Академический Документы
Профессиональный Документы
Культура Документы
1-билет
1.Қон ҳосил бўлиш назариялари тушунтиринг.
2.Геморрагик диатез атамаси қандай таржима қилинади?
3.Нега гемофилия билан касалланган одамлар НЯҚДни қабул қилмасликлари керак?
4.Гемобластоз, ўткир лейкоз, сурункали лейкоз тушунчаларини изоҳланг.
2-билет
1.Анемияларнинг хозирги замон классификацияси.
2.Бирламчи қон томир-тромбоцитлар гемостазига қандай элементлар киради?
3.Шенлейн-Генох касаллиги геморрагик диатезнинг қайси турига киради
4.Ўткир лейкозларни классификацияси.
3-билет
1.Нормал лейкоформулани изохланг.
2.Бир мкл қонда қанча тромбоцит бор?
3.Нега гемофилия билан касалланган одамлар сирка ва таркибида сирка бўлган овқатларни истеъмол
қилмасликлари керак?
4.Ўткир лейкозларни клиник синдромлари.
4- билет
1.Нормал лейкоформулани изохланг
2.Тромбоцитлар қонда неча кун айланади?
3.Гемартроз касаллигида биринчи ёрдам?
4.Ўткир лейкозларни клиник синдромлари.
5- билет
1.Темир танқислиги анемиясини таърифи.
2.Эндотелий қандай вазифани бажаради?
3. A, Б, C турдаги гемофилияларни даволаш учун қандай дорилар ишлатилади?
4.Ўткир лейкозларни диагностик мезонлари.
6- билет
1.Хомиладорларда темир танқислик камқонлиги. Эпидемиологияси, этиологияси, клиник
синдромлари, цитоморфологик ва биохимик ўзгаришлари, даволаш принциплари.
2.Қайси лаборатория текшируви тромбоцитлар функциясини акс эттиради?
3.Нима учун геморрагик диатез билан оғриган беморларга тери остига, мушак ичига инекция қилиш
керак емас?
4.Ўткир лейкозларда периферик қоннинг ва суяк кўмигининг цито- ва гистоморфологик ўзгаришлари.
7- билет
1.Темир танқислиги анемиясиниэпидемиологияси, этиологияси, клиник синдромлари, цитоморфологик
ва биохимик ўзгаришлари, даволаш тамойиллари.
2.Дюке ва Ли-Уайт қон ивишвақти қанча?
3.Шенлейн-Генох касаллигининг патогенези?
4.Ўткир лейкозларни даволаш принциплари.
8- билет
1.Темир етишмовчилиги анемияси таснифи.
2.Тромбоцитопеник пурпурада Баркан қон кетишининг қайси тури?
3.Шенлейн-Генох касаллигининг шаклларини санаб ўтинг?
4. Сурункали лейкозлар тушунчасини изоҳланг.
9- билет
1.Темир танқислиги анемиясини даволашда парентерал темир препаратларига кўрсатмалар.
10-билет
1.Темир танқислиги анемиясини диагностик мезонлари.
2.Тромбоцитопеник пурпурани даволаш учун қайси дори воситаларидан фойдаланилади?
3.Шенлейн-Генох касаллигида електрофорез нима учун ишлатилади ?
4.Ўткир лейкозларни цитохимиявий вариантлари.
11- билет
1.Темир танқислиги анемиясини билан касалланган бемор кўригида қандай симптомлар аниқланади.
2.Тромбоцитопатиянинг сабаби нима?
3.Шенлейн-Генох касаллигининг олдини олиш?
4.Ўткир лейкозларни даволашда қўлланиладиган полихимиотерапия дастурлари ва препаратларни
номлари.
12- билет
1.Темир танқислиги анемиясини гемограммаси ва миелограммаси.
2.Бурундан қон кетишида биринчи ёрдам?
3.Ранде-Ослер-Вебер касаллиги геморрагик диатезнинг қайси турига киради?
4.Ўткир лейкозларни даволашда қўлланиладиган йўлдош терапия компонентлари.
13- билет
1.Темир танқислиги анемиясини биохимик анализлари (билирубин, зардобдаги темир, трансферрин,
ферритин, гемотокрит кўрсаткичи) интерпритацияси.
14- билет
1.Мегалобластик анемиялар тушунчасини изохланг ва қайси анемиялар киради.
2.Коагуляцион гемостаз нима?
3. Ранде-Ослер-Вебер касаллигини даволаш?
4.Лейкемик бўшлиқ нима
15—билет
1.Нормал миелограммани асосий кўрсаткичларини изохлаб беринг.
2. Ichak disbakteriozi.
3. Homiladorlik, tug'ish.
18- билет
1.Витамин В12 ва фолат кислотаси дефицити анемияларини гемограммаси ва миелограммаси.
B12 tanqisligi anemiyasining diagnostik mezonlari:
• yadro qoldiqlari bo'lgan qizil qon tanachalari (Jolli tanasi, Kebot halqasi);
• retikulotsitopeniya;
• leykopeniya (neytropeniya);
• trombotsitopeniya;
19-билет
1.Витамин В12 ва фолат кислотаси дефицити анемияларини даволаш тамойиллари.
DAVOLASHNI VA OLDINI OLISHNI ASOSIY PRINTSIPLARI
Asosan parqez katta o’rin tutadi. Bemorlarga xom buzoq jigaridan 200 g dan
kuniga hamda 120-140 g qaynatilgan mol yoki qo’y go’shti buyuriladi.
Bundan tashqari, yangi mevalar, sabzavotlar iste'mol qilish tavsiya etiladi.
Dori preparatlaridan vitamin V12 kasallikning oqir yengilligiga qarab, 100-
200 mkg dan 6-7 kun mobaynida toki peryferik qon tarkibida va qon
zardobida vitamin V12 me'yorga kelgunga qadar mushak orasiga qilib
boriladi. Agar bemor vitamin V12 ni parenteral usulda yuborganda ko’tara
olmasa, uni ga-stromukoprotein bilan birga ichish tayinlanadi. Agar vitamin
bilan davolash yaxshi natija bermasa, immunodyopressantlar sifatida
kortikosteroid gormonlar (prednizolon, prednizon) buyuriladi. Ichishga yoki
parenteral yo’ bilan folat kislota kuniga 50-60 mg dan vi-tamin V12 bilan
birga tayinlansa, maqsaDga muvrfiq bo’ladi. Pernisioz anemiya gipoxrom
anemiyaga o’tganda (davolash munosabati bilan) kuniga 3-4 g dan temir
preparatlari buyuriladi. Zarur bo’ganda pernisioz anemiyali bemorlarga qon
yoki eritrositar massa quyiladi. Profilaktikasi. Me'da-ichak va boshqa
kasalliklar, xastalik qaytalanishining oldini olish hamda etarli va to’a qimmatli
ovqatlardan iboratdir.
Terapiya turli xil kasalliklarga va uning sabablariga mos kelishi kerak. Davolash,
odatda, semptomlarni bartaraf etish va bemorning ahvolini keyingi tuzatishdan
iborat.
Quyidagi dorilar ishlatiladi:
rutin;
PP, K va C vitaminlari;
Temir o'z ichiga olgan preparatlar;
kortikosteroidlar (trombotsitopenik purpura va vaskulyit bilan).
Belgilangan ovqatlanish, mashqlar bilan davolash, gidroterapiya va
fizioterapiyaga qat'iy rioya qilishda muhim rol o'ynaydi.
Jiddiy va tez-tez qon ketishida jarrohlik aralashuvi ba'zida qo'llaniladi ( taloqni
olib tashlash , qo'shma bo'shliqlarni qondan tozalash, ponksiyon).
4.Миелотоксик агранулоцитозни тушунтиринг ва унинг даволаш тамойиллари.
Миелотоксик агранулоситоз қизил суяк илигиНИ турли салбий омиллар
таъсир натижасида бузилишидир . Уларнинг таъсири остида
гранулоцитлар ишлаб чиқариш учун масъул гематопоетик жараённинг
чуқур бузилишидир. Салбий омиллар, экзо ва эндо касалликлар сабаб
булиши мумкиню Ташқи таъсирларга мисоллар: гематопоезни
кучайтирувчи моддалар ва заҳарланишлар (симоб, маргимуш, бензол ва
бошқалар) билан заҳарланиш.), радиация таъсир, миелотоксик дорилар
истеъмол килиш. Касалликлар ичида купинча агранулоцитозга сабаб
булувчи касалликларниб мутахассислар қизил суяк илиги, сурункали
миелоид лейкемия, ўткир лейкемия, саркома ва метастазга ажратишган.
Иммун агранулоцитоз-организмда патологик иммун реаксияларнинг
юзага келиши туфайли қондаги гранулоцитларнинг нобуд бўлиши билан
характерланади. Бу тур агранулоцитознинг қуйидаги шаклларига
бўлинади.
Аутоиммун-кўп ҳолларда бириктирувчи тўқима касалликлари фонида
юзага келади. Буларга, масалан, ревматоид артрит ёки тизимли қизил
югурук киради.
Гаптен агранулоцитоз ёки дори-иммун реаксияларда ҳаптенлар
иштирокида ривожланади. Ҳаптенс ўзлари зарарсиз моддалар, лекин
баъзи вазиятларда ва реакциялар гранулоцитлар вайрон олиб келиши
мумкин. Гаптен ролини кўпинча бемор турли касалликларни
даволашнинг бир қисми сифатида қабул қиладиган дори-дармонлар
ўйнайди. Шунинг учун патологиянинг иккинчи номи - "доривор".
Генуиннй-бу турдаги ташхис қон оқимида гранулоцитларнинг камайиши
сабабларини аниқламаган ҳолларда беморга ўрнатилади.
Ташхис қўйиш ва патология турини текширишда даволаниш дарҳол
бошланиши керак. Кўп ҳолларда беморни Гематология бўлимига
ётқизиш керак. Бу асептик шароит яратиш учун зарур. Изоляция
хонасида кварцни даволаш жадвалга мувофиқ амалга оширилади ва
бемор ташрифлари ҳам чекланган. Бундай чора-тадбирлар қўшимча
юқумли асоратлар келиб чиқишининг олдини олиш учун зарур.
Даволаш.
Мутахассис беморга агранулоцитозни мураккаб даволашни буюради ва
бу патологик ҳолатнинг ривожланиши бошланган омилларнинг
таъсирини бартараф етишдан бошланади. Агранулоцитозни даволаш
чора-тадбирлари мажмуасига қуйидагилар киради:таъсир етишнинг
салбий омилларини бартараф етиш, жумладан, миелотоксик препаратлар,
турли кимёвий моддалар ва бошқаларни қабул қилишдан бош тортиш.
юқумли касалликларни даволаш ва олдини олиш;
огиз бушлиги парваришини кучайтириш;
steroid терапия;
immunoglobulin (вена ичига) юбориш);
оқ қон ҳужайра массасини қуйиш;
плазмаферез ва бошқалар.
Терапевтик чора-тадбирлар мажмуи касалликнинг турига, унинг
даражасига, шунингдек танадаги бошқа патологияларнинг даражасига
боғлиқ. Ҳар ҳолда даволаш мажмуаси алоҳида белгиланади.
20-билет
1.Апластик анемияларни наслий ва орттирилган турлари.
2.Гемофилия пайтида олиб ташланган тиш ўрнидан қон кетиш учун қанча вақт кетади?
Qon ketishini qo`zg’atadi va kuchaytiradi
Donor kim bo'lishiga qarab suyak iligi transplantatsiyasining har xil turlari
mavjud. BMTning har xil turlariga quyidagilar kiradi:
21- билет
1.Апластик анемияни этиологияси ва патогенези.
Kasallikning klinik ko'rinishi suyak iligi qon ishlab chiqarish darajasiga
bog'liq.
- gemorragik sindrom;
2.Нега гемофилия билан касалланган одамлар сирка ва таркибида сирка бўлган овқатларни истеъмол
қилмасликлари керак?
3.Нима учун тромбоцитар массасини тромбоцитопеник пурпуранинг иммун шаклига қуйиш мумкин
емас?
22-билет
1.Апластик анемияни клиник синдромлари, гемограммаси ва миелограммаси.
Kasallikning klinik ko'rinishi suyak iligi qon ishlab chiqarish darajasiga
bog'liq.
23-билет
1.Апластик анемияни гистологик текшириш ва даволаш усуллари.
Periferik qon tekshiruvda, pansitopeniya, retikulotsitopeniya, og'ir anemiya,
normoblastlarning yo'qligi qayd etilфвш. Gemoglobin miqdori 15-20 g/l ga
tushadi, qizil qon hujayralari soni - 1,5-1,10 g/l og'ir anizo-poikilotsitoz bilan.
Leykopeniya, asosan nisbiy limfotsitoz bilan granular turlari tufayli. Turli
darajadagi trombotsitopeniya. EChTning keskin tezlashishi 60-80 mm/soat.
Aplastik anemiyada suyak iligi gemapoezini tekshirish natijasida suyak iligi
deyarli to'liq emirilishini tasviri ko'rsatilgan.
Davolash har 5-10 kunda 250-300 ml miqdorida tizimli qon quyishdan iborat;
qon o'rniga, 150-200 ml yangi qizil qon hujayralari tomchilatib quyilishi 3-5
kunlik interval bilan amalga oshiriladi. Eng yaxshi ta'sir donorlardan to'g'ridan-
to'g'ri qon quyish orqali beriladi.
GIT II geparin qabul qilish boshlanganidan 5-14 kun o'tgach sodir bo'ladi va
geparin-antiheparin trombotsitlar omil kompleksiga (PF-4) IgG antikorlari
tomonidan hujayralarning immuniteti buzilishi natijasida yuzaga keladi. Ushbu
siljishlar natijasi trombotik trombotsitopenik purpura (x-Moshkovich) ga
o'xshash sindromni keltirib chiqaradi. GIT II chuqur trombotsitopeniya bilan
tavsiflanadi (40 * 109 / l gacha, progressiv kurs, klinik jihatdan - aralash tipdagi
gemorragik ko'rinishlarning kombinatsiyasi va geparinning "tiklanish" ta'siri
natijasida tromboz va organlarga ishemik zarar etkazilishi. "Geparin"
tromboemboliyasi bemorning to'satdan o'lishi, gangrena, miokard infarkti,
insultlar, mezenterik tromboz, o'tkir nafas etishmovchiligi va boshqalar.GIT II
sindromi immunitet fonida shakllanadi. Birlashtiruvchi to'qima kasalligi bo'lgan
bemorlarda trombotsitopeniya (CAS) past molekulyar og'ir geparinlar (LMWH)
HIT I I ni (ammo GIT I emas) kamaytiradi.
4.Сурункали лейкозлар тушунчасини изоҳланг.
Surunkali lenfositik leykemiya yoki surunkali lenfositik leykemiya (CLL) —
asosan qon, suyak iligi, limfa tugunlari, jigar va taloq atipik etuk
Cd5/CD19/CD23-musbat b-limfotsitlar to'planishi bilan xarakterlanadi yomonli
sifatli klonal lenfoproliferativ kasallik
24-билет
1. Гемолитик анемиялар тушунчасини изохлаш.
ГЕМОЛИТИК АНЕМИЯ
25-билет
1.Гемолитик анемиялар классификацияси.
2.Нима учун геморрагик диатез билан оғриган беморларга тери остига, мушак ичига инекция қилиш
керак емас?
27-билет
1.Наслий микросфероцитар гемолитик анемия, клиник синдромлари ва гемограммаси.
Наслдан-наслга утувчи микросфероцитар гемолитик анемия ёки оилавий
Минковский -Шоффар касаллиги доминант принципида наслдан-наслга утувчи
касаллик булиб, 1900 й илда Минковский томонидан аникланган. 1907 й илда
Шоффар томонидан бу касалликнинг наслдан-наслга утиши маълум килинган-
Касалликнинг этиопатогенези. Текширувларга кура бу к а саллик доминант-
аутосом принципида наслдан-наслга аденозин уч фосфор кислота (АТФ) ва
бошка эритроцитла.рнинг биконкав шаклини таъминловчи,фосфор
бирлашмаларининг ресинтези бузилиши туфай ли утиши аникланган. Бунда
беморнинг эритроцитла-'ри биконкав шаклини й укотиб, юмалок шаклли булиб
колади. Бунинг натижасида уларнинг осмотик ва механик царшилик кучлари
нормага нисбатан сезиларли даражада пасаяди. Нормадаги 120 куннинг урнига
эритроцитларнинг 12—20 кунгина яшай олишлари аникланган. Беморнинг
эритроцитлари думало^ ва кичкина булгани учун улар микросфероцитлар
(микро — кичкина, сфероцит — юмалоц) дей илади. Микросфероцитлар юцорида
ай тилган нуцсонлари туфай ли бемор одамнинг к;ора талок; туцимасида тез
ва осон бузилади. Шу сабабдан i^opa талоцни микросфероцитларнинг тегирмони
дей дилар. Бу биологик ≪тегирмон≫ ^анчалик куп ишласа, шунчалик к а т т а л а
шиб боради. Микросфероцитларнинг куплаб емирилиши беморнинг крнида
эритроцитлардан цон зардоби, ту^и-малар ва жигарга чиркан гемоглобин
таркибидан куп мицдорда билирубин з^осил булишига сабаб булади.
Натижада жига.рдан ичакларга куп ут ажратилади. Шу сабабли бемор ахлатида
стеркобилин купай иб жигарга цай тиб боради. У уробилин сифатида сий дик
ор^али тапщарига чициб кетади (сий дикда уробилин-нинг пай до булиши
анемияга хос белгилардан бири з^исобланади). Билирубинемия натижасида
беморнинг териси, склералари, манглай и, тил ости шиллик; катламлари
саргаяди. Крнда хар хил даражада билирубин,сий дикда эса уробилин
ашщланади. Билирубиннинг куп мицдорда жига.рдан ут билан ажраб чициши
натижасида беморнинг ут й улида ва ут пуфагида билирубиндан з^осил булган
тошлар кузатилади. Гемолитик анемияси бор беморларнинг суякларида
з^ам узгаришлар булади.Касалликнинг клиникаси. Гемолитик анемия учта
узига хос клиник белгилари билан ажралиб туради,булар анемия, саргай иш ва
спленомегалия сифатида ифодаланади. Бу асосий белгилардан ташцари, бемор-
is нинг дунг пешоналиги, танглай ининг баланд булиши х;ам алохида эътиборга
сазовордир -Минковский -Шоффар хасталиги билан касалланган беморларда хар
хил даражали камцонлик мавжуд булиб, бу анемия гемолитик хислатларга эга.
Чунки микросфероцитлар биконкав эритроцитларга нисбатан маълум даражада
атавизм белгиси, яъни филогенез нуктаи назаридан хай вонларда учрай диган
эритроцитларнинг шакли булиб, уларнинг осмотнк ва механик царшилик
кучи пастлиги аницланган. Шу сабабли уларнинг умри цисца ( 1 0 — 1 2 кунгача)
булиб, улар изотоник суюцликларда хам ёрилиб кетишлари мумкин. Гемоглобин
ва эритроцитларнинг сони купай иши билан беморларнинг конида
(гемограммасида) ретикулоцитларнинг сони хам ошиб боради, уларнинг ёш
вакиллари пай до булади. Соглом одамда ретикулоцитларнинг сони 1 0% ни
ташкил килиб, улар IV ва V синф вакилларидан иборат булса, беморларда
уларнинг нормадан ошиб асосан III, II,огир холатлаРДа I синф вакиллари пай до
булади.
Папенгей м ёки Романовский усулларида буялган Кон суртмаларида
нормоцитлар билан бирга микросфероцитларни куриш мумкин. Май да ва
думалок; микросфероцитларнинг осмотик ка Ршилиги нормага нисбатан
паст булиши аникланган. Беморларнинг сий дигида ут пигментлари ва
кислоталарининг булмаслиси бу хил анемияга хос. Минковский — Шоффар
анемиясида беморнинг илигида эритро-нормобластларнинг купай иши
натижасида лей ко-эритробластларнинг индекси цязнл кон хужай ралари
фой дасига узгариб, нормадаги 3—4:1 урнига 1:3,v 2:3, 1:1 булиши мумкин.
Кизиги шундаки, бемор илигидаги эритроцитлар аввалига нормал катталикда
ва шаклда булиб, конга чиккандан сунг микросфероцитларга ай ланиб кетади.
2.Шенлейн-Генох касаллигининг патогенези?
Шёнлей н — Генох касаллиги ёки геморрагик васкулит деб, томирларда тар^алиб
бемор тёрисида, шиллик катламларида ва ички аъзоларида кон кетишини ча-
^й рувчи гиперергик томирларнинг яллигланишига ай тамиз.Бу касаллик кенг
тар^алган булиб, аёллар ва эркакларда, ёш ва ^ариларда бир хил даражада
учрай ди. Касалликнинг бугимлар касалланиши шакли 1873 й илда Шёнлей н,
абдоминал (цорин гушчаси) шаклини 1874 й илда Генох очгани учун бу касаллик
Шёнлей н —Генох касаллиги дей илади.Сабаби охиригача ани^ланмаган. Лекин
ай рим юкумли касалликлар (грипп, аденовирус касалликлари, сурункали
пневмония, пиэлонефрит, пиэлоцистит), ай рим дори-дармонларни истеъмол
килиш, ай никса, тетрациклин, олететрин, гаптен ёки ярим гаптен хусусиятига
эга дорилар ва ни^оят яхши сингмай диган таомларни (^иск,ичбак;а,
кузи^оринлар ва боищ.) кабул килиш* натижасида инсон организмида
иммунитетнинг бузилиши руй беради. Бемор организмига тушган ёки унда
^осил булган ёт о^силлар (гаптенлар) антиген сифатида узларига нисбатан
антитело хосил булади. Натижада, нидоятда говори ва тез утувчи аллергологик
антиген ■— антитело реакцияси хосил булади. Бу патологик узгариш
аллергологик тусга эга булгани учун, бутун кон томирларининг интимаси
бирданига ≪ловиллаб ут олгандек≫ яллигланиб кетади. Бу жараён жуда тез
тар^алиб кетиш хусусиятига эга булади. Шунинг учун бундай патологик жараён
организмдаги томирлар ишини бузади. Натижада, ички аъзоларда (ичаклар,
бугимлар, бош мия, юрак мушаги ва бопща аъзоларда) томи.рлардаги ^он чи^иб
кетиб кон куй илиши хосил булади, геморрагик синдром шаклланади. Чунки
яллигланган томирларининг барча катламлари шикастланади. Хусусан,
томирларнинг эндотелий си бузилгани учун уларда простодиклин ишлаб
чикариш бузилади, бу уз навбатида цон окимидаги тромбоцитларни уз-узидан
буладиган адгезиясига ундай ди, адгезия булган тромбоцитларда аггломерация
бошланади ва нихоят тромблар хосил булиши мумкин. Натижада томирларда
тарцалиб кетувчи ^он ивиш жараёни руй беради. Бу эса уз навбатида ички
аъзоларда куплаб тромбозлар хосил булишига, хаёт учун мухим булган ички
аъзолар (мия, упка, буй рак ва бопщ.) ни ишдан чи^ариб, инсонни огир
касалликка дучор килади. Кон томирларининг аллергологик гиперергик яллиг-
ланиши натижасида ички, урта ва ташки катламлари шикастланиши о^ибатида
томир ичида окувчи кон осонлик билан тапщарига чи^а бошлай ди. Натижада
кон кетади.
3.Тромбоцитопеник пурпурани спленектомия билан даволаш механизми қандай?
Верльгоф касаллигини ёки идиопатик (сабаби аницланмаган) тромбоцитопения
натижасида ^осил буладиган кон кетиш касаллигининг асосий давоси —
спленэктомия хисобланади. Чунки, жаррох корин бушлирини очиб, ^али цора
талоцни олиб ташламай туриб, фацат артерия ва веналарга цисцич- цуй иши
биланоц беморнинг илигидаги мегакариоцитларнинг цитоплазмасида
куплаб тромбоцитлар з^осил булгани аниц курсатилган Agar davolash
boshlanganidan 4 oydan 6 oygacha bo'lgan davrda konservativ terapiya samarasiz
bo'lsa, splenektomiyani tavsiya etadilar (80% - yuqori samaradorlik, 60% - remissiya
davom etadi). Splenektomiyadan keyingi o'lim darajasi 1% dan kam.
(Г. А. Алексеев, 1948)
4.Сурункали лейкозлар ривожланишини замонавий теорияси.
Хамма лей козларнинг келиб чи^иши т^грисидаги назариялардан бу лей кознинг
келиб чи^ишида генетик, яъни хромосомадаги генларнинг узгариши
аницроц курсатилган. Жумладан, Филадельфиялик олимлар бундай
беморларнинг кариотипларини урганиб 2 1 соматик хромосомани узун
елкаларидан бирини бу касалликка дучор булган одамларда цисцариб колга-
нини аницлаб, буни лей кознинг келиб чициши билан боглаганлар. Шунинг учун
беморлар кариотипида бир елкаси цисца ^олда топиладиган 2 1 соматик
хромосома филадельфия хромосомаси ёки маркер хромосома, яъни сурункали
миололей козга хос хромосома, деб эълон цилинган. Дацицатдан хам генетик
текширишлар бундай беморларнинг кариотипида узгарган хромосоманинг
борлигини курсатади
28-билет
1.Наслий микросфероцитар гемолитик анемияни биохимияси ва даволаш усуллари.
Даволаш: Уч босцичдан иборат: Спленэктомия ба-
жариш; Анемияни даволаш; Ут пуфагидаги ва й ул-
ларидаги тош касаллигини даволаш.
Гемоглобин ва
эритроцитларнинг сони купай иши билан беморларнинг
цонида (гемограммасида) ретикулоцитларнинг сони хам
ошиб боради, уларнинг ёш вакиллари пай до булади. Сорл
о м одамда ретикулоцитларнинг сони 1 0% ни ташкил
цилиб, улар IV ва V синф вакилларидан иборат булса,
беморларда уларнинг нормадан ошиб асосан III, II,
огир холатлаРДа I синф вакиллари пай до булади.
Папенгей м ёки Романовский усулларида буялган
Кон суртмаларида нормоцитлар билан бирга микросфе-
роцитларни куриш мумкин. Май да ва думалок; микро-
сфероцитларнинг осмотик ка Ршилиги нормага нисбатан
паст булиши аникланган. Беморларнинг сий диги-
да ут пигментлари ва кислоталарининг булмаслиси бу
хил анемияга хос.
Минковский — Шоффар анемиясида беморнинг илигида
эритро-нормобластларнинг купай иши натижасида
лей ко-эритробластларнинг индекси цязнл кон *ужай -
ралари фой дасига узгариб, нормадаги 3—4:1 урнига
1:3,v 2:3, 1:1 булиши мумкин. К^изиги шундаки, бемор
илигидаги эритроцитлар аввалига нормал катталикда
ва шаклда булиб, конга чиккандан сунг микросферо-
цитларга ай ланиб кетади
2.Шенлейн-Генох касаллигининг шаклларини санаб ўтинг?
Касаллик кутилмаганда,
бехосдан ай рим клиник белгиларни намоён этади. Касаллик
турт хил шаклда бошланади:
Биринчиси оддий тери шакли тусатдан, ^еч цана^а
огри^сиз, бемор терисининг ай рим жой ларида май да,
ну^тасимон крн ^уй илишлари пай до булади. Бу бош-
лангич элемент — петехия узига хос хусусиятга эга, у
терини икки бармо^ уртасига олиб чузса й у^ булмай ди
(розеола эса бир зумда й у^ булиб, цуй иб юборгандан
сунг яна пай до булади). Томирлардан ^он кетиши ку-
чай гани сари петехиялар катталашиб догларга ай лана-
ди, улар кенгай иб гематомалар ^осил ^илиши мумкин.
Петехиялар терини силаганда буртиб чи^май ди
(папуладан фар^и); уларнинг сони битта-иккитадан
тортиб чексиз булиши мумкин. Улар шу касалликка
хос симмет.рик равишда бемор терисида жой лашади.
Масалан, кукрак ^афасининг иккала ярмида, икки би-
лакда, думбаларда, сонларда, оёцларда ва ^оказо. Петехия
ва бемор терисидаги боцща элементлар регионар
равишда жой лашади. Беморларнинг купчилигида элементлар
к;о.риннинг пастки ^исмида ва оё^ларда ^осил
булади.
Касалликнинг енгил даражасида бемор терисида
асосан ю^орида зикр этилан элементлар пай до булади,
огир даражасида пуфаксимон (сувли пуфаклар)
элементлар, i^opa ну^талар шаклидаги некротик эле-
ментлар ёки буртиб, теридан кутарилиб турувчи ин-
фильтратив-пролифератив элементлар кузатилади.
Уларнинг бузилиб ^алок булиши туфай ли бемор те-
рисининг касалланган жой ида нохуш ^идлар ^осил
цилади. Тери шакли билан касалланган беморнинг а^-
воли огирлашиб, иситмалаб, дармонсизланиши мумкин.
Иккинчиси, ревматизмга ухшаш ёки буримларнинг
асоратланиш шакли. Тусатдан беморнинг ай рим бурим-
ларида, купрок; й и.рик бугимларида оррик; пай до булиб,
бугимга хос ^аракатлар чегараланади. Бурим шншиб
териси цизариб, уни ушлаганда орри^ кучаяди. Ай ни^-
са бу орри^ тепа ва пастки буримда купроц булиб, бурим
усти суягини босганда кучаяди. Буримдаги огриц
^атти^ булиб, ревматизмдаги орривда ухшаб ≪бир бу-
римдан иккинчи буримга утмай ди≫, яъни доимий б у л а ди,
бунинг сабаби бу касалликка хос i^oh ^уй илиш ва
аллергологик яллирланишлар бемор бугимини жуда
хам орршда сезгир булган синовиал пардасида ути-
шининг о^ибати деб тахмин ^илиш мумкин. Купчилик
^олларда буримда сую^лик борлиги ани^ланади, бу-
римлардаги узгаришлар артрит ёки экссудатив арт.рит
каби булади. Буримда ревматоид артритга ухшаш дефигурация
ёки букиш контрактураси кузатилмай ди.
Учинчиси, абдоминал шакли булиб, икки хилда ута-
ди: биринчисида уткиР аппендицитдаги каби беморнинг
^орнида, куричак жой лашган жой да уткир ва
^атти^ огри^нинг пай до булишидир. Бемор цусади,
Блюмберг — Шеткин, Ситковский ва бонща симптом-
лар кузатилади. Лекин беморни синчиклаб ^аралганда
унинг шилли^ ^атламларида ва терисида жуда бул-
маса битта ёки иккита петехняларни топиш мумкин.
Чунки бундай беморларни операция ^илиш бемор ^аё-
тини хавф остида цолдириш демакдир. Иккинчисида
утки.р дизентерияникига ухшаш аломатлар булади. Бе морнинг
цорни ^атти^ рижимлаб оррий бошлай ди, у
тез-тез ^ожатхонага боради, лекин ахлати камай иб бо-
риб, бир туплам й иринг ва ^онга ай ланиб ^олади
(≪ректальный плевок≫), касаллик з^рай гани са.ри беморнинг
^о^иши жуда тезлашиб кетиб ахлати келмай
^олади (нурук кучаниш). Бу ^олат клиникада сохта
ча^ирув дей илади. Унинг сабаби турри ичакнинг шил-
ли^ ^атламига i^oh ^уй илиш натижасида нормал дефекация
жараёнига хос физиологик инвагинациянинг
бузилишидир. Ани^рори, ^он ^уй илиб, яллирланган
ичакнинг шилли^ цатламида реинвагинация жараёни
бузилгани учун, беморнинг ичагида худди ахлати бор-
дек, доимо дожатга дохиш булиб туради. Бемор куч-
сизланади, долдан кетади, унда кучли тенезмлар, яъни
орца томонда орри^ берувчи муштумдек чигал тугун
борлиги дисси пай до булиши мумкин. Шенлей н — Ге-
нох касаллигининг дизентерияга ухшаш хилида бемор
ичагининг шилли^ ^атламларида ва терисида петехия-
лар, буримларнда орри^, лей коцитларнинг ка^лиги (эк-
мада 20 тадан кам) ва ахлатини бактериологик тек-
ширганда шигеллёзга оид микробларнинг топилмасли-
ги табиий дир.
Касалликнинг туртинчи, .purpura fulminans, яшиндек
тез утувчи шакли, нидоятда огир утиши кузатилади,
чунки бу шакл билан касалланган беморнинг адволи
тезда ёмонлашиб, бутун ички ва таш^и аъзоларига
i^oh ^уй илиб дарорати кута.рилиб кетади. Бемор цис^а
вацт ичида оламдан утиши мумкин
3.Мегалобластик анемиялар тушунчасини изохланг ва қайси анемиялар киради.
мегалоцитар (ЭУД 10—12 мкм)
Megaloblastlar - yadro saqlagan har xil katta-kichiklikdagi, ammo
asosan katta o'lchamli hujayralar bo'lib, ularning yadrosi nozik, to'rsimon,
och bo'yalgan bo'ladi. Hujayra shakli har xil (ko'pincha ovalsimon),
sitoplazmasi gemoglobin miqdoriga qarab ko'k (bazofil), binafsha
(polixromatofil) yoki qizil (oksifil) bo'lishi mumkin. Megaloblastlaming
paydo bo'lishi og'ir patologik reaksiyadan dalolat beradi.
Pemitsioz anemiya vitamin BI2 va folat kislotasining
yetishmovchiligidan kelib chiquvchi anemiya bo'lib, uning mexanizmi
eritropoezning buzilishi bilan bog'liq. Qonning rangko'rsatkichiga qarab
- giperxrom, eritropoezning turiga qarab - megaloblastik, qon
kartinasiga qarab - degenerativ, qon yaratuvchi to'qima faoliyatiga
qarab - giporegenerator (sustkash, unumsiz) anemiya farqlanadi. Qonda
eritrotsitlaming degenerativ shakllariningpaydo bo'lishi bilan ifodalandi.
4.Сурункали миелолейкозни клиник синдромлари.
Zaiflik
Infektsiyalarga moyillik
Terlash
Vazn yo'qotish
29-билет
1.Наслий ферментопатияларга кайси касалликлар киради.
глюкоза 6-фосфатдегидрогеназа, пируваткиназа, глю-
татион-редуктаза дефицита асосида буладиган камконлик
Наслий энзимопатиялар купинча эритроцитларда глюкоза — 6 —
фосфатдегидрогеназа (Г-6-ФДГ) ферменти танцислиги туфай ли ке-
либ чикади. Бунда эритроцитлар мембранасида гемоглобин ва ли-
пидларнинг оксидланиши, ай н икса оксиллантирувчи дорилар кабул
килинганда (сульфаниламидлар, фтивазид, ПАСК, безгакга карши
дорилар) кучай ган булади. Эритроцитлар мембрасининг утказувчанлиги
ошади, уларнинг осмотик резистентлиги пасаяди, уткир томир
ичи гемолизи ривожланади. Бу купинча оксидловчи дорилартаъси-
ридан ташкари, овкатга от ловиясини ишлатиш — фавизм (Г-6-
ФДГ-танкислиги анемиясининг бир тури) да \ам кузатилади. Наслий
энзимопатиялар эритроцитларнинг бошка ферменти — пируват-
киназанингтанкислиги билан хам боклик булиши мумкин
2.Шенлейн-Генох касаллиги базис терапияси?
Асосий даволаш усули — беморга преднизолон бе-
ришдан иборат. Преднизолон (5 мг) таблеткаларини
бемор ичса, унинг томирларидаги алле-ргологик яллиг-
ланиш аста-секин тухташи мумкин. Преднизолоннинг
индивидуал дозаси беморни 1 кг огирлигига 1-2 мг дан
^исобланади. Масалан, беморнинг огирлиги 75 кг булса,
бир суткада унга 75 мг ёки 150 мг гача преднизолон
ичиш тавсия ч^илинади. Дорини бемор сутка да-
вомида 4—5 г булиб истеъмол ^илади. Масалан,
75 мг преднизолон 15 таблетка булса, ундан соат 8 да
4 дона, 12 да 4 дона, 16 да 4 дона ва ни^оят 20 да
3 дона ичилади. Х^р 5 кунда охирги (соат 20 да) ичи-
ладиган таблеткалардан биттасини ^ис^артириб бори-
лади. Даволаш курси 2—2,5 ой давом этади.
2. Кальций хлорат, аскорбин кислота ва бош^а ^он
томирлари деворларини мустах,камловчи дори-дармонлар.
3. ДВС синдромининг даврларига кура гепарин
ёки контрикал ёки музлатилган i^oh зардоби каби до-
рилар ишлатилади.
4. Беморда ^афтада 1-2 марта плазмофорез ^или-
ниб муолажанинг умумий сони 4—5 мартагача булиши
мумкин.
5. Симптоматик даволаш усуллари.
Agar preparatlar kasallikning faqat ayrim belgilari (simptomi)ga taʼsir etea (mas, ogʻriq
yoki yoʻtal krldiruvchi dorilar), bunday F. simptomatik terapiya deyiladi
3.Нормал миелограммани асосий кўрсаткичларини изохлаб беринг.
Миелограмма (др.-греч. μυελό ς — костный мозг + γρά μμα запись,
изображение) — выраженный в форме таблицы или диаграммы результат
микроскопии мазка пунктата костного мозга, отражающий качественный и
количественный состав ядросодержащих клеток миелоидной ткани.
В норме для взрослых составляет:
Infektsiyalarga moyillik
Terlash
Vazn yo'qotish
30-билет
1.Глюкоза 6 фосфатдегидрогенеза етишмовчилиги анемиясини клиник синдромлари ва гемограммаси.
Уткир дорилар таъсирида авж оладиган эритроцитлар таркибида тугма равишда
дегидрогеназа глюкоза
—6—фосфат етишмай диган анемия.
Этиопатогенези. Маълум булишича, ^ар хил дорилар
таъсири остида гемолиз булувчи эритроцитларнинг
мембранасида 'глютатион етишмас экан. Бу уз навба-
тида шундай эритроцитларда дегидрогеназа глюкоза—
6— фосфатнинг тугма етишмаслиги билан боглик; эканлиги
аницланган. Аницроц цилиб ай тганда ДГ6 Ф нинг
таъсири остида НАДФ НАДФН2га ай ланиб, водород
донатори сифатида глютатион окисини яна бир фер-
мент-глютатион редуктаза ёрдамида редуцив глюта-
тионга ай лантиради. Шу сабабли нормал эритроцитларда
турли хил дорилар таъсири остида редуцив
глютатионнинг мицдори жуда пастлашиб кетмай ди.
ДГ6 Ф нинг тугма етишмаслиги бор эритроцитларда эса
унинг курсаткичи тезлик билан пастга тушиб кетади.
Натижада улар гемолиз булади. Эритроцитлардаги редуцив
глютатионнинг ^ажми дорилар таъсири остида
44 мг% пастга тушмаслиги керак. Гарчи тушиб кетса,
бу беморнинг эритроцитларида наслдан-наслга утувчи
ДГ6 Ф касаллиги борлигидан далолат беради.
Сунгги й илларда эритроцитларда ДГ6 Ф дефицити
бор кишиларда 40 дан ортик; гемолиз келтириб чица-
радиган дори-дармонлар, антибиотиклар, усимликлар,
бактерия ва вируслар аницланган. Буларнинг ичида де-
лагил, хинин, сульфадимезин, фенацетин, аспирин, амидопирин,
левомицетин, фуразолидон, витамин К дори
препаратлари, вирус касалликлари бор.
Бу хил дориларнинг таъсири остида ДГ6 Ф дефицити
бор эритроцитлар томирлар ичида гемолизланади.
Дорини цабул цилмаса, бу одамлар узларини соппа-
сог сезадилар.
ДГ6 Ф етишмаслиги наслдан-наслга кодоминант
тарзда утади. Аницроги, ДГ6 Ф синтезига жавобгар ло-
кус X хромосомасида жой лашган булиб, эркакларга__ аёллардан утади, аёл касал
булмай ди. Лекин гомозигот
насилланиш булса, аёллар дам касалланиши мумкин.
Касалликнинг клиникаси. Беморларда умумий >^ол-
сизлик пай до булиб, иситмаси кутарилади, боши огриб,
2 —3 соатдан сунг улар саргай иб кетади. 15—20 соат-
дан сунг тухтовсиз равишда ут аралаш цусиш бошла-
нади, баъзи беморларнинг ахлатлари ^ам ут аралаш
булади. Борган сари беморларнинг териси туц сариц туе
олиб а^воллари огирлашади, колапс, кома цолатига тушиб
цолиш холлари кузатилади. Бемор цонидаги эритроцитлар
куплаб гемолиз булганлари учун уткир кислород
етишмаслиги, харсиллаш юз беради. Беморларнинг
сий диги цора тусли ёки цуюк; марганцовка суюк;-
лигига ухшаб цолиши мумкин. Бу узгариш сий дикда
гемоглобин ва унинг таркибий цисмлари булмиш ге-
мосидерин, уробилинларнинг пай до булиши оцибати-
дир. Томирлар ичидаги катта гемолиз сабабли буй рак-
нинг иши ций инлашиб, огир цолатларда анурия кузатилади.
Гемограммада, касалликни биринчи куниёц, гемоглобиннинг,
эритроцитларнинг кескин камай иб кетиши
кузатилади.
2.Шенлейн-Генох касаллигида електрофорез нима учун ишлатилади ?
3.Витамин В12 ва фолат кислотаси дефицити анемияларини этиопатогенези, клиник синдромлари
Беморлар купрок; тинка цуриши, дар-
монсизликка, тилнинг ачишиб орришига, терисида чу-
молилар урмалаб юришини сезиб туришларини ай тиб
шикоят циладилар. Ай рим беморлар юрганларида ён
томонга ориб, узларини й ицилиб цолаётгандек дис ци-
ладилар.
Беморни синчиклаб текширса ушбу узгаришларни
куриш мумкин: ов^ат ^азм цилиш тнзимида беморнинг
тили яллигланиб (глоссит) ^ип-цизил булиб кол"
ганини, сезги тугунчалари текисланиб кетгани учун,
тилнинг усти сип-силли^ лакланганга ухшаб ^олганини
куриш мумкин. Бундай тилни Хантер тили дей ишади.
Беморларнинг жигари ва к°ра талоги шишганлигини
куриш мумкин. Асаб тизимида фуникуляр миелоз полати
мавжудлиги сабабли беморларда тактил сезги
^исси- бузилиб, одам яхши юролмай , гандираклаб кетиши,
*атто умуман ^аракатсиз к0лиши кузатилади.
Умуман будай бемоларда ру^ий узгаришлар, ай рим
^олларда деменция ^олати .^ам кузатилади. К,он тизимида
*ам муай ян узгаришлар руй беради. Беморларда
дармонсизлик, куз тиниши, бош ай ланиши, харакат
Килинганда куз олдида ранг-баранг ну^таларнинг пай до
булиши; юрганда ^арсиллаб колиш ^олатлари юз
беради. Бу шикоятларнинг туб асосида гемоглобин ва
эритроцитларнинг камай иб кетиши ётади (иликдаги
эритронормобластопоэз мегалобластопоэз билан алма-
шинганида кон ишлаб чи^арилиши 3—4 марта секин-
лашади, организмда улаётган мегалобласт-мегалоцит-
ларнинг урнини босаоладиган ^ажмда янги к°н з^ужай -
ралари иликда ишлаб чидарилмай ди), гемограммада
гемоглобин ва эритроцитларнинг камай иб кетишини
кузатиш мумкин.
Бош^а хил анемиялардан бу анемиянинг фарци
шундаки, рангли курсаткич камай иш урнига баланд-
лашиб (1,1 дан ошиб) кетади. Буни с абаби бор албат-
та. Витамин Bi2 (фоли) дефицит анемияси бор беморларнинг
кизил }^он дужай ралари катталашиб, уларнинг
диаметри урта ^исобда 12 микрондан каттарок булади.
(нормада 7,2 микронга баробар). Шунинг учун,
бундай ^ужай раларнинг ^ажми катталашиб, унга 35
граммдан купро^ гемоглобин сигади. Бунинг натижасида
эса рангли курсаткич 1,1 дан ошади. Шунинг учун
бу хил анемияни яна гиперхром мегалоцитлар анемияси)
деб )^ам аташади.
Мазкур анемияси бор беморлар к онининг та^лили
гемоглобин, эритроцит, тромбоцит ва лей коцитларнинг
камай иб кетганлигини маълум килаДи- Ай рим беморларда
тромбоцитларнинг камай иб кетиши натижасида
геморрагик синдром ^ам пай до булиши мумкин.
Мисол. Бемор Б., 46 ёшда, чупон. Касалхонага огир
^олатда, замбилда олиб келтирилган. Х^уши жой ида.
Лекин нидоятда дармони й уклигидан пичирлаб гапира-
ди. Ка с аллик белгилари дармонсизлик, тилининг of-
риши, ай ницса шур ва нордон таомлардан сунг, терисида
жимирлаш х,иссининг пай до булганига 5—6 ой
булган, дармонсизлик борган сари кучай иб бориб бемор
ётиб долган. Шифокорлар IV даражали анемия
борлигини аницлашиб, уни ТошМИ клиникаларининг
бирига юборишган. Клиникада беморнинг а^воли янада
огирлашиб долган. Беморда анемиядан таищари геморрагик
синдром пай до булган. Сурункали пневмония
хуружи бошланиб беморнинг иситмаси 39—40 да-
ражатача кутарилган. Бизни лей коз й уцмикан деб,
консультацияга чацирган эдилар. Пневмониядан таш-
цари жигар ва цора талоцнинг катталашгани, гемо-
граммадан гемоглобин 45 г/л, эритроцитлар 1 миллион,
лей коцитлар 500, СОЭ—90 мм эканини, куплаб
мегалоцитлар борлигини, тромбоцитларни й игирма минг-
дан камай иб (нормада 180 000—320 000) кетганини
аницладик. Стернал пункция ёрдамида беморнинг или-
гида тетал мегалобласт метаплазияси борлиги аницлан-
ди. Интенсив равишда даволаниб эритромасса билан
бирга витамин В12, фоли кислота ва боища дори-дар-
монлар берилгач бемор 2—3 кун утмай юра бошлади.
Геморрагик синдром аста-секин камай иб й уц булиб кет-
ди. Бемор ^онидаги лей коцитлар купай иб бориб иситмаси
тушди. Бир ой дан сунг бемор клиникадан чициб
кетди. Б у вацтдаги гемограммасида гемоглобин
130 г/л, эритроцитлар 4 млн, лей коцитлар 6,5 минг,
тромбоцитлар 150 минг, СОЭ—-12 ммни ташкил этарди.
Лей коцитларнинг, ай ницса ней трофил лей коцитларнинг
камай иб кетиши натижасида организмдаги ху-
жай равий иммунитет кучсизланиб, беморнинг ички
аъзоларида яллирланишлар руй беради, бу эса бемор
иситмасининг кутарилишига сабаб булади.
Бемор организмида ретикулоцитларнинг камай иб
бориб ка сали огирлашганида бутунлай учрамай цоли-
ши, организмдаги эритро-нормобластик к;он ишлаб чи-
царилишининг мегалобластик, яъни 3—4 марта секин-
лигини, нормал эритропоэзнинг инцирозга учраганининг
аломатидир. Шу сабабли, яцин утмишда хам бу касаллик
пернициоз анемия, яъни улдирувчи анемия деб
ном олган эди. }(озирги замонда бу анемиядан даво-
ланса булади__
4.Сурункали миелолейкозни босқичлари бўйича клиник манзараси, қон ва суяк кўмигининг
манзараси.
Zaiflik
Infektsiyalarga moyillik
Terlash
Vazn yo'qotish
31-билет
1.Гемолитик анемиялар тушунчасини изохлаш.
Гемолитик анемия деб, инсон кониДаги ^изил кон
дужай ралари (эритроцитлар) нинг бузилиб ёрилиб кетиши
натижасида организмда руй берувчи кам^он-
ликка ай тилади. Гемолитик анемияларни икки гуру^га
булиш мумкин: биринчи гуру^га — эритроцитопатия-
лар киради. Бу гуру^га кирувчи гемолитик анемиялар-
нинг асосида кизил кон ^ужай раларининг мембранаси
касалаланиши ётади. Камконлик шу сабабли ривожла-
нади. Иккинчи гуру^га — гемоглобинопатиялар киради.
Бу гуру^га кирувчи гемолитик анемияларнинг
асосида кизил ^он дужай ралари (эритроцитлар)нинг
ичидаги гемоглобиннинг касалланиши ётади. Камкон-
лик шу сабабли ривожланади.
2.Виллебранд касаллигини гемофилия касаллиги билан қандай диф-диагностика қилинади?
Касалликнинг дифференциал ташхиси.
Гемофилиянинг Верльгоф касаллигидан фарди. Ме-
гакариоцитлар уз фаолиятини тухтатмай ди. Шу с а бабли
бемор донида тромбоцитларнинг сони ва сифати
узгармай ди.
3.Витамин В12 ва фолат кислотаси дефицити анемияларини диагностик критериялари.
MCH ning yuqori qiymati (> 31 pg);
• yadro qoldiqlari bo'lgan qizil qon tanachalari (Jolli tanasi, Kebot halqasi);
• retikulotsitopeniya;
• leykopeniya (neytropeniya);
• trombotsitopeniya;
Infektsiyalarga moyillik
Terlash
Vazn yo'qotish
32-билет
1.Қон ҳосил бўлиш хақида қандай назариялар мавжуд.
Бу масала билан олимлар узоц й иллардан бери шу-
рулланиб, изланишда булсаларда, муаммо з^амон ;уз
ечимини кутмоцда. Шу сабабли бу мураккаб масалага
багишланган назарияларга цисцача тухталиб утамиз.
Одам организмида ^оннинг досил булиши тугриси-
даги унитар назария:
Бу назариянинг асосчиси (рус олими Максимов)
дамма р^он дужай ралари битта дужай радан, яъни лим-
фоидоцитдан (лимфоцитга ухшаган мононуклер ду-
жай радан) келиб чицади деб такидлаган (19-расм).
Одамда цоннинг досил булиши дацидаги назария
устида куп ишлаган. А. Папенгей м, А. Н. Крюков,
И. А. Кассирский ва боища олимлар дамма цон дужай ралари
асосан битта дужай радан гемогистобласт-
дан досил булади деган фикрни цувватлаб, бу дужай -
рага она дужай ра, яъни цон дужай раларининг асосчиси
деб ном берганлар. Уларнинг фикрича, бу дужай -
ра гемоцитобластга ай ланади. Бу она дужай радан
дамма дон дужай ралари пай до булади. Гемоцитобласт
мегакариобластга ай ланиб, ундан промегакариоцит воситасида
тромбоцитларни ≪турадиган≫ мегакариоцит
досил булади. Гемоцитобластдан лимфобласт ташкил
топиб, ундан пролимфоцит воситасида лимфоцит косил
булади. Гемоцитобласт монобластга ай ланади, у уз
навбатида промоноцит давридан утиб моноцитга ай ланади.
Гемоцитобласт миелобластга ай ланади, у эса
муай ян тарзда ва тартибда промиэлоцитга, миэлоцит-
га, сунг метамиелоцитга, таёцчасимон ядролик грану-
лоцитларга ва нидоят ядроси сегментлашган базофил,
эозинофил ва ней трофил лей коцитларга ай ланади. Гемоцитобласт
эритробластга ай ланиб, ундан пронормо-
бласт, нормобласт, ретикулоцит ва нидоят эритроцит
пай до булади.
Бу назария тарафдорларининг фикрича, одам организмида
витамин В12 ва фоли кислота етишмаган до-
латларда гемоцитобласт мегалобластга ай ланиб, ундан
промегалоцит ва мегалоцитлар досил булади.
А. Н. Крюков ва И. А. Кассирский нинг фикрича, мо-
ноцитлар гемогистобластдан тугридан-турри гемоцитобласт
досил цилмасдан, промоноцитга ай ланади. У эса
моноцитга ай ланади. Бу олимлар унитар назарияни
муътадил унитар назария билан алмашишни таклиф
цилганлар.
Унитар ва муътадил-унитар назариялар куп йиллар
давомида тиббий , хусусан гематологик аломат учун
ни^оятда керакли ва мухим маълумотлар бериб, ши-
фокорларга хизмат цилиб келмоцда.
Лекин бу назарий гоя гемогистобластни гемоцито-
бластга ай ланиши жараёнининг механизмини таъриф-
лаб беролмаган. Шу сабабли, ай рим олимлар полифи-
летик назарияни таклиф этганлар.
Одам организмида цоннинг хосил булиши турриси-
даги полифилетик назария.
Бу назариянинг асосчиларидан бири, машхур швей -
цариялик олим Эрик Ундритцнинг фикрича, цамма кон
хужай ралари уз утмишдошига (асосчисига) эгадир. Бу
гояга асосан мегакариоцит мегакариобластдан, лимфоцит
лимфобластдан, моноцит монобластдан, эозинофил
эозинофилобластдан, базофил базофилобластдан, ней трофил
ней трофилобластдан, эритроцит ва мегалоцит
эритробласт ва мегакариобластдан х0СИл булади.
Бу назариянинг клиник адамияти гоят катта.
«Илдиз ^ужайраси» назарияси. Бу назария
И. Л. Чертков ва А. И. Воробьев томонидан таклиф
этилган булиб, унитар назариядаги гемогистобласт ва
гемоцитобластларнинг урнига цитоморфологик жи^ат-
дан ажратиб булмай диган хужай ралар гурухини ва
моноцитларнинг тукима шаклларини кУшимча цилган-
лар. Бу олимлар хзмма кон ХУж ай ралари куз илгамас
≪илдиз хУж а й радан≫ келиб чикищини таъкидлай дилар
(20- раем).
Бу назария морфологик гематология фанига цеч
Кандай наф бермай ди, чунки илдиз хУж а й Расининг
бор-й уклиги номаълум. Демак, бу бир фара з , уз тасди-
гини ёки инкорини талаб этувчи гоя.
Гемогистобласт ва клиник касалликларни аник-
лашда синов усуллари—асосига куп ишлатиладиган ге-
моцитобластнинг урнига ажратиб булмай диган хужай ралар
гурухини кон хосил булиш схемасига киритиш
морфологик гематология фанининг ривожланиши учун
имкон яратмай ди. Чунки, хаёт учун хавфли кон касалликлари
билан хасталанган касалларнинг х а ётини сак-
лаб колиш учун иложи борича улар х аР бир одамнинг
илигида ёки унинг к°н хосил килУвчи аъзоларида учрай диган
хУж а йраларни замонавий цитохимиявий усуллар
ёрдамида £шр-биридан ажрата олиш ута мухим-
дир. Бу кон тизими хасталанган хаР бир беморнинг
Хужай раларига таъсир киладиган ва касалликни туза-
тадиган даво услубини куллашга имконият беради.__
2.Геморрагик диатез атамаси қандай таржима қилинади?
Gemorragik diatez (yun. hai-morrhagikos — qon ketishiga moyil, diathesis — moyillik
) — qon ketishiga moyillik bilan davom etadigan turli holatlar (teri, boʻgʻimlarga qon
quyilishi; burun, milk qonashi, bachadon, buyrakdan qon ketishi, pichoq kesganda, tish
oddirganda koʻp qon ketishi). Arzimagan sabab (mas, kichik jarohat yoki lat yeyish)
bilan toʻsatdan qon oqishi yoki toʻqimaga quyilishi mumkin. G. d.da anchagina
toʻqimalarga bir talay qon quyiladi, qon ketishi esa uzoq davom etib, hadeganda
toʻxtatib boʻlmaydi. Toʻqimalarga qon quyilganda, mas, teri va shilliq qavatlarda
maydamayda nuqtalar paydo boʻladi yoki ular "qontalashib" qoladi. Qon ivish jarayoni
hamda tomir devori oʻtkazuvchanligining buzilishi natijasida roʻy beradi. G. d. irsiy
(qarang Gemofiliya) yoki hayotda orttirilgan boʻlishi mumkin. Irsiy G. d. yaqin
qarindoshlar nikohidan tugʻilgan bolalarda koʻproquchraydi. Hayotda orttirilgan G. d.
qon tizimi kasalliklarining asorati boʻlishi va turli yoshdagi kishilarda uchrashi
mumkin. Koʻp qonash holati qonning ivish xususiyatini pasaytiradigan dorilar qabul
qilinganda, shuningdek organizmda vitaminlar (xususan, askorbin kislota va rutin)
yetishmaganda, ovqat tarkibida yangi sabzavot va mevalar boʻlmagan hollarda ham
kuzatiladi. Kasallik sababini faqat vrach aniqlab, davo tayinlaydi. G. d. vitamin
yetishmasligi okibatida yuzaga kelgan boʻlsa, askorbin kislota va rutinga boy ovqatlar
(yangi olma, qora smorodina, naʼmatak, sitruslar va b.) yeyish tavsiya etiladi.
Kasallikning oldini olish uchun tibbiyot-genetika maslahatxonasi mutaxassislariga
uchrashish; hayotda orttirilgan xilida yuzaga keltirgan omillarni bartaraf etish lozim
3.Витамин В12 ва фолат кислотаси дефицити анемияларини гемограммаси ва миелограммаси.
MCH ning yuqori qiymati (> 31 pg);
• yadro qoldiqlari bo'lgan qizil qon tanachalari (Jolli tanasi, Kebot halqasi);
• retikulotsitopeniya;
• leykopeniya (neytropeniya);
• trombotsitopeniya;
гемограммада
гемоглобин ва эритроцитларнинг камай иб кетишини
кузатиш мумкин.
Бош^а хил анемиялардан бу анемиянинг фарци
шундаки, рангли курсаткич камай иш урнига баланд-
лашиб (1,1 дан ошиб) кетади.
33-билет
1.Анемияларнинг хозирги замон классификацияси.
Анемиялар таснифи
кизил кумикнинг регенерациякилиш коби-лияти буй ича:
1) регенератор
2) гиперрегенератор
3) гипорегенератор
4) арегенератор
Эритроцитларнинг Артака
диаметри буй ича
(ЭУД):
1) нормоцитар (ЭУД — 7—8 мкм)
2) микроцитар (ЭУД — <7 мкм)
3) макроцитар (Э 9Д -> 8 мкм)
4) мегалоцитар (ЭУД 10—12 мкм)
2.Геморрагик диатез атамаси қандай таржима қилинади?
Gemorragik diatez (yun. hai-morrhagikos — qon ketishiga moyil, diathesis — moyillik
) — qon ketishiga moyillik bilan davom etadigan turli holatlar (teri, boʻgʻimlarga qon
quyilishi; burun, milk qonashi, bachadon, buyrakdan qon ketishi, pichoq kesganda, tish
oddirganda koʻp qon ketishi). Arzimagan sabab (mas, kichik jarohat yoki lat yeyish)
bilan toʻsatdan qon oqishi yoki toʻqimaga quyilishi mumkin. G. d.da anchagina
toʻqimalarga bir talay qon quyiladi, qon ketishi esa uzoq davom etib, hadeganda
toʻxtatib boʻlmaydi. Toʻqimalarga qon quyilganda, mas, teri va shilliq qavatlarda
maydamayda nuqtalar paydo boʻladi yoki ular "qontalashib" qoladi. Qon ivish jarayoni
hamda tomir devori oʻtkazuvchanligining buzilishi natijasida roʻy beradi. G. d. irsiy
(qarang Gemofiliya) yoki hayotda orttirilgan boʻlishi mumkin. Irsiy G. d. yaqin
qarindoshlar nikohidan tugʻilgan bolalarda koʻproquchraydi. Hayotda orttirilgan G. d.
qon tizimi kasalliklarining asorati boʻlishi va turli yoshdagi kishilarda uchrashi
mumkin. Koʻp qonash holati qonning ivish xususiyatini pasaytiradigan dorilar qabul
qilinganda, shuningdek organizmda vitaminlar (xususan, askorbin kislota va rutin)
yetishmaganda, ovqat tarkibida yangi sabzavot va mevalar boʻlmagan hollarda ham
kuzatiladi. Kasallik sababini faqat vrach aniqlab, davo tayinlaydi. G. d. vitamin
yetishmasligi okibatida yuzaga kelgan boʻlsa, askorbin kislota va rutinga boy ovqatlar
(yangi olma, qora smorodina, naʼmatak, sitruslar va b.) yeyish tavsiya etiladi.
Kasallikning oldini olish uchun tibbiyot-genetika maslahatxonasi mutaxassislariga
uchrashish; hayotda orttirilgan xilida yuzaga keltirgan omillarni bartaraf etish lozim
3.Апластик анемияларни наслий ва орттирилган турлари.
Сабаби. Бу масала ^амон ^ал этилмаган. Шунинг
учун биз шу уринда мазкур муаммо ечими билан бог-
лиц бир неча назариялар билан таништирмоцчимиз.
1) касалликнинг наслдан-наслга утиши ^ацидаги
назария. Бу назарияга биноан, гипо-апластик анемия
наслдан-наслга утувчи касаллик ^исобланади. Лекин,
купчилик беморлар буни инкор циладилар. Беморларнинг
илиги ёки ^он ^ужай раларида бу ка салликка хос
генетик узгаришлар аницланмаган.
2) вирус назарияси. Бу касалликнинг цузгатувчи-
си, цандай дир вирус деб тушунтиради. Лекин ^озирги
вацтгача х>еч цандай вирус топилмаган, ундан ташцари
касалликнинг бир одамдан бопща одамга утгани ^аци-
да маълумотлар й уц. Беморнинг цони ва илигида ^ам
вирус топилмаган.
3) пестидидлар назарияси. Сунгги й илларда пести-
цидларнинг цонга салбий таъсир цилиши мумкинлиги
тугрисида ай рим фикрлар бор. Лекин шу ма^алгача
пестицидларнинг илик ва цонга тугридан-тугри таъсири
кузатилмаган.
4) цора талоц назарияси (гиперспленизм назарияси).
Бундан бир неча й ил муцаддам профессор
Ф. И. Фай нштей н к;ора талоц туфай ли одамларда гипо-
апластик анемия пай до булишини таъкидлаб, бундай
беморларни спленэктомия (цора талоцни олиб
ташлаш) воситасида тузатишни тавсия цилган эди. Х,о-
зиргача ай рим беморлар спленэктомия ёрдамида даво-
ланади. Лекин, операция цилинган беморларнинг дам-
маси ^ам согай иб кетмаган.
5) иммунологик назария. Ай рим олимларнинг фик-
рича, гипоапластик анемия асосида ички аъзолар-
нинг ^ар хил касалликлари сабабли ёки тартибсиз
даволаниши натижасида, организмдаги жумладан,
иликдаги эритропоэз, лей копоэз ва мегакариоцито —.
тромбоцитопоэз илдизларидан чицувчи ^ужай раларни
емирувчи антителолар пай до булиши тахмин цилина-
ди. Бу тахминга асосланиб беморларни гормонлар билан
даволаш тавсия этилган. Шунинг учун куп беморлар
бутун умри давомида гормонларни ичиб юрадилар.
6) нур таъсироти дацидаги назария.
4.Гиперпластик синдром симптомлари.
34-билет
1.Наслий гемолитик анемияларни турлари.
2.Геморрагик диатез қандай турлари бор?
3.Апластик анемияни этиологияси ва патогенези.
4.Миелопролифератив касалликларга қайси касалликлар киради?
35-билет
1.Нормал лейкоформулани изохланг.
2.Бир мкл қонда қанча эритроцит бор?
3.Апластик анемияни клиник синдромлари, гемограммаси ва миелограммаси.
4.Ўткир лейкозларни клиник синдромлари.
36- билет
1.Темир танқислиги анемиясини таърифи.
2.Тромбоцитлар қонда неча кун айланади?
3. Апластик анемияни гистологик текшириш ва даволаш усуллари.
4.Ўткир лейкозларни клиник синдромлари.
37- билет
1.Хомиладорларда темир танқислик камқонлиги. Эпидемиологияси, этиологияси, клиник
синдромлари, цитоморфологик ва биохимик ўзгаришлари, даволаш принциплари.
2.Эндотелий қандай вазифани бажаради?
3. Гемолитик анемиялар тушунчасини изохлаш.
4.Ўткир лейкозларда периферик қоннинг ва суяк кўмигининг цито- ва гистоморфологик ўзгаришлари.
38- билет
1.Нормал лейкоформулани изохланг
2.Қайси лаборатория текшируви тромбоцитлар функциясини акс эттиради?
3. Гемолитик анемиялар классификацияси
4.Ўткир лейкозларни диагностик мезонлари.
39- билет
1.Темир танқислиги анемиясини эпидемиологияси, этиологияси, клиник синдромлари,
цитоморфологик ва биохимик ўзгаришлари, даволаш тамойиллари.
2. Тромбоцитопеник пурпурани базис даволаш учун кортикостероидларнинг (преднизон) дозаси қанча?
3.Наслий гемолитик анемияларни турлари.
4.Лейкемик бўшлиқ нима.
40- билет
1.Темир танқислиги анемиясини биохимик анализлари (билирубин, зардобдаги темир, трансферрин,
ферритин, гемотокрит кўрсаткичи) интерпритацияси.
2.Дюке ва Ли-Уайт қон ивиш вақти қанча?
3. Витамин В12 ва фолат кислотаси дефицити анемияларини этиопатогенези, клиник синдромлари.
4.Ўткир лейкозларни даволаш принциплари.