatike je to koliko su ona u funkciji efikasnog i pouzdanog reavanja
problema iz predmeta struke uz pomo raunara. Programski sadraj usmeren je na osposobljavanje uenika za
poslove korienja gotovih paketa programa na raunaru. Cilj je da uenici upoznaju detaljno jedan tekst procesor,
jedan paket za rad sa bazama podataka i jedan program za rad sa tabelama. Izbor konkretnog programskog paketa
treba prilagoditi materijalnim i kadrovskim resursima kole. Pri izboru paketa kriterijum treba da bude njegova
pouzdanost, rasprostranjenost i to da li pokriva u potpunosti programske sadraje. Navedeni sadraji realizuju se kroz
aktivan pristup usmeren ka ovladavanju praktinih informatikih vetina. Ovako koncipiran program daje veliku
kreativnu slobodu nastavnicima i uenicima da ga, u skladu sa mogunostima, realizuju.
Sadraj predmeta poslovna informatika je u korelaciji sa sadrajima drugih predmeta a naroito sa savremenom
poslovnom korespondencijom, raunovodstvom i statistikom. Povezivanjem sadraja drugih predmeta sa sadrajem
poslovne informatike steena znanja, stavovi, vrednosti i vetine u okviru nastave dobijaju iri smisao i doprinose
realizaciji sadraja programa zavisi od cilja i zadatka nastavnog asa, sposobnosti uenika, raspoloivih nastavnih
sredstava i uila. U okviru svake programske celine, uenike treba osposobljavati za: samostalno pronalaenje,
sistematizovanje i korienje informacija iz razliitih izvora (struna literatura, internet, asopisi, udbenici), vizuelno
opaanje, poreenje i uspostavljanje veza izmeu razliitih sadraja (npr. povezivanje sadraja predmeta sa
svakodnevnim iskustvom, sadrajima drugih predmeta i dr.); timski rad; prezentaciju svojih radova i grupnih
projekata i efikasnu vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
rada na projektima.
Postignue uenika iz praktinog rada i druge vebe, ocenjuje se na osnovu primene uenikovog znanja,
samostalnosti, pokazanih vetina u korienju programskih paketa i drugih pomagala u izvoenju zadatka, kao i
primene mera zatite i bezbednosti prema sebi, drugima i okolini.
NAPOMENA: Na asovima vebi poslovne informatike odeljenje se deli na dve grupe.
MATURSKI ISPIT
Maturski ispit u srednjim strunim kolama uenici polau u skladu sa Pravilnikom o planu i programu obrazovanja i
vaspitanja za zajednike predmete u strunim i umetnikim kolama Sadraj i nain polaganja maturskog ispita u
strunoj i umetnikoj koli (Slubeni glasnik SRS Prosvetni glasnik, broj 6/90 i Prosvetni glasnik, br. 4/91 7/93,
17/93, 1/94, 2/94 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09,
10/09, 5/10 i 8/10).
A) Zajedniki deo obuhvata predmet obavezan za sve uenike srednjih strunih kola, a prema programu koji je
stvoren u toku etvorogodinjeg obrazovanja.
Srpski jezik i knjievnost/maternji jezik i knjievnost za uenike koji su nastavu imali na jeziku narodnosti (pismeno).
B) Posebni deo obuhvata:
1. maturski praktini rad sa usmenom odbranom rada,
2. usmeni ispit iz izbornog predmeta.
1. Maturski praktini rad
Na maturskom ispitu proverava se osposobljenost kandidata za obavljanje poslova zanimanja obuhvaenih
obrazovnim profilom.
Sadraji praktinog rada utvruju se iz sledeih oblasti:
poslovna sredstva preduzea;
blagajniko poslovanje;
evidencija materijala sitnog inventara i ambalae;
trokovi poslovanja u preduzeu;
kalkulacije;
realizacija roba i usluga;
prihodi i rashodi u poslovanju preduzea;
utvrivanje poslovnog rezultata;
raspodela poslovnog rezultata;
inventarisanje;
bankarsko poslovanje;
finansijsko poslovanje u preduzeu;
statistiko obuhvatanje proizvodnje i prometa i
izraavanje poslovnog rezultata.
Sadraji usmene odbrane rada proistiu iz sadraja programa maturskog praktinog rada i odnose se na objanjenja
konkretnog maturskog praktinog rada.
2. Usmeni ispit iz izbornog predmeta
U okviru izbornog dela uenik polae jedan predmet po sopstvenom izboru iz grupe predmeta znaajnih za znanja
koja e primenjivati u svakodnevnom izvravanju konkretnih radnih zadataka iz podruja rada ekonomija, pravo i
administracija oblast ekonomije.
Izborni predmet koji uenik bira moe biti od znaaja za dalje obrazovanje ili za ukljuivanje u rad. Uenik bira jedan
predmet izmeu sledeih:
1. Matematika,
2. Osnovi ekonomije,
3. Poslovna ekonomija,
4. Raunovodstvo,
5. Marketing,
6. Statistika,
7. Monetarna ekonomija i bankarstvo.
Izborni predmeti se polau prema programima koje su uenici ostvarili u toku etvorogodinjeg kolovanja.
Obrazovni profil: FINANSIJSKI TEHNIAR
OSNOVI EKONOMIJE
CILJ I ZADACI
razvoja.
svakodnevnom ivotu;
SADRAJI PROGRAMA
I RAZRED
Nunost proizvodnje
II RAZRED
Pojam kapitala
Pojam obrta i krunog kretanja faktora proizvodnje (kapitala) u robnoj
privredi
Karakteristike i pravilnosti odvijanja procesa drutvene reprodukcije u privredi prelaznog (tranzicionog) perioda
drutva.
razvoja uenika.
rada na projektima.
POSLOVNA EKONOMIJA
CILJ I ZADACI
Cilj nastave poslovne ekonomije je razvijnje znanja i vetina, izgradnja vrednosnih stavova koji osposobljavaju
odgovornu, zrelu, komunikativnu i profesionalnu linost, aktivnu u ekonomskom i svakom drugom razvoju drutva.
da koriste metode i tehnike analize relevantnih ekonomskih i drugih problema;
SADRAJI PROGRAMA
I RAZRED
OSNOVI EKONOMIJE PREDUZEA
UVOD U POSLOVNU EKONOMIJU (1)
PREDUZEE (20)
Pojam i karakteristike preduzea
Zadaci preduzea
Elementi preduzea
Vrste preduzea
Organizacioni oblici preduzea
Preduzee kao sistem
Struktura preduzea kao sistema
Osnivanje i prestanak rada preduzea
FUNKCIJE PREDUZEA (1)
Upravljanje
Rukovoenje
Izvrenje
SREDSTVA I IZVORI SREDSTAVA PREDUZEA (12)
Sredstva preduzea
Pojam trokova i utroaka
Utroci elemenata proizvodnje
Podela trokova
Kalkulacije trokova
Kretanje ukupnih trokova preduzea
Pojam i ciljevi angaovanja sredstava
Elementi angaovanja sredstava
Oblici angaovanja sredstava
Ciklus angaovanja sredstava
Koeficijenat angaovanja sredstava
Kontrola angaovanja sredstava
Raspodela rezultata
Produktivnost
Ekonominost
Rentabilnost
LEKSIKON OSNOVNIH POJMOVA EKONOMIJE PREDUZEA (1)
PRIMERI IZ PRAKSE
II RAZRED
POSLOVNE FUNKCIJE PREDUZEA DEFINISANjE POJMA FUNKCIJA (1)
DIFERENCIRANjE FUNKCIJA U PREDUZEU (1)
FUNKCIJA PLANIRANjA (1)
PROIZVODNA FUNKCIJA (10)
Pojam i znaaj proizvodne funkcije
Tipovi proizvodnje
Planiranje proizvodnje
Priprema proizvodnje
Kontrola proizvodnje
Dokumentacija i evidencije u proizvodnji
Saradnja proizvodnje sa ostalim funkcijama u preduzeu
Analiza proizvodne funkcije
NABAVNA FUNKCIJA (10)
Pojam i znaaj nabavke
Zadaci nabavke
Organizacija nabavke
Nabavna politika
Istraivanje trita nabavke
Robne zalihe
Planiranje nabavke
Kalkulacija nabavnih cena
Dokumentacija i evidencije u nabavci
Saradnja nabavne sa ostalim funkcijama u preduzeu
Analiza nabavne funkcije
PRODAJNA FUNKCIJA (12)
Pojam i znaaj prodajne funkcije
Zadaci prodaje
Organizacija prodaje
Politika prodaje
Istraivanje trita prodaje
Planiranje prodaje
Direktna i indirektna prodaja
Kalkulacija prodajnih cena
Pregovaranje i zakljuenje kupoprodaje
Dokumentacija i evidencije u prodaji
Saradnja prodajne sa ostalim funkcijama u preduzeu
Analiza prodajne funkcije
SKLADINA FUNKCIJA (5)
Pojam i znaaj skladine funkcije
Zadaci i principi skladita
Vrste skladita
Organizacija skladita
Prijem u skladite
Izdavanje iz skladita
Ambalaa i pakovanje robe
Skladina dokumentacija i evidencija
Saradnja skladine sa ostalim funkcijama u preduzeu
Analiza skladine funkcije
TRANSPORTNA FUNKCIJA (5)
Pojam i znaaj transporta
Zadaci transporta
Planiranje rada transporta
Korienje sredstava transporta
Transportno osiguranje
Dokumentacija i evidencija u transportu
Saradnja transportne sa ostalim funkcijama u preduzeu
Analiza transportne funkcije
FINANSIJSKO-RAUNOVODSTVENA FUNKCIJA (5)
Pojam i znaaj finansijsko-raunovodstvene funkcije
Zadaci finansijsko-raunovodstvene funkcije
Poslovi finansijsko-raunovodstvene funkcije
Organizacija finansijsko-raunovodstvene funkcije
Finansijsko-raunovodstvena dokumentacija i evidencije
Saradnja finansijsko-raunovodstvene sa ostalim funkcijama u preduzeu
Analiza finansijsko-raunovodstvene funkcije
KADROVSKA FUNKCIJA (5)
Pojam i znaaj kadrovske funkcije
Zadaci kadrovske funkcije
Poslovi kadrovske funkcije
Organizacija kadrovske funkcije
Kadrovska dokumentacija i evidencije
Saradnja kadrovske sa ostalim funkcijama u preduzeu
Analiza kadrovske funkcije
FUNKCIJA KONTROLE (5)
Pojam i znaaj funkcije kontrole
Zadaci funkcije kontrole
Poslovi funkcije kontrole
Organizacija funkcije kontrole
Saradnja funkcije kontrole sa ostalim funkcijama u preduzeu
Analiza funkcije kontrole
ISTRAIVAKO-RAZVOJNA FUNKCIJA (5)
Pojam i znaaj istraivako-razvojne funkcije
Zadaci istraivako-razvojne funkcije
Poslovi istraivako-razvojne funkcije
Organizacija istraivako-razvojne funkcije
Saradnja istraivako-razvojne sa ostalim funkcijama u preduzeu
Analiza istraivako-razvojne funkcije
OPTI POSLOVI U PREDUZEU (3)
PREDUZEE U POSEBNIM USLOVIMA (1)
LEKSIKON OSNOVNIH POJMOVA O FUNKCIJAMA PREDUZEA (1)
PRIMERI IZ PRAKSE
Nastavnicima je data mogunost da mogu menjati broj asova pojedinih tema (do 20 %).
stvarnosti.
razvoja uenika.
rada na projektima.
RAUNOVODSTVO
CILJ I ZADACI
ovladavanje vetinama, izgradnja vrednosnih stavova koji osposobljavaju uenike da uspeno primenjuju
raunovodstvena i knjigovodstvena pravila u svakodnevnom ivotu, da zainteresuje uenike za dalji profesionalni
razvoj u skladu sa sopstvenim potrebama i interesima, da razvijaju svoju linost i potencijale u odgovornu, zrelu,
analitinu, sistematinu, preciznu, komunikativnu, profesionalno aktivnu linost.
razviju funkcionalnu raunovodstvenu pismenost;
unaprede pisanu i govornu komunikaciju korienjem raunovodstvenih termina, cifarsko izraavanje, misaona i
praktina raunovodstvena umenja;
sticanje navika i umea tanosti, urednosti, pravovremenosti, preciznosti, jasnosti, sistematinosti, upornosti,
postupnosti;
razviju sposobnosti za tumaenje ekonomskih promena u preduzeu;
steknu navike i umenost traenja i korienja relevantnih informacija u razliitim izvorima znanja(struna
literatura, Internet);
razviju logiko miljenje i zakljuivanje;
unaprede sposobnost argumentacije sopstvenih stavova, apstraktnog i kritikog miljenja;
SADRAJI PROGRAMA
I RAZRED
(1+1 as nedeljno, 37+37 asa godinje)
UVOD (1+1)
Privredno drutvo, njegov cilj i zadaci
Pojam i vrste izvora sredstava
Sastavljanje poetnog inventara
Primeri sastavljanja inventara
Pojam i vrste bilansa
Naelo bilansne ravnotee
Primeri sastavljanja poetnog bilansa na osnovu poetnog inventara
POSLOVNE PROMENE (DOGAAJI) I KNjIGOVODSTVENA DOKUMENTA (2+4)
Pojam poslovnog dogaaja (promena)
Pojam, podela i elementi knjigovodstvenih dokumenata
Kontrola i uvanje knjigovodstvenih dokumenata
Popunjavanje knjigovodstvenih dokumenata
Pismeni zadatak
KNjIGOVODSTVENI RAUNI KONTA (3+2)
Pojam, oblici i vrste konta
Pravila knjienja na kontima stanja
Primeri sastavljanja konta na osnovu poetnog bilansa
Blagajna, pojam i vrste
Dokumentacija blagajne
Tekui raun pojam i otvaranje
Instrumenti platnog prometa
Evidencija preko tekueg rauna
Popunjavanje dokumentacije i primeri evidencije novanih sredstava
EVIDENCIJA MATERIJALA (4+4)
Pojam, vrste i cene materijala
Dokumentacija vezana za nabavku i troenje materijala
Evidencija materijala (analitika i sintetika sa usaglaavanjem)
Popunjavanje dokumentacije, primeri za knjienje
Pojam poverilaca dobavljaa
Dokumentacija vezana za dobavljae
Evidencija dobavljaa na sintetikom kontu, primeri za knjienje
EVIDENCIJA GOTOVIH PROIZVODA (2+2)
Gotovi proizvodi pojam, cene i dokumentacija
Evidencija gotovih proizvoda na sintetikom kontu
Pojam dunika kupca i dokumentacija
Evidencija kupaca (analitika i sintetika sa usaglaavanjem)
Pismeni zadatak
Roba pojam i cene
Dokumentacija
Evidencija robe na sintetikom kontu
PROSTO KNjIGOVODSTVO (2+2)
Pojam i karakteristike prostog knjigovodstva
Osnovne evidencije prostog knjigovodstva
Utvrivanje imovine i rezultata u prostom knjigovodstvu
II RAZRED
(1+1 as nedeljno, 36+36 asa godinje, 30 asa u bloku)
Pojam bilansa stanja
Naela bilansne ravnotee
Sastavljanje poetnih bilansa na osnovu poetnog inventara
Vrste bilansa
VEBE: Sastavljanje bilansa na osnovu inventara
POSLOVNE PROMENE I NjIHOV UTICAJ NA BILANS STANjA (4+4)
Pojam poslovnih promena (dogaaja)
Uticaj poslovnih promena na bilans
etiri osnovne grupe bilansnih promena
VEBE: Analiziranje bilansnih promena (njihov uticaj) u odnosu na bilans stanja sastavljanje sukcesivnih bilansa
RALANjIVANjE BILANSA HA KONTA (4+4)
Razlozi za ralanjivanje bilansa
Pojam aktivnih i pasivnih konta
VEBE: Otvaranje (ralanjivanje) konta na osnovu poetnog bilansa
OBUHVATANjE POSLOVNIH PROMENA NA KONTIMA (2+2)
Pravila knjienja na kontima
VEBE: Primer knjienja poslovnih promena na kontima
SASTAVLJANjE BILANSA NA OSNOVU STANjA NA KONTIMA (3+3)
Sastavljanje bilansa na osnovu konta stanja i zakljuak konta
Probni bilans
VEBA: Knjienje poslovnih promena na kontima, sastavljanje probnog bilansa, krajnjeg bilansa i zakljuivanje
konta
DVOJNO KNjIGOVODSTVO I PRINCIPI DVOJNOG KNjIGOVODSTVA (2)
Dvojno knjigovodstvo pojam i karakteristike
POSLOVNE KNjIGE DVOJNOG KNjIGOVODSTVA (3+3)
Dnevnik kao hronoloka evidencija
Glavna knjiga kao sintetika evidencija
Pomone knjige stajnog konta knjigovodstva
VEBE: Primeri knjienja kroz poslovne knjige dvojnog knjigovodstva, po sistemu dvojnog knjigovodstva sa
izradom poetnog i krajnjeg bilansa i zakljuivanjem poslovnih knjiga
Pojam i vrste rashoda i prihoda
Dejstvo rashoda i prihoda na bilans stanja
Knjienje rashoda i prihoda na uspenim kontama
Bilans uspeha (pregleda rashoda i prihoda)
Zakljuni list
VEBE: Primeri za knjienje svih vrsta rashoda i prihoda sa utvrivanjem rezultata poslovanja. Sastavljanje bilansa
uspeha i krajnjeg bilansa stanja
VREMENSKO RAZGRANIENjE RASHODA I PRIHODA (4+4)
Pojam konta vremenskih razgranienja
Evidencija na kontima aktivnih vremenskih razgranienja
Evidencija na kontima pasivnih vremenskih razgranienja
Bilans i vremenska razgranienja
VEBE: Primeri za knjienje vremenskih razgranienja, rashoda i prihoda sa izravnavanjem konta vremenskih
razgranienja
UTVRIVANjE REZULTATA POSLOVANjA (4+6)
Jednomeseno poslovanje organizuje se knjienjem karakteristinih promena na kontima stanja, uspenim kontima i
obraunu finansijskog rezultata u izradi zakljunog lista, bilansa uspeha i zakljunog bilansa sa zakljuivanjem
poslovne knjige
VEBE: Primer poslovanja organizacije uz obradu analitike evidencije. Evidencija rezultata, sastavljanje zakljunog
lista i zakljuivanje poslovnih knjiga
NASTAVA U BLOKU
Organizacija raunovodstvene funkcije u konkretnom preduzeu.
Analitike i sintetike evidencije (blagajne, tekui-raun, potraivanja, obaveza, kao i rashodi, prihodi po vrstama).
Utvrivanje rezultata poslovanja i izrade zakljunog lista uz prateu originalnu dokumentaciju.
III RAZRED
(1+2 asa nedeljno, 36+72 asa godinje, 30 asa u bloku)
SPECIFINOSTI KNjIGOVODSTVA BANKARSKIH ORGANIZACIJA (18+35)
Specifinosti knjigovodstva i poslovnih knjiga u bankama
Bilans stanja i bilans uspeha banke
Kontni okvir banke
Evidencija stalnih sredstava, novanih sredstava i tekuih obaveza u banci
Evidencija kratkoronih i dugoronih plasmana i izvora sredstava banke
Evidencija prihoda, rashoda i finansijskog rezultata banke
Obraun i knjienje dobiti ili gubitaka banke, bilans uspeha banke, raspodela dobiti ili pokrie gubitaka banke.
Godinji obraun u banci
Pojam deviznog poslovanja banke i platnog prometa sa inostranstvom
VEBE: Primeri za knjienje plasmana banke i izvora sredstava banke. Primeri za knjienje prihoda i rashoda banke
sa obraunom finansijskog rezultata i radom bilansa uspeha. Primeri za evidenciju najbitnijih deviznih poslova sa
dokumentacijom. Primer obrazaca godinjeg obrauna banke
SPECIFINOSTI KNjIGOVODSTVA OSIGURAVAJUIH ORGANIZACIJA (10+20)
Specifinosti knjigovodstva i poslovnih knjiga osiguravajuih organizacija
Evidencija sredstava, obaveza i kapitala
Evidencija premije i naknade teta
Evidencija i obraun dobiti ili gubitka
Bilans uspeha. Raspored rezultata
Godinji obraun osiguravajuih organizacija
PORESKI BILANS (3+5)
Poreski bilans
JAVNI PRIHODI I RASHODI (4+10)
Javni prihodi/rashodi
Evidencija javnih prihoda i rashoda
NASTAVA U BLOKU
Plasmani i izvori sredstava banke. Prihodi i rashodi banke i finansijski rezultat. Sredstva i izvori sredstava
osiguravajueg drutva organizacije. Premije i tete osiguravajueg drutva. Rezultat osiguravajueg drutva.
NAPOMENA: Sadraj programa se ostvaruje izradom dva pismena zadatka u toku godine.
raunovodstva, kao i evidenciju poslovanja banaka, osiguravajuih kompanija i javnih preduzea. Navedeni sadraji
uenicima da ga, u skladu sa mogunostima i realizuju.
matematika, i naroito sa strunim predmetima kao to su finansijsko poslovanje, osiguranje, javne finansije,
bankarsko poslovanje, poslovna ekonomija. Na taj nain znanja, stavovi, vrednosti i vetine steene u okviru nastave
raunovodstva dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva u razvoju uenika.
komunikaciju.
rada na projektima.
NAPOMENA: Na asovima vebi i blok nastave raunovodstva odeljenje se deli na dve grupe. Nastava u bloku moe
da se organizuje u preduzeu ili u koli.
CILJ I ZADACI
mentalno zdravlje.
zaposlenima;
svakodnevnom ivotu;
SADRAJI PROGRAMA
I RAZRED
UVOD (5+0)
Cilj i zadaci predmeta
Pojam i razvoj sredstava za pisanje
Korespondencija, pojam i funkcija
Obrada brojeva
Znaci interpunkcija
Pisanje naslova i podnaslova
Znaaj i vrste korespondencije
II RAZRED
prepisi oblikovanih tekstova
samostalno oblikovanje tekstova
poslovni bonton
korienje kalendara, rokovnika i imenika sa adresama
pojam i vrste sastanaka
priprema sastanka
korespondencija vezana za organizaciju sastanaka
voenje sastanaka
zapisnik sa sastanka (vrste, delovi, izrada)
poslovna korespondencija (slubeni dopisi, zupasta i blok forma poslovnog pisma)
korespondencija vezana za kupoprodaju robe (upit, ponuda, odgovor na ponudu, porudbina, kupoprodajni ugovor,
komisijski zapisnik, reklamacija, pismo o bonifikaciji, urgencija)
izrada obrazaca (edcel)
obrasci u robnom prometu
isprave i kratki sastavi (potvrde, priznanice, reversi, punomoja)
priprema i organizacija slubenog putovanja u zemlji i inostranstvu
izvetaj sa slubenog putovanja
prijem, razvrstavanje i evidentiranje pote
telefon, telefaks, mobilna telefonija, internet
grupnog rada.
STATISTIKA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta statistika je sticanje znanja, ovladavanje vetinama i formiranje vrednosnih stavova koji
doprinose razvoju statistike pismenosti neophodne za dalje kolovanje, ivot i rad u savremenom drutvu, kao i
osposobljavanje uenika da efikasno i racionalno primene statistike postupke u reavanju raznovrsnih problema i
donoenju zakljuaka u svakodnevnom ivotu i daljem profesionalnom razvoju.
razvijanju sposobnosti za primenu statistikih metoda u istraivanju ekonomskih i drugih pojava u razliitim
podrujima ljudske delatnosti;
osposobljavanje uenika za osnovno statistiko prouavanje pojava i donoenje zakljuaka;
unaprede sposobnosti posmatranja, opaanja, prikupljanja, analize, organizacije, kritike procene, interpretacije i
prezentacije podataka;
primenjuju savremene instrumente, alate i sredstva informacionih tehnologija u kreiranju pisanih statistikih
sadraja potujui osnovna naela pisanog komuniciranja;
neguju intelektualnu radoznalost, logiko, apstraktno i stvaralako miljenje;
SADRAJI PROGRAMA
III RAZRED
UVOD (4)
Pojam, predmeti i zadaci statistike
Karakteristike statistikog metoda
varijabilitet i masovnost statistikog posmatranja
kvantitativno ispitivanje pojava
kvalitativno razlikovanje pojava
Zakon velikih brojeva
Podela statistike
Znaaj statistike
Organizacija statistike slube u naoj zemlji
Etape faze statistikog istraivanja
Priprema posmatranja program posmatranja i planiranje organizacije istraivanja
cilj posmatranja
predmet posmatranja statistiki skup i jedinice posmatranja
obeleja jedinica posmatranja
izvetajna jedinica
metodi obuhvatanja jedinica posmatranja
izvori i naini prikupljanja podataka
statistiki upitnik
planiranje organizacije istraivanja
Snimanje podataka i kontrola prikupljenih podataka
snimanje podataka
kontrola prikupljenih podataka
Pojam, svrha, vrste i faze sreivanja i grupisanja podataka
Grupisanje podataka i statistike serije
atributivne serije
serije distribucije frekvencija
vremenske serije
geografske serije
kumulativni oblik serije
Tehnika sreivanja i obrade podataka
runo sreivanje
mainsko sreivanje
kontrola statistikog sreivanja
Statistike tabele
pojam i pravila sastavljanja tabela
vrste statistikih tabela
Grafiko prikazivanje
pojam, svrha i vrste grafikog prikazivanja
dijagrami
kartogrami
prikazi slikom piktogrami
ANALIZA PODATAKA (32)
Srednje vrednosti
pojam, znaaj i vrste srednjih vrednosti
aritmetika sredina
geometrijska sredina
harmonijska sredina
medijana
modus
Disperzija serija
pojam disperzije i njeno merenje
mere disperzije
Relativni brojevi
pojam, znaaj i vrste statistikih relativnih brojeva
pokazatelji strukture
indeksi pojam, primena i vrste
bazni i lanani indeksi
indeksi prema cilju uporeivanja
individualni i grupni indeksi
statistiki koeficijenti
statistiki koeficijenti prirodnog kretanja stanovnitva
koeficijenti ili odnosi intenziteta (frekvencija)
Ispitivanje veza meu pojavama
pojam kvantitativnih zavisnosti meu pojavama
merenje stepena kvantitativnog slaganja pojava koeficijentom korelacije
IV RAZRED
OSNOVNI POJMOVI O POSLOVNOJ STATISTICI (4)
Pojam, predmet i znaaj statistike preduzea
Preduzee kao statistika jedinica
Izvori podataka statistike preduzea
Organizacija i zadaci statistike slube preduzea
STATISTIKO OBUHVATANjE PROIZVODNjE I PROMETA (8)
Naturalno i vrednosno izraavanje proizvodnje i prometa
Ukupna vrednost proizvodnje i njeno utvrivanje za preduzee
Utvrivanje drutvenog proizvoda i neto-produkta preduzea
Relativni pokazatelji strukture proizvodnje i prometa
struktura proizvodnje i prometa po vrstama proizvoda
struktura proizvodnje po proizvoakim jedinicama i struktura prometa po organizacionim jedinicama prodaje
STATISTIKO ISTRAIVANjE DINAMIKE PROIZVODNjE I PROMETA (15)
Apsolutni pokazatelji dinamike pojava proizvodnje i prometa
Tempo razvoja i rasta i srednji tempo razvoja i rasta proizvodnje i prometa
Ispitivanje razvojnih tendencija i pojava
pojam trenda i odreivanje linearnog trenda metodom najmanjih kvadrata
Individualni i grupni indeksi fizikog obima proizvodnje
Individualni i grupni indeksi cene
Indeks trokova ivota
Indeks vrednosti proizvodnje i indeks vrednosti robnog prometa
Individualni i grupni indeksi ispunjenja plana proizvodnje i prometa
STATISTIKO PRIKAZIVANjE STALNIH SREDSTAVA PREDUZEA (12)
Prikazivanje stalnih sredstava po vrednosti
Pokazatelji stanja stalnih sredstava
koeficijenti prosene zastarelosti i ouvanosti stalnih sredstava
proseni vek trajanja stalnih sredstava i njihove amortizacije
Prikazivanje strukture stalnih sredstava
Koeficijent opremljenosti zaposlednih sredstvima kao merilo tehnikog progresa
Statistiko obuhvatanje opreme
prikazivanje energetske opreme i njenog iskorienja
kapacitet proizvodne opreme i merenje njegovog iskorienja
STATISTIKO OBUHVATANjE ZAPOSLENIH (8)
Pokazatelj zaposlenih
brojno stanje zaposlenih
struktura zaposlenih prema osnovnim obelejima
svoenje zaposlenih na uslovnu jedinicu
kretanje broja zaposlenih
Radno vreme zaposlenih i njegovo iskorienje
STATISTIKO OBUHVATANjE PRODUKTIVNOSTI RADA (7)
Pojam produktivnosti rada
utroeni rad kao osnov za merenje produktivnosti rada
statistiki pokazatelji proizvodnje kao osnov za merenje produktivnosti rada
vremenske jedinice za merenje produktivnosti rada
Naini merenja produktivnosti rada
Indeksi produktivnosti rada
individualni indeksi produktivnosti rada
grupni indeksi produktivnosti rada
STATISTIKA NETO ZARADE (PLATA) (10)
Podaci i pokazatelji statistikog istraivanja zarada (plata)
Nominalne i realne neto zarade (plate)
Prosena nominalna neto zarada (plata)
Indeksi nominalnih prosenih neto zarada (plata)
indeks nominalnih prosenih neto zarada promenljivog sastava zaposlenih
indeks nominalnih prosenih neto zarada nepromenjenog sastava zaposlenih
Indeks realne prosene neto zarade (plate)
Zavisnost neto zarada (plata) od produktivnosti rada
Programski sadraji statistike dati su u vidu nastavnih celina tema. Za nastavne celine dat je okvirni broj asova,
Programski sadraj statistike usmeren je na osposobljavanje uenika za prikupljanje podataka i njihovu obradu
primenom statistikih metoda, razvijanje sposobnosti za statistika istraivanja ekonomskih i drugih pojava i
donoenje ispravnih zakljuaka, iskazanih kroz statistike izvetaje i grafike preglede. Navedeni sadraji pored
osnovnog teorijskog pristupa poseduju i aktivan pristup usmeren ka ovladavanju praktinih vetina statistike obrade
podataka.
Sadraj predmeta statistika je u korelaciji sa sa sadrajima drugih predmeta kao to su srpski jezik, istorija,
matematika, poslovna ekonomija, raunovodstvo, poslovna informatika. Uenike treba animirati da sami potrae vezu
sa drugim predmetima. Povezivanjem sadraja drugih predmeta sa sadrajem statistike steena znanja, stavovi,
vrednosti i vetine u okviru nastave dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva,
posebno onih koji se odnose na unapreivanje kognitivnog, emocionalnog i socijalnog razvoja uenika.
rada na projektima.
PRAVO
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta pravo je razvijanje funkcionalne pravne pismenosti, sticanje znanja, ovladavanje vetinama,
izgradnja vrednosnih stavova koji osposobljavaju uenike da potuju pravnu regulativu u svakodnevnom ivotu,
zainteresuje uenike za dalji profesionalni razvoj u skladu sa sopstvenim potrebama i interesima, da razvijaju svoju
linost i potencijale u odgovornu, slobodnu, kreativnu, komunikativnu, demokratinu, politiki kulturnu i
profesionalno aktivnu linost u ambijentu pravne drave.
razviju elementarnu pravnu pismenost
primenjuju steena znanja u ostvarivanju zatite politike i ekonomske slobode i prava graana;
razviju stavove demokratine, politiki kulturne osobe graanskog drutva;
SADRAJI PROGRAMA
III RAZRED
DRUTVENE NORME (5)
Pojam drutvene norme. Drutvene norme i prirodni zakoni. Odnos norme i stvarnosti. Vrste drutvenih normi. Moral,
obiaji i njihov odnos prema pravu. Pojam prava.
Pravo i drava kao drutvena pojava. Pojam, elementi i funkcije drave. Dravljanstvo. Uloga drave u stvaranju i
primeni prava. Uloga prava u organizovanju i funkcionisanju drave. Dravna organizacija vrste dravnih organa.
Oblici vladavine. Oblici politikog reima. Oblici dravnog ureenja.
O6lici dravne vlasti.
PRAVNA NORMA (3)
Pojam i elementi pravne norme. Vrste pravnih normi.
PRAVNI AKTI (5)
Pojam pravnog akta. Donoenje i oblik pravnog akta. Vrste pravnih akata. Izvori i prava.
Zakonitost, pravosnanost i izvrnost. Organi zatite ustavnosti i zakonitosti.
SUBJEKTI PRAVA, OBLICI PRAVA I PRAVNE INjENICE (7)
Subjekti prava. Zastupnik. Objekti prava. Pravne injenice. Zastarelost.
PRIMENA PRAVA (5)
Primena prava. Pojam i znaaj tumaenja prava. Dokazi i vrste dokaza.
PRAVNA SREDSTVA (3)
alba. Tuba.
PRAVNI SISTEM (2)
Pravne ustanove. Pravne grane i pravne oblasti. Osnovni pojmovi o glavnim granama pravnog sistema Srbije.
Oblici demokratije. Viepartijski sistem. Izbori.
Srbija, njena dravnost i ustavotvorna vlast. Organi Republike Srbije. Oblici autonomije. Lokalna samouprava. Javna
uprava. Dravna uprava. Nedravna uprava (vrenje javnih ovlaenja, subjekti kojima se moe poveriti vrenje
javnih ovlaenja). Javna sluba. Naelo ustavnosti i zakonitosti.
GRAANIN I NjEGOVA PRAVA SRBIJI (7)
Line slobode i prava graana. Politike slobode i prava graana. Ekonomske slobode i prava graana. Ostale slobode
i prava graana. Ustavne dunosti. Zatita ustavom garantovanih prava i sloboda.
GRAANSKO PRAVO (8)
Pojam i predmet graanskog prava. Podela graanskog prava. Stvarno pravo. Pojam i podela stvari. Pojam i vrste
svojine. Sticanje svojine.
GRAANSKO-PRAVNI ODNOS (5)
Pojam i elementi pravnog odnosa. Nastanak menjanja i prestanak pravnog odnosa. Pravni poslovi (pojam, uslovi
punovanosti, predmet i cilj). Vrste pravnih poslova.
IV RAZRED
PRAVNI SUBJEKTI (5)
Preduzea kao pravni subjekti. Pravni poloaj berzi, lanovi berze, uesnici u berzi. Pravni poloaj banaka i drugih
finansijskih organizacija. Pravni poloaj organizacija za osiguranje.
PRAVNI PROMET (4)
Preuzimanje obaveza u pravnom prometu. Zastupanje, punomo i odgovornost za preuzete obaveze. Pravno
regulisanje stranih ulaganja u privredu zemlje.
Pojam i predmet obligacije. Izvori obligacija. Vrste obligacija.
UGOVOR (5)
Pojam ugovora. Sadrina ugovora. Zakljuivanje ugovora. Forma ugovora. Dejstvo ugovora. Odgovornost za
materijalne i pravne nedostatke stvari. Ustupanje ugovora. Rokovi. Docnja. Prestanak ugovora. Nevanost ugovora.
Ugovor o kreditu (kratkoronom i dugoronom).
UPRAVNO PRAVO (10)
Pojam, predmet i znaaj. Javna uprava i dravna uprava. Nedravna uprava (vrenje javnih ovlaenja, subjekti
kojima se moe poveriti vrenje javnih ovlaenja). Javna sluba.
AKTI UPRAVE (PRAVNI I MATERIJALNI) (3)
Podela. Sadrina.
UPRAVNI POSTUPAK (5)
Pojam i vrste. Osnovna naela. Nadlenost. Uesnici. Tok (faze pokretanje, ispitni postupak, donoenje reenja,
administrativno izvrenje).
UTVRIVANjE I NAPLATA JAVNIH PRIHODA (24)
Mesto, metode i organi nadleni za utvrivanje javnih prihoda. Principi u naplati javnih prihoda. Poreski obveznik.
Poreska osnova, poreska stopa i poreske olakice. Poreska prijava (akontaciona i po konanom obraunu).
Utvrivanje javnih prihoda u paualnom iznosu i na paualnom odnosu. Utvrivanje (obraun) javnih prihoda od
strane poreskog obveznika. Reenje o utvrivanju javnih prihoda. Uee uesnika u postupku. Pravo na albu i
postupak po albi. Obnova postupka. Nain i rokovi uplate. Naplata javnih prihoda (koji se utvruju reenjem
nadlenog organa ili koje utvruje obraunava poreski obveznik). Sankcije za neblagovremeno i netano utvrivanje
javnih prihoda. Prinudna naplata javnih prihoda (odreivanje i predmet prinudne naplate). Javna prodaja i naplata
duga putem zabrane na novana sredstva potraivanja. Otpisivanje obaveza plaanja javnih prihoda. Jemstvo.
Povraaj poreza. Zastarelost. Kamata i druge sankcije zbog neblagovremenog plaanja poreza.
Programski sadraji prava dati su u vidu nastavnih celina tema. Za nastavne celine dat je okvirni broj asova, koji
nastavniku treba da sugeriu obim, dubinu i nain realizacije svake celine. Taj fond asova ima orijentacioni karakter i
treba ga usklaivati sa konkretnom situacijom u razredu i odreenom nastavnom celinom.
Programski sadraj predmeta pravo usmeren je na osposobljavanje uenika za potovanje pravne regulative i ukazuje
na znaaj pravne drave. Programski sadraj tretira i mogunosti uea graana u politikom procesu, kao i naina
ostvarivanja zatite njihovih prava i sloboda. Analiza oblika demokratije i izbora ukazuje na ulogu graanina u
vrenju dravne vlasti. Program istie znaaj ustavnosti kao istorijskog i civilizacijskog dostignua u razvoju
demokratije i ustavnog ureenja Srbije.
Sadraj predmeta pravo je u korelaciji sa sa sadrajima drugih predmeta kao to su srpski jezik, istorija, ali je i u
visokom stepenu u funkciji ekonomske grupe predmeta. Uenike treba animirati da sami potrae vezu sa drugim
predmetima. Povezivanjem sadraja drugih predmeta sa sadrajem prava steena znanja, stavovi, vrednosti i vetine u
okviru nastave dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva, posebno onih koji se
odnose na unapreivanje kognitivnog, emocionalnog i socijalnog razvoja uenika.
uenike na samostalnost u organizaciji i realizaciji aktivnosti, kao i izradi projekata. Program prava je koncipiran tako
da u njegovoj realizaciji omoguava nastavnicima i uenicima veliku kreativnu slobodu, to zavisi od mogunosti, ali
izbor nastavnih metoda u realizaciji sadraja programa zavisi, pre svega, od cilja i zadatka nastavnog asa,
sposobnosti uenika, raspoloivih nastavnih sredstava i uila. U okviru svake programske celine, uenike treba
rada na projektima.
OSNOVI FINANSIJA
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta osnovi finansija je sticanje znanja o osnovnim karakteristikama novca i monetarnog sistema,
formiranje stavova i ovladavanje vetinama koje doprinese razvoju ekonomskog naina razmiljanja i ispravnog
odnosa prema novcu, kao i podrka sticanju kompetencija znaajnih za svakodnevni ivot i dalji profesionalni razvoj.
Zadaci nastave predmeta osnovi finansija su da uenici:
razumeju sutinu monetarnih finansija odnosno monetarne ekonomije, formiraju zdrav odnos prema novcu i
primenjuju ga u svakodnevnom ivotu;
finansijska pitanja;
relevatnih za novano kretanje;
u radu.
SADRAJI PROGRAMA
II RAZRED
UVOD (10)
Finansije kao predmet i kao nauna disciplina. Pojam i uloga finansija. Predmet izuavanja finansija. Podela finansija:
javne finansije, monetarno-kreditne finansije, bankarstvo, poslovne finansije, osiguranje i meunarodne finansije.
NOVAC (25)
Nastanak i razvoj novca. Pojam i funkcije novca. Vrste novca (metalni novac, papirni novac, kreditni novac), vrednost
novca, novana ravnotea, inflacija (pojam i sutina), uzroci inflacije, posledice inflacije, antiinflacione mere, vrste
inflacije, deflacija (pojam i sutina), devalvacija i revalvacija, novani sistem, novana masa, kreiranje novane mase,
optimalna novana masa, povezanost centralnih i poslovnih banaka u regulisanju novanih tokova.
RASPODELA NACIONALNOG DOHOTKA (15)
Drutveni proizvod. Nacionalni dohodak. Raspodela nacionalnog dohotka. Deo dohotka za dravne potrebe. Deo
dohotka za zajednike potrebe. Deo dohotka za akumulaciju. Deo dohotka za linu potronju.
JAVNE FINANSIJE (20)
Pojam budeta. Potrebe koje se finansiraju iz budeta. Budetski prihodi. Budetski rashodi. Budetska ravnotea.
Budetski deficit. Budetski sistem Jugoslavije. Pojam fondova. Vrste fondova. Potrebe koje se finansiraju iz fondova.
Prihodi fondova.
POSLOVNE FINANSIJE (10)
Mesto i uloga finansijske policije u preduzeu. Pojam i znaaj finansijskog menadmenta. Finansiranje, planiranje i
praenje novanih tokova. Analiza izvora sredstava. Vrste poslovnih sredstava. Slobodna sredstava. Angaovana
sredstva. Pozajmljena sredstva. Finansiranje akumulacija.
BANKARSTVO (10)
Pojam i vrste banaka. Uloga banaka u savremenom privreivanju. Bankarski poslovi i njihova podela. Uloga banaka u
organizaciji platnog prometa. Informacioni sistemi u bankama.
OSIGURANjE (5)
Pojam, sutina i znaaj osiguranja. Vidovi osiguranja. Finansiranje osiguranja.
MEUNARODNE FINANSIJE (10)
Pojam i ciljevi meunarodnih finansija. Znaaj meunarodnog finansiranja za Srbiju, Valute i devize. Devizni kurs.
Meunarodno kretanje kapitala. Zajednika ulaganja. Meunarodne finansijske organizacije. Evropsko trite
kapitala.
Sadraj predmeta usmeren je na sticanje potrebnih znanja iz oblasti monetarne ekonomije, gde je akcenat stavljen na
sticanje znanja o novcu, novanim tokovima, novanoj ravnotei i raspodeli novanih sredstava.
Sadraj predmeta je u korelaciji sa sa sadrajima drugih predmeta kao to su srpski jezik, istorija, matematika, osnovi
ekonomije, poslovna ekonomija, raunovodstvo, a naroito sa predmetima poslovne finansije, javne finansije,
finansijsko poslovanje. Uenike treba animirati da sami potrae vezu sa drugim predmetima. Povezivanjem sadraja
drugih predmeta sa sadrajem osnova finansija steena znanja, stavovi, vrednosti i vetine u okviru nastave dobijaju
iri smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva, posebno onih koji se odnose na
unapreivanje kognitivnog, emocionalnog i socijalnog razvoja uenika.
rada na projektima.
POSLOVNE FINANSIJE
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta poslovne finansije je sticanje znanja, formiranje stavova i ovladavanje vetinama koje
doprinese razvoju ekonomskog naina razmiljanja u svetu finansija, ispravnog odnosa prema novcu, kao i podrka
sticanju kompetencija znaajnih za svakodnevni ivot i dalji profesionalni razvoj.
Zadaci nastave predmeta poslovne finansije su da uenici:
razumeju sutinu finansija i formiraju zdrav odnos prema novcu i primenjuju ga u svakodnevnom ivotu;
finansijska pitanja;
relevatnih za finansijska pitanja;
u radu.
SADRAJI PROGRAMA
III RAZRED
UVOD (10)
Pojam poslovnih finansija. Funkcija poslovnih finansija. Finansijsko poslovanje preduzea. Finansijska situacija
preduzea. Finansijska politika preduzea.
ORGANIZACIJA OBAVLJANjA FINANSIJSKIH POSLOVA (20)
Finansijski poslovi u preduzeu. Finansijski poslovi sa bankama (poslovni odnosi izmeu banaka i njihovih
komitenata). Deponovanje sredstava. Bankarske usluge.
Podela finansijskih i raunovodstvenih poslova. Pravno regulisanje finansijskih poslova.
POSLOVI FINANSIJSKE FUNKCIJE (20)
Poslovi obezbeenja sredstava. Poslovi platnog prometa. Poslovi planiranja. Poslovi analize. Poslovi kontrole. Poslovi
informisanja i upravljanja. Kreditni poslovi. Finansijski aranmani. Blagajniko poslovanje. Poslovi finansijskih
transakcija.
Finansijska funkcija u preduzeu, drutvenim delatnostima i dravnim organima.
Modeli organizacije finansijske funkcije (finansijski sektor, finansijska operativa, finansijska sluba).
PRINCIPI FINANSIRANjA (20)
Pojam finansiranja. Oblici finansiranja. Princip i pravila finansiranja. Princip rentabilnosti. Princip sigurnosti. Princip
nezavisnosti. Princip likvidnosti. Princip zatite od prezaduenosti. Princip ekonominosti. Pravila finansiranja.
IV RAZRED
FINANSIJSKO POSLOVANjE PREDUZEA U UNUTRANjEM PROMETU (10)
Organizacija plaanja u zemlji (organizacija i organi unutranjeg platnog prometa). Izvrenje plaanja. Instrumenti
plaanja.
Hartije od vrednosti. Akcijski kapital (akcija, akcionari, akcionarsko drutvo). Prihod od akcija (dividenda,
akumulirani dobitak. vrednost akcija, cena kapitala od emisija obinih akcija). Obveznice (vrste i karakteristike
obveznica). Kratkorone hartije od vrednosti (blagajniki zapisi, bankarski akcept, depozitni certifikat, komercijalni
zapis, trasirana menica, dravne obveznice).
FINANSIJSKO POSLOVANjE PREDUZEA SA INOSTRANSTVOM (10)
Finansijski odnosi sa inostranstvom i osnov zasnivanja tih odnosa. Platni promet sa inostranstvom (pojam
organizacije i vrenje). Pojam deviznog sistema i deviznog poslovanja. Uloga banaka u deviznom poslovanju.
Sredstva meunarodnog plaanja. Instrumenti platnog prometa sa inostranstvom. Nain meunarodnih plaanja.
Izvrenje meunarodnih plaanja. Devizna kontrola.
FINANSIJSKA KONTROLA (5)
Vrste kontrole. Interna kontrola. Uloga raunovodstva u kontroli finansija. Spoljna kontrola.
FINANSIJSKO PLANIRANjE (10)
Osnovni elementi finansijskog planiranja. Izvori sredstava. Ulaganje raspoloivih sredstava. Planirani bilans uspeha.
Plan prihoda od prodaje. Plan proizvodnje. Planiranje zaliha. Planiranje rashoda. Planiranje dugoronih ulaganja.
Planiranje novanih tokova.
UPRAVLJANjE NOVANIM SREDSTVIMA (gotovinskim) (5)
Obrt novanih sredstava. Minimalni nivo gotovine. Upravljanje gotovinom. Naplata potraivanja od kupaca.
UPRAVLJANjE POTRAIVANjIMA (5)
Kreditna politika preduzea. Kreditni uslovi. Analiza kredita.
UPRAVLJANjE ZALIHAMA (5)
Vrste zaliha. Zalihe sirovina i materijala. Zalihe nedovrene proizvodnje. Zalihe gotovih proizvoda. Trokovi zaliha.
POKAZATELJI FINANSIJSKE ANALIZE (14)
Koeficijent obrta dobavljaa. Koeficijent obrta kupaca. Koeficijent obrta zaliha. Koeficijent obrta obrtnih sredstava.
Stopa prinosa uloenih sredstava. Cena kapitala.
Programski sadraji predmeta poslovne finansije dati su u vidu nastavnih celina tema. Za nastavne celine dat je
Sadraj predmeta poslovne finansije usmeren je na sticanje potrebnih znanja iz oblasti finansija, gde je akcenat
stavljen na sticanje znanja o principima i pravilima finansiranja i planiranju finansija, kao i raspolaganju novanim
sredstvima.
Sadraj predmeta poslovne finansije je u korelaciji sa sa sadrajima drugih predmeta kao to su srpski jezik, istorija,
matematika, osnovi ekonomije, poslovna ekonomija, raunovodstvo, a naroito sa predmetima osnovi finansija, javne
finansije, finansijsko poslovanje, bankarsko poslovanje. Uenike treba animirati da sami potrae vezu sa drugim
predmetima. Povezivanjem sadraja drugih predmeta sa sadrajem predmeta poslovne finansije steena znanja,
stavovi, vrednosti i vetine u okviru nastave dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i
uenika.
rada na projektima.
JAVNE FINANSIJE
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta javne finansije je sticanje znanja, ovladavanje vetinama, formiranje stavova i sistema
vrednosti koje doprinese razvoju realnog odnosa prema novcu i formiranju budeta, kao i podrka sticanju
Zadaci nastave predmeta javne finansije su da uenici:
razumeju sutinu budeta i formiraju zdrav odnos prema novcu i primenjuju ga u svakodnevnom ivotu;
sopstveni budet;
relevatnih za budetska pitanja;
u radu.
SADRAJI PROGRAMA
III RAZRED
UVOD (10)
Pojam javnih finansija. Pojam javnog sektora. Pojam fiskalne politike. Funkcija javnih finansija (stabilizaciona i
razvojna). Sistem i politika javnog finansiranja. Javne potrebe.
JAVNI RASHODI (30)
Pojam i sutina javnih rashoda. Naela javnih rashoda. Klasifikacija javnih rashoda. Redovni i vanredni rashodi.
Produktivni i neproduktivni rashodi. Rentabilni i nerentabilni rashodi. Podela rashoda po obliku i subjektu
finansiranja. Funkcionalni investicioni i transferni rashodi. Obim javnih rashoda. Ekonomske funkcije javnih rashoda.
Funkcija distribucija nacionalnog dohotka. Funkcija alokacije. Funkcija stabilizacije privrednog rasta. Osnovni oblici
dravne intervencije preko javnih rashoda. Javni rashodi preko dravnih preduzea. Transferi preko javnih rashoda.
JAVNI PRIHODI (30)
Priroda i sutina javnih prihoda. Klasifikacija javnih prihoda. Pojam i karakteristike poreza. Elementi oporezivanja.
Ciljevi oporezivanja. Dejstvo oporezivanja. Prevaljivanje poreza. Transformacija poreza. Makroekonomska dejstva
oporezivanja. Poreska naela. Poreski sistem. Poreski sistem Srbije.
IV RAZRED
POREZI (10)
Vrste poreza. Porez na dohodak korporacija. Porezi graana. Porez iz dohotka radnika. Porez od poljoprivrede. Porez
iz dohotka samostalnog vrenja profesionalnih delatnosti. Porez na dohodak od autorskih prava. Porez na prihod od
imovine. Porez na naslee i poklone. Porez na prihod od igara na sreu. Porez na ukupan prihod graana. Porez na
promet. Akcize. Porez na promet usluga.
TAKSE (5)
Pojam i sutina takse. Principi i utvrivanje visine takse. Podela takse. Sistem takse u Srbiji (republike, lokalne).
NAKNADE (5)
Pojam naknade. Funkcija naknade. Naknada za puteve. Naknada za korienje voda. Naknada za korienje
mineralnih sirovina. Naknada za korienje zemljita. Naknada za korienje komunalnih dobara opteg interesa.
DOPRINOSI (10)
Pojam i funkcija doprinosa. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Doprinos za penziono invalidsko osiguranje.
Doprinos za zdravstveno osiguranje.
JAVNI ZAJMOVI (4)
Pojam i karakteristike javnih zajmova. Klasifikacija javnih zajmova. Razlozi za zakljuivanje javnih zajmova. Emisija
i amortizacija javnih zajmova. Nova emisija novca kao izvor javnih prihoda.
BUDET (20)
Pojam i sutina budeta. Budetska naela. Budetska ravnotea. Budetska rezerva. Budetski postupak. Budetski
sistem Srbije. Struktura budeta. Zavrni raun budeta. Kontrola izvrenja budeta.
FINANSIRANjE DRUTVENIH POTREBA (5)
Pojam fondova. Vrste fondova. Potrebe koje se finansiraju iz fondova. Prihodi fondova.
FINANSIJSKA SREDSTVA PROIZVODNIH ORGANIZACIJA (5)
Slobodna sredstva. Angaovana finansijska sredstva. Pozajmljena sredstva. Finansiranje akumulacije.
Programski sadraji predmeta javne finansije dati su u vidu nastavnih celina tema. Za nastavne celine dat je okvirni
Sadraj predmeta javne finansije usmeren je na sticanje potrebnih znanja iz oblasti javnih finansija, odnosno
budetiranja, gde je akcenat stavljen na sticanje znanja o izvorima budeta kroz poreze, njihovom planiranju, kao i
rashodima drave.
Sadraj predmeta javne finansije je u korelaciji sa sa sadrajima drugih predmeta kao to su srpski jezik, istorija,
matematika, osnovi ekonomije, poslovna ekonomija, raunovodstvo, a naroito sa predmetima osnovi finansija,
poslovne finansije, finansijsko poslovanje, bankarsko poslovanje. Uenike treba animirati da sami potrae vezu sa
drugim predmetima. Povezivanjem sadraja drugih predmeta sa sadrajem predmeta javne finansije steena znanja,
stavovi, vrednosti i vetine u okviru nastave dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i
uenika.
rada na projektima.
FINANSIJSKO POSLOVANjE
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta finansijsko poslovanje je sticanje znanja i osposobljavanje uenika za tehniku obavljanja
finansijskih poslova, formiranje stavova koji doprinese razvoju ispravnog odnosa prema novcu, kao i podrka sticanju
formiraju zdrav odnos prema novcu i primenjuju ga u svakodnevnom ivotu;
primenjuju steena znanja i vetine pri korienju instrumenata plaanja u svakodnevnom ivotu;
unaprede sposobnosti za prikupljanje, analizu, primenu i prenoenje informacija relevatnih za finansijsko
poslovanje;
u radu.
SADRAJI PROGRAMA
II RAZRED
(1 + 1 as nedeljno, 36 + 36 asova godinje)
UVOD (5)
Pojam platnog prometa. Vrste platnog prometa. Nosioci platnog prometa. Uesnici platnog prometa. Rauni u
platnom prometu.
INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA (20+20)
Vrste instrumenata platnog prometa. Instrumenti platnog prometa za gotovinsko plaanje; opta uplatnica, posebna
uplatnica, gotovinski blagajniki ek, uplatnica za gotovinsku isplatu, uplatnica za doznake iz inostranstva.
Instrumenti platnog prometa bezgotovinskog plaanja; opti nalog za prenos, nalog za obraun, nalog za naplatu,
nalog za prenos sa rauna akreditiva, akceptni nalog, zbirni nalog za prenos, izvetaj o zaduenju odobrenju,
zbirni izvetaj o odobrenju, interni nalog za prenos, ostali instrumenti.
Instrumenti obezbeenja plaanja; ek (pojam i vrste), karakteristike eka, podnoenje eka na isplatu, opozivanje
eka, indosiranje eka, upotreba eka u unutranjem platnom prometu, akreditiv, korienje otvorenog akreditiva,
akceptni nalog, cirkularno kreditno pismo, kreditno pismo, menica (karakteristike, elementi, vrste menica), prenos
meninih prava, akceptiranje menice, plaanje menine obaveze, menini platni nalog, zastarelost menice, ostali
instrumenti.
PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM (10+10)
Nosioci i uesnici platnog prometa. Instrumenti platnog prometa. Meunarodni dokumentarni akreditiv (pojam i
vrste). Meunarodne doznake. Meunarodni ek. Meunarodna menica. Meunarodno kreditno pismo. Meunarodna
bankarska garancija.
Programski sadraj predmeta usmeren je na osposobljavanje uenika za primenu tehnika obavljanja finansijskih
poslova. Navedeni sadraji pored osnovnog teorijskog pristupa poseduju i aktivan pristup usmeren ka ovladavanju
praktinih vetina korienja instrumenata platnog prometa.
Sadraj predmeta je u korelaciji sa sa sadrajima drugih predmeta a naroitu vezu ima sa raunovodstvom. Uenike
treba animirati da sami potrae vezu sa drugim predmetima. Povezivanjem sadraja drugih predmeta sa sadrajem
predmeta steena znanja, stavovi, vrednosti i vetine u okviru nastave dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju
Nastavnik, uz primenu metoda aktivno orijentisane nastave, kod uenika razvija zainteresovanost za predmetne
sadraje i usmerava uenike na samostalnost u organizaciji i realizaciji aktivnosti. Program predmeta je koncipiran
tako da nastavnicima omoguava veliku kreativnu slobodu u izboru metoda aktivne nastave, jer se u realizaciji koriste
originalni instrumenti platnog prometa. Izbor nastavnih metoda u realizaciji sadraja programa zavisi, pre svega, od
cilja i zadatka nastavnog asa, sposobnosti uenika, raspoloivih nastavnih sredstava i uila. U okviru svake
predstavljanja, uea u debati i diskusiji, domaih zadataka, uea u razliim oblicima grupnog rada.
Postignue uenika iz praktinog rada i vebi, ocenjuje se na osnovu primene uenikovog znanja, samostalnosti,
pokazanih vetina u korienju instrumenata platnog prometa i drugih originalnih dokumenata u izvoenju zadatka.
DEVIZNO I CARINSKO POSLOVANjE
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta devizno i carinsko poslovanje je sticanje znanja, ovladavanje vetinama, formiranje stavova i
sistema vrednosti koje doprinose unapreivanju realnog pogleda na meunarodnu povezanost, slobodno kretanje robe,
kapitala, ljudi i usluga, kao i podrka sticanju kompetencija znaajnih za svakodnevni ivot i dalji profesionalni
razvoj.
osposobljavanje uenika da efikasno i racionalno koriste steena ekonomska znanja i vetine, adekvatno i
odgovorno u linom, profesionalnom i drutvenom ivotu;
razumeju neminovnost meunarodne povezanosti i znaaj slobodnog kretanja robe, kapitala, ljudi i usluga za
ekonomski napredak drave;
formiraju zdrav odnos prema novcu i primenjuju ga u svakodnevnom ivotu;
primenjuju steena ekonomsko-proceduralna znanja i pri donoenju odluka i reavanju problema iz svakodnevnog
ivota;
u radu
razviju socijalno kompetentnu linost, posebno u odnosu na razvoj drutveno-ekonomskih odnosa i saradnje
pojedinih zemalja sveta i nae zemlje
razviju stavove i vrednosti znaajne za razvoj humane, harmonine i interkulturno usmerene linosti, sposobne da se
snalazi u sloenim drutveno-ekonomskim uslovima i da doprinese razvoju demokratski ureenog drutva zasnovanog
na potovanju ljudskih prava, toleranciji, solidarnosti, uvaavanju razliitosti i rodne ravnopravnosti.
SADRAJI PROGRAMA
IV RAZRED
UVOD (6)
Valute i devize. Valutni paritet. Devizni kurs. Vrste deviznih kurseva. Devizno trite.
MEUNARODNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE (10)
Meunarodni monetarni fond. Svetska banka. Evropska banka za obnovu i razvoj. Meunarodno udruenje za razvoj.
Meunarodna finansijska korporacija i druge finansijske organizacije.
BILANSI PLAANjA SA INOSTRANSTVOM (5)
Trgovinski i platni bilans. Devizni bilans. Devizna rezerva.
DEVIZNO POSLOVANjE (15)
Prava i obaveza uesnika u deviznom poslovanju. Devizna sredstva privrednih organizacija. Instrumenti i poslovi sa
deviznim sredstvima privrede. Devizna sredstva graana. Poslovi banaka sa deviznim sredstvima. Raspolaganje
devizama. Promet robe i usluga sa inostranstvom. Izvoenje investicionih radova u inostranstvu. Obavljanje
privrednih delatnosti u inostranstvu. Ulaganje sredstava stranih lica u domau privredu. Devizna kontrola.
CARINSKI SISTEM I CARINSKA POLITIKA (30)
Osnovni carinski instituti. Carine (pojam, vrste i uloga). Carinsko podruje. Carinska linija. Carinski obveznik.
Carinska osnovica. Carinska stopa. Carinska tarifa. Carinska politika. Instrumenti carinske i vancarinske zatite.
CARINSKI POSLOVI (30)
Carinski postupak i carinski poslovi. Smetaj carinske robe. Carinski postupak i poslovi sa robama u razliitim
vrstama prevoza.
Poslovi carinjenja uvezene robe. Carinjenje izvezene robe. Carinjenje privremeno uveene i izveene robe. Carinski
upravni postupak. Carinski prekrajni postupak.
Programski sadraji predmeta devizno i carinsko poslovanje dati su u vidu nastavnih celina tema. Za nastavne celine
dat je okvirni broj asova, koji nastavniku treba da sugeriu obim, dubinu i nain realizacije svake celine. Taj fond
asova ima orijentacioni karakter i treba ga usklaivati sa konkretnom situacijom u razredu i odreenom nastavnom
celinom.
Programski sadraj predmeta usmeren je na osposobljavanje uenika za sagledavanje uticaja deviznog kursa na efekte
spoljnotrgovinskog prometa, pitanje platnog bilansa i zaduenosti prema inostranstvu kao kljunog ekonomskog
problema zemlje, odnos prema meunarodnim monetarnim institucijama. Navedeni sadraji pored osnovnog
teorijskog pristupa poseduju i aktivan pristup usmeren ka ovladavanju praktinih vetina sprovoenja carinskog
postupka, gde je carina osnovni zatitni i fiskalni instrument.
Sadraj predmeta je u korelaciji sa sa sadrajima drugih predmeta a naroitu vezu ima sa raunovodstvom. Uenike
treba animirati da sami potrae vezu sa drugim predmetima. Povezivanjem sadraja drugih predmeta sa sadrajem
predmeta steena znanja, stavovi, vrednosti i vetine u okviru nastave dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju
Nastavnik, uz primenu metoda aktivno orijentisane nastave, kod uenika razvija zainteresovanost za predmetne
sadraje i usmerava uenike na samostalnost u organizaciji i realizaciji aktivnosti. Program predmeta je koncipiran
tako da nastavnicima omoguava veliku kreativnu slobodu u izboru metoda aktivne nastave, jer se u realizaciji koriste
originalni instrumenti platnog prometa. Izbor nastavnih metoda u realizaciji sadraja programa zavisi, pre svega, od
cilja i zadatka nastavnog asa, sposobnosti uenika, raspoloivih nastavnih sredstava i uila. U okviru svake
predstavljanja, uea u debati i diskusiji, domaih zadataka, uea u razliim oblicima grupnog rada.
Postignue uenika iz praktinog rada i vebi, ocenjuje se na osnovu primene uenikovog znanja, samostalnosti,
pokazanih vetina u korienju instrumenata platnog prometa i drugih originalnih dokumenata u izvoenju zadatka.
BANKARSKO POSLOVANjE
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta bankarsko poslovanje je sticanje znanja o osnovnim karakteristikama bankarskog sistema,
sticanju kompetencija znaajnih za svakodnevni ivot i dalji profesionalni razvoj.
razumeju sutinu bankarstva i potrebe kreditiranja, formiraju zdrav odnos prema novcu i primenjuju ga u
svakodnevnom ivotu;
kreditna pitanja;
relevatnih za bankarsko poslovanje;
u radu.
SADRAJI PROGRAMA
III RAZRED
UVOD (5)
Pojam i vrste banaka. Bankarski sistem. Uloga bankarskog sistema u privrednom sistemu.
BANKE (30)
Centralna banka (pojam, uloga i organizacija). Zadaci centralne banke. Prihodi i rashodi centralne banke.
Poslovne banke: osnivanje, organizacija i funkcije banaka. Meubankarski odnosi. Banke i privredne organizacije.
Banke i drutvene delatnosti. Banke i dravni organi.
Osnivanje banaka. Organizacija poslovanja banaka. Sredstva banaka (kreditna i finansijska sredstva). Izvori sredstava
banaka (dugoroni, kratkoroni). Fondovi banaka. Upravljanje sredstvima banaka. Prestanak rada banaka.
BANKARSKI POSLOVI (30)
Vrste bankarskih poslova.
Pasivni bankarski poslovi. Depozitni poslovi i njihove vrste. tedni ulozi i druga sredstva stanovnitva. Hartije od
vrednosti. Krediti kod Centralne banke i drugih banaka.
Aktivni bankarski poslovi (vrste i podela). Eskontni krediti. Avalni krediti. Lombardni krediti. Investicioni krediti.
Hipotekarni krediti. Krediti po tekuim raunima. Kratkoroni krediti za obrtna sredstava. Neutralni bankarski poslovi
(pojam i vrste). Depo poslovi. Garancijski poslovi. Menjaki poslovi. Promet hartijama od vrednosti. Poslovi platnog
prometa.
IV RAZRED
(2 asa nedeljno, 66 asova godinje, 30 asa u bloku)
TEHNIKA BANKARSKOG POSLOVANjA (15)
Krediti (pojam i vrste). Uslovi za dobijanje kredita. Postupak i tehnika odobravanja kratkoronih kredita. Vraanje
kratkoronih kredita. Postupak i tehnika odobravanja dugoronih (investicionih) kredita. Potroaki krediti.
Instrumenti kratkoronog, dugoronog i potroakog kreditiranja.
Poslovi banaka sa stanovnitvom. Poslovi tednje. Poslovi po tekuim iro i drugim raunima graana.
POSLOVI BANAKA SA INOSTRANSTVOM (15)
Kreditni poslovi za inostranim bankama i organizacijama. Poslovi platnog prometa ovlaenih banaka sa
inostranstvom. Instrumenti plaanja u meunarodnom platnom prometu (bankarska doznaka, dokumentarni akreditiv,
dokumentarna inkaso naplata). Sistem meunarodnog plaanja.
PRINCIPI POSLOVANjA BANAKA (5)
Princip likvidnosti. Princip sigurnosti. Princip rentabilnosti. Princip ekonominosti. Princip racionalnosti. Princip
javnosti.
BANKARSKI MENADMENT (5)
Planiranje, upravljanje, organizacija i kontrola u bankama.
FINANSIJSKI INFORMACIONI SISTEM (4)
HARTIJE OD VREDNOSTI (10)
Pojam hartije od vrednosti. Vrste hartije od vrednosti: akcije, obveznice, blagajniki zapis, zalonica, konosman,
sertifikat, poslovanje hartijama od vrednosti.
FINANSIJSKO TRITE (10)
Pojam i vrste finansijskog trita. Organizacija trita. Novano trite. Trite kratkoronih hartija od vrednosti.
Devizno trite. Trite kapitala berze. Vrste berzanskih poslova.
NASTAVA U BLOKU (30)
tehnika poslovanja,
poslovi banaka sa inostranstvom,
principi poslovanja,
hartije od vrednosti.
Programski sadraji predmeta bankarsko poslovanje dati su u vidu nastavnih celina tema. Za nastavne celine dat je
Sadraj predmeta bankarsko poslovanje usmeren je na sticanje potrebnih znanja iz oblasti bankarskog sistema i
bankarskog poslovanja, kreditiranja, i bankarskog menadmenta.
Sadraj predmeta je u korelaciji sa sa sadrajima drugih predmeta kao to su srpski jezik, istorija, matematika, osnovi
ekonomije, poslovna ekonomija, raunovodstvo. Uenike treba animirati da sami potrae vezu sa drugim predmetima.
Povezivanjem sadraja drugih predmeta sa sadrajem predmeta steena znanja, stavovi, vrednosti i vetine u okviru
nastave dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva.
rada na projektima.
OSIGURANjE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta osiguranje je sticanje znanja, ovladavanje vetinama i formiranje vrednosnih stavova koji
doprinose razvoju pismenosti neophodne za razumevanje potrebe zatite imovine i lica u savremenom drutvu, kao i
osposobljavanje uenika da efikasno i racionalno koriste sve vidove osiguranja u svakodnevnom ivotu, na nain koji
je koristan za njihovu sadanjost i budunost.
Zadaci nastave predmeta osiguranje su da uenici:
razviju elementarnu pismenost neophodnu za razumevanje potrebe osiguranja ivota i imovine u savremenom
drutvu;
primenjuju steena znanja i vetine pri donoenju odluka i reavanju problema u ostvarivanju prava zatite zdravlja,
imovine i lica u svakodnevnom ivotu;
relevatnih za osiguranje ivota i imovine oveka;
svakodnevnom ivotu;
SADRAJI PROGRAMA
IV RAZRED
UVOD (15)
Pojam osiguranja. Elementi osiguranja (rizik, premija, osigurani sluaj). Cilj i zadaci osiguranja. Izvori prava
osiguranja. Lica u pravu osiguranja. Dokumenta osiguranja. Vrste osiguranja.
OSIGURANjE IMOVINE (20)
Opta pravila osiguranja. Naknada iz osiguranja. Elementi za odreivanje naknade tete. Procenjivanje i isplata
naknade iz osiguranja. Oblik naknade. Vrednost osiguranja stvari i suma osiguranja. Dvostruko i viestruko
osiguranje. Osiguranje od odgovornosti.
OSIGURANjE LICA (15)
Osiguranje ivota. Pojam, uloga i podela osiguranja. Rizici osiguranja. Osiguranje u korist treeg lica. Osiguranje od
posledice nesrenog sluaja. Utvrivanje vrednosti osiguranja.
SOCIJALNO OSIGURANjE (10)
Pojam i vrste socijalnog osiguranja. Naela socijalnog osiguranja. Osiguranici i osigurani sluaj.
Zdravstveno osiguranje. Prava iz zdravstvenog osiguranja. Finansiranje zdravstvenog osiguranja. Poslovanje fonda za
zdravstveno osiguranje radnika. Nain plaanja doprinosa. Finansiranje zdravstvenog osiguranja zemljoradnika.
Penziono i invalidsko osiguranje. Prava iz penzionog i invalidskog osiguranja. Materijalno obezbeivanje naknada po
osnovu penziono-invalidskog osiguranja. Dodaci.
REOSIGURANjE (4)
Pojam i vrste reosiguranja. Zakljuivanje i dejstvo ugovora o reosiguranju. Utvrivanje vrednosti reosiguranja.
Sadraj predmeta usmeren je na sticanje potrebnih znanja iz oblasti osiguranja, odnosno njegovoj sutini u
ekonomskom smislu koja se ogleda u uvanju odnosno zatiti imovine i lica.
Sadraj predmeta je u korelaciji sa sa sadrajima drugih predmeta kao to su srpski jezik, istorija, poslovna
ekonomija, raunovodstvo, a naroito matematika. Uenike treba animirati da sami potrae vezu sa drugim
predmetima. Povezivanjem sadraja drugih predmeta sa sadrajem predmeta steena znanja, stavovi, vrednosti i
vetine u okviru nastave dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva.
rada na projektima.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave ekonomske geografije je da uenici razviju prostornu, optu naunu i jeziku pismenost, da razviju
sposobnosti, vetine i stavove korisne u svakodnevnom ivotu, da razviju motivaciju za uenje i interesovanja za
geografiju kao nauku koja e im omoguiti razumevanje osnovnih fiziko-geografskih odlika nae zemlje i
razviju sposobnosti za nauno posmatranje, klasifikaciju, sistematizaciju, zakljuivanje i uoptavanje;
relevatnih za razumevanje razliitih ekonomsko-geografskih tema i problema;
razviju socijalno kompetentnu linost, posebno u odnosu na prostornu dimenziju svakodnevnog ivota i rada, na
razvoj drutveno-ekonomskih odnosa i saradnje pojedinih zemalja sveta i nae zemlje;
Da se razvijaju odnosi i vrednosti prema:
sredini koja okruuje uenika i prema raznolikostima prirodnih i ljudskih karakteristika u svetu i u naoj zemlji;
znaaju prirodnih lepota, prirodnih uslova i faktora koji utiu na ljudske delatnosti u svetu i Srbiji;
brizi za kvalitet, planiranje i zatitu ivotne sredine i ljudskog habitata na domaim i svetskim prostorima;
razumevanju vanosti odnosa i vrednosti geografskih elemenata i faktora u procesu odluivanja;
korienja geografskih znanja i umenja adekvatno i odgovorno u linom, profesionalnom i drutvenom ivotu;
razumevanju za reenja lokalnih, regionalnih, nacionalnih i svetskih problema ekonomskog, politikog i drugog
znaaja;
mogunostima da donose odluke bez negativnog efekta na ivotnu sredinu, kao da razvijaju etiku njene zatite koja
e ih rukovoditi u njihovim radnim i ivotnim aktivnostima.
SADRAJI PROGRAMA
II RAZRED
1. UVOD U EKONOMSKU GEOGRAFIJU SVETA I SRBIJE (3)
u Jugoslaviji.
saobraajno-geografske politike komponente.
2. EKONOMSKO-GEOGRAFSKA VALORIZACIJA PRIRODNIH POTENCIJALA SVETA I SRBIJE (10)
drutva.
Oblici i elementi reljefa. Visinska struktura reljefa. Reljef i ljudske delatnosti.
Klimatski elementi i faktori. Tipovi klime. Znaaj klime za ivot ljudi.
Oblici pojavljivanja i nain korienja. Svetski okean. Kopnene vode. Korienje voda.
Tipovi zemljita. Korienje i zatita zemljita. Najvaniji biogeografski faktori. Teritorijalni razvoj biljnog i
ivotinjskog sveta.
geografskom kompleksu.
Osnovni uslovi i principi rejoniranja. Osnovne fiziko-geografske odlike rejona u Srbiji
3. DRUTVENO-GEOGRAFSKI FAKTORI PRIVREIVANjA (10)
ustrojstvo Srbije.
Prirodni prirataj i biodinamiki tipovi. Migracioni proces i pravci. Odlike gustine stanovnitva sveta i Srbije.
Bioloke, socio-ekonomske, etnike i kulturoloke.
Tipovi naselja i njihova funkcionalna hijerarhija. Pojam, uzorci i posledice urbanizacije.
Produkcioni i svojinski odnosi. Uloga drave. Uticaj politikih faktora.
Nauka bitan pokreta drutveno-ekonomskog razvoja.
Neravnomerni razvoj i primena nauke u svetu.
4. EKONOMSKO-GEOGRAFSKO DEFINISANjE PRIVREDE I FAZE RAZVOJA PRIVREDE U SRBIJI (6)
(vertikalni) pristup
Principi rejonizacije. Glavni tipovi rejona
5. POLJOPRIVREDA U SVETU I SRBIJI (9)
Uslovi za razvoj i tipovi poljoprivrede.
Biljna proizvodnja u suptropskom i tropskom pojasu.
Stoarstvo i ribolov u svetu.
Biljna proizvodnja Srbije.
Stoarstvo i ribolov Srbije.
6. INDUSTRIJA U SVETU I SRBIJI (14)
grana energetike.
razmetaj.
7. PROMET U SVETU I SRBIJI (10)
saobraaja.
Saobraajne grane i njihov teritorijalni razmetaj u svetu
razmetaj.
Saobraaj Srbije.
8. VANE GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE SAVREMENOG SVETA (6)
rada na projektima.
CILJ I ZADACI
tabelama
SADRAJI PROGRAMA
III RAZRED
Startovanje programa za rad sa tabelama
Unos i brisanje podataka
Zamena podataka.
Kretanje
Sortiranje i automatsko sabiranje
Popravljanje izgleda tabele
Formatiranje elije.
Kopiranje formata.
Rad sa radnim listovima i prozorima
Operacije sa delovima ekrana (zumiranje, zamrzavanje, sa-
krivanje...).
Zatita podataka.
Formule i funkcije
Funkcije za sabiranje, prebrojavanje, prosek, maksimum i
minimum.
Meuzbirovi.
Ostale funkcije.
Rad sa grafikonima
Izrada grafikona.
Tipovi grafikona.
tampanje
Napredni rad sa tabelama
Formati slike.
Izgled ekrana.
IV RAZRED
I. BAZE PODATAKA (56)
Uvod u program za rad sa bazama podataka
Entitet.
Izgled ekrana.
Rad sa tabelama
Tipovi podataka.
Kreiranje tabele.
Operatori.
tampanje tabele.
Povezivanje tabela.
Tipovi relacija.
Upiti
Kreiranje upita.
Operatori.
Rad sa izrazima.
Agregatne funkcije.
Parametarski upiti.
SQL sumarni upiti.
Akcioni upiti.
Upit brisanja.
Upit dodavanja.
Upit auriranje.
Unakrsni upiti.
Izvetaji
Podizvetaji.
tampanje izvetaja.
Obrasci
Podobrasci.
Rad sa makroima.
Komandna tabla.
II. ELEKTRONSKO POSLOVANjE (10)
Sistemi plaanja.
rada na projektima.
MATURSKI ISPIT
17/93, 1/94, 2/94 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09,
10/09, 5/10 i 8/10).
1. maturski praktini rad sa usmenom odbranom rada,
1. Maturski praktini rad
Sadraji praktinog rada utvruju se iz sledeih oblasti:
organizacija obavljanja finansijskih poslova;
finansijsko poslovanje preduzea u unutranjem prometu;
finansijsko poslovanje preduzea sa inostranstvom;
finansijsko planiranje;
javni rashodi;
javni prihodi;
budet;
utvrivanje i naplata javnih prihoda;
instrumenti platnog prometa;
platni promet sa inostranstvom;
bilansi plaanja sa inostranstvom;
carinski poslovi;
poslovi osiguranja.
Sadraji usmene odbrane rada proistiu iz sadraja programa maturskog praktinog rada i odnose se na objanjenja
2. Usmeni ispit iz izbornog predmeta
administracija oblast ekonomije.
Izborni predmet koji uenik bira moe biti od znaaja za dalje obrazovanje ili za ukljuivanje u rad. Uenik bira jedan
predmet izmeu sledeih:
poslovne finansije,
javne finansije,
pravo,
raunovodstvo,
finansijsko poslovanje,
devizno i carinsko poslovanje,
bankarsko poslovanje,
osiguranje.
Obrazovni profil: CARINSKI TEHNIAR
OSNOVI EKONOMIJE
CILJ I ZADACI
razvoja.
svakodnevnom ivotu;
SADRAJI PROGRAMA
II RAZRED
Nunost proizvodnje
III RAZRED
Pojam kapitala
Pojam obrta i krunog kretanja faktora proizvodnje (kapitala) u robnoj privredi
Karakteristike i pravilnosti odvijanja procesa drutvene reprodukcije u privredi prelaznog (tranzicionog) perioda.
IV RAZRED
PREDMET IZUAVANjA NACIONALNE EKONOMIJE (2)
Predmet izuavanja nacionalne (narodne) ekonomije
Odnos izmeu makro i mikro ekonomskih disciplina
PRIVREDNI RAZVOJ (4)
Pojam privrednog razvoja
inioci privrednog razvoja
Stepen privrednog razvoja
Drutveni proizvod i nacionalni dohodak
Faktori rasta drutvenog proizvoda, neposredni i posredni
PRIVREDNI RAZVOJ SFRJ (2)
Dinamika privrednog razvoja bive Jugoslavije
Promene u strukturi drutvenog proizvoda
RAZVOJNA POLITIKA I INVESTICIJE (5)
Pojam, vrste i funkcije investicija
Ekonomska efikasnost investicija
Osnovna obeleja investicione politike
Struktura investicija
PRIVREDNI SISTEM (4)
Razvoj privrednog sistema Srbije
Podruja privrednog sistema
Sistem raspodele
Kreditno-monetarni sistem
Fiskalni sistem
Sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom
PRETPOSTAVKE RAZVOJA CPBIJE (9)
Veliina i razvojne pretpostavke Crbije
Stanovnitvo i radna snaga kao faktor privrednog razvoja
Struktura stanovnitva
Privredni resursi i uslovi
Energetski izvori i mineralna bogatstva
Kapital i trite kapitala
Proizvodni fondovi privrede
Institucionalne pretpostavke razvoja Crbije
EKONOMSKA POLITIKA (10)
Pojam ekonomske politike
Elementi ekonomske politike
Vrste ekonomske politike
Kratkorona i dugorona ekonomska politika
Sistem i politika cena
Instrumenti i uloga politike cena
Fiskalna i monetarno-kreditna politika
Spoljnotrgovinska politika
SOCIJALNI RAZVOJ I POLITIKA (4)
Pojam i znaaj ivotnog standarda
Pokazatelji ivotnog standarda
Mere socijalne politike
AKTUELNI PROBLEMI I PRIORITETI PRIVREDNOG RAZVOJA (6)
Tranzicija privrede
Promena privredne strukture
Promena privrednog sistema
TRGOVINSKA POLITIKA (6)
Oblici zatite domaeg trita
Argumenti za zatitu domaeg trita
Vancarinska zatita i neopretekcionizam
Podsticanje izvoza
MEUNARODNO KRETANjE KAPITALA (4)
Oblici meunarodnog kretanja kapitala
Meunarodno trite kapitala
Meunarodni monetarni sistem
Meunarodne finansijske organizacije
INSTITUCIONALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE (3)
Dinamika i struktura meunarodne razmene
Ekonomske organizacije Ujedinjenih nacija
Svetska trgovinska organizacija
Ostali oblici institucionalizacije meunarodne trgovine
INTEGRACIJA SVETSKE PRIVREDE (3)
Evropska unija
Druge integracije
Transnacionalne kompanije u svetskoj privredi
drutva.
razvoja uenika.
rada na projektima.
POSLOVNA EKONOMIJA
CILJ I ZADACI
Cilj nastave poslovna ekonomija je razvijnje znanja i vetina, izgradnja vrednosnih stavova koji osposobljavaju
odgovornu, zrelu i komunikativnu linost, aktivnu u ekonomskom i svakom drugom razvoju drutva.
SADRAJI PROGRAMA
I RAZRED
UVOD U POSLOVNU EKONOMIJU (2)
OBLICI PREDUZEA (6)
Preduzee, preduzetnik
Zadaci preduzea
Elementi preduzea
VRSTE PREDUZEA (6)
prema veliini
prema funkciji u reprodukciji
prema stepenu tehnike opremljenosti
prema uspenosti
OSNIVANjE I PRESTANAK RADA PREDUZEA (4)
SREDSTVA I IZVORI SREDSTAVA (5)
Pojam angaovanih sredstava
Elementi angaovanih sredstava
Oblici angaovanih sredstava
Ciklus angaovanih sredstava
Kontrola angaovanih sredstava
Pojam utroaka i trokova
Utroci elemenata
Podela trokova
Kalkulacija cena (cena kotanja, nabavna cena, prodajna cena)
Raspodela rezultata
Produktivnost
Ekonominost
Rentabilnost
II RAZRED
PREDUZEE KAO ORGANIZACIONI SISTEM (5)
Organizacija i organizovanje
Pojam i struktura sistema
Vrste sistema
ORGANIZACIJA ELEMENATA (12)
Odnosi izmeu elemenata; radnog kolektiva i sredstava
Organizacija kolektiva
Organizacija sredstava
ORGANIZACIJA STRUKTURE PREDUZEA (12)
Funkcije u preduzeu
Funkcija izvrenja
Funkcija rukovoenja
Funkcija upravljanja
Finansijska funkcija
Ostale funkcije
Organizacija funkcionisanja preduzea
MENADMENT (20)
Pojam i funkcija menadmenta
Tipovi menadmenta (strateki, taktiki, operativni)
Planiranje (strategijsko planiranje i menadment)
Strategija primene menadmenta
Organizovanje (podela rada, organizaciona struktura i koordinacija)
Menadment u ljudskim resursima
Rukovoenje organizacionim promenama i razvojem
Motivacija, komunikacija i timski rad u organizacijama
Kontrola (vrste; ekonomska kontrola; kontrola kvaliteta)
OBLICI ORGANIZOVANjA PREDUZEA (15)
Oblik drutva; drutvo sa ogranienom odgovornou, drutvo sa neogranienom solidalnom odgovornou; deoniko
drutvo; komaditno drutvo
Oblici preduzea; organizacija u odreenim delatnostima
POVEZIVANjE PREDUZEA (10)
Matino ili zavisno preduzee (meoviti holding, koncern)
Preduzee sa uzajamnim ueem (holding)
Poslovna udruenja i drugi oblici povezivanja
stvarnosti.
razvoja uenika.
rada na projektima.
RAUNOVODSTVO
CILJ I ZADACI
ovladavanje vetinama, izgradnja vrednosnih stavova koji osposobljavaju uenike da koriste raunovodstvena znanja i
umenja u svakodnevnom ivotu, da zainteresuje uenike za dalji profesionalni razvoj u skladu sa sopstvenim
potrebama i interesima, da razvijaju svoju linost i potencijale u odgovornu, analitinu, sistematinu, preciznu,
komunikativnu, profesionalno aktivnu linost.
razviju funkcionalnu raunovodstvenu pismenost i komuniciraju korienjem raunovodstvenih termina;
razviju sposobnosti i umea tanosti, urednosti, pravovremenosti, preciznosti, jasnosti, sistematinosti, upornosti,
postupnosti;
primenjuju steena znanja i vetine tumaenja ekonomskih promena u preduzeu;
steknu navike i umenost prikupljanja i korienja relevantnih informacija u razliitim izvorima znanja (struna
literatura, Internet, udbenik);
unaprede sposobnost argumentacije sopstvenih stavova, logikog, apstraktnog i kritikog miljenja i zakljuivanja;
SADRAJI PROGRAMA
I RAZRED
(1+1 asa nedeljno, 37+37 asova godinje)
UVOD (3)
Ostali delovi raunovodstva
Pojam sredstava i izvori sredstava
Vrste sredstava prema nameni
Izvori (poreklo) sredstava
ematski prikaz sredstava i njihovih izvora
Bilansno prikazivanje sredstava i njihovih izvora
Vebe: primeri sastavljanja bilansa na osnovu stanja sredstava i izvora sredstava
KNjIGOVODSTVENE ISPRAVE (dokumenta) (2+2)
Pojam poslovnog dogaaja
Pojam i podela knjigovodstvenih isprava
Elementi knjigovodstvenih isprava
Naela urednosti knjigovodstvenih isprava
Kontrola i uvanje knjigovodstvenih isprava
Vebe: popunjavanje dokumenata
POSLOVNE KNjIGE (2)
Dnevnik, Glavna knjiga i Pomone knjige
EVIDENCIJA BLAGAJNIKOG POSLOVANjA (5+8)
Blagajna pojam i vrste
Naela blagajnikog poslovanja
Blagajnika dokumentacija i nalozi
Vebe: primeri knjienja blagajnikog poslovanja kroz blagajniki dnevnik sa popunjavanjem originalne
dokumentacije nalog za naplatu, nalog za isplatu, nalog za slubeni put, priznanica, uplatnica, gotovinski ek
EVIDENCIJA POSLOVANjA PREKO IRO-RAUNA (5+6)
Pojam i otvaranje iro-rauna
Dokumenta za naplatu i isplatu preko iro-rauna
Evidencija na iro-raunu
Vebe: primer uporedne evidencije novanih sredstava u blagajni i na iro-raunu
Pojam dunika
Analitika i sintetika evidencija potraivanja od kupaca
Vebe: primeri evidencije potraivanja od kupaca sa popunjavanjem fakture
Pojam poverilaca
Dokumentacija
Analitika i sintetika evidencija obaveza prema dobavljaima
Vebe: primeri evidencije obaveza prema dobavljaima
Roba pojam i cene
Pojam carinske robe
Dokumentacija
Evidencija robe u skladitu
Vebe: primeri evidencije robe sa evidencijom novanih sredstava u blagajni i na iro-raunu, kao i evidencija
potraivanja od kupaca i obaveza prema dobavljaima
EVIDENCIJA OSNOVNIH SREDSTAVA (2+1)
Pojam i podela osnovnih sredstava
Evidencija u knjizi (inventara) osnovnih sredstava i na raunu osnovnih sredstava
Vebe: primer evidencije osnovnih sredstava kroz knjigu inventara i na analitikom raunu osnovnih sredstava
Sastavljanje inventara
Vebe: sastavljanje inventara na osnovu izvrenog inventarisanja
PROSTO KNjIGOVODSTVO (3)
Karakteristike prostog knjigovodstva
II RAZRED
(1+1 as nedeljno, 37+37 asova godinje)
BILANS STANjA (4+4)
Pojam bilansa
Naela bilansne ravnotee
Vrste bilansa
Sastavljanje bilansa
Vebe: sastavljanje bilansa na osnovu inventara
POSLOVNE PROMENE I NjIHOV UTICAJ NA BILANS STANjA (4+4)
Uticaj poslovnih promena na bilans
etiri osnovne grupe promena
Vebe: sastavljanje sukcesivnih bilansa
RALANjIVANjE BILANSA NA KNjIGOVODSTVENE RAUNE (4+4)
Razlozi ralanjivanja bilansa na raune
Pojam aktivnih i pasivnih rauna
Pravila beleenja na aktivnim i pasivnim raunima
Vebe: otvaranje rauna na osnovu bilansa i knjienje poslovnih promena po pravilima za aktivne i pasivne raune
SASTAVLJANjE BILANSA NA OSNOVU STANjA NA RAUNIMA (6+6)
Sastavljanje bilansa na osnovu stanja na raunima i zakljuak rauna
Probni bilans
Vebe: knjienje poslovnih promena na knjigovodstvenim raunima, sastavljanje probnog bilansa, krajnjeg bilansa i
zakljuak knjigovodstvenih rauna
DVOJNO KNjIGOVODSTVO (2)
Pojam i karakteristike
Princip dvojnosti
Poslovne knjige dvojnog knjigovodstva (3+3)
Dnevnik
Glavna knjiga
Pomone knjige
Vebe: primeri knjienja poslovnih promena kroz poslovne knjige dvojnog knjigovodstva sa izradom poetnog i
krajnjeg bilansa i zakljuak knjiga
Pojam rashoda i prihoda
Vrste rashoda i prihoda
Dejstvo rashoda i prihoda na bilanse stanja
Knjienje rashoda i prihoda
Bilans uspeha
Zakljuni list
Vebe: primeri knjienja svih rashoda i prihoda, sastavljanje zakljunog lista, bilansa stanja i bilansa uspeha
VREMENSKO RAZGRANIENjE RASHODA I PRIHODA (4+4)
Pojam vremenskih razgranienja
Aktivna vremenska razgranienja
Pasivna vremenska razgranienja
Bilans i vremenska razgranienja
Vebe: primeri knjienja vremenskih razgranienja i izravnanje vremenskih razgranienja
UTVRIVANjE REZULTATA POSLOVANjA (4+6)
Jednomeseno poslovanje dravnih organa (carina) sa utvrivanjem rezultata
Vebe: primeri evidencije dravnih organa carine kroz poslovne knjige dvojnog knjigovodstva sa izradom
zakljunog lista, obraunom rezultata, zakljukom knjiga i sastavljanjem bilansa stanja i bilansa uspeha
30 asova u bloku
rashodi i prihodi
utvrivanje rezultata poslovanja
III RAZRED
(1+1 as nedeljno, 36+36 asova godinje)
JEDNOOBRAZNO KNjIGOVODSTVO (2)
Pojam i zadaci
KONTNI OKVIR (2)
Pojam i vrste
Principi
Zakonski propisi
SPECIFINOSTI KNjIGOVODSTVA ZA DRUGA PRAVNA LICA (2)
Specifinosti knjigovodstva i poslovnih knjiga u dravnim organima carini
EVIDENCIJA STALNIH SREDSTAVA (9+10)
Pojam, vrste i vrednosti stalnih sredstava
Poslovne knjige stalnih-osnovnih sredstava
Amortizacija
Pribavljanje stalnih osnovnih sredstava i izvori finansiranja
Otuivanje stalnih osnovnih sredstava
tete na stalnim osnovnim sredstvima
Revalorizacija stalnih osnovnih sredstava
Vebe: primeri evidencije svakog vida pribavljanja i otuivanja stalnih osnovnih sredstava
EVIDENCIJA NOVANIH SREDSTAVA I POTRAIVANjA (4+6)
Evidencija novanih sredstava na iro-raunu
Evidencija novanih sredstava u blagajni
Hartije od vrednosti instrumenti plaanja
Otvoreni akreditivi i sredstva izdvojena za isplatu ekova
Kratkorona potraivanja iz poslovanja
Vebe: primeri knjienja na kontima klase 2 Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina
EVIDENCIJA KRATKORONIH OBAVEZA (2+4)
Obaveze prema dobavljaima
Obaveze po izdatim hartijama od vrednosti
Ostale kratkorone obaveze
Vebe: primeri knjienja kratkoronih obaveza klasa 4 (grupa 42)
EVIDENCIJA ZALIHA (6+6)
Evidencija nabavke i troenja materijala
Evidencija sitnog inventara
Evidencija robe
Vebe: primeri knjienja nabavke i troenja materijala, sitnog inventara i robe u finansijskom knjigovodstvu
EVIDENCIJA RASHODA I PRIHODA (4+4)
Evidencija trokova
Trokovi materijala, sitnog inventara, goriva i energije, amortizacije, rezervisanja i ostali materijalni trokovi
Trokovi zarada i naknada zarada
Trokovi proizvodnih usluga
Nematerijalni trokovi
Neposlovni i vanredni rashodi
Evidencija prihoda: finansiranje iz javnih prihoda, fakturisani prihodi od obavljanja delatnosti, finansijski prihodi,
neposlovni i vanredni prihodi
Vebe: primeri evidencije rashoda trokova i evidencije prihoda (klasa 5 i klasa 6)
OBRAUN I EVIDENCIJA REZULTATA (4+4)
Obraun i knjienje poslovnog uspeha kod drugih pravnih lica sa specifinostima obrauna kod dravnih organa
Vebe: primeri obrauna ukupnog prihoda, nadoknaivanje rashoda sa specifinostima obrauna kod dravnih organa
(carina)
PERIODINI I GODINjI RAUN (1+2)
Periodini raun potreba sastavljanja i delovi koje sadri
Godinji raun potreba i radnje koje prethode izradi godinjeg rauna
Vebe: primeri popunjavanja obrazaca bilansa stanja i bilansa uspeha za druga pravna lica
NAPOMENA: U svakom polugoditu prvog, drugog i treeg razreda obavezno raditi jedan pismeni zadatak.
Strukturu teorije i vebe treba posmatrati u duem vremenskom periodu i uklopiti je u ukupnu strukturu asova.
raunovodstva, kao i evidenciju poslovanja proizvodnih i trgovinskih privrednih subjekata i banaka. Navedeni sadraji
uenicima da ga, u skladu sa mogunostima, realizuju.
matematika, naroito poslovna ekonomija. Osim toga, uenicima treba ukazivati i na vezu sa predmetima koje e tek
izuavati kao to su monetarna ekonomija i bankarstvo, statistika. Na taj nain znanja, stavovi, vrednosti i vetine
steene u okviru nastave raunovodstva dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih
ciljeva, posebno onih koji se odnose na unapreivanje kognitivnog, emocionalnog i socijalnog razvoja uenika.
komunikaciju.
rada na projektima.
NAPOMENA: Na asovima vebi raunovodstva odeljenje se deli na dve grupe.
CILJ I ZADACI
mentalno zdravlje.
zaposlenima;
svakodnevnom ivotu;
SADRAJI PROGRAMA
I RAZRED
UVOD (5+0)
Cilj i zadaci predmeta.
Pojam i razvoj sredstava za pisanje.
Korespondencija, pojam i funkcija.
Obrada brojeva
Znaci interpunkcija
Pisanje naslova i podnaslova.
Znaaj i vrste korespondencije.
II RAZRED
prepisi oblikovanih tekstova
samostalno oblikovanje tekstova
poslovni bonton
korienje kalendara, rokovnika i imenika sa adresama
pojam i vrste sastanaka
priprema sastanka
korespondencija vezana za organizaciju sastanaka
voenje sastanaka
zapisnik sa sastanka (vrste, delovi, izrada)
poslovna korespondencija (slubeni dopisi, zupasta i blok forma poslovnog pisma)
korespondencija vezana za kupoprodaju robe (upit, ponuda, odgovor na ponudu, porudbina, kupoprodajni ugovor,
komisijski zapisnik, reklamacija, pismo o bonifikaciji, urgencija)
izrada obrazaca (edcel)
obrasci u robnom prometu
isprave i kratki sastavi (potvrde, priznanice, reversi, punomoja)
priprema i organizacija slubenog putovanja u zemlji i inostranstvu
izvetaj sa slubenog putovanja
prijem, razvrstavanje i evidentiranje pote
telefon, telefaks, mobilna telefonija, internet
grupnog rada.
STATISTIKA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta Statistika je sticanje znanja o ekonomskim pojavama, njihovim pravilnostima i
zakonitostima, kontinuirano praenje i analiziranje njihovog ponaanja i formiranje vrednosnih stavova koji doprinose
razvoju ekonomske pismenosti neophodne za rad u savremenom drutvu, kao i formiranju odgovorne, precizne,
racionalne osobe kroz sticanje funkcionalnih znanja o osnovnim tehnikama posmatranja i praenja ekonomskih
pojava.
Zadaci nastave predmeta Statistika su da uenici:
steknu osnovna znanja o prikupljanju, obradi i analiziranju podataka o drutvenim i ekonomskim pojavama;
upoznaju tehnike posmatranja, grupisanja i analiziranja podataka primenom statistikih metoda;
razumeju vanost potovanja principa urednosti, tanosti, aurnosti prilikom obavljanja statistikih poslova;
razumeju znaaj analiziranja i izvoenja pravilnih zakljuaka o ekonomskim pojavama.
SADRAJI PROGRAMA
IV RAZRED
UVOD (4)
Pojam i zadaci statistike. Karakteristike statistikog metoda. Varijabilnost i masovnost statistikog posmatranja.
Kvantitativno ispitivanje pojava. Kvantitativno razlikovanje pojava. Zakon velikih brojeva. Podela statistike. Znaaj
statistike. Organizacija statistikog istraivanja.
Pripreme i cilj statistikog posmatranja. Predmet posmatranja i njegovo odreivanje. Jedinica posmatranja i zvetajna
jedinica. Obeleje statistikih jedinica i njegovo obuhvatanje. Dopisi, izvetajni metodi, ankete i uzorak. Izvori i
naini prikupljanja podataka. Statistiki upitnik.
Planiranje organizacije istraivanja. Kontrola prikupljenih podataka.
Pojam, vrsta, svrha i faze sreivanja i grupisanja podataka. Statistike serije, pojam i vrste. Serije atributivne, serije
distribucije frekvencije i vremenske serije. Kumulativni oblik serije. Tehnika sreivanja i obrade podataka.
Statistike tabele pojam, vrste i pravila sastavljanja tabele. Grafiko prikazivanje pojam, svrha i vrste. Dijagrami
linijski i povrinski (jednostavni i viestruki stubii, smetrijski grafikon, kvadrat i krugovi, trafikoni strukture u krugu,
u polukrugovima). Kartogrami. Prikazi slikom piktogrami...
ANALIZA PODATAKA SREDNjE VREDNOSTI (12)
Pojam, znaaj i vrste srednjih vrednosti. Aritemetika sredina iz negrupisanih i grupisanih podataka. Osobine
aritmetikih sredina. Medijana. Modus. Geometrijska sredina. Harmonijska sredina.
DISPERZIJA SERIJE (6)
Pojam disperzije. Mere disperzije interval varijacije, standardna devijacija i koeficijent varijacije.
KOEFICIJENT PROSTE KORELACIJE (4)
Pojam i mogunost merenja korelacije.
Izraunavanje koeficijenta korelacije.
RELATIVNI BROJEVI (4)
Pojam, vrste i znaaj statistikih relativnih brojeva. Pokazatelji strukture. Indeksi pojam i vrste. Bazni i lanani
indeksi. Indeksi prema cilju uporeivanja. Statistiki koeficijenti.
OSNOVNI POKAZATELJI DINAMIKE PROIZVODNjE I PROMETA (10)
Pojam trenda i njegovo odreivanje po metodu najmanjih kvadrata.
Individualni i grupni indeks fizikog obima proizvodnje.
Individualni i grupni indeks cena.
Indeks trokova ivota.
Indeks vrednosti.
Individualni i grupni indeks ispunjenja plana.
NAPOMENA: U toku godine obavezna su etiri kolska pismena zadatka , i to dva u prvom i dva u drugom
polugoditu.
Programski sadraji predmeta stastistika su organizovani u tematske celine za koje je naveden orijentacioni broj
asova za realizaciju. Nastavnik, pri izradi operativnih planova, definie stepen prorade sadraja i dinamiku rada,
vodei rauna da se ne narui celina nastavnog programa, odnosno da svaka tema dobije adekvatan prostor i da se
planirani ciljevi i zadaci predmeta ostvare. Pri tome, treba imati u vidu da formiranje stavova i vrednosti, kao i
ovladavanje vetinama predstavlja kontinuirani proces i rezultat je kumulativnog dejstva celokupnih aktivnosti na
svim asovima psihologije to zahteva veu participaciju uenika, razliita metodska reenja, veliki broj primera i
korienje informacija iz razliitih izvora.
Sadraj (predmeta) ima prirodnu vezu sa sadrajima drugih predmetima kao to su: osnovi ekonomije. Uenicima
treba stalno ukazivati na tu vezu, i po mogunosti, sa drugim nastavnicima organizovati tematske asove. Na taj nain
znanja, stavovi, vrednosti i vetine steene u okviru nastave statistika dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju
sadrajima drugih predmeta i dr.); timski rad; samoprocenu; prezentaciju svojih radova i grupnih projekata i efikasnu
vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
PRAVO
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta pravo je razvijanje funkcionalne pravne pismenosti, sticanje znanja, ovladavanje vetinama,
izgradnja vrednosnih stavova koji osposobljavaju uenike da potuju pravnu regulativu u svakodnevnom ivotu,
zainteresuje uenike za dalji profesionalni razvoj u skladu sa sopstvenim potrebama i interesima, da razvijaju svoju
linost i potencijale u odgovornu, slobodnu, kreativnu, komunikativnu, demokratinu, politiki kulturnu i
profesionalno aktivnu linost u ambijentu pravne drave.
razviju elementarnu pravnu pismenost;
primenjuju steena znanja u ostvarivanju zatite politike i ekonomske slobode i prava graana;
razviju stavove demokratine, politiki kulturne osobe graanskog drutva;
SADRAJI PROGRAMA
III RAZRED
DRUTVENE NORME (5)
Pojam drutvene norme. Drutvene norme i prirodni zakoni. Odnos norme i stvarnosti. Vrste drutvenih normi. Moral,
obiaji i njihov odnos prema pravu. Pojam prava.
Pravo i drava kao drutvena pojava. Pojam, elementi i funkcije drave. Dravljanstvo. Uloga drave u stvaranju i
primeni prava. Uloga prava u organizovanju i funkcionisanju drave. Dravna organizacija vrste dravnih organa.
Oblici vladavine. Oblici politikog reima. Oblici dravnog ureenja.
O6lici dravne vlasti.
PRAVNA NORMA (3)
Pojam i elementi pravne norme. Vrste pravnih normi.
PRAVNI AKTI (5)
Pojam pravnog akta. Donoenje i oblik pravnog akta. Vrste pravnih akata. Izvori i prava.
Zakonitost, pravosnanost i izvrnost. Organi zatite ustavnosti i zakonitosti.
SUBJEKTI PRAVA, OBLICI PRAVA I PRAVNE INjENICE (7)
Subjekti prava. Zastupnik. Objekti prava. Pravne injenice. Zastarelost.
PRIMENA PRAVA (5)
Primena prava. Pojam i znaaj tumaenja prava. Dokazi i vrste dokaza.
PRAVNA SREDSTVA (3)
alba. Tuba.
PRAVNI SISTEM (2)
Pravne ustanove. Pravne grane i pravne oblasti. Osnovni pojmovi o glavnim granama pravnog sistema Srbije.
Oblici demokratije. Viepartijski sistem. Izbori.
Srbija, njena dravnost i ustavotvorna vlast. Organi Republike Srbije. Oblici autonomije. Lokalna samouprava. Javna
uprava. Dravna uprava. Nedravna uprava (vrenje javnih ovlaenja, subjekti kojima se moe poveriti vrenje
javnih ovlaenja). Javna sluba. Naelo ustavnosti i zakonitosti.
GRAANIN I NjEGOVA PRAVA SRBIJI (7)
Line slobode i prava graana. Politike slobode i prava graana. Ekonomske slobode i prava graana. Ostale slobode
i prava graana. Ustavne dunosti. Zatita ustavom garantovanih prava i sloboda.
GRAANSKO PRAVO (8)
Pojam i predmet graanskog prava. Podela graanskog prava. Stvarno pravo. Pojam i podela stvari. Pojam i vrste
svojine. Sticanje svojine.
GRAANSKO-PRAVNI ODNOS (5)
Pojam i elementi pravnog odnosa. Nastanak menjanja i prestanak pravnog odnosa. Pravni poslovi (pojam, uslovi
punovanosti, predmet i cilj). Vrste pravnih poslova.
IV RAZRED
PRAVNI SUBJEKTI (5)
Preduzea kao pravni subjekti. Pravni poloaj berzi, lanovi berze, uesnici u berzi. Pravni poloaj banaka i drugih
finansijskih organizacija. Pravni poloaj organizacija za osiguranje.
PRAVNI PROMET (4)
Preuzimanje obaveza u pravnom prometu. Zastupanje, punomo i odgovornost za preuzete obaveze. Pravno
regulisanje stranih ulaganja u privredu zemlje.
Pojam i predmet obligacije. Izvori obligacija. Vrste obligacija.
UGOVOR (5)
Pojam ugovora. Sadrina ugovora. Zakljuivanje ugovora. Forma ugovora. Dejstvo ugovora. Odgvornost za
materijalne i pravne nedostatke stvari. Ustupanje ugovora. Rokovi. Docnja. Prestanak ugovora. Nevanost ugovora.
Ugovor o kreditu (kratkoronom i dugoronom).
UPRAVNO PRAVO (10)
Pojam, predmet i znaaj. Javna uprava i dravna uprava. Nedravna uprava (vrenje javnih ovlaenja, subjekti
kojima se moe poveriti vrenje javnih ovlaenja). Javna sluba.
AKTI UPRAVE (PRAVNI I MATERIJALNI) (3)
Podela. Sadrina.
UPRAVNI POSTUPAK (5)
Pojam i vrste. Osnovna naela. Nadlenost. Uesnici. Tok (faze pokretanje. ispitni postupak, donoenje reenja,
administrativno izvrenje).
UTVRIVANjE I NAPLATA JAVNIH PRIHODA (24)
Mesto, metode i organi nadleni za utvrivanje javnih prihoda. Principi u naplati javnih prihoda. Poreski obveznik.
Poreska osnova, poreska stopa i poreske olakice. Poreska prijava (akontaciona i po konanom obraunu).
Utvrivanje javnih prihoda u paualnom iznosu i na paualnom odnosu. Utvrivanje (obraun) javnih prihoda od
strane poreskog obveznika. Reenje o utvrivanju javnih prihoda. Uee uesnika u postupku. Pravo na albu i
postupak po albi. Obnova postupka. Nain i rokovi uplate. Naplata javnih prihoda (koji se utvruju reenjem nadle-
nog organa ili koje utvruje obraunava poreski obveznik). Sankcije za neblagovremeno i netano utvrivanje
javnih prihoda. Prinudna naplata javnih prihoda (odreivanje i predmet prinudne naplate). Javna prodaja i naplata
duga putem zabrane na novana sredstva potraivanja. Otpisivanje obaveza plaanja javnih prihoda. Jemstvo.
Povraaj poreza. Zastarelost. Kamata i druge sankcije zbog neblagovremenog plaanja poreza.
Programski sadraji prava dati su u vidu nastavnih celina tema. Za nastavne celine dat je okvirni broj asova, koji
nastavniku treba da sugeriu obim, dubinu i nain realizacije svake celine. Taj fond asova ima orijentacioni karakter i
treba ga usklaivati sa konkretnom situacijom u razredu i odreenom nastavnom celinom.
Programski sadraj predmeta pravo usmeren je na osposobljavanje uenika za potovanje pravne regulative i ukazuje
na znaaj pravne drave. Programski sadraj tretira i mogunosti uea graana u politikom procesu, kao i naina
ostvarivanja zatite njihovih prava i sloboda. Analiza oblika demokratije i izbora ukazuje na ulogu graanina u
vrenju dravne vlasti. Program istie znaaj ustavnosti kao istorijskog i civilizacijskog dostignua u razvoju
demokratije i ustavnog ureenja Srbije.
Sadraj predmeta pravo je u korelaciji sa sa sadrajima drugih predmeta kao to su srpski jezik, istorija, ali je i u
visokom stepenu u funkciji ekonomske grupe predmeta. Uenike treba animirati da sami potrae vezu sa drugim
predmetima. Povezivanjem sadraja drugih predmeta sa sadrajem prava steena znanja, stavovi, vrednosti i vetine u
okviru nastave dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva, posebno onih koji se
odnose na unapreivanje kognitivnog, emocionalnog i socijalnog razvoja uenika.
uenike na samostalnost u organizaciji i realizaciji aktivnosti, kao i izradi projekata. Program prava je koncipiran tako
da u njegovoj realizaciji omoguava nastavnicima i uenicima veliku kreativnu slobodu, to zavisi od mogunosti, ali
izbor nastavnih metoda u realizaciji sadraja programa zavisi, pre svega, od cilja i zadatka nastavnog asa,
sposobnosti uenika, raspoloivih nastavnih sredstava i uila. U okviru svake programske celine, uenike treba
nastavnog predmeta.Uenik se ocenjuje i na osnovu aktivnosti i uenikovih produkata rada, a naroito: izlaganja i
rada na projektima.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave ekonomske geografije je da uenici razviju prostornu, optu naunu i jeziku pismenost, da razviju
sposobnosti, vetine i stavove korisne u svakodnevnom ivotu, da razviju motivaciju za uenje i interesovanja za
geografiju kao nauku koja e im omoguiti razumevanje osnovnih fiziko-geografskih odlika nae zemlje i
razviju sposobnosti za nauno posmatranje, klasifikaciju, sistematizaciju, zakljuivanje i uoptavanje;
relevatnih za razumevanje razliitih ekonomsko-geografskih tema i problema;
razviju socijalno kompetentnu linost, posebno u odnosu na prostornu dimenziju svakodnevnog ivota i rada, na
razvoj drutveno-ekonomskih odnosa i saradnje pojedinih zemalja sveta i nae zemlje;
Da se razvijaju odnosi i vrednosti prema:
sredini koja okruuje uenika i prema raznolikostima prirodnih i ljudskih karakteristika u svetu i u naoj zemlji;
znaaju prirodnih lepota, prirodnih uslova i faktora koji utiu na ljudske delatnosti u svetu i Srbiji;
brizi za kvalitet, planiranje i zatitu ivotne sredine i ljudskog habitata na domaim i svetskim prostorima;
razumevanju vanosti odnosa i vrednosti geografskih elemenata i faktora u procesu odluivanja;
korienja geografskih znanja i umenja adekvatno i odgovorno u linom, profesionalnom i drutvenom ivotu;
razumevanju za reenja lokalnih, regionalnih, nacionalnih i svetskih problema ekonomskog, politikog i drugog
znaaja;
mogunostima da donose odluke bez negativnog efekta na ivotnu sredinu, kao da razvijaju etiku njene zatite koja
e ih rukovoditi u njihovim radnim i ivotnim aktivnostima.
SADRAJI PROGRAMA
II RAZRED
UVOD U EKONOMSKU GEOGRAFIJU SVETA I SRBIJE (3)
u Srbiji.
saobraajno-geografske politike komponente.
EKONOMSKO-GEOGRAFSKA VALORIZACIJA PRIRODNIH POTENCIJALA SVETA I SRBIJE (10)
drutva.
Oblici i elementi reljefa. Visinska struktura reljefa. Reljef i ljudske delatnosti.
Klimatski elementi i faktori. Tipovi klime. Znaaj klime za ivot ljudi.
Oblici pojavljivanja i nain korienja. Svetski okean. Kopnene vode. Korienje voda.
Tipovi zemljita. Korienje i zatita zemljita. Najvaniji biogeografski faktori. Teritorijalni razvoj biljnog i
ivotinjskog sveta.
geografskom kompleksu.
Osnovni uslovi i principi rejoniranja. Osnovne fiziko-geografske odlike rejona u Srbiji.
DRUTVENO-GEOGRAFSKI FAKTORI PRIVREIVANjA (10)
ustrojstvo Srbije.
Prirodni prirataj i biodinamiki tipovi. Migracioni proces i pravci. Odlike gustine stanovnitva sveta i Srbije.
Tipovi naselja i njihova funkcionalna hijerarhija. Pojam, uzorci i posledice urbanizacije.
Produkcioni i svojinski odnosi. Uloga drave. Uticaj politikih faktora.
Nauka bitan pokreta drutveno-ekonomskog razvoja.
Neravnomerni razvoj i primena nauke u svetu.
EKONOMSKO-GEOGRAFSKO DEFINISANjE PRIVREDE I FAZE RAZVOJA PRIVREDE U SRBIJI (6)
(vertikalni) pristup.
Principi rejonizacije. Glavni tipovi rejona.
POLJOPRIVREDA U SVETU I SRBIJI (9)
Uslovi za razvoj i tipovi poljoprivrede.
Biljna proizvodnja u suptropskom i tropskom pojasu.
Stoarstvo i ribolov u svetu.
Biljna proizvodnja Srbije.
Stoarstvo i ribolov Srbije.
INDUSTRIJA U SVETU I SRBIJI (14)
grana energetike.
razmetaj.
PROMET U SVETU I SRBIJI (10)
saobraaja.
Saobraajne grane i njihov teritorijalni razmetaj u svetu.
razmetaj.
Saobraaj Srbije.
VANE GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE SAVREMENOG SVETA (8)
rada na projektima.
POZNAVANjE ROBE
CILJ I ZADACI
Cilj nastave poznavanje robe je ovladavanje zakonima o robi i njenim karakteristinim osobinama, razvoju
Zadaci nastave predmeta komercijalno poznavanje robe su da uenici:
sticanje osnovnih znanja o klasifikaciji robe na osnovu carinske tarife, kao i drugim kriterijumima za podelu robe;
upoznavanje sa fizikim, hemijskim, mehanikim, tehnolokim i ostalim svojstvima robe, obraanje panje na tetna
svojstva opasnih materija i njihovo prepoznavanje;
sticanje znanja o kvalitetu robe (sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda).
osposobljavanje uenika za identifikaciju odreene vrste robe i pravilno svrstavanje po carinskoj tarifi.
SADRAJI PROGRAMA
II RAZRED
POJAM, SISTEMATIZACIJA I KLASIFIKACIJA ROBE (3)
Pojam i karakteristike robe. Sistematizacija i klasifikacija robe.
KVALITET ROBE (7)
Pojam kvaliteta. inioci koji utiu na formiranje kvaliteta robe.
Svojstva i pokazatelji kvaliteta robe (osnovna fizika svojstva, fiziko-hemijska svojstva, eksploataciona i estetska
svojstva robe).
Dizajn robe (proizvoda). Nivo kvaliteta robe.
Marka i druge oznake kao simboli kvaliteta robe.
Propisi koji reguliu kvalitet robe u prometu (standardi, norme kvaliteta, tehniki normativi). Atest o kvalitetu.
Deklarisanje i obeleavanje proizvoda. EAN, IANA i slini sistemi za identifikaciju proizvoda.
AMBALAA I PAKOVANjE ROBE (8)
Pojam ambalae i pakovanja, funkcija ambalae.
Podela ambalae. Ambalaa od papira i kartona, ambalaa od drveta, staklena ambalaa, metalna ambalaa. Ambalaa
od plastinih masa. Tekstilna ambalaa. Ambalaa od kompleksnih materijala.
Sistemi komercijalnog pakovanja.
SKLADITENjE I TRANSPORT ROBE (3)
Uzroci kvarenja robe (proizvoda).
Zatita proizvoda tokom skladitenja i transporta.
ENERGIJA (10)
Tehnoloki i ekonomski znaaj energije.
Pojam, oblici i izvori energije.
Goriva. Sastav i svojstva goriva.
Podele goriva. vrsta goriva. Ugalj, kvalitet i prerada uglja.
Tena goriva. Nafta. Klasifikacija i kvalitet nafte.
Prerada nafte i proizvodi od nafte.
Gasovita goriva, vrste, kvalitet.
PROIZVODI METALURGIJE (18)
Tehnoloke-ekonomske karakteristike metalurgije i podela.
Svojstva metala i legura. Podela metala. Dobijanje metala. Prerada i obrada metala i legura. Korozija i zatita metala
od korozije.
Proizvodi crne metalurgije (gvoe, elik). Oznaavanje elika po SRB-u, elini proizvodi.
Proizvodi obojene metalurgije (bakar, olovo, cink i njihovo legure). Proizvodi metalurgije lakih metala (aluminijum i
legure).
Plemeniti metali (zlato, srebro, platina). Obeleavanje nakita od plemenitih metala.
PROIZVODI INDUSTRIJE NEMETALA (12)
Tehnoloko-ekonomske karakteristike nemetala. Keramika. Sirovine za proizvodnju keramikih proizvoda, vrste i
kvalitet keramikih proizvoda. Novi keramiki i metalokeramiki aterijali.
Staklo. Sirovine za proizvodnju stakla. Svojstva, vrste i kvalitet proizvoda od stakla. Cement, dobijanje, vrste i
kvalitet.
PROIZVODI PRERADE DRVETA (5)
Tehniko-tehnoloka svojstva drveta.
Proizvodi mehanike prerade drveta.
Proizvodi hemijske prerade drveta. Papir, vrste i kvalitet.
PROIZVODI TEKSTILNE INDUSTRIJE (8)
Osnovne karakteristike tekstilne industrije. Tekstilne sirovine vlakna. Klasifikacija vlakana. Svojstva i kvalitet
vlakana (prirodnih i hemijskih). Pree. Tkanine, karakteristike, kvalitet. Trikotaa, svojsta i komponente kvaliteta.
III RAZRED
IVE IVOTINjE I PROIZVODI IVOTINjSKOG POREKLA (6)
(odeljak I carinske tarife)
Domae i divlje ivotinje. Ribe, ljuskari i mekuci.
Meso i drugi klanini proizvodi.
Mleko i mleni proizvodi.
Prirodni med. Ostali proizvodi ivotinjskog porekla.
PROIZVODI BILJNOG POREKLA (8)
(odeljak II carinske tarife)
Bilje i cvee. Povre. Voe.
Kafa i aj.
Zaini.
itarice. Mlinski proizvodi.
Industrijsko i lekovito bilje.
Sirove biljne materije za bojenje i tavljenje.
Ostali biljni proizvodi.
MASTI, ULJA I VOSKOVI (4)
(odeljak III carinske tarife)
ivotinjske masti i ulja.
Biljna ulja i masti.
ivotinjski i biljni voskovi.
PROIZVODI PREHRAMBENE INDUSTRIJE, ALKOHOL, SIRE (14)
(odeljak IV carinske tarife)
Preraevine od mesa, ribe, ljuskara i mekuaca.
eeri i proizvodi od eera.
Kakao i proizvodi od kakaoa.
Preraevine na bazi itarica.
Proizvodi od voa i povra.
Razni proizvodi za ishranu.
Pie, alkoholi i sire.
Hrana za ivotinje.
Duvan.
MINERALNI PROIZVODI (3)
(odeljak V carinske tarife)
So, Sumpor, Azbest, Liskun, Kre.
Rude metala i zgure.
PROIZVODI HEMIJSKE ILI SRODNIH INDUSTRIJA (2)
(odeljak VI carinske tarife)
A) PROIZVODI NEORGANSKE HEMIJSKE INDUSTRIJE (9)
Hlorovodonina kiselina i hloridi (natrijum-hlorid, amonijum-hlorid, cink-hlorid).
Sumporna kiselina i sulfati (natrijum-sulfat, gvoe-sulfat, bakar-sulfat, stipsa).
Azotna kiselina i nitrati (natrijum-nitrat, kalcijum-nitrat, srebro-nitrat).
Baze (amonijum-hidroksid, natrijum-hidroksid, kalijum-hidroksid).
Soli (natrijum-karbonat, kalijum-karbonat). Karbidi (silicijum-karbid, kalcijum-karbid).
Radioaktivni elementi. Izotopi. Nuklearna energija.
B) PROIZVODI ORGANSKE HEMIJSKE INDUSTRIJE (15)
Organski hemijski proizvodi. Ugljovodonici.
Halogeni derivati ugljovodonika (metil-hlorid, hloroform, ugljen-tetrahlorid, jodoform, vinil-hlorid).
Alkoholi (metanol, etanol, glikol i glicerol) i fenoli.
Organske kiseline i estri.
Vitamini.
Opojne droge.
Farmaceutski proizvodi.
Kozmetiko-parfimerijski proizvodi. Sapuni i detergenti.
Belanevinaste materije i lepkovi.
V) RAZNI PROIZVODI HEMIJSKE INDUSTRIJE (11)
Vetaki grafit. Terpentinsko ulje. Kalofonijum. Aktivni mineralni proizvodi. ivotinjski ugalj.
Dezinfekciona sredstva.
Pesticidi.
Proizvodi za fotografske i kinematografske svrhe.
Eksplozivne materije.
Klasifikacija opasnih materija.
IV RAZRED
PLASTINE MASE, KAUUK, GUMA I NjIHOVI PROIZVODI (3)
(odeljak VI carinske tarife)
Vrste i kvalitet proizvoda od plastinih masa.
Proizvodi od kauuka i gume.
SIROVI PROIZVODI OD KOE I KRZNA (4)
(odeljak VIII carinske tarife)
Sirove koe.
Svojstva i vrste gotovih koa.
Proizvodi od koe.
Karakteristike i vrste krzna.
Komponente kvaliteta proizvoda od koe i krzna.
DRVO I PROIZVODI OD DRVETA, DRVENI UGALJ, PLUTA, PROIZVODI OD PLUTE I DRUGI PROIZVODI
(2)
(odeljak IH carinske tarife)
Drvo i proizvodi od drveta.
Pluta i proizvodi od plute.
Proizvodi od slame, korparski i pletarski proizvodi.
Celuloza drvena ili od ostalih vlaknastih celuloznih materijala.
HARTIJA I PROIZVODI IZDAVAKE I GRAFIKE INDUSTRIJE (4)
(odeljak H carinske tarife)
Vrste i kvalitet hartije. Karton.
Proizvodi od hartije.
Proizvodi izdavake i grafike delatnosti.
PROIZVODI OD TEKSTILA (5)
(odeljak HI carinske tarife)
Tekstilne sirovine.
Tekstilna konfekcija.
Komadna roba.
Tekstilni podni proizvodi.
BISERI, DRAGO KAMENjE I PLEMENITI METALI (3)
(odeljak HIV carinske tarife)
Biseri. Drago i poludrago kamenje.
Nakit od plemenitih metala
PROSTI METALI I NjIHOVA PRIMENA (5)
(odeljak HV carinske tarife)
Proizvodi crne metalurgije (gvoe i elik).
Proizvodi obojene metalurgije (bakar, cink, antimon, olovo, aluminijum, nikl, iva).
Razni proizvodi od prostih metala.
ELEKTROTEHNIKE MAINE, APARATI I UREAJI (15)
(odeljak HVI carinske tarife)
Elementi elektroinstalacije.
Elektrini izvori svetlosti.
Elektrotermiki aparati.
Elektromehaniki aparati.
Kombinovani elektrini aparati.
Elektroakustini aparati.
Audio-vizuelni aparati.
Kuni raunari kompjuteri i njihovi delovi.
Hemijski izvori elektrine struje.
Aparati za fotografsko i filmsko snimanje i reprodukciju snimljenog materijala.
TRANSPORTNA SREDSTVA I TRANSPORTNA OPREMA (3)
(odeljak HVII carinske tarife)
inska vozila. Drumsko vozilo.
Vazduhoplovi. Plovni objekti.
INSTRUMENTI I APARATI (8)
(odeljak HVIII carinske tarife)
Optiki instrumenti.
Merni instrumenti.
Kontrolni instrumenti i aparati. asovnici.
Muziki instrumenti.
ORUJE I MUNICIJA (3)
(odeljak HIH carinske tarife)
Vrsta oruja.
Municija.
RAZNI PROIZVODI (3)
(odeljak HH carinske tarife)
Igrake i predmeti za drutvene igre.
Sportski rekviziti, pribor i ostali proizvodi.
OBUA, EIRI, KAPE, KIOBRANI, SUNCOBRANI, PREPARIRANO PERJE, PROIZVODI OD PERJA,
VETAKO CVEE, PROIZVODI OD LJUDSKE KOSE (2)
(odeljak HII carinske tarife)
Obua, eiri, kape i dr.
Kiobrani, suncobrani i dr.
Perje i paperje, vetako cvee i proizvodi od ljudske kose.
PREDMETI UMETNOSTI, KOLEKCIJA I STARINA (6)
(odeljak HHI carinske tarife)
Predmeti umetnosti.
Predmeti kolekcija i starina.
Pri realizaciji sadraja ovog programa treba polaziti od injenice da je poznavanje robe predmet u kome se sjedinjuju
znanja iz vie prirodnih nauka. S druge strane, pri koncipiranju programa vodilo se rauna da se sadraji programa
rasterete sadraja koji se izuavaju u drugim predmetima.
Program je strukturiran po tematskim celinama na osnovu carinskih tarifa. Poev od uvodnog dela uenike treba
osposobiti za trajno usvajanje znanja o kvalitetu roba i njihovim najvanijim fizikim, hemijskim, mehanikim,
tehnolokim i organoleptikim osobinama, a na primerima ilustrovati uticaj ovih osobina na upotrebnu vrednost.
Posebno treba istai znaaj kvaliteta robeprilikom izuavanja svih vrsta roba i njegovo odreivanje kao i vrste
ambalae i njen znaaj. Standardi se obrauju uz primerke SRB-a za razne vrste roba. Neophodno je istai ekonomski
znaaj standarda. Deklaracija i zatitni znaci obrauju se na primercima koji e doneti uenici. Tumaiti pojam i svrhu
marke proizvoda. Putem vebanja uenicima treba omoguiti samostalan rad, prepoznavanje i proveru saznanja o
propisima o kvalitetu robe.
Posebno treba obraditi deklaracije i ukazati na vezu sa odgovarajuim standardima i pravilnicima.
Uenici treba da upoznaju osnovne vrste graevinskog materijala, keramike robe i stakla uz demonstraciju
odgovarajuih uzoraka. Pri izvoenju vebi odreivanja osnovnih karakteristika ove robe, u nedostatku aparata, moe
se obraditi uputstvo o izvoenju vebi uz odgovarajue crtee i sheme. Poeljno je koristiti i nastavni film. Takoe,
uenici treba da posete jednu radnu organizaciju, gde bi upoznali vrste proizvoda i vrste kvaliteta. U okviru ovog
poglavlja uenike treba upoznati sa osnovnim vrstama ivotinja i proizvodima ivotinjskog porekla. U ovom
poglavlju uenicima treba ukazati na vrste i osnovne karakteristike proizvoda biljnog porekla.
Kod masti, ulja i voskova treba obratiti panju na poreklo, karakteristike i primenu. Prilikom obrade proizvoda
prehrambene industrije posebno se treba osvrnuti na preraivanje svake robne grupe. Pri obradi ove teme obnoviti
osnovna organska jedinjenja (alkohole, karboksilne kiseline, ugljene hidrate).
Mineralni proizvodi obuhvataju samo neke vanije minerale i pri obradi treba insistirati na svojstvima i razlikovanju
navedenih proizvoda.
Poglavlje o proizvodima neorganske industrije moe se zapoeti obnavljanjem osnovnih pojmova iz neorganske
hemije. Uenike treba upoznati sa svojstvima navedenih neorganskih jedinjenja. Posebno obratiti panju na svojstva
radioaktivnih elemenata i ukazati na ekoloke aspekte prilikom njihove primene.
U okviru proizvoda organske hemijske industrije obraditi najvanije predstavnike navedenih klasa jedinjenja. Prema
mogunostima uenici bi mogli da posete neku radnu organizaciju gde bi upoznali npr. kozmetiko-parfimerijske
proizvode, farmaceutske proizvode. Uenicima posebno istai klasifikaciju opojnih droga po carinskoj tarifi i navesti
svojstva najee primenjivih opojnih droga.
Poslednje poglavlje realizovati tako to se uenici upoznaju sa osnovnim osobinama navedenih proizvoda. Posebno
istai klasifikaciju opasnih materija po klasama koristei steena znanja o proizvodima neorganske i organske
hemijske industrije. Neophodno je naglasiti uenicima da plastine mase predstavljaju jedan od najvanijih proizvoda
hemijske industrije, s obzirom na mogunosti njihove primene.
U okviru druge teme upoznati uenike sa razliitim klasifikacijama papira, kao i njihovim svojstvima. Treba uoiti
razlike pojedinih vrsta papira i njihove primene.
Prilikom obrade proizvoda od tekstila obnoviti tekstilne sirovine i njihova svojstva. Obraditi osobine i klasifikaciju
navedene tekstilne robe.
Poglavlje o metalima moe se zapoeti obnavljanjem njihovih mehanikih, fizikih i tehnolokih osobina i navesti
svojstva metala koji nisu prethodno obraeni. Posebno istai primenu metala.
U okviru este teme upoznati uenike sa kvalitetom, vrednou i obeleavanjem proizvoda od bisera, dragog kamenja
i plementih metala.
U okviru poglavlja o elektrotehnikoj robi neophodno je obnoviti opte pojmove o elektricitetu, provodnicima,
izolatorima i izvorima elektrine energije. Posebno treba obraditi raunare, najvanije elektrine aparate, maine i
njihove osnovne elemente kvaliteta.
U skladu sa mogunostima organizovati posetu radnim organizacijama gde bi uenici upoznali razne vrste proizvoda.
JAVNE FINANSIJE
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta javne finansije je sticanje znanja iz oblasti finansiranja dravnih organa i drutvenih slubi.
Zadaci nastave predmeta javne finansije su da uenici:
steknu znanja o finansijskim tokovima u oblasti javne potronje;
steknu znanja o organizaciji i funkcionisanju javnih finansija;
steknu znanja o javnim rashodima i prihodima;
steknu znanja o budetskom stanju;
steknu znanja o fiskalnoj politici.
SADRAJI PROGRAMA
II RAZRED
UVOD (8)
Pojam javnih finansija.
Pojam fiskalne politike.
Funkcija javnih finansija (stabilizaciona i razvojna).
Sistem i politika javnog finansiranja.
Javne potrebe.
JAVNI RASHODI (18)
Pojam i klasifikacija javnih rashoda.
Naela javnih rashoda.
Podela rashoda.
Ekonomske funkcije javnih rashoda.
Funkcija distribucije nacionalnog dohodka.
Funkcija alokacije.
Funkcija stabilizacije privrednog rasta.
Osnovni oblici dravne intervencije preko javnih rashoda.
JAVNI PRIHODI (8)
Prihod i klasifikacija prihoda.
Pojam i elementi poreza.
Ciljevi oporezivanja.
Prevaljivanje poreza.
Transformacija poreza.
Makroekonomska dejstva oporezivanja.
Poreska naela.
Poreski sistem Srbije.
VRSTE POREZA (8)
Porez na dohodak korporacija.
Porezi graana.
Porez iz dohotka radnika.
Porez iz poljoprivrede.
Porez iz dohotka samostalnog vrenja profesionalnih delatnosti.
Porez na dohodak od autorskih prava.
Porez na prihod od imovine.
Porez na naslee i poklone.
Porez od igara na sreu.
Porez na ukupan prihod graana.
Porez na promet.
Akcije.
Porez na promet.
TAKSE I NAKNADE (6)
Pojam i podela takse.
Principi i utvrivanje visine takse.
Podela takse.
Sistem takse u Srbiji (savezne, republike, lokalne).
Naknada za korienje komunalnih dobara opteg interesa.
DOPRINOSI I JAVNI ZAJMOVI (6)
Pojam i funkcija doprinosa.
Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Doprinos za penziono i invalidsko osiguranje.
Doprinos zdravstvenog osiguranja.
Pojam i karakteristika javnih zajmova.
Emisija i amortizacija javnih zajmova.
Nova emisija novca kao izvor javnih prihoda.
BUDET I FONDOVI (20)
Pojam i sutina budeta.
Budetska naela.
Budetski postupak.
Budetski sistem.
Struktura budeta.
Zavrni raun budeta.
Kontrola izvrenja budeta.
Pojam i vrste fondova.
Potrebe koje se finansiraju iz fondova.
Prihodi fondova.
U koncepciji programskih sadraja vodilo se rauna o meuzavisnim i dodirnim temama programskisadraja
uestrunih predmeta kao i potrebi da se obezbede uslovi za ostvarivanje postavljenih zadataka. Program je tako
koncipiran da uenicima omogui struno znanje o pojmu i funkcijama, vrstama javnih prihoda i rashoda i potrebi
njihovih usklaivanja.
Druga oblast podrazumeva brojne klasifikacije javnih rashoda i nabrajanje njihovih funkcija, pa se preporuuje
upotreba razliitih nastavnih sredstava radi lakeg savladavanja gradiva (ema, panoi, grafoskop).
U okviru oblasti javnih prihoda najvea panja posveena je porezima. Cilj je da uenici pre svega savladaju
karakteristike i ciljeve oporezivanja i sutinu poreskog sistema.
Program ovog predmeta koncipiran je tako da se uenicima podrobnije objasne pojedine vrste javnih prihoda.
Oblast budeta poeljno je obogatiti primerima budeta radi uoavanja strukture budeta.
Deo koji se odnosi na finansiranje drutvenih potreba takoe je mogue obraditi na konkretnim primerima, to
omoguava bolje razumevanje gradiva.
CARINSKI SISTEM I CARINSKI POSTUPAK
CILJ I ZADACI
Cilj nastave carine i carinskog postupka je sticanje znanja o carinskom sistemu, carinskoj robi i carinskom nadzoru.
Zadaci:
sticanje znanja o carinskom podruju, carinsko-pograninom pojasu;
sticanje znanja o merama carinskog nadzora, carinskim prelazima;
sticanje znanja o carinskoj robi;
sticanje znanja o carinskom nadzoru u svim vidovima saobraaja.
SADRAJI PROGRAMA
III RAZRED
(2 asa nedeljno, 72 asa godinje, 30 asova u bloku)
CARINE I CARINSKI SISTEM (15)
Pojam i uloga carina. Zatitna uloga savremenih carina.
Vrste carina (carine prema: pravcu kretanja, nainu naplate, svrsi koju postiu, ekonomsko-politikom dejstvu, nainu
propisivanja).
Efekti carina.
Prevaljivanje carine.
Meunarodna carinska saradnja i carinski sporazumi.
Meunarodne carinske konvencije.
CARINSKA POLITIKA (10)
Pojam i uloga carinske politike.
Instrumenti carinske politike (dugoroni i fleksibilni).
Instrumenti zatitne carinske politike.
Vancarinska zatita i instrumenti vancarinske zatite.
OSNOVNI INSTITUTI CARINSKOG SISTEMA (22)
Pojam carinskog sistema.
Razvoj carinskog sistema u Srbiji.
Carinsko podruje i carinska linija.
Slobodne carinske zone.
Carinske unije.
Carinski putevi i vreme prelaska carinske linije.
Carinsko-pogranini pojas.
Pogranini promet.
Dvovlasnici i dvovlasniki promet.
Carinska roba.
Vrsta carinske robe.
Carinski obveznici i carinska obaveza.
CARINSKE VREDNOSTI (10)
Pojam i vrste carinske vrednosti.
Carinska osnovica.
Carinska osnovica za robu koja se uvozi.
Carinska osnovica za robu koju uvoze pravna lica.
Carinska osnovica za robu koju uvoze fizika lica.
Meunarodna carinska konvencija iz oblasti carinske vrednosti.
CARINSKA TARIFA (15)
Pojam carinske tarife.
Meunarodna carinska konvencija iz oblasti carinske tarife.
Podela carinske tarife.
Zakon o carinskoj tarifi i sastavni delovi carinske tarife.
Osnovne karakteristike nae carinske tarife.
Carinska tarifa kao spisak roba.
Stope carina u carinskoj tarifi.
Svrstavanje robe u carinskoj tarifi.
IV RAZRED
(2 asa nedeljno, 66 asova godinje, 30 asa u bloku)
CARINSKI UPRAVNI POSTUPAK (10)
Pojam i vrste carinskog postupka.
Izvori carinskog prava.
Naela carinsko-upravnog postupka.
Uesnici u carinsko-upravnom postupku (glavna stranka i carinski organi i eventualni svedok, vetak, tuma).
Dokazi i dokazna sredstva u carinskom upravnom postupku.
Donoenje prvostepenih odluka u carinskom upravnom postupku (reenje i zakljuci).
CARINSKI POSTUPAK (22)
Oslobaanje od plaanja carine.
Prava i obaveze putnika i carinika na graninom prelazu.
Ogranienje uvoza, unosa i primanja robe iz inostranstva za graane.
Carinski postupak sa robom koju sa sobom nose strani putnici.
Korienje putnikih motornih vozila sa stranom registracijom od strane Srpskih graana.
Smetaj carinske robe:
elezniki carinski magacini,
carinsko skladite,
carinsko smestite,
druge prostorije i prostori,
konsignaciono skladite,
centralno skladite,
specijalizovana skladita strane robe i robe domae proizvodnje,
slobodne carinske prodavnice,
slobodne zone,
carinske zone.
Rokovi leanja robe i learina za robu.
CARINjENjE ROBE (14)
Skraeni postupak carinjenja.
Redovan postupak carinjenja.
Faze carinjenja robe:
podnoenje jedinstvene carinske isprave propisanih isprava,
prijem jedinstvene carinske isprave,
pregled robe,
svrstavanje robe po carinskoj tarifi i drugim tarifama,
utvrivanje carinske osnovice,
obraunavanje i naplata carine.
POVREDA CARINSKIH PROPISA (CARINSKI DELIKTI) (10)
Carinski delikti.
Vrste carinski delikata.
Krijumarenje i njegovo suzbijanje.
CARINSKI NADZOR (10)
Pojam, svrha i znaaj carinskog nadzora.
Vrste carinskog nadzora.
Carinski nadzor u pojedinim vidovima saobraaja.
Carinski nadzor u eleznikom saobraaju.
Carinski nadzor u drumskom saobraaju.
Carinski nadzor u vodenom saobraaju.
Carinski nadzor u vazdunom saobraaju.
Carinski nadzor u potanskom saobraaju.
Cilj nastave predmeta carinski sistem i carinski postupak je sticanje znanja o carini, carinskoj politici, carinskom
sistemu i carinskom postupku. Sadraji programa predmeta imaju za cilj da osposobe uenika za primenu carinskih
propisa i carinske tarife kao i za postupak carinjenja robe.
Program ovog predmeta nema samo teorijski vee i praktini karakter to znai da uenike treba osposobiti ne samo
za sticanje znanja ve i za primenu tehnika, navika i vetina za carinjenje roba. Program ovog predmeta se ne moe u
celosti ostvariti bez vebi odnosno korienja okumenata, obrazaca i postupaka iz prakse.
SPOLJNO TRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANjE
CILJ I ZADACI
Cilj nastave spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja je sticanje znanja o spoljnotrgovinskom poslovanju i deviznom
poslovanju.
Zadaci:
Sticanje znanja o spoljnoj trgovini.
Sticanje znanja o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Sticanje znanja o deviznom poslovanju.
SADRAJI PROGRAMA
IV RAZRED
UVOD U SPOLJNU TRGOVINU (5)
Pojam spoljne trgovine.
Uloga i znaaj spoljne trgovine u nacionalnoj privredi.
Zadaci spoljnotrgovinskog preduzea i drutva.
Trgovinski obiaji i uzanse, inkoterms pravila.
OSNOVNI PRINCIPI I SUBJEKTI SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANjA (13)
Principi spoljnotrgovinskog poslovanja:
Poslovni i proizvodni standardi.
Ekonomski interes.
Sigurnost posla. uvanje ugleda i poverenja.
Zatita poslovne tajne.
Nemonopolsko ponaanje, spreavanje nelojalne utakmice (konkurencije).
Subjekti spoljnotrgovinskog poslovanja (u zemlji i u inostranstvu).
SUBJEKTI U ZEMLJI: Preduzea i drutva za izvoz i uvoz. Preduzea i drutva za meunarodno posredovanje.
Preduzea i drutva za zastupanje stranih firmi. Preduzea i drutva za izvoenje graevinskih radova u inostranstvu.
Preduzea i drutva za turistike poslove. Preduzea i drutva za poslove slobodnih i carinskih zona. Preduzaa i
drutva za meunarodni transport. Preduzea i drutva za meunarodnu pediciju. Preduzea i drutva za kontrolu
kvaliteta i kvantiteta robe i usluga. Banke u meunarodnom poslovanju. Organizacija za meunarodno osiguranje.
Ostali subjekti u spoljnoj trgovini. Uloga drave i njenih organa u spoljnotrgovinskom poslovanju.
SUBJEKTI U INOSTRANSTVU: Preduzea i drutva u inostranstvu i obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu.
Banke u inostranstvu. Organizacija osiguranja u inostranstvu. Predstavnitva u inostranstvu. Poslovne jedinice u
inostranstvu.
SPOLJNOTRGOVINSKI POSLOVI (20)
Izvoz i uvoz robe i usluga.
Redovan izvoz i uvoz robe.
Posebni oblici spoljnotrgovinskih poslova.
Vezani poslovi (kompenzacioni, barter, sajamski, malogranini i susedni prekomorski promet).
Privremeni uvoz i izvoz robe i poslovi oplemenjivanja.
Reeksportni poslovi.
Tranzitni poslovi.
Lizing poslovi.
Poslovi dugorone proizvodne kooperacije.
Pribavljanje i ustupanje prava intelektualne svojine.
Oblici transfera tehnologije i ugovori o transferu tehnologije.
Patenti i licence.
Prenos tehnologije u obliku znakova razlikovanja.
Znanje i iskustvo.
Poslovno-tehnika saradnja.
Usluge u spoljnotrgovinskom prometu i vrste usluga.
Strana i zajednika ulaganja.
Poslovanje slobodnih zona.
Obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu.
Meunarodni transport i pedicija:
meunarodni transport,
meunarodna pedicija.
Meunarodne monetarne organizacije (MMF i Svetska banka i dr.).
OBLICI REGULISANjA IZVOZA I UVOZA (8)
Pojam teinskih ogranienja uvoza i izvoza robe.
Konkretni oblici regulisanja izvoza i uvoza.
Slobodan izvoz i uvoz.
Izvoz i uvoz na osnovu kontigenata.
Izvoz i uvoz na osnovu dozvola i odobrenja.
Zabrana uvoza.
Promet zlata.
ISPRAVE U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANjU (10)
Pojam i vrste isprava u spoljnotrgovinskom prometu:
prijava o zakljuenom ugovoru spoljnotrgovinskog posla uvoza i izvoza,
trgovaka faktura,
specifikacija robe,
paking-lista,
uverenje o poreklu robe,
uverenje o krajnjoj nameni robe,
certifikat o kontroli robe i ostala uverenja u spoljnotr-govinskom poslu (fitopatoloke, veterinarske i dr.),
ostale robne isprave.
Isprave u transportu i osiguranju pri carinjenju:
transportna dokumenta,
dispozicija (nalog) za otpremu,
konosman, tovarni list,
avizo o otpremi,
potvrda peditera,
skladinica,
isprave o osiguranju robe,
carinske isprave.
Finansijske isprave. Popunjavanje i obrada isprava u spoljnotrgovinskom poslovanju.
DEVIZNO POSLOVANjE (15)
Meunarodna plaanja:
multilateralizam,
bilateralizam,
plaanje robom.
Sredstva meunarodnih plaanja:
valute i devize.
Valutni paritet i devizni kurs:
devizni kurs,
vrste deviznih kurseva.
Devizno trite:
subjekti na deviznom tritu,
banke u deviznom poslovanju.
Platni promet sa inostranstvom:
pojam meunarodnog platnog prometa,
oblici plaanja prema inostranstvu,
plaanje robom,
gotovinsko plaanje,
plaanje kreditom.
Instrumenti platnog prometa:
meunarodne bankarske garancije,
meunarodna bankarska doznaka,
meunarodni dokumentarni akreditiv i vrste akreditiva,
meunarodna menica,
meunarodni ek,
meunarodno kreditno pismo i kreditna kartica,
popunjavanje obrazaca.
VRSTE I TEHNOLOGIJA SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA (22)
Vrste spoljnotrgovinskih poslova ugovora.
Tehnologija izvoza posla (poslovi koji prethode inu zakljuenja posla).
Pregovaranje, ugovaranje i zakljuivanje izvoznih poslova.
Izvravanje ugovora, analiza posla i odlaganje predmeta.
Tehnologija uvoznog posla (istraivanje trita i izbora snabdevanja, zakljuivanje ugovora, realizacija uvoznog
posla).
Tehnologija realizacije ostalih spoljnotrgovinskih poslova.
EVIDENCIJA I KONTROLA SPOLJNOTRGOVINSKOG I DEVIZNOG POSLOVANjA (6)
Zvanina evidencija.
Poslovna evidencija.
Kontrola.
Organi devizne kontrole i inspekcije.
Cilj programa spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja je sticanje teorijskih znanja i ovladavanje tehnikama u
spoljnotrgo-vinskom i deviznom poslovanju. Program je koncipiran tako da omoguava potpunost odnosno redosled
tema, daje mogunost da se najpre upoznaju osnovni pojmovi iz oblasti spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja i
steknu osnovna teorijska znanja u tom poslovanju, a zatim ovlada tehnikom poslovanja u spoljnotrgovinskim
preduzeima.
Radi ovladavanja tehnikom poslovanja neophodno je pri ostvarivanju odreenih trinih cena izraditi sledee
praktine vebe: kalkulacija u spoljnotrgovinskom poslovanju, robna dokumenta u spoljnotrgovinskom poslovanju sa
konkretnim podacima, lista kurseva i konverzija obraenih instrumenata platnog prometa. Zatim prijave o
zakljuenom ugovoru izvoza i uvoza. Nastavnik u svom operativnom planu treba da predvidi kada i koje vebe treba
raditi i da blagovremeno pripremi odgovarajue obrasce.
U realizaciji ovog nastavnog predmeta mora se voditi rauna o korelaciji sa drugim nastavni predmetima, a pre svega
sa predmetom bankarsko poslovanje i komercijalno poslovanje. Pri realizaciji programa treba imati u vidu Opte
didaktiko-metodiko uputstvo za ostvarivanje sadraja u srednjim kolama.
MEUNARODNA PEDICIJA
CILJ I ZADACI
Cilj nastave meunarodnog transporta, pedicije i transportnog osiguranja je sticanje znanja o meunarodnom
transportu, pediciji i transportnom osiguranju.
Zadaci:
Sticanje znanja o vrstama i karakteristikama pojednih vidova transporta.
Primena steenog znanja u praksi.
Sticanje znanja o meunarodnoj pediciji.
Sticanje znanja o znaaju osiguranja pri transportu robe.
Primena steenog znanja u praksi.
SADRAJI PROGRAMA
III RAZRED
MEUNARODNI TRANSPORT (12)
Pojam i znaaj meunarodnog transporta.
Razvoj i vrste meunarodnog transporta.
Karakteristike meunarodnog transporta.
Principi:
ekonominost,
brzina,
sigurnost meunarodnog transporta.
Vozar u meunarodnom transportu.
Pravni propisi u transportu (domaa i meunarodna pravna regulativa).
Savremeni oblici ubrzanja manipulisanja robom.
Prevozna sredstva, mehanizacija koja slui za manipulaciju i prevoz kontejnerima.
VRSTE MEUNARODNOG TRANSPORTA
A) KOPNENI TRANSPORT
1. ELEZNIKI TRANSPORT (15)
Uloga i znaaj eleznikog transporta.
Meunarodni propisi o prevozu robe eleznicom.
Oblici prevoza u eleznikom transportu.
Dokumenta o prevozu robe eleznicom.
Prava i obaveze poiljaoca i eleznice kao vozara.
Tarife u eleznikom saobraaju.
Postupak realizacije meunarodnog eleznikog transporta.
2. DRUMSKI TRANSPORT (15)
Znaaj drumskog transporta.
Oblici prevoza u drumskom saobraaju.
Propisi u meunarodnom drumskom saobraaju.
Carinska konvencija o meunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR.
Odgovornost vozara.
Dokumenta u meunarodnom drumskom transportu.
B) VODNI TRANSPORT
1. POMORSKI TRANSPORT (15)
Znaaj pomorskog transporta.
Posrednici u pomorskom transportu.
Vrste pomorske plovidbe.
Pomorski prevozni ugovori.
Pomorski prevoz u slobodnoj plovidbi.
Dokumenta u pomorskom transportu. Tarife u pomorskom transportu.
Postupak u realizaciji meunarodnog pomorskog transporata.
2. RENI TRANSPORT (15)
Znaaj renog transporta.
Meunarodni transport na Dunavu.
Nain zakljuenja ugovora o prevozu.
Dokumenta u renom transportu.
Tarife u renom transportu.
Postupak realizovanja meunarodnog renog transporta.
IV RAZRED
C) VAZDUNI TRANSPORT (12)
Znaaj vazdunog transporta.
Meunarodno udruenje za vazduni prevoz (IATA).
Meunarodna pravna regulativa u oblasti meunarodnog vazdunog transporta.
Posao prevoza u meunarodnom vazdunom transportu.
Zakljuivanje ugovora u meunarodnom vazdunom transportu.
Dokumenta u vazdunom transportu.
D) POTANSKI TRANSPORT I TRANSPORT CEVIMA I CEVOVODIMA (12)
Znaaj potanskog transporta.
Meunarodna pravna regulisanost potanskog prometa.
Dokumenta u potanskom transportu.
Tarife u potanskom transportu.
Znaaj transporta cevima i cevovodima.
Meunarodna pravna regulisanost transporta cevima i cevovodima.
Dokumenta u transportu cevima i cevovodima.
Tarife u transportu cevima i cevovodima.
E) MEUNARODNE TRANSPORTNE KLAUZULE (12)
Znaaj transportnih klauzula.
Klauzule INKOTERMS-a.
Spoljno trgovinske definicije SAD.
EC i regulisanost transporta.
MEUNARODNA PEDICIJA (15)
Pojam i uloga meunarodne pedicije.
Obaveze meunarodnog peditera.
Pravna regulisanost u vezi sa pediterskom delatnou.
Odgovornost meunarodnog peditera.
Zakuenje ugovora o pediciji.
Posao meunarodnog peditera (uvoz-izvoz).
Meunarodna pedicija u naoj zemlji.
TRANSPORTNO OSIGURANjE (15)
Pojam osiguranja, elementi osiguranja, subjekti, rizici, premije osiguranja, polisa osiguranja i r.
Vrste osiguranja.
Osiguranje robe u meunarodnom transportu sa posebnim osvrtom na vrste osiguranja u pojedinim vidovima
meunarodnog transporta (drumski, elezniki, vazduni, vodni i dr.).
Ugovor o osiguranju robe u meunarodnom prevozu.
Pojedine klauzule u transportnom osiguranju zavisno od vrste prevoza.
Zakljuenje ugovora.
Reosiguranje.
Ugovor o reosiguranju i osnovni oblici ugovora o reosiguranju.
Osiguravajue organizacije u svetu i Srbiji. Osiguravajua drutva prema Zakonu o osiguranju u Srbiji.
Ostvarivanjem nastavnog plana i programa obrazovnog profila carinski tehniar uenici stiu znanja za obavljanje
carinskih poslova u oblasti meunarodne pedicije. Nastavni program ovog predmeta koncipiran je tako da obezbedi
sticanje znanja u svim vrstama meunarodnog transporta robe (kopneni transport, vodni transport, vazduni transport i
potanski transport cevima i cevovodima).
U treem razredu uenici stiu znanja o transportu i vrstama meunarodnog transporta, a u etvrtom razredu o
poslovanju meunarodne pedicije i transportnom osiguranju. U realizaciji programa ovog predmeta neophodno je
koristiti instrumente, obrasce i dokumenta iz prakse kako bi uenici stekli odgovarajua znanja za ukljuivanje na
poslove i zadatke u oblasti pedicije.
CILJ I ZADACI
tabelama;
SADRAJI PROGRAMA
III RAZRED
Startovanje programa za rad sa tabelama
Unos i brisanje podataka
Zamena podataka.
Kretanje
Sortiranje i automatsko sabiranje
Popravljanje izgleda tabele
Formatiranje elije.
Kopiranje formata.
Rad sa radnim listovima i prozorima
Operacije sa delovima ekrana (zumiranje, zamrzavanje, sakrivanje...).
Zatita podataka.
Formule i funkcije
Funkcije za sabiranje, prebrojavanje, prosek, maksimum i minimum.
Meuzbirovi.
Ostale funkcije.
Rad sa grafikonima
Izrada grafikona.
Tipovi grafikona.
tampanje
Napredni rad sa tabelama
Formati slike.
Izgled ekrana.
IV RAZRED
I. BAZE PODATAKA (56)
Uvod u program za rad sa bazama podataka
Entitet.
Izgled ekrana.
Rad sa tabelama
Tipovi podataka.
Kreiranje tabele.
Operatori.
tampanje tabele.
Povezivanje tabela.
Tipovi relacija.
Upiti
Kreiranje upita.
Operatori.
Rad sa izrazima.
Agregatne funkcije.
Parametarski upiti.
SQL sumarni upiti.
Akcioni upiti.
Upit brisanja.
Upit dodavanja.
Upit auriranje.
Unakrsni upiti.
Izvetaji
Podizvetaji.
tampanje izvetaja.
Obrasci
Podobrasci.
Rad sa makroima.
Komandna tabla.
II. ELEKTRONSKO POSLOVANjE (10)
Sistemi plaanja.
rada na projektima.
MATURSKI ISPIT
17/93, 1/94, 2/94 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09,
10/09, 5/10 i 8/10).
1. maturski praktian rad sa usmenom odbranom rada;
1. MATURSKI PRAKTIAN RAD
Sadraji praktinog rad utvruju se iz sledeih oblasti:
javni rashodi
javni prihodi
budet
spoljnotrgovinski poslovi
devizno poslovanje
carine i carinski sistem
carinski upravni postupak
carinski delikti
carinjenje robe
carinska tarifa
meunarodni transport
meunarodna pedicija
prikazivanje statistikih podataka carinskog poslovanja
bilans poslovanja u oblasti carine
periodini godinji obraun u vanprivredi
bilansi plaanja sa inostranstvom
poslovi osiguranja.
Sadraji usmene obrade rada prostiu iz sadraja programa maturskog praktinog rada i odnose se na objanjenja
2. USMENI ISPIT IZ IZBORNOG PREDMETA
administracija oblast ekonomije. Izborni predmet koji uenik bira moe biti od znaaja za dalje obrazovanje ili za
ukljuivanje u rad. Uenik bira jedan predmet izmeu sledeih:
poznavanje robe
javne finansije
carine i carinski postupak
spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje
meunarodna pedicija.

Nastavni Planovi I Programi Za Podrucje Rada Ekonomija, Pravo I Administracija - 2DiW

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Nastavni Planovi I Programi Za Podrucje Rada Ekonomija, Pravo I Administracija - 2DiW

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

Na osnovu lana 79. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Slubeni glasnik RS, br.

Ostali obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom kolske godine

Ostali obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom kolske godine

Вам также может понравиться