Вы находитесь на странице: 1из 115

RAZVODNI MEHANIZAM

Slobodan Prodanovi}, dipl.in`.


FUNKCIJA I DELOVI
Razvodni mehanizam je skup elemenata koji obezbe|uju da se u
odre|enom taktu i po odre|enom redosledu cilindri pune
sme{om vazduha i goriva (OTO) ili samo vazduhom (dizel) i
izbacuju sagoreli gasovi. Razvodni mehanizam ~ine ventili sa
mehanizmom za wihovo otvarawe i zatvarawe.
Osnovni delovi razvodnog mehanizma su:
 zup~anik ili lan~anik sa lancem za pogon bregastog vratila
 bregasto vratilo
 podiza~i i {ipke podiza~a ventila
 klackalice
 ventili sa oprugama, vo|icama i sedi{tima
POGON BREGASTOG VRATILA

Bregasto vratilo dobija pogon od kolenastog vratila.


Broj obrtaja bregastog vratila za ~etvorotaktne motore
je DVA puta mawi od broja obrtaja kolenastog vratila.
Prenos obrtaja mo`e se ostvariti putem:

 zup~anika
 lan~anika
 zup~astog remena
PRENOS ZUP^ANICIMA

Prenos zup~anicima se po pravilu izvodi ukoliko je


bregasta osovina sme{tena u blizini kolenastog vratila. U
protivnom, zbog potrebe vi{e me|uzup~anika, ovaj prenos
postaje nerentabilan, osim za neke specijalne motore,
naprimer trka~ke.
Zbog potrebe da obrtawa ovih zup~anika budu strogo
sinhronizovana, tj. motor doveden u fazu, na wima su
fabri~ki obele`eni takozvani “reperi”, jasno vidqive
oznake, koji se prilikom popravke motora i sklapawa
zup~anika moraju postaviti jedan na drugi.
PRENOS ZUP^ANICIMA 1. zup~anik radilice
2. zup~anik bregastog vratila
3. bregasto vratilo
4. podiza~
5. {ipka podiza~a
ANIMACIJA
RAZVODNOG
MEHANIZMA
ANIMACIJA RADA VENTILA I BREGASTOG VRATILA
ANIMACIJA RADA VENTILA I BREGASTOG
VRATILA
PODIZA^
ANIMACIJA RADA VENTILA
PRENOS LANCEM

Prednost lanaca je velika


pouzdanost i ta~nost u radu a
osnovna mana je buka koja se
javqa tokom rada.
Kod ve}ih osnih rastojawa
obavezno se dodaje jo{ jedan
lan~anik koji ima ulogu
zateza~a lanca ({paner).

1. lan~anik radilice
2. lan~anik bregaste
3. me|ulan~anik (pogon
razvodnika ili pumpe)
4. zateza~ lanca
5. klizne vo|ice
PRENOS LANCEM
NA DVA BREGASTA
VRATILA
PRENOS ZUP^ASTIM REMENOM NA DVA BREGASTA VRATILA

Prednosti zup~astog remena

• ti{i rad
• nema podmazivawa
• jednostavna zamena

Mane zup~astog remena

• mawa nosivost
• kra}i vek trajawa
(obavezna zamena nakon
70.-100.000 km)
• ve}a osetqivost na
ne~isto}e
KONSTRUKCIJA ZUP^ASTOG REMENA

1. nose}a ~eli~na vlakna


2. i 3. slojevi tkanine sa
dobrim kliznim svojstvima

Ceo kai{ je vulkaniziran gumom


VENTILSKI SKLOP
VENTILI

Obzirom da je brzina radne sme{e (goriva i vazduha) koja ulazi u


cilindar mawa od brzine izduvnih gasova koji iz wega izlaze, usisni
ventil je obi~no ve}i od izduvnog kako bi protok bio isti.
Izduvni ventili se kod brzohodih motora mogu ugrejati do u`arenosti
pa zbog toga moraju biti izra|eni od kvalitetnog materijala otpornog
na toplotu.
Temperatura pe~urke izduvnog ventila se kre}e od 700-800 oC
VENTILSKI SKLOP

 Na starijim vozilima su se ventilski sklopovi


proveravali i pode{avan zazor posle svakih 10.000 km a
kod savremenih se to radi svakih 10 godina ili posle
150.000 pre|enih kilometara.
 Zazor ventila se po pravilu pode{ava na hladnom motoru.
 Na motorima koji imaju hidrauli~ni kompenzator zazora,
ventili se ne pode{avaju.
VENTILSKI SKLOP

1. ventil
2. sedi{te ventila
3. vo|ica ventila
4. opruga ventila
5. tawiri} opruge
6. poluogrlica
7. zaptivna man`etna
PE^URKA VENTILA

Termi~ki veoma optere}eni izduvni ventili


se u ciqu hla|ewa mogu puniti natrujumom.
Natrijumom se puni oko 2/3 {upqine.
Natrijum isparava u vreloj pe~urki ventila
~ime se ona hladi, para se di`e navi{e i
kondenzuje se na hladnijem stablu a
kondenzat ponovo pada u pe~urku.

Steliti su legure kobalta, hroma i volframa. Veoma su


otporni na habawe i pri vrlo visokom temperaturama.
RASPORED VENTILA
U ODNOSU NA TOK GASOVA

PARALENO POPRE^NO
RASPORED SA VI[E OD DVA VENTILA

Usisni ventili po pravilu imaju ve}u povr{inu jer je razlika


izme|u atmosferskog pritiska i pritiska kod usisavawa mawa nego
kod izduvavawa, zbog ~ega je neophodno obezbediti ve}u povr{inu
kako bi se usisala dovoqna koli~ina vazduha.
MATERIJAL ZA VENTILE

Ventili mogu da se izra|uju od legiranih ~elika


za poboq{awe (^4730 i ^5430) ali se naj~e{}e
koriste visokolegirani austenitni ~elici
otporni na koroziju i visoke temperature,
naprimer ^4557 za usisne i ^4579 za izduvne
ventile. Ovi ~elici imaju visok sadr`aj hroma.
Povr{ina pe~urke izduvnih ventila se naj~e{}e
navaruje “stelitom”.
BREGASTO VRATILO

Bregasto vratilo upravqa radom ventila.


Broj obrtaja bregastog vratila je kod ~etvorotaktnih
motora duplo mawi od broja obrtaja kolenastog
vratila.
Mo`e biti sme{teno u glavi ili u bloku motora.
Bregasto vratilo se oslawa uglavnom na klizne
le`ajeve.
Vrlo ~esto se na bregasto vratilo ugra|uje pogonski
element (zup~anik, ekscentar...) za pogon nekog
agregata motora, naprimer napojne pumpe.
Postoje konstrukcije sa jednim ili vi{e bregastih
vratila.
MATERIJAL ZA BREGASTO VRATILO

Kovana bregasta vratila se kuju od ~elika za cementaciju i to


legiranih ^ 4720, ^ 4520, ^ 4220 a za mala optere}ewa
ugqeni~nog ^ 1220. Dubina cementiranog sloja je oko 1 mm a
tvrdo}a oko 60 HRC). Jezgro vratila ostaje `ilavo.
Livena bregasta vratila se liju od nodularnog liva nakon
~ega se bregovi indukciono kale kako bi se postigla tvrdo}a
od oko 60 HRC.
Najnovija tehnologija izrade bregastih vratila je livewe “sa
odbelom”. Specijalnim na~inom hla|ewa se posti`e da
unutra{wost bude sivo liveno gvo`|e koje poseduje ~vrsto}u i
`ilavost dok se na povr{ini ostvaruje “belo liveno gvo`|e”
velike tvrdo}e tako da nema potrebe za dodatnom termi~kom
obradom.
BREGASTO VRATILO U BLOKU MOTORA
OHV (over head valve)

Bregasta u bloku
motora. Ventili
dobijaju pogon preko
podiza~a ventila i
kalckalica.
OHV
OHV
klackalica

ventil
{ipka
podiza~a
ventila

remen bregasto
vratilo
vratilo

radilica
OHV
BREGASTO VRATILO U GLAVI MOTORA
OHC (over head camshaft)

Bregasta u glavi
motora. Ventili se
pogone neposredno.
Kada motor ima samo
jedno bregasto vratilo,
ovaj sistem se ~esto
naziva i SOHC (singl
over head camshaft)
OHC (SOHC)
zup~asti kai{ bregasto vratilo

ventili

klip

radilica
DVA BREGASTA VRATILA U GLAVI
DOHC (double over head camshaft)

Dve bregaste u glavi


motora.
Jedna za usisne a
druga za izduvne
ventile.
DOHC
zup~asti kai{
bregasta vratila

ventili
ventili

radilica
DOHC

dva ventila po cilindru

dva usisna i dva izduvna


ventila po cilindru
(16 ventila)
TIPOVI MOTORA PREMA POGONU VENTILA

OHV OHC DOHC

OHV - vise}i ventili u glavi (Over Head Valves)


OHC – bregasto vratilo u glavi (Over Head Camshaft)
DOHV - dva bregasta u glavi (Double Over Head Camshaft}
VENTILSKI RAZVOD

1. Ventilski sklop
2. Bregasto vratilo
3. pogon bregastog vratila
4. Prenos pogona od brega do ventila
(podiza~, {ipka podiza~a, klackalica)
5. Elementi za regulaciju zazora ventila

klackalica
podiza~

ventil
SME[TAJ VENTILA

1. bregasto vratilo
2. podiza~
3. {ipka podiza~a
4. klackalica
PODE[AVAWE ZAZORA VENTILA

a) sa dvokrakom klackalicom – regulacija na samoj klackalici


b) sa jednokrakom klackalicom – regulacija na osloncu klackalice
c) bez klackalice – pode{avawe se vr{i umetawem plo~ica
potrebne debqine
PODE[AVAWE ZAZORA VENTILA

Prilikom pode{avawa zazora


ventila treba obratiti pa`wu
na istro{enost kontaktnih
povr{ina
Na slici se vidi da je
izmerena veli~ina 1 a da je
stvarna veli~ina zazora 2
skoro duplo ve}a.
SISTEM SA HIDRAULI^NIM
KOMPENZATOROM ZAZORA

Kod sistema sa hidrauli~nim


kompenzatorom zazora nije
potrebno pode{avawe jer se
zazor se automatski pode{ava.

1. ~a{ica
2. klip
3. ~aura
4. komora visokog u pritiska
5. opruga za anulirawe zazora
6. kuglasti ventil
7. opruga ventila
8. uqna magistrala
VENTILSKI SKLOP
SEDI[TE VENTILA

Ugao sedi{ta ventila se obra|uje tako da


mu je ugao za ½ stepena ve}i od ugla
nagiba zaptivne povr{ine na ventilu
(koji je 45o). Na taj na~in se osigurava
nalegawe pe~urke po spoqnoj strani
sedi{ta.
VO\ICE VENTILA

 Vo|ice ventila se izra|uju od materijala koji imaju dobra


klizna svojstva jer se podmazuju samo uqnom maglom.
 Koristi se sivi liv SL 26 legiran sa Cr i Mo a kod
forsiranih motora primewuje se i olovna bronza.
 Usisni ventili se na vrhu vo|ice zaptivaju gumenim
man`etnama sa oprugom da bi se spre~io prodor uqa u
usisni vod. Ponekad se zaptivne man`etne postavqaju i na
izduvne ventile iako u izduvnom vodu nema podpritiska
koji mo`e da povu~e uqe.
IZGLED GLAVE MOTORA SA 4 VENTILA
PO CILINDRU
VENTILI BEZ
POVRATNE OPRUGE

DUCATI Desmodro
PNEUMATSKE OPRUGE VENTILA

Pneumatske opruge ventila je prvi


po~eo da koristi Renault na svojim
motorima RVS-9 od 1.5 L za
Formulu 1, 1980. godine.
Gas (azot) pod pritiskom ima ve}u
mogu}nost ta~nog oscilovawa za
oko osam puta od metalnih opruga
~ime su smaweni gubici zbog
nemogu}nosti potpunog pra}ewa
profila brega. Na oko 10.000
obrtaja ovo je veoma zna~ajno.
Kvalitet sistema je uo~en tek 1995.
kada je Renault po~eo da pobe|uje sa
vozilom Williams i voza~ima
Prostom, [umaherom i Vilnevom.
SISTEM RAZVODA NA RADIJALNOM
(ZVEZDA) MOTORU
PO^ETAK I KRAJ OTVARAWA I ZATVARAWA
VENTILA

Proces otvarawa i zatvarawa ventila se odvija po unapred


zadatoj kinematici koja zavisi od oblika brega bregastog
vratila. To zna~i da:
 po~etak otvarawa i zatvarawa ventila je na uvek istom mestu
gledano u odnosu na ugao bregastog i kolenastog vratila, bez
obzira na broj obrtaja motora
 ventil je otvoren uvek za isti ugao bregastog vratila, tako|e
bez obzira na broj obrtaja
 hod ventila je uvek isti
Vi{e od jednog veka, ovo re{ewe je, uz par izuzetaka prihva}eno
kao idealno. Pravile su se korekcije krivine brega za razli~ite
potrebe motora (razli~it oblik krivine za otvarawe, “o{triji”
bregovi za brzohode i sli~no).
PROJEKTNI ZAHTEVI

Koncept svakog automobila je uglavnom kompromis izme|u


velikog broja zahteva. Osnovni su:
1. maksimalna snaga
2. stabilnost projektovane snage
3. potro{wa goriva
4. emisija {tetnih gasova
5. vozne karakteristike
6. pouzdanost u radu
7. korisni prostor
8. namena automobila

Na osnovu prethodnih zahteva se projektuje i motor.


RE@IM RADA MOTORA

Motor automobila radi na velikom opsegu snage i broja


obrtaja. Tako|e, zahtevi vo`we su veoma razli~iti, od
stajawa na semaforu do preticawa kada je potrebna
puna snaga i gde potro{wa i emisija {tetnih gasova
imaju sekundarnu ulogu.
Za svaki re`im rada postoji optimalni re`im rada
razvodnog mehanizma i to uglavnom:

• trenutak otvarawa i zatvarawa ventila


• veli~ina slobodnog preseka za ulaz ili izlaz gasova
ISTORIJSKI RAZVOJ

Prvi motor sa dva bregasta vratila sme{tena u glavi


motora (DOHC), jedno za usisne, drugo za izduvne ventile je
osmislio in`iwer Ernest Henri (Ernest Henry) iz @eneve.
Radio je na projektovawu trka~kih automobila, jedno vreme
za ~uvenu Hispano-Suiza iz Pariza.
Krajem 1911. ga je anga`ovao Robert Pe`o (Robert Peugeot),
brat Armana Pe`oa koji je imao svoju firmu “Lion-Peugeot” da
projektuje vozilo za trku Gran Pri (Grand Prix) Francuske koja
}e se odr`ati 25./26. juna 1912. godine u Dijepu.
Voza~ Georges Boillot (onda{wi Fan|o ili [umaher) je lako
pobedio voze}i 1540 km prose~nom brzinom od 110 km/h
vozilo sa motorom od 7.6 litara.
ISTORIJSKI RAZVOJ
Jedna od prvih primena bregastog vratila sa promenqivom
du`inom hoda ventila je realizovana na avionskim motorima.
Radijalni avionski motor Bristol Jupiter iz 1920. godine je imao
bregasto vratilo sa dve vrste bregova, za du`i i kra}i hod
ventila. Pilot je ru~no putem poluga birao re`im rada. Kra}i
hod se koristio pri krstarewu a du`i u slu~aju potrebe za punom
snagom (poletawe ili borba).

Motor Bristol Jupiter


400 KS
ISTORIJSKI RAZVOJ
Najve}i klipni avionski motor koji je ikada napreavqen.
Ameri~ki Lycoming XR-7755 je bio namewen za ugradwu u
interkontinentalni bombarder ali se od projekta odustalo jer su
se pojavili mlazni motori.

Zapremina: 127.000 ccm


Snaga: 4.000 KS
Cilindara: 36
Izra|en: 1944. god.
Bregasto vratilo sa dve
vrste bregova i ru~nom
promenom re`ima
ISTORIJSKI RAZVOJ

Prvi serijski automobila sa bregastim vratilom sa dva


brega je bila Alfa Romeo Spider iz 1980. godine.
nekoliko godina ranije FIAT se bavio ovim problemom ali
samo na prototipnim motorima.

Alfa Romeo Spider


Dizajn: Batista Piniinfarina
Motor: 1.6 i 2.0 L
Bregasto vratilo: DOHC
Dupli bregovi
Ing. Gianpaolo Garccea
VVT SA ELEKTRONSKIM UPRAVQAWEM

Nissan 300 ZX
1983.-1989.
Dizajn: Kazumasu Takagi

Honda Integra VTEC RSI, 1989.


1595 ccm, DOHC
160 KS, 214 km/h
DIJAGRAM AKTIVNOSTI VENTILA
UOBI^AJENI UGLOVI OTVARAWA I
ZATVARAWA VENTILA
VARIJACIJE MOMENTA OTVARAWA I ZATVARAWA VENTILA

Rad na leru Puna snaga


usisavawe
kompresija
ekspanzija
izduvavawe

Oba ventila se kasnije Ranije otvarawe izduvnog ventila


otvaraju i kasnije zatvaraju spre~ava suprotno delovawe gasova
{to omogu}uje miran rad na klip a kasnije zatvarawe wihovo
motora. pozitivno dejstvo na klip
VARIJACIJE MOMENTA OTVARAWA I ZATVARAWA VENTILA

Ve}i obrtni moment Recirkulacija izduvnih gasova

Ranijim otvarawem usisnog Istovremeno otvoreni i usisni i


ventila, posti`e se boqe izduvni ventij omogu}ava delu
puwewe cilindra sve`im izduvnih gasova da pre|e u usisnu
vazduhom i maksimalni granu. Brzi odziv zbog ve}e toplote
obrtni moment motora sme{e i mawa emisija {tetnih
gasova zbog potpunijeg sagorevawa
SISTEMI SA PROMENQIVIM UGLOM BREGASTOG
VRATILA ILI PROMENQIVIM HODOM VENTILA

 Razvoj tehnologije u posledwih par decenija, posebno


elektronike, omogu}io je re{ewa kod kojih vreme otvarawa
i du`ina hoda ventila mogu da se mewaju tokom procesa.
 Korekcija momenta po~etka otvarawa ventila, vreme
koliko je otvoren i protoka gasova (du`ina hoda ventila)
mo`e doprineti pove}awu specifi~ne snage i smawewu
potro{we, dakle efikasnosti motora za 15-20 %
 Re{ewe ovog problema nije jedinstveno, ve} svaka
fabrika koristi razli~ita konstruktivna re{ewa
 Odoma}eni nazivi za tehniku kontrolisane promene
po~etka otvarawa i du`ine hoda ventila su

Variable Valve Actuation (VVA)


Variable Valve Timing (VVT)
Variable Valve Lift [VVL]
PRAVCI RAZVOJA VVT TEHNOLOGIJE
Razvoj tehnike ide u nekoliko pravaca, zavisno od
proizvo|a~a.
Izbor tehni~kog re{ewa se bira u kompromisu izme|u cene,
pouzdanosti i cene odr`avawa sa jedne i benefita u vidu
pove}awa snage i smawewa potro{we i emisije {tetnih
gasova sa druge srane.
U savremenim motorima se naj~e{}e vi|aju re{ewa kojima se
omogu}ava:

• promena du`ine hoda ventila


• promena ugla bregastog vratila
• kombinacija promene i ugla i du`ine hoda ventila
• motori bez bregastog vratila sa aktuatorima koji omogu}uju
najpovoqniji izbor i ugla bregastog vratila i du`ine hoda
ventila
PRAVCI RAZVOJA VVA TEHNOLOGIJE
VVT – Variable Valve Timing
VVL – Variable Valve Lift
OSNOVE FUNKCIONISAWA SISTEMA VVT

Bregasto vratilo mora da


ima poseban ure|aj koji ga
zakre}e za izvestan ugao u
odnosu na po~etni polo`aj.
Zakretawe mo`e da ide i
do 60o i mo`e da bude:
• kontinualno
• sekvencijalno
U upotrebi su uglavnom dve
varijante:
• navojno vratilo
• malte{ki krst
VVT TEHNOLOGIJA
[EMA UPRAVQAWA SISTEMA VVT
VVT Volkswagen, Dodge...
(fluted variator)
Kontinualno zakretawe u oba smera
Ugao zakretawa do 52o
Regulacija radnog ugla za oba bregasta vratila
POTREBNI PODACI ZA RA^UNAR
MAF senzor

Senzor broja obrtaja Senzor temperature


i polo`aja radilice motora

Senzori polo`aja
bregastih vratila Senzori pritiska uqa
ECU
[EMA KONTROLE
PROCESA

razvodnik uqa
halovi senzori na bregastom
bregastih vratila vratilu usisnih
ventila

halov senzor
radilice

MAF senzor
razvodnik uqa
na bregastom
senzor temperature vratilu izduvnih
motora konekcija za ventila
dijagnostiku
DODGE VVT Valve Timing
BMW VVT Vanos CAM
RAZLI^ITA DU@INA HODA VENTILA
HONDA VVL (VTEC)
Nissan VVEL
Variable Valve Event and Lift
Nissan VVEL
Nisssan Neo VVL Valve Lift
Nisssan Neo VVL Valve Lift
Motor za Lotus Elise sa oznakom 2ZZ-GE je
projektovan u saradwi sa firmom Toyota a
na bazi prvobitnog motora Rover K.
LOTUS ELISE Naknadno je u saradwi sa firmom Yamaha
ugra|en sistem promewqive du`ine
Sistem EATON podizawa ventila.

Na visokim obrtajima,
veliki pritisak uqa
pomera kliznu podlo{ku
ispod oslonca ruke koja
potiskuje ventil
EATON
EATON General Motors iVLC
Chevrolet Impala
VVL - sistem
AKSIJALNO POMERAWE DUPLIH BREGOVA
AUDI Valvelift Valve Timing (VVT)
AUDI Valvelift
MERCEDES CAMTRONIC (motori M270 i M274 od 2012.)
BMW VALVETRONIC

Omogu}ava podizawe usisnih ventila u


kontinualnom opsegu od 0.18 do 9.9 mm
BMW VALVETRONIC
BMW valvetronic
Alfa Romeo Multi Air

breg usisnog
ventila

breg izduvnog
ventila
Alfa Romeo Multi Air
Elektronika preko elektro-hidrauli~kog aktuatora kontroli{e i
odre|uje rad usisnih ventila.
Ima mogu}nost izbora 5 opcija, od klasi~nog otvarawa samo
delovawem bregastog vratila (solenoid iskqu~en) do elektronske
regulacije vremena i trajawa otvarawa i zatvarawa ventila.
RE@IMI RADA MultiAir
Puna snaga motora. Otvarawe ventila po
zakonu obi~nog bregastog vratila

Minimalno i kratkotrajno otvarawe ventila


prilikom startovawa motora.
Mawe vazduha i veliko vrtlo`ewe.

Ranije zatvarawe ventila. Ni`i re`im i


konstantno kretawe vozila. Smawuje gubitka
sabijawa velike koli~ine vazduha i spre~ava
ulazak izduvnih gasova u usisnu granu.

Isto kao prethodno ali za vi{e re`ima


rada motora

Vi{estruko otvarawe ventila.


Za rad na leru ili niskim optere}ewima.
Dotok vazduha optimizovan prema optere}ewu.
FIAT MULTIAIR
VVT FERRARI
Three Dimensional Cam Lobo
Veoma komplikovan sistem koji omogu}ava promenu du`ine i
intervala u kom je ventil otvoren.
Jacobs Vehicle Systems
Jacobs Vehicle Systems
ROVER VVC
Patent Rover K serija motora
ROVER VVC
ROVER VVC
ROVER VVC
Rover VVC
Rover VVC
KINEMATIKA SISTEMA ROVER VVC
goweno
vratilo pogonsko vratilo

goweno
pogonsko vratilo vratilo
KINEMATIKA SISTEMA ROVER VVC

pogonsko vratilo
pogonsko vratilo

goweno goweno
vratilo vratilo
DVVA
Desmodromic Variable Valve Actuation

PATTAKON
VVA "Rod Roller"
VVA "Rod Roller"
HyDesmo valve train VVA
Hydraulic Desmodromic valve train
Pattakon
Maritime propulsion
ABB Turbocharging, Switzerland
VVTL-i Toyota
Plava linija
obrtni moment

Kombinacija
VVL i VVT
VarioCam plus
Porsche Kombinacija VVT (Vanos) i VVL
RAZVOD BEZ BREGASTOG VRATILA

Otvarawe i zatvarawe ventila se


obavqa pomo}u mehatroni~kih
modula (elektromagnetski ili
hidropneumatski aktuatori)
kojima upravqa elektronika
VENTILSKI SKLOP
BEZ BREGASTOG
VRATILA

Otvarawe i zatvarawe ventila


se vr{i putem elektronski
upravqanih elektromagneta
[EMATSKI PRIKAZ
VENTILSKOG SKLOPA
BEZ BREGASTOG
VRATILA
[EMA
ELEKTRO
HIDRAULI^KE
REGULACIJE
OTVARAWA
VENTILA

Razvojni program
LOTUS/EATON
VENTIL SA ELEKTROHIDRAULI^KIM AKTUATOROM
KOMERCIJALNE OZNAKE PROIZVO\A^A AUTOMOBILA
ZA MOTORE SA VARIJABILNIM BREGASTIM VRATILOM

AVCS (Subaru) VCT (Ford, Yamaha)


AVLS (Subaru) i-VTEC (Honda)
CPS (Proton, Volvo) VVC (MG Rover)
CVTCS (Nissan, Infiniti) VVL (Nissan)
CVVT (Alfa Romeo, Citroën, Valvelift (Audi)
Geely, Hyundai,Iran Khodro, VVEL (Nissan, Infiniti)
Kia, Peugeot, Renault, Volvo) VVT (Chrysler, General Motors,
DCVCP (General Motors) Proton, Suzuki,
DVVT (Daihatsu) Volkswagen Group)
MIVEC (Mitsubishi) VVT-i (Toyota, Lexus)
N-VCT (Nissan) MultiAir (Alfa Romeo)
S-VT (Mazda)
VANOS (BMW)
VarioCam (Porsche)