2023arsenjev Bibliografija Komplet

АЛЕКСЕЙ АРСЕНЬЕВ
РУССКАЯ ЭМИГРАЦИЯ В ЮГОСЛАВИИ

БИБЛИОГРАФИЯ 1920 – 2023
АЛЕКСЕЈ АРСЕЊЕВ
РУСКА ЕМИГРАЦИЈА У ЈУГОСЛАВИЈИ
БИБЛИОГРАФИЈА 1920 – 2023
Алексей Арсеньев
БИБЛИОГРАФИЯ 1920 – 2023
Алексеј Арсењев
БИБЛИОГРАФИЈА 1920 – 2023
ИНСТИТУТ СЛАВЯНОВЕДЕНИЯ РОССИЙСКОЙ АКАДЕМИИ НАУК
КАФЕДРА ИСТОРИИ ЮЖНЫХ И ЗАПАДНЫХ СЛАВЯН ИСТОРИЧЕСКОГО
ФАКУЛЬТЕТА МГУ ИМ. М.В. ЛОМОНОСОВА
ЦЕНТР ПО ИЗУЧЕНИЮ РОССИИ И ВОСТОЧНОЙ ЕВРОПЫ ИМ. М.ЙОВАНОВИЧА
ФИЛОСОФСКОГО ФАКУЛЬТЕТА БЕЛГРАДСКОГО УНИВЕРСИТЕТА
АРХИВ СЕРБСКОЙ ПРАВОСЛАВНОЙ ЦЕРКВИ
РУССКИЙ НАУЧНЫЙ ИНСТИТУТ
БИБЛИОГРАФИЯ 1920–2023
БИБЛИОГРАФИЈА 1920–2023
Београд - Москва, 2023.

Русская эмиграция в Югославии. Библиография 1920–2023
Руска емиграција у Југославији. Библиографија 1920–2023
Издатель/Издавач
Институт славяноведения Российской академии наук
Кафедра истории южных и западных славян Исторического факультета МГУ им. М.В. Ломоносова
Центр по изучению России и Восточной Европы им. М.Йовановича
Философского факультета Белградского университета
Архив Сербской православной церкви
Русский научный институт
За издателя/за издавача
Ирина Антанасиjевић
Научный редактор / Научни уредник

Алексей Юрьевич Тимофеев
Рецензенты / Рецензенти
Андрей Владиславович Ганин
Владимир Сергеевич Путятин
Александр Александрович Силкин
Вёрстка и дизайн / Прелом и дизајн

Ђорђе Секерезовић
ISBN 978-86-81328-11-8 (РНИ)
Рекомендовано к печати решением Учёного совета Института славяноведения РАН

Рекомендовано к печати на заседании Кафедры истории южных и западных славян исторического факуль-
тета МГУ им.М.В.Ломоносова
Настоящая книга – попытка более-менее исчерпывающе представить работы историков, краеведов

и журналистов, писавших о жизни и деятельности русской эмиграции на просторах Королевства сербов,
хорватов и словенцев / Югославии. В Библиографию включены лишь тексты, опубликованные типографиче-
ским способом. Библиографический материал помещен в разделы и подразделы. Два из них главные: Жизнь
и деятельность русских в рамках русской диаспоры, «русской колонии», и второй – Вклад русской эмиграции
в культуру, науку, хозяйство приютившей их страны.
Составитель посчитал уместным в книге поместить короткий очерк о жизни русской эмиграции в
Югославии (на русском языке), и Библиографию снабдить иллюстрированным материалом – воспроизведе-
нием обложек некоторых книг.
Ова књига представља покушај да се свеобухватније прикажу радови историчара, истраживача

свог завичаја и новинара који су писали о животу и делатности руске емиграције на просторима Краљевине
Срба, Хрвата и Словенаца / Југославије. Библиографија обухвата само радове објављене у штампаном облику.
Библиографски материјал разврстан је у групе и подгрупе. Две су основне: Живот и делатност Руса у оквирима
руске дијаспоре, «руске колоније» и друга – Допринос руске емиграције култури, науци и привреди земље
која јој је пружила азил.
Састављач је сматрао умесним да у књигу уврсти краћи осврт о животу руске емиграције у Југосла-
вији (на руском језику) и да је допуни илустративним материјалом – репродукцијама корица понеких књига.
Фотография на обложке / Фотография на корицама

Семья русских беженцев в г. Нови-Бечей, 1922 г.
Породица руских избеглица у Новом Бечеју, 1922. г.
САДРЖАЈ
ПРЕДИСЛОВИЕ РЕДАКТОРА ...............................................................................................9

ПРЕДГОВОР УРЕДНИКА .....................................................................................................13
ВСТУПЛЕНИЕ ........................................................................................................................17
УВОД .........................................................................................................................................19
РУССКАЯ ЭМИГРАЦИЯ В ЮГОСЛАВИИ ......................................................................21
1. РАДОВИ КОЈИ ШИРЕ ОСВЕТЉАВАЈУ ЖИВОТ
И ДЕЛАТНОСТ РУСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ ......................................................................29
2. АДАПТАЦИЈА, ПРАВНИ СТАТУС ...............................................................................41
3. ЖИВОТ У ОКВИРИМА СВОЈЕ ДИЈАСПОРЕ ...........................................................56
3.1. Религиозни живот .................................................................................................. 56
3.2. Школство ...................................................................................................................80
3.3. Руска армија ..............................................................................................................97
3.4. Козаци ......................................................................................................................111
3.5. Калмици ...................................................................................................................117
3.6. Удружења и културне активности ....................................................................122
3.7. Издавачка делатност, библиотеке, архиви, музеји ........................................148
3.8. Руси у годинама Другог светског рата и до данас .........................................162
4. ДОПРИНОС РУСА РАЗВОЈУ ЗЕМЉЕ .........................................................................200
4.1. Култура, руско-српске везе .................................................................................200
4.2. Kњижевност, славистика .....................................................................................215
4.3. Ликовна уметност .................................................................................................232
4.4. Позориште: драма, опера, балет .......................................................................291
4.5. Музика .....................................................................................................................322
4.6. Архитектура ...........................................................................................................329
4.7. Фотографија, филм ................................................................................................352
4.8. Наука, техника ........................................................................................................356
4.9. Армија, авијација ...................................................................................................399
4.10. Медицина ..............................................................................................................407
4.11. Остале области делатности ...............................................................................417
5. РУСКЕ КОЛОНИЈЕ ...........................................................................................................420
5.1. Руси у Београду ......................................................................................................420
5.2. Руси у Србији .........................................................................................................437
5.3. Руси у Хрватској .....................................................................................................458
5.4. Руси у Словенији ...................................................................................................466
5.5. Руси у Босни и Херцеговини ...............................................................................473
5.6. Руси у Македонији .................................................................................................476
5.7. Руси у Црној Гори ..................................................................................................478
6. ИСТАКНУТЕ ЛИЧНОСТИ РУСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ ................................................481
7. МЕМОАРИ, УСПОМЕНЕ ...............................................................................................507
8. РАЗГОВОРИ, ИНТЕРВЈУИ ............................................................................................528
9. РУСИ У КЊИЖЕВНИМ ДЕЛИМА ..............................................................................539
10. ПРИКАЗИ РАДОВА О РУСКОЈ ЕМИГРАЦИЈИ У ЈУГОСЛАВИЈИ ..................545
Прилог 1: СПИСАК НОВИНА И ЧАСОПИСА ............................................................587

Прилог 2: ИМЕНСКИ РЕГИСТАР АУТОРА ..................................................................609
СОДЕРЖАНИЕ
ПРЕДИСЛОВИЕ РЕДАКТОРА ...............................................................................................9

ПРЕДГОВОР УРЕДНИКА .....................................................................................................13
ВСТУПЛЕНИЕ .........................................................................................................................17
УВОД ..........................................................................................................................................19
РУССКАЯ ЭМИГРАЦИЯ В ЮГОСЛАВИИ ......................................................................21
1. ТРУДЫ, ПОДРОБНЕЕ ОСВЕЩАЮЩИЕ ЖИЗНЬ
И ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ РУССКОЙ ЭМИГРАЦИИ .........................................................29
2. АДАПТАЦИЯ, ЮРИДИЧЕСКИЙ СТАТУС .................................................................41
3. ЖИЗНЬ В РАМКАХ СВОЕЙ ДИАСПОРЫ ...................................................................56
3.1. Религиозная жизнь ..................................................................................................56
3.2. Школьное дело .........................................................................................................80
3.3. Русская армия ..........................................................................................................97
3.4. Казаки ......................................................................................................................111
3.5. Калмыки ..................................................................................................................117
3.6. Объединения и культурная деятельность ......................................................122
3.7. Издательская деятельность, библиотеки, архивы, музеи ............................148
3.8. Русские в годы Второй мировой войны и до сегодняшних дней ..............162
4. ВКЛАД РУССКИХ В РАЗВИТИЕ СТРАНЫ................................................................200
4.1. Культура, русско-сербские связи ......................................................................200
4.2. Литература, славистика .......................................................................................215
4.3. Изобразительное искусство ...............................................................................232
4.4. Театр: драма, опера, балет ...................................................................................291
4.5. Музыка .....................................................................................................................322
4.6. Архитектура ...........................................................................................................329
4.7. Фотография, кино .................................................................................................352
4.8. Наука, техника .......................................................................................................356
4.9. Армия. авиация .....................................................................................................399
4.10. Медицина ..............................................................................................................407
4.11. Прочие виды деятельности ..............................................................................417
5. РУССКИЕ КОЛОНИИ .....................................................................................................420
5.1. Русские в Белграде ................................................................................................420
5.2. Русские в Сербии ...................................................................................................437
5.3. Русские в Хорватии ...............................................................................................458
5.4. Русские в Словении ..............................................................................................466
5.5. Русские в Боснии и Герцеговине ........................................................................473
5.6. Русские в Македонии ...........................................................................................476
5.7. Русские в Черногории ..........................................................................................478
6. ВЫДАЮЩИЕСЯ РУССКИЕ ЭМИГРАНТЫ ..............................................................481
7. МЕМУАРЫ, ВОСПОМИНАНИЯ .................................................................................507
8. БЕСЕДЫ, ИНТЕРВЬЮ ......................................................................................................528
9. РУССКИЕ В ЛИТЕРАТУРНЫХ СОЧИНЕНИЯХ .....................................................539
10. РЕЦЕНЗИИ РАБОТ О РУССКОЙ ЭМИГРАЦИИ В ЮГОСЛАВИИ ..................545
Приложение 1: ПЕРЕЧЕНЬ ГАЗЕТ И ЖУРНАЛОВ .....................................................587

Приложение 2: УКАЗАТЕЛЬ АВТОРОВ .........................................................................609
Первооткрыватель истории русской эмиграции
в Югославии Алексей Борисович Арсеньев
и его библиография русской эмиграции
В исторической науке сравнительно редко бывают ситуации, когда можно пер-

сонифицировать непосредственных первооткрывателей научного подхода к теме. Всегда
при этом речь идёт об определённой условности, так как имелись и другие коллеги, за-
нимавшиеся темой в то же время. Тем не менее, когда мы вспоминаем начало изучения
берестяных грамот, первым появляется имя А. В. Арциховского, при упоминании Трои
– имя Г. Шлимана, открытие древнего Крита связано с именем А. Эванса. Иногда это
были люди с профессиональным образованием, иногда (в более раннем периоде) – люди,
двигавшие науку по зову сердца. В основном, речь шла об археологических исследованиях,
так как в исторической науке открыть не исследованное целиком общество (не создать
просто новый подход или дискурс) очень сложно. И всё-таки найти свою Атлантиду в
истории новейшего времени возможно! Сегодня мы представляем работу именно такого
автора – Алексея Борисовича Арсеньева, с чьих трудов об истории русской эмиграции
начинает активно развиваться новейшая историография данной темы. До второй поло-
вины 1980-х годов в Югославии и СССР эта тема относилась к числу табуированных по
идеологическим причинам. За пределами монопартийных авторитарных режимов тема
русской эмиграции существовала во внутреннем мире мемуаров, писавшихся для того же
внутреннего мира. И вот со второй половины 1980-х годов Алексей Борисович Арсеньев
публикациями и личным трудом совершает прорыв, который способствует появлению
первых работ профессиональных учёных на эту тему: Владимир Алексеевич Тесемников,
Виктор Иванович Косик, Остоя Джурич, Мирослав Йованович публикуют свои работы с
90-х годов, получая первые материалы для исследования от подвижника темы из Нового
Сада. Недаром в 1991-1992 гг. во время распада СССР, когда оголтевшая свора «рефор-
маторов» разорвала тело исторической России на несколько частей, он был одним из
наиболее активных борцов за то, чтобы Русский дом Николая II в Белграде не был потерян
для русских людей. Тогда в чью-то голову (опустим завесу исторического презрения над
именами) пришла «изумительная» идея передать его под посольство Украины в качестве
«жеста доброй воли». Добрые сербские и русские люди (в разных условиях, публично и
непублично) организовали массовую общественную кампанию против этого необдуман-
ного предложения. Они боролись не за почивший Дом советской культуры и не за здание
Российской ассоциации международного сотрудничества и развития (РАМСиР – как
сокращали в «святые девяностые»), а за Русский дом.1 И они победили – отстояли здание,
которое уже вернуло на фронтон часть исторического названия.
1 О.Ђурић, А.Арсењев, С.Јовановић, Cачувајмо Руски дом. Празни амалгам поклисарења. // Борба, Београд,
1992, 10. фебруар, стр. 28; Д.Максимовић, Д.Ћосић... А.Арсењев, Сачувајмо Руски дом!: Отворено писмо
10 Алексей Арсеньев
Сын русских эмигрантов, инженер А. Б. Арсеньев стал мостом между обществом

русской эмиграции (феномен, существовавший в Югославии на протяжении трех десяти-
летий после Первой мировой войны) и современными социумами России и Сербии. Всем
современным исследователям русской эмиграции известна его многолетняя активность по
кропотливому сбору информации, материальных источников и печатных изданий в среде
потомков русской эмиграции и тех, кто к ней непосредственно принадлежал до насиль-
ственной ликвидации этого феномена в конце 1940-х / начале 1950-х годов. Результатами
этого полувекового труда стали не только многочисленные книги и статьи самого автора,
но и его бескорыстная помощь всем, кто занимается этой темой: от маститых профессоров
и научных сотрудников до начинающих студентов и аспирантов. По своей скромности
А. Б. Арсеньев избегает давать интервью, однако в десятках фильмов и телепередач дру-
гими спикерами озвучиваются собранные им сведения и его исторические открытия. Он
не превращает в музей свою квартиру, а передаёт ценные экспонаты в музеи и архивы
России и Сербии. Алексей Борисович даже избегает называть себя историком, говоря, что
он лишь собирает информацию для исследователей. Но уровень его работ, несомненно,
позволяет в полной мере назвать их научными историческими исследованиями. Однако в
чём-то, пожалуй, можно согласиться с исследователем – он не загромождает свои работы
методологическими конструкциями и выспренними обобщениями, но, зная предмет
глубоко и объёмно, стремиться передать эти знания людям. А. Б. Арсеньев – истинный
краевед Русской эмиграции в Югославии, этой давно ушедшей в пучину истории Атлан-
тиды, сокровища мысли и духа которой уже начали становиться достоянием современной
России и Сербии.
Одним из важных областей полувековой научной деятельности Алексея Борисовича
Арсеньева стало ведение научной картотеки изданий, публикаций, монографий, статей,
фельетонов самого разного характера, посвященных русской эмиграции и опубликован-
ных на разных языках на просторах бывшей Югославии, исторической России (бывшей
Российской империи) и в других странах. Речь идет о почти пяти тысячах аннотированных
карточек, большая часть которых опиралась на личное знакомство с предметом описа-
ния. Плоды этой многолетней работы было решено опубликовать в качестве объемной
библиографии, разделённой на разделы и подразделы. Это издание обладает несомненной
научной ценностью, почему и было рекомендовано к печати решением Учёного совета
Института славяноведения РАН и решением кафедры истории южных и западных сла-
вян Исторического факультета МГУ им. М. В. Ломоносова. Это два единственных в РФ
специализированных центра, занимающихся изучением истории Сербии и Югославии. В
то же время в Сербии издание библиографии трудов, посвященных русской эмиграции,
рекомендовал к печати Центр русских и восточноевропейских исследований им М.Йо-
вановича Философского (общегуманитарного) факультета Белградского университета.
Это единственный в Сербии специализированный центр по изучению истории России.
председнику Руске Федерације – Јељцину, Москва. // НИН (Недељне информативне новине), Београд,
1992, бр. 2157. – 1. мај, стр. 4-5.
Русская эмиграция в Югославии / Библиография 1920 – 2023 11
Издателем выступил Архив Сербской православной Церкви - учреждение, занимающееся

не только сохранением архивных материалов из истории СПЦ, но и объемной научной
работой по темам, представляющим интерес для церковно-народной истории. Наконец,
средства для публикации обеспечил Русский научный институт (РНИ) – наследник Русского
научного института русской эмиграции в Белграде, поддерживавший научные начинания,
важные для культуры, науки и духовной жизни русских в Сербии 90 лет назад.
От издателей необходимо привести ещё одно пояснение. Это издание (как и по-
давляющее большинство изданий РНИ) не носит коммерческого характера и предназна-
чается в бумажном виде для библиотек, архивов, ведущих исследовательских центров и
высших учебных заведений. Электронное издание выходит одновременно с бумажным,
планируется безвозмездно разместить его на профильных ресурсах соиздателей. Поэтому
указатели (географический и тематический) в данном издании отсутствуют, так как абсо-
лютное большинство исследователей пользуется автоматическим поиском по электронной
вёрстке. Данное обстоятельство даёт читателям уникальную возможность дополнить
этот труд. Желающие могут обратиться на служебные мейлы соиздателей с дополнения-
ми (с пометкой – в дополнение Библиографии русской эмиграции А. Б. Арсеньева). Эти
дополнения планируется собирать для неизбежного в ближайшее время второго издания
данной Библиографии.
проф., д.и.н. А. Ю. Тимофеев

Пионир историографије руске емиграције
у Југославији Алексеј Борисович Арсењев
и његова библиографија руске емиграције
У историјској науци су релативно ретке ситуације када је могуће персонификова-

ти непосредне откриваче научног приступа некој теми. У овом случају, увек говоримо о
одређеној конвенцији, пошто је било и других колега који су радили на овој теми у исто
време. Ипак, када се сетимо почетка проучавања слова брезове коре, прво се појављује име
А.В. Арциховски, када се помене Троја - име Г.Шлимана , откриће древног Крита везује се
за име А.Еванса. Понекад су то били људи са стручним образовањем, понекад (у ранијем
периоду) – људи који су у науку долазили по зову срца. Углавном, радило се о археолошким
истраживањима, јер је у модерној историјској науци веома тешко открити друштво које
није до краја проучено (за разлику од проналаска новог приступа или дискурса), а ипак
је могуће пронаћи своју Атлантиду у модерној историји! Данас представљамо рад управо
таквог аутора – Алексеја Арсењева, из чијих радова о историји руске емиграције почиње
да се активно развија најновија историографија ове теме. Све до друге половине 1980-их,
у Југославији и СССР-у ова тема је из идеолошких разлога сматрана табуом. Изван једно-
партијских ауторитарних режима, тема руске емиграције постојала је у унутрашњем свету
мемоара писаних за исти тај унутрашњи свет. Од друге половине 1980-их Алексеј Арсењев,
кроз публикације и лични рад, направио је пионирски искорак. Након тога се покреће низ
радова професионалних научника на ову тему: Владимира Тесемникова, Виктора Косика,
Остоје Ђурића, Мирослава Јовановића, који своје радове објављују од почетка 90-их година,
а прве материјале за истраживање добијају од поменутог заљубљеника у тему из Новог
Сада. Није ни чудо да је 1991-1992. током распада СССР-а, када је помахнитали чопор
„реформатора“ раскомадао тело историјске Русије на неколико делова, Арсењев постао
један од најактивнијих бораца да се Руски дом Николаја II у Београду спасе да остане руски.
Онда је некоме пала на памет „невероватна“ идеја (спустимо вео историјског презира над
именима) да се он претвори у амбасаду Украјине као „гест добре воље“. Добри српски и
руски људи (у различитим околностима, јавно и незванично) организовали су масовни
отпор против овог непромишљеног предлога. Борили су се не за угашени Дом совјетске
културе и не за зграду Руске асоцијације за међународну сарадњу и развој ( РАМСиР – како
су то скраћивали у „светим деведесетим”), већ за Руски дом.1 И победили су – одбранили
зграду, која је већ вратила део историјског имена на своју фасаду.
Син руских емиграната, инжењер А.Б. Арсењев постао је мост између друштва
руске емиграције (феномен који је постојао у Југославији у току три деценије после Првог
1 О.Ђурић, А.Арсењев, С.Јовановић, Cачувајмо Руски дом. Празни амалгам поклисарења. // Борба, Београд,
1992, 10. фебруар, стр. 28; Д.Максимовић, Д.Ћосић... А.Арсењев, Сачувајмо Руски дом!: Отворено писмо
председнику Руске Федерације – Јељцину, Москва. // НИН (Недељне информативне новине), Београд,
1992, бр. 2157. – 1. мај, стр. 4-5.
светског рата) и модерних друштава Русије и Србије. Сви савремени истраживачи руске
емиграције свесни су његове вишегодишње активности на исцрпном прикупљању инфор-
мација, материјалних извора и штампаних публикација међу потомцима руске емиграције
и онима који су јој некада припадали пре насилне ликвидације ове појаве крајем 1940-их/
раних 1950-их. Резултат овог полувековног рада нису биле само бројне књиге и чланци
самог аутора, већ и његова несебична помоћ свима који се баве овом темом: од угледних
професора и истраживача до студената и постдипломаца. Због своје скромности, А.Б.
Арсењев избегава да даје интервјуе, али у десетинама филмова и телевизијских програма
други говорници износе информације које је прикупио и његова историјска открића. Свој
стан не претвара у музеј, већ вредне експонате поклања музејима и архивима у Русији и
Србији. Алексеј Арсењев чак избегава да себе назива историчарем, говорећи да само при-
купља информације за истраживаче. Али, ниво његових радова, несумњиво, омогућава да
се они назову научно-историјским истраживањима. Можемо се донекле сложити са њим
– Арсењев не нагомилава у свом раду методолошке флоскуле и помпезне генерализације,
већ, дубоко и свеобухватно познавајући тему, настоји да ово знање пренесе читаоцима.
Алексеј Арсењев је прави историчар руске емиграције у Југославији, ове давне историје
Атлантиде, чије је мисаоно и духовно благо све више и више приступачно друштву модерне
Русије и Србије.
Једна од важних области полувековне научне делатности Алексеја Борисовича
Арсењева било је вођење научне картотеке издања, публикација, монографија, члана-
ка, фељтона веома различите природе, посвећених руској емиграцији и објављених на
различитим језицима на пространствима бивше Југославије, историјске Русије (бивше
Руске царевине) и других земаља. Ради се о скоро пет хиљада анотираних картица, од
којих је већина заснована на личном упознавању са предметом описа. Одлучено је да се
плодови овог дугогодишњег рада објаве као обимна библиографија, подељена на одељке
и пододељке. Ова публикација има несумњиву научну вредност, због чега је препоручена
за објављивање одлуком Научног савета Института за славистику Руске академије наука
и одлуком Катедре за историју Јужних и Западних Словена Историјског факултета Мо-
сковског државног универзитета „М. В. Ломоносов“. Ово су два специјализована центра
у Руској Федерацији за проучавање историје Србије и Југославије. Истовремено, у Србији
је објављивање библиографије радова посвећених руској емиграцији препоручио Центар
за руске и источноевропске студије „М. Јовановић“ Филозофског факултета Универзи-
тета у Београду. Ово је специјализовани центар у Србији за проучавање руске историје.
Издавач је био Архив Српске православне цркве, установа која се бави не само чувањем
архивске грађе из историје СПЦ, већ и обимним научним радом о темама од интереса за
црквено-народну историју. Коначно, средства за објављивање обезбедио је Руски научни
институт (РНИ), наследник Руског научног института руске емиграције у Београду, који
је подржавао научне подухвате важне за културу, науку и духовни живот Руса у Србији
пре 90 година.
Од издавача је потребно још једно појашњење. Ова публикација (као и велика
већина публикација РНИ) није комерцијалне природе и у папирном облику намењена је за
библиотеке, архиве, водеће истраживачке центре и високошколске установе. Електронско

издање излази истовремено са папирним издањем, а планирано је да се бесплатно објави
на специјализованим ресурсима суиздавача. Због тога у овој публикацији нема индекса
(географског и тематског), јер апсолутна већина истраживача користи аутоматску претрагу
у електронском издању. Уз ову особину електронско издање даје читаоцима јединствену
прилику да допуне ово дело. Заинтересовани се могу обратити на званичне мејлове су-
издавача са допунама (са напоменом – За Библиографију руске емиграције А.Арсењева).
Планирано је да се ови додаци сакупе за очекивано друго издање ове Библиографије.
проф. др А.Тимофејев
ВСТУПЛЕНИЕ
Настоящий книга – попытка более-менее исчерпывающе представить работы исто-

риков, краеведов и журналистов, писавших о жизни и деятельности русской эмиграции
на просторах Королевства сербов, хорватов и словенцев / Югославии. В библиотеке книг
о русской эмиграции это произведение можно поместить на полке рядом с книгой И. Н.
Качаки «Библиография трудов русских беженцев в Королевстве СХС / Югославии»1, со-
держащей подробный перечень их публикаций на русском языке – книг, журналов, газет,
театральных афиш и программок, нот.
В отличие от библиографии И. Н. Качаки, наша Библиография содержит перечень
работ о русской эмиграции и эмигрантах. Работы были опубликованы в разных странах,
и на разных языках, чаще всего там их писали русские люди, ранее проживавшие в Ко-
ролевстве Югославия.
В Библиографию включены лишь тексты, опубликованные типографическим способом.
Избранная библиография трудов на общие темы жизни и деятельности русских в
Югославии нами отдавалась в некоторые тематические издания2.
Библиографический материал настоящено издания помещен в разделы и подраз-
делы. Два из них главные: Жизнь и деятельность русских в рамках русской диаспоры,
«русской колонии», и второй – Вклад русской эмиграции в культуру, науку, хозяйство
приютившей их страны.
В стремлении представить всё многообразие феномена, как и отношение авторов к
теме, автор не отсеивал материал, он весь включен в Библиографию. Сохранены длинные
подзаголовки газетных статей, ближе поясняющие текст –
Обичан Јован. Београдски Робинзон Крусе на пустом острву код Чукарице чува
своју тајну. Необичан живот једног Руса који мрзи цео свет. [Флегонт Сергејевич
Овсјањиков, р. 28. марта 1894, Јарославска губернија. Литограф-словослагач]. –
Време (Београд). 1937. Год. VII. Бр. 5700. – 28. новембар, стр. 17 и 22.
Taljić Isnam. O ruskoj grofici i bosanskoj nevesti: Humka priča priču o ljubavi. Grofica iz
Moskve Jevdokija Stepanovna Pavlova udala se pre sedam decenija za Mumina Derviševića
1 Katchaki J. N. Bibliography of russian Refugees in the Kingdom of S.H.S. (Yugoslavia) 1920–1945. Mondis –
Kampen. 1991; Јован Качаки. Руске избеглице у Краљевини СХС / Југославији. Библиографија радова
1920–1944. Друго, допуњено и прерађено издање. Београд 2003.
2 Руска емиграција у српској култури ХХ века. Зборник радова. Београд 1994 (191 наименование); Русская
эмиграция в Югославии. Москва 1996 (416 наименований); Русские в Сербии. Сборник статей. Белград
2009 (142 наименования); А. Арсењев. Самовари у равници. Руска емиграција у Војводини. Нови Сад 2011
(926 наименований); Берега. Информационно-аналитический сборник о русском зарубежье. Выпуск 15.
Санкт-Петербург 2012 (135 наименований); Руската емиграција на Балканот. Зборник на научни трудови.
Скопје 2021 (203 наименования).
iz bosanskog sela Cerske i tu provela ceo svoj vek. – Praktična žena (Beograd). 1978. Br.
568. – 25. mart, str. 26–30.
но и отражающие позицию журналиста, или «дух эпохи» в год публикации статьи:
Поповић Гордана. Породична сага Славка Лебединског: Спас од маховине забора-

ва. «Ја сам као Рушче 1948. добио доста батина, а дорћолска деца која су ме тукла
била су, наравно, само пројекције одраслих», каже аутор Јеврејске перике, приче о
«срећној породици у накарадна времена», коју је написао после пола века ћутања.
– Политика (Београд). 2000. Год. XCVI. Бр. 30.973. – 18. јануар, стр. 21.
Радовић Даница. Изгубљени рај. У Сремским Карловцима се у петак, 14.9.2007.

године у подне открива први споменик руске емиграције у свету, посвећен славном
генералу «белих», барону Петру Врангелу. – Кровови (Сремски Карловци). 2007. Год.
XXI. Бр. 67/68/69/70, стр. 222–224.
В ряде случаев составитель ближе поясняет содержание публикации, или приводит

краткую цитату из публикации. Такой текст помещен в квадратные скобки.
Относительно формы подачи библиографического материала современный би-
блиограф найдет чтó возразить составителю: сохранена форма, бытовавшая многие годы.
Для книг: автор – заглавие – издатель – место издания – год – страниц(ы); для периодики:
автор – заглавие – наименование периодического издания (место издания) – год выпуска
– порядковый год издания – номер выпуска – дата – страницы.
Библиографический материал расположен в порядке принятого алфавита: А, Б, В
(лат.), В (кир.), V (лат.) ... И, I, Ј, Й, К, Л, L, Љ ... P (лат.), Q ... T, Ћ, У, U, Ф ... Ч, Č, Џ, Ш, Щ, Ю, Я.
Авторы работ на русском языке приводятся с полными ФИО. Инициалы и псев-
донимы авторов расшифрованы, насколько это удалось составителю. Автор указан лишь
в заглавии библиографической единицы. Между его фамилией и именем запятая не про-
ставлена.
В книге два приложения: В первом дана более полная справка о периодических
изданиях, с указанием лишь годов публикаций статей, включенных в Библиографию.
Второе приложение – Указатель имен авторов, содержит порядковые номера их работ в
Библиографии. Отдельно составлен список авторов, чьи статьи опубликованы кирилличе-
ским шрифтом, отдельно – список авторов статей, опубликованных латинским шрифтом.
Поэтому, один и тот же автор может находиться в обоих списках.
Составитель посчитал уместным в книге поместить короткий очерк о жизни русской
эмиграции в Югославии (на русском языке), и Библиографию снабдить иллюстрированным
материалом – воспроизведением обложек некоторых книг.
УВОД
Ова књига представља покушај да се свеобухватније прикажу радови историчара,

истраживача свог завичаја и новинара који су писали о животу и делатности руске еми-
грације на просторима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца / Југославије. У библиотеци
књига о руској емиграцији њу на полици можемо одложити поред књиге Јована Качакија
«Библиографија радова руских избеглица у Краљевини СХС / Југославији»1, која саджи
исцрпни попис њихових публикација на руском језику – књига, часописа, новина, позо-
ришних плаката и програма, нота.
За разлику од библиографије Ј. Качакија, наша Библиографија садржи попис радова
о руској емиграцији и емигрантима. Они су објављени у више земаља и на више језика,
најчешће су их тамо писали Руси који су раније живели у Краљевини Југославији.
Библиографија обухвата само радове објављене у штампаном облику.
Наш избор из библиографије радова на опште теме живота и делатности Руса у
Југославији припремали смо и раније објављивали у низу тематских издања2.
Библиографски материјал разврстан је у групе и подгрупе. Две су основне: Живот
и делатност Руса у оквирима руске дијаспоре, «руске колоније» и друга – Допринос руске
емиграције култури, науци и привреди земље која јој је пружила азил.
У тежњи да се прикаже разноликост феномена, као и однос аутора према теми,
састављач није просејавао материјал већ га је свог укључио у Библиографију. Сачувани су
дуги поднаслови новинских чланака, који ближе појашњавају текст
Обичан Јован. Београдски Робинзон Крусе на пустом острву код Чукарице чува
своју тајну. Необичан живот једног Руса који мрзи цео свет. [Флегонт Сергејевич
Овсјањиков, р. 28. марта 1894, Јарославска губернија. Литограф-словослагач]. –
Време (Београд). 1937. Год. VII. Бр. 5700. – 28. новембар, стр. 17 и 22.
Taljić Isnam. O ruskoj grofici i bosanskoj nevesti: Humka priča priču o ljubavi. Grofica iz
Moskve Jevdokija Stepanovna Pavlova udala se pre sedam decenija za Mumina Derviševića
iz bosanskog sela Cerske i tu provela ceo svoj vek. – Praktična žena (Beograd). 1978. Br.
568. – 25. mart, str. 26–30.
1 Katchaki J. N. Bibliography of russian Refugees in the Kingdom of S.H.S. (Yugoslavia) 1920–1945. Mondis –
Kampen. 1991; Јован Качаки. Руске избеглице у Краљевини СХС / Југославији. Библиографија радова
1920–1944. Друго, допуњено и прерађено издање. Београд 2003.
2 Руска емиграција у српској култури ХХ века. Зборник радова. Београд 1994 (191 наслов); Русская эмиграция
в Югославии. Москва 1996 (416 наслова); Русские в Сербии. Сборник статей. Белград 2009 (142 наслова);
А. Арсењев. Самовари у равници. Руска емиграција у Војводини. Нови Сад 2011 (926 наслова); Берега.
Информационно-аналитический сборник о русском зарубежье. Выпуск 15. Санкт-Петербург 2012 (135
наслова); Руската емиграција на Балканот. Зборник на научни трудови. Скопје 2021 (203 наслова).
и који рефлектују став новинара или «дух епохе» у години објављивања чланка.
Поповић Гордана. Породична сага Славка Лебединског: Спас од маховине забора-

ва. «Ја сам као Рушче 1948. добио доста батина, а дорћолска деца која су ме тукла
била су, наравно, само пројекције одраслих», каже аутор Јеврејске перике, приче о
«срећној породици у накарадна времена», коју је написао после пола века ћутања.
– Политика (Београд). 2000. Год. XCVI. Бр. 30.973. – 18. јануар, стр. 21.
Радовић Даница. Изгубљени рај. У Сремским Карловцима се у петак, 14.9.2007.

године у подне открива први споменик руске емиграције у свету, посвећен славном
генералу «белих», барону Петру Врангелу. – Кровови (Сремски Карловци). 2007. Год.
XXI. Бр. 67/68/69/70, стр. 222–224.
У низу случајева састављач детаљније појашњава садржај публикације или наводи

кратак цитат из ње. Такав текст се ставља у угласте заграде.
По питању форме представљања библиографског материјала савремени библиограф
ће наћи шта да приговири састављачу. Сачувана је форма која је егзистирала многе године.
Књиге: аутор – наслов – издавач – место издања – година – стране; Периодика: аутор –
наслов – назив периодика – (место издања) – година објављивања – годиште периодика
– број периодика – датум – стране.
Библиографски материјал се даје у редоследу усвојене абецеде: А, Б, В (лат.), В (ћир.),
V (лат.) ... И, I, Ј, Й, К, Л, L, Љ ... P (лат.), Q ...T, Ћ, У, U, Ф ... Ч, Č, Џ, Ш, Щ, Ю, Я.
Аутори радова на руском језику наводе се са пуним презименом, именом и патро-
нимом. Иницијали и псеудоними аутора дешифрују се, уколико је то састављачу успело.
Аутор се наводи само у заглављу библиографске јединице. Између његовог презимена и
имена нема зареза.
Књига има два прилога. У првом се садржани детаљнији подаци о периодичним
издањима и уз сваки периодик се наводи само година издања у коме је чланак објављен.
Други прилог – Именски регистар аутора, уз свако име аутора придружени су редни бројеви
његових радова из Библиографије. Одвојено је дат списак аутора чији су радови објављени
ћириличким писмом, и одвојено списак аутора радова латиничким писмом. Стога се исти
аутор може наћи у оба списка.
Састављач је сматрао умесним да у књигу уврсти краћи осврт о животу руске еми-
грације у Југославији (на руском језику) и да је допуни илустративним материјалом – ре-
продукцијама корица понеких књига.
К настоящему времени история российской пореволюционной эмиграции пред-

ставлена во многих научных трудах. Существует и большая мемуарная литература. Здесь
мы даем лишь краткий обзор богатой событиями жизни беженцев из России на террито-
рии Королевства Сербов, Хорватов и Словенцев, с 1929 года – Королевства Югославия.
Одержавшая, при помощи союзников, победу в Великой войне, разорённая война-
ми 1912–1913, 1914–1918 годов, Сербия в 1918 году вошла в состав Королевства сербов,
хорватов и словенцев. Постепенно выяснилось, что сербы понесли по отношению к
общей численности населения самые крупные потери из всех воюющих сторон. Тем не
менее именно Королевство, одно из беднейших государств Европы, оказалось и одной
из самых гостеприимных стран, которая в 1919–1923 годах приняла к себе российских
беженцев, из портов Черного моря, а вскоре – из лагерей в Турции, Греции, на Мальте,
в Египте. Этому способствовал молодой православный монарх – Король Александр I
Карагеоргиевич, воспитанник Пажеского корпуса в Петербурге, а также русофильские
настроения политических партий, иерархи Сербской Православной Церкви и влия-
тельные представители интеллигенции. Новое государство на Балканах таким образом
реализовало идеи южнославянского единения, о котором в особенности мечтали сербы,
веками разделенные на этих территориях. Предоставляя временный приют русским
беженцам, сербы отдавали дань признательности России за ее союзническую поддержку
в войне с агрессорами.
Перед тем как первая беженская волна захлестнула страну, в Королевстве уже на-
ходилось несколько тысяч российских граждан – военнопленных с Галицийского фронта
1914–1918 годов, солдат с Салоникского фронта 1917–1918 годов, а также одиночек, по-
кинувших Россию после 1914 года.
Историки отмечают несколько волн массового прибытия граждан России в Коро-
левство СХС. Самой многочисленной была «крымская эвакуация» (ноябрь–декабрь 1920
г.), когда на берега Адриатического моря высадилось около 20.000 беженцев. Большую
часть из них составляли военные в сопровождении гражданских лиц – семьи офицеров,
служащие администрации южных городов России, несколько учебных заведений, люди
свободных профессий, вдовы, сироты и военные инвалиды. Специальные государствен-
ные комиссии, международные филиалы Красного креста и местные благотворительные
общества прилагали все усилия, чтобы беженцы равномернее были распределены по всей
территории страны. Всё-таки подавляющее большинство людей осело в ее восточной,
православной части – Сербии, хотя она была более бедной, отсталой и потерпевшей от
военных действий. Принято считать, что после продолжения пути русских из Королевства
СХС в Европу и возвращения части солдат и казаков на родину, в Королевстве СХС осело
около 45.000 беженцев из России.
Как в столице, так и при «русских колониях» во многих городах страны возникали
русские столовые, детские сады, библиотеки, театральные, литературные, музыкальные об-
щества, приюты, филиалы эмигрантских военных и общественных организаций. Сербская
Православная Церковь и правительство страны дали возможность беженцам иметь свои
церковные приходы, начальные школы, кадетские корпуса, девичьи институты, гимназии,
санатории, прессу и издательства. Сербский городок Сремски Карловцы стал центром
Русской Православной Церкви за границей, возглавляемой митрополитом Антонием
(Храповицким). Туда же была направлена и основная часть штаба Главнокомандующего
Русской армией, во главе с ген. П.Н. Врангелем.
В первые годы беженцы получали месячную материальную государственную по-
мощь, в объёме, зависящем от их семейного статуса, возраста и состояния здоровья. По
мере того, как прибывшие находили работу, эта помощь уменьшалась и сосредоточивалась
на финансировании русских гуманитарных и образовательных организаций.
К середине 1920-х годов русские играют весьма заметную роль в хозяйственной

жизни страны и в работе административного аппарата Королевства СХС, преимущественно
на территории, еще недавно принадлежавшей Австро-Венгрии, в этнически однородных
(неславянских, не православных) районах. Правительству было важно получить здесь
лояльно настроенные и квалифицированные кадры. Подавляющее большинство русских
имело среднее и высшее образование, многие владели иностранными языками. В цен-
тральных промышленных районах Боснии и Сербии легко нашли себе работу инженеры и
офицеры – на заводах и рудниках, на строительстве железных и шоссейных дорог, мостов,
туннелей. Многие из них проложены руками бойцов бывшей Русской армии и казаками.
Части бывшей Кавалерийской дивизии несли пограничную службу.
Появление беженцев из России вызвало понятное любопытство. Жители городов
ходили на благотворительные концерты в пользу русских сирот и военных инвалидов,
беженцам помогали, жалели их, в чём-то осуждали.
Около 10 тысяч русских осело в Белграде. В благоприятных условиях оказалась
интеллигенция. Более восьмидесяти русских профессоров получили право вести универ-
ситетские курсы, они же основали ряд научных институтов при Белградском универси-
тете. Все это позволило поднять на качественно более высокий уровень университетское
образование, и в Загребе, Любляне. Благодаря русской профессуре открылись факультеты
в Суботице и Скопье.
В первые годы всех русских беженцев волновала прежде всего судьба России и
оставшихся там родственников и друзей. Постепенно идейные единомышленники, земляки,
люди одинаковых профессий объединяются, вступают в кружки и организации, нередко
погрязая в политических распрях. Немногие эмигранты понимали, что происшедшая в
России катастрофа будет иметь долговременные последствия, большинство же «сидело
на чемоданах» и жило ожиданием скорого падения большевизма и возвращения домой. К
концу 1920-х годов положение Советского Союза укрепилось, в том числе и за счёт при-
знания его ведущими мировыми державами, и мечты о скором возвращении становятся
все более призрачными.
Молодое Королевство СХС динамично развивалось как парламентская монархия;
здесь бушевали свои политические и межнациональные страсти. Частые административ-
ные реформы в стране отражались на юридическом статусе и материальном положении
русских. В 1924 году правительство упразднило бывшую дипломатическую Миссию России
в Белграде. В здании бывшей Миссии, или, как говорили эмигранты, «посольства», многие
годы размещалась Государственная комиссия по делам русских беженцев, продолжавшая
работу в прежнем составе. Дипломатический «маневр» югославского правительства от-
разил эволюцию статуса бывших россиян в стране: эйфория помощи беженцам прошла,
и они превращались в политических эмигрантов.
Официально политическая деятельность русских в Королевстве СХС была за-
прещена, но она существовала внутри всевозможных объединений – ветеранов войны,
галлиполийцев, выпускников военных учебных заведений и профессиональных обществ,
в редакциях русских газет и журналов различной направленности.
Мировой экономический кризис конца 1920-х – начала 1930-х годов потребовал

резкого сокращения количества государственных служащих, что значительно ухудшило
положение эмигрантов. Если в начале их жизни в Королекстве СХС в отсталых районах
ощущался дефицит в кадрах со средним и высшим образованием и русские без югослав-
ского подданства охотно принимались на работу (правда лишь на год или по контракту),
то через 5–8 лет подросло молодое поколение образованных югославов, имевших полное
право получить дома работу. Русским стали отказывать в продлении контрактов. Но бы-
вало и так, что русофильски настроенные югославы (старшего поколения) продолжали
относиться к русским сочувственно и даже игнорировали официальные распоряжения.
Отрывочные сведения о политических процессах, о расстрелах и концлагерях
доходили до русской эмиграции и делали большую часть её все более непримиримой по
отношению к советскому режиму. К этому времени окончательно прервались контакты с
близкими, оставшимися на родине. Связь с родственниками заграницей стала для жителей
СССР смертельно опасна.
С другой стороны, по мере того, как временное прозябание на чужбине превраща-
лось в постоянное, на всю жизнь, росло и число тех, кто обращал свои взоры в сторону
покинутой родины, кто искренне верил, что люди в СССР живут так, как показывалось
в советских фильмах, которые, начиная с 1935 года, с большим успехом шли в довоенной
Югославии.
В Белграде 9 апреля 1933 года был торжественно открыт Русский дом имени Им-
ператора Николая II. В его составе был театральный зал, библиотека, русские мужская и
женская гимназии, начальная школа, художественная студия, кабинеты русских культурных
организаций. Это был апофеоз отношения правительства и лично короля Александра I
Карагеоргиевича к русской эмиграции.
Увы, самому королю осталось жить чуть больше года. Он будет убит 9 октября 1934
года в Марселе во время официального визита. Русские эмигранты восприняли гибель
короля как апокалиптическое повторение убийства последнего российского императора
и его семьи. Через три года скончался Патриарх Сербский Варнава – русская эмиграция
окончательно осиротела. Королевский дом Карагеоргиевичей остался с несовершеннолет-
ним наследником престола принцем Петром, старшим сыном убитого Короля. Его опекал
Совет, который возглавил его двоюродный дядя принц-регент Павел Карагеоргиевич.
После гибели короля Александра в Югославии обострились и до того непростые
межнациональные отношения. На этом фоне существенно ухудшилось и отношение к
русским эмигрантам. Кроме того, в 1930-е годы в Югославии широко, особенно среди
молодежи, распространяются просоветские взгляды. В этом направлении действовало и
белградское представительство эсеровского «Земгора».
Враждебное окружение стран, открыто предъявлявших к Югославии территори-
альные претензии, влияние Англии и деятельность иностранной агентуры на Балканах
– принудили регента-князя Павла изменить курс по отношению к Советскому Союзу.
Югославская торговая делегация прибыла в Москву 8 мая 1940 года и была принята главой
правительства СССР В.М. Молотовым. Помимо ряда торговых сделок, стороны обсудили
возможность закупки Югославией истребителей и танков. Такие поставки советская сто-

рона обусловила установлением дипломатических отношений. Постоянный представитель
СССР В.А. Плотников прибыл в Белград уже в июне 1940 года. Таким образом Югославия
оказалась последним европейским государством, признавшим Советский Союз. Русская
эмиграция восприняла этот факт насторожённо, особенно в столице.
Германия со своей стороны настаивала на присоединении Югославии к Тройствен-
ному Пакту. Подписание Договора с Германией вызвало недовольство населения столицы.
Массовые демонстрации на улицах Белграда состоялись 27 марта 1941 года, а в ночь с 27 на
28 марта генерал Д. Симович (военачальник проанглийской ориентации) при поддержке
молодых офицеров совершил государственный переворот. Принц Павел покинул страну и
с помощью англичан был вывезен в Африку. Потеряв доверие к югославским правителям,
германский фюрер принял решение покончить с Югославией.
Ранним утром 6 апреля 1941 года, в день Благовещения Пресвятой Богородицы,
немецкая авиация подвергла беспощадной бомбардировке Белград и ряд сербских городов.
В страну вторглись войска Германии и её союзников. После безуспешной попытки воен-
ного сопротивления (Апрельская война) 17 апреля Югославия признала свое поражение.
Королевство развалилось. Помимо Германии, ее части оккупировали и Венгрия, Болгария,
Италия. С первых дней возникло пронацистское Независимое Государство Хорватии (НГХ),
где сразу же начались этнические чистки – суровая охота за православными сербами.
Русские курсанты военных училищ и военнослужащие резерва югославской армии
участвовали в боях, были среди них погибшие, раненые, а многие по окончании военных
действий оказались в немецком плену. Из плена были отпущены все хорваты, венгры,
немцы, болгары и румыны. А русские солдаты и офицеры, всего 173 человека, вместе с
сербами попали в лагеря для военнопленных.
Отдельные подразделения королевской армии, решившие продолжать сопротивле-
ние, были собраны генералом Дражей Михаиловичем в сербские национальные отряды,
открывшие фронт сопротивления оккупантам в гористой части Сербии. Официально они
назывались «Югославские войска в отечестве», а в народе их называли «четники» (чета –
по-сербски рота). Действия четников получили поддержку англичан. Следует отметить,
что находившиеся в подполье югославские коммунисты, возглавляемые Йосипом Броз
Тито, не предприняли в это время никаких действий.
Новая сербская администрация создала Бюро по делам русских беженцев, распро-
странявшее свою деятельность лишь на столицу бывшего Королевства и оккупированную
немцами Сербию ниже Белграда. На этой территории Бюро к марту 1942 года зарегистри-
ровало 21.650 русских, не имевших югославского подданства, из них 2.000 детей до 16
лет. Немцы запретили все эмигрантские организации довоенного времени.Продолжили
свою работу лишь русская начальная школа, мужская и женская гимназии, Публичная
библиотека, несколько студенческих и церковных общежитий, два старческих дома и Союз
русских женщин. Появилась еженедельная газета «Новый путь», возникло эмигрантское
«Общество сценических деятелей» и мастерская игрушек. Безработица охватила не толь-
ко Белград, но и провинцию, откуда, покидая насиженные места, устремились в столицу
русские, опасавшиеся за жизнь своих семей. Голод встал у порогов эмигрантских квартир.
Бюро организовало в Русском доме столовую, в которой «новые беженцы» могли получить
обед наравне с жителями Белграда. В течение 1941 года на работы в Германию отправилось
около двух с половиной тысяч русских эмигрантов.
Утром 22 июня 1941 года сообщение о нападении Германии на СССР потрясло
жителей бывшей Югославии. Для русской эмиграции ситуация изменилась кардинальным
образом. Получив приказ Коминтерна (Коммунистический интернационал), «партиза-
ны-титовцы», наконец, призвали к сопротивлению. Однако, первыми под их пули попали
именно «белоэмигранты», как враги «батюшки Сталина». До 1 сентября было убито более
150 русских и членов их семей. Между четниками и партизанами разгорелась гражданская
война, в результате чего страна быстро погрузилась в кровавую сумятицу.
Да и сама русская диаспора, и не только в бывшей Югославии, ходом событий рас-
палась на две непримиримые части: так называемые «оборонцы», сторонники Советского
Союза, и «пораженцы», решившие, что в борьбе с коммунизмом хороши любые союзники.
Начальник Бюро, генерал М. Ф. Скородумов, летом 1941 года вёл переговоры с
оккупационными властями о создании национальной воинской части для защиты русских
от партизанских расправ. 12 сентября в газетах появился «Приказ №1», подписанный им
и генералом Б. А. Штейфоном о начале формирования Отдельного Русского Корпуса.
Последняя фраза приказа звучала так: «С Божией помощью, при общем единодушии и
выполнив наш долг в отношении приютившей нас страны, я приведу вас в Россию!» Это
заявление вызвало скандал, и М. Ф. Скородумова арестовало гестапо. Но сам факт создания
собственной части был встречен с энтузиазмом, и формирование первых батальонов в
Топчидерских казармах продолжилось. Многих русских юношей привело сюда сознание
того, что Сербии, которую они искренне любили и считали своей «второй родиной», ре-
ально грозит установление коммунистического режима, с которым сражались их отцы в
России. В конце ноября 1941 года 1-й полк Русской охранной группы (название утверждено
18.11.1941 г.) уже вступил в бои с партизанами.
Однако, титовцы нашли поддержку и в Белграде. Усилиями ушедшего «в лес» пред-
седателя Земгора Ф. Е. Махина (к тому времени агента НКВД) и нескольких выпускников
русской гимназии здесь начал действовать подпольный антифашистский Союз советских
патриотов (ССП). Его участники организовали тайное лечение раненых партизан в город-
ских больницах, снабжали партизан продуктами и медикаментами, переправляли «в лес»
бежавших советских военнопленных, вели разведку, собирали информацию о располо-
жении немецких опорных пунктов, заминированных объектах. Они же наладили выпуск
листовок с новостями от советского Информбюро и лондонского радио.
Разгром нацистов под Сталинградом зимой 1942–43 года ясно показал, что рано
или поздно Германия потерпит поражение. В апреле 1944 года союзники жестоко бомбили
Белград и другие промышленные города Сербии, при этом, как обычно, мирного населения
погибло значительно больше, чем военнослужащих немцев.
Тем временем части Красной армии стремительно приближались к границам быв-
шей Югославии со стороны Румынии и Болгарии. В сентябре 1944 года командир Русского
Корпуса, генерал Б. А. Штейфон, добился от оккупационных властей согласия на эвакуацию

русских колоний из Сербии. Сотрудники Бюро по делам русских беженцев составили спи-
ски желающих уехать. И снова, как и 25 лет тому назад, эмигранты «собирали чемоданы»,
бросали дома и вещи и в назначенное утро являлись в столь памятный им Русский дом,
чтобы покинуть Белград навсегда. Грузовиками доставляли их на вокзалы, откуда эшелоны
уходили в Австрию и Германию. В них уехало около 60% русских белградцев. Оставшиеся в
столице поспешно жгли опасные документы из семейных архивов, фотографии в военной
форме, прятали ордена и реликвии царского времени.
Части 2-го и 3-го Украинских фронтов Красной армии и отряды партизан, преобра-
зованные в Народно-освободительную армию Югославии (НОАЮ), освободили Белград
20 октября 1944 года. Оставшиеся в живых члены ССП и сочувствующие влились в состав
Народно-освободительной армии. Немало русских вместе с населением столицы разделили
радость освобождения, приглашая советских солдат и офицеров в свои дома, угощали их
и произносили тосты в честь их общей родины!
Война продолжалась. В конце апреля 1945 года югославская делегация во главе с
Тито прибыла в Москву, где был подписан Договор о дружбе и взаимопомощи.
В эти же самые дни части Русского Корпуса с боями пробивались на территорию
Австрии. 12 мая около пяти тысяч корпусников сложили оружие перед британскими
военными. Следует, однако, признать, что в сознании югославских народов деятельность
Русского Корпуса осталась не как антикоммунистическая, а как антиюгославская.
Настала мирная жизнь. Волна всеобщей любви ко всему советскому буквально
захлестнула все республики Югославии. Повсеместно возникали Общества по культурному
сотрудничеству с СССР, которые издавали свои бюллетени, формировались библиотеки
с советскими книгами и периодикой, переводились брошюры об экономических дости-
жениях в СССР, открывались курсы по изучению русского языка, знание которого стало
в стране почти обязательным, устраивались выставки, демонстрировались кинофильмы.
Правительство Югославии передало во владение СССР здание Русского дома, в котором
вскоре открылся Дом советской культуры. Однако русских, отмеченных каиновой печатью
«эмигрант», в эти общества не допускали.
Возвращавшихся из Германии русских ждала печальная судьба: аресты, допросы,
бессудное заключение в трудовые лагеря на неопределённый срок. Неутомимо работала
и советская контрразведка (СМЕРШ), выявляя оставшихся в стране деятелей Националь-
но-Трудового Союза (НТС), РОВСа и станиц «вольных казаков». В Белграде и в других
городах страны бесследно исчезали эмигранты.
10 августа 1945 года была торжественно провозглашена Демократическая Феде-
ративная Югославия (ДФЮ). Власть, как в Белграде, так и в провинции вместе с парти-
занскими командирами получили и советские военные представители. Вскоре был издан
знаменитый Сталинский декрет, согласно которому не скомпрометировавшие себя во
время войны русские эмигранты без подданства или желающие сменить гражданство могли
получить советский паспорт. Многие русские так и поступили: одни из патриотических
чувств, иные по принуждению или по необходимости, в зависимости от того положения, в
котором они оказались, в столице и провинции. По сведениям Министерства внутренних

дел Югославии, к середине 1949 года в стране оставалось 13.057 «русских эмигрантов», из
них 5.874 имели советское гражданство, 6.887 – югославское, а 296 не имели подданства.
Обман с получением советских паспортов обнаружился очень скоро: наличие
его вовсе не давало возможности вернуться на родину. Со своей стороны, югославские
власти принуждали эмигрантов к получению советского паспорта, надеясь быстро от
них избавиться, но советское руководство предпочитало держать этих «новых граждан»
подальше от своей страны.
Безоблачные отношения между СССР и Федеративной Народной Республикой
Югославия (ФНРЮ, с 29.11.1945 г.) нарушились уже в 1947–48 годах. Компартия Югосла-
вии отказалась принять ряд советских рекомендаций, касавшихся методов построения
социализма. Реакция Сталина была мгновенной: приостановлены торговые переговоры,
срочно отозваны советские военные и гражданские инструкторы, а «маршал» Тито объяв-
лен отъявленным «ревизионистом». В июне 1948 года в Бухаресте прошел очередной съезд
коммунистического Информационного Бюро («Коминформ», наследник Коминтерна), на
котором югославских коммунистов обвинили в предательстве антиимпериалистического
фронта и в реставрации капитализма. За этим последовала экономическая блокада Югос-
лавии, на её границах сосредоточились войска стран «народной демократии», в основном,
советские.
Все эти партийные распри очередным бедствием обрушились на несчастные рус-
ские головы. Сотни обладателей советских паспортов лишились какой-либо работы. В
концлагере Голи Оток и в тюрьмах оказалось около 200 русских эмигрантов, среди них
и бывшие члены ССП. Остававшихся на свободе вместе с семьями депортировали в со-
седние страны – Венгрию, Румынию и Болгарию. В Триесте (Италия) существовал лагерь
перемещенных лиц, в котором позднее оказались и многие русские семьи с югославским
подданством. Оттуда они, по приглашению родственников, знакомых, государственных
и гуманитарных организаций разъезжались по всему миру. Из наследия эмиграции в
Белграде остался лишь православный приход при Св.-Троицком храме, с конца октября
1945 года вместе с клиром принятый в юрисдикцию Московского Патриархата.
Легальный и нелегальный выезд русских из Югославии продолжался до середины
1950-х годов. На севере Сербии, в Воеводине, какое-то время ещё прозябали русские дома
для престарелых, русские библиотеки и церковные приходы, находившиеся под омофо-
ром Сербской Церкви. На этом фактически закончилась история русской эмиграции в
Югославии.
Об огромном вкладе русских в культуру и экономику приютившей их страны
лишь в последние десятилетия XX века стали писать югославские и российские историки
и краеведы.
1. ТРУДЫ, ПОДРОБНЕЕ ОСВЕЩАЮЩИЕ ЖИЗНЬ
И ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ РУССКОЙ ЭМИГРАЦИИ
1. РАДОВИ КОЈИ ШИРЕ ОСВЕТЉАВАЈУ
ЖИВОТ И ДЕЛАТНОСТ РУСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ
1. Алексеева Елена Викторовна

Российская эмиграция в Королевстве сербов, хорватов и словенцев (по документам Архива
Югославии). – Отечественные архивы (Москва). 1995. № 6, стр. 20–26.
2.
Альманах Русская эмиграция 1920–1930 гг. Выпуск I-ый. Издание Объединенной русской
эмиграции. Белград 1931, 96 стр.: илл. Тираж 10.000 экз.
3.
Альманах Русская эмиграция 1920–1931 гг. Выпуск II-й. Издание Объединенной русской
эмиграции. Белград 1931, 80 стр.: илл.
4. Андрушкевич Игорь Николаевич

Вся жизнь в эмиграции. [Рассуждения над различными аспектами феномена русской
эмиграции профессора философии в Аргентине, родившегося в 1927 г. в Белграде]. – Ка-
детская перекличка (Нью-Йорк). 2006. Год XXXVI. № 77, стр. 149–181.
5. Анфёрова Е. И.
Массовые источники по истории российской эмиграции в Королевстве сербов, хорватов,
словенцев: 1921–1923 гг. – Источниковедение и компаративный метод в гуманитарном
знании. (Тезисы докладов и сообщений научной конференции, Москва, 29–31 января 1996
г.). Издательство Российского государственного гуманитарного университета. Москва
1996, стр. 266–268.
6. Арсеньев Алексей Борисович

Жизнь русских эмигрантов в Сербии. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010. № 259, стр.
111–164.

О русских в Югославии: 100 лет с прибытия российской эмиграции – Слово Југа / Слово
Юга. (Ниш). 2021. № 4. – лето, стр. 14–15.
8. Babovuc Jovana
Political, Social and Personal: The Encounters of the Russian Emigration in Yugoslavia, 1921–1941.
– Serbian Studies (Bloomington, IN, USA). 2007. Vol. 21, No. 1, pp. 1–36.
9. Бегидов Анзор Михайлович

Новейшие исследования по истории русской эмиграции в славянских странах. – Теорети-
ческие проблемы исторических исследований. Вып. 4. Москва 2001, стр. 8–13.
10.
Белоемиграција у Југославији 1918–1941. Федеративна Народна Република Југославија:
Државни секретаријат за унутрашње послове: Управа државне безбедности. Елаборат. Том
I и Том II. / Приредили др Тома Миленковић, др Момчило Павловић. [Изд.] Институт за
савремену историју. (Библиотека Скривана историја. Друго коло, 1). Београд 2006, 506, 359
стр.; табеле. Тираж 300, 300. ISBN 86-7403-108-0; 86-7403-109-0.
11. Бондарева Елена Анатольевна, Мухачёв Юрий Владимирович

Русская эмиграция в Югославии (1920–1945). – Русское зарубежье: История и современ-
ность. Сборник статей. Выпуск четвертый. Изд. Российская АН. Институт научной инфор-
мации по общественным наукам (ИНИОН); Комиссия по комплексным исследованиям
российской эмиграции Научного совета по изучению и охране культурного и природного
наследия РАН. Москва 2015, стр. 47–79.
12. Бондарева Елена Анатольевна

Русский мир на Балканах в работах русских историков белградского круга 1920–1940. –
Столетие двух эмиграций 1919–2019. Сборник статей. / Отв. ред. А. Ю. Тимофеев. Институт
славяноведения РАН; Кафедра истории южных и западных славян исторического факуль-
тета МГУ; Центр по изучению России и Восточной Европы Философского факультета
Белградского университета; Информатика. Москва – Белград 2019, стр. 239–255.
13.
В поисках лучшей доли. Российская эмиграция в странах Центральной и
Юго-Восточной Европы. Вторая половина XIX — первая половина ХX вв. /
Редкол.: Т. А. Покивайлова (отв. ред.) и др. «Индрик». Москва 2009, 248 стр.
14.
Восточная Европа в документах российских архивов, 1944–1953 гг. [Сборник]. / Отв. ред. Г.
П. Мурашко. Том 2. Институт славяноведения и балканистики РАН; Научно-издательский
центр «Сибирский хронограф». Москва – Новосибирск 1998, 985 стр. ISBN 5-87550-061-1.
15. Гаковић Роберт Предраг

Руске избеглице у Југославији између два светска рата. Магистарска дисертација одбрањена
на Калифорнијском универзитету у Берклију, Калифорнија, маја 1964. / На српски превела
Марта Живковић. Предговор проф. др Веселин Ђуретић. Издавачко предузеће «Невен».
Милвоки (Вaјoминг) 2008, 97 стр.
16. Гојковић Ранко

Знаменити Руси у српској историји. [Представљени Николај Петрович Краснов, Сергеј
Николајевич Смирнов, Теодор Васиљевич Тарановски, Борис Александрович Пеликан,
Василиј Николајевич Штрандман, митрополит Антоније (Храповицки), Дарја Алексан-
дровна Коробкина, Павел Сергејевич Пољаков и др.]. Манастир Рукумија 2015, 208 стр.
Тираж 1.500. ISBN 978-86-83801-63-3.
17. Dimić Ljubodrag

Ruska emigracija u kulturnom životu građanske Jugoslavije. – Istorija XX veka (Beograd). 1990.
God. VIII. Br. 1–2, str. 7–38.
18. Doder Milenko

Belogardejci u Jugoslaviji kralja Aleksandra (1–11). [Feljton u 11 nastavaka]. – Intervju (Beograd).
1991. Br. 260–270. – 24. maj – 11. oktobar.
19. Жардецкий Олег Вячеславович

Первая русская эмиграция в Югославии. – Terra Nova (Campbell, Ca.). 2008. № 32 – апрель,
стр. 54–71.
20. Живановић Милана

И крст и петокрака: Руски гробни комплекси у Југославији у 20. веку. Институт за новију
историју Србије. (Библиотека Студије и монографије, књ. 121). Београд 2020. 567 стр.:
илустр. Тираж 200. ISBN 978-86-7005-166-9.
21. Živanović Milana

Ideje i planovi borbe protiv komunizma u redovima ruske emigracije u Kraljevini SHS / Kraljevini
Jugoslaviji. – Srpsko-hrvatski odnosi u 20. veku. / Uredio Darko Gavrilović. Centar za istoriju,
demokratiju i pomirenje; Udruga za povijest, suradnju i pomirenje. Golubić 2020, str. 53–71.
22. Живанович Милана

Смерть на чужбине: Сербия как последний приют русских беженцев. – 1917 год в истории
и судьбе российского зарубежья: Международная научно-просветительская конференция.
Москва, 26–28 октября 2017 года. / Сост. Марина Ю. Сорокина. «Вифсаида»; Дом русского
зарубежья имени Александра Солженицына. Москва 2017, стр. 643–665.

Чемодан русского беженца: горсть русской земли, книги, иконы – Столетие двух эмиграций
1919–2019. Сборник статей. / Отв. ред. А. Ю. Тимофеев. Институт славяноведения РАН;
Кафедра истории южных и западных славян исторического факультета МГУ; Центр по
изучению России и Восточной Европы Философского факультета Белградского универ-
ситета; Информатика. Москва – Белград 2019, стр. 163–178.
24. Jelačić Aleksije

Ruska emigracija u Jugoslaviji. – Nova Evropa (Zagreb). 1930. Knj. XXI. Br. 4. – 16. aprila, str.
241–244.
25. Jovanović Miroslav

Boljševička agentura na Balkanu 1920–1923. (Teze o organizaciji, strukturi, planovima i praksi).
– Istorija 20. veka (Beograd). 1995. Br. 2, str. 37–50.

Kraljevina SHS i antiboljševička Rusija 1918–1924. Skica za sveobuhvatno tumačenje. – Tokovi
istorije (Beograd). 1995. Sv. 1–2, str. 93–126.
27. Јовановић Мирослав

Русија у егзилу. – Руска емиграција у српској култури ХХ века. Зборник радова. / Гл. и
одг. уредник Миодраг Сибиновић. Том I. Филолошки факултет у Београду. Катедра за
славистику и Центар за научни рад. Београд 1994, стр. 22–37.

Руска емиграција на Балкану (1920–1940). “Чигоја штампа“. Београд 2006. 560 стр. Тираж
300. ISBN 86-7558-405-9.

“Ruski arhiv“ i fašizam. – Istorija XX veka (Beograd). 1989. God. VII. Br. 1–2, str. 169–197.
30. Йованович Мирослав

Россия в изгнании: Границы, масштабы и основные проблемы исследования. – Русская
эмиграция в Югославии. [Сборник статей югославских и российских исследователей]. /
Ред. колл.: А. Арсеньев, О. Кириллова, М. Сибинович. «Индрик». Москва 1996, стр. 27–45.

Русская эмиграция на Балканах 1920–1940. / Перевод с сербского А. Ю. Тимофеева; на-
учное редактирование А. В. Громова-Колли, Е. В. Михайлова. Библиотека-фонд «Русское
Зарубежье»; Русский путь. Москва 2005, 488 стр. Тираж 2.000 экз. ISBN 5-98854-001-5;
ISBN 5-85887-235-2.
32. Кљакић Слободан
Из тајних архива: Белогардејци у Југославији 1921–1941. године. [Фељтон у 24 наставка].
– Политика (Београд). 1998. – 17. март – 9. април.
33. Кљакић Слободан

Из тајних архива УДБЕ: Руска емиграција у Југославији 1918–1941. [Фељтон у 44 наставка].
– Политика (Београд). 2017– 2018. – 3. децембар – 18. јануар.
34. Кнежевић Мара С.

Руси у Србији између два светска рата. – Српски архив (Београд). 2017. Бр. 37/2, стр. 185–193.
35. Козлитин Владимир Дмитриевич

Общественная жизнь русских и украинских эмигрантов в Югославии (1920–1930-е
годы). – Славяноведение (Mосква). 1996. № 5, стр. 30–42.

Российская эмиграция в Королевстве сербов, хорватов и словенцев (1919–1923). – Славя-
новедение (Москва). 1992. № 4. – июль–август, стр. 7–19.

Русская и украинская эмиграция в Югославии 1919–1945. [Изд.] Харьковский государ-
ственный педагогический университет им. Г. С. Сковороды. Харьков 1996, 471 стр. ISBN
978-96670-1201-4.
38. Кононова Маргарита Михайловна

Русские дипломатические представительства в эмиграции (1917–1925). [Изд.] Институт
всеобщей истории РАН. Москва 2004, 240 стр. Тираж 300 экз. ISBN 5-94067-109-8.
39. Косик Виктор Иванович

Без отечества: Быт(ие) русских в югославской провинции (от времени короля Александра
до власти маршала Тито). – Славяноведение (Москва). 2006. № 4, стр. 32–43.

Из истории русской эмиграции. Русская Сербия [части 1, 2 и 3]. – Русская газета (София).
2005. № 36 (107). – 19–25 сентября, стр. 19; № 37 (108). – 26 сентября – 2 октября, стр. 19;
№ 38 (109). – 3–9 октября, стр. 19.

Из истории начала российской эмиграции. – Славяноведение (Москва). 1992. № 4. – июль–
август, стр. 3–6.

Начало новой жизни: Из Красной России в Белый город [Белград]. – Руски егзодус – век
сећања / Русский исход – век памяти. Зборник радова. / Уредници издања Татијана Лазић,
Милован Ћурчић. [Издање на српском и руском језику, превод текстова Ирина Мољковић,
Галина Љубојевић]. Национална библиотека «Руска библиотека» (Панчево); Удружење пито-
маца руских кадетских корпуса при Руском дому у Београду. Београд 2021, стр. 88–94, 93–98.

Русская эмиграция в Сербии XX–XXI вв. Авторская редакция. [Изд.] «Пробел-2000».
Москва 2022, 284 стр. Тираж 100 экз. ISBN 978-5-98604-849-9.

Русская Югославия: Фрагменты истории. 1919–1944 годы. – Славяноведение (Москва).
1992. № 4. – июль–август, стр. 20–32.
45. Маевский Владислав Альбинович

Русские в Югославии 1920–1945 гг.: Взаимоотношения России и Сербии. Том 2. Издание
Исторического кружка. Нью-Йорк 1966, 361, [3] стр. [Первая книга о русской эмиграции
в Королевстве СХС-Югославии].
46. Маликовић Драги

Насељавање руских емиграната на територији Краљевине СХС током 1920. и 1921. године.
– Баштина (Приштина). 1993. Св. 4, стр. 91–104.

Сеоба Руса у Југославију. [Фељтон у 5 наставака]. – Дневник (Нови Сад). 1995. – 25, 29. и
30. април, 1. и 2. мај.
48. Манакин Виктор Константинович

Русские в Югославии. [Тексты на русском, сербском, английском, французском и немецком
яз.]. – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца: Алманах 1921–1922. Свезак 1. / Саставио и
уредио Виктор Манакин. Загреб [б.г.], стр. 228–240.
49. Мариновић Никола Ј.

Бела емиграција у Југославији. / Предговор Радован Самарџић. Стручна књига д.д. Београд
1996, 88 стр.
50. Мейер Юрий Константинович

Русские беженцы в Югославии. [8 статей]. – Новое русское слово (Нью Йорк). 1982. – 11
апреля; 29 мая; 17 июля; 1 августа; 15 августа; 22 августа; 29 августа; 5 сентября.
51.
Москва–Сербия, Белград–Россия: Сборник документов и материалов / Москва–Србија,
Београд–Русија: Документа и материјали. Том 4: Руско-српски односи. 1917–1945. Авто-
ры-составители / Приређивачи Алексеј Тимофејев, Горан Милорадовић, Александар Силкин.
[Изд.] Архив Србије; Главное архивное управление города Москвы. Београд – Москва
2017, 1008 стр.: табеле. ISBN 978-86-80786-02-5 (АС), 978-5-7228-0262-0 (ЦГА Москвы).
52. Назаров Михаил Викторович

Миссия русской эмиграции. Том I. Издание второе, исправленное. Изд. Родник. Москва
1994, 416 стр. Тираж 20.000 экз. ISBN 5-86231-172-6.
53. Н.З.Р. [Николай Захарович Рыбинский]

Русские в Югославии. – Часовой (Париж). 1940. № 254. – 25 декабря, стр. 18.
54. Никифоров Константин Владимирович

Особенности изучения русской эмиграции в Королевстве СХС (Югославии). – Славяне
и Россия. Россия: взгляд на Балканы. XVIII–XXI вв. К 100-летию со дня рождения И. С.
Достян. Колл. монография. / Отв. ред. С. И. Данченко. Институт славяноведения РАН.
Москва 2021, стр. 502–512.
55. Павлов Борис [Леонидович]

Руси са две отаџбине: О руској емиграцији у Југославији. – Наше слово (Нови Сад – Мо-
сква). 1997. Бр. 1. – март, стр. 32–33.
56. Петровић Растислав

Руски емигранти у огледалу савремене руско-српске политике. – Скадарлија (Београд).
1997. Бр. 10. – зима, стр. 40–44.
57. Пио-Ульский Георгий Николаевич

Русская эмиграция и ее значение в культурной жизни других народов. Издание Союза
русских инженеров в Югославии. Белград 1939, 60 стр.: фотография автора.
58. Ratej Mateja

Ruski diptih: Iz življenja ruske emigracije v Kraljevini SHS. Modrijan založba. Ljubljana 2014,
112 str. ISBN 978-961-241-863-2.
59. Racković Jelena

«Beli Rusi» u Srbiji posle Oktobarske revolucije. [Feljton u 17 nastavaka]. – Vesti (Sidnej). 2007.
– 12–28. novembar.
60.
Российская эмиграция в Турции, Юго-Восточной и Центральной Европе 20-х годов (граж-
данские беженцы, армия, учебные заведения): Учебное пособие для студентов. / Авторский
коллектив: Е. И. Пивовар (руководитель), Н. П. Герасимова, С. И. Голотик, Е. Н. Евсеева, В.
Ф. Ершов, С. С. Ипполитов, С. В. Карпенко. Историко-архивный институт РГГУ, Москва
– Max-Plank-Institut fur Geschichte, Gottingen. Gottingen 1994, 117 стр.
61.
Россия в изгнании: Судьбы российских эмигрантов за рубежом. / Коллектив авторов. Ру-
ководитель Е. И. Пивовар. [Гл. 5: Российская военная эмиграция в межвоенные годы; Гл.
6: Российское казачество в Европе 20–30-х годов; Гл. 7: Военно-учебные заведения и воен-
но-научная мысль зарубежья; Гл. 8: Русские кадетские корпуса в эмиграции; Гл 9: Попытки
реванша. Военно-политические доктрины российской военной эмиграции в 1920–30-е годы;
Гл. 12: Социальный портрет российского зарубежья 20-х годов (по материалам массового
обследования российских эмигрантов в Югославии)]. Институт всеобщей истории РАН;
Центр теоретических проблем исторической науки Исторического факультета МГУ. [Изд.]
Институт всеобщей истории РАН, Москва 1999, 458 стр. Тираж 500 экз. ISBN 5-201-00526-0.
62. Рощин Николай

По чужим краям: Русские в Югославии. – Иллюстрированная Россия (Париж). 1932. № 15
(361). – 9 апреля, стр. 12–13.
63.
Руси без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија и зборник чланака 25 аутора]. Издава-
чи: Дунај (Београд); Ефект, Штампарско-графички систем (Беочин). За издаваче: Душан
Јанићијевић, Золтан Шлавик. Београд – Беочин 1994. 360 стр.: илустр. Тираж 1.000. ISBN
86-82465-02-7.
64.
Руски егзодус – век сећања / Русский исход – век памяти. Зборник радова. / Уредници
издања Татијана Лазић, Милован Ћурчић. [Издање на српском и руском језику, превод
текстова Ирина Мољковић, Галина Љубојевић]. Национална библиотека «Руска библиотека»
(Панчево); Удружење питомаца руских кадетских корпуса при Руском дому у Београду.
Београд 2021. 167, 167 стр.: иллустр. Тираж 300 прим. ISBN 978-86-903304-1-6 (РБ)
65.
Русская эмиграция в Королевстве Югославии. – Часовой (Париж). 1939. № 236–237. – 5
июня. [Тематический выпуск журнала].
66.
Русская эмиграция в Королевстве сербов, хорватов и словенцев / Югославии / Сербии. –
Новый журнал (Нью-Йорк). 2010. Кн. 259, 490 стр. [Тематический выпуск журнала].
67.
Русская эмиграция в Югославии. [Сборник статей югославских и российских исследова-
телей]. / Ред. колл.: А. Арсеньев, О. Кириллова, М. Сибинович. «Индрик». Москва 1996,
352 стр. Тираж 1.000 экз. ISBN 5-85759-043-4.
68.
Русская эмиграция на Балканах. Сборник научных трудов. Посвящается 100-летию Рус-
ского исхода / Руската емиграција на Балканот. Зборник на научни трудови. / Редакци-
онная коллегия: Драги Георгиев, В. С. Путятин, А. С. Стыкалин. Институт на национална
историја – Скопје; Кафедра истории южных и западных славян Исторического факультета
МГУ им. М. В. Ломоносова. Скопье 2021. XIV, 391 стр. Тираж 200. ISBN 978-608-4981-03-9.
69.
Russian Emigration in Yugoslavia. The New Review’s Projekt: Russian Emigration at the Crossroads
of the XX Century. [Сборник избранных и сокращенных статей, опубликованных в №№ 259
и 260 «Нового журнала». Статьи на рус. и серб. яз.]. The New Review Publishing. New York
2010, 196 pp. ISBN 978-0-972938-66-2.
70.
Русская эмиграция в Европе: 20-е – 30-е годы ХХ века. Российская академия наук, Институт
всеобщей истории. Москва 1996, 326 стр. ISBN 5-94067-117-9.
71.
Русские беженцы в Сербии. – Иллюстрированная Россия (Париж). 1925. 2-й год издания.
№ 18.
72.
Русские женщины в Югославии. – Часовой (Париж). 1939. № 236–237. – 5 июня, стр. 29.
73.
Русские без Отечества: Очерки антибольшевистской эмиграции 20–40-х годов. / Отв. ред.
С. В. Карпенко. [Изд.] Российский государственный гуманитарный университет. Москва
2000, 497 стр. ISBN 5-7281-0397-9. [Про Югославию: предприниматели, офицеры, казаки,
профессора].
74.
Русские в Сербии: Взаимоотношения России и Сербии с конца XII до начала ХХ века;
Русская эмиграция в Сербии; Россияне в Сербии – последних 60 лет и сегодня. / Авторы:
Алексей Борисович Арсеньев, Алексей Юрьевич Тимофеев и др. Отв. ред. А. А. Максаков.
Издатели: Координационный совет российских соотечественников в Сербии; Весна инфо
д.о.о. Белград 2009, 356 стр.: илл. Тираж 1.000 экз. ISBN 978-86-88147-00-2.
75.
Русские в Сербии: 1. Общее положение, количество и состав; 2. Учреждения и органи-
зации; 3. Общества и союзы; 4. Учебные заведения. – Всеславянский календарь «Пламя»
1926 год. / Составители И. Ежек, Ф. Мансветов, В. Озерецковский, И. Яковлев. Второе
издание. Прага 1926, стр. 76–77.
76.
Русское зарубежье: Золотая книга эмиграции. Первая треть ХХ века: Энциклопедический
биографический словарь. / Под общ. ред. В. В. Шелохаева. Отв. ред. Н. И. Канищева.
[Представлены: Александр Д. Билимович, Антон Д. Билимович, Н. И. Васильев, С. Н.
Виноградский, В. З. Жардецкий, В. В. Зеньковский, А. А. Лебедев, А. В. Соловьев, Е. В.
Спекторский, П. Б. Струве, Я. М. Хлытчиев]. Ассоциация «Российская политическая эн-
циклопедия». Москва 1997, 749 стр. Тираж 6.000 экз. ISBN 5-86004-038-5.
77.
Русское культурное наследие в Сербии: Нематериальное культурное наследие; Мате-
риальное культурное наследие; Люди. / Отв. ред. Миролюб А. Милинчич. [Изд.] Центр
Русского географического общества в Сербии. Белград 2020, 324 стр. Тираж 300 экз. ISBN
978-86-81734-04-9.
78. Савицкий Иван Петрович

Прага и зарубежная Россия: Очерки по истории русской эмиграции 1918–1938 гг. / Редактор
Андрей Фозикош. Издание общественной организации Ruska tradice, o.s., в издательстве
Ideg Prague, s.r.o. Прага 2002, 155 стр. ISBN 80-238-9747-0.
79.
Сеоба Руса у Југославију. (Текст из београдског календара «Време» из 1923. године). – Кро-
вови (Сремски Карловци). 2008/2009. Год. XXIII. Број 71/72/73/74, стр. 138–140.
80. Симић Петар, Додер Миленко

Руска емиграција у Југославији (1–7). [Фељтон у 7 наставака] – Новости (Београд). 1994.
– 9.–15. мај.
81. Спекторский Евгений Васильевич

Русская эмиграция в Югославии. – Русская земля (Ужгород). 1924. – 28 августа.
82. Стојнић Мила
Руска емиграција међу нама. – Руси без Русије: Српски Руси. Издавачи: Дунај; Ефект. Бе-
оград – Беочин 1994, стр. 9–24.
83.
Столетие двух эмиграций 1919–2019: Сборник статей. / Отв. ред. А. Ю. Тимофеев. Институт
славяноведения РАН; Кафедра истории южных и западных славян исторического факуль-
тета МГУ; Центр по изучению России и Восточной Европы Философского факультета
Белградского университета; Информатика. Москва – Белград 2019, 402 стр. Тираж 100 экз.
ISBN 978-5-7576-043-36-4; ISBN 978-86-84-497-74-3.
84.
Столетие русской эмиграции в Сербии: итоги и судьбы: Материалы международной науч-
но-практической конференции. / Ред. Вениамин (Семенов). ГБУК ЛО «Музейное агентство»,
27 июня 2018 г. Организаторы: Комитет по местному самоуправлению, межнациональным
и межконфессиональным отношениям Ленинградской области и Гатчинская епархия РПЦ.
Санкт-Петербург 2019. Тираж 150 экз.
85.
Судьбы поколения 1920–1930-х годов в эмиграции: Очерки и воспоминания. / Ред.-сост.
Людмила Сергеевна Флам. [Представлены русские, родившиеся в Югославии: Николай
Зарудский (Панчево), Юрий Амосов (Белград), Татьяна Плищенко-Дуброва (Белград),
Наталья фон Мейер-Кларксон (Югославия), Георгий Месснер (Скопле), Георгий Вербицкий
(Сербия), Екатерина Иляхинская-Тевяшова (Югославия)]. «Русский путь». Москва 2006,
472 стр.: [46] л. илл. Тираж 2.000 экз. ISBN 978-5-85887-253-0.
86. Сысоев Геннадий

«Лучшее, что имела Россия»: О судьбе нашей первой эмиграции в Югославии. – Новое
время (Москва). 1992. № 4, стр. 35–37.
87. Тесемников Владимир Алексеевич

Белград как один из научных центров Российского зарубежья. – Культурное наследие рос-
сийской эмиграции 1917–1940. Сборник статей. / Под общ. ред. академика Е. П. Челышева
и проф. Д. М. Шаховского. Книга первая. «Наследие». Москва 1994, стр. 325–331.
88. Tesemnikov Vladimir A.

Belgrad: Die russischen Emigranten in Jugoslawien. – Der grosse Exodus: Die russische Emi-
gration und ihre Zentren 1917 bis 1941. / Herausgegeben von Karl Schlögel. Verlag C. H. Beck.
München 1994, S. 86–111.

Российская эмиграция в Югославии (1919–1945). – Вопросы истории АН СССР (Москва).
1988. № 10, стр. 128–137.
90. Тимофеев Алексей Юрьевич

Взаимоотношения России и Сербии с конца XII до начала ХХ века. – Русские в Сербии.
[Сборник статей]. / Отв. ред. А. А. Максаков. Изд. Координационный совет российских
соотечественников в Сербии; Весна инфо д.о.о. Белград 2009, стр. 13–46.
91. Ћурић Бобан

Руска емиграција [Аудио-запис предавања, прекуцаних од стране студената Универзитета у
Бања Луци]. Издавач Бина д.о.о. Бања Лука 2019, 249 стр. Тираж 700. ISBN 978-99938-91-75-8.
92. Fedorov Nikolaj

Ruska emigracija: Historija – Suština – Rad – Značenje. 1919–1939. – Hrvatska smotra (Zagreb).
1939. God. VII. Br. 7–8, str. 367–389.
93. Цвркота Саня

О русских и русской эмиграции в журнале «Нова Европа». – Столетие русской эмиграции
в Сербии: итоги и судьбы. Материалы международной научно-практической конференции,
27 июня 2018 г. / Ред. Вениамин (Семенов). ГБУК ЛО «Музейное агентство», Организато-
ры: Комитет по местному самоуправлению, межнациональным и межконфессиональным
отношениям Ленинградской области и Гатчинская епархия РПЦ. Санкт-Петербург 2019.
94. Шкаренков Леонид Константинович

Агония белой эмиграции. «Мысль». Москва 1981, 231 стр. Тираж 30.000 экз.

Агония белой эмиграции. Научно-популярное издание. Изд. 2-е, перераб. и доп. «Мысль».
Москва 1986, 270 стр. Тираж 50.000 экз.

Агония белой эмиграции. Научно-популярное издание. Изд. 3-е. «Мысль». Москва 1987,
236 стр.

Белая эмиграция: Агония контрреволюции. – Вопросы истории АН СССР (Москва). 1976.
№ 5, стр. 100–120.
2. АДАПТАЦИЯ, ЮРИДИЧЕСКИЙ СТАТУС

2. АДАПТАЦИЈА, ПРАВНИ СТАТУС
98. Алдюхова Е. И.
Социальный состав российской эмиграции в Королевстве сербов, хорватов и словенцев.
(По материалам анкетного обследования 1921–1923-х гг.): Автореферат дис... канд. ист.
наук. Москва 1996, 27 стр.

Российская эмиграция в Королевстве Сербов, Хорватов, Словенцев. 1920–1941 годы: От-
ношения диаспоры и власти. – Отечественная история (Москва). 2000. № 1, стр. 32–40.

Прибытие беженцев с юга России в Королевство сербов, хорватов и словенцев. / Arsenjev
Aleksej (Serbie). Arrivée des réfugiés du sud de la Russie au Royaume des Serbes, Croates et
Slovenes. – Le grand exode russe. / Великий русский исход. Европа. Из серии «Русская эми-
грация в фотографиях 1917–1939». / Автор-составитель Андрей Корляков. YMCA-PRESS.
Paris 2009, стр. 216–217.

Прибытие русских беженцев-эмигрантов в Королевство СХС: свидетельства. – Столетие
двух эмиграций 1919–2019: Сборник статей. / Отв. ред. А. Ю. Тимофеев. Институт славяно-
ведения РАН; Кафедра истории южных и западных славян исторического факультета МГУ;
Центр по изучению России и Восточной Европы Философского факультета Белградского
университета; Информатика. Москва – Белград 2019, стр. 115–146.
102. Бартош Милан

Доказивање односа руских избеглица. – Архив за правне и друштвене науке (Београд).
1930. Год. ХХ. Књ. ХХ (XXXVII). Бр. 5. – 25. maj, стр. 372–379.

«Сейчас вы для меня еще дороже...». Такими словами встречал молодой король только
что рожденного государства – Королевства сербов, хорватов и словенцев (с 1929 года
Королевство Югославия) русских беженцев. – Родина (Москва). 1996. № 10, стр. 68–72.
104. Бочарова Зоя Сергеевна

Документы о правовом положении русской эмиграции 1920–30-х годов. – Источники по
истории адаптации российских эмигрантов в XIX–XX веках. Сборник статей. / Ред. Г. Я.
Тарле. Институт российской истории РАН. Москва 1997.

Правовое положение русских беженцев в Югославии (1920–1930-е гг.). – Русское зарубежье
и славянский мир. Сборник трудов. / Составитель Петр Буняк. Славистическое общество
Сербии. Белград 2013, стр. 94–106.

«...не принявший иного подданства»: Проблемы социально-правовой адаптации Российской
эмиграции в 1920–1930-е годы. «Нестор». Санкт-Петербург 2005, 251 стр.
107. Бутузов Алексей Геннадьевич

О географии русских на Балканах в ХХ веке. – Славяноведение (Москва). 2004. № 5, стр.
77–84.
108. Викићевић Вес.

Руске избеглице и избори. – Нова Европа (Загреб). 1925. Књ. XI. Бр. 2. – 11. јануар, стр, 51–53.
109. В.К.
Рус, бивши аустријски заробљеник, после 24 година враћа се у Русију. Стеван Сидоров
из села Слаковица у Винковачком срезу. Овде се оженио, добио четворо деце, бавио се
надничарењем у пољопривреди. Путем нашег Министарства иностраних дела тражио
повратак у Русију (са женом и децом). Стигло је решење – дозвољава се повратак. – Правда
(Београд). 1939. Бр. 12.479. – 4. август.
110.
Да ли се Руси избеглице имају унети у сталне бирачке спискове? Ово питање третира се у
разним крајевима наше земље различито. – Видовдан (Нови Сад). 1924. Бр. 138. – 21. јуна.
111.
Деятельность Державной комиссии [по защите интересов русских беженцев] в 1922 году.
– Новое время (Белград). 1923. № 517. – 14 января.
112.
Долазак нових Руса: За неколико дана стићи ће из Галипоља 700 лица, који припадају по-
родицама руских официра. Подмладак Америчког Црвеног крста израдиће за њих одело
и рубље. – Застава (Нови Сад). 1922. Бр. 249. – 2. новембар.
113.
Долазак Руса избеглица. Стигло је у Панчево сасвим изненада око 750 руских избеглица.
– Панчевац (Панчево). 1920. Бр. 9. – 29. фебруар, стр. 4.
114.
Друштво за помоћ породица и сирочади погинулих руских ратника: Годишњи извештај
Друштва 1921–1922. Београд 1922, 20 стр.: илустр.
115. Ершов Виталий Федорович

Адаптация российской военной эмиграции в странах размещения в 1920-е годы. – История
российского зарубежья. Проблемы адаптации мигрантов в XIX–XX веках. Сборник статей.
Институт российской истории РАН. Москва 1996, стр. 84–92.
116.
Зашто Козаци одлазе из наше земље? Један разговор са козачким атаманом г. Вдовенком.
– Политика (Београд). 1929. – 26. маја, стр. 11.
117. Зубарёв Александр Андреевич

Под звездами балканскими...: Первые шаги российской эмиграции в Королевстве сербов,
хорватов и словенцев в 1919–1923 гг. – XIII Таврические научные чтения, г. Симферополь,
25 мая 2012 г. Сборник материалов. Часть 1. / Гл. ред. Е. Б. Вишневская. [Изд.] Крымское ре-
спубликанское учреждение «Центральный музей Тавриды». Симферополь 2013, стр. 47–55.
118. Иванцов Дмитрий Николаевич

Русские беженцы в Югославии в 1921 году. [Представлен подробный статистический
анализ переписи русских беженцев в Королевстве СХС, проведенный в 1921 г.]. – Русский
экономический сборник (Прага). 1925. Выпуск 2, стр. 80–107.
119.
Из Београда су протерани неки козаци, који су ширили бољшевичку пропаганду. Међу
њима има неколико официра. – Застава (Нови Сад). 1921. Бр. 208. – 15. септембар.
120.
Из распоряжений Правительства: Русские преподаватели с 1 декабря 1924 г. будут полу-
чать столько же, сколько и сербы, так как в назначаемое им по контракту содержание,
помимо основного жалования, входит прибавка на членов семьи, на дороговизну жизни,
на наем квартиры и прибавка за выслугу лет, при чем в последнюю зачитываются и годы
службы в России. – Вестник Союза русских педагогов в Королевстве С.Х.С. (Белград). 1925.
№ 1. – январь, стр. 8
121.
Изгон Руса германофила: Београд, 5. септембра. У смислу решења Министарског савета
неколицина Руса је изгнано из наше земље, који су ширили германофилску пропаганду
код нас, а били су плаћеници из Берлина. Њих ће пребацити преко румунске границе у
Русију. – Застава (Нови Сад). 1921. Бр. 200. – 6. септембар.
122.
История российского зарубежья: проблемы адаптации мигрантов в XIX– XX веках. Сбор-
ник статей. / Ред. Г. Я. Тарле. Институт российской истории РАН. Москва 1996, 173 стр.
123.
Источники по истории адаптации российских эмигрантов в XIX– XX веках: Сборник
статей. / Под ред. Ю. А. Полякова, Г. Я. Тарле. Институт российской истории РАН. Москва
1997, 191 стр.
124. Јовановић Љуба

Руси у нас. (Одштампано из “Новог живота”. Књ. VI. Св. 2). Београд 1921, 7 стр.

Accelerated Maturity: Childhood in Emigration (Russian Children on the Balkans 1920–1940).
– Childhood in South East Europe: Historical Perspectives on Growing Up in the 19th and 20th
Century. / Slobodan Naumović, Miroslav Jovanović (eds.). Belgrade – Graz 2001, pp. 199–214.

Vyhnaná elita: Socialni struktura ruské emigrantské komunity v Královstvi Srbu, Chorvatu a
Slovincu. – Slovansky prehled (Praha). 1997. No. 1, str. 29–47.

Das russische Exil in den Balkanstaaten nach dem Ende des Burgerkriegs 1919–1920/22. – Unfrei-
williger Aufbruch: Migration und Revolution von der Französischen Revolution bis zum Prager
Frühling. D. Dahlmann (Hg.). Essen 2007, S. 81–114.

Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919–1924. „Стубови културе“. Београд
1996, 390 стр.: илустр. Тираж 1.000.

«Едва тогава разбрах, че не съм съвсем умрял»: Проблемът за болестта и смртта в еже-
дневния живот на руската емиграция на Балканите (1920–1940). – Балканистичен форум.
Balkanistic Forum (Благоевград). 1999. № 1–2–3, стр. 87–106.

Избеглице у Србији: Приватност у сенци трауме. – Приватни живот код Срба у двадесетом
веку. / Приредио М. Ристовић. “Clio”. Београд 2007, стр. 839–871.

“Instability and Infertility” – Family and merital Relations of the Russian refugees in the Kingdom
of Yugoslavia. Three theses towards understanding of some basic problems. – M. Jovanović, K.
Kaser, S. Naumović (Eds.). Between the arhives and the field: A dialogue on historical anthropo-
logy of the Balkans. Belgrade – Graz 1999, pp. 101–114.

Как братья с братьями: Русские беженцы на сербской земле. – Родина (Москва). 2001. №
1–2. – январь–февраль, стр. 144–148.

«Леле, несретна майка Русия»: Представата за «Других» – руските емигранти в Балканските
земи (1920–1940 г.). – Балканистичен форум. Balkanistic Forum. Югозападен университет
«Неофит Рилски» (Благоевград). 1999. № 1–2–3, стр. 107–122.

Между мечтата за Русия, селската действительност и «седенето върху куфарите»: Руската
емиграция на Балканите в периода 1920–1940. Проблеми на адаптацията, взаиморазби-
рателство и реемиграцията. – Балканът и морето: послания към времена и поколения.
Издателство Международен университетски семинар за балканистични проучвания и
специализации. Благоевград 1999, стр. 221–241.

На охране югославских рубежей: Русские гвардейцы в Королевстве СХС. – Родина (Мо-
сква), 2000. № 11, стр. 98–99.

Обзор переселения русских беженцев на Балканы. – Русский исход. [Сборник статей]. /
Отв. ред. Е. М. Миронова. «Алетейя». Санкт-Петербург 2004, стр. 165–200.

Pravni status ruskih izbeglica na Balkanu. – Pravo i društvo (Beograd). 2010. [Br.] 4, str. 135–154.

Прогнана елита: Социјална структура руске избегличке колоније у Краљевини СХС. – Го-
дишњак за друштвену историју (Београд). 1995. Год. II. Св. 2, стр. 297–321.

Русская эмиграция на Балканах: социальная и национальная структура и проблемы адап-
тации. – Национальные диаспоры в России и за рубежом в XIX–XX вв. Сборник статей.
Составитель Г. Я. Тарле. / Под ред. академика Ю. А. Полякова. [Изд.] Институт российской
истории РАН. Москва 2001, стр. 54–70.

Русские высаживаются в Черногории: Как принимали беженцев в Боке Которской. – Родина
(Москва). Специальный выпуск. 2006, стр. 84–88.

Русской песне тесно под южным небом, ей нужно пространство, высокое небо: Образ Бал-
кан в восприятии русских беженцев (1920–1940). – Человек на Балканах глазами русских.
«Алтейя». Санкт-Петербург 2011, стр. 246–276.

Сербия (Югославия) между большевиками и белыми генералами, или о дипломатическом
признании Колчака. – Русский сборник: Исследования по истории России. Том II. [Изд.]
Модест Колеров. Москва, 2006, стр. 293–312.

Слика «другог»: Руске избеглице у земљама Балкана. – Годишњак за друштвену историју
(Београд). 1998. Год. V. Св. 1–3, стр. 33–65.

Чехословакия и Югославия на карте Зарубежной России (в перв. пол. 20-х гг. ХХ в.). – Меж-
дународная конференция «Русская, украинская и белорусская эмиграция в Чехословакии
между мировыми войнами: Результаты и перспективы исследований». Сборник докладов.
Прага 1995, стр. 675–684.
145. Kačaki Jovan

Elementi samouprave ruskih civilnih izbeglica u Kraljevini SHS 1920–1924. – Istorija XX veka
(Beograd). 1998. Br. 1, str. 93–98.
146. Качаки Јован

Избеглица, а не емигрант. – Политика (Београд). 2012. – 14. август, стр. 24.
147. Квакин Андрей Владимирович

К вопросу о правовом положении русских беженцев в Югославии 1920–1930-х годов.
– Правовое положение российской эмиграции в 1920–1930-е годы. Сборник научных
трудов. / Научный редактор З. С. Бочарова. Издательство «Сударыня». Санкт-Петербург
2006, стр. 111–122.
148. K. i M.
Naše ruske izbeglice. – Nova Evropa (Zagreb). 1922. Кnj. VI. Br. 8. – 11. novembаr, стр. 233–238.
149. Klimovich Liudmila Valeryevna

A Social and Cultural Profile of the Younger Generation of the Russian Emigration in the 1920–
1930s (Based on the Documents of the Archive of Yugoslavia). – Balkanistic forum. Seminar for
Balkan Studies, Literature and Literary Theory (Blagoevgrad, Bulgaria). 2019. No. 2, pp. 46–59.
150. Krasnić Petra Kim

Integracija ruske emigracije v Jugoslavijo med letoma 1918 in 1941. – Zgodovinski časopis (Lju-
bljana). 2021. Let. 75. Št. 1–2 (163), str. 188–215.
151. Кривцова Мария Александровна

Путь воронежцев в эмиграцию [Список эмигрантов, прибывших в порт Бакар, в Королев-
ство СХС, направленных в города Шабац, Огулин, Пожегу, Крижевци]. – Берега. Выпуск
20. Информационно-аналитический сборник о русском зарубежье. Изд. Информацион-
но-культурный центр «Русская эмиграция». Санкт-Петербург 2016, стр. 68–71.
152. Кузмановић Мирјана

Руски емигранти у статистици. [31. јануара 1921. – 20.573; марта 1941. – 20.069; 2004. – Ср-
бија: 2.558 (Београд – 1.049; Војводина – 940)]. – Политика (Београд). 2004. – 18. децембар,
стр. 12.
153. Кузьмичёва Людмила Васильевна

Деятельность Королевского Двора Югославии по организации помощи русским эмигран-
там. – Столетие двух эмиграций 1919–2019: Сборник статей. / Отв. ред. А. Ю. Тимофеев.
Институт славяноведения РАН; Кафедра истории южных и западных славян историче-
ского факультета МГУ; Центр по изучению России и Восточной Европы Философского
факультета Белградского университета; Информатика. Москва – Белград 2019, стр. 147–162.

Сергей Николаевич Смирнов – организатор помощи русским эмигрантам в Югославии со
стороны королевской семьи Карагеоргиевичей в 1919–1941 гг. – Столетие русской эмиграции
в Сербии: итоги и судьбы. Материалы международной научно-практической конференции,
155.
Лом у Другој мушкој гимназији [у Београду]: Туча студената комуниста и руских избеглица
на синоћњем предавању ген. Владимира Крејтера. [«Шта ћете ви, Руси, у нашој земљи?
Идите у Русију, да вам народ суди. Губите се одавде! Напоље, напоље!»]. – Време (Београд).
1923. Бр. 729. – 29. децембар.
156. Макљецов Александар Васиљевич

Руска емиграција: Факта и мисли. – Нова Европа (Загреб). 1922. Књ. VI. Бр. 8. – 11. новембар,
стр. 238–243.

Насељавање руских емиграната на територији Краљевине СХС током 1920. и 1921. године.
– Баштина (Приштина). 1993. Св. 4, стр. 91–104.
158. Мартынова Марина Юрьевна, Кашуба Маргарита Сергеевна, Дрляча Душан

Русские жители Сербии: историко-культурный аспект. – Европейская интеграция и куль-
турное многообразие. Сборник статей. В 3-х частях. Часть 1: Идентичности и миграции. /
Отв. ред. М. Ю. Мартынова. Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Ма-
клая (ИЭА) РАН. Москва 2009, стр. 267–318.
159. Миронова Елена Михайловна

Дипломатическая поддержка формирования колонии русских беженцев в Королевстве
сербов, хорватов и словенцев (1917–1922). – Русский исход. [Сборник статей]. / Отв. ред.
Е. М. Миронова. «Алетейя». Санкт-Петербург 2004, стр. 201–244.

Защита русской дипломатической миссией в Белграде интересов соотечественников
в Югославии. 1919–1940. – Русская эмиграция на Балканах. Сборник научных трудов.
Посвящается 100-летию Русского исхода / Руската емиграција на Балканот. Зборник на
научни трудови. / Редакционная коллегия: Драги Георгиев, В. С. Путятин, А. С. Стыкалин.
Институт на национална историја – Скопје; Кафедра истории южных и западных славян
Исторического факультета МГУ им. М. В. Ломоносова. Скопье 2021, стр. 81–97.

Миссия и Колония (роль Русской миссии в Белграде в организации и функционировании
русской колонии в Королевстве сербов, хорватов и словенцев). – Ежегодная конференция
Православного Свято-Тихоновского института. Сборник научных статей. Москва 1999.

Обзор основных направлений деятельности русских представительств в изгнании. –
Проблемы истории Русского зарубежья. Материалы и исследования. Выпуск 1. Институт
всеобщей истории РАН. Москва 2005, стр. 122–134.

Российская небольшевистская дипломатическая миссия в Белграде в межвоенный период
(1919–1940). – Русская эмиграция на Балканах. Сборник научных трудов. Посвящается
100-летию Русского исхода / Руската емиграција на Балканот. Зборник на научни трудови.
/ Редакционная коллегия: Драги Георгиев, В. С. Путятин, А. С. Стыкалин. Институт на на-
ционална историја – Скопје; Кафедра истории южных и западных славян Исторического
факультета МГУ им. М. В. Ломоносова. Скопье 2021, стр. 65–80.
164. Mitković Rista

Treća skupština Lige naroda [Glava: Ruske izbeglice]. – Nova Evropa (Zagreb). 1922. Knj. VI. Br.
8. – 11. novembar, str. 248–249.
165. М. Нен. [Милан Ненадић]

Руска емиграција у нашој држави. – Нови живот (Београд). 1924. Књ. XIX. Св. 2, стр. 33–38.
166. М.С.
Сеоба Руса у Југославију. – Календар «Време» за просту 1923. годину. Београд [1922], стр.
46–50.
167.
Насељавање Врангеловаца: Из Бакра у Загреб је стигло 2.500 Врангелових војника, које су
Французи разоружали још у Цариграду. Одавде ће бити распоређени у појединим нашим
крајевима. – Застава (Нови Сад). 1920. Бр. 292. – 30. децембар.
168.
Немили гости [руске избеглице]. – Народни глас (Бања Лука). 1920. Бр. 8. – 29. маја, стр. 2.
169.
Нов моменат у питању руских и других избеглица: Поводом предлога да се Нансенов офис
за избеглице ликвидира. [У нашој земљи око 28.000 Руса који нису примили југословенско
држављанство]. – Политика (Београд). 1937. – 24. август, стр. 8.
170.
Нове руске избеглице. – Политика (Београд). 1920. – 7. децембар.
171.
Нове руске избеглице: У Србију је стигла последњих дана нова група руских избеглица, њих
око 9.000. Они су распоређени у Скопљу, Битољу, Врњачкој и Рибарској бањи. – Застава
(Нови Сад). 1920. Бр. 254. – 12. новембар.
172. Н.П.
Питање узрока одласка Руса из Краљевине СХС. – Видовдан (Нови Сад). 1925. Бр. 143. – 1.
јули.
173.
Одлука о наставницима – Русима. [Главни просветни савет донео је одлуку да се изврши
ревизија свих докумената о квалификацијама оних Руса, који су примљени за наставнике
по нашим школама, а који у раду нису показали задовољавајући успех]. – Народна просвета
(Београд). 1924. Бр. 15. – 24. фебруар.
174.
Опросно вече с руским емигрантима, у пошаст оних руских емиграната, који се враћају
у своју домовину, да са својом браћом ослободе своју земљу од бољшевизма. – Панчевац
(Панчево). 1919. Бр. 19. – 27. август, стр. 2.
175. Ордовский-Танаевский Михаил Львович

Дети России в эмиграции в КСХС–Югославии. [Приводятся свидетельства детей 1920-х
гг.]. – Столетие двух эмиграций 1919–2019: Сборник статей. / Отв. ред. А. Ю. Тимофеев.

176. О. С-ћ. [Озрен Суботић]

Руски интелектуалци у нашој држави. [Три главне групе: 1. присталице апсолутистичког
монархизма; 2. проникнути здравим духом модерног демократизма; 3. замаскиране анар-
хисте и бољшевици, али такових, на срећу, има код нас јако мало, да не треба о њима и
говорити]. – Застава (Нови Сад). 1922. Бр. 129. – 13. јуни, стр. 1–2.
177.
Ответ на запрос депутата Московлевича [на заседании Парламента, о причинах-целях
приезда и пребывания ген. Врангеля в Королевстве СХС]. – Новое время (Белград). 1922.
№ 273. – 23 марта.
178.
Открытое письмо именующемуся Правительственным Главноуполномоченным по устрой-
ству русских беженцев в Сербии Сергею Николаевичу Палеологу и тем, кого оно должно
касаться. [Сербия], [1926], 54 стр.
179. Павићевић Душан

Руси су побеснили. – Југословенска политика (Београд). 1932. Год. I. Бр. 13. – 2 јун, стр. 2.
180. Павићевић Душан

Руси уживају – наши гладују. – Југословенска политика (Београд). 1932. Год. I. Бр. 9. – 4.
јун, стр. 2.
181. Петрушева Лидия Ивановна

Документы пражской коллекции Государственного архива Российской Федерации о пра-
вовом положении российской эмиграции. – Нансеновские чтения 2014: Русская школа
за рубежом. Прошлое и настоящее. / Научный редактор М. Н. Толстой. Санкт-Петербург.
2016, стр. 318–333.
182. Pitamic Leonid

Liga naroda, Rusi i Jadransko pitanje. – Nova Evropa (Zagreb). 1920. Knj. I. Br. 9. – 25. novembar,
str. 297–299.
183.
Питање Донских козака. [Комисија која је имала да уради пројекат о настањивању Донских
козака у нашим јужним крајевима прекинула је свој рад, пошто се увидело да ни наше фи-
нансијске ни политичке прилике не допуштају да се ово питање сада реши.]. – Политика
(Београд). 1921. Бр. 4629. – 13. март, стр. 3.
184.
Питање наших руских избеглица. [Три разлога напуштања Краљевине СХС]. – Видовдан
(Нови Сад). 1924. Бр. 143. – 27. јуни.
185.
Položaj Rusov v Jugoslaviji. – Slovenec (Ljubljana). 1921. Let. LXVI. Št. 182. – 10. avgusta, str. 2.
186.
Попис руских избеглица у нашој држави. Министарство унутрашњих дела позвало је
руске избеглице да воде тачан попис руских бегунаца. – Народна слога (Панчево). 1925.
Бр. 40. – 4. октобар, стр. 3.
187.
Потера за Русима: Управа Града Београда приређује данас општу потерницу нарочито на
руске избеглице. Сви они који не буду имали потребне легитимације биће протерани преко
границе. Поред тога, Управа намерава да протера и све остале Русе, који су присталице
комунизма. – Политика (Београд). 1920. Бр. 4550. – 21. децембар.
188.
Правовое положение российской эмиграции в 1920–1930-е годы. Сборник научных трудов.
/ Научный редактор Зоя Сергеевна Бочарова. Издательство «Сударыня». Санкт-Петербург
189.
Против руских избеглица: Министар за социјалну политику замолио је Министра уну-
трашњих дела да овај нареди општини београдској да не издаје дозволе за становање у
Београду руским избеглицама. – Застава (Нови Сад). 1920. Бр. 243. – 29. октобар.
190.
Профессиональные и технические курсы. – Новое время (Белград). 1921. № 4. – 26 апреля.
191. Путятин Владимир Сергеевич

Адаптация российской эмиграции в Королевстве СХС. – Токови историје (Београд). 2012.
Бр. 3, стр. 324–342.

Русские и сербы глазами друг друга в 20–30-е гг. ХХ века. – Руски егзодус – век сећања /
Русский исход – век памяти. Зборник радова. / Уредници издања Татијана Лазић, Милован
Ћурчић. [Издање на српском и руском језику, превод текстова Ирина Мољковић, Галина
Љубојевић]. Национална библиотека «Руска библиотека» (Панчево); Удружење питомаца
руских кадетских корпуса при Руском дому у Београду. Београд 2021, стр. 80–87, 84–92.
193.
Разоружање Руса: Министар унутрашњих послова [Милорад Драшковић] издао је наређење,
да се свим Русима. који бораве у нашој држави има одузети оружје. – Јединство (Нови
Сад). 1921. Бр. 550. – 3. априла, стр. 3.
194. Ратушняк Олег Валерьевич

Адаптация казаков-эмигрантов к жизни в зарубежье (1920–1960-е гг.). – Историческая и
социально-образовательная мысль (Краснодар). 2014. № 6. Часть 2, стр. 156–158.
195.
Руси одлазе. У последње време отишло је око 5.000 Руса избеглица назад у Русију и још
непрестано стижу молбе за одлазак њином посланству у Београду. – Панчевац (Панчево).
1923. Бр. 2. – 14. јануар, стр. 4.
196.
Руси у Југославији. – Епоха (Београд). 1921. Бр. 698. – 25. април.
197.
Руска емиграција у Југославији. [У погледу наобразбе дели се овако: са високом наобразбом
– 2.972, са средњошколском – 14.587, нижа и домаћа – 4.305, аналфабета – 796]. – Јединство
(Нови Сад). 1922. Бр. 975. – 26. септембар.
198.
Руска емиграција у Србији; У Србији данас живи 21.000 руских емиграната. – Обнова
(Београд) 1942. – 21. септембра.
199.
Руске избеглице. – Епоха (Београд). 1920. Бр. 532. – 8. новембар.
200.
Руске избеглице. Министар финансија је одговорио у Скупштини 14. о.м. на једну интер-
пелацију комунистичку да у нашој држави има три врсте руских избеглица који примају
потпоре: 8.000 избеглица издржава наша држава, 18.000 Француска и 2.000 Енглеска. Наша
држава издваја на руске избеглице из државне готовине 3 милиона динара. – Панчевац
(Панчево). 1921. Бр. 16. – 24. април, стр. 2.
201.
Руске избеглице. – Новости (Београд). 1921. – 1. децембар.
202.
Руске избеглице. – Правда (Београд). 1921. Бр. 328. – 30. новембар.
203.
Руски грађевински технички биро у Смедереву. – Гласник (Сремски Карловци). 1921. Год.
II. Бр. 15, стр. 241–242.
204.
Руски емигранти. – Нова Европа (Загреб). 1925. Књ. XII. Бр. 6. – 21. август.
205.
Русская эмиграция в цифрах. [31 марта 1931 г. русских в Югославии 32.000. По переписи
1931 г. эмигрантов 26.790. Югославское подданство приняло примерно 5–6.000. Белград –
9.232, Земун – 646, Панчево – 495, Загреб – 1.313, Суботица – 685, Сараево – 616, Скопле
– 737, Новый Сад – 1.158, Ниш – 577, Петровград – 349, Сомбор – 192, Вршац – 256, Велика
Кикинда – 326, Крагуевац – 473 и т.д.]. – Военный журналист (Белград). 1939. № 3. – 1 ноября.
206.
Русские беженцы: Проблемы расселения, возвращения на Родину, урегулирования пра-
вового положения (1920–1930-е годы). Сборник документов и материалов. / Составление,
публикация, введение, примечание, комментарии З. С. Бочаровой. РОССПЭН. Москва
2004, 400 стр. ISBN 5-8243-0545-5.
207.
Русские пограничники. «Политика» в № 4958 сообщает о том, что в Белград прибыла и
посетила министра иностранных дел делегация от словенцев, которая просит удалить из
войск пограничной стражи служащих там русских, в виду их чрезвычайной строгости. –
Новое время (Белград). 1922. № 242. – 13 апреля.
208. Сабенникова Ирина Вячеславовна

Правовое положение российской эмиграции 20–30-е гг. в странах реципиентах: сравни-
тельный анализ. – Правовое положение российской эмиграции в 20–30 годы. Сборник
научных трудов. / Под ред. З. С. Бочаровой. «Сударыня». Санкт-Петербург 2006, стр. 43–59.

Социальная и правовая помощь русским эмигрантам первой волны (20–30-е годы). – Рос-
сийский журнал социальной работы (Москва). 1995. № 2, стр. 39–47.
210.
Svet koji ne može bez cara. [«Otkad su ruski emigranti došli u zapadnu Evropu i počeli svojim
argumentima napadati današnju Rusiju, ona postaje sve više simpatična onima koji nisu sovjetski
“inficirani”. To je zasluga kvaliteta tih argumenata. Poznati gnjavator Ksjunjin piše u jednom
beogradskom listu ovo: “Politika altruizma i političkog idealizma otišla je u daleku prošlost, ona
je sahranjena zajedno sa ruskom monarhijom”. Veća glupost nije valjda rečena od Ramzesa II. do
Ksjunjina. On to kaže za današnju Rusiju koja se krvari za celo čovečanstvo i koja je političkim
idealizmom ovila celi globus. Ruska monarhija i – idealizam! Možete li vi to, molim vas, zamisliti
kako to izgleda kad je car altruista?”]. – Kritika (Zagreb). 1928. God. IV. Br. 1, str. 29.
211. Серапионова Елена Павловна

Деятельность земских и городских объединений и комитетов за границей (1920–30-е
гг.). – Социально-экономическая адаптация российских эмигрантов (конец XIX–XX в.):
Сборник статей. Институт русской истории РАН. Москва 1999, стр. 61–74.
212. Серапионова Елена Павловна

Лига Т[еодора] Обера и деятельность ее русской секции на Балканах. – Славяноведение
(Москва). 2006. № 4, стр. 16–31.
213. Скринченко Димитрије

Тражимо једнакости. [Изједначење плата руских избеглица са платама југословенских
чиновника]. – Застава (Нови Сад). 1922. Бр. 298. – 30. децембар.
214. Солонский Александр Александрович

Демография русской эмиграции в Белграде. – Записки Русского научного института в
Белграде (Белград). 1935. Выпуск 10, стр. 43–60.
215.
Stanovništvo [Jugoslavije] prema nacionalnom sastavu. Rusi: 1948. – 20.069; sredinom 1949. –
13.057; 1953. – 12.426; 1961. – 12.305; 1971. – 7.427; 1981. – 4.463. – Branko Petranović, Momčilo
Zećević. Jugoslovenski federalizam: Ideje i stvarnost. Drugi tom, 1943–1986. «Prosveta». Beograd
1987, str. 769.
216.
Статистика беженцев. – Русская газета (Белград). 1920. № 33. – 16 июля.
217.
Статистика русских беженцев. – Русская газета (Белград). 1920. № 25. – 6 июля.
218.
Статус држављанства бивших руских држављана-емиграната. – Гласник (Београд). 1948,
бр. 1–2.
219. Тарле Галина Яковлевна

Об особенностях изучения истории адаптации российских эмигрантов в XIX–XX веках.
– История российского зарубежья: Проблемы адаптации мигрантов в XIX–XX веках.
220. Таубер Леонид Яковлевич

Лига наций и юридический статус русских беженцев. – Записки Русского научного инсти-
тута в Белграде (Белград). 1933. Выпуск 9, стр. 183–214.
221. Thaller Lujo

K pitanju ruskih izbjeglica. – Jugoslavenska njiva (Zagreb). 1921. God. V. Br. 4. – 29. januara, str. 63.
222. Ć. [Milan Ćurčin]

Ruski emigranti. – Nova Evropa (Zagreb). 1925. Knj. XII. Br. 6. – 21. avgust, str. 161–164.
223.
У Југославији има још свега 28.000 руских избеглица, док је 8.000 Руса прешло у југосло-
венско поданство. – Време (Београд). 1935. – 6, 7, 8. и 9. јануар, стр. 8.
224.
У пажњу Русима: Министар унутрашњих дела Одељењу јавне безбедности доставља да је
Београд препун Руса иако у њему нема места ни за његово становништво. Наређено је да
се од сада нико од њих не пушта да долази амо и да свако има да остане онамо, где му је
одређено место за становање. – Застава (Нови Сад). 1920. Бр. 116. – 26. маја.
225.
Укинуће руског царистичког посланства у Београду – предзнак нове политичке оријента-
ције према Русији. Госп. Штрандман остаје само делегат за емигранте. – Видовдан (Нови
Сад). 1924. Год. II. Бр. 54. – 8. март.
226. Филиппов Ал[ександр Иванович]

Русские в Сербии. – Общее дело (Париж). 1921. № 234. – 6 марта, стр. 3.
227.
Цель новой регистрации [русских беженцев в Королевстве СХС]. – Новое время (Белград).
1921. № 2. – 23 апреля.
228. Юрьев Евгений

Дипломатические превращения [в Белграде]. [Окончание функции дипломатической
миссии бывшего российского правительства в Королевстве. С.Х.С.; В. Н. Штрандтман –
делегат, защитник интересов русских граждан, проживающих в Королевстве С.Х.С.]. – Русь
(София). 1924. № 290 – 14 марта, стр. 2.
3. ЖИЗНЬ В РАМКАХ СВОЕЙ ДИАСПОРЫ

3. ЖИВОТ У ОКВИРИМА СВОЈЕ ДИЈАСПОРЕ
3.1. РЕЛИГИОЗНАЯ ЖИЗНЬ / РЕЛИГИОЗНИ ЖИВОТ

229. Алексеев Валерий Аркадьевич
Исход белого движения и зарубежные пути русского православия: К 100-летию образо-
вания Русской Зарубежной Церкви. – Руски егзодус – век сећања / Русский исход – век
памяти. Зборник радова. / Уредници издања Татијана Лазић, Милован Ћурчић. [Издање
на српском и руском језику, превод текстова Ирина Мољковић, Галина Љубојевић]. Наци-
онална библиотека «Руска библиотека» (Панчево); Удружење питомаца руских кадетских
корпуса при Руском дому у Београду. Београд 2021, стр. 13–25, 13–25.
230.
Алчущие правды: Материалы церковной полемики 1927 года. / Сост., вступ. ста-
тья свящ. А. Мазырин, ред. О. В. Косик. Издательство Православного Свято-
Тихоновского гуманитарного университета. Москва 2011, 424 стр.
231. Анашкин Дмитрий Павлович

К 60-летию II Всезарубежного собора 1938–1998 гг. – Православная Русь (Джорданвилль).
1998. № 13 (1610). – 1/14 июля, стр. 1–2.
232. Андреев Иван Михайлович

Краткий обзор истории Русской церкви от революции до наших дней. Издательство Holly
Trinity Monastery Jordanville, New York 1986, 182 стр.
233. Антанасиевич Ирина

Русская церковная эмиграция в Южной Сербии. – Годишњак (Фоча). 2009. Год. VIII. Бр. 8.
234. (Антоний, митрополит)

Сборник избранных сочинений блаженнейшего Антония, митрополита Киевского и Га-
лицкого: Юбилейное издание. Белград 1935, 52, 431 стр.: портрет.

Кончина о.Василия Тарасьева, настоятеля Русского храма Св.Троицы в Белграде. – Единение
(Сидней). 1996. № 28 (2372). – 12 июля, стр. 15.

Кончина о.Василия Тарасьева, настоятеля Русского храма Св.Троицы в Белграде. – Право-
славная Русь (Джорданвилль). 1996. № 13 (1562). – 15/28 июня, стр. 12–13.

Кончина о.Василия Тарасьева, настоятеля Русского храма Св.Троицы в Белграде. – Бюл-
летень Объединения кадет российских кадетских корпусов в Венесуэле (Каракас). 1997. №
48, стр. 68.
238. Арсењев Алексеј

Руске цркве и манастири у Југославији. – Наше слово (Нови Сад – Москва). 2004. Бр. 6–7,
август–септембар, стр. 46–48.

Русские храмы и монастыри в Югославии. – Историки-слависты МГУ. Книга 9: В. А. Те-
семников. Исследования и материалы, посвяшенные 75-летию со дня рождения В. А.
Тесемникова. Издательство Московского университета. Москва 2013, стр. 154–172.

Русский православный приход в Новом Саду, 1922–1955 гг. – Православная Русь (Джор-
данвилль). 1998. № 17 (1614). – 1/14 сентября, стр. 5–8, 11.

Русский православный приход в Новом Саду, 1922–1955 гг. – Ревнитель Православного
благочестия (Барнаул). 1999. № 9. – апрель, стр. 7–9.

Русское духовенство и русские церковные приходы в Воеводине (1920–1970-е гг.). ‒ Ма-
карьевские чтения. Материалы Шестой международной конференции (21–23 ноября 2007
года). / Отв. ред. В. Г. Бабин. [Изд.] РИО Горно-Алтайского государственного университета
(ГАГУ). Горно-Алтайск 2007, стр. 223–242.

Русское духовенство и русские церковные приходы в Воеводине (1920–1970-е гг.). – Met-
ropolitan Antonii (Khrapovitskii) Archpastor of the Russian Diaspora: Conference Proceedings.
/ Edited by Vladimir Tsurikov. Readings in Russian Religious Culture. Volume 5. Foundation of
Russian History. / Митрополит Антоний (Храповицкий) Архипастырь русского рассеяния:
Материалы конференции, под редакцией прот. Владимира Цурикова. Фонд русской исто-
рии. Jordanville, NY 2014, pp. 374–400.

Духовный опыт русской диаспоры в Югославии. 1920–1944 гг. – Национальные диаспоры в
России и за рубежом в XIX–XX гг. Сборник статей. / Сост. Г. Я. Тарле. Институт российской

Духовно искусство руске дијаспоре у Југославији 1920–1944. – Руски некропољ у Београду:
Знамење историјског пријатељства. Београд 2014, стр. 105–111.

Историческая судьба России в трудах иерархов Русской православной церкви за рубежом.
Митрополит Антоний (Храповицкий), митрополит Анастасий (Грибановский), архиепископ
Серафим (Соболев) – Бялата емиграция в Бъгария. Материали от научна конференция.
София 2001, стр. 328–353.

Под сенью Святой Троицы: История Русской церкви в Белграде. – Журнал Московской
патриархии (Москва). 1999. № 7, стр. 21–30.

Под сенью Святой Троицы. История русской церкви в Белграде. – Кадетская перекличка
(Нью-Йорк). 2000. № 68–69. – июнь, стр. 75–84.

Размышления иерархов Русской православной церкви за рубежом о причинах и уроках
революции. – Русский исход как результат национальной катастрофы. К 90-летию окон-
чания Гражданской войны на европейской территории России. Москва 2011, стр. 169–188.

Религиозная мысль русского зарубежья об исторических судьбах России. – Вопросы исто-
рии (Москва). 2001. № 9, стр. 54–66.

Русские святыни на Балканах. [Храм Св. Александра Невского в Белграде]. – Образ (Мо-
сква). 1995. № 4, стр. 113–117.
252.
Братство Святой Руси имени Св. Князя Владимира. [Учреждено в Белграде постановлением
Св. Синода от 25 октября 1933 года]. – Церковная жизнь (Сремские Карловцы). 1933. №
11. – 1 ноября ст. ст., стр. 212–213.
253. Воробьева В., Ефимова О., Косик В., Косик О.

Переписка святителя Тихона со святейшим Димитрием, патриархом сербским и архиепи-
скопом белградским. – Богословский сборник (Москва). 2006. № 6, стр. 251–267.
254. Всеволод, инок

Миссия валаамских изгнанников [О монахах Валаамского монастыря в Королевстве СХС].
– Православная жизнь (Джорданвилль). 1998. № 5 (581). – май.
255. Вујановић Милан

Руска црква у изгнанству. – Гласник (Београд). 1921. Бр. 22 (2), стр. 368–270.
256. Глигоријевић Бранислав

Руска православна црква у Југославији између два рата. – Руска емиграција у српској кул-
тури ХХ века. Зборник радова. Том I. / Гл. и одг. уредник Миодраг Сибиновић. Филолошки
факултет у Београду. Катедра за славистику и Центар за научни рад. Београд 1994, стр. 52–60.
257. Глигориевич Бранислав

Русская православная церковь в период между двумя мировыми войнами. – Русская
эмиграция в Югославии. [Сб. статей югославских и российских исследователей]. / Ред.
колл. А. Арсеньев, О. Кириллова, М. Сибинович. «Индрик». Москва 1996, стр. 109–117.
258. Григорий (Граббе), епископ

К истории русских церковных разделений заграницей: Опровержение ошибок и неправд
в сочинении Д. Поспеловского “The Russian Church under the Soviet Regime 1917–1982”.
Издание Свято-Троицкого монастыря. Jordanville 1992, 79 стр.
259. Григорий (Граббе)

Правда о Русской Церкви на Родине и за Рубежом. (По поводу книги С. В. Троицкого
«О неправде карловацкого раскола»). Изд. Свято-Троицкого монастыря. Джорданвилль
1961, 216, [8] стр.
260. Губонин Михаил Ефимович (составитель)

Акты Святейшего Тихона, Патриарха Московского и Всей Руси: Позднейшие документы
и переписка о каноническом преемстве высшей церковной власти 1917–1943 гг. Сборник
в 2-х частях. / Составитель М. Е. Губонин. Издание Православного Свято-Тихоновского
Богословского института. Москва 1994, 1063 стр.
261.
Деяния Русского всезаграничного церковного собора, состоявшегося 8–20 ноября 1921 года
(21 ноября–3 декабря) в Сремских Карловцах в Королевстве С.Х. и С. Српска манастирска
штампарија. Сремски Карловки 1922. 156, 4 стр.
262.
Деяния Второго всезарубежного собора Русской православной церкви заграницей, с уча-
стием представителей клира и мирян, состоявшегося 1 (14) – 11 (24) августа 1938 года в
Сремских Карловцах в Югославии. Типография «Меркур». Белград 1939. 745 стр.
263. Д.И. [Драган Илич]

Русская монашеская паства в монастыре Дивляне. [В 1931 г. туда прибыли русские мона-
хини с игуменей Диодорой]. – Слово юга (Ниш). 2021. № 5. – осень, стр. 7.
264. Д.И. [Драган Илич], Х.Н.

Русские монахи в монастыре Суково. – Слово юга (Ниш). 2020. № 1. – осень, стр. 17.
265. Д.Н. [Драган Николич]

Монастырь Святого Георгия около села Темска: Русские монахини оставили в дар чудесные
рецепты. – Слово юга. (Ниш). 2020/21. № 2. – зима, стр. 17.
266.
20-летие Русской православной церкви в Белграде. – Русский голос (Белград). 1940. №
497. – 13 сентября.
267. Драшковић Чедомир

Митрополит Антоније Храповицки као пасторалиста. – Богословље (Београд). 1963. Год.
VII (XXII). Св. 1–2, стр. 9–14.
268. Дрейлинг Роман Константинович

Второй Собор Русской Православной Зарубежной Церкви с участием клира и мирян. –
Пути Русского Сокольства (Белград). 1938. № 2. – август, стр. 2–3.
269. Думић Оливера, Ђокић Небојша

Руски монаси у Миљковом манастиру. – Корени (Јагодина). 2006. Бр. IV, стр. 137–147.
270. Живковић Биљана

Русија у Србији: Руска православна црква Свете Тројице у Београду. Грумен вере и наде. –
Српско-руски – сербско-русский журнал (Београд). [б.г. – 2011?]. Бр. 1, стр. 60–65.
271. Жикић Слободан

Рус крај Мораве. Мало позната моравска Света Гора. У Миљковом манастиру код Свилајнца
замонашен је 1926. године Јован Шангајски, касније велики руски светитељ. – Политика
(Београд). 2005. – 14. август, стр. 11.
272. Z.
Русское торжество. [Освящение 29 октября 1939 г. домовой церкви в Приюте Российского
Общества Красного креста в г. Велика Кикинда]. – Русский голос (Белград). 1939. № 448. – 5
ноября, стр. 3.
273.
За храм руских избеглица у Београду. [Прикупљање прилога за изградњу храма]. – Поли-
тика (Београд). 1924. – 20. март.
274.
Законодательство Русской Православной Церкви Заграницей (1921–2007). / Сост. Д. П.
Анашкин. Православный Свято-Тихоновский гуманитарный университет. Москва 2014,
620 стр. ISBN 978-5-7429-0720-6.
275. Зандер Л. [Лев Александрович]

Из религиозной жизни русской молодежи. Съезд в Хопове. [3-я общая конференция
Русского Христианского Студенческого Движения, 1925 г.]. – Путь (Париж). 1926. № 2,
стр. 109–121.
276. Зёрнов Николай Михайлович

Юрисдикционные споры в Русской церкви заграницей и I-й всезарубежный собор в Кар-
ловцах в 1921 году. – Вестник Русского христианского движения (Париж – Нью- Йорк –
Москва). 1974. № 114, стр. 119–146.
277. Зосима, јеромонах

Манастир Миљково. – Духовна стража (Сомбор). 1932. Бр. 1, стр. 36–39.
278. Зызыкин Михаил Васильевич

Митрополит Антоний. – Православная жизнь (Джорданвилль). 2003. Год издания 53-й. №
3 (638), стр. 6–13.
279. Илић-Агапова Марија

Манастир Хопово и његова околина. – Духовна стража (Сомбор). 1933. Бр. 4, стр. 220–228.
280. Ivančić-Dusper Đurđica

Remo kanpanat va rusku crikvu… [Русский храм св. Михаила в Цриквенице. Архитектор
Stjepan Rovešnjak, 1924]. Glava iz knjige [na čakavčtini]: «Zmed gromač» (Između suhozida).
Crikvenica 2004, str. 77–83.
281. И.М.
Скрытая жемчужина Великой Моравы: Монастырь Мильково. [С 1926 г. стал русско-серб-
ским монастырем со главе с игуменом Амфросием (Кургановым)]. – Слово юга (Ниш).
2022. № 8. – лето–осень, стр. 8–9.
282. (Иоанн, епископ Шанхайский)

Духовное состояние русской эмиграции / Доклад Преосвященного Иоанна, епископа
Шанхайского, Собору Православной Русской Зарубежной Церкви с участием клира и ми-
рян, 9/22 августа 1938 года, в Ср. Карловцах. Типография «Меркур». Белград, 1938, 16 стр.
283. Иоанн (Максимович), архиепископ

Русская зарубежная церковь (Дополнено Владимиром Русаком). Jordanville 1991, 40 стр.
284.
Истоветна с капелом Иверске Мајке Божје у Кремљу – подигнута је нова капела на бео-
градском Новом гробљу. – Политика (Београд). 1931. – 6. јули.

Руска православна загранична црква у Југославији током двадесетих и тридесетих година
20. века. – Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати. Књ.
3. Православни богословски факултет. Београд 2008, стр. 160–178.

«Sveštenik i društvo – eto parole»: Ruska pravoslavna zagranična crkva na Balkanu 1920–1940.
– Tokovi istorije (Beograd). 2005. Sv. 3–4, str. 67–100.
287. Јоцић Живота В.

Дивљански манастир као здравствени центар. [Манастир Св. Димитрија код Беле Паланке,
дела схиигуманије Диодоре (Дохтурове)]. – Пиротски зборник (Пирот) 2000. Бр. 25–26,
стр. 171–184.
288. Јустин (Поповић), јеромонах

О њој – необичној Рускињи међу нама обичнима. [Успомени Блаженопочивше игуманије
Јекатерине (Јефимовске)]. – Хришћански живот (Сремски Карловци). 1925. Бр. 12. – де-
цембар, стр. 543–547.
289.
Каноническое положение Русской православной церкви за границей. Imprimerie de Navarre.
Париж 1927, 94 стр.
290. Карташёв Антон Владимирович, Стратонов Иринарх Аркадьевич

Русская церковная смута 1921–1931. Издательство «Сатисъ». Москва 2019. ISBN 978-5-
04171-725-4.
291. Кастелянов Владимир Николаевич

Русская церковь Св. Иоанна Богослова в Белой Церкви. – Кадетское братство (Москва).
2007. № 4 (65), стр. 13.
292.
Катарина, игуманија Леснинског манастира. [Грофица Јевгенија Борисовна Јефимовска,
преминула 15/28. октобра 1925, манастир Ново Хопово]. – Гласник (Сремски Карловци).
1925. Бр. 23. – 1/14. децембар, стр. 364.

Светињу краљу предао митрополит Антониј [Рука Св. Јована Крститеља]. – Политика
(Београд). 2012. – 19. децембар.
294. Кашеваров Анатолий Николаевич

Печать Русской Зарубежной Церкви. Изд. Санкт-Петербургский гуманитарный универ-
ситет; «Роза мира». Санкт-Петербург 2008, 256 стр. ISBN 5-85574-216-9.

Патриарх Тихон и митрополит Антоний: сравнительно-исторический анализ их позиции
и взаимоотношений в период Гражданской войны и в начале русской церковной смуты.
– Клио (Москва). 2011. № 4 (55), стр. 142–149.

«Церковные ведомости. Издаваемые при Архиерейском Синоде» – первый официальный
печатный орган Русской Зарубежной Церкви. – XVIII ежегодная богословная конференция
православного Свято-Тихоновского гуманитарного университета. Том 1. Москва 2008,
стр. 255–262.
297. Каширина Варвара

Русская настоятельница болгарского скита. [схиигумения Мария (Дохторова), ранее мона-
хиня Леснинского монастыря, обосновавшегося в монастыре Ново Хопово в Сербии]. – К
единству (Москва). 2012. № 1. – январь–февраль, стр. 45–46.
298. Киприан (Керн), архимандрит

Хоповский монастырь. – Церковный вестник (Париж). 1950. № 5 (26). – август, стр. 4–7.
299. Кирей Ставрула

История Русской церкви Св. Троицы в г.Битоль в Югославии. – Православная Русь (Джор-
данвилль). 1996. № 13 (1562). – 15/28 июня, стр. 14–15.
300. Кириллов Владимир

О Лесненском монастыре и о его храмовом празднике. – Православная Русь (Джордан-
вилль). 1993, № 22, стр. 7–8.
301. Клементьев Александр Константинович, Скворцова Ольга Владимировна

Материалы к истории Свято-Богородицкого Леснинского женского монастыря за период
его пребывания на территории Королевства С.Х.С. (от переезда до кончины игумении Ека-
терины: 1920–1925 гг.). – Вестник Екатеринбургской духовной семинарии (Екатеринбург).
2016. № 2 (14), стр. 141–220.
302. Кончаревић Ксенија

Руске монахиње и обнова српске духовности. Део II. – Православље (Београд). 2014. Бр.
1.146. – 15. децембар, стр. 16–17.

Руско монаштво у егзилу. – Православље (Београд). 2007. Број 978. – 15. децембар, стр. 22–25.
304. Кончаревич Ксения

Русские монахини в сербских монастырях в период между двумя мировыми войнами.
– Русское зарубежье и славянский мир. Сборник трудов. / Составитель Петр Буняк. Сла-
вистическое общество Сербии. Белград 2013, стр. 155–164.

Утицај руске емиграције на обнову и развој српске монашке духовности. – Руска дијаспора
и српско-руске културне везе. Зборник реферата. Славистичко друштво Србије. Београд
2007, стр. 141–151.

Утицај руске емиграције на обнову и развој српске монашке духовности. – Српска теологија
у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати. Књ. 7. Православни богословски
факултет. Београд 2010, стр. 36–44.
307. Копылова Ольга Николаевна, Петрушева Лидия Ивановна

Документы Архиерейского Синода Русской Православной Церкви за границей в фондах
Государственного архива Российской Федерации. – Церковно-исторический вестник
(Москва). 2008. № 19–21, стр. 74–96.
308. Косанович Богдан

Взгляды архиепископа Антония (Храповицкого) на войну. – Международный научный
симпозиум «Русская диаспора и изучение русского языка и русской культуры в инославян-
ском и иностранном окружении (Белград, 1–2 июня 2011 г.)»: Доклады. / Главный редактор
Боголюб Станкович. Славистическое общество Сербии. Белград 2012, стр. 217–222.
309. Косанович Богдан

Первоиерархи Русской православной церкви за границей о религиозности Пушкина. –
Русское зарубежье и славянский мир. Сборник трудов. / Сост. Петр Буняк. Славистическое
общество Сербии. Белград 2013, стр. 521–526.

Русская церковь в Югославии (20–40-е гг. ХХ века). Православный Свято-Тихоновский
Богословский институт. Москва 2000, 287 стр. Тираж 1.000 экз. ISBN 5-7429-0097-X.

Русское церковное зарубежье: ХХ век в биографиях духовенства от Америки до Японии.
Материалы к словарю-справочнику. Православный Свято-Тихоновский гуманитарный
университет. Москва 2008, 408 стр.: илл. ISBN 978-5-7429-0385-7.

Положение Русской Православной Церкви в Югославии в 1940–1950-х гг. – Ежегодная
богословская конференция Православного Свято-Тихоновского Богословского института:
Материалы 2003 г. / Гл. ред. В. Н. Воробьев, прот. Изд-во Православного Свято-Тихонов-

ского Богословского института. Москва, 2003, стр. 305–311.

Русская Православная Церковь (РПЦЗ) в Югославии, её ключевая роль в сохранении
русской идентичности. – В поисках лучшей доли: Российская эмиграция в странах Цен-
тральной и Юго-Восточной Европы (вторая половина XIX – первая половина XX в.).
«Индрик». Москва 2009, стр. 10–22.

Русская церковная живопись на Балканах. – Макарьевские чтения: Материалы Восьмой
международной конференции (21–23 ноября 2009 года). РИО Горно-Алтайского государ-
ственного университета. Горно-Алтайск 2009, стр. 275–286.

Русская церковь в Югославии 1921–1939 годы. – Славяноведение (Москва). 1996. № 6, стр.
85–93.

Русская Церковь в Югославии (1921–1939). – Ежегодная богословская конференция Пра-
вославного Свято-Тихоновского Богословского института: Материалы 1992–1996 г. / Гл.
ред. В. Н. Воробьев, прот. Издательсво Православного Свято-Тихоновского Богословского
института. Москва 1996, стр. 404–413.

Русская Церковь на Балканах (1920–1950 гг.). (Семь тезисов с комментариями). – Мака-
рьевкме чтения: Материалы Пятой международной конференции (21–22 ноября 2006 года).
/ Отв. ред. В. Г. Бабин. Горно-Алтайский государственный университет. Горно-Алтайск
2006, стр. 278–290.

Русская Церковь на Балканах в 1920–1940 гг.: задачи и решения. – Феномен русской духов-
ности: словесность, история, культура. Материалы Международной научной конференции.
Издательство РГУ им. И. Канта. Калининград 2007, стр. 261–270.

Сербская Православная Церковь и прием русского духовенства после 1917 года. – Пра-
вославни свет и Први светски рат: Зборник радова међународног научног скупа, Београд,
5–6. децембар 2014. године. / Главни и одговорни уредник Владислав Пузовић. [Изд.]
Православни богословски факултет. Београд 2015, стр. 317–334.

Среди единоверных братьев: Русская церковь в Югославии в 1920–1940-е годы. – Родина
(Москва). 2003. № 10, стр. 95–97.
321. Кострюков Андрей Александрович

Архипастырь русского рассеяния. – Митрополит Антоний (Храповицкий) Архипастырь
Русского Рассеяния: Каталог выставки. / Автор научной концепции выставки и автор-со-
ставитель каталога диакон Владимир Цуриков. Организаторы выставки Свято-Троицкая
Духовная Семинария, при участии Государственного архива Российской Федерации (ГА
РФ). Holy Trinity Seminary Press. Jordanville 2006, стр. 39–42.

К вопросу о политических воззрениях русского епископата в эмиграции в начале 20-х гг.
ХХ века. – Вестник Российского университета дружбы народов. Серия «История России».
(Москва). 2007. № 4, стр. 92–98.

К истории взаимоотношений между Сербской Православной Церковью и Архиерейским
Синодом в Сремских Карловцах. – Православная Русская газета (София). 2009. № 2 (682).
324.Кострюков Андрей Александрович

Русская Зарубежная Церковь в первой половине 1920-х годов: Организация церковного
управления в эмиграции и его отношения с Московской Патриархией при жизни Патриарха
Тихона. Издательство Православного Свято-Тихоновского гуманитарного университета.
Москва 2007, 398 стр. ISBN 978-5-7429-0262-1.

Русская Зарубежная Церковь в 1925–1938 гг. (Юридические конфликты и отношения с
московской церковной властью). [Изд.] Православный Свято-Тихоновский гуманитарный
университет. Москва 2012, 624 стр.: 3 л. илл. ISBN 978-5-7429-0639-1.

Русская Зарубежная Церковь в 1939–1964 гг. Административное устройство и отношение
с Церковью в Отечестве. [Изд.] Православный Свято-Тихоновский гуманитарный уни-
верситет. Москва 2015, 488 стр.
327. Ксјуњин Алексеј

Манастир Миљково. [Настањен руским монасима]. – Политика (Београд). 1929. Бр. 7654.
– 25. август, стр. 6.
328. Кузнецов Владимир Александрович

Русское православное зарубежное монашество в ХХ веке: Биографический справочник.
/ Предисловие от автора; редактор А. В. Сперанский. 2-е изд., испр. и доп. «Уральский
рабочий». Екатеринбург 2015, 448 стр. ISBN 978-5-85383-591-7.
329.
Леснинский Богородицкий монастырь. – Православная энциклопедия. Том XL. Православ-
но-научный центр «Православная энциклопедия». Москва 2015, стр. 611–613.

Иверская Богоматерь на Афоне, в Москве и в Белграде. (Историко-догматический эскиз).
«Русская типография». Белград 1932, 64 стр.

Лесна – Хопово – Фурке: Старая женская обитель. (Подвижницы любви). Типография
Бразильской Православной Епархии. Сан-Пауло 1962, 79 стр.
332. Мазырин Александр Владимирович, священник

Эволюция отношения Зарубежного Архиерейского Синода и его председателя митрополита
Антония к Патриаршему Местоблюстителю митрополиту Петру в 1925–1927 гг. – Троицкое
наследие (Москва). 2010. № 3, стр. 30–39.
333. Маковецкий Аркадий, протоиерей

Белая Церковь вдали от атеистического террора: История Русской Православной Зару-
бежной Церкви. Изд. «Питер». Санкт-Петербург 2009, 315 стр. ISBN 978-5-49807-400-9.
334. Маркович Деян Слободанович

Леснинские сестры и их духовная работа в Сербии в начале ХХ века. – Научный результат
(Белгород). 2018. Том 4. № 2, стр. 4–17.
335.
Матушка Диодора: велика подвижница нашег времена [Марија Николајевна Дохторова,
1896–1978]. 3. испр. и доп. издање. / Приредио епископ макариопољски Гаврил (Данев),
превод: Злата (Пантелић), Роксана Радовић, Наталија Ракић. «Ризница». Манастир Пресвете
Богородице Тројеручице. Земун 2015, 202 стр.: илустр. Тираж 1.000. ISBN 978-86-85521-19-5.
336.
Metropolitan Antonii (Khrapovitskii) Archpastor of the Russian Diaspora: Conference Proceedings.
/ Edited by Vladimir Tsurikov. Readings in Russian Religious Culture. Volume 5. Foundation of
Russian History. / Митрополит Антоний (Храповицкий) Архипастырь русского рассеяния:
Материалы конференции. / Под редакцией прот. Владимира Цурикова. Фонд русской
истории. Jordanville, NY 2014. 426 p. ISBN 978-0-9911982-0-7.
337. Mikić G.
Vasilije Tarasjev: Stub ruske emigracije. – Vreme (Beograd). 1996. Br. 294 – 8. jun, str. 52–53.
338. Милосављевић Миланка

Руски монаси и свештеници на служби у намесништву жупском (Александровац) 1920–1926.
године. – Крушевачки зборник (Крушевац), 2001. Бр. 7–8, стр. 151–158.
339. Миодраг Предраг

Поводом осамдесете годишњице упокојења митрополита Антонија Храповицког, 17. март
1863 – 10. август 1936). – Српско-далматински магазин (Сплит). 2016. Свезак XI, стр. 81–98.
340. Миткевич Григорий Григорьевич

Русский женский монастырь в Дивлянах, близ г. Бела Паланка. Игуменя матушка Диодора.
– Русский голос (Белград). 1933. № 131. – 8 октября.
341.
Митрополит Антоний (Храповицкий) Архипастырь Русского Рассеяния: Каталог выставки.
/ Автор научной концепции выставки и автор-составитель каталога: диакон Владимир
Цуриков. Организаторы выставки Свято-Троицкая Духовная Семинария, при участии
Государственного архива Российской Федерации (ГА РФ). Holy Trinity Seminary Press.
Jordanville 2006, 54 стр., илл. ISBN 0-978-6315--1-Х.
342. Митрофанов о.Георгий

Русская Православная церковь в России и в эмиграции в 1920-е годы: К вопросу о взаимо-
отношениях Московской Патриархии и русской церковной эмиграции в период 1920–1927
гг. «Ноах». Санкт-Петербург 1995, 144 стр. Тираж 10.000 экз. ISBN 5-7443-0006-6.
343. М.П. [Милош Парента]

Руска црквена скупштина. – Гласник (Сремски Карловци). 1921. Бр. 20, стр. 334–335.
344. Назимов Георгий Владимирович

Краткий очерк из жизни митр. Антония в Сербии. – Православная жизнь (Джорданвилль).
2003. Год издания 53-й. № 3 (638), стр. 14–20.
345. НГР.
80 лет русской церковной общине в Югославии. – Независимая газета (Москва). 2000. №
150 (2212). – 12 августа.
346. Неклюдов Владислав, протоиерей

Русская жизнь в Белграде: 35-летний юбилей протоиерея Иоанна Сокаля. – Журнал Мо-
сковской Патриархии (Москва). 1948. № 1, стр. 66–69.
347. Неклюдов Владислав, протоиерей

Церковная жизнь русских в Югославии. – Часовой (Париж). 1939. № 236–237. – 5 июня,
стр. 10–13.

Правовое положение Русской церкви. – Русский голос (Белград). 1940. №№ 487 и 488. – 4
и 11 августа.
349. Нивьер Антуан

Православные богословы и церковные деятели русской эмиграции в Западной и Цен-
тральной Европе 1920–1995: Биографический справочник. ЗАО Издательство «Русский
путь», YMCA-Press. Москва – Париж, 576 стр.; илл. Тираж 3.000 экз. ISBN 978-5-85887-206-1
(Русский путь), ISBN 978-2-85065-272-1 (YMCA-Press).
350. Николаев Константин Николаевич

Правовое положение Православной Церкви Народа Русского, в рассеянии сущего. [б.и.].
Новый Сад 1934, 17 стр.
351. Никон (Рклицкий), архиепископ

Жизнеописание Блаженнейшего Антония, Митрополита Киевского и Галицкого. Тома
V–VII. Изд. Северо-Американской и Канадской епархии. New York 1960.
352. Н.К.
Светлой памяти игумении Екатерины [Екимовской]. – Путь (Париж). / Ред. Н. А. Бердяев.
1926. № 4. – июнь–июль, стр. 166–172.
353.
Нова титула руског митрополита Антонија. – Гласник (Сремски Карловци). 1931. Год. XII.
Бр. 6, стр. 94.
354. Пагануцци Павел Николаевич

Высоко-Дечанская Лавра на Косове Поле (и роль русских людей в новейшей истории мона-
стыря). Посвящается последнему русскому настоятелю Высоко-Дечанской Лавры (1941–1957)
архимандриту Феодосию. Holly Trinity Monastery. Jordanville, N.Y. 1976, 16 стр.: илл.
355. Парента Милош

Руска црква. – Гласник (Сремски Карловци). 1926. Бр. 3, стр. 46.
356.
Пастырь добрый: Сборник статей посвященных памяти протопресвитера Петра Бело-
видова в связи с ХХ-летием существования русской церкви в Белграде. / Под редакцией
протоиерея Владислава Неклюдова. Белград 1942, 139 стр.; илл.
357. Петковић Сава

Руски женски манастир у Лесни као матица Српског женског манастира у Кувеждину. –
Братство (Сарајево). 1930. Бр. 9, стр. 141–144.
358. Пилипович Радован

Встреча Сербской православной церкви и русской эмиграции в период между двумя
мировыми войнами. – Столетие русской эмиграции в Сербии: итоги и судьбы. Материа-
лы международной научно-практической конференции, 27 июня 2018 г. / Ред. Вениамин
(Семенов). ГБУК ЛО «Музейное агентство», Организаторы: Комитет по местному само-
управлению, межнациональным и межконфессиональным отношениям Ленинградской
области и Гатчинская епархия РПЦ. Санкт-Петербург 2019.
359. (Пилиповић Радован)

Српска Православна Црква и руска емиграција (1920–1940). Каталог изложбе архив-
ских докумената поводом 80 година од упокојења (1936–2016) митрополита Антонија
Храповицког (1863–1936). / Аутор изложбе и каталога Радован Пилиповић, директор
Архива СПЦ. Мала сала Дома војске Србије. Београд, од 31. марта до 16. априла 2016.
[Изд.] Архив Српске Православне Цркве. Београд 2016, 32 стр. Тираж 500 примерака.
ISBN 978-86-89577-07-5.
360. (Пилиповић Радован)

Српска Православна Црква и руска емиграција (1920–1940): Каталог изложбе. / Аутор
изложбе и каталога Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ. Издавачи: Архив Српске
Православне Цркве, Београд; Архив Републике Српске; Удружење архивских радника, Бања
Лука. Бања Лука – Београд, 2018, 77 стр.: илустр. ISBN 978-99976-735-4-1.
361. Пилиповић Радован М.

Српска Православна Црква и руска емиграција (1920–1940). Издавачи: Архив Републике
Српске, Бања Лука; Архив Српске Православне Цркве, Београд; Удружење архивских рад-
ника, Бања Лука. Бања Лука – Београд, 2018, 499 стр. Тираж 500. ISBN 978-99976-735-5-8.

Церковные группировки русской эмиграции (1920–1940) между Белградом и Констан-
тинополем. – Столетие двух эмиграций 1919–2019: Сборник статей. / Отв. ред. А. Ю.
Тимофеев. Институт славяноведения РАН; Кафедра истории южных и западных славян
исторического факультета МГУ; Центр по изучению России и Восточной Европы Фи-
лософского факультета Белградского университета; Информатика. Москва – Белград
2019, стр. 193–218.
363. Požar Petar

Hrvatska pravoslavna crkva u prošlosti i budućnosti. Naklada Pavličić. Zagreb 1996, 424 str.:
ilustr. ISBN 953-6308-03-7.
364. Полчанинов Ростислав Владимирович

Русский православный приход в Сараеве. – Православная Русь (Джорданвилль, шт. Нью-
Йорк). 2002. № 20 (1713). – 15/28 октября, стр. 5–8.
365. Польский Михаил Афанасьевич

Каноническое положение высшей церковной власти в СССР и за границей. Jordanville
1948, 196 стр.
366. Помазанский Михаил, протопресвитер

Святильник Русской Церкви [Митрополит Антоний Киевский и Галицкий]. К 140-летию
со дня рождения. – Православная жизнь (Джорданвилль). 2003. Год издания 53-й. № 3
(638), стр. 1–6.
367. Попов Андрей Владимирович

Канонические и церковно-правовые основы существования Русской православной церкви
за границей и других российских православных юрисдикций зарубежом. – Правовое по-
ложение российской эмиграции в 1920–1930-е годы. Сборник научных трудов. / Научный
редактор З. С. Бочарова. «Сударыня». Санкт-Петербург 2006, стр. 299–317.

Русская православная церковь за границей: образование и раскол (1920–1934). – Новый
исторический вестник (Москва). 2005. № 12, стр. 162–185.

Русская православная церковь за границей: образование и раскол (1920–1934). – Историја
Поморавља и два века од Варваринске битке. Зборник радова. / Уредници С. Мишић, А.
Шемјакин. Крушевац 2010, стр. 331–348.

Российское православие за рубежом: Библиографический указатель литературы и источ-
ников 1918–2006 гг. / Автор-составитель А. В. Попов. Институт политического и военного
анализа (ИПВА), Центр по изучению русского зарубежья: материалы к истории русской
политической эмиграции. Выпуск XII. Москва 2007, 630 стр. Тираж 200 экз. ISBN 978-5-
93349-038-8.

Российское православное зарубежье: История и источники. С приложением систематиче-
ской библиографии. [Изд.] Институт политического и военного анализа (ИПВА). Москва
2005, 619 стр. Тираж 500 экз.
372. Поспеловский Дмитрий Владимирович

Русская Православная Церковь в ХХ веке. «Республика». Москва 1995, 511 стр. ISBN
5–250–02501–3.
373.
Преподобная Екатерина Леснинская, наставница современного женского монашества.
[Изд.] Свято-Богородицкий Леснинский монастырь. Провемон [Нормандия, Франция]
2010, 200 стр.: илл.
374. Пузовић Владислав

Апелационо право Цариградске патријаршије – два гледишта у руској емиграцији. – Српска
теологија у двадесетом веку: Истраживачки проблеми и резултати. Књ. 16. Православни
богословски факултет. Београд 2014, стр. 142–150.
375. Пузович Владислав

Архивное наследие русской зарубежной церкви в Сербии. – Макарьевские чтения: Мате-
риалы Восьмой международной конференции (21–23 ноября 2009 года). РИО Горно-Ал-
тайского гос. университета. Горно-Алтайск 2009, стр. 287–293.

Осврт на литературу о односима између Московске патријаршије и Руске цркве у емигра-
цији. – Српска теологија у двадесетом веку – истраживачки проблеми и резултати. Књ. 18.
Православни богословски факултет. Београд 2015, стр. 97–103.

Отношение Сербской Православной Церкви к каноническому и юридическому поло-
жению Русской Православной Церкви Заграницей (1920–1930). – Христианское чтение
(Санкт-Петербург). 2012. № 3, стр. 158–175.

Патријарх Варнава (Росић) и црквени спорови у «Заграничној Русији». – Србија и Русија
1814 – 1914 – 2014: Међународни научни скуп, 13–14. октобар 2014. године. САНУ. / Уредник
академик Михајло Војводић. Научни скупови. Књига CLV. Одењеље историјских наука.
Књига 38. Српска академија наука и уметности. Београд 2016, стр. 209–230.

Покровитељство Српске Православне Цркве над Руском заграничном Црквом (1920–1940).
– Руски некропољ у Београду: Знамење историјског пријатељства. Београд 2014, стр. 112–121.

Последице Првог светског рата на српско-руске богословско-академске везе. – Крај рата,
Срби и стварање Југославије. Зборник радова Међународног научног скупа (29–30. но-
вембар 2018). / Уредник М. Војводић. Српска академија наука и уметности. Београд 2021,
стр. 371–383.

Последице Првог светског рата на српско-руске црквене односе. – Православни свет и
Први светски рат: Зборник радова Међународног научног скупа, Београд, 5–6. децембар
2014. године. Православни богословски факултет. Београд 2015, стр. 335–355.

Посредовање српског патријарха Варнаве (Росића) у канонском спору између Московске
патријаршије и Архијерејског синода Руске заграничне Цркве. – Српска теологија данас. Књ.
2. / Уредник Б. Шијаковић. Православни богословски факултет. Београд 2011, стр. 455–463.

Руска загранична Црква у периоду између два светска рата: преглед литературе у Србији.
– Српска теологија данас. 2009. Књ. 1. Зборник радова првог годишњег симпосиона одр-
жаног на Православном богословском факултету 29–30. маја 2009. / Приредио Богољуб
Шијаковић. Институт за теолошка истраживања. Православни богословски факултет.
Београд 2010, стр. 386–391.

Русские эмигранты – преподаватели Православного Богословского факультета в Белграде
(1920–1940 гг.). – Труди Киïвскоï Духовноï академiï (Киïв). 2011. № 15, стр. 199–208.

Русские эмигранты – студенты Православного Богословского факультета в Белграде
(1920–1940 гг.). – Вестник Православного Свято-Тихоновского гуманитарного университе-
та. [Серия] II: История; История Русской Православной Церкви. Выпуск 2 (63). Москва
2015, стр. 65–83.

Формирање Руске заграничне цркве у светлости канона о правима избеглих архијереја. –
Богословље (Београд). 2015. Број 1, стр. 250–260.

Служение гонимой церкви. Российские профессора и студенты на богословском факультете
в Белграде. – Родина (Москва). 2009. № 4, стр. 59–61.
388. Ракић Радомир, ђакон

Црква Св. Архангела Гаврила у Земуну. [“Руска црква” у периоду 1920–1972]. – Православље
(Београд). 1986. Бр. 465–466. – 1–15. август, стр. 17.
389.
Решење Светог Архијерејског Синода СПЦ Сим. Бр. 1265 од 12. августа 1925.: О праву Руског
Архијерејског Синода у Сремским Карловцима да одликује и унапређује руске свештенике
који су на привременој парохијској служби и под канонском дисциплином СПЦ. – Гласник

(Сремски Карловци). 1925. Бр. 16. – 15/28. августа, стр. 242.
390. Рклицкий Николай Павлович

Краткое жизнеописание блаженнейшего Антония, Митрополита Киевского и Галицкого.
Белград 1935, 47 стр.
391. Родзянко Михаил Михайлович

Правда о Зарубежной церкви: по документам и личным воспоминаниям. [б.и.]. [Мюнхен]
1954, 54 стр.
392. Русак Владимир Степанович

Церковные расколы ХХ века: Русская Зарубежная Церковь и Московский Патриархат. –
Документальное наследие русской культуры в отечественных архивах и за рубежом. [Изд.]
РОССПЭН. Москва 2005, стр. 427–467.
393.
Руски женски манастир Дивљане [код Беле Паланке, игуманија Диодора]. – Политика
(Београд). 1938. Бр. 10.779. – 1. јун, стр. 11.
394.
Руски [црквени] сабор у Карловцима. – Хришћански живот (Сремски Карловци). 1922.
Бр. 1, стр. 61.
395.
Русская Православная Церковь заграницей (1918–1968). Тома I и II. / Под редакцией Гр. А.
А. Соллогуб. [Изд.] Русская духовная миссия в Иерусалиме. Нью-Йорк 1968, 761, 690 стр.
396.
Русская церковь в изгнании. – Альманах Русская эмиграция 1920–1931. Вып. II. Белград
1931, стр. 9–10.
397.
Сборник избранных сочинений Высокопреосвященного Митрополита Анастасия. С
портретом и жизнеописанием автора. Ко дню 50-летия Священнослужения. Юбилейное
издание. [Изд.] Свято-Троицкий монастырь. Джорданвилль 1948, 396 стр.
398.
Свештеници руских избегличких колонија: Министарство вера актом ВБр. 11425/23. [...]
и Српски Архијерејски Синод од 1/14 децембра 1923. бр. 2169 одлучили: «Руски свеште-
ници-избеглице, који нису у служби наше цркве, него су постављени од стране руских
црквених власти за свештенике појединим колонијама руским избеглицама, могу венчавати
и вршити друга чинодејства само за руске избеглице. Ако се пак брак закључи са нашим
подаником надлежан је за то само наш свештеник». – Гласник. Службени лист Уједињене

Српске православне цркве (Сремски Карловци). 1924. Бр. 2. – 15/28. јануар, стр, 19–20.
399.
Свято-Богородицкий Леснинский монастырь. (В основу этого издания легла книга «Лес-
на-Хопово-Фурке» 1962 г. Вл. Маевского). Editiones Castilla, S.A. Мадрид 1973, 193 стр.
ISBN 84-399-1387-7.
400.
Свято-Богородицкий Леснинский монастырь. [Изд.] Форум. Москва 2005, 111 стр.: илл.
ISBN 5-89747-061-8.
401.
Свято-Троицкий храм Подворья Русской Православной Церкви в Белграде. / Автор текста
Горан Боричич, редактор иерей Виталий Тарасьев. [текст на сербском, русском и англий-
ском яз.]. Издательство Подворья РПЦ в Белграде «Святая Троица». Белград 2007, 28 стр.:
илл. Тираж 500 экз.
402.
Свято-Троицкий храм Подворья Русской Православной Церкви в Белграде. / Текст Горан
Боричич, редактор протоиерей Виталий Тарасьев. [текст на сербском, русском и английском
яз.]. Издательство Подворья РПЦ в Белграде «Святая Троица». Второе издание. Белград
2013, 28 стр.: илл. Тираж 1.000 экз.
403. Семакович Николай

Празднование в честь Леснинской иконы Божией Матери в Польше. – Православная Русь
(Джорданвилль). 1998. № 1, стр. 10–11.
404. Слатинац Јеленко

Граде цркву брвнару: На Врањашу, иначе, већ годинама под ведрим небом постоји Молит-
вени кутак светог Јована Шангајског. – Политика (Београд). 2007. – 16. јуни.
405. Спекторски Евгеније

Руске цркве ван Русије [О руским храмовима и капелама у Краљевими Југославији]. – Ка-
лендар «Братство» за преступну годину 1940. Сарајево 1939, стр. 9–12.
406. Стефанов Павел, иеромонах

История на Руската Православна Цъква през ХХ век. «Аксиос». Шумен (България) 1997,
142 стр.
407. Стратонов Иринарх Аркадьевич

Исходный момент русской церковной смуты последнего времени. – Путь (Париж). 1928.
№ 12. – август, стр. 76–100.

Русская церковная смута 1921–1931. Берлин 1932, 205 стр.

Русская церковная смута 1921–1931 гг. – Из истории Христианской Церкви на родине и за
рубежом в XX столетии: Материалы по истории Церкви. Кн. 5. Москва 1995, стр. 29–172.
410. Тарасјев Андреј Виталијевич

Блажењејши Антоније – митрополит Кијевски и Галицки (1863–1936): Поводом 50-го-
дишњице смрти. [Фељтон у 7 наставака]. – Православље (Београд). 1986. Бр. 467–473. – 1.
септембар – 1. децембар.
411. Тарасьев Андрей, иподиакон

В Сербии отметили 80-летие со дня смерти схиархимандрита Амвросия (Курганова). –
Православная Русь (Джорданвилль). 2013. № 3 (1899), стр. 2–4.
412. Тарасьев Андрей Витальевич

80 лет со дня кончины великого духовника русского Зарубежья схиархимандрита Амвросия
(Курганова). – Русское зарубежье и славянский мир. Сборник трудов. / Составитель Петр
Буняк. Славистическое общество Сербии. Белград 2013, стр. 150–154.
413. Тарасјев Андреј, ипођакон

Руски духовници ‒ обновитељи српских манастира: схиархимандрит Миљковски Амвро-
сије (Курганов), игуманија Хоповска Катарина (Јефимовска). Житија. Припремио и издао:
«Православни пут» Мисионарска издавачка делатност при храму Св. Ахилија у Ариљу.
Ариље 2008, 77 стр.: илустр.
414. Тарасјев Андреј, ипођакон

Свето-Богородицка Леснинска обитељ и преподобна игуманија Катарина. / Приредила и
издала: Светосавска омладинска заједница при храму Св. Ахилија у Ариљу. Православни
пут. Ариље 2006, 53 стр.: илустр.
415. Тарасьев Андрей, иподиакон

4 духовника [Схиархимандрит Амвросий (Курганов), игумения Леснинско-Хоповская
Екатерина (Ефимовская), протоиерей Владислав Неклюдов, Памяти протопресвитера
Петра Беловидова]. Православни богословски факултет Универзитета; Српско одељење
Међународног јавног Фонда јединства православних народа. [Српско-руско издање].
[Белград] 2013, 300 стр.: илустр. ISBN 978-86-915959-2-0.
416. Тарасјев Андреј

Четири капеле Иверске Божије Мајке. – Светигора (Цетиње). Велики пост 1997. Год. VI.
Бр. 56–57, стр. 46–49.
417. Тарасјев Василије, митрофорни протојереј, старешина Подворја

Руски храм Свете Тројице у Београду 1924–1994. године. – Руси без Русије: Српски Руси.
[Албум фотографија и зборник чланака 25 аутора]. Издавачи: Дунај; Ефект. Београд – Бе-
очин 1994, стр. 237–242.
418. Тарасьев Василий, прот.

Хранить память об ушедших. [Русские могилы в Белграде]. – Литературная Россия (Мо-
сква). 1990. № 21 (1425). – 25 мая.
419. Тарасјев Виталиј

Историјат Руског некропоља на Новом гробљу у Београду. – Руски некропољ у Београду:
Знамење историјског пријатељства. Београд 2014, стр. 175–185.
420.
Титула митрополита Антонија [Храповицког]. – Гласник (Сремски Карловци). 1931. Год.
XII. Бр. 13, стр. 203.
421. Троицкий Сергей Викторович

Идеология Карловацкого раскола. – Журнал Московской Патриархии (Москва). 1948. №
2. – февраль, стр. 89–94.

История самочинной карловацкой организации. – Церковно-исторический вестник (Мо-
сква). 2001. № 8, стр. 23–49.

Митрополит Сергий и примирение русской диаспоры. Сремские Карловцы 1937, 12 стр.

О неправде карловацкого раскола: Разбор книги прот. М. Польского «Каноническое поло-
жение высшей церковной власти в СССР и за границей». Париж 1960.

О неправде карловацкого раскола. Второе издание. Джорданвилл 1989, стр. 217.
426. Троицки Сергије

Правни положај Руске цркве у Југославији. – Архив за правне и друштвене науке (Београд).
1939. Књ. 39 (56). Бр. 1–2, стр. 25–47.

Правовое положение русской церкви в Югославии. – Записки Русского научного института
в Белграде (Белград). 1941. Выпуск 16–17, стр. 93–124.

Размежевание или раскол. YMCA Press. Париж 1932, 151 стр.
429. Туцић Живица

Две иверске капеле: Из Русије и Москве избегли Руси пожелели су да у Београду имају,
по спољашњости, идентичну капелу оној у Москви. – Политика (Београд). 1999. – 6. но-
вембар, стр. 30.
430.
The Fourth Holy Trinity Seminary Colloquium dedicated to the Legacy of Metropolitan Antonii
(Khrapovitskii) (1863–1936). Holy Trinity Orthodox Seminary Auditorium, Friday, October 6 –
Saturday, October 7, 2006. Program; Colloquium Abstracts. Holy Trinity Seminary, Jordanville,
NY 2006, 16 p.
431. Федотов Георгий Петрович

Зарубежная церковная смута. – Путь (Париж). 1927. № 7, стр. 119–120.
432.
Христианская кончина и последние поучения Блаженнейшего Митрополтита Антония
[Храповицкого]. Сремские Карловцы 1936, 24 стр.
433. Цуриков Владимир, диакон

Блаженнейший Митрополит Антоний (Храповицкий) и его служение Русской Церкви в
изгнании. – Митрополит Антоний (Храповицкий) Архипастырь Русского Рассеяния: Ката-
лог выставки. / Автор научной концепции выставки и автор-составитель каталога диакон
Владимир Цуриков. Организаторы выставки Свято-Троицкая Духовная Семинария, при
участии Государственного архива Российской Федерации (ГА РФ). Holy Trinity Seminary
Press. Jordanville 2006, стр. 35–37.
434. Чалија Јелена

Руске монахиње оживеле српске женске манастире: Поводом 80 година од смрти митро-
полита Антонија Храповицког, Архив СПЦ приређује изложбу о доприносу српском ду-
ховном животу руског свештенства које је после Октобарске револуције уточиште нашло
у Србији. – Политика (Београд), 2016. – 30. март, стр. 8.
435. Шардт-Купчевский Михаил А.

Архиепископ Гермоген Екатеринославский и Новомосковский. – Православная Русь (Джор-
данвилль). 2002. № 6, стр. 4–7.
436. Шидловская Н.
Русский Хоповский (бывший Леснинский) женский монастырь в Югославии. – Журнал
Московской Патриархии (Москва). 1948. № 7, стр. 64.
437. Шкаровский Михаил Витальевич

История русской церковной эмиграции. «Алетейя». Санкт-Петербург 2009, стр. 359. ISBN
978-5-91419-170-9.

Русская и Сербская Православные Церкви в ХХ веке: История взаимоотношений. Изд.
Санкт-Петербургская Православная Духовная Академия. Санкт-Петербург 2016, 224 стр.
ISBN 978-5-906627-22-3.

Актуальные проблемы русской церковной эмиграции в ХХ веке: историографические и
источниковедческие аспекты. – Христианское чтение (Санкт-Петербург). 2012. № 1, стр.
44–97.

Влияние русской церковной эмиграции на славянские страны в 1920–1940-е гг. – Славян-
ский альманах 1997. Институт славяноведения РАН. «Индрик». Москва 1998, стр. 227–240.

Возникновение Русской Православной Церкви Заграницей и религиозная жизнь рос-
сийских эмигрантов в Югославии. – Христианское чтение (Санкт-Петербург) 2012. №
4, стр. 106–193.

Материалы к биографии архиепископа Иоанна (Шаховского). – Церковно-исторический
вестник (Санкт-Петербург). 1998. № 1.

Представления Зарубежной Русской Православной Церкви 1930-х – начала 1940-х гг. о
судьбе и путях развития России. – Нансеновские чтения 2016. Материалы VII Между-
народной конференции «Нансеновские чтения», состоявшейся 9–11 ноября 2016 года в
Санкт-Петербурге. / Редколлегия М. В. Петрова и др. Изд. «Северная звезда». Санкт-Пе-
тербург 2018, стр. 149–163.

Русская Православная Церковь Заграницей и ее общины в Югославии в годы Второй
мировой войны. – Христианское чтение (Санкт-Петербург). 2014. № 2–3, стр. 207–254;
№ 4, стр. 182–222.

Русская церковная эмиграция в Сербии в конце 1930-х – 1945 гг. – Новый журнал (Нью-
Йорк). 2010. № 260, стр. 327–341.

Русская церковная эмиграция в Югославии: Часть I. 1920–1930-е годы. – Новый журнал
(Нью-Йорк). 2010. № 259, стр. 401–438.

Русская церковная эмиграция на Балканах в конце 1930-х – 1945 гг. – Зарубежная Россия.
1917–1939. Сборник статей. Книга 2. Изд. «Лики России». Санкт-Петербург 2003.

Русские православные общины в Италии и на оккупированной итальянскими войсками тер-
ритории балканского полуострова в годы второй мировой войны. – Ежегодная богословская
конференция Православного Свято-Тихоновского гуманитарного университета. Православ-
ный Свято-Тихоновский гуманитарный университет. Москва. 2008. Том 1. № 18, стр. 288–292.

Русские православные общины в Италии и на оккупированной итальянскими войсками
территории балканского полуострова в годы второй мировой войны. – Новейшая история
Отечества XX–XXI вв. Сборник научных трудов. Выпуск 3. Саратов 2009, стр. 288–305.

Церковно-политическая деятельность митрополита Антония (Храповицкого) в 1930-е
годы. – Церковь и время (Москва). 2007. № 3 (40), стр. 208–236.

Церковно-политическая деятельность митрополита Антония (Храповицкого) в 1930-е
годы. – Metropolitan Antonii (Khrapovitskii) Archpastor of the Russian Diaspora: Conference
Proceedings. / Edited by Vladimir Tsurikov. Readings in Russian Religious Culture. Volume 5.
Foundation of Russian History. / Митрополит Антоний (Храповицкий) Архипастырь рус-
ского рассеяния: Материалы конференции, под редакцией прот. Владимира Цурикова.
Фонд русской истории. Jordanville, NY 2014, стр. 349–373.
452. Шоломова София Богдановна

В огне кровавых событий: Митрополит Антоний в Харькове. (К 65-й годовщине со дня кон-
чины Блаженнейшаго Антония, митрополита Киевскаго и Галицкаго, первоиерарха Русской
Православной Церкви Заграницей). – Православная Русь (Джорданвилль). 2001, №№ 8–12.
3.2. ШКОЛЬНОЕ ДЕЛО / ШКОЛСТВО

453. Александрович Георгий Всеволодович
Русские школы в городе Нови-Сад (Югославия). 1935–1944. – «Наставникам, хранившим
юность нашу...»: Педагогика и педагоги русского зарубежья. / Составление и вступитель-
ная статья Л. С. Оболенская-Флам, О. П. Раевская-Хьюз. Дом русского зарубежья имени
Александра Солженицына; Русский путь. Москва 2017, стр. 46–55.
454. Aleksić Dragan

Ruski studenti-emigranti na Beogradskom univerzitetu između dva svetska rata. – Tokovi istorije
(Beograd) (1992). Sveska 1–2. [Objavljeno] 1993, str. 43–59.
455. Алексић Драган

Удружења страних студената на Београдском универзитету. – Идеје и покрети на
Београдском универзитету од оснивања до данас: Саопштења и прилози са симпозијума
одржаног у Београду 15–17. новембра 1988. године. Књига прва. Центар за марксизам
Универзитета; Просвета. Београд 1989.

Воспитание русской военной молодежи. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010. № 259, стр.
268–278.

К вопросу о союзах русских студентов Белградского университета (архивная справка).
[Материалы из Архива Югославии и ГА РФ, приводится список членов Союза русских
студентов из 1922 года (254 члена)]. – Универзитетска славистика: традиције, савремено
стање, перспективе: Међународни научни зборник поводом 140 година Катедре за слави-
стику Београдског универзитета. / Уредник Ксенија Кончаревић. Филолошки факултет.
Београд 2017, стр. 71–91.
458. Антоний [Храповицкий], митрополит

Русский [Донской] кадетский корпус в Билече. – Новое время (Белград). 1925. – 22 мая.

«Второй Смольный» в Королевстве сербов, хорватов и словенцев (1921–1931). – Нансенов-
ские чтения 2014: Русская школа за рубежом. Прошлое и настоящее. / Научный редактор
М. Н. Толстой. Санкт-Петербург 2016, стр. 452–469; вкладыш (иллюстрации).

25-летие Кадетского Объединения в Белграде ‒ Сербия (1983–2008). – Кадетская перекличка
(Нью-Йорк). 2009. Год изд. XXXIX. № 80, стр. 275–301.

К 25-летию Общекадетского объединения русских кадетских корпусов за рубежом в Белгра-
де (Сербия). 1983–2008. – Российская кадетская перекличка (Москва). 2009. № 8. стр. 37–60.
462. Барковец Павел Михайлович

Российские кадетские корпуса в Сербии 1920–1944. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010.
№ 259, стр. 238–252.

Военное образование в зарубежной России. 1920–1945 гг. Институт всеобщей истории
РАН; Центр теоретических проблем истории науки Исторического факультета МГУ. [Изд.]
Институт всеобщей истории РАН. Москва 2001, 329 стр.: табл.
464. Бегидов А. М., Ершов В. Ф., Пивовар Е. И.

Военно-учебные заведения зарубежной России. 1920–1930-е годы. [Изд.] Эль-Фа. Нальчик
1999, 252, [1] стр.: табл.

Военно-учебные заведеня зарубежной России в 1920–1930-е гr. как компонент эмигрант-
ской системы образования. – Россия на пороге XXI века: общество, государство, культу-
ра, сервис. Материалы Всероссийской научно-практической конференции. Московский
государственный университет сервиса (МГУС). Москва 2000, стр. 43–53.

Преподавательский корпус российских военно-учебных заведений за рубежом в 1920–1945
гг. – Россия, идеи и люди. Сборник научных трудов. Вып. 6. Московский государственный
университет сервиса (МГУС). Москва 2001, стр. 24–37.
467. Безобразов Сергей Сергеевич

Русское школьное дело в Королевстве СХС. – Русская школа за рубежом (Прага). 1923. №
1, стр. 99–104.
468. Белавина Нонна Сергеевна

Мариинский донской [девичьий] институт [в г.Белая Церковь]. – Кадетская перекличка
(Нью Йорк). 1974. № 10, стр. 52–62.
469. Бертельс-Меньшой Андрей Александрович

Кадетский театр в Стрнище. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1973. № 5, стр. 29–34.
470. Боголюбов Семен Николаевич

Во имя родной школы: Десятилетие Объединения зарубежных Харьковских институток
[отмечено 19 мая 1962 г. в зале Дома Свободной России, Нью-Йорк]. – Новое русское слово
(Нью Йорк). 1962. – 22 июня.
471. Боголюбов Семен Николаевич

Радостная встреча: Встреча зарубежных, Ново-Бечейских харьковских институток и
их близких друзей, по случаю 155-летия Харьковского Девичьего Института и 15-летия
Объединения наших зарубежных Харьковских институток [воскресенье, 5 февраля 1967
г.]. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1967. – 17 февраля, стр. 19–21.

Организация образования в Российском Зарубежье: правовые основы и исторический
опыт 1920–30-х годов. – Право и образование (Москва). 2005. № 6, стр. 190–203.
473. Братић Јован

Руско-српска гимназија у Београду. – Американски Србобран (Питсбург). 1987. – 3. јуна.
474.
Бюллетень. Орган связи Общества бывших кадет в Югославии. Юбилейный [11-й] номер.
/ Редактор-издатель Владимир Тимофеевич Соболевский. [Машинописное иллюстриро-
ванное издание, размножается на ксероксе. Выпуски 1–10 вышли в 1987–1990 гг.]. Белград
1991, 148 стр.
475.
В Донском [девичьем] институте [в г.Белая Церквовь]. – Новое время (Белград). 1921. №
163. – 8 ноября.
476.
Верны заветам старины: Донской Императора Александра III кадетский корпус 1883–1933:
Воспоминания кадет Донского корпуса. Под редакцией М. К. Бугураева. Издание кадет
Донского Императора Александра III кадетского корпуса. Printed in Spain. [Нью-Йорк]
1973, 590 стр.: илл. ISBN 84-399-2662-6.
477.
Гимназия в лицах: Первая русско-сербская гимназия в Белграде (1920–1944). В 2-х томах.
/ Авторы-составители А. Б. Арсеньев и М. Л. Ордовский-Танаевский. Архив Сербской
Православной Церкви. Белград 2018, 638, 690 стр.: илл. Тираж 200 экз. ISBN 978-86-89577-
17-4; ISBN 978-86-99577-16-7.
478. Гончаренко Олег Геннадьевич

Русские военно-учебные заведения за границей (1920–1945 гг.). – Мир и политика (Мо-
сква). 2010. № 7 (46), стр. 92–100.
479. Горски Всеволод

Руски студенти у емиграцији. – Нова Европа (Загреб). 1921. Књ. II. Бр. 11. – 1. јула 1921,
стр. 415–420.
480. Горячева Юлия Юрьевна

Вклад первой волны эмиграции в становление русской школы за рубежом. – Русский язык
как инославянский. Вып. III: Современное изучение русского языка и русской культуры
в инославянском окружении. / Главный редактор Боголюб Станкович. Славистическое
481. Грабовый В.
Роль учителя в эмигрантской школе. – Русская школа за рубежом. Исторический опыт
двадцатых годов. Сборник документов. / Составители В. А. Владыкина, Т. Ю. Красовицкая.
Москва 1995.
482. Гурковский Владлен Анатольевич

Крымский кадетский корпус. – Российская кадетская перекличка (Москва). 2009. № 5, стр.
45–67; № 6, стр. 45–78; № 7, стр. 60–72; № 8, стр. 60–72.

Крымский кадетский корпус. 1920–1929 гг. – Вестник архивиста (Москва). 2010. № 2
(110), стр. 147–169.

Российские кадетские корпуса за рубежом. – В. А. Гурковский. Кадетские корпуса Рос-
сийской империи. Том второй. Издательство «Белый берег». Москва 2005, стр. 294–330.

Российские кадетские корпуса в Югославии. – Российская кадетская перекличка (Москва).
2007. № 2, стр. 62–95.

Российские кадетские корпуса за рубежом: К десятилетию создания Фонда содействия
кадетским корпусам имени Алексея Йордана. Издательство «Белый берег». Москва 2009,
242 стр.: илл. Тираж 1.300 экз. ISBN 978-5-98353-027-0.
487. Данилов Владислав Семенович

К столетию основания Донского Императора Александра III кадетского корпуса. 1883–1983:
Краткий исторический очерк. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1983. № 34. – ноябрь,
стр. 23–28.

Король Александр и русские кадеты в его королевстве. [За 24 года в Югославии, кадетские
корпуса окончило 2.120 кадет]. – Русская жизнь (Сан-Франциско). 1990. – 14 сентября.

Первый день на чужбине. [О прибытии на пароходе «Владимир» в Королевство СХС и
отправлении в Словению Второго Донского, Сводного Полтавско-Владикавказского и
Крымского корпусов]. – Новое русское слово (Нью Йорк). 1970. – 18 декабря.

Нас было тридцать шесть. [35-й выпуск Донского Императора Александра III кадетского
корпуса в Билече, Югославия]. – Новое русское слово (Нью Йорк). 1970. – 18 июня.

Юбилей 35-го выпуска Донского Императора Александра III кадетского корпуса [в Бо-
снии]. – Русская жизнь (Сан-Франциско). 1974. № 7982. – 1 июня, стр. 5.
492. Денисенко Гордей Алексеевич

Помни имя свое... [О XXI Заключительном съезде зарубежных кадетских объединений,
прошедшем в Сербии с 25 июня по 3 июля 2019 год]. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010.
№ 261, стр. 277–285.
493.
Десетогодишњица Руске гимназије у Београду. – Политика (Београд). 1930. – 21. децембар,
стр. 13.
494.
Дети русской эмиграции: Книга, которую мечтали и не смогли издать изгнанники. / Со-
ставление, подготовка текста, подбор иллюстраций и предисловие Л. И. Петрушевой; Общ.
ред. С. Г. Блинова, М. Д. Филина. Т-во «Река времён»; ТЕРРА. Москва 1997, 496 стр.; [38]
л. илл. ISBN 5-300-01467-2.
495. Димић Љубодраг

Руско школство у Краљевини Југославији 1918–1941. – Руска емиграција у српској култури
ХХ века. Зборник радова. Том I. / Гл. и одг. уредник Миодраг Сибиновић. Филолошки фа-
култет у Београду. Катедра за славистику и Центар за научни рад. Београд 1994, стр. 38–51.
496. Димич Любодраг

Русские школы в Королевстве Югославии 1920–1941. – Русская эмиграция в Югославии.
[Сборник статей югославских и российских исследователей]. / Ред. колл.: А. Арсеньев, О.
Кириллова, М. Сибинович. «Индрик». Москва 1996, стр. 118–135.
497. Д.Н. [Драган Николић]

Общекадетское объединение русских кадетских корпусов за рубежом в Белграде: Защитники
традиции Русского кадетского корпуса. – Слово юга (Ниш). 2021. № 5. – осень, стр. 14–15.
498.
Донской Императора Александра III кадетский корпус (Новочеркасск – Стрниште – Би-
леча – Горажде). Мадрид 1974. 589 стр. ISBN 84-399-2662-6.
499. Ермаков Алексей Михайлович

История 15-летней связи зарубежных кадет с суворовцами и нахимовцами. – Кадетское
письмо (Буэнос-Айрес). 2006. № 49. – осень, стр. 6–7.
500. Ершов Виталий Федорович, Пивовар Ефим Иосифович

Военно-учебные заведения и военно-научная мысль белой эмиграции в 1920–30-е гг. –
Роль русского зарубежья в сохранении и развитии отечественной культуры. Москва 1993.

Истрага у Првом руском кадетском корпусу великог кнеза Константина Константиновича
у Белој Цркви 1934. године. – Токови историје (Београд). 2022. Год. ХХХ. Бр. 1, стр. 43–70.
502.
Журнал 300-го заседания Педагогического Комитета Первого Русского Великого Князя
Константина Константиновича Кадетского Корпуса (27 января – 9 февраля 1935 года). /
Документ к публикации подготовил В. А. Гурковский. – Российская кадетская перекличка
(Москва). 2008. № 4, стр. 60–81.
503. Иванов Димитрий Андреевич

Кадеты – югославские юнкера. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 2002. № 72–73. –
апрель, стр. 137–139.
504.
Извештај о ревизији руских кадетских корпуса који је поднео господину министру просвете
министарски изасланик, професор Београдског универзитета, Радован Кошутић. – Про-
светни гласник (Београд). 1922. Год. XXXIX. Бр. 7–8. – јули–август, стр. 139–166.
505. Иордан Алексей Борисович (составитель)

Честь родного погона: Книга о традициях в российских кадетских корпусах [Сборник
материалов]. / Под ред. Е. З. Исакова. Интерграф Сервис; Фонд содействия Российским
кадетским корпусам имени А. Б. Иордана. Москва 2003, 512 стр. Тираж 1500 экз. ISBN
5-00-011704-2.

«Ја сам Рус... не знам зашто сам Рус»: проблем живота и самоодређења руске деце-избеглица
на Балкану 1920–1940. – Гласник (Ваљево). 2001. Бр. 35, стр. 43–56.

Поколение чужбины: Дети русских эмигрантов на Балканах в 1920–1940-е годы. – Родина
(Москва). 2002. № 3, стр. 76–78.
508.
Кадетские корпуса за рубежом 1920–1945. [в Королевстве СХС-Югославии]. / Редакционная
комиссия: А. М. Росселевич (председатель), Н. В. Козякин, А. Г. Усенко, А. Н. Родзевич,
П. В. Олферьев, В. Н. Мантулин. Издание Объединения кадет российских зарубежных
кадетских корпусов, Нью-Йорк, США. Printed in Canada. Нью Йорк 1970, 502 стр.: илл.
509.
Кадеты на чужбине: Донской кадетский корпус в Югославии. – Иллюстрированная Россия
(Париж). 1930. № 26 (267) – 21 июля.
510. Казимиров-Клочков
Донской Императора Александра III кадетский корпус. – Часовой (Париж). 1933. № 101–102.
– 1–15 апреля, стр. 22–23.
511. Касаш Александар

Цивилизацијски допринос руске емиграције малим срединама на примеру деловања женског
Харковског института у Новом Бечеју 1920–1932. године. – Susreti kultura. Zbornik radova.
Knjiga II. Univerzitet u Novom Sadu. Filozofski fakultet. Novi Sad 2010, str. 887–894.
512. Кастелянов Владимир Николаевич

Исход учебных заведений. – Руски егзодус – век сећања / Русский исход – век памяти.
Зборник радова. / Уредници издања Татијана Лазић, Милован Ћурчић. [Издање на српском
и руском језику, превод текстова Ирина Мољковић, Галина Љубојевић]. Национална би-
блиотека «Руска библиотека» (Панчево); Удружење питомаца руских кадетских корпуса
при Руском дому у Београду. Београд 2021, стр. 47–50, 46–49.
513. Каткова Екатерина Петровна

Организация военно-патриотического воспитания русской эмигрантской молодежи в
Королевстве СХС и Югославии. – Столетие русской эмиграции в Сербии: итоги и судь-
бы. Материалы международной научно-практической конференции, 27 июня 2018 г. /
Ред. Вениамин (Семенов). ГБУК ЛО «Музейное агентство», Организаторы: Комитет по
местному самоуправлению, межнациональным и межконфессиональным отношениям
Ленинградской области и Гатчинская епархия РПЦ. Санкт-Петербург 2019.
514. Климович Людмила Валерьевна

Русская школа в эмиграции в 1920–1930-е годы: проблемы становления и функциониро-
вания (на примере Королевства Сербов, Хорватов и Словенцев). – Образование и право
(Москва). 2019. № 2, стр. 134–141.
515. Ковалевский Евграф Петрович

Проблема просвещения русского юношества. – Труды IV съезда Русских академических
организаций. Часть 1. Издание Русского научного института в Белграде. Белград, 1929,
стр. 473–479.
516. Кованько Георгий Александрович

Ужин в Москве. [Судьба знамен из музея Кадетского корпуса в Белой Церкви: доставлены
в Москву, хранятся в Военно-историческом архиве]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк).
1990. № 48, стр. 60–63.

Российские учебные заведения в Югославии. – Педагогика (Москва). 1998. № 5, стр. 75–80.
518. Козякин Николай Васильевич

Наше поколение. – Кадетская перекличка (Нью Йорк). 1980. № 25.
519. Колмогоров Александр

Офицер без страха и упрека: К портрету первого военного педагога русского зарубежья
[Борис Викторович Адамивич]. – Родина (Москва). 2002. № 3, стр. 79–80.

Русская молодежь в эмиграции. – Славяноведение (Москва). 2003. № 4. – июль–август,
стр. 40–48.
521.
Kratek pregled življenja ruskih študentov na Ljubljanski univerzi od leta 1921. – Jutro (Ljubljana).
1926. – 6. januarja, str. 10.
522.
Крымский кадетский корпус 1920–1929. Стрнище 1920–1922; Белая Церковь 1922–1929.
Объединение бывших кадет, персонала и служащих Крымского кадетского корпуса. Новый
Сад 1929, 190 стр.
523. Мантулин Валентин Николаевич

Роль кадет в истории русской эмиграции. [Доклад, прочитанный на XVII съезде кадет
российских кадетских корпусов за рубежом, 7–14 сентября 2000 года в Монреале]. – Ка-
детская перекличка (Нью-Йорк). 2001. № 70–71. – апрель, стр. 117–124.
524.
Мариинский донской [девичий] институт [в Белой Церкви]. – Русский голос (Белград).
1939. 8-й год издания. № 452. – 3 декабря, стр. 4.
525.
Мариинский донской институт [Новочеркасск – Белая Церковь]. Издание Объединения
бывших воспитанниц Мариинского Донского Института за рубежом. Нью-Йорк 1975, 40
стр.: илл.
526. Маринковић С. [Сузана]

Меморијална соба руских кадета: Под кровом породице Кастељанов, у Белој Цркви, отворен
јединствен музеј, сведок српско-руског пријатељства. – Вршачка кула (Вршац). 2008. Бр.
680. – 31. октобар, стр. 8.
527. Маринковић Сузана

Музеј руских кадета: У кући Кастељанових у Белој Цркви отворена је спомен-соба која је
јединствен сведок српско-руског пријатељства. – Политика. Магазин. [Прилог дневних
новина «Политика». Београд]. 2009. Број 606. – 10. мај, стр. 20–21.
528.
Мемориальная кадетская комната в Белой Церкви. / Memorijalna kadetska soba u Beloj
Crkvi. 10 godina – 10 лет, 2006 – 2016. Osnivači muzeja: Vladimir i Valentina Kasteljanov. Tel:
013-851-085, Email vladimirkasteljanov@gmail.com, www.ruskasoba.org [Prospekt].
529. Миленковић Миломир

Руска деца у Милоша Великог улици [Руски дечји дом, приватна кућа, бр. 53,]. – Политика
(Београд). 1925. – 22. децембар, стр. 4.
530. Миленковић Тома

Школовање деце емиграната из Русије у Југославији 1919–1941. – Завод за уџбенике и
наставна средства. Београд 2004, 484 стр.: илуст. Тираж 200. ISBN 86-17-11176-3.
531. Миленкович Тома

Образование детей русских эмигрантов в Югославии 1919–1941 годы. Монография. / Под
ред. и с предисл. С. И. Скороходовой. Перевод с сербского О. А. Симонова. Издательский
дом МЭИ. Москва 2019, 612 стр. ISBN 978-5-383-01326-7.
532. М.Й.
100 лет со дня основания Первой сербско-русской [девичьей] гимназии [с общежитием]
в Кикинде. – Слово юга (Ниш). 2022. № 7. – весна, стр. 4.
533. Молчанов Владимир Константинович

Живая летопись: 50 лет Первой русско-сербской мужской реальной гимназии в Белграде.
– Единение (Сидней). 1985. № 49–50 (1821–1822). – 6–13 декабря.
534. Молчанов Владимир Константинович

30-летие Объединения бывших учеников и учениц 1-й русско-сербской гимназии в Белграде
(1963–1993 годы). – Единение (Сидней). 1993. № 31 (2219). – 30 июля.
535. Мурашова Светлана Николаевна

Педагогическое наследие русской зарубежной диаспоры в период с 1919 по 1929 гг. (на
примере Чехии, Болгарии, Королевства СХС): Диссертация кандидата педагогических
наук. Архангельск 2002.
536. Назаров Михаил Викторович

Проблемы воспитания русской молодежи в Югославии. – Русская мысль (Париж). 1986.
– 26 сентября.
537. Н. Вр.
Кадетски корпуси. – Балкан (Београд). 1921. Бр. 248. – 23. септембар.
538. Николаев-Волков Дмитрий Михайлович

Первый юбилей Объединения кадет зарубежных кадетских корпусов в Югославии, про-
живающих в Белграде, Сербии и третьей Югославии: Ко дню 15-летия существования.
– Бюллетень Объединения кадет российских кадетских корпусов в Венесуэле (Каракас).
1999. № 55, стр. 32–38.
539. Николова Маја

Руско-српска мушка гимназија, Руско-српска женска гимназија у Београду 1920–1940. Пе-
дагошки музеј Београд. Београд 2017, 120 стр.; илустр. Тираж 250. ISBN 978-86-82453-44-4.
540.
Образование и педагогика Российского Зарубежья: Сборник статей и материалов / Соста-
вители М. Н. Кузьмин, В. А. Владыкина. Институт национальных проблем образования.
Москва 1995, 158 стр.
541.
Одесский Великого Князя Константина Константиновича кадетский корпус. 1899–1924.
/ Под общ. редакцией Владимира Андреевича Качоровского. Изд. Инициативной группы
и Нью-Йоркского объединения кадет Одесского Великого князя Константина Констан-
тиновича кадетского корпуса. Нью-Йорк 1974, 427 стр.: илл.
542. Орешкова Елена

Русская школа в замке Герберштейна [в замке Вурберг, Словения]. – Новое русское слово
(Нью-Йорк). 1970. – 27 апреля.
543. Оссовский Олег Ефимович

Деятели общественно-педагогического движения и педагоги Российского Зарубежья.
20–50-е гг. ХХ в. 150 биографий (к 2-й Всероссийской научной конференции «Образо-
вание и педагогическая мысль Российского Зарубежья. 20–50-е гг. ХХ века». г.Саранск,
16–18 октября 1997 г.). Мордовский государственный педагогический институт им. М. Е.
Евсевьева. Саранск 1997, 99 стр.
544.
Отчет Общества помощи недостаточным ученикам Русской основной школы и Детского
сада в Белграде с 1932–33 учебного года по 1936–37 год. Земун 1937, 17 стр.
545. Очевидец [псевд.]

К юбилею Русской основной школы в Белграде. [1-го июля исполняется 20 лет. Директрисы
Вера Петровна Малинина, Серафима Ивановна Леднева]. – Русский голос (Белград). 1940.
№ 483. – 7 июля. стр. 5.
546. Павлов Андрей Тихонович

О русских школах в Югославии. – Русская школа за рубежом (Прага). 1923. № 1, стр. 88–94.
547. Павлов Андрей Тихонович

Совещание представителей русских школ в Югославии – Русская школа за рубежом (Прага).
1924. № 8, стр. 125–128.
548. Павлов Борис Арсеньевич

Мы [кадеты] и словенцы в Стрнище. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1974. № 8, стр. 27–31.

Поездка в Белую Церковь. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1973. № 5.
550. Пагануцци Павел Николаевич

Первый кадетский корпус – очаг русской культуры. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк).
1973. № 7, стр. 22–27.
551.
«Памятка»: Харьковский институт 1812–1932. Издание Объединения бывших воспитанниц
Харьковского Института за рубежом. Нью-Йорк 1983, 31 стр.: илл.
552.
Первая русско-сербская гимназия в Белграде. 1920–1930. Белград 1930, [3], 112 стр.: илл.
[Тираж] 300 экз.
553.
I [Первая] Русско-сербская гимназия: Памятка. Белград. 1920–1944. [Задачи Памятки;
История Объединения; История и жизнь Гимназии; Воспоминания – Пол века спустя].
Издание Объединения бывших учеников Первой Русско-Сербской Гимназии в Белграде.
Нью-Йорк – Вашингтон – Сан-Франциско – Каракас – Буэнос-Айрес 1986. 186 стр.: илл.
554.
Первая русско-сербская женская гимназия [в Белграде, 1930–1944 гг.]. – Кадетская пе-
рекличка (Нью Йорк). 1973. № 6, стр. 47–51.
555.
Первый русский Великого Князя Константина Константиновича кадетский корпус. 1920–
1940: Шестая кадетская памятка. Юбилейная. [Исполнено Казамаровым в типографии М.
Чурчича, Белград]. Белая Церковь 1940, 349 стр.: илл.
556.
Первый русский Великого Князя Константина Константиновича кадетский корпус. Белая
Церковь 1920–1944–1995: Седьмая кадетская памятка, юбилейная. 1920–1995. / Ред. колле-
гия, предс. В. Н. Мантулин. [Изд.] Объединение кадет российских кадетских корпусов за

рубежом. Нью-Йорк, Лос-Анжелос, Сан-Франциско, Монреаль, Каракас, Буэнос-Айрес,
Париж, Белград 1997, 462 стр.: илл. Тираж 750 экз.
557.
Первый русский Вел. Кн. Константина Константиновича кадетский корпус [в Белой Церк-
ви]. – Русский голос (Белград). 1939. 8-й год издания. № 450. – 19 ноября.
558. Пивовар Ефим Иосифович, Бегидов Анзор Михайлович, Ершов Виталий Федорович
Военно-учебные заведения зарубежной России: 1920–1930-е гг. Издательство Эль-Фа.
Нальчик 1999, 254 стр. Тираж 200 экз. ISBN 5-88195-354-1.
559. Плетњов Вл. Д. [Владимир Дмитријевич]

Прва руско-српска гимназија у Београду (Историјско-педагошки оглед). – Нови живот
(Београд). 1925. Год. VI. Књ. XXIII. Бр. 3. – 27. јуни, стр. 88–94; Бр. 4. – 4. јули, стр. 119–123;
Бр. 5. – 11. јули, стр. 155–159.
560. Погодин Александар

Руска школа у [Краљевини] СХС. – Мисао (Београд). 1927. Књ. 25. Св. 1–2. – 1–16. септем-
бар, стр. 102–105.

Кадеты в Сараеве. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1984. – 8 апреля, стр. 6; 15 апреля, стр. 9.

Церковь Первого русского кадетского корпуса в Сараево. – Кадетская перекличка (Нью-
Йорк). 1994–1995. № 55–56. – декабрь–март, стр. 220–224.
563. Попов о.Леонид

Второй донской кадетский корпус. [На пароходе «Владимир» прибыл в порт Бакар и
был направлен в м.Стрнище, а в 1921 г. переправлен в г. Билече]. – Кадетская перекличка
(Нью-Йорк). 1983. № 34. – ноябрь, стр. 28–30.
564. П.П.
Мариинский донской институт. [О выпуске «Памятки» 1975 г.]. – Новое русское слово
(Нью-Йорк). 1975. – 28 августа.
565.
Прва руско-српска девојачка гимназија у Великој Кикинди: Извештаји за школске 1929/30
и 1930/31. године. Велика Кикинда 1931, 1932.
566.
Прва руско-српска мушка гимназија у Београду: Извештаји за школске 1930/31 – 1939/40.
године. Београд 1931–1941.
567.
Први руски кадетски корпус «Великог кнеза Константина Константиновича» Бела Црква:
Годишњи извештаји за школске 1932/33 – 1939/40. године. Бела Црква 1934–1941.
568.
Программы русских средних учебных заведений в Королевстве Югославии: 1939 год.
Штампарија «Светлост». Белград 1939, 63, 2 стр.
569.
Прослава Руско-српске гимназије [у Београду]. – Политика (Београд). 1926. – 22. новем-
бар, стр. 10.
570. Pulko Radovan

Ruska realna gimnazija v Slovenskih Goricah. – Časopis za zgodovino in narodopisje (Ljubljana).
2011. Vol. 47. Zv. 4, str. 87–106, ilustr.
571. Pulko Radovan

Ruski kadeti u Strnišču. – Ravno polje (Kidričevo). 2008. Let. 10. Št. 4, str. 16–17.
572. Pulko Radovan

Ruski kadetski korpusi na Slovenskem 1920–1921 (I, II). – Vojnozgodovinski zbornik (Logatec).
2011. Št. 44, str. 52–56; Št. 45, str. 45–50.
573. Pulko Radovan

Šolski sistem ruskih emigrantov v Sloveniji med obema vojnama. – Monitor ISH (Ljubljana).
2014. Št. 1, str. 87–106.
574. Раевская Наталья Александровна

Русская гимназия среди природы. [Детский дом и реальная гимназия в замке Поновичи
(Словения)]. – Русская школа за рубежом (Прага). 1926. № 19–20, стр. 129–141.
575. Розенберг Владимир Владимирович

Русская школа в Югославии. – Россия и Славянство (Париж). 1930. – 30 августа.
576. Росселевич Анатолий Михайлович

Первое кадетское объединение [Возникло в Белграде в 1923 году]. – Кадетская перекличка
(Нью-Йорк). 1972. № 2, стр. 21–23.
577. Росселевич Анатолий Михайлович

Первые студенты [русские кадеты, в Белграде]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1973.
№ 6, стр. 9–18.
578.
Руска гимназија у Храстовцу: Извештаји за 1929/30. и 1930/31. годину. Храстовац – Ма-
рибор [б.г.], 17 стр.; 17 стр.
579.
Руске школе [у Краљевини СХС: Оснивање Одсека за руске школе при Министарству
просвете, оснивање Главног школског савета за све руске школе, именовање Генералног
инспектора свих руских школа (проф. Радован Кошутић)]. – Просветни гласник (Београд).
1922. Год. XXXIX. Бр. 11–12. – новембар–децембар, стр. 260–272.
580.
Руски девојачки институт императрице Марије Фјодоровне у Белој Цркви: Извештаји за
школске 1932/33 – 1935/36. године. Бела Црква 1933–1937.
581.
Руско-српска женска гимназија у Београду: Извештаји за школске 1930/31 – 1939/40. го-
дине. Београд 1931–1940.
582.
Русская школа за рубежом. Исторический опыт 20-х годов. Сборник документов / Соста-
вители В. А. Владыкина, Т. Ю. Красовицкая. Москва 1996, 196 стр.
583.
Русский кадетский корпус: Кадетская памятка 1920–1925. Второй сборник Константинов-
ского [литературного] кружка. Сараево 1925, 82 стр. Тираж 1000 экз.
584.
Русский кадетский корпус: Новая кадетская памятка 1925–1929. Третий сборник Констан-
тиновского [литературного] кружка. Сараево 1929, 140 стр.
585.
Русский кадетский корпус: Первый сборник Константиновского литературного кружка.
Стихотворения. Сараево 1924, 44, 2 стр. Тираж 1000 экз.
586.
Русско-сербские гимназии в Белграде (1920–1944 гг.). – Кадетская перекличка (Нью-Йорк).
1973. № 5, стр. 52–57.
587. Рыбинский Николай Захарович

Русский девичий институт [Мариинский донстой институт в г.Белая Церковь, Королевство
СХС / Югославия]. – Часовой (Париж). 1939. № 236–237. – 5 июня, стр. 28–29.
588. Рязанский Василий

Выпускной праздник Харьковского института в Новом Бечее. – Новое время (Белград).
1927. – июнь.
589. Сазонов Ростислав Дмитриевич

Три школы [Русская гимназия в Херцег-Нови; «Панчевские курсы»; Русская реальная гим-
назия в Земуне]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1980. № 25. – сентябрь, стр. 69–79.
590. Свечникова Ариадна Игнатьевна

Наш институт [Первая русско-сербская девичья гимназия с общежитием в Великой Ки-
кинде]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1974. № 8, стр. 56–61.
591. Сергеевский Борис Николаевич

Одна из лучших страниц истории русской эмиграции [О Первой русско-сербской девичьей
гимназии в г.Велика Кикинда]. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1959. – 14 июня.
592. Силкин Александр Александрович

Русские кадетские корпуса в Югославии в межвоенный период. – Русский исторический
вестник. Международный ежегодник. Том 1. Москва 1998, стр. 83–92.
593. Силкин Александр Александрович

Средние русские учебные заведения в Королевстве СХС/Югославии (1919–1945). – «Studia
slavica – polonica» (К 90-летию И. И. Костюшко). Сборник статей. Москва 2009, стр. 132–151.
594. Соколов Борис

О необходимости национально-политического воспитания в русской зарубежной школе.
Доклад, прочитанный на съезде представителей Национального Союза русской молодежи,
состоявшемся 3–4 июля 1930 г. в Белграде. Печатница «Нов живот». [София 1930], 15 стр.
595. Стафиевский Анатолий Николаевич

Николаевское кавалерийское училище в Югославии, 1921–1924. – Памятка Николаевского
кавалерийского училища. [Сборник статей]. Издание бывших юнкеров Николаевского
кавалерийского училища. Нью-Йорк 1969, 272 стр.: илл.
596. Степанов Николай Юрьевич

О постановке системы начального и среднего образования в жизни русской эмиграции
в Европе в период «первой волны» (1920–1930-е гг.). (Краткий обзор). – Ежегодная Бого-
словская конференция Православного Свято-Тихоновского гуманитарного института.
Москва 1999, стр. 128–135.

Православные основы системы образования русского зарубежья в 1920–1930-е годы. –
Исторический вестник (Москва). 2000. № 9–10, стр. 30–39.

Православные основы образования русских детей в эмиграции в Югославии. – Проблемы
истории Русского зарубежья. Материалы и исследования. Выпуск 1. Институт всеобщей

Русские школы в Югославии и Чехословакии: К вопросу об адаптации российской диа-
споры. – Национальные диаспоры в России и за рубежом в XIX–XX вв. Сборник статей.

Средние учебные заведения русской эмиграции в начале 1920-х годов: эвакуация и раз-
мещение. – Русский исход. [Сборник статей]. / Отв. ред. Е. М. Миронова. «Алетейя».
Санкт-Петербург 2004, стр. 272–292.
601. Сукк Нина Владимировна

Харьковский институт [Новый Бечей, Югославия]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк).
1973. № 7, стр. 31–35.
602.
Трогодишњица руске гимназије [Прве руско-српске гимназије у Београду]. – Политика
(Београд). 1923. – 15. октобар.
603.
Харковски институт – Нови Бечеј. (Средња девојачка школа): Извештаји за школске 1929/30
– 1931/32. године. Нови Бечеј 1930–1933.
604.
Хранители традиций и истории кадетских корпусов: Музеи кадетских корпусов Россий-
ской империи и русского зарубежья. – Российская кадетская перекличка (Москва). 2008.
№ 4, стр. 161–171.
605. Чурашев Алексей Николаевич

Сообщение общекадетского объединения в Белграде. [Новый состав Правления: Леонид
Иванович Бородкин (председатель), Виктор Никитович Сальников (товарищ предсе-
дателя), Алексей Николаевич Чурашев (секретарь), Георгий Владимирович Никитин,
Вера М. Обрадович (казначей)]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1997. № 62–63.
– декабрь, стр. 201.
606. Шевченко Валерий Анатольевич

Русская школа в эмиграции: от Белграда до Харбина. АЙРИС-пресс. Москва 2017, 575
стр.: илл.
607.
Школа, образование и педагогическая мысль русской эмиграции: Материалы к энцикло-
педии / Редколлегия: В. П. Киржаева, О. Е. Осовский (отв. ред.), Т. И. Шукшина. Вып. 1 и
2. Изд. Мордовского университета. Саранск 2009 и 2013, 247 и 228 стр.
608. Ю.А. [Юрий Константинович Амосов]

«Памятка» и Съезд бывших гимназисток и гимназистов [Первой русско-сербской гимна-
зии в Белграде, состоялся 20 января 1963 г. в Нью-Йорке]. – Единение (Сидней). 1987. №
5 (1881). – 30 января, стр. 6.
609. Якимович Сергей Александрович

«Дела давно минувших дней...». [О редакции и издании журнала «Лодырь» в Крымском
кадетском корпусе]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1979. № 23. – ноябрь, стр. 61–67.
610. Якимович Сергей Александрович

Крымский кадетский корпус в первые годы эмиграции. – Кадетская перекличка (Нью-
Йорк). 2007. Год XXXVII. № 78, стр. 114–125.
3.3. РУССКАЯ АРМИЯ / РУСКА АРМИЈА

611. Алабин Игорь Михайлович, Судравский Владимир Дмитриевич (сост.)
Донской генералитет в изгнании. Опыт библиографического словаря. / Составители И. М.
Алабин, В. Д. Судравский, отв. ред. С. В. Волков. Изд. Академия военных наук РФ. Москва
2001, 264 стр.: [10] л. портреты.
612. Александров Кирилл Михайлович

Война и мир Русского Зарубежья: Исследования и материалы по истории военно-поли-
тической эмиграции. Сборник. Содружество «Посев». Москва 2022, 848 стр. ISBN 978-5-
906569-30-1.

Русская гвардия в изгнании. – Нансеновские чтения 2010. / Научный редактор М. Н. Тол-
стой. Санкт-Петербургский институт истории РАН; Информационно-культурный центр
«Русская эмиграция». Санкт-Петербург 2012, стр. 166–204.
614.
Альбом кавалеров ордена Св. Великомученика и Победоносца Георгия и Георгиевского
оружия. Издание Общества кавалеров ордена Св. Георгия и Георгиевского оружия. Бел-
град 1935, 200 стр.
615. Ампелонский Вадим Вячеславович

Прах резидента: России вернули создателя военной контрразведки. [Николай Степанович
Батюшин (1874–1957), проживал в Земуне, пригороде Белграда]. – Московский комсомолец
(Москва). 2004. – 21 октября.
616.
Артиллерийские «чаи-беседы»: Сборник докладов и заметок. / Сост. М. Д. Тимофеев, С.
И. Лашков. Издание Центрального правления Общества офицеров-артиллеристов [за
рубежом]. Белград 1930, 48 стр.: илл.

Российская военная эмиграция в 1920–30-е годы. / В соавторстве с Е. И. Пивоваром, В. Ф.
Ершовым, Е. Б. Парфеновой. Нальчнк 1998, стр. 199–353.
618. Берестовский Владимир Владимирович

Русский отряд в Албанской армии. История похода Дибра–Тирана, 10–26 декабря 1924
года. – Русская армия в изгнании. Том XIII. / Сост., науч. редакция, предисл. и комментарии
С. В. Волкова. «Центрполиграф». Москва 2003, стр. 273–280.
619. Борель Михаил Михайлович

Русский Обще-Воинский Союз. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 2003. Год XXXVIII.
№ 74, стр. 112–121.
620. Бортневский Виктор Георгиевич

Загадка смерти генерала Врангеля: Неизвестные материалы по истории русской эмиграции
1920-х годов. Библиотека журнала «Новый часовой». Издательство Санкт-Петербургского
университета. Санкт-Петербург 1996, 167 стр. ISBN 5-288-01629-1.
621.
Вестник Совета российского зарубежного воинства (New York) 1958. № 3. – апрель, 32 стр.
[«Номер посвящен памяти последнего Главнокомандующего Русской армией генерала
барона Петра Николаевича Врангеля, 30 лет со дня смерти коего исполняется в этом году
25 апреля»]. [Статьи А. А. фон-Лампе, П. Шатилова, полк. Сергеевского, А. С. Олехновича,
полк. В. Готца, А. Черепова, ген.-майора Булюбаша, Герберта Хувера].
622. Влаховић Јожа

На гробовима побеђених (1–6). [У руској цркви на Ташмајдану у Београду налази се гроб
генерала Врангела, последњег врховног команданта царске (sic !) руске војске – шта се
крије иза једне слике?]. [Фељтон у 6 наставака]. – Политика (Београд). 1969. – 24–28.
фебруар, 1. март.
623.
Военная грань российской эмиграции. – Русское Зарубежье. Государственно-патриотиче-
ская и военная мысль. / Сост. И. В. Домнин. (Российский военный сборник. Вып. 6). [Изд.]
ГА ВС. Москва 1994, стр. 12–48.
624.
Военная мысль в изгнании: Творчество русской военной эмиграции. / Сост. И. В. Домнин.
(Российский военный сборник, № 16). «Русский путь». Москва 1999, 640 стр. Тираж 3.000
экз. ISBN 5-85887-056-2.
625. Волков Сергей Владимирович

Русская военная эмиграция: издательская деятельность. «Пашков дом». Москва 2008, 548,
[1] стр.: илл. ISBN 978-5-7510-0425-5.

Трагедия русского офицерства: Офицерский корпус России в революции, Гражданской
войне и на чужбине. ЗАО «Центрполиграф». Москва 2002, 509 стр.: [16] л. фотогр. Тираж
5.000 экз. ISBN 5-9524-0110-4.

Трагедия русского офицерства. [Изд.] Фокус. Москва 1999, 381 стр.
628.
Врангел у Београду. [Јуче, у 3 и по по подне допутовао је из Цариграда, преко Галипоља и
Солуна, у Београд]. – Политика (Београд). 1922. Бр. 4977. – 2. марта, стр. 5.
629. (Врангель Петр Николаевич)

Болезнь, смерть и погребение Главнокомандующего Русской армией генерал-лейтенанта
барона Петра Николаевича Врангеля в Брюсселе. Издание Союза Галлиполийцев в Бельгии.
Брюссель [1928], 34 стр. : Фотография 1924 г. Тираж 1.000 экз.

Главнокомандующий Русской армией генерал барон П. Н. Врангель. К десятилетию его
кончины. 12/25 апреля 1938 г. / Сборник под редакцией А. А. Фон-Лампе. К-во «Медный
всадник». [Берлин] [1938], [1], 240, [1] стр., 6 л. илл. портрет.

Переселение праха генерала Врангеля в Белград 6 октября 1929 г. / Предисл. С. Орема. Из-
дание Комитета по увековечению памяти Главнокомандующего Русской Армией генерала
барона П. Н. Врангеля. Белград 1929, 83 стр.: илл.

6 октября 1929 года в г. Белград: Альбом. [Фотографии с торжественного погребения
генерала барона Петра Николаевича Врангеля, изданный при участи Н. П. Рклицкого,
главного редактора газеты «Царский вестник»]. Белград [1929], 16 л. илл.
633. Галас Марина Леонидовна

Русский общевоинский союз: организация, цели и идеология. – Вопросы истории (Москва).
2008. № 4, стр. 86–95.
634. Галушко Юрий Андреевич, Колесников Александр Антонович

Школа российского офицерства: Исторический справочник. Изд. Русский мир. Москва
1993, 223 стр. ISBN 5-85810-008-2.
635. Ганин Андрей Владиславович

Генштаб изгнанный. – Родина (Москва). 2009. № 4, стр. 48–51.

Общество русских офицеров Генерального штаба в Королевстве сербов, хорватов и словен-
цев. – Русское зарубежье и славянский мир. Сборник трудов. / Составитель Петр Буняк.
Славистическое общество Сербии. Белград 2013, стр. 107–116.
637. Ганин Андрей Владиславович, Семёнов Владимир Геннадьевич

Офицерский корпус Оренбургского казачьего войска 1891–1945 гг. Биографический спра-
вочник. «Русский путь»; Библиотека-фонд «Русское зарубежье». Москва 2007, 676 стр.:
илл. Тираж 1.000 экз. ISBN 978-5-85887-259-7.

Подготовка кадров Генерального штаба в русской эмиграции межвоенного периода (1921–
1939 гг.). – Военно-исторический журнал (Москва). 2015. № 11, стр. 46–51.

Русские офицеры Генерального штаба и политическая борьба в эмиграции в 1920-к годы.
– Славянский мир в третьем тысячелетии. Сборник статей. Кн. 1. Гл. ред. Е. С. Узенева.
Институт славяноведения РАН и др. Москва 2013, стр. 269–277.

«Теперешняя наша жизнь – не жизнь, а только существование...»: русские офицеры в
Королевстве сербов, хорватов и словенцев по материалам архива генерал-лейтенанта П.
И. Аверьянова. – Столетие двух эмиграций 1919–2019: Сборник статей. / Отв. ред. А. Ю.
исторического факультета МГУ; Центр по изучению России и Восточной Европы Фило-
софского факультета Белградского университета; Информатика. Москва – Белград 2019,
стр. 179–192.

Трудоустройство и профессиональная реализация русских генштабистов-эмигрантов
в 1920–1930-е гг. – Славянский мир в третьем тысячелетии. Образ России в славянских
странах. Сборник статей. / Гл. ред. Е. С. Узенева. Институт славяноведения РАН и др.
Москва 2012, стр. 91–95.
642. Гетманенко О. Д., Юшко А. А.

Черная белая гвардия. О судьбе белогвардейцев-эмигрантов. – Военно-исторический
журнал (Москва). 1989. № 11, стр. 41–48.
643.
Генерал Михаил Васиљевич Алексејев: Сахрана у Београду, 7. априла 1920. – Политика
(Београд). 1920. – 6 април и 8. април.
644. Голдин Владислав Иванович

Армия в изгнании: Страницы истории Русского Общевоинского Союза. «Солти». Архан-
гельск – Мурманск 2002, 300 стр. ISBN 5-7536-0103-0.

Солдаты на чужбине. Русский Обще-Воинский Союз, Россия и Русское зарубежье в ХХ–ХХI
веках. «Солти». Архангельск 2006, 794 стр. ISBN 5-7536-0165-0.
646. Головин Николай Николаевич

Мысли об устройстве будущей Российской вооруженной силы. Белград 1925, 407 стр.: прил.

Изгнанная армия: Полвека военной эмиграции 1920–1970 гг. «Вече». Москва 2018, 400 стр.:
илл. Тираж 800 экз. ISBN 978-5-4484-0239-5.
648. Гранитов Владимир Владимирович

Русский Обще-Воинский Союз. [Доклад, прочитанный 11 сентября 1998 года в Москве на
XVI съезде кадет российских кадетских корпусов за рубежом]. – Кадетская перекличка
(Нью-Йорк). 1999. № 66–67. – ноябрь, стр. 198–214.
649.
Гробница ген. Врангеля в Белграде. [Перечислены штандарты у могилы]. – Часовой (Париж).
1931. № 62. – 15 августа, стр. 13.
650. Даватц Владимир Христианович

Годы: Очерки пятилетней борьбы. С приложением полного списка знамён и регалий
Русской армии, хранящихся в Русской церкви в Белграде. Белград 1926, 237, 3 стр.: илл.
651. Даватц Владимир Христианович, Львов Николай Николаевич

Русская армия на чужбине. Русское издательство. Белград 1923, 2, 123, 2 стр.
652. Даватц Владимир Христианович, Львов Николай Николаевич

Русская армия на чужбине. [2-е издание]. Possev-USA. Нью-Йорк 1985, 123 стр.
653.
Деятельность военной секции Русского научного института в Белграде (1928–1938). –
Российский военный вестник. Выпуск 16: Военная мысль в изгнании: Творчество русской
военной эмиграции. / Составитель И. В. Домнин. Военный университет; Русский путь.
Москва 1999, стр. 439–441.
654.
Деятельность Военной секции Русского научного института в Белграде (1928–1938). ‒ За-
писки Русского научного института в Белграде (Белград). 1935. Выпуск 11.

Генерал Врангель в Магличе: Инициатива по установлению мемориала генералу Врангелю.
– Слово юга (Ниш). 2020. № 1. – осень, стр. 5.
656. Домнин Игорь Владимирович

Военная культура русского зарубежья. – Культурное наследие российской эмиграции
1917–1940. Сборник статей. / Под общ. ред. академика Е. П. Челышева и проф. Д. М. Ша-
ховского. Книга первая. «Наследие». Москва 1994, стр. 124–129.

Грехи и достоинства офицерства в самосознании русской военной эмиграции. – Офицер-
ский корпус русской армии: Опыт самопознания. (Российский военный сборник. Вып. 17).
[Изд.] Военный университет; «Русский путь». Москва 2000, стр. 451–475.

«Душа Армии». Взгляды русской военной эмиграции. – Душа Армии. Русская военная
эмиграция о морально-психологических основах российской вооруженной силы. / Сост.
И. В. Домнин. (Российский военный сборник. Вып. 13). [Изд.] Военный университет;
«Русский путь». Москва 1997, стр. 489–540.

Источниковая база изучения жизни и творчества воинства Русского Зарубежья: военная
периодика. – Проблемы зарубежной архивной Россики. Русский мир. Москва 1997, стр.
142–149.

Краткий очерк военной мысли русского зарубежья. – Военная мысль в изгнании: Творчество
русской военной эмиграции. / Сост. И. В. Домнин. (Российский военный сборник. Вып.
16). [Изд.] Военный университет; «Русский путь». Москва 1999, стр. 458–538.

Русское военное зарубежье: дела, люди и мысли. – Вопросы истории (Москва). 1995. №№
3, 7, 11–12.
662.
Друштво за помагање и помоћ породица и сирочади погинулих руских ратника: Годишњи
извештај Друштва 1921–1922. Београд 1922.
663.
Душа армии: Русская военная эмиграция о морально-психологических основах россий-
ской вооруженной силы. Сборник. / Сост. И. В. Домнин. (Российский военный сборник.
Вып. 13). [Изд.] Военный университет; Независимый военно-научный центр «Отечество
и Воин»; «Русский путь». Москва 1997, 624 стр. ISBN 5-85-887-36-8.
664. Дычко Сергей Николаевич

Российская военная эмиграция в Югославии в 1920–1945 гг.: институционализация и
деятельность. Диссертация... канд. истор. наук. Отечественная история. 07.00.02. Москва
2006, 210 стр.: илл. РГБ ОД, 61:06–7/1129.

Российская военно-политическая эмиграция в 1920–1945 гг.: Учебное пособие. Издатель-
ство МГОУ. Москва 2003, 146 стр. ISBN 5-7017-0610-9.

Русская военная белая эмиграция в 1920–1930 гг.: сохранение православных традиций
в изгнании. – Наши вести (Santa Rosa, Ca). 1996. 52-й год издания. № 442 (2743). – март.
стр. 4–7.

Русский общевоинский союз и российская военная эмиграция в 1920–1930-е гг. (К 70-летию
образования РОВС). – Новый журнал (Нью-Йорк). 1996. № 167, стр. 327–336.

Российское военно-политическое зарубежье в 1918–1945 гг. Изд. Московского государ-
ственного университета сервиса (МГУС). Москва 2000, 294 стр.
669.
Зарубежные военно-научные курсы генерала Головина: Краткий отчет о деятельности с
1927 по 1937 гг., прочитанный в Париже на торжественном заседании 22 марта 1937 г. –
Осведомитель (Белград). 1937. № 3, стр. 13–14.
670.
Зарубежные Высшие военно-научные курсы профессора генерала Головина. – Кубанец:
Донской атаманский вестник (Ростов-на-Дону). 1996. № 2, стр. 47.
671.
Заявление ген. Врангеля. – Новое время (Белград). 1922. № 291. – 14 апреля.
672. Иванов Игорь Борисович

Русский Обще-Воинский Союз: краткий исторический очерк. [б.и.]. Санкт-Петербург
1994, 24 стр.
673.
Из жизни Общества русских офицеров Генерального штаба и Общества русских офицеров
в Югославии (1929–1931 гг.). ‒ Вестник Районного правления Общества русских офицеров
Генерального штаба в Королевстве Югославия (Белград). 1930. № 70.
674.
Из жизни Общества русских офицеров Генерального штаба и Общества русских офицеров
в Югославии (1929–1931 гг.). – Российский военный сборник. Выпуск 16: Военная мысль в
изгнании. Творческтво русской военной эмиграции. / Сост. И. В. Домнин. Изд. Военный
университет; «Русский путь». Москва. 1999, стр. 425–431.
675. Иоффе Генрих Зиновьевич

Генерал Врангель: «Умирали одиночные огни родного берега…». – Наука и жизнь (Москва).
2005. № 2, стр. 70–73.

Переселение в «пороховой погреб»: Русская армия генерала Врангеля на Балканах. – Ро-
дина (Москва). 2008. № 3. Специальный выпуск. Белое дело: вехи истории, стр. 106–109.
677. К.А.
Серебряные операции Врангеля. – Дни (Берлин). 1923. № 195. – 23 июнь.
678. Кайгородцев Александр Николаевич, Низовский Андрей Юрьевич

Полковые святыни Российского воинства: Судьба собрания знамён русской армии, хра-
нившегося до 1944 года в церкви Святой Троицы в Белграде. «Славия». Санкт-Петербург
2021, 384 стр.: илл. ISBN 978-5-9501-0326-1.
679. Карпов Б.
Русские воинские организации в Югославии. – Часовой (Париж). 1939. 11-й год. № 236–237.
– 5 июня, стр. 14–16.
680. Карпов Николай Дмитриевич

Крым – Галлиполи – Балканы. / Редактор М. А. Васильева. К 80-летию пребывания Русской
армии в Галлиполи. «Русский путь». Москва 2002, 168 стр., илл. Тираж 3.000 экз. ISBN
5-85887-124-0.
681. Качаки Иоанн Николаевич

Был ли отравлен генерал Врангель? – Русская мысль (Париж). 1995. № 4097. – 19–25 ок-
тября, стр. 16.
682.
Краткий обзор возникновения и деятельности Общества ревнителей военный знаний в
Королевстве СХС. – Военная мысль в изгнании: Творчество русской военной эмиграции.
/ Сост. И. В. Домнин. Военный университет; «Русский путь». Москва 1999, стр. 423–425.
683.
Крестный путь Русской Армии генерала Врангеля: Из семейного архива Апраксиных-Кот-
ляревских. / Составитель и автор предисловия Петр Георгиевич Паламарчук. Издательство
«Рыбинское подворье» Рыбинск 1996, 192 стр.: илл. Тираж 2.000 экз. ISBN 5-85231-026-3.
684. Кронер Энтони

Белая армия, Черный барон: Жизнь генерала Петра Врангеля. / Пер. с англ. Т. П. Тетерев-
левой. РОССПЭН. Москва 2011, 463 стр.: илл. ISBN 978-5-8243-1571-4.
685. Крутиков Евгений Феликсович

Балканский пинг-понг. [Участие русских офицеров и казаков в свержении Фан Ноли в
Албании, 1924 г.]. – РусскийМир.ru (Москва). 2008. № 04, стр. 16–23.
686. Кудрявцев Р.
Белогвардейцы за границей. Партийное издательство «Партиздат». Москва 1932, 54, [2]
стр.: илл. Тираж 200.000 экз.
687. Лазарев Б. П.
Армия генерала Врангеля. – Военная мысль и революция. Москва. 1922. Кн. 3, стр. 103–114.
688. фон Лампе Алексей Александрович

Генерал Врангель. (Попытка характеристики). – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 2003.
Год XXXVIII. № 74, стр. 163–172.
689. Львов Николай Николаевич

Белое движение. Доклад. Белград 1924, 15 стр.
690. Мариюшкин Алексей Лазаревич

Помни войну! Вопросы современной и будущей войны. [Изд.] Русская типография С. Ф.
Филонова. Новый Сад 1927, 65 стр.
691. Мариюшкин Алексей Лазаревич

Трагедия русского офицерства. Издательство «Святослав» М. Г. Ковалева. Новый Сад
1923, 18 стр.
692. Матасов Василий Дмитриевич

Пограничники на Балканах (Отрывок из книги «Белое движение на Юге России 1917–1920
гг.». Монреаль 1990). [Бойцы Русской армии на службе Королевства СХС]. – Град-Китеж
(Москва). 1992. № 6 (11), стр. 8–9.
693. Милатовић Петар

Црни барон у белом граду: Живот и прикљученија генерала Врангела. – Србија (Београд).
2017. Год. XI. Број 63.
694. Новосадский [псевд.]

Кутеповский день [в Новом Саду, 1931]. – Часовой (Париж). 1931. № 50. – 28 февраля, стр. 28.
695.
Общество офицеров Российского военно-воздушного флота в Королевстве СХС. – Наша
стихия (Новый Сад). 1923. № 1. – март, стр. 25–26.
696. Окороков Александр Васильевич

Знаки русской эмиграции (1920–1990). / Редактор Р. С. Пелинская. Изд. Любимая книга.
Москва 2005, 274 стр. ISBN 1-932525-31-9.

Русская эмиграция. Политические, военно-политические и воинские организации 1920–1990
гг. [Изд.] ООО Авуар Консалтинг. Москва 2003, 336 стр. ISBN 5-902235-03-0.

Русские добровольцы. Серия «Неизвестные войны ХХ века». [Изд.] Яуза. Москва 2007.
416 стр. ISBN 978-5-699-23162-1.
699. Полторак Сергей Николаевич

П. Н. Врангель: опыт реконструкции историко-психологического портрета. – П. Н. Вран-
гель: Pro et contra. Антология. / Составители, вступительная статья, комментарии А. В.
Зотовой, Г. М. Ипполитова, С. Н. Полторака; отв. ред. Д. К. Богатырев. Издательство Рус-

ского Христианского гуманитарного института (РХГИ). Санкт-Петербург 2018, стр. 7–14.
700. Протопопов Николай Николаевич

Белая армия за рубежом. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1987. № 37, стр. 103–127.
701.
Русская армия в изгнании: 1920–1923. Типография М. Г. Ковалева. Новый Сад [б.г.]. 28 стр.
702.
Русская армия и флот в изгнании (1920–1923 годы). / Автор-составитель Александр Ан-
дреевич Зубарев. СПД Бакулин В. А. Севастополь 2007, 64 стр.: илл. Тираж 500 экз.
703.
Русская военная эмиграция 20–40-х годов: Документы и материалы. Том 1. Как начиналось
изгнание 1920–1922 гг. В 2-х кн. Кн. 2: На чужбине. / Отв. сост. И. И. Басик. «Гея». Москва
1998, 752 стр. ISBN 5-85589-049-Х.
704.
Русская военная эмиграция 20–40-х годов: Документы и материалы. Том 2. Несбывшиеся
надежды... 1923 г. [Доклады о положении и настроениях эмиграции, русских офицеров и
солдат на территории Юго-Славии]. / Сост. И. И. Басик [и др.]. Институт военной истории;
Федеральная служба безопасности; Служба внешней разведки. [Изд.] Триада-Х. Москва
705.
Русская военная эмиграция 20-х – 40-х годов. Документы и материалы. Том I, Книга первая,
Книга вторая, Том II, Книга первая, Книга вторая. / Отв. составитель И. И. Басик. [Изд.]
Гея; Триада-Х. Москва 1998, 1998, 2001, 2002, 432, 752, 484, 576 стр. Тираж 10.000, 10.000,
5.000, 2.000. ISBN 5-85589-043-0, 5-85589-049-Х, 5-8249-0039-6, 5-94699-015-2.
706.
Русская военная эмиграция 20–40-х годов ХХ века: Документы и материалы. Том 4. / Ре-
дактор А. И. Сорнева. Издательство РГГУ, Москва 2007, 980 стр. ISBN 978-5-7281-0928-0.
707.
Русские генералы в Белграде: Биографические очерки. / Под науч. ред. М. В. Новикова.
Ярославский государственный педагогический университет им. К. Д. Ушинского. Ярос-
лавль 2012, 163 стр.: портр., цв. илл.
708.
Русские офицеры. – Новое время (Белград). 1921. № 135. – 6 октября.
709. Рутыч Николай Николаевич

Биографический справочник высших чинов Добровольческий армии и Вооруженных Сил
Юга России. (Материалы к истории Белого движения). «Regnum» – «Российский архив».
Москва 1997, 296 стр. Тираж 3.000 экз. ISBN 5-7873-0007-6.
710. Рутыч Николай Николаевич

Биографический справочник высших чинов Добровольческой армии и Вооруженных Сил
Юга России: Материалы к истории Белого движения. Астрель; АСТ. Москва 2002, 381 стр.
711.
Сборник материалов по истории Николаевской инженерной академии и училища, Желез-
нодорожных и технических войск. Белград 1932, 32 стр.
712. Семенов В. В.
Развитие и соотнесение образа П. Н. Врангеля в раннесоветской и эмигрантской литературе
и искусстве. – Гражданская война в памяти русского зарубежья. В 100-летию Дальнево-
сточного исхода и завершения вооруженного противоборства 1917–1922 гг. Материалы
Международной научной конференции. Москва, 31 октября – 1 ноября 2022 г. Дом русского
713. Семенов Константин Константинович

Русская армия на чужбине: Драма военной эмиграции 1920–1945 гг. Издательство Вече.
Москва 2019, 352 стр. ISBN 978-5-4484-1048-2.

Русское наемничество в Сербии (1924 г.): Албанская авантюра в биографиях белых офице-
ров. – Ежегодник 2019 Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына. / Отв.
ред. Н. Ф. Гриценко. Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына. Москва
2019, стр. 336–346.

Святыни Русской армии в храме Святой Троицы в Белграде (1924–1944 гг.). – Ежегодник
2017 Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына. / Отв. ред. Н. Ф. Грицен-
ко. Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына. Москва 2017, стр. 89–113.
716. Семёнова Елена Владимировна

Путь подвига и правды. История Русского Обще-Воинского Союза. ООО «Традиция».
Москва 2019, 408 стр.: илл.
717. Скородумов Михаил Федорович

Памятка Русского Народного Ополчения: Идеология, задачи, организация. Белград 1935,
64 стр.
718.
Собственный Его Императорского Величества Конвой. Сборник статей и материалов. /
Сост. полк. Н. В. Галушкин. Издание Б. В. Чарковского, Сан-Франциско 1961, [2], 416 стр.:
илл. 500 экз.
719. Соколов Борис Вадимович

Врангель. «Молодая гвардия». Москва 2009, 512 стр.: 16 л.: илл. Тираж 5.000 экз. ISBN 978-
5-235-03329-4-1. (Серия: «Жизнь замечательных людей»).
720. Сукачёв Лев Павлович

В Албании. – Русская армия в изгнании. Том XIII. / Сост., науч. ред., предисл. и коммент.
С. В. Волков. «Центрполиграф». Москва 2003, стр. 280–289.
721. Тарасьев Василий прот., Рыковский Юрий Ильич

Помогите спасти Памятник русским воинам в Белграде! Обращение, Белград, 19 июня
1990 г. – Русская мысль (Париж). 1990. № 3848. – 5 октября.
722. Трубецкой Александр Александрович

Политическая деятельность генерала П. Н. Врангеля. – Руски егзодус – век сећања / Рус-
ский исход – век памяти. Зборник радова. / Уредници издања Татијана Лазић, Милован
723.
Удружење руских ратних инвалида у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца: Извештај о
раду у 1928. години. Штампарски завод «Орао». Београд 1929, 15 стр.
724.
Устав Общества офицеров Российского военно-воздушного флота в Королевстве С.Х.С.
Новый Сад 1922, 15 стр.
725.
Устав Общества русских офицеров в Королевстве С.Х.С. Белград 1920, 15 стр.
726. Цветков Василий Жанович

Петр Николаевич Врангель. – Вопросы истории (Москва). 1997. № 7, стр. 54–80.
727. Чичерюкин-Мейнгардт Владимир Григорьевич

К истории воинских организаций Русского Зарубежья. Корпус Императорских Армии и
Флота. – Труды III международных исторических чтений, посвященных памяти профессо-
ра, Генерального штаба генерал-лейтенанта Николая Николаевича Головина (1875–1944):
Сборник статей и материалов, Санкт-Петербург, 18–20 октября 2012 г. / Составители: К.
Александров, О. Шевцов, А. Шмелев. [Изд.] Скрипторум. Петербургское лингвистическое

общество. Санкт-Петербург 2013, стр. 317–336.
728.
«Чугуевцы», 1921–1936 гг. Исторически-бытовой сборник Объединения Чугуевского во-
енного училища. [Кн. 1]. / Под ред. И. А. Зыбина. Белград 1936, 202 стр.: илл.
729.
«Чугуевцы», 1936–1939 гг. Исторически-бытовой сборник Объединения Чугуевского во-
енного училища. Кн. 2. / Под ред. И. А. Зыбина. Новый Сад 1939, 164 стр.: илл.
730.
Чугуевцы: Стихи и воспоминания офицеров [эмигрантов] Русской Императорской Армии.
Историко-документальное издание. / Составление, комментарии, предисловие Артем
Левченко. [б.и.]. Чугуев 2009, 112 стр. Тираж 1.000 экз.
731. Шабанов Я. В.
Становление и развитие Русского Обще-Воинского Союза в 1920–1930-х гг. – Проблемы
отечественной истории ХХ века. Сборник статей. / Отв. ред. Д. Н. Александров. Российская
Академия естественных наук. Москва 1997, стр. 49–78.
732. Шатилов Павел Николаевич

Расселение армии по балканским странам. – Русская армия в изгнании. / Сост. С. В. Волков.
ЗАО «Центрполиграф». Москва 2003.
733. Шмаглит Рудольф Григорьевич

Белое движение: 900 биографий крупнейших представителей русского военного зарубе-
жья. / Редактор И. Трофимова. [Изд.] Зебра Е. Москва 2006, 346, 6 стр. Тираж 3.000 экз.
ISBN 5-94663-202-7.
734. Wrangel Alexis

General Wrangel: Russia’s White Crusader. Hyppocrene Books, Inc. New York 1987, 249 pp.
ISBN 0-87052-130-6.
735. Wrangel Alexis

General Wrangel: Russia’s White Crusader. “Leo Cooper”. London 1990, 248 pp. ISBN 0-85052-
8909.
736.
Югославия: Русские знамёна в изгнании. [Хранятся в русской храме Св. Троицы в Белгра-
де]. – Перезвоны (Рига). 1925. № 2, стр. 43.
3.4. КАЗАКИ / КОЗАЦИ

737. Аверьянов Юрий Глебович
Эмиграция русского казачества за рубеж в 20-е гг. ХХ в. – Русские в ближнем зарубежье.
Москва 1994, стр. 85–92.
738.
Аресты вольных казаков в Югославии. [«Окружной атаман» Николай Федорович Букин,
А. Черный, Павел Сергеевич Поляков, братья Мерзлыкины, Димитриенко и др.]. – Терский
казак (Белград). 1938. № 24. – март.

Где были казачьи станицы [в Югославии]. – Кубанец (Colts Neck, N.J.). 1997. № 188. – июнь,
стр. 7–8.

Донские казаки в Томашевце. – Донской атаманский вестник / The Don Ataman Herald
(Colts Neck, N.J.). 1999. № 153. – октябрь, стр. 16–20.

Казаки в Королевстве сербов, хорватов и словенцев (Югославия). ‒ Берега. Информацион-
но-аналитический сборник о русском зарубежье. Выпуск 7. Изд. Информационно-куль-
турный центр «Русская эмиграция». Санкт-Петербург 2007, стр. 3–15.

Казаки в Королевстве сербов, хорватов и словенцев (Югославия). ‒ Батюшка Дон (Ро-
стов-на-Дону). 2008. № 3, стр. 15–25.

Донски козаци у Томашевцу. – Наше слово (Нови Сад – Москва). 1999. Бр. 5, стр. 21–23.

Козаци у Краљевини Југославији. – Зборник Матице српске за историју (Нови Сад). 2004,
[Св.] 69–70, стр. 137–157.

Станичники на чужбине: На берегах Дуная. – Казачий круг (Волгоград). 1992. № 17 (29).
– октябрь, стр. 6.
746. Бодиско Владимир Васильевич

Перуанцы [Кубанские казаки ген.-май. Павличенка]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк).
1994. № 54.
747. Бугураев Максим
Хор Запорожцев [Кубанского Казачьего Войска в Нише, основан в 1919 г. полковником

Вениамином Исаевичем Рудько]. – Станица (Москва). 2001. № 1 (34).
748.
В Новосадской [казачьей] станице. – Новое время (Белград). 1924. № 857. – 5 марта.
749.
Высылка вольных казаков из Югославии. [А. Черный, Димитриенко, Козлов]. – Терский
казак (Белград). 1938. № 30. – сентябрь, стр. 6.
750. Горлов Виктор Николаевич

Русский путь: Проложили наши соотечественники в горах Югославии. [О кубанских
казаках – горный перевал Бесна Кобила в Сербии]. – Комсомольская Правда (Москва).
1991. – 11 июля.
751. Данилов Иван

Станица Есауловская [на Дону]. – Казачий круг (Волгоград). 1992. № 9 (21). – май, стр. 3 и 6.
752. Димчич Биляна

Русский путь от Корбеваца до Босилеграда. [Дорога, построенная в 1921–1925 гг. казака-
ми Кубанской казачьей дивизии]. – Русский архив (Панчево). / Гл. ред. Милован Чурчич.
[Издание на рус. яз.]. Изд. «Родина доо». 2020. Год I. № 2–3. – апрель–сентябрь, стр. 27–31.
753. Долгих А. И.
Казачья эмиграция в 1920-х – 30-х гг. – Казаки России: проблемы истории казачества.
Координационно-методологический центр прикладной этнографии ИЭиА РАН. Москва
1993. Вып. 2, стр. 172–234.
754.
Донски козаци на Косову. – Политика (Београд). 1920. – 17. децембар.
755. Зимина Валентина Дмитриевна

Казачья эмиграция 20-х – 30-х гг. ХХ столетия о путях развития России. – Возрождение
казачества (история, современность, перспективы). Ростов-на-Дону. 1995.
756. Зимина Валентина Дмитриевна

Эмигрантская казачья пресса 20–30-х гг. как исторический источник. – Преподавание и
изучение историографии и источниковедения отечественной истории: проблемы, опыт,
поиски, решения. Тверь 1992, стр. 70–80.
757. Јевђевић Јевђа

Оснивење Хуманог козачког удружења у Крагујевцу 1934. године. – Шумадијски анали
(Крагујевац). 2007. [Том] 3, стр. 266–277.
758.
Казаки в Белой Церкви. – Новое время (Белград). 1924. № 856. – 4 марта.
759.
Казачье пари. Рассказ полковника Кушакова из жизни казачьего зарубежья. [О начале
строительства в Сербии железной дороги Кральево–Рашка в 1921 году и о защите города
Шабац от партизан в августе 1941 года]. – Наши вести (Santa Rosa, Ca). 1992. 48-й год
издания. № 428–429 (2729–2730). – декабрь, стр. 22–23.
760.
Казачьи станицы и хутора в Сербии. – Новое время (Белград). 1924. № 819. – 18 января.
761. Кириенко Юрий Константинович

Казачество в эмиграции: споры о его судьбах (1921–1945 гг.). – Вопросы истории (Москва).
1996. № 10, стр. 3–18.
762. Кириенко Юрий Константинович

Казачье зарубежье (страны рассеяния, численность, организация). – Казачество в истории
России. Краснодар 1993, стр. 164–167.
763.
Кубански козаци одлазе у Републику Перу. [Друга партија од хиљаду Козака]. – Политика
(Београд). 1929. Бр. 7563. – 24. мај, стр. 8.
764.
Кубанский календарь на 1931 год. [Изд.] Вольная Кубань (Белград). 1930, 17, 108 стр.
765.
Кубанский календарь на 1932 год. [Изд.] Вольная Кубань. Белград 1931, 36 стр.
766. Лунченков И. [вероятно: Иван Александрович, в Болгарии состоял членом «Союза

возвращения на Родину»]
За чужие грехи (казаки в эмиграции). / С предисловием С. Буденного. [Изд.]. «Земля и
фабрика». Москва – Ленинград 1925, 196 стр.
767. Лунченков И.
За чужие грехи (казаки в эмиграции). Изд. В. Секачев. Москва 2019, 196 стр. Тираж 30 экз.
ISBN 978-5-4481-0407-7.
768. Lj. Gaš

Kozaci grade železnicu: Reportaža iz Metohije. Gradi se željeznička stanica Peć. – NIN (Beograd).
1933. God. I. Br. 13. – 1. juni, str. 6.

Донской атаман гр. М. Н. Граббе в Югославии. – Иллюстрированная Россия (Париж). 1935.
№ 39 (541). – 21 сентября.
770. Н.М. [Николай Мельников]

Донские станицы за рубежом [В Томашеваце и Сакуле, Банат, Югославия]. – Иллюстри-
рованная Россия (Париж). 1932. № 41 (387). – 8 сентября, стр. 1, 18–19.
771. Овчинников о.Сергий

Казачьи реликвии в Белграде. – Вольная Кубань (Краснодар). 1999. – март–июнь, стр. 5.
[Перепечатано из газеты: Кубанец (США). 1999. № 201].
772.
Отчет съезда Донских станичных и хуторских Атаманов и выборных представителей от
станиц, хуторов, казачьих организаций и объединений Югославянского округа. [Белград
1938], 16 стр.
773. Пеньковский Дмитрий Дмитриевич

Эмиграция казачества из России (1920–1930 гг.). [Изд.] Национальный институт бизнеса.
Москва 2005, 330 стр.

Эмиграция казачества в составе белых войск из России и ее последствия (1920–1945 гг.):
Диссертация ... д-ра исторических наук: 07.00.02. Москва 2006, 443 стр. РГБ ОД, 71:07–7/146.

Эмиграция казачества из России и ее последствия (1920–1945 гг.). [Изд.] Национальный
институт бизнеса. Москва, 2006, 429 стр.
776.
Политические течения среди казаков. – Наша станица (Белград). 1935. № 4 (июнь) и №
5 (июль).
777.
Празник руских козака у Београду. – Време (Београд). 1936. – 16. октобар, стр. 6.
778. Pulko Radovan

Kozački emigranti v Slovenskih krajih. – Vojnozgodovinski zbornik (Logatec). 2008. Št. 29, str.
43–45.

Вольно-казачье движение за рубежом (1920–1930-е гг.). – Клио (Санкт-Петербург). 1999.
№ 2 (8), стр. 212–217.

Донское и кубанское казачество в эмиграции (1920–1939 гг.). / Науч. ред. А. Г. Иванов.
[Изд.] Кубанский государственный университет. Краснодар 1997, 164 стр. Тираж 300 экз.

Исторические знания как фактор воспитания подрастающего поколения и сохранения
казачьего самосознания в эмиграции (1920–1960-е гг.). – Нансеновские чтения 2014: Русская
школа за рубежом. Прошлое и настоящее. / Научный редактор М. Н. Толстой. Санкт-Пе-
тербург. 2016, стр. 60–68.

К вопросу о возвращении регалий Кубанского казачьего войска. – Социально-экономиче-
ские, политические и исторические аспекты развития Кубани: Материалы межрегиональной
научно-практической конференции. [Изд.]. Традиция. Краснодар. 2007.

Казачество в эмиграции (1920–1945 гг.). Монография. [Изд.] Кубанский государственный
университет. Краснодар 2013, 246 стр. Тираж 500 экз. ISBN 978-5-8209-0978-8.

Культура казачьего зарубежья. – Культурная жизнь юга России (Краснодар) 2015. № 2
(57), стр. 52–56.

Кубанское казачество в эмиграции (1920–1939 гг.). – Историческая и социально-образова-
тельная мысль (Краснодар). 2013. № 4 (20), стр. 34–41.

Кубанцы в эмиграции (1920–1939 гг.). – Вопросы отечественной истории. Сборник статей.
Краснодар. 1997, стр. 78–87.

Репатриация казаков-эмигрантов из Европы в 1920-е гг. – Российская история (Москва).
2015. № 5, стр. 157–164.

Терские и астраханские казаки в эмиграции (1920–1939 гг.). – Вестник Пятигорского
государственного лингвистического университета (Пятигорск). 2013. № 3, стр. 242–245.
789.
Руски козаци и Срби: Храброст, достојанство и слобода. / Русские казаки и сербы: Му-
жество, гордость и свобода. [Проспект изложбе поводом јубилеја и гостовања Кубањског
хора у Београду, 21. октобра 2011 г.]. «Profile» Београд 2011, [16] стр.: илустр.
790. Синеоков Владимир Дмитриевич

Государственное значение казачества. Издание Кубанской канцелярии. Белград 1939, 16 стр.
791. Хохульников Константин Николаевич

В эмиграции. [Донские казаки в Югославии]. – Вечерний Ростов (Ростов-на-Дону). 1989.
– 2–5 августа, стр. 3.

Казачью славу приумножив!.. (Казачье зарубежье ХХ столетия. История. Культурно-исто-
рическое, духовное наследие). Литературно-художественное издание. Некоммерческий
фонд «Казачье зарубежье». Ростов-на-Дону 2009, 496 стр.: илл. Тираж 1.000 экз. ISBN
978-5-7509-0896-7.

«Родине покинутой молюсь...». Хрестоматия. / Составитель К. Н. Хохульников. [Стихи
казачьего зарубежья. Из Югославии представлены поэты: Николай Васильевич Альни-
кин, Николай Федорович Букин, Николай Николаевич Воробьев, Павел Губарев, Михаил
Николаевич Залесский, Виктор Архипович Иванов, Людмила Михайловна Костина, Борис
Александрович Кундрюцков, Иван Михайлович Назаров, Алексей Львович Персидсков,
Федор Георгиевич Полковников, Павел Сергеевич Поляков, Иван Иванович СагацкийВя-
чеслав Георгиевич Седов, Александр Николаевич Туроверов]. Издательство Ростовского
облИУУ. Ростов-на-Дону 1994, 144 стр. Тираж 10.000 экз. ISBN 5-7212-0031-6.
794. Худобородов Александр Леонидович

Вдали от Родины: Российские казаки в эмиграции. Учебное пособие к спецкурсу. Челябин-
ский государственный педагогический институт. Изд. «Факел». Челябинск 1997, 112 стр.

Расселение и организация казачества за рубежом. – Очерки традиционной культуры
казачеств России. Том 2. / Под общ. ред. Н. И. Бондаря. [Изд.] Кубанский казачий хор,
Москва – Краснодар 2005, стр. 550–559.

Российское казачество на чужбине. 1920–1940-е годы. [Изд.] Край Ра. Челябинск 2017,
359 стр.
797.
Школа подхорунжих в Югославии. [Кубанской казачьей дивизии под командованием
ген.-май. Зборовского в м.Бели Манастырь, Славония]. – Часовой (Париж). 1932. № 90.
– 15 октября.
798. Энгельгардт Георгий Николаевич

«Белоэмигранты» или «простые русские люди» – советское посольство в Белграде и ка-
зачий мемориал в Корбевце (Вранье) в начале 1990-х гг. – Ежегодник 2019 Дома русского
зарубежья имени Александра Солженицына. / Отв. ред. Н. Ф. Гриценко. Дом русского
799. Якаев Султан Нохаевич

Одиссея казачьих регалий. [Кубанское казачество за рубежом]. [б.и.]. Краснодар 1992, 99 стр.
3.5. КАЛМЫКИ / КАЛМИЦИ

800. Алексеева Прасковья Эрдниевна
Из истории калмыцкого зарубежья: О хорулах на Дону и в Белграде. – Хальмг унн (Элиста,
Калмыкия). 1992. № 15. – 24 января, стр. 7.
801.
Бело-жути бракови у Београду: Југословенке које су се поудавале за Калмике. – Политика
(Београд). 1933. – 16. јули, стр. 7.
802.
Београд има највећу калмичку колонију у Европи. – Политика (Београд), 1934. – 11. јануар.
803.
Београдски Калмици приређују сутра «Калмичко вече». – Политика (Београд). 1938. – 12.
фебруар.
804.
Београдски Калмици приредили су забаву на којој су певали и играли као у свом завичају.
– Политика (Београд). 1938. – 15. фебруар.
805. Борисенко Иван Васильевич, Горяев Андрей Тюрбеевич

Гражданская война: «калмыцкий исход». Академия государственной службы; Калмыцкий
институт гуманитарных и прикладных исследований (КИГПИ). Волгоград 1996.
806. Борисенко Иван Васильевич, Горяев Андрей Тюрбеевич

Очерки истории калмыцкой эмиграции. / Науч. ред. А. Н. Буров. [Изд.] Калмыцкий ин-
ститут гуманитарных и прикладных исследований (КИГПИ). Элиста 1998, 236 стр.: илл.
Тираж 500 экз.
807. Борисенко Иван Васильевич

В «сербском» сюме находился дар Рериха. – Хальмг унн (Элиста). 1996. № 192–193. – 5
октября, стр.3.

Калмыцкая колония в Белграде. – Известия Калмыкии (Элиста). 1994. № 72. – 28 апреля,
стр. 2.

Пути и судьбы калмыцкой эмиграции. – Хальмг унн [Калмичка истина] (Элиста). 1994. №
81. – 21 мая, стр. 3; № 85. – 27 мая, стр. 3.

«Сербские» калмыки. – Хальмг унн (Элиста). 1995. № 224 – 6 декабря, стр.3.
811. Борманжинов Араш Эльзенгович

Записки о калмыцкой диаспоре: 1. Первый буддийский храм в Европе; 2. Перипетии «серб-
ских» калмыков в 1944–1945 гг. – Теегин герл (Цвет в степи) (Элиста). 1996. № 8. – ноябрь–
декабрь, стр. 93–99.

Записки о калмыцкой диаспоре. – Теегин герл (Элиста). 1997. № 6, стр. 109–119.

Первый будийский храм в Европе. – Шамбала (Элиста). 1997. № 5–6, стр. 6.
814.
Велика свечаност у Београдској пагоди. – Политика (Београд). 1934. – 26. март.
815. Vukotić Lazar M., Danilović-Hristić N., Borovnjak Dj.

The Kalmyks Colony and Construction of the First Buddist Temple in Belgrade and Europe. –
Зборник међународне конференције «Архитектура и идеологија» одржане у Београду,
28–29. септембра 2012. г. на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Београд
2012, стр. 128–138.
816. Горяев Андрей Тюрбеевич

Очерки истории Калмыцкой эмиграции. АПП «Джангар». Элиста 1998, 238 стр.
817. Дамјановић Милош Д.

Нетипични Руси: Калмици, Јевреји и Цигани међу белоемигрантима у Југославији. –
Баштина (Приштина – Лепосавић). 2016. Св. 41, стр. 171–193.
818.
Десетогодишњица будистичког храма у Београду који су подигли Калмици-избеглице. –
Време (Београд). 1939. – 22. новембар.
819.
Десятилетие основания Буддийского храма в Белграде. – Русский голос (Белград). 1939. №
452. – 3 декабря, стр. 5.
820.
Донские калмыки. – Новое время (Белград). 1924. № 849. – 24 февраля.
821.
Калмыцкая колония в Белграде. – Альманах Русская эмиграция 1920–1931. Выпуск II.
Белград 1931, стр. 65–67.
822.
Калмыкский спектакль. Зал «Привредника» (Крунска, 5), 9 января, 7 часов вечера. Наци-
ональные обычаи, танцы, пение. – Русский голос (Белград). 1933–1934. № 144. – 25 декабря
– 7 января.
823. Klar H.
Die Kalmückes und ihr Tempel in Belgrad und München. – Bohdi Baum (München). 1980. – 5.
Januar, S. 29–36.
824.
Код жртвеника Буде у Београду. [Будистички храм Калмика у Београду], – Политика
(Београд), 1927. – 27. мај.
825. Kostić Grgur

Kalmicki-budiski hram [u Beogradu]. – Beograd: Vođ-Guide-Fuerer. Beograd 1930, str. 68.
826. Кульдинов Солман

Из жизни калмыцкой колонии в Белграде. – Ковыльные волны (Joinville-le-Pont (Seine),
Франция). 1933. № 7, стр. 50–51.
827. Latinčić Olga

Budistički hram u Beogradu. – Arhivski pregled (Beograd). 1986. Br. 1–2, стр. 212–214.
828. Латинчић Олга

Будистички храм у Београду. – Београдске општинске новине (Београд). 1995. – 29. септембар.
829. Малышева Светлана Юрьевна

Евразиец Хара-Даван: казанская страничка. – Эренжен Хара-Даван и его наследие. Сборник
статей и материалов. / Составление, вступительная статья и комментарии П. Э. Алексеевой.
Издательский дом «Герел». Элиста 2012, стр. 118–122.

Калмици у Београду од 1920–1941. године. – Годишњак града Београда (Београд). 1995. Књ.
XLII, стр. 139–155.

Калмици у Србији 1920–1944. [Изд.] Предузеће за инжењеринг, пројектовање, производњу и
монтажу «Traco»; Институт за савремену историју. Београд 1998, 244 стр.: илустр. Тираж 500.

Степу заменили лугом: Србија од 1920–1944. уточиште Калмицима [фељтон у 26 настава-
ка]. – Политика експрес (Београд). 1997. – 13. октобар – 7. новембар.
833.
Монголско позориште у Београду. [Представа београдских Калмика]. – Политика (Бео-
град). 1933. – 28. децембар.
834. Николајев Ердне

Калмици, њихова историја, култура и уметност. – Живот и рад (Београд). 1934. Књ. XIX.
Св. 119, стр. 909–915.
835. Николић Ђ.
Код жртвеника Буде у Београду: Страдања и патње Будиних поклоника који су бежећи од
бољшевика дошли чак у Београд. – Политика (Београд). 1927. – 21. мај, стр. 7.
836.
Нови кип Буде «Шагдја-Чидек-Че» у Малом Мокром Лугу: Будистичко друштво Буки-Рен-
го-Кај из Јапана послало је преко јапанског посланика београдским Калмицима нове црквене
утвари. – Време (Београд). 1934. Бр. 4388. – 25. март, стр. 10.
837.
Освећење будиског храма у Београду: Колонија београдских Монгола сазидала је храм Буди
у Малом Мокром Лугу. – Политика (Београд). 1929. – 13. децембар.
838. Поповић Стеван

Калмици. (Колонија Монгола у Београду). – Београдске општинске новине (Београд). 1939.
Год. LVII. Бр. 1–12, стр. 749–754.
839.
Праздник наших Калмика: Велика свечаност у београдској пагоди: Освећен је Будин кип,
поклон из Јапана. – Политика (Београд). 1934. Бр. 9290. – 26. март, стр. 7.
840. Prince John Dyneley

A Note on Kalmuks in Belgrade. – American Anthropologist. New Series (Menasha, Wisconsin).
1928. Vol. 30. No. 2, pp. 341–345.
841. Prince John Dyneley

Fragments from Babel. [Chapter: A Note on Kalmuks in Belgrade]. Columbia University Press.
New York 1939, pp. 112–117.
842. Ремилёва Елена Сарановна

Ойрат-Монголы: обзор истории европейских калмыков. Издательство Бертуган. Мюнхен
2010, 690 стр.: илл. Тираж 100 экз.

Пропавшие караваны Калмыцкой степи, обзор истории Калмыцкой эмиграции 1923–1952
гг. Элиста 2020, 287 стр. Тираж 200 экз. ISBN 978-5-71641-001-5.

Эмиграция Донских калмыков. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2000. № 219, стр. 281–290.

Калмыки в эмиграции [в Белграде]. – Иллюстрированная Россия (Париж). 1934. № 26
(476). – 23 июля, стр. 2.
846. Саватић Зл. М.

Међу нашим Калмицима: Азија у минијатури, на периферији Београда. Једини будистички
храм у Европи. – Обнова (Београд). 1942. – 19. јануар, стр. 8.
847.
Свечаност код београдског будистичког храма: Београдски Будисти прославили су јуче
свој велики празник «Ова». – Политика (Београд). 1933. – 27. мај.
848. С.Г.
Полковник Абуша Алексеев. – Обозрение (Мюнхен). 1948. № 27. – 25 января, стр. 5.
849. Хара-Даван Эренжен Даваевич

Калмыки в Югославии. – Информация Калмыцкой комиссии культурных работников в
Ч.С.Р. (Прага). 1930. № 1. – 15 апрель, стр. 60.
850. Šmitek Zmago

Kalmička zajednica u Beogradu. – Kulture Istoka (Beograd). 1990. God. VII. Br. 25. – juli-sep-
tembar, str. 57–59.
851. Šmitek Zmago

Kalmiška skupnost v Beogradu 1920–1944. – Traditiones. (Ljubljana). 1988. Br. 17, str. 209–219.
3.6. ОБЪЕДИНЕНИЯ И КУЛЬТУРНАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ

УДРУЖЕЊА И КУЛТУРНА ДЕЛАТНОСТ
852. Акаёмов Николай
Как научиться по-сербски? Сербская грамматика со словарем русско-сербских омонимов.
Издање Накладне књижаре Пахер и Кисић. Мостар 1921, 104 стр.
853. Ањичков Евгеније

Два руска конгреса у Београду. [Четврта скупштина руских научника; Конгрес руских
књижевника и новинара].– Страни преглед (Београд). 1929. Год. III. Бр. 1–2. – март–јуни,
стр. 60–71.
854. Arsenjev Aleksej

Život, kulturna i izdavačka delatnost Rusa-emigranata u Novom Sadu. – Književna smotra (Za-
greb). 1987. God. XX. Br. 65–66, str. 39–56.

Матица руска. – Енциклопедија Новог Сада. / Гл. уредник др Душан Попов. Књига 14. [Изд.]
Новосадски клуб. Нови Сад 1999, стр. 169–171.

Одељење «Руске матице» у Новом Саду (1925–1941). – Часопис «Руски архив» (1928–1937)
и култура руске емиграције у Краљевини СХС / Југославији. Зборник радова. / Уреднице
др Весна Матовић, др Станислава Бараћ. Институт за књижевност и уметност. Београд
2015, стр. 607–621.

Руске позоришне трупе у Београду 1921–1944. – У трагању за уметничком формом: између
књижевности, филма, позоришта и других медија. Зборник радова са међународне научне
конференције. Факултет драмских уметности, 26–28. април 2012. / Уредници др Ениса
Успенски, Владимир Коларић. Факултет драмских уметности. Београд, 2012, стр. 59–67.

Поезија «Руског Београда» у издањима «Водолей Publishers” [Москва]. ‒ Руски алманах
(Земун). 2008. Година XVII. Бр. 13, стр. 203–206.
859. Арсењев Алексеј.

«Показаћемо да и овде, далеко иза граница отаџбине, живи моћ стварања...»: Руски умет-
ници у Краљевини Југославији. – Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
(Нови Сад). 1995. [Св.] 15, стр. 191–209.

Культурные организации русской интеллигенции в Югославии 1920–1944 гг. – Блоковский
сборник. [Том] XIII: Русская культура ХХ века: метрополия и диаспора. Tartu University
Press. Тарту 1996, стр. 309–335.

Русская диаспора в Югославии: I. Культурные организации русской интеллигенции в
Югославии 1920–1944 гг.; II. Русская интеллигенция в Воеводине. – Русская эмиграция в
Югославии. [Сборник статей югославских и российских исследователей]. / Ред. колл.: А.
Арсеньев, О. Кириллова, М. Сибинович. «Индрик». Москва 1996, стр. 46–99.

Русские театральные труппы в Белграде. – След пожара в Русия: Руската емигрантска
литература и изкуство в европейски контекст. Научно и културно наследство на руската
диаспора в България (1920–1940): Материали от международна научна конференция, ор-
ганизирана от Великотърновския университет «Св. св. Кирилл и Мефодий» с участието на
Дома за руско зарубежие «А. И. Солженицин» – Москва и Руския културно-информационен
центръ – София, 9–10 декември 2010 г. Велико Търново 2012, стр. 231–237.
863. Badalić Josip

Ruski arhiv. [Prikaz nastanka i delovanja beogradskog časopisa na srpskohrvatskom jeziku]. –
Nova Evropa (Zagreb). 1930. God. XI. Knj. XXI. Br. 4. – 4. aprila, str. 281–285.
864. Башмаков Александр Александрович

Русско-сербский словарь. Книгоиздательство Братьев Грузинцевых. Новый Сад 1921, 487 стр.
865.
Белградский Пушкинский сборник. / С предисловием Академика А. И. Белича. Под ре-
дакцией Е. В. Аничкова. Издание Русского Пушкинского комитета в Югославии. Белград
1937, 414 стр.
866. Белоусов Иван

Обращение ко всем бывшим членам Российских Яхт-клубов. [Яхт-клуб имени Императора
Петра I Великого в Белграде единственный русский Яхт-клуб за границей, празднует в
1936 г. свое 5-летнее существование]. – Морской журнал (Прага). 1936. IV год издания. №
100 (4). – апрель, стр. 139 (79).
867. Билимович Александр Дмитриевич

Русская матица. Издание Русской матицы. Любляна 1924, 14 стр.
868.
Благовест. Сборник № 1. Русской Матицы Отд. Новый Сад. Югославия. / Ред В. Ф. Григо-
рьев. Издатель Русская Матица. Новый Сад 1925, 68 стр.

Русские сокола за рубежом («Русский сокол» в Земуне). – Бюллетень Объединения кадет
российских кадетских корпусов в Венесуэле (Каракас). 1995. № 42, стр. 49–59.
870. Брглез Аля

Организации русских эмигрантов в Словении. – Россия и современный мир (Москва) 2018.
№ 4 (93), стр. 190–200.
871. Брянский Виктор Диодорович

Отчет о деятельности представительства Всероссийского союза городов в Королевстве
С.Х.С. за 1924 год. [Белград] 1925, 13 стр.
872.
Бюллетень Объединенного комитета Российского общества Красного Креста, Всероссий-
ского Земского союза и Всероссийского союза городов в Королевстве Сербов, Хорватов и
Словенцев. Белград 1921. №№ 1–4.
873.
В защиту русского языка. Памятка Союза ревнителей чистоты русского языка. Венок А.
С. Пушкину, 1837–1937. Издание Союза ревнителей чистоты русского языка (Белград.
Русский Дом). Белград 1937, 42 стр.
874. Вадков Александр Николаевич

Русский сокол заграницей и его задачи. Издание Культурно-просветительного отдела
Краевого союза Русского сокольства в Королевстве СХС. Загреб 1926, 16 стр.
875. В.Б. [Виктор Брянский].

Праздник русских соколов. [10-летие деятельности отмечено 6 мая 1934 г. в Русском доме им.
Императора Николая II]. – Иллюстрированная Россия (Париж). 1934. № 28 (478). – 7 июля.
876.
Венок на могилу Е. В. Короля-Рыцаря Александра. Альбом. Издание Свесловенство. Бел-
град 1937, стр. 32.
877. Вербицкий Георгий Григорьевич

«Россика» – филателистическое общество. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010. № 260, стр. 342–343.
878.
Владимирский сборник. В память 950-летия Крещения Руси, 988–1938. Издание Главного
юбилейного комитета к 950-летию Крещения Руси. Белград 1938, 12, 220 стр.: 9 л. прил.
879.
Всероссийский земский союз. – Русская газета (Белград). 1920. № 31. – 13 июня.
880.
Всероссийский Союз Городов, Представительство в Королевстве С.Х.С.: Отчет за 1922
год. Белград 1923, 51 стр.
881.
Второй съезд НТС [в Белграде, 25–28 декабря 1931 г.]. – Посев (Франкфурт-на-Майне).
1984. № 8 (1327). – август, стр. 45–48.
882. Galogaža Stevan

Vrangelovi književnici i novinari. [Kritika proglasa «Saveza ruskih književnika i novinara u
Kraljevini SHS», upućenog redakcijama dnevnih listova u Jugoslaviji]. – Kritika (Zagreb). 1928.
God. IV. Br. 2, str. 62–64.
883. Galogaža Stevan

Kongres ruskih mrtvaca. [O Prvom kongresu ruskih pisaca i novinara u inostranstvu, održanom
u Beogradu]. – Kritika (Zagreb). 1928. God. IV. Br. 6–7, str. 170–175.
884. Gazde Snježana

Zaboravljeno splitsko «Minijatur pozorište»: Ča je pusta Moskva… Glazbeni teatar osnovali su
1923. ruski emigranti umjetničkih sklonosti, a predstave su se izvodile u Kazališnoj restauraciji.
– Slobodna Dalmacija (Split). 2011. – 30. mart.
885.
Главное правление Общества галлиполийцев. Трехлетие Общества, 1921–1924. Издано
Главным правлением. Белград 1924, 167 стр.: илл.
886. Голенищев-Кутузов Илья Николаевич

Русская культура в Югославии. – Числа (Париж). 1930. № 2–3, стр. 293–297.
887. Долматова [Далматова] Галина Федоровна

А мы виноваты без вины. [О русских поэтах в Королевстве Югославии и публикация стихов
Екатерины Таубер, Ильи Голенищева-Кутузова, Алексея Дуракова, Лидии Алексеевой]. –
Новый мир (Москва). 1991. № 9, стр. 156–163.
888. Ђурић Остоја

Антологија поезије руског Београда. / Избор, превод, предговор и белешке о песницима:
Остоја Ђурић; Библиографија [зборника поезије]: Алексеј Арсењев. Српско-руско издање.
Zepter Book World. Београд 2002, VII, 203, VII, 176 стр. Тираж 500 прим. ISBN 86-7494-023-4.
889. Джурич Остоя

Белградский журнал «Руски архив» и пражский «Воля России»: Сходства и различия. –
Rossica (Прага). 1998–1999. Год III–IV. № 2, стр. 103–114.

Културне и просветне установе руске емиграције у нас између два светска рата. – Словен-
ске културе и историја међусловенских веза: Зборник радова. / Гл. и одг. уредник Симеон
Бабић. [Изд.] Библиотека града Београда; Друштво српско-руског пријатељства. Београд
1996, стр. 81–94.

«Никто не обесчестил русского имени...»: Первый съезд русских эмигрантских писателей
и журналистов в Белграде. – Русский рубеж (Москва). 1991. № 4. – 19 февраля, стр. 22–23.

Поэзия Русского Белграда. – Родина (Москва). 2003. № 10, стр. 103–104.

Руска литерарна Србија 1920–1941: Писци, кружоци и издања. [Изд.] Дечје новине; Српски
фонд словенске писмености и словенских култура. Горњи Милановац – Београд 1990, 301
стр.: [12] л. фотогр. Тираж 3.000. ISBN 86-367-0420-0.
894. Đurić Ostoja

Ruski emigrantski književni kružoci u Beogradu (1920–1940). – Savremenik (Beograd). 1984.
God. XXX. Knj. LX. Sv. 8–9, str. 218–245.

Шездесет година руског дома императора Николаја II у Београду (1933–1993). – Руска
емиграција у српској култури ХХ века. Зборник радова. Том I. / Главни и одговорни уредник
Миодраг Сибиновић. Филолошки факултет у Београду. Катедра за славистику и Центар
за научни рад. Београд 1994, стр. 123–129.

Шестьдесят лет Русскому дому имени Императора Николая II в Белграде (1933–1993). –
Культурное наследие российской эмиграции 1917–1940. Сборник статей. / Под общ. ред.
академика Е. П. Челышева и проф. Д. М. Шаховского. Книга первая. «Наследие». Москва
1994, стр. 57–62.
897. Евдокимов Виктор

Об основах Государственного устройства будущей России. Белград 1932, 90 стр.
898. Елачич Евгений Александрович

Как мы вернемся на родину. [«Готовы ли мы? Мы должны вернуться не балластом, а с
тем, чтобы своими интеллуктуальными силами помочь национально-культурному стро-
ительству обновляющейся России».]. – Россия (Белград). 1926. № 5. – 10 октября, стр. 4.

Приют Российского общества Красного Креста для престарелых, инвалидов и нетрудо-
способных в городе Велика-Кикинда. – Ежегодник 2017 Дома русского зарубежья имени
Александра Солженицына. / Отв. ред. Н. Ф. Гриценко. Дом русского зарубежья имени
Александра Солженицына. Москва 2017, стр. 61–88.
900. Жорж Бранислав А.

Реч о Руском соколу. – Око соколово (Београд). 2005. Бр. 23–24. – децембар, стр. 23.

Реч о Руском соколу. – Глас јавности (Нови Сад). 2000. Бр. 565. – 12. фебруар.
902. Жуков Јевгеније

Конгрес руских књижевника и новинара. – Мисао (Београд). 1928. Год. Х. Књ. 28. Св. 3–4
(211–212). – октобар, стр. 252–254.
903. З.
Общество русских офицеров в Корол.[евстве] Югославии: Выставка в Сараеве. – Часовой
(Париж). 1931. № 70. – 15 декабря, стр. 26.
904.
За Россию: Программные положения и Устав Национально-трудового союза нового по-
коления. Белград 1938, 52 стр.
905.
За Русь Святую! Посвящается Королю-рыцарю Александру I. Главный совет Лиги русских
офицеров и солдат запаса заграницей. Белград 1937, 155, 3 стр.
906.
Задруга руских чиновника и привредника за штедњу и кредит: Завршни рачун и извештај
за 1931. годину. Београд 1932, стр. 32.
907. Зандер Лев Александрович

Съезд в Хопове. [Третья общая конференция Русского Студенческого Христианского
Движения (РСХД)]. – Путь (Париж). 1926. № 2, стр. 116–121.
908.
Из Руског соколства. – Соколски гласник (Београд). 1940. Бр. 50. – 13. децембар, стр. 4.
909.
Izbor iz pjesničke ostavštine beogradskog kruga ruskih emigranata. [Izbor Irene Lukšić: Евгений
Кискевич, Екатерина Таубер, Илья Голенищев-Кутузов, Игнат Побегайло, Лидия Девель].
– Književna smotra (Zagreb). 1987. God. XX. Br. 65–66, str. 73–75.
910.
Извештај Сједињеног комитета Руског друштва Црвеног крста, Сверуског земског савеза
и Сверуског савеза градова у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Београд 1922, 38 стр.
911. Исајев Иван Петрович

Удружење студената шумара Руса 1921–1926. – Pola stoljeća šumarstva 1876–1926. / Uredio
Aleksandar Ugrenović. Jugoslovensko šumarsko udruženje. Zagreb 1926, str. 7–8.

»Ruski arhiv« i fašizam. – Istorija XX veka (Beograd). 1989. Br. 1–2, str. 169–197.

Руски научни институт у Београду 1928–1941. године. – Годишњак за друштвену историју
(Београд). 2004. Год. XI. Св. 2–3 [Објављено 2006], стр. 26–46.

Русский научный институт в Белграде (1928–1941): Обзор организации и деятельности.
– Русский сборник: Исследования по истории России. Международный исторический
сборник. Том Х. [Изд.] Модест Колеров. Москва 2011, стр. 336–360.
915. Јовановић Мирослав.

«Херој је умро – идеја је бесмртна»: Симболика смрти и погребних ритуала у избеглиштву.
(Пример Руског избеглиштва на Балкану). – Годишњак за друштвену историју (Београд).
2007. Год. XIV. Св. 1–3. [Објављено 2008], стр. 47–60.
916. J.P. [Jovan Palavestra]

Veče Gđice [balerine Olge Mihajlovne] Solovjeve. – Večernja pošta (Sarajevo). 1929. Br. 2550.
917. Juvenis.
Союз писателей и журналистов. [Споры при избрании нового Правления – две группы: за М.
П. Чубинского и за А. И. Ксюнина]. – Русское дело (Белград). 1936. № 11. – 20 декабря, стр. 4.
918. Кадесников Николай Зотикович

Организационно-административная работа русских сокольских обществ в Королевстве
Югославии. Белград 1936, 76 стр.

Русское сокольство в Югославии. – Часовой (Париж). 1939. 11-й год. № 236–237. – 5 июня,
стр. 33–34.

XVII Съезд Краевого союза «Русского Сокола» в Югославии. – Пути Русского Сокольства
(Белград). 1939. № 5.
921. Кадесников Н.
Скупштина Савеза руског соколства. – Соколски гласник (Београд). 1940. Бр. 14. – 5.
април, стр. 2.
922. Казак Вольфганг

Энциклопедический словарь русской литературы с 1917 года. / Перевели с немецкого
Елена Варгафтик и Игорь Бурихин. Overseas Publications Interchange Ltd. London 1988, 922
p. ISBN 0-903868-73-3. [Представлены: Лидия Алексеева (стр. 36–37), Михаил Иванников
(стр. 311–312), Сергей Минцлов (стр. 498–499), Екатерина Таубер (стр. 760–761)].
923.
Календарь-Памятка на 1941 год. НТСНП [Народно-Трудовой Союз Нового Поколения].
Белград [1940], 55 стр.

Судбина блага Петроградске заложне банке [«Петроградская ссудная казна»] у Југославији
1920–1944. године. – Годишњак за друштвену историју (Београд). 2000. Год. VII. Св. 2–3,
стр. 199–220.

Судьба клада Ссудной казны [вывезенного в Королевство сербов, хорватов и словенцев].
– Русская мысль (Париж). 2001. № 4360, 5–11 апреля.
926. Климович Людмила Валерьевна

Народно-трудовой союз российских солидаристов: ранние страницы истории. – Непри-
косновенный запас (Москва). 2013. № 5, стр. 139–156.

Общественная жизнь русских и украинских эмигрантов в Югославии (1920–1930-е годы).
– Славяноведение (Москва). 1996. № 5, стр. 30–42.

Общественные организации русских и украинских эмигрантов в Югославии (20–30 гг.).
[Тезисы доклада]. – Революция и Гражданская война 1917–1920 годов: новое осмысление.
Материалы [Международной научной конференции, состоявшейся 10–18 ноября 1995 г.
в Ялте]. / Отв. ред. В. П. Казарин, отв. секретарь А. Р. Никифоров. [Изд.] Крымский центр
гуманитарных исследований; Крымский архив. Симферополь 1995, стр. 58–60.
929. Коич (Мрджа) Ивана

Белградская Издательская комиссия при Русском культурном комитете – первый период
деятельности. – Столетие русской эмиграции в Сербии: итоги и судьбы. Материалы меж-
дународной научно-практической конференции. / Ред. Вениамин (Семенов). ГБУК ЛО
«Музейное агентство», 27 июня 2018 г. Организаторы: Комитет по местному самоуправ-
лению, межнациональным и межконфессиональным отношениям Ленинградской области

и Гатчинская епархия РПЦ. Санкт-Петербург 2019.
930.
Конгрес руских књижевника и новинара у Београду. – Политика (Београд). 1928. – 25.
август, стр. 6.

Досуг и быт [русских эмигрантов] в Белграде в 1920–1940-х гг. – Славянский альманах
2006. Институт славяноведения РАН. «Индрик». Москва 2007, стр. 323–372.

Младороссы: Наброски к портрету в зеркале эпохи [В связи с письмом А. Л. Казем-Бека
в «Правду» в 1957 г.]. – Славянский альманах 2001. Институт славяноведения РАН. «Ин-
дрик». Москва 2002, стр. 265–285.

Молодая Россия в эмиграции. – Славяноведение (Москва). 2000. № 4, стр. 3–15.

Молодая Россия: К вопросу о русском фашизме. – Славяноведение (Москва). 2002. № 4,
стр. 21–31.

«Молодая Россия»: Вариации на тему национализма в маршах эпохи. [б.и.]. Москва 2013,
202 стр. ISBN 978-5-98604-366-17.

Русский театр в ресторане: Белград 20-х гг. ХХ в. – Годишњак за друштвену историју (Бе-
оград). 2005. Год. XII. Св. 1–3, стр. 111–127. [Журнал опубликован в 2006 г.].

Югославянство / славянство в русской эмигрантской периодике. – Русская эмиграция в
Югославии. [Сборник статей югославских и российских исследователей]. / Ред. колл.: А.
938. Костић Стојадин

Руски емигрантски критичари о Мајаковском између ратова (1921–1941). – Руска емиграција
у српској култури ХХ века. Зборник радова. Том II. / Главни и одговорни уредник Миодраг
Сибиновић. Филолошки факултет у Београду. Катедра за славистику и Центар за научни
рад. Београд 1994, стр. 19–30.
939. Кочаровский Карл-Август Романович

1931 год. Что такое Россия? К чему она пришла? [б.и.]. Белград 1931, 80 стр.
940. Кочаровский Карл-Август Романович

Зарубежье и отечество. В чем мы согласны — что нам делать? [б.и.]. Белград 1937, 28 стр.
941. Краинский Николай Васильевич

Без будущего. Очерки по психологии революции и эмиграции. Издательство «Святослав».
Белград 1931, 187 стр.
942.
Краткий обзор возникновения и деятельности Общества ревнителей военных знаний в Ко-
ролевстве С.Х.С. – Военный сборник (Београд). 1921. Кн. I-я. – август–сентябрь, стр. 170–185.
943.
Краткий обзор возникновения и деятельности Общества ревнителей военных знаний в
Королевстве С.Х.С. – Российский военный сборник. Выпуск 16. Военная мысль в изгнании.
Творчество русской военной эмиграции. / Сост. И. В. Домнин Москва 1999.
944. Крейд Вадим Прокопьевич (ред.)

Словарь поэтов русского зарубежья. / Под общей редакцией Вадима Крейда. Изд. Русского
Христианского гуманитарного института. Санкт-Петербург 1999, 472 стр. Тираж 3.000 экз.
ISBN 5-88812-094-4. [Представлены поэты белградского круга: Лидия Алексеева, Нонна
Белавина, Владимир Гальской, Илья Голенищев-Кутузов, Игорь Гребенщиков, Алексей
Дураков, Евгений Кискевич, Александр Неймирок, Клавдия Пестрово, Георгий Росимов,
Юрий Софиев, Екатерина Таубер, Константин Халафов, Алексей Эйснер].
945.
Кружок ревнителей военных знаний в г.Кикинде. [Возник в 1924 году]. – Русский военный
вестник (Белград). 1927. № 76.
946.
Кружок студентов-богословов имени Св. Апост. и Еванг. Иоанна Богослова. [Основан в
октябре 1923 года в Белграде]. – Странник (Белград). 1924. № 1. – январь [шапирограф.
изд.]; № 1 – май 1924 [типограф. изд.].
947. К.Т. [Кирил Тарановски]

Једна руска премијера у Луксору: «Вила удовице Туљакове». Комад из емигрантског живота
[В. В. Хомицког]. – Штампа (Београд). 1934. Год. I. Бр. 53. – 12. април.
948. Кудряшов Юрий Владимирович

Российское скаутское движение. Исторический очерк. Научное издание. Издательство По-
морского государственного университета им. М. В. Ломоносова. Архангельск 1997, 393 стр.
949. Кузнецова Ольга Николаевна

Русский экономический кабинет в Белграде и экономический кабинет проф. С. Н. Про-
коповича в Праге: создание и сотрудничество. – Русское зарубежье и славянский мир.
Сборник трудов. / Сост. Петр Буняк. Славистическое общество Сербии. Белград 2013,
стр. 318–321.
950. Кульбакин Степан Михайлович

Краткая сербская грамматика для русских. С текстами и словарчиком к ним. Изд. Књи-
жарница Геце Кона. Белград 1920, 103 стр.; 2-е изд.: Белград 1922, 96 стр.
951. Лавров Сергей Васильевич

Краткая сербская грамматика для русских. Издание В. А. Лебедева. Белград 1920, 38 стр.
952. Лапаева Наталья Борисовна

Балканские страны, Чехия, Польша в литературных судьбах русских поэтов-эмигрантов
первой волны. – Русское зарубежье и славянский мир. Сборник трудов. / Сост. Петр Буняк.
953. Лебедев Владимир А.

Руска позоришта у Београду. – Идеје за књижевност, политичка и друштвена питања
(Београд). 1935. Год. I. Бр. 30. – 15. јуни, стр. 3.
954. Лебедински Славко

Који су знаменити руски уметници као емигранти боравили између два рата у Југославији.
[Фељтон у 3 наставка]. – Борба (Београд). 1990. – 12–14. децембар.
955. Литаврина Марина Геннадьевна

Гоголевские традиции в театре русского Зарубежья... (Емигрант Бунчук и другие). [О пьесе
«Эмигрант Бунчук» Всеволода Вячеславовича Хомицкого (1902–1980)]. – Н. В. Гоголь и
театр: Третьи гоголевские чтения: Сборник докладов. Изд. Книжный дом «Университет».
Москва 2004, стр. 296–305.
956.
Литература русского зарубежья (1917–1939 гг.): Новые материалы. Том 4: Творческая
биография В. Л. [Владимира Львовича] Гальского в контексте региональной и мировой
культуры. / Под ред. Е. А. Михеичевой. Автор научного проекта (том, серия), отв. ред. и
сост. Г. А. Тюрин. Орловский государственный университет; Историко-этнографический
музей «Усадьба Гальских», Череповецкого музейного объединения; Государственный
архив Орловской области; Государственный архив Воронежской области, Орловский
филиал ИСМО РАО, НИИ филологии ОГУ. Издательство Орловского государственного
университета «Вешние воды». Орёл 2007, 187 стр.: илл. Тираж 300 экз. ISBN 5-87295-218-X.
957. Lukšić Irena

Kulturna djelatnost ruskih emigranata u Hrvatskoj između dva rata. – Quorum (Zagreb). 1985.
God. I. Br. .. [dvije točke], str. 45–57.
958. Lukšić Irena

Pejzaž u lirici ruskih emigranata na južnoslavenskome tlu. – Književna smotra (Zagreb). 2003.
God. XXXV. Br. 127 (1), str. 121–125.
959. Lukšić Irena

Pejzaž u lirici ruskih emigranata na južnoslavenskom tlu. – Ruski emigranti u Hrvatskoj između
dva rata: Rubovi memorija. / Priredila Irena Lukšić. Hrvatsko filološko društvo. Zagreb 2006,
str. 215–224.
960. Lukšić Irena

Ruska emigrantska književnost: Pristup, obilježja, pojave. Doktorska disertacija, odbranjena na
Zagrebačkoj univerzi 13.11.1996. pred komisijom: Aleksandar Flaker, Magdalena Medarić i Josip
Užarević. Zagreb 1996.
961. Lukšić Irena

»Ruski arhiv« i kultura ruske emigracije: težišta. – Часопис »Руски архив« (1928–1937) и
култура руске емиграције у Краљевини СХС/Југославији. Зборник радова. / Уреднице
2015, стр. 29–40.
962. Лукшић Ирена

Туђинци: Избор из прозног стваралаштва руских емиграната у Југославији. [Превод прозе
Владимира Вољда, Виктора Екерсдорфа, Михаила Ивањикова, Екатерине Таубер]. – Руски
алманах (Земун – Сремски Карловци). 1992. Год. I. Број 02, стр. 127–166.
963. Lukšić Irena

U čemu je bit poezije?: Pogled na rusku emigrantsku poeziju između dva svjetska rata. – Forum
(Zagreb). 1997. Br. 7–8, str. 836–852.
964. Lukšić Irena

Vizija hrvatskoga jezika u literarnom stvaralaštvu ruskih emigranata. – Književna smotra (Zagreb).
2000. Br. 115–116, str. 41–46.
965. Lukšić Irena

Vizija hrvatskoga jezika u literarnome stvaralaštvu ruskih emigranata. – Ruski emigranti u Hr-
vatskoj između dva rata: Rubovi memorija. / Priredila Irena Lukšić. Hrvatsko filološko društvo.
Zagreb 2006, str. 193–204.
966. Lukšić Irena

Zur Problematik einer umfassenden Untersuchung des russischen Emigranten theaters im sudsla-
vischen Raum. – Balagan (Potsdam). 1997. Band 3, Heft 1, S. 56–73.
967. Лушин Михаил Михайлович

«Русский сокол» в Югославии. – Столетие двух эмиграций 1919–2019: Сборник статей.
/ Отв. ред. А. Ю. Тимофеев. Институт славяноведения РАН; Кафедра истории южных и
западных славян исторического факультета МГУ; Центр по изучению России и Восточной
Европы Философского факультета Белградского университета; Информатика. Москва –
Белград 2019, стр. 345–360.
968. Маклецов Александр Васильевич

Русская матица (1924–1935): Отчет о деятельности. Библиотека Русской матицы № 4. [Изд.]
Русская матица. Любляна 1935, 35 стр.
969. Маклецов Александр Васильевич

Русские юристы в Югославии. – Закон и суд (Рига). 1934. № 40, стр. 1357–1362.
970. Малеванов В.[Владимир Львович]

Сербско-русский словарь. / Под редакцией Б. Вукичевича-Сарапа. Издание Акционного
т-ва «Натошевич». Новый Сад 1922, 446 стр.
971. Medarić-Kovačić Magdalena

Ruska književnost u dijaspori (1918–1940). – Književna smotra (Zagreb). 1987. Br. 65–66, str.
18–29.
972. Миклашевский Олег Петрович

Русский общедоступный театр в Белграде: Из истории русского искусства. – Новое русское
слово (Нью-Йорк). 1982. – 18 мая.
973. Миклашевский Олег Петрович

Русский общедоступный театр в Белграде. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010. № 259, стр.
214–217.

Друштво руских научника у Југославији (1920–1941). – Руска емиграција у српској култу-
ри ХХ века. Зборник радова. Том I. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић.
Филолошки факултет у Београду. Катедра за славистику и Центар за научни рад. Београд
1994, стр. 61–70.

О броју руских инжењера у Југославији 1919–1941. – Историја ХХ века (Београд). 2012.
Бр. 30 (3), стр. 207–224.

Общество русских ученых в Югославии 1920–1941. – Русская эмиграция в Югославии.

Руски инжењери у Југославији 1919–1941. – Токови историје (Београд). 1999. Бр. 1–2, стр.
382–385.

Руски инжењери-емигранти у Србији 1919–1941. године. – Путевима инжењерства у
Србији (Београд). 1995. Бр. 2, стр. 63–73.

Союз русских инженеров в Югославии (1920–1941). – Культурное наследие российской
эмиграции 1917–1940. Сборник статей. / Под общ. ред. академика Е. П. Челышева и проф.
Д. М. Шаховского. Книга первая. Российская Академия наук. «Наследие». Москва 1994,
стр. 360–369.
980. Михеев Ярополк Леонидович

К 75-летнему юбилею основания российского разведчества. [О деятельности в Королевстве
СХС. начиная с 1920 года]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1984. № 35, стр. 70–77.
981.
Младоросская памятка: Младоросская партия, ее идеология, программа и тактика. Из-
дательство Представительства Младоросской партии в Югославии. Типография «Дж.
Якшич». Белград 1940, 22 стр.
982.
Моряки в эмиграции. [Освящение сокольской яхты «Светлана» в Белграде, 16 марта 1934
г.]. – Часовой (Париж). 1935. № 148–149. – май, стр. 11.
983. Н. [Николай Захарович Рыбинский].

Русско-сербский клуб. – Часовой (Париж). 1939. № 236–237. – 5 июня, стр. 26–27.
984.
На службе России. Народно-Трудовой Союз. Изд. Посев. Франкфурт-на-Майне 1978, 70 стр.
985.
На страже России: Десять лет Союза русских писателей и журналистов в Югославии:
1925–1935. / В составлении настоящего очерка о десятилетней деятельности Союза при-
нимали участие В. Х. Даватц, Е. А. Жуков, А. И. Ксюнин и Г. С. Ремезенко. [б.и.]. Белград
1935, 68 стр.
986.
Национальный Союз Нового Поколения. Конспект XVI. Наша идеология. Наши задачи.
[Разработал М. А. Георгиевский]. Издание Исполнительного бюро Совета Союза. Белград
[1934], 11 стр.
987.
Национально-Трудовой Союз Нового Поколения: Курс Национально-политической под-
готовки. Часть I: Основы национального мировоззрения; Часть II: Основы народного
хозяйства; Часть III: Социальная, экономическая и политическая жизнь; Часть IV: Исто-
рический отдел; Часть V: Национально-трудовой солидаризм. Белград 1938–1939.
988. Н.В.
Београдско руско драмско друштво. – Страни преглед (Београд). 1927. Год. I. Бр. 3. – де-
цембар, стр. 291.
989. Н.В.
Руско позориште у Београду. – Страни преглед (Београд). 1933. Год. IV. Бр. 1–2. – јануар–
јуни, стр. 126.
990. Новиков С.
Русская жизнь заграницей: Земгор в Белграде. [«Представительство русской эмиграции
было до сих пор целиком захвачено русской черной сотней, целиком монополизировано
всевозможными Скаржинскими, Палеологами, Штрандтманами, неизвестно кого пред-
ставлявшими, неизвестно кем на это уполномоченными».]. – Воля России (Прага). 1924.
4-й год издания. № IV, стр. 199–203.
991. Н.Р.
Как создавался НТС: Первый съезд НСРМ, 1–5 июля 1930 г. [в Белграде]. – Посев (Франк-
фурт-на-Майне). 1983. № 7 (1314), стр. 49–51.
992. Н.Р.
Второй съезд НТС (25–28 декабря 1931 г. в Белграде). – Посев (Франкфурт-на-Майне).
1984. № 8, стр. 45–48.
993.
О пятилетней деятельности Общества русских чиновников и торгово-промышленников
в Югославии. Белград [1933], 14 стр.
994.
Обзор деятельности Общества русских ученых в Королевстве СХС. – Труды русских уче-
ных за границей. Сборник Академической группы в Берлине. Том I. Изд. «Слово». Берлин
1922, стр. 279–280.
995.
Общество взаимного кредита русских офицеров и чиновников в Белграде. – Часовой
(Париж). 1931. № 50. – 28 февраля, стр. 28.
996.
Общество офицеров Российского военно-воздушного флота в Королевстве С.Х.С. – Наша
стихия (Новый Сад). 1923. № 1. – март, стр. 25–26.
997.
Общество «Русский сокол» в Новом Саду. – Пути Русского сокольства (Белград). 1938. №
6. – декабрь, стр. 12.
998.
Общество русских юристов [в Белграде]. – Новое время (Белград). 1923. № 528. – 30 января.

Молодежные организации русской эмиграции (1920–1945 гг.). Приложение к газете «Ста-
ница». Москва 2000, 120 стр.: [4] л. илл. Тираж 900 экз.
1000. Опешня Игорь

Краткая история НСНП [Национального Союза Нового Поколения]. – Часовой (Париж).
1935. № 146–147. – Пасха, стр. 31–32.
1001. Осведомитель [псевд.]

Десятилетие Русского археологического общества в Югославии. – Россия и Славянство
(Париж). 1931. – 5 декабря.
1002.
Осма главна скупштина Савеза руског соколства. – Око соколово (Београд). 1937. Бр. 8. – 6.
септембар. стр. 180–181.
1003.
Основы Русского Сокольства: Обязательные лекции по истории, идеологии, организации
Сокольства и значению телесных упражнений для здоровья человека. Для Краевого союза
Русского сокольства в Югославии. Утверждены XIII съездом Краевого Союза 24 марта
1935 г. Редактированы и изданы Просветительным Комитетом Краевого Союза Русского
Сокольства в Югославии. Белград 1935, 87 стр.
1004.
Отдел Национальной организации русских скаутов в Югославии. – Русские скауты 1909–
1969. / Отв. ред. скм. А. М. Вязьмитинов. Издание Центрального штаба НОРС. Сан-Фран-
циско 1969, стр. 289–281.
1005.
Отчет о деятельности Организационного комитета в Королевстве С.Х.С. по выборам на
Российский Зарубежный Съезд. Белград 1925, 8 стр.
1006.
Отчет о деятельности Представительства Всероссийского союза городов в Королевстве
Сербов, Хорватов и Словенцев за 1924 год. Белград 1925, 15 стр.
1007. Павленко Н.
О Русском театре в Белграде. [В связи с ошибками Ю. Мейера [в его статье] о русских
беженцах в Югославии]. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1982. – 24 июля.
1008.
Памятка к десятилетию основания Русского археологического общества. Белград 1931,
22 стр.
1009.
Памятка Русского Сокола. / Сост. Вячеслав Матвеевич Ткачев. Издание Просветительного
комитета Союза Русского сокольства. Белград 1934, 96, [2] стр.
1010. Пантюхов Олег Иванович

Русским скаутам. Приказы, инструкции, информации и беседы старейшего русского скаута.
Издание газеты «Вестник скаута». Белград 1929, 192 стр.
1011. Paunković Zorislav

Žurnalistika [Ilje Nikolajeviča] Goleniščeva-Kutuzova. – Zorislav Paunković. Ruske teme. Drugo
izdanje. [Izd.] Balkanski književni glasnik. Beograd 2015, str. 81–84.

Igor Severjanin u Beogradu. (Prema materijalima iz beogradske štampe). – Savremenik (Beograd).
1988. Br. 1–2. – januar–februar, str. 95–99.

Kongres predstavnika saveza ruskih književnika i novinara u inostranstvu u Beogradu 1928.
godine (na osnovu materijala iz beogradske i zagrebačke štampe). – Ruski emigranti u Hrvatskoj
između dva rata: Rubovi memorija. / Priredila Irena Lukšić. Hrvatsko filološko društvo. Zagreb
2006, str. 261–286.
1014. Паунковић Зорислав

Одјеци боравка Мерешковског, Зинаиде Хипијус, Куприна, Чирикова и Зајцева на Конгресу
писаца 1928. године у београдској и загребачкој штампи. – Руска емиграција у српској
култури ХХ века. Зборник радова. Том II. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сиби-
новић. Филолошки факултет у Београду. Катедра за славистику и Центар за научни рад.

Ruska inteligencija u Beogradu 1928.: Kongres predstavnika Saveza ruskih književnika i novinara
u inostranstvu. – Kultura (Beograd). 1988. Br. 80–81, str. 198–214.
1016. Паункович Зорислав

Съезд русских писателей и журналистов. 1928. [в Белграде]. – Новый журнал (Нью-Йорк).
2010. № 259, стр. 170–188.
1017. Петрович Р. [Рончевский Ростислав Петрович]

Младороссы: Материалы к истории сменовеховского движения. Изд. «Заря». London, Ont.
(Canada) 1973, 41 стр.
1018.
Pjesnici ruskog emigrantskog Beograda. / Priredila i prevela Irena Lukšić. [Ignat Pobegajlo,
Vladimir Voljd, Kiril Taranovski, Ekaterina Tauber, Ilja Goleniščev-Kutuzov, Igor Lapko, Lidija
Aleksejeva]. – Quorum (Zagreb). 1988. God. IV. Br. 4 (21), str. 86–92.
1019. П.Н.
Крах беженского банка в Белграде. [Крах «Русской кредитной задруги», общества вза-
имного кредита, просуществовавшего около 10 лет]. – Новое русское слово (Нью-Йорк).
1936. – 26 июля.

День непримиримости и его история. [Впервые был устроен в Сараево в 1937 г.]. – Пра-
вославная Русь (Джорданвилль). 1993. № 19, стр. 10.

История работы с [скаутами-разведчиками] одиночками, 1922–1992. – Страницы истории
(Нью Хайд Парк, шт. Нью-Йорк). 1992. № 12. – 1 марта; 1994. № 22. – 22 января.

К истории юных разведчиков – русских скаутов. – Новый Часовой (Санкт Петербург).
1995. № 3.

Молодежные организации Российского Зарубежья. – Записки Русской академической
группы в США (Нью Йорк). 1994. Том XXVI, стр. 97–128.

На слёте скаутов Югославии, Белград 1935 г. (Страницы истории разветчества-скаутизма).
– Славянский альманах 2007. Институт славяноведения РАН. «Индрик». Москва 2008,
стр. 425–437.
1025. Поляков Иван Николаевич

Цели, задачи и идеология Русского Трудового Христианского Движения: Доклад на съезде
Русских трудящихся 26 августа 1934 г. в Белграде. Типография «Слово». Белград 1939, 8 стр.
1026. Попов [–Тютюнник] Александр И.

Лига и ее задачи. [Лига русских офицеров и солдат запаса заграницей, учреждена 24 июня
1928 г.]; Декларация. Деятельность Лиги в области просвещения в настоящем и будущем.
– За Русь Святую! Издание Главного Совета Лиги русских офицеров и солдат запаса за-
границей. Белград 1937, стр. 5–11; 54–59; 120–123.
1027.
Правила Руског научног института у Београду. Београд 1939, 13 стр.
1028.
Правила Руског педагошког друштва у Краљевини С.Х.С: Правила одобрена 1927 г. Београд
1927, 14 стр.
1029.
Правила Русского археологического общества в Королевстве С.Х.С. Белград 1921, 8 стр.
1030.
Правила Удружења руских интелектуалних и мануелних радника у Краљевини Југославији.
«Славија». Београд 1932, 8 стр.
1031.
Православный студенческий кружок имени Преп. Серафима [Саровского в Белграде]. –
Странник (Белград). 1924. № 1. – январь.
1032.
Програмные положения и Устав Национально-Трудового Союза Нового Поколения. Из-
дание Исполнительного бюро Совета Союза. Белград 1939, 52 стр.
1033. Пронин Василий Михайлович

Младороссы. – Наша станица (Белград). 1935. № 7. – сентябрь, стр. 8–9а.
1034.
Протест против прогањања књижевника и научника у Совјетској Русији: Резолуција
Савеза руских књижевника и новинара [у Краљевини Јигославији, донета на Конгресу
Пен-клубова у Дубровнику. Протест председништву Конгреса уручио Илија Николајевич

Голенишчев-Кутузов]. – Правда (Београд). 1933. Год. XXIX. Бр. 10.263. – 3. јун, стр. 7.
1035. Прянишников Борис Витальевич

Новопоколенцы. First Edition. Published by Multilingual Typesetting Valley Cottage, N.Y. Silver
Spring, Md. 1986, 296 стр. ISBN 0-9616413-1-2.
1036.
Путь к будущей России: Политические основы Народно-Трудового Союза российских
солидаристов. [Изд.] Посев. Франкфурт-на-Майне 1988, 88 стр. ISBN 3-7912-2025-X.
1037.
Разговорник. Сербский язык для русских: Необходимые в обиходе слова и выражения,
с кратким словарем. / Составили Сергей К. и Вадим С. [Изд.] Всероссийское общество
повсеместной помощи жертвам гражданской войны и террора. Белград 1920, 151 стр.
1038. Рамадански Драгиња

Лексикограф без домовине. Лексикограф у униформи. – Д. Рамадански. Снешко у тропи-
ма: Превођење с лица на наличје. [Анализа речника «Русскiй въ Сербiи”. Издательство
Братьевъ Грузинцевыхъ, Новый Садъ, 1921, 30 стр.]. Службени гласник; Академска књига.
Београд – Нови Сад 2011, стр. 115–119, 119–125.

Листајући један џепни речник. [«Русскiй въ Сербiи”. Издательство Братьевъ Грузинцевыхъ,
Новый Садъ, 1921, 30 стр.]. – Књижевни магазин (Београд). 2011. Год. XI. Троброј 115–116–
117. – јануар–март, стр. 24–25.
1040. Рамадански Драгиня

Листая два карманных словаря. «Русскiй въ Сербiи”. Издательство Братьевъ Грузинцевыхъ,
Новый Садъ, 1921, 30 стр.; “Hogy mondjuk oroszul? Magyar-orosz beszélgetések szótárral”.
Második kiadás. Szeged,1944, 156 стр.]. – Слова (Смоленск). 2012. № 11, стр. 44–48.
1041. Рар Глеб Александрович

НТС до войны. – Посев (Франкфурт-на-Майне) 1990. № 4, стр. 123–128.
1042. Рар Лев Александрович, Оболенский Валериан Александрович

Ранние годы (1924–1948): Материалы по истории НТС. Выпуск 1. «Посев». Москва 2003,
192 стр. ISBN 5-825824-147-6.
1043. Рклицки Николај Павлович

Преглед културно-просветног рада Института за проучавање Русије у Београду у 1939–1940.
години. Београд [1940], 4 стр.
1044.
Руско културно наслеђе у Србији. / Уредник Др Мирољуб А. Милинчић. Центар Руског
географског друштва у Србији. Београд 2020, 152 стр. Тираж 300. ISBN 978-86-81734-00-1.
1045.
Руско-југословенски студентски савез. – Политика (Београд). 1925. – 14. јули.
1046.
Русская культура. Сборник статей. [Статьи А. В. Соловьева, Ф. В. Тарановского, Е. В. Анич-
кова, А. Л. Погодина, С. П. Максимова и др.]. Издание Объединения русских организаций
«Дня русской культуры». Белград 1925, 152 стр.
1047.
Русский в Сербии. [Русско-сербский разговорник], Издание Братьев Грузинцевых. Белград
– Новый Сад 1920, 32 стр.
1048.
Русский дом имени Императора Николая II в Белграде, ул. Королевы Наталии. Открытие
9 апреля 1933 года. Издательская комиссия. Белград 1933, [10], 56 стр.: илл.
1048.
Русский народный университет в Белграде: Отчет за 1925/6 учебный год. Белград [1926], 8 стр.
1050.
Русский научный институт [в Белграде]. – Русский голос (Белград). 1939. 8-й год издания.
№ 452. – 3 декабря.
1051.
«Русский сокол» в Земуне. Югославия. 1922–1932. / Редактор В. Полянский. Издание Отдела
культурно-просветительного и Национального воспитания «Русского Сокола» в Земуне.
Земун 1932, 75 стр.
1052.
Русско-сербский словарь. / Сост. Александр А. Башмаков. Издательство «Братья Грузин-
цевы». Белград – Новый Сад 1921, 487 стр.
1053.
Русское зарубежье Св. Патриарху Варнаве по случаю 25-летия епископской службы. / Под
редакцией Вл. А. Маевского. Русская типография С. Ф. Филонова Новый Сад. Новый Сад
1936, 145 стр.

Двухлетие Высших военных курсов в Белграде. – Часовой (Париж). 1933. № 98. – 15 февраля.

Юбилей Союза русских писателей и журналистов в Югославии. – Часовой (Париж). 1935.
№ 156–157. – октябрь–ноябрь.
1056. Сабо Бояна

Марина Цветаева – сотрудник журнала «Русский архив» (1928–1937). – Столетие рус-
ской эмиграции в Сербии: итоги и судьбы. Материалы международной научно-практи-
ческой конференции, 27 июня 2018 г. / Ред. Вениамин (Семенов). ГБУК ЛО «Музейное
агентство», Организаторы: Комитет по местному самоуправлению, межнациональным и
межконфессиональным отношениям Ленинградской области и Гатчинская епархия РПЦ.
Санкт-Петербург 2019.
1057. Сафронова Галина Николаевна

Культурно-просветительные организации российской эмиграции в Югославии в 1920–1930-
е гг. : Дис. ... канд. ист. наук: Московский государственный университет сервиса. Москва
2006, 216 стр. РГБ ОД, 61:06–7/276.
1058.
Свечано отварање Конгреса руских научника [Велика дворана Новог универзитета у Бе-
ограду]. – Политика (Београд). 1928. Бр. 7321. – 17. септембар, стр. 7.
1059. Сергеевкий Андрей Борисович

Русское сокольство в Югославии. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010. № 259, стр. 362–270.
1060. Скородумов Михаил Федорович

Памятка Русского народного ополчения: Идеология, задачи, организация. Белград 1935,
64 стр.: илл.
1061.
Словарь поэтов русского зарубежья. / Под общей редакцией Вадима Крейда. [Включены
поэты «русского Белграда»: Л. Алексеева, Н. Белавина, В. Гальской, И. Голенищев-Кутузов,
И. Гребенщиков, А. Дураков, Е. Кискевич, А. Неймирок, Г. Росимов, Ю. Бек-Софиев, Е.
Таубер, К. Халафов, А. Эйснер]. Изд. Русского Христианского гуманитарного института.
Санкт-Петербург 1999, 472 стр. Тираж 3.000 экз. ISBN 5-88812-094-4.
1062. С.Н. [Саша Недељковић]

Руски соко у Краљевини Југославији. – Нова Искра (Београд). 2006. Год. XIV. Бр. 79, str. 29.
1063. Союз агрономов, ветеринаров и лесоводов [в Королевстве СХС]. – Новое время

(Белград). 1923. № 521. – 21 января.
1064. Союз русских инженеров [в Королевстве СХС]. – Новое время (Белград). 1923. №
524. – 24 января.
1065. Союз русских националистов. Устав Союза националистов. Девиз Союза: «После
Бога, долг перед Родиной – превыше всего». [Белград 1927], стр. 8.
1066. Союз русских педагогов [в Королевстве СХС]. – Новое время (Белград). 1923. №
525. – 25 января.

Десятилетие Русского научного института в Белграде (1928–1938). – Записки Русского
научного института в Белграде (Белград). 1938. Выпуск 14, стр. 3–27.

Русский научный институт в Белграде с 1935–36 по 1937–38 академический год включительно.
– Записки Русского научного института в Белграде (Белград). 1938. Выпуск 14, стр. 27–30.
1069.
Справка о просветительной деятельности обществ Краевого Союза [Русского Сокола] в
Югославии. – Пути Русского сокольства (Белград). 1940. № 1–2. – январь–февраль, стр. 7–9.
1070. Столыпин Аркадий Петрович

На службе России: Очерки по истории НТС. [Изд.] Посев. Франкфур-на-Майне 1986, 303
стр. ISBN 3-7912-2010-1.
1071. Струве Глеб Петрович

Русская литература в изгнании. Изд. 3-е. / Ред. Вильданова Р. И., Кудрявцев В. Б., Лаппо-Да-
нилевский К. Ю. Краткий биографический словарь русского зарубежья. Париж – Москва
1072.
Съезд национальной молодежи [1–5 июля 1930 г. в Белграде]. – Часовой (Париж). 1930. №
37. – 15 августа.
1073. Тарановски Теодор

Руска књижевност и наука у емиграцији [у Југославији]. – Летопис Матице српске (Нови
Сад). 1930. Год. 104. Књ. 325. Св. 1–3, стр. 217–221.
1074. Тарановский Федор Васильевич

Русский научный институт в Белграде в 1934–5 академическом году. – Записки Русского
научного института в Белграде (Белград). 1936. Выпуск 13, стр. 161.
1075. Тарановский Федор Васильевич

Русский научный институт в Белграде за первые шесть лет его деятельности (с 1928/9 по
1933/4 академический год). – Записки Русского научного института в Белграде (Белград).
1935. Выпуск 11.
1076. Театрал [псевд.]

Русское искусство в Королевстве С.Х.С. – Призыв (Белград). 1926. № 4. – июль, стр. 35–48.

Деятельность Русского научного института в Белграде (1928–1941 гг.). – Развитие об-
щественной мысли в странах Центральной и Юго-Восточной Европы. Сборник статей.
Издательство Московского университета. Москва 1991, стр. 172–182.
1078.
Труды IV-го съезда русских академических организаций за границей [в Белграде] 16–23
сентября 1928 года. Часть I; Часть II. Издание Русского научного института в Белграде.
Белград 1929, 479, 390 стр.
1079. Трушнович Ярослав Александрович

К истории Народно-Трудового Союза. – Посев (Франкфурт-на-Майне). 1990. № 1, стр. 51–68.
1080.
«Ты дорог мне, как молодости крылья...»: Подборка лирики русских поэтов «белградского
круга»: Е. Таубер, Л. Алексеевой, И. Голенищева-Кутузова, В. Гальского, А. Неймирока, Ю.
Бек-Софиева и П. Евграфова. – Слово (Москва). 1995. № 7–8, стр. 4, 6, 8, 24, 26, 28.
1081. Ћ.
Руска студија уметности у Београду. [Трогодишњица рада, Уметнички кружок «Бум»,
часописи «Медуза», «Ступени»]. – Мисао (Београд). 1928. Књ. XXVI. Св. 1–2, стр. 119.

Гостовања руских емигрантских писаца у Београду током 20-тих и 30-тих година XX века: на мате-
ријалу београдског дневног листа «Правда». – Зборник Матице српске за славистику (Нови Сад).
2002. Бр. 61, стр. 119–153.
1083. Чурич Бобан

А. И. Куприн в Белграде в 1928 г. – Столетие русской эмиграции в Сербии: итоги и судь-
бы. Материалы международной научно-практической конференции. / Ред. Вениамин
(Семенов). ГБУК ЛО «Музейное агентство», 27 июня 2018 г. Организаторы: Комитет по
местному самоуправлению, межнациональным и межконфессиональным отношениям
Ленинградской области и Гатчинская епархия РПЦ. Санкт-Петербург 2019.

Записки Русского научного института в Белграде. – Русское зарубежье и славянский мир.
стр. 303–317.

Из истории духовной жизни русской эмиграции в Сербии: Хоповский съезд (1925) и деятельность
РСХД. – Мултикултурализъм и многоезичие: Сборник с доклади от Тринадесетите междуна-
родни славистични чтения, София, 21–23 април 2016 г. 2, Антропология, литературознание.
[Изд.]. Фабер. Велико Търново 2017, стр. 220–228.

Русская эмиграция в защиту русского языка: «Памятка» белградского Союза ревнителей
чистоты русского языка (1937 г.). – Русский язык как инославянский. Выпуск II: Современ-
ное изучение русского языка и русской культуры в инославянском окружении. / Главный
редактор Боголюб Станкович. Белград, Славистическое общество Сербии. 2010, стр. 96–102.
1087. Успенская Энисса

Е. В. Аничков: Проект спасения мира красотой. – Руска дијаспора и српско-руске културне
везе. Зборник реферата. / Приредио Богољуб Станковић. Славистичко друштво Србије.
Београд 2007, стр. 99–114.
1088. Успенская Энисса

Петербург в Белграде: К изучению «феномена Петербурга», созданного русскими эмигран-
тами в Белграде 1920–1930-х годов. – Феномен Петербурга: Труды Третьей Международ-
ной конференции, состоявшейся 20–24 августа 2001 года во Всероссийском музее А. С.
Пушкина. / Отв. ред. Ю. Н. Беспятых. [Изд.] Русско-Балтийский информационный центр
«Блиц». Санкт-Петербург 2006, стр. 176–189.
1089. Uspenski Enisa

Gogolj: Od scenskih ka scenskim umetnostima. (O beogradskoj verziji pozorišno-filmske adapta-
cije Gogoljeve pripovetke «Noć uoči Božića»). – У трагању за уметничком формом: између
књижевности, филма, позоришта и других медија. Зборник радова са међународне научне
конференције. Факултет драмских уметности, 26–28. април 2012. / Уредници др Ениса
1090. Успенски Ениса

О поетици симболизма у књижевности руских емиграната у Београду (Или о недовршеном
тексту Ј. В. Аничкова: «Естетика и хришћанство», односно «О естетици блаж. Августина»).
– Руска емиграција у српској култури ХХ века. Зборник радова. Том I. / Главни и одговорни
урдник Миодраг Сибиновић. Филолошки факултет у Београду. Катедра за славистику и
Центар за научни рад. Београд 1994, стр. 5–9.
1091. Успенская Эниса

Режиссуры Юрия Ракитина в Русском доме [в Белграде]. – Зборник Матице српске за сценске
уметности и музику. [Св.] 40. Матица српска. Нови Сад 2009, стр. 81–87.
1092.
Устав Русского общества филателистов «Россика». С приложением правил обмена круго-
выми пересылками тетрадок с марками. Игало 1930, 22, 1 стр.
1093.
Устав Русской Матицы (с приложением правил основания отделений Русской Матицы и
Устава отделений). Издание Русской Матицы. Любляна 1929, 18 стр. [Тираж 1.000 экз.].
1094.
Устав Русской Матицы (с приложением правил основания отделений Русской Матицы и
Устава отделений – Отделения: Загреб, Баня Лука, Велики Бечкерек, Новый Сад, Цервенка,
Храстовец, Кральево, Бачка Топола). 2-я тысяча [экз.]. Изд. Русская Матицы. Любляна
1929, 19 стр.
1095. Ф.Т.
Русский спорт в Югославии. – Часовой (Париж). 1939. 11-й год. № 236–237. – 5 июня, стр. 34.

П.Н. Краснов – драматург. [Пьеса «Смена» Петра Николаевича Краснова, бывш. Атамана
Всевеликого Войска Донского, шла в 1936 г. в Белграде]. – Русская жизнь (Сан-Франциско).
1994. – 30 сентября, стр. 6.
1097.
Хроника литературной жизни русского зарубежья: Югославия (1919–1940). – Российский
литературоведческий журнал (Москва). 2000. № 13–14. Часть 2, стр. 279–319.
1098.
Часопис «Руски архив» (1928–1937) и култура руске емиграције у Краљевини СХС/Југосла-
вији. Зборник радова. / Уреднице др Весна Матовић, др Станислава Бараћ. Институт за
књижевност и уметност. Београд 2015, 649 стр.: илустр. Тираж 500. ISBN 978-86-7095-225-6.
1099.
Четвертый съезд русских академических организаций заграницей, 16–23 сентября 1928
года. Издание Организационного комитета Съезда. Белград 1929, 35 стр.
1100.
IV съезд представителей Русских академических организаций за границей в Белграде,
16–23 сентября 1928 года: [Материалы]. Изд. Правления Союза Русских академических
организаций за границей. Прага 1928, 28 стр.
1101.
Что будет с Россией? Оптинские предсказания. / Вступ. статья, дополнения и примечания
Григория Бостунича. Изд. «Святослав». Новый Сад 1922, 32 стр.
1102.
Что ожидает Россию? [4 марта 1940 г. в Русском доме под председательством Е. Е. Ковалев-
ского состоялось открытое собрание, устроенное Комитетом Монархического Единения
«Что ожидает Россию?» Задача Собрания разобраться в современной международной
обстановке и наметить, если возможно, наши пути в интересах России»]. – Русский голос
(Белград). 1940. № 467. – 17 марта, стр. 4.
1103. Шаровић Марија

Савез руских књижевника и новинара у Краљевини СХС/Југославији. – Часопис «Руски
архив» (1928–1937) и култура руске емиграције у Краљевини СХС / Југославији. Зборник
радова. / Уреднице др Весна Матовић, др Станислава Бараћ. Институт за књижевност и
уметност. Београд 2015, стр. 513–526.
1104. Шуберский Александр Николаевич

К 25-летию со дня основания Высших военно-научных курсов профессора генерала Го-
ловина в Белграде. Ментона (Франция) 1955, 61 стр.
1105. Шумихин Сергей Викторович

Союз русских писателей и журналистов в Югославии. – Литературная энциклопедия
русского зарубежья (1918–1940). Том 2, Часть III, Москва 1998, стр. 58–60.
1106. Ю.Р. [Юрий Росимов (Офросимов)]

Театр: «Сестра Беатриса». Чудо в 3-х действиях М. Метерлинка. [Белградский русский
спектакль, реж. Ю. Л. Ракитин]. – Русское дело (Белград). 1937. № 12. – 4 января, стр. 6.
3.7. ИЗДАТЕЛЬСКАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ, БИБЛИОТЕКИ, АРХИВЫ, МУЗЕИ

ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ, БИБЛИОТЕКЕ, АРХИВИ, МУЗЕЈИ
1107. Адамович Борис Викторович
Опись Музея [Первого русского Великого Князя Константина Константиновича кадетского
корпуса]. – Четвертая кадетская памятка. Белая Церковь 1933, 211, 4 стр.: илл. Тираж 500 экз.
1108. Азаров Юрий Алексеевич

Газета «Новое время» в эмиграции. – Вестник Московского университета. Серия 9: «Фи-
лология» (Москва). 2002. № 1, стр. 119–132.
1109. Азаров Юрий Алексеевич

Русские газеты и журналы в Югославии в 1920–1930-е годы. Белградское «Новое время».
– Литература русского зарубежья. 1920–1940. Институт мировой литературы и искусства.
Москва 2004. Вып
уск 3, стр. 427–462.
1110. Алексић Мимица

Библиотеке руске емиграције у Јужном Банату. – Панчевачко читалиште (Панчево). 2011.
[без броја серијске публикације]. – новембар, стр. 3–6.

«Свои» и «свои чужие»: Русская эмиграция на страницах белградского юмористического
журнала «Бух!». – Другой в литературе и культуре: Сборник научных трудов: в 2-х томах.
Т. 1. Новое литературное обозрение. Москва 2019. стр. 161–179.

Белая эмиграция в зарубежье. [Обзор книг, подаренных в 1999 году московской Библи-
отекой-фондом «Русское зарубежье» библиотекам Белграда и Нови-Сада]. – Бюллетень
Объединения кадет российских кадетских корпусов в Сан-Франциско (Сан-Франциско).
2000. № 64. – август, стр. 29–32.

Выборочная библиография книг и статей о русских в Сербии. – Русские в Сербии. [Сб.
статей]. / Отв. ред. А. А. Максаков. Изд. Координационный совет российских соотече-
ственников в Сербии; Весна инфо д.о.о. Белград 2009, стр. 349–356.

Люди и книги: семья Малининых и их библиотека. – Русское зарубежье и славянский
мир. Сборник трудов. / Сост. Петр Буняк. Славистическое общество Сербии. Белград
2013, стр. 206–223.

Русская эмиграция в Королевстве СХС–Югославии: обзор публикаций конца ХХ в. –
начала ХХI в. – Русская эмиграция на Балканах. Сборник научных трудов. Посвящается

Русская эмиграция в Сербии: Обзор публикаций последних лет. – Берега. Информаци-
онно-аналитический сборник о русском зарубежье. Изд. Информационно-культурный
центр «Русская эмиграция». Санкт-Петербург 2012. Выпуск 15, стр. 18–29.

Русская эмиграция в Сербии: Обзор публикаций последних лет. – Русская диаспора и
изучение русского языка и русской культуры в инославянском и иностранном окруже-
нии: Доклады. Международный научный симпозиум (Белград, 1–2 июня 2011 г.). / Гл. ред.
Боголюб Станкович. Подготовил к печати Петр Буняк. Славистичко друштво Србије.

Русская эмиграция в Югославии: Избранная библиография трудов на общие темы жизни и
деятельности: Книги, брошюры; Статьи в периодической печати; Мемуарные труды. – Рус-
ская эмиграция в Югославии. [Сборник статей югославских и российских исследователей]. /

Русская поэзия в Югославии: Библиографический перечень изданий. – О. Джурич. Анто-
логия поэзии русского Белграда. Zepter Book World. Белград 2002, стр. 163–176.

Русские книги в Сербии и семья Малининых. – Интеллигенция и интелектуалы XXI сто-
летия в контексте вызовов окружающего мира. Материалы 32-й Международной науч-
но-теоретической конференции, Иваново, 22–23 сентября 2022 г. Иваново. Издательство
«Ивановский государственный университет». Иваново 2022, стр. 25–32.

Биографски именик руских емиграната. – Руска емиграција у српској култури ХХ века.
Зборник радова. Том II. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић. Филолошки
факултет у Београду. Катедра за славистику и Центар за научни рад. Београд 1994, стр.
225–326.

Грузинцеви, браћа, издавачи: Георгиј Васиљевич и Сергеј Васиљевич [у Новом Саду]. –
Енциклопедија Новог Сада. Књ. 6. Нови Сад 1996, стр. 342–343.

Руска емиграција у Југославији: Избор из библиографије. – Руска емиграција у српској
Београд 1994, стр. 213–223.
1124. Асеев Д. А.
Гибель русских книгохранилищ: Русская публичная библиотека в Белграде. – Новое русское
слово (Нью-Йорк). 1952. – 20 августа, стр. 3–4.
1125. Бабац Душан М.

Руско одељење у Војном музеју у Београду 1936–1941. – Српско-руски – сербско-русский
журнал (Београд). [2011]. Бр. 1, стр. 55–59.
1126. Бабац Душан

Русское отделение Военного музея в Белграде. – Старый цейхгауз (Москва). 2009. № 1
(29), стр. 45–49.
1127. Бакунцев Антон Владимирович

К истории книжного дела Русского зарубежья: Издательская комиссия Русского культур-
ного комитета в Белграде (1928–1937). – Вестник Московского университета. Серия 19:
«Журналистика» (Москва). 2016. № 3, стр. 30–43.
1128. Богословский Антон Владимирович

Русские памятники и музеи в Югославии. – Часовой (Париж). 1939. № 236–237. – 5 июня,
стр. 31.
1129. Божовић Ивана Н.

Издаваштво Краљевине Југославије и руска емиграција (на примеру издавачке куће «На-
родна просвета»). Докторска дисертација. Универзитет у Београду. Филолошки факултет.
Ментор Ирина Антанасијевић. Београд 2021, 233, 3 стр.
1130. Бортневский Виктор Георгиевич

Материалы по истории русской эмиграции в архивах США. – Новый Часовой (Санкт-Пе-
тербург). 1988. № 6–7.
1131.
В Музее русской эмиграции [в Белграде]. – Русский голос (Белград). 1939. 8-й год издания.
№ 448. – 5 ноября.
1132. Вахтина Полина Лазаревна

Архивы русской эмиграции в фонде библиотеки Джорджтаунского университета в Ва-
шингтоне. [Хранятся фонды Василия Николаевича Штрандтмана и Виктора Михайло-
вича Байдалакова]. – Наука, культура и политика русской эмиграции: Сборник статей и
материалов всероссийской научной конференции: Санкт-Петербург, 24–26 июня 2002 г.
Республиканский Гуманитарный институт СПб гос. университета; СПб гос. университет
культуры и искусств. / Научные редакторы И. А. Шомракова, П. Н. Базанов. Санкт-Пе-
тербург 2004, стр. 135–142.
1133.
Гибель русских зарубежных книгохранилищ в Югославии. – Сеятель (Буэнос-Айрес).
1953, №№ 56, 57, 58.
1134. Глумац Слободан

Једна културна репортажа: Београд има три, а београдски Руси тринаест библиотека. – Нови
свет (Београд). 1940 Год. I. Бр. 11. – 25. септембар, стр. 10–11.

Военная периодика Русского Зарубежья как часть его культурного наследия. – Роль рус-
ского зарубежья в сохранении и развитии отечественной культуры: Научная конференция.
Москва, 13–15 апреля 1993 г. Тезисы докладов / Редколл.: Ю. С. Борисов (отв. ред.) [и др.].
1136. Ђорђевић Бојан

Архивска грађа о руској културној емиграцији у Архиву Југославије у Београду. – Часопис
«Руски архив» (1928–1937) и култура руске емиграције у Краљевини СХС / Југославији.
Зборник радова. Уреднице др Весна Матовић, др Станислава Бараћ. Институт за књижев-
ност и уметност. Београд 2015, стр. 473–485.
1137. Ђорђевић Радомир

Библиотекар Георгиј Свишчев (Ђорђе Свишчов), теолог. – Српска теологија у двадесетом
веку: Истраживачки проблеми и резултати. Књ. 2. Православни Богословски факултет.
Београд 2007, стр. 216–220.
1138. Ђурђевић Марина

Музеологија: Заоставштина српских архитеката у Музеју архитектуре и њихов значај за
историју архитектуре и службу заштите. [Музеј архитектуре, под окриљем Музеја науке
и технике САНУ. Чувају се пројекти руских архитеката Николаја Краснова, Василија Ан-
дросова, Георгија Коваљевског, Леонида Макшејева, Александра Челпанбајева, Александра
Шилова, Григорија Самојлова, Петра Анагностија]. – Флогистон (Београд). 2000. Бр. 10,
стр. 231–235.
1139. Ежова Павлина

Руската библиотека во Битола. – Библиотекарството во Битола и Битолско. Матична и
универзитетска библиотека «Св. Климент Охридски» – Битола. Битола 1995, стр. 76.
1140. Жељски Тамара

Селективна библиографија новина руске емиграције у Краљевини СХС: «Россiя»: еже-
недельная безпартийная газета. – Славистика (Београд). 2015. Књига XIX, стр. 567–572.

Селективна библиографија руског емигрантског часописа «Призывъ»: литературно-поли-
тическiй сборникъ. – Славистика (Београд). 2015. Књига XIX, стр. 573–575.
1142.
Из истории белградского «Нового времени»: Письма М. А. Суворину 1921–1930 гг. / Публи-
кация С. Шумихина. – Новое литературное обозрение (Москва). 1995. № 15, стр. 194–214.
1143. Иванов Евгений Васильевич

Музей русской конницы в Белграде. [Два года находился в Русском офицерском доме, ул.
Дечанска, 18]. – Часовой (Париж). 1932. № 74. – 15 февраля.
1144. Исајловић М.
Руске библиотеке у Београду. [Библиотека Савеза градова у Руском дому (60.000 књига),
Библиотека Савеза руских књижевника и новинара, Косовска, 13 (10.000), Библиотека
«Земгор», Коларчева, 9 (2.200), Библиотека књижаре «Словенска узајамност», Франкопа-
нова, 26 (3.500), Библиотека књижаре «Возрождение», Добрињска, 12 (7.000), Библиотека
књижаре «Книжниј мир», Пашићева, 7 (6.000)]. – Идеје за књижевност, политичка и
друштвена питања (Београд). 1935. Год. I. Бр. 32. – 29. јуни, стр. 2.
1145.
Каталог книг Русской публичной библиотеки в Белграде. Белград 1929, [без нумерации
страниц]. Дополнения: 1930, 1931, 1932, 1933, 1935, 1938 и 1941 гг.

Библиографија периодичних издања руских избеглица у Краљевини СХС (Југославији)
1920–1945. г. – Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића. Зборник радова
са научног састанка одржаног 17. новембра 2000. године. Народна библиотека «Др Ђорђе
Натошевић». Инђија 2002, стр. 99–151.

Како је нестала руска библиотека у Београду. – Политика (Београд). 2010. – 24. фебруар.

О библиотеци у Руском дому [у Београду]. У овој институцији је до 1944. године постојала
библиотека, друга по величини изван Русије. – Политика (Београд). 2006. – 5. септембар.
1149. Katchaki J. N.
Bibliography of russian Refugees in the Kingdom of S.H.S. (Yugoslavia) 1920–1945. – Proteus &
Hygieia BV – Arnhem; Co-Produktie. Mondis – Kampen. 1991, 352 pp.

Выставка книг из фонда библиотеки русской колонии в г. Панчево. – Русская мысль (Па-
риж). 1989. № 3769. – 31 марта, стр. 14.

Руске избеглице у Краљевини СХС / Југославији: Библиографија радова 1920–1944. По-
кушај реконструкције. Друго, допуњено и прерађено издање. Издавачи: Књижара Жагор;
Универзитетска библиотека «Светозар Марковић». Београд 2003. 450 стр.: илустр. Тираж
500 прим. ISBN 86-902373-8-0.
1152. Короткова Елена Владимировна

История русских библиотек в Югославии. – Библиография (Москва). 2008. № 4, стр. 47–54.

Книги в жизни русских в Югославии. – Русская эмиграция на Балканах. Сборник научных
трудов. Посвящается 100-летию Русского исхода / Руската емиграција на Балканот. Зборник
на научни трудови. / Редакционная коллегия: Драги Георгиев, В. С. Путятин, А. С. Сты-
калин. Институт на национална историја – Скопје; Кафедра истории южных и западных
славян Исторического факультета МГУ им. М. В. Ломоносова. Скопье 2021, стр. 99–108.
1154.
Краткий каталог книжного магазина «Возрождение» в Белграде. Книжный магазин «Воз-
рождение». Белград, апрель 1924, 39 стр.
1155. Кручинин Андрей Сергеевич

Русские эмигрантские библиотеки в Югославии: опыт и проблемы реконструкции. – Исто-
рия библиотек: исследования, материалы, документы: сборник научных трудов. Издатель-
ство Российской Национальной Библиотеки. Санкт-Петербург 2002. Вып. 4, стр. 201–208.
1156. Кручинин Андрей Сергеевич

Русские эмигрантские библиотеки в Югославии. [Предисловие]. – Русские эмигрантские
библиотеки в Югославии: издания в собрании Отдела фондов Русского Зарубежья Госу-
дарственной Публичной исторической библиотеке России. / Составители Н. Г. Кириллова,
А. С. Кручинин, Т. К. Мищенко. ГПИБ России. Москва 2003, стр. 7–15.
1157. Лашков Сергей Иванович

Музей русской конницы [в Русском доме в Белграде]. – Русский голос (Белград). 1940. №
504. – 1 декабря.
1158. Лукшич Ирена

Белградская периодика русской эмиграции: взгляд из Загреба. – Новый журнал (Нью-Йорк).
2010. № 260, стр. 323–326.
1159. Lukšić Irena

Popis periodičnih izdanja ruske emigracije u Jugoslaviji 1920–1945. – Književna smotra (Zagreb).
1987. God. XX. Br. 65–66, str. 66–70.

Ruska emigrantska periodika u Beogradu: pogled iz Zagreba. – Književna smotra (Zagreb). 2013.
God. XLV. Br. 167 (1), str. 141–143.

Руска емигрантска периодика у Југославији између два рата. – Зборник Матице српске за
књижевност и језик (Нови Сад). 1989. Књ. XXXVII. Св. 2, стр. 331–345. [Изашло из штампе
у јесен 1990].

Руска емигрантска периодика у Југославији између два рата. – Прилози за историју српске
књижевне периодике: Споменица Драгиши Витошевићу. Нови Сад – Београд. 1990, стр.
223–238.

Русская [публичная] библиотека в Белграде. – Хранилища памятников культуры и истории
Зарубежной Руси. Сан-Франциско 1966, стр. 99–100.
1164. Мандич Слободан

Биографические источники по истории русской эмиграции в Историческом архиве Бел-
града. – Ежегодник 2019 Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына. / Отв.
2019, стр. 318–322.
1165. Мандич Слободан

Русская эмиграция и 1917 год в фондах Исторического архива Белграда: участники Фев-
ральской революции в Белграде. Russian emigration and Year 1917 in the Collection of The
Historical Archives of Belgrade: Participants of The February Revolution in Belgrade. – 1917 год
в истории и судьбе российского зарубежья: Международная научно-просветительская
конференция. Москва, 26–28 октября 2017 года. / Сост. Марина Ю. Сорокина. «Вифсаида»;
Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына. Москва 2017, стр. 517–532.
1166.
Материалы для библиографии русских научных трудов за рубежом. Выпуск I-ый: 1920–1930;
Выпуск II-й. Часть I-я: 1930–1940. / Ред. Е. В. Спекторский, В. Х. Даватц. Издание Русского
научного института в Белграде. Белград 1931, 394 стр.; 1941. 384 стр.
1167. Mirosavljev Anđelka

Biblioteka »Društva ruskih oficira« – Vršačko odeljenje: Izveštaj o kataloškoj obradi. – Bibliotečki
bilten (Vršac). 2002. Br. 7–8, str. 29–30.
1168. Миросављев Анђелка

Једна заборављена библиотека (Друштва руских официра ‒ Вршачко одељење). ‒ Руска
дијаспора и српско-руске културне везе. Зборник реферата. / Приредио Богољуб Станко-
вић. Београд: Славистичко друштво Србије. 2007, стр. 249–252.
1169. Михальченко Сергей Иванович, Ткаченко Елена Викторовна

Личные фонды русских эмигрантов в Архиве Республики Словении. – Вестник архивиста
(Москва). 2018. № 4, стр. 1217–1230.
1170.
Музеј за успомену на Цара Николу II. Каталог. [Попис музејских експоната]. Београд 1936,
20 стр.
1171.
Музей русской конницы в Белграде. – Русский голос (Белград). 1939. 8-й год издания. №
452. – 2 декабря.
1172.
Музей русской конницы в Белграде. – Часовой (Париж). 1932. № 74. – 15 февраля.
1173.
Музей русской конницы в Белграде. – Часовой (Париж). 1939. Год 11-й. № 236–237, стр. 36.
1174.
Музей русской эмиграции в Королевстве Югославии. Находится в Русском доме Импера-
тора Николая II. Цель: Собирание сведений о деятельности и жизни русской эмиграции
в Югославии и хранение произведений их творчества (экспонаты русских школ, отчеты
русских обществ, фотографии, собрание русских книг, издаваемых в Югославии, собрание
картин и скульптур). – Русский голос (Белград). 1940. № 506. – 15 декабря.
1175. Муромцева Людмила Петровна, Перхавко Валерий Борисович

Музейные собрания российской эмиграции во Франции и Югославии. – Вестник Москов-
ского университета. Серия 8: «История» (Москва). 1998. № 2, стр. 24–40.
1176.
Открытие Музея им. Имп.[ератора] Николая II, 7 июня [1936 г.], в Русском доме Импера-
тора Николая II. – Русский голос (Белград). 1936. № 271. – 14 июня.
1177. Палибрк-Сукич Несиба Магомедовна

Библиография изданий российского зарубежья в городе Панчево – проблема учёта, описа-
ния, сохранения, использования и оцифровки. – Emigrantologia Słowian. Slavonic Emigration
Studies. (Opole). 2015. Vol. 1, cтр. 97–111.
1178. Палибрк-Сукић Несиба

Библиотека руске колоније као «corpus separatum” (Фонд Градске библиотеке, Панчево). –
Панчевачко читалиште (Панчево). 2002. Год. I. Бр. 1. – новембар, стр. 8–9.

Библиотека руске колоније у Градској библиотеци у Панчеву. – Руски архив (Београд). 2020.
Год. I. Бр. 1, стр. 25–30, 25–31.

Библиотека руске колоније у Градској библиотеци у Панчеву: Библиографија издања. Градска
библиотека Панчева. Панчево 2021, 395 стр.: илустр. Тираж 500. ISBN 978-86-85131-59-2.
1181. Палибрк-Сукич Несиба

Библиотека русской колонии в Городской библиотеке города Панчево. – Международный
научный симпозиум «Русская диаспора и изучение русского языка и русской культуры в
инославянском и иностранном окружении. (Белград, 1–2 июня 2011 г.)»: Доклады. / Главный
редактор Боголюб Станкович. Славистическое общество Сербии. Белград 2012, стр. 239–246.

Библиотеке руске емиграције у Јужном Банату. – Читалиште (Панчево). 2011. Год. X. Бр.
19. – новембар, стр. 3–6.

Из Библиотеке Руске колоније [у Панчеву]: Галипољске приче. – Панчевачко читалиште
(Панчево). 2003. Год. II. Бр. 2. – мај, стр. 10–11.

Рукопис Ивана Буњина: Из Библиотеке Руске колоније. – Панчевачко читалиште (Пан-
чево). 2003. Год. 2. Бр. 3. – новембар, стр. 8–9.

«Руски архив» и «Југославија»: Библиотека руске колоније у Панчеву. – Панчевачко чита-
лиште (Панчево). 2008. Год. VII. Бр. 12. – мај, стр. 10.
1186. Пантић Божидар В.

Шта је са легатом Сергија Смирнова: Да ли ће Народна библиотека Србије довршити рад на
класификацији грађе и пружити на увид целокупно дело једног од наших највећих научних
и културних радника ХХ века. – Политика (Београд). 2001. Бр. 31.348. – 6. фебруар, стр. 26.
1187. Пеин Йован

Об архивном наследии русской эмиграции в Сербии. – Столетие русской эмиграции в
Сербии: итоги и судьбы. Материалы международной научно-практической конференции,
1188. Петров Александар

Руски часопис у Србији «Руски архив» – лицем према Русији. – Језик, књижевност, култура.
Новици Петковићу у спомен. Зборник радова. / Ур. Јован Делић, Александар Јовановић.
[Изд.] Институт за књижевност и уметност. Београд 2011, стр. 659–677.
1189. Петров Александр Николаевич

«Русский архив» лицом к России: Русский журнал в Сербии. – Новый журнал (Нью-Йорк).
2010. № 259, стр. 189–204.

Документы Государственного архива Российской Федерации о Русской Православной
Церкви Заграницей и митрополите Киевском и Галицком Антонии (Храповицком). – Ми-
трополит Антоний (Храповицкий) Архипастырь Русского Рассеяния: Каталог выставки.
/ Автор научной концепции выставки и автор-составитель каталога диакон Владимир
Цуриков. Организаторы выставки Свято-Троицкая Духовная Семинария, при участии
Государственного архива Российской Федерации (ГА РФ). Holy Trinity Seminary Press.
Jordanville 2006, стр. 43–45.

Российская эмиграция в Югославии. [О выставке, прошедшей с 29 января по 21 февраля
2003 г. в Выставочном зале федеральных архивов в Москве]. – Берега. Информационно-а-
налитический сборник о русском зарубежье. Выпуск 2. Изд. Информационно-культурный
центр «Русская эмиграция». Санкт-Петербург 2003, стр. 43–44.

Российская эмиграция в Югославии в документах югославских и российских архивов. –
Вестник архивиста (Москва). 2003. № 2 (74), стр. 63–72.
1193. Писарев Юрий Алексеевич

Российская эмиграция в Югославии. [О судьбе эмигрантской библиотеки в Белграде.
Культурная и научная деятельность российской эмиграции в Югославии. Русский дом
имени Николая II и Дом советской культуры]. – Новая и новейшая история (Москва).
1991. № 1, стр. 151–161.

Русские открытки [опубликованные] в Югославии (1918–1941 гг.). – Новое русское слово
(Нью-Йорк). 1992. – 22 апреля, стр. 10.

Архив Архиерейского Синода Русской Православной церкви за границей в ГАРФ. – Зару-
бежная Россия (1917–1939). Сборник статей. Книга 2. Европейский дом. Санкт-Петербург
2000, стр. 403–411.

История эмиграции и проблемы зарубежной архивной россики. – Русское зарубежье и
славянский мир. Сборник статей. / Сост. Петр Буняк. Славистическое общество Сербии.

Российское зарубежье и архивы: Документы российской эмиграции в архивах Москвы:
Проблемы выявления, комплектования, спасения, использования. Российский государ-
ственный университет; Историко-архивный институт. Материалы к истории русской поли-
тической эмиграции. Выпуск IV. Москва 1998, 392 стр. Тираж 1000 экз. ISBN 5-87047-046-3.
1198. Радженович Ранка

Русские беженцы Гражданской войны в исторической памяти Сербии: Документы Архива
Югославии. – Гражданская война в памяти русского зарубежья. К 100-летию Дальнево-
сточного исхода и завершения вооруженного противоборства 1917–1922 гг. Материалы
Международной научной конференции. Москва, 31 октября – 1 ноября 2022 г. Дом русского
1199. Радовић Даница

Део руског блага из «Златне композиције» остао у Београду (1, 2): Царско сребро у Етно-
графском музеју. – Политика (Београд). 2003. – 7. и 8. децембар.

Судбина руског блага у Краљевини Југославији: Тајну крије Архив НБ [Народне банке].
Међу 1618 приспелих сандука биле су и уметнине и драгоцености Руског музеја императора
Александра Трећег. – Политика (Београд). 2003. Бр. 32.345. – 22. новембар, стр. 1, А10.

Судбина руског блага у Краљевини Југославији: Злочин против уметности. – Политика
(Београд). 2003. Бр. 32.346. – 23. новембар, стр. А11.

Судбина руског блага у Краљевини Југославији: осам и по деценија касније. [Драгоцености
Петроградске заложне банке]. – Кровови (Сремски Карловци). 2008/2009. Год. XXIII. Број
71/72/73/74, стр.129–137.

Библиотека колоније руских избеглица у Сенти. – Руска емиграција у српској култури
ХХ века. Зборник радова. Том II. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић.
1994, стр. 40–49.

Дневничка слагалица А. С. Суворина. [Хипотеза да се дневници петроградског издавача
А. С. Суворина можда чувају негде у Србији, где су живели синови писца]. – Преводна
књижевност. Зборник радова XXVII–XXVIII Међународних београдских преводилачких
сусрета, 2002–2003. / Уредио Бошко Чолак-Антић. Удружење књижевних преводилаца
Србије. Београд 2005, стр. 65–70.

Нешто из живота књига. [Исправљен и допуњен чланак «Библиотека колоније руских избег-
лица у Сенти», у: Руска емиграција у српској култури ХХ века (Београд, 1994)]. – Летопис
Матице српске (Нови Сад). 2022. Год. 178. Књ. 509. Св. 5. – мај, стр. 866–879.

Источники по истории и культуре казачьего зарубежья в Государственном архиве Крас-
нодарского края. – Отечественные архивы (Москва). 2015. № 2, стр. 63–70.
1207.
Ruska emigrantska književnost u Hrvatskoj: Bibliografija [prevoda ruske emigrantske književnosti
na hrvatski jezik]. / Sastavila Greta Šimičević. [Izd.] Hrvatsko filološko društvo. Biblioteka
“Književna smotra”. Zagreb 2005, 168 str. ISBN 953-7067-20-3.
1208.
Руске избеглице у Југославији кроз архивску грађу: Каталог изложбе. Изложбу приредили:
Государственный архив Российской Федерации, Архив Југославије, Архив САНУ, Архив
Србије, Историјски архив Београда и Руски дом. / Аутори поставке: Лидија Ивановна
Петрушева, Игор Јурјевич Горбунов, Мирослав Јовановић, Гојко Павловић, Јован Пејин,
Владимир Милосављевић, Бранка Ракочевић, Олга Латинчић. / Текст: Мирослав Јова-
нович. Руске избеглице у Југославији: Могућност једног виђења. О руским избеглицама
у Југославији [стр. 3–7]. Отварање изложбе 20. новембра 1997. Београд 1997, [22 стр.]
[изложено 232 документа].
1209.
Русские без России: из семейных собраний русских эмигрантов. Дары России и Россий-
скому Фонду Культуры: Альбом / Сост. Е. Н. Чавчавадзе, О. Н. Шотова, О. К. Землякова, В.
В. Лобыцын, В. В. Леонидов и др. [Дары из Сербии: Алексея Борисовича Арсеньева, Аллы
Митрофановны Анненковой, Александра Александровича Рогаткина, Ольги Борисовны,
Алексея Александровича и Киры Михайловны Панчулидзевых, Андрея Александровича
Гарденина]. [Изд. Российский фонд культуры] Москва 2003, 24 стр.: илл.
1210.
Русские эмигрантские библиотеки в Югославии: Издания в собрании отдела фондов
русского зарубежья. / Государственная публичная историческая библиотека России. /
Составители: Н. Г. Кириллова, А. С. Кручинин, Т. К. Мищенко. ГПИБ России. Москва
2003, 115 стр. ISBN 5-85209-124-3.
1211.
Русский в Сербии. [Сербско-русский разговорник]. Издание Братьев Грузинцевых. Белград
– Новый Сад 1920, 32, 2 стр.; Второе изд.: 1921 года.

Русская эмиграция в Хорватии: обзор архивов. – Берега. Информационно-аналитический
сборник о русском зарубежье. Выпуск 8. Изд. Информационно-культурный центр «Русская
эмиграция». Санкт-Петербург 2007, стр. 6–9.
1213. Салатић Душан

Прилог проучавању екслибриса руских емиграната. [Сергеј Николајевич Смирнов (1876–
1958), Милица Всеволодовна Јарошевич, рођ. Висоцка (1914–2011)]. – Кровови (Сремски
Карловци). 2012/2013. Год. XXVII. Бр. 81/82/83/84, стр. 98–99.
1214. Slukan Sanja

Radovi ruskih emigranata tiskani u Hrvatskoj. [Bibliografski popis]. – Ruski emigranti u Hrvatskoj
2006, str. 349–387.
1215. Slukan-Marković Sanja

Radovi ruskih emigranata tiskani u Hrvatskoj: Irina Aleksander-Kunjina, Valentin Ivanovič
Gorjanski, Jurij Erastovič Ozarovski, Vladimir Rozov, Sergije Vladimirovič Štejn. – Književna
smotra (Zagreb). 2001. God. XXXIII. Br. 119 (1), str. 119–124.
1216. Slukan Sanja

Ruski emigranti u Hrvatskoj: Nikolaj Fjodorov – Bibliografija radova tiskanih u hrvatskoj periodici
u razdoblju od 1918. do 1945. godine. – Književna smotra (Zagreb). 1997. Br. 104–105 (2–3).
1217. Стефановић Оливера

Заоставштина Сергеја Смирнова у посебним фондовима Народне библиотеке Србије. –
Гласник Народне библиотеке Србије (Београд). 2000. Бр. 1, стр. 107–111.
1218. Стефановић Оливера

Колико стварно знамо о заоставштини Сергија Смирнова. – Политика (Београд). 2001.
– 9. фебруар.
1219. Филиповић Р.
Оружје кавкаских ратника. Војни музеј у Београду има збирку кавкаског оружја, највећу
те врсте у нашој земљи и једну од ређих у свету. [41 предмет: 21 сабља, један јатаган, 15
бодежа, 2 пиштоља, једна пушка и кожни појас за ношење оружја. Део потиче од Черкеза
који су напустили Кавказ пред руским трупама 1864. године, а други део откупом од руских
емиграната]. – Политика (Београд). 1979. – 26. август, стр. 12.
1220. Церовац Ћорић Исидора

Два писма С. В. Штејна у Архиву Југославије. – Славистика (Београд). 2020. Књ. XXIV.
Св. 1, стр. 288–292.
1221. Шевеленко Ирина

Материалы о русской эмиграции 1920–1930-х гг. в собрании баронессы М. Д. Врангель
(Архив Гуверовского института в Станфорде). [Представлены: В. Х. Даватц, С. Н. Палео-
лог, Н. З. Рыбинский, Е. В. Спекторский]. Stanford Slavic Studies, Vol. 9. Stanford 1995, 228
p. ISBN 0-57201-010-X.
1222. Шелль Евгений Адольфович

Музей русской конницы [в здании Русского дома в Белграде]. – Военный журналист (Бел-
град). 1939. Год 1-й. №. 4. – 15 ноября.
1223. Шинкарук Ирина Сергеевна, Ершов Виталий Федорович

Российская военная эмиграция и ее печать. 1920–1939 гг. Издательство Ипполитова. Москва
2000, 101 стр. ISBN 978-5-80670-080-4.

Архивы русской церковной эмиграции. – Нансеновские чтения 2010. РОО Информацион-
но-культурный центр «Русская эмиграция». Санкт-Петербург 2012, стр. 207–212.
1225. Шомракова Инга Александровна

Белградские издательства. – Литературная энциклопедия русского зарубежья, 1918–1940.
/ Сост. А. Н. Николюкин. Том 2: Периодика и литературные центры. Изд. РОССПЭН.
Москва, стр. 21–22 и др.
1226. Яцын Н.
Праздник Музея русской конницы [в здании Русского дома в Белграде]. – Русский сборник.
Штампарија «Слово». Белград 1937, стр. 10.
3.8. РУССКИЕ В ГОДЫ ВТОРОЙ МИРОВОЙ ВОЙНЫ И ДО НАШИХ ДНЕЙ

РУСИ У ГОДИНАМА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА И ДО ДАНАС
1227. Аверьянов В. В.
К 115-летию со дня рождения Бориса Александровича Штейфона. – Наши вести (Santa
Rosa, Calif.). 1996. № 445 (2746). – декабрь, стр. 9–10.
1228. Ајдић Љубиша

Крв руске емиграције у масовном стрељању у Краљеву – октобра 1941. године. – Руска
1229. А.Л. [Александар Викторович Ланин]

Злодела црвених терориста: Комунистички бандити убили су преко две стотине Руса-е-
миграната: «Шта ће нам рећи друг Стаљин, ако их не потучемо?» – Обнова (Београд). 1941,
бр. 109. – 8. новембар, стр. 7.
1230. Александров Евгений Александрович, Зигерн-Корн Георгий Анатольевич

Сталинский ГУЛАГ глазами художника. [Русский художник Г. А. Зигерн-Корн из Югославии
10 лет томился в ГУЛаге, выжил, скончался в США]. – Русский американец (Нью-Йорк).
1997. № 21, стр. 156–159.

Белая военная эмиграция в Сербии: к истории создания 12 сентября 1941 года Отдель-
ного Русского Корпуса. – Труды II Международных исторических чтений, посвященных
памяти проф. Генерального штаба ген.-лейт. Николая Николаевича Головина. Белград,
10–14 сентября 2011 года. Создание Русского Корпуса. 70 лет. 1941–2011. Сборник статей
и материалов. / Научный редактор К. М. Александров; составители К. М. Александров, О.
А. Шевцов, А. В. Шмелёв. «Скрипторум». Санкт-Петербург 2012, стр. 82–121.

Б. А. Штейфон. Штрихи к биографии. – Б. А. Штейфон. Кризис добровольчества. Бредов-
ский поход. «Вече». Москва. 2017, стр. 3–43.

Икона Владимирской Божией Матери в Русском корпусе (По материалам органа печати
Симферопольской управы «Голос Крыма»). – Наши вести (Santa Rosa, Calif.), 1998. № 451
(2752). – июнь, стр. 15–16.

Казачество России во Второй мировой войне. – Новый Часовой (Санкт-Петербург). 1997.
№ 5, стр. 171.

Русские солдаты вермахта. Герои или предатели: Сборник статей и материалов. [Изд.] Яуза;
Эксмо. Москва 2005, 752 стр. ISBN 5-699-10899-8.

Русское казачество во Второй мировой войне: Трагедия на Драве 1944. – Против Сталина.
Власовцы и восточные добровольцы во Второй мировой войне. Сборник статей и мате-
риалов. Изд. Ювента. Санкт-Петербург 2003, стр. 57–78.

Трагедия русского казачества 1943–1944 гг. – Новый Часовой (Санкт-Петербург). 1996. №
4, стр. 97–110.
1238. Амвросий (Погодин), архимандрит

Русские эмигранты у партизан 1941–1944. – Русская жизнь (Сан-Франциско). 1989. – 22
апреля.
1239. Анагности Петар

Колдиц–Либек: 1941–1943. Успомене из казнених међународних официрских заробљеничких
логора. [Официри – Руси: Никола Азарјев, Петар Анагности, Александар Бјелавин, Алек-
сандар Трофимов, Никола Иларионович Павловски, Всеволод Кисељ, Јевгеније Козински,
Андреј Листратов, Владимир Работин, Михаил Смирнов, Владимир Тимченко]. «Запис».
Београд 1983, 222 стр.: илустр. Тираж 2.000 прим.

Балканское vs советское: русский взгляд. (Заметки о югославских плакатах периода не-
мецко-фашистской оккупации, 1941–1944). – Ежегодник 2019 Дома русского зарубежья
имени Александра Солженицына. / Отв. ред. Н. Ф. Гриценко. Дом русского зарубежья
имени Александра Солженицына. Москва 2019, стр. 220–232.
1241. Антонов Владимир Сергеевич

Разведчик, врач... и снова разведчик. [О белградском враче Леониде Леонидовиче Линиц-
ком]. – Независимое военное обозрение (Москва). 2017. – 25 апреля.
1242. А.П.
Русский корпус в Сербии. – Часовой (Париж). 1971, № 543.

«Русский дом» в Белграде после 1941 г. – Русија и Србија на прелому векова: Српске теме
Андреја Шемјакина. [Зборник радова у спомен на преминулог А. Л. Шемјакина]. / Одговорни
уредник др Алексеј Тимофејев. [Изд.] Институт за новију историју Србије; Центар за руске
и источноевропске студије «Мирослав Јовановић» Филозофског факултета Универзитета
у Београду; Информатика; Институт за словенске студије РАН; Историјски институт.
Београд 2020, стр. 333–336.
1244. Бандурка(о) Федор Иванович

Медицинская служба в Русском Корпусе. [Врачи: Н. С. Мокин, Ф. В. Бандурко, К. Н. Финне,
В. Е. Плешаков, П. И. Плищенко, П. А. Бычков, С. И. Попов, М. М. Ермаков, В. Х. Бабенко,
Ф. Ф. Вербицкий, Л. С. Мокиевский-Зубок, Д. Е. Ключарев, И. И. Лавров, В. В. Мейер, М.
И. Семенов, А. И. Стоянов, Л. Д. Тихомиров, М. М. Шиллеров, В. И. Жуковский, М. В.
Калугин, М. П. Метальников, Н. Н. Пашкевич, А. А. Чикин, О. Ю. Вагнер, В. И. Алферов,
В. А. Мандрусов, П. К. Ненашев; фельдшеры; сестры милосердия]. – Наши вести (Presidio
of Monterey, Ca.). 1986. 42-й год изд. № 402 (2703). – март, стр. 24–25.
1245. Баскевич Николай

История беженского лагеря в Триесте. – Калифорнийский вестник (Лос-Анжелес). 1984.
№ 38, стр. 19–23; № 39, стр. 29–34.
1246. Б.В.
О Русском охранном корпусе [в Сербии]. – Часовой (Париж). 1950. № 5 (297), стр. 15–17.
1247. Б.Г. [Борис Ганусовский]

Немного статистики. Количество русских в Сербии. [В 1940 году в Югославии: 31.500; в
апреле 1942 в Сербии: 19.150, включая Белград: 7.913]. – Новый путь (Белград). 1942. №
8–9. – 5 апреля, стр. 5.
1248. Белков Алексей Николаевич

Всегда за Россию!: История периодической печати Русского Охранного Корпуса. Галле-
я-Принт. Москва 2016, 84 стр.; илл. ISBN 978-5-906693-71-6.

Периодическая печать русских антисоветских вооруженных формирований в годы Великой
отечественной войны 1941–1945 гг.: Диссертация на соискание ученной степени кандидата
историческиз наук. / Науч. рук. д-р ист. наук А. А. Зданевич. Федеральное государственное
казенное военное образовательное учреждение высшего образования «Военная академия
Генерального штаба Вооруженных сил Российской Федерации» Министерства обороны
Российской Федерации – Научно-исследовательский институт (военной истории). Москва
2020, 254 стр.

«За Родину! Против Сталина!»: периодическая печать русских антисоветских вооруженных
формирований в годы Великой Отечественной войны (1941–1945 гг.). «Сеятель». Москва
2019, 288, [1] стр.: илл. Тираж 500 экз. ISBN 978-5-9216-2322-4.
1251. Бертельс-Меньшой Андрей Александрович

«Румынское» пополнение [Русского] Корпуса. [Сотни добровольцев из Бессарабии, Буко-
вины и Транснистрии. Расстрел представителей Русского Корпуса – майора А. И. Нагорова
и капитана Пивника, застигнутых в немецком посольстве при занятии Красной армией
Бухареста]. – Наши вести (Санта Роза). 1981. XXXVII год изд. № 382 (2683). – январь–март,
стр. 18–19.
1252. Беспарточный Александр

Последнее прибежище: Невинно убиенный русский генерал и его дочь обрели вечный покой
на Русском кладбище. [Генерал Василий Рачинский с дочерью Анастасией, расстреляны в
1942 г. в селе Репае в пригороде Герцег Нови. К статье прилагается Список и план русских
захоронений при Савиново, близ г. Герцег Нови]. – Русский журнал «Адриатика» (Будва,
Черногория). 2007. № 2, стр. 11–15.
1253. Билбија Б. [Бојан]

Удружење потомака Руса: Нова организација бавиће се евиденцијом сународника и про-
налажењем рођака у постојбини. [Оснивач удружења мр Јован Иванов]. – Политика
(Београд). 2013. – 15. април, стр. 8.
1254. Боголюбов Алексей Борисович

Владимир [Леонидович] Голеновский (14 марта 1923, Парачин – 1944?). [Об арестованных
русских в г. Велики Бечкерек, осенью 1944 года, убитых, увезенных в СССР, о возвращенном,
после 10-ти лет из ГУЛага, М. Хлодовского, бывшего кадета из Белой Церкви]. – Кадетская
перкличка (Нью-Йорк). 1990. № 48. – апрель, стр. 121–126.

Понять – простить? [Об эвакуации в сентябре 1944 г. русских из Белграда на Запад, об аре-
стах органами СМЕРШ не выехавших: генерал-майора Бориса Литвинова-Массальского,
полковника Романа Дрейлинга, генерал-майора Вячеслава Ткачёва, Василия Шульгина,
проф. Михаила Георгиевского]. – Бюллетень (Каракас). 1989. № 26. – март, 8 [ненумеро-
ванных] стр.

Русский [Охранный] Корпус 1941–45. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1981. № 28.
– май.
1257.
Боевой устав пехоты. Строевое отделение штаба Охранной группы. Белград 1942, 172 стр.
Тираж 515 экз.
1258. Боровняк Джурджа

Русская интеллигенция в Белграде и борьба против немецкой оккупации Югославии. –
Российская эмиграция в борьбе с фашизмом. Международная научная конференция. /
Сост. К. К. Семенов и М. Ю. Сорокина. Дом русского зарубежья имени Александра Сол-
женицына. Москва 2015, стр. 305–327.
1259. Boroša Milivoj

Tragedija Okševski. [O ratnoj i posleratnoj sudbini braće Olega Vjačeslavoviča (1915–1995) i Lava
Vjačeslavoviča (1912–1975), jugoslovenskih pilota]. – M. Boroša. Vihor života. [Autobiografija].
Nakladnik: Savez antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske. Zagreb, studeni 2014,
str. 203–210.
1260.
Будут немедленно преданы суду Военного трибунала... (Из истории интернирования
граждонского населения Австрии, Болгарии, Венгрии, Германии, Румынии, Чехослова-
кии, Югославии в 1944–1945 гг.). / Вводная статья, подготовка текста и комментарии В. Б.
Конасова и А. В. Терещука. – Русское прошлое (Москва). 1994. № 5, стр. 317–337.
1261.
В Русском корпусе полвека назад: Из письма командира 3-го батальона 2-го полка гене-
рала Е. В. Иванова. – Наши вести (Santa Rosa, Calif.). 1994. 50-й год издания. № 437 (2738).
1262. Васильев Константин Константинович

Люди Одессы: Стефанские. [Судьба семьи Бориса Карловича Стефанского в 1944 году,
при репрессиях русских беженцев с приходом к власти И. Броз Тито]. – Одесский вестник
(Одесса). 1994. № 70 (624). – 14 мая, стр. 8.

Исторические заметки. [О бомбежках Белграда в 1941, 1944 и 1999 гг.]. – Православная
Русь (Джорданвилль). 2009, № 16 (1875), стр. 14–15.

Русский корпус в Сербии. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010. № 259, стр. 371–274.
1265.
Верные долгу 1941–1961. Издательство «Объединение 1-го полка» Русского корпуса. Наяк,
шт. Нью-Йорк 1961, 85 стр.
1266. Вертепов Дмитрий Петрович

Русский корпус. 1941–1945. [Памятный альбом]. Нью-Йорк 1960, 96 стр.: ок. 800 фотогра-
фий военнослужащих.
1267.
Вечер благодарности «Спасибо Сербии!»: 90 лет со дня прибытия русских беженцев в Сер-
бию. Большой концертный зал Русского Дома, 23 декабря 2010 года 19 часов. Программа
вечера. / Устроители: Российский центр науки и культуры «Русский Дом» в Белграде, Русская
школа при посольстве РФ в Сербии, Общество сохранения памяти о русских в Сербии.
1268. Витомировић Драган

Убијали смо их као муве: Кажњавање побеђених од стране нове власти у Зајечару, у периоду
од октобра 44. до маја 45. [Поменута имена Бориса Полховског, Владимира Пулхритудова,
Михаила Долгополова, Сергија и Нине Мартинов]. – Информативне новине 011 (Зајечар).
1994. Бр. 5. – 23. септембар, стр. 19.
1269. Виторф Никола А. [Анатолијевич]

Рад Биро-а за заштиту руске емиграције. – Обнова (Београд). 1941. Бр. 23. – 31. јули, стр. 6.
1270. Волков Сергей Владимирович, Стрелянов (Калабухов) Павел Николаевич

Чины Русского корпуса: Биографический справочник в фотографиях. «Рейтар»; «Форма-Т».
Москва 2009, 528 стр.: илл. Тираж 1.000 экз. ISBN 978-5-8067-0048-8.
1271. Вострухов Евгений

«Русский дом», заброшенный Россией. Его судьба волнует не только россиян. Недавно боль-
шая группа известных югославских деятелей культуры обратилась с письмом к президенту
Б. Н. Ельцину, в котором содержится единственная просьба – помочь сохранить в Белграде
«Русский дом имени императора Николая II». – Известия (Москва). 1992. № 122. – 27 мая.
1272. Galečić Marina

Beograd u srcu, Rusija u mislima: U Srbiji danas žive i pripadnici druge i treće generacije ruskih
emigranata, kao i ruska biznis elita. – Evropa (Beograd). 2005. Br. 118. – 13. jul, str. 10–17.

«Всякое правительство, в том числе и советское, имеет лишь преходящее значение, и вечна
одна лишь Россия»: Оренбургские казачьи офицеры-эмигранты и Вторая мировая война.
– Гороховские чтения: Материалы одинадцатой региональной музейной конференции. /
Сост., науч. редактор А. Н. Лымарев, предс. ред. колл. В. И. Богдановский. Государственный
исторический музей Южного Урала. Челябинск. 2020, стр. 212–219.

Генерал Ф. Е. Махин в годы Второй мировой войны в Югославии. – Славяноведение (Мо-
сква). 2021. № 3, стр. 20–35.

Русские генштабисты-эмигранты в годы Второй мировой войны. – Славянский мир в
третьем тысячелетии: человек, общество, народ в истории, языке и культуре. / Ред. колл.,
отв. ред. Е. С. Узенёва. Институт славяноведения РАН. Москва 2014, стр. 170–182.
1276. Ганусовский Борис Казимирович

10 лет за железным занавесом. 1945–1955: Записки жертвы Ялты. Выдача XV казачьего
корпуса. Издательство «Глобус». Сан-Франциско 1983, [10], 400, [26] стр. фотогр. и илл.
ISBN 0-88669-064-1.
1277. Ганусовский Борис Казимирович

Десять лет за железным занавесом. Записки жертвы Ялты. Выдача XV Казачьего Корпуса.
[Изд.] Тотенбург. Москва 2017, 454 стр. ISBN 978-5-9216-2231-9.
1278.
Гарнизонный устав. Изд. Строевое отделение штаба Охранной группы. Белград 1942, 66
стр. Тираж 200 экз.
1279. Geiger Vladimir

Smrtna presuda Vojnog suda Komande grada Zagreba poglavaru Hrvatske pravoslavne crkve
u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj mitropolitu Germogenu 1945. godine. – Dijalozi povijesničara/
historičara (Zagreb). 2000. Sv. 2, str. 569–582.

Sudski procesi vjerskim dostojanstvenicima u Hrvatskoj 1945. [Presudom Zagrebačkog tribunala
od 29. juna 1945. godine na smrt streljanjem osuđeni su Rusi: mitropolit Germogen (Maksimov),
sveštenici Serafim Kupčevski, Dmitrij Mrihin i Aleksej Borisov]. – Vladavina prava (Zagreb).
1999. God. III. Br. 6, str. 89–102.
1281.
Гибель Хоповского монастыря: В ночь на Великий Четверток 9/22 апреля с.г. комму-
нисты партизаны сожгли до тла известный и любимый многими в эмиграции русский
Хоповский монастырь. Русские монахини побрели в ближайший городок Ириг, где их
приютили на время сердобольные ирижане.– Православная Русь (Ладомирова). 1943.
№ 1–2, стр. 15–16.
1282.
Говор друга Алеша Беблера у политичком комитету [Уједињених Нација у Њујорку, по
питању совјетских грађана, бивших белогардејских емиграната који живе у Југославији].
– Говори чланова наше делегације на IV засједању ОУН. [Изд.] Главна политичка управа
Југословенске армије. [Београд] 1949, стр. 78–85.

Роковой выбор: Русское военное Зарубежье в годы Второй мировой войны. Изд. «Солти».
Архангельск – Мурманск. 2005, 614 стр. ISBN 5-7536-0147-2.

Подвиг Федора Высторопского. – Голос Родины (Берлин). 1963, № 68 (769), стр. 6.

Поэт, борец, партизан. [Об Алексее Петровиче Дуракове]. – Голос Родины (Берлин). 1963,
№ 64 (765). – ноябрь, стр. 6.

Белоэмигранты между звездой и свастикой. «Вече». Москва 2005, 352 стр.: илл. ISBN 5-9533-
0578-8.
1287. Горячев Илья Витальевич

Хорватская православная церковь в годы Второй мировой войны. – Власть и церковь в
СССР и странах Восточной Европы, 1939–1958 гг.: Дискуссионные вопросы. Москва 2003,
стр. 220–231.
1288. Гранитов Владимир Владимирович

Первые выстрелы [в Русском корпусе в Сербии, 1941 г.]. – Наши вести (Santa Rosa, Calif.).
1998. 54-й год изд. № 451 (2752). – июнь, стр. 11–13; № 452 (2753). – сентябрь, стр. 15–17.
1289. Grigoriev Vladimir Alexeyevich [Григорьев-Путилин]

With the Russian Corps. – The Other Russia: The Experience of Exile. / Eds. Michael Glenny and
Norman Stone. Viking Press. New York 1991, p. 241 u.a. ISBN 978-0-6708-3593-5.
1290. Гротов С.
В новой Хорватии [После Второй мировой войны]. – Парижский вестник (Париж). 1944.
№ 107. – 9 июня.
1291. Гротов С.
В Хорватии [После Второй мировой войны]. – Новое слово (Берлин). 1944. № 45.
1292.
Група совјетских шпијуна пред судом у Београду. Једанаесторица оптужених су белогар-
дејске избеглице-грађани СССР. – Борба (Београд). 1951. – 2. август, стр. 1.
1293. Данилов Владислав Сергеевич

Эвакуация русской белой эмиграции из Югославии. – Кадетская перекличка (Нью- Йорк).
1981. № 28. – май, стр. 87–94.
1294.
Два велика художественика одлазе из наше средине. [После 7 година боравка у Београду,
Вера Греч и Поликарп Павлов 1943. године одлазе у Берлин]. – Обнова (Београд). 1943. Бр.
526. – 24. март, стр. 4.
1295. Девич-Романова Валентина Павловна

Третья волна россиян в Югославии (конец 50-ых – 70-ые гг. 20-го века). – Руска дијаспора
и српско-руске културне везе. Зборник реферата. / Приредио Богољуб Станковић. Слави-
стичко друштво Србије. Београд 2007, стр. 253–258.
1296. Делианич-Степанова Ариадна Ивановна

Вольфсберг-373. [О судьбах русских, бежавших в 1945 г. из Словении в Австрию]. Издание
газеты «Русская жизнь». Сан-Франциско [б.г., около 1960], 409 стр. Тираж 2.000 экз.
1297. Делианич-Степанова Ариадна Ивановна

Вольфсберг-373: Годы ненависти и любви 1945–1947. [2-е издание]. Изд. «Вече». Москва
2023, 384 стр. ISBN 978-5-4484-4036-6.
1298. Делианич Ариадна Ивановна

Туманы. [Книга о судьбе югославских русских эмигрантов во время Второй мировой
войны]. Издательство «Глобус». Сан-Франциско 1980, 522 стр.
1299.
Дисциплинарный устав. Изд. Строевое отделение штаба Охранной группы. Белград 1942,
30 стр. Тираж 200 экз.
1300. Доманский Юрий Михайлович

В Русский Корпус – из Болгарии. [В Пасхальные дни 1942 г. регистрация добровольцев
проводилась в Центре русской эмиграции в Софии, ул. Оборище, 17, откуда эшелонами
они по железной дороге отправлялись в Београд.]. – Наши вести (Presidio of Monterey,
Ca.). 1982. XXXVIII год изд. № 387 (2688). – апрель–июнь, стр. 18–20.

От Первой мировой до Третьей всемирной: Жизненный путь Генерального Штаба Пол-
ковника Е. Э. Месснера. – Хочешь мира, победи мятежевойну. Творческое наследие Е. Э.
Месснера. / Сост. И. В. Домнин. (Российский военный сборник. Вып. 21). [Изд.] Военный
университет; «Русский путь». Москва 2000, стр. 17–73.
1302. Др Н.М. [др Никола Маринковић]

Повика на Русе. [«За нас је важно само то да се та емиграција о наш народ није нимало
огрешила као целина и да је и политички и морално увек била на бранику боље будућности
српског народа.»]. – Обнова (Београд). 1942. Бр. 163. – 15. јануар, стр. 6.
1303. Дрљача Душан

Прилог проучавању етничког идентитета Русина и Руса у Србији. – Положај мањина у
Савезној Републици Југославији: Зборник радова са научног скупа одржаног 11, 12. и 13.
јануара 1995. / Уред. Милош Мацура, Војислав Становчић. [Изд.] САНУ. Београд, 1996,
стр. 723–729.
1304. Дробязго Сергей Игоревич

Под знаменем врага: Антисоветские формирования в составе германских вооруженных
сил 1941–1945 гг. «Эксмо», Москва 2004, 608 стр.: илл. Тираж 5.100 экз. ISBN 5-699-07992-0.
1305. Дробязко Сергей (текст), Каращук Андрей (иллюстрации)

Вторая мировая война 1939–1945: Русская освободительная армия. Издательство АСТ.
1306. Дубина Николай Кузьмич

Как формировался Русский Корпус. (Из доклада, прочитанного в Буэнос-Айресе (Ар-
гентина) 3 октября 1976 г. на торжественном заседании, посвященном 35-летию со дня
основания Русского Корпуса. – Наши вести (Presidio of Monterey, Ca.). 1977. № 366 (2667).
– сентябрь–октябрь, стр. 5–7.
1307. Đorđević Mirko

Odanost duhovnom nemiru. – Mihajlo Mihajlov. Domovina je sloboda. Radio B92. Beograd
1994, str. 371–379.
1308. Ђорђевић Мирко

Пред трагом наде: Три записа о Михајлову. – Михајло Михајлов. Ненаучне мисли. [Писане у
затвору у Сремској Митровици 1968–1970. године]. [Изд.] Бримо. Београд 2004, стр. 92–103.
1309. Ђурић Вељко Ђ.

Усташе и Православље. [Изд.] Белетра. Београд 1989, 284 стр. илуст. ISBN 86-7469-012-2.
1310. Е.Ж. [Евгений Андреевич Жуков]

От нашего белградского корреспондента: Высылка русских эмигрантов из Венгрии и
Болгарии. [Включая и тех русских, которые ранее были высланы из Югославии]. – Новое
русское слово (Нью-Йорк). 1954. – 30 июня.
1311. Ермаков Николай Антонович

Неповторимый путь Л. Л. Линицкого. – Очерки истории российской внешней разведки.
Том 3. 1933–1941. Изд. Международные отношения. Москва 1997.
1312. Ёхина Наталия Александровна

«История русского сопротивления... еще не написана»: К истории Союза советских патри-
отов в Югославии в годы Второй мировой войны. – Ежегодник 2014–2015 Дома русского

«На чьей стороне ты будешь, когда разразится война»: К истории Союза советских патри-
отов в Белграде. – Российская эмиграция в борьбе с фашизмом. Международная научная
конференция, Москва, 14–15 мая 2015 года. / Сост. К. К. Семенов и М. Ю. Сорокина.
«Русский путь»; Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына. Москва 2015,
стр. 203–237.

«Погибшие с живыми пребывают...»: И. Н. Голенищев-Кутузов об эмигрантах-членах Со-
юза советских патриотов в Югославии, погибших в годы Второй мировой войны. – Люди
и судьбы Русского Зарубежья. / Отв. ред. А. Б. Ефимов, Е. М. Миронова. Вып. 4. Москва
2017, стр. 191–205.

Российские ученые-эмигранты – члены Союза советских патриотов в Югославии в годы
Второй мировой войны. – Берега. Информационно-аналитический сборник о русском
зарубежье. Выпуск 19. Изд. Информационно-культурный центр «Русская эмиграция».


Ботаника и политика: Избрание и исключение из состава Сербской академии наук П. И.
Чернявского. – Журнал российских и восточноевропейских исторических исследований
(Москва). 2022. № 1 (20), стр. 138–176.

Руска емиграција и Априлски рат. – 80 година од избијања Другог светског рата на про-
стору Југославије и страдања града Крагујевца. [Зборник радова]. / Уред. Дмитар Тасић,
Лела Вујошевић. [Изд.] Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и
уметности и универзитета (Крагујевац); Институт за новију историју Србије (Београд).
Крагујевац – Београд 2021, стр. 317–338.

Влияние политики на судьбу и память о русских участниках движения Сопротивления в
Югославии. – Ежегодник 2020 Дома русского зарубежья имени Александра Солженицы-
на. / Отв. ред. Н. Ф. Гриценко. Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына.
Москва 2020, стр. 40–51.

Влияние политики на судьбу и память о русских участниках движения Сопротивления
в Югославии. – Русская эмиграция и движение Сопротивления в годы Второй мировой
войны. Сборник докладов Международного круглого стола. / Сост. М. Ю. Сорокина. Дом
русского зарубежья имени Александра Солженицына. Москва 2021, стр. 26–43.

Ideje i planovi borbe protiv komunizma u redovima ruske emigracije u Kraljevini SHS / Kraljevini
Jugoslaviji. – Srpsko-hrvatski odnosi u 20. veku. / Uredio Darko Gavrilović. Centar za istoriju,
demokratiju i pomirenje; Udruga za povijest, suradnju i pomirenje. Golubić 2020, str. 53–71.

Sudbina nasleđa ruske emigracije u Jugoslaviji 1944-1945. – Istorija 20. veka (Beograd). 2021.
Br. 1, str. 77–98.

Захоронения и памятники русским эмигрантам – членам Сопротивления в Югославии. –
Военно-исторический журнал (Москва). 2020. № 10, стр. 75–80.

«Я почувствовал себя сербом...»: Русские эмигранты в Апрельской войне 1941 года. – Во-
енно-исторический журнал (Москва). 2021. № 9, стр. 46–55.

Молот в руках красных: Судьба Русского дома после 1944 г. – Ежегодник 2019 Дома русско-
го зарубежья имени Александра Солженицына. / Отв. ред. Н. Ф. Гриценко. Дом русского
1325. Животић Александар

Руска емиграција у социјалистичкој Југославији (1945–1949) – Руски некропољ у Београду:
Знамење историјског пријатељства. / Уред. Мира Радојевић и Милош Ковић. Фондација за
обнављање, подршку и очување комплекса историјско-меморијалних споменика у Репу-
блици Србији «Руски некропољ»; Институт за политички и економски дијалог. Београд
2014, стр. 160–171.
1326. Животич Александр

Югославско-советский конфликт и положение русской эмиграции в Югославии (1948–1953
годы). – Славяноведение (Москва). 2018. № 1, стр. 30–42.
1327. Жуков Евгений Андреевич

Белградские заметки. [О сносе здания Русской миссии в Белграде и проч.]. – Новое русское
слово (Нью-Йорк). 1957. – 5 июля.
1328.
За сокола – крило. [Споменик на месту погибије командира ескадриле Аркадија Попова,
у селу Доли, 16. октобра 1944.]. – Политика (Београд). 1972. – 15. септембра.
1329.
Заточеници Голог Отока: Регистар лица осуђиваних због Информбироа: Документ Управе
државне безбедности ФНР Југославије. / Приредили: академик Драгослав Михаиловић,
проф. др Мирослав Јовановић, др Горан Милорадовић, др Алексеј Тимофејев. [Око 106
имена руских емиграната и њихових потомака]. [Изд.] Архив Србије и Институт за сав-
ремену историју. Београд 2016, 527 стр.: табеле. Тираж 500. ISBN 978-86-81511-95-4; ISBN
86-8151-195-5.
1330. Зауер Сергей Александрович

Михаил Николаевич Михайлов. – Новый журнал (Нью-Йорк). 1966. № 85, стр. 273–279.
1331. Захаров Владимир Викторович, Колунтаев Сергей Александрович

Русская эмиграция в антисоветском, антисталинском движении (1930-е – 1945 гг.). – Ма-
териалы по истории Русского Освободительного Движения. (Статьи, документы, вос-
поминания). / Под общей редакцией А. В. Окорокова. Вып. 2. Москва 1998, стр. 28–129.
1332. Земсков Виктор Николаевич

Архивы начинают говорить: Репатриация советских граждан и их дальнейшая судьба
(1944–1956). [Из Югославии: в 1947 г. (январь–июнь) – 2 гражданина; в июле 1947 по 1952
г. – 243 граждан]. – Социальные исследования (Москва). 1995. № 5. – май, стр. 3–13; № 6.

– июнь, стр. 3–13.
1333. Зуб Эдуард Иванович

И такие земляки бывают... Борис Александрович Штейфон. – Событие (Харьков). 2004.
№ 28, 8–14 июля.
1334.
«Известија» поздравља део руске емиграције у Југославији који се часно држао за време
фашистичке окупације. – Политика (Београд). 1946. – 27. јули.
1335.
Изложба руских обједињених уметника. – Обнова (Београд). 1943. – 22. децембар.
1336.
Изречена је пресуда групи шпијуна Совјетске обавештајне службе. [Кирил Ситарски – 16
година; Игор Савченко – 13 г.; Борис Дубровин-Заболоцки – 6 г.; Иља Голенишчев-Куту-
зов – 4 г.; Леонид Макареско – 6 г.; Фјодор Лепјохин – 3 г.; Владимир Лебедев – 9 г.; Јуриј
Наумов – 7,5 г.; Игор Чучувадзе – 8 г.; Нина Кнежевић-Дуберштајн – ослобођена оптужбе].
– Политика (Београд). 1951. Бр. 13.940. – 12. август, стр. 4.
1337. Јаковљевић Ранко

Руси у Србији. [У годинама Другог светског рада и после]. Беокњига. Београд 2004, стр.
159. Тираж 500. ISBN 86-7694-018-5.

Те, кто за Сталина, и те, кто за Гитлера: Российская эмиграция в Югославии в годы Второй
мировой войны. – Родина (Москва). 2012. № 11, стр. 14–17.
1339. Јовановић-Стојмировић Милан

Руске избеглице и ми, Срби. – Обнова (Београд), 1942. – 13. јануар.
1340. Казак Владимир Николаевич

Участие русских эмигрантов в антифашистской борьбе народов Югославии. – В. Н. Казак.
Советские люди в антифашистской борьбе народов Балканских стран 1941–1945. «Мысль».
Москва 1975, стр. 66–72.
1341. Казанцев Александр Степанович

Третья сила: История одной попытки. [Действия членов НТС на оккупированных терри-
ториях СССР]. Второе издание. [Изд.] Посев. Франкфурт-на-Майне 1974, 373 стр.
1342. Казанцев Николай Леонидович

О «Варяге» – то, что никогда не было сказано. – Наша страна (Буэнос-Айрес). 2010. – 8 мая.
1343. Казем-Бек Александр Львович

Письмо в редакцию газеты «Правда». – Правда (Москва). 1957. – 16 января.
1344. Каратеев Михаил Дмитриевич

Эвакуация Крымского кадетского корпуса. [Глава из книги: «Белогвардейцы на Балка-
нах»]. – Бюллетень Объединения кадет российских кадетских корпусов в Сан Франциско
(Сан-Франциско). 1995. № 45.
1345. Ковалевский Д.
Во имя Родины: Русский корпус в Югославии (по материалам книги «Русский корпус на
Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Исторический очерк и сборник вос-
поминаний современников. / Под ред. Д. П. Вертепова. Нью-Йорк 1963»). – Град-Китеж
(Москва). 1992. № 6 (11), стр. 11–14.
1346. Ковачевић Радован

Гроб «осветника» Пете офанзиве. Како је погинуо партизански пилот Аркадије Попов. –
Политика (Београд). 1974. – 8. септембар.
1347. Ковтун Иван Иванович, Жуков Дмитрий Александрович

Русские эсэсовцы в бою: Солдаты или каратели? [Изд.] Яуза. Москва 2009. 320 стр. ISBN
978-5-9955-056-8.
1348. Колосов Н.
«Триестинцы». [О лагере для русских в Триесте 1950-х гг.]. – Новое русское слово (Нью
Йорк). 1964. № 187, стр. 4.
1349. Комаров Борис Евгеньевич

Резолюция Информбюро (1948) и русская эмиграция в Югославии – След пожара в Русия:
Руската емигрантска литература и изкуство в европейски контекст. Научно и културно
наследство на руската диаспора в България (1920–1940): Материали от международна
научна конференция, организирана от Великотърновския университет «Св. св. Кирилл и
Мефодий» с участието на Дома за руско зарубежие «А. И. Солженицин» – Москва и Ру-
ския културно-информационен центръ – София, 9–10 декември 2010 г., Велико Търново
2012, стр. 581–588.
1350. Корнилов Александр Алексеевич

Духовенство перемещенных лиц. Биографический словарь. / Под общ. ред. академика О.
А. Колобова. [Представлено духовенство из Югославии: архиеп. Аверкий (Таушев), митр.
Анастасий (Грибановский), прот. Борис Молчанов, протопресв. Василий Бощановский,
архим. Викторин (Лябах), митр. Виталий (Устинов), протопресв. Владимир Востоков, прот.
Владимир Шатилов, иерей Георгий Горский, еп. Григорий (Граббе), прот. Даниил Думский,
прот. Игорь Троянов, святитель архиеп. Иоанн (Максимович), архиеп. Иоанн Шаховской,
еп. Митрофан (Зноско), архиеп. Никодим (Нагаев), архиеп. Никон (Рклицкий), прот.
Сергий Чертков, архиеп. Серафим (Иванов), архиеп. Савва (Раевский), архим. Спиридон
(Ефимов)]. [Изд.] Факультет международных отношений, Научно-исследовательская
лаборатория «Русское Зарубежье». Нижегородский государственный университет им. Н.
И. Лобачевского. Нижний Новгород 2002, 119 стр. Тираж 200 экз.

Забытая страница: Из послевоенной истории Русской церкви в Югославии. – Славянове-
дение (Москва). 1999. № 5, стр. 101–105.
1352. Kosik Viktor

Utemeljitelj Hrvatske pravoslavne crkve vladika Germogen (Maksimov): Prilog biografiji njegova
vremena. / S ruskoga, iz rukopisa, prevela Irena Lukšić. – Ruski emigranti u Hrvatskoj između
dva rata: Rubovi memorija. / Priredila Irena Lukšić. Hrvatsko filološko društvo. Zagreb 2006,
str. 231–235.

Хорватская Православная Церковь (от организации до ликвидации) (1942–1945). Взгляд
из XXI века. [Изд.] Институт славяноведения РАН. Москва 2012, 192 стр.

К портрету предстоятеля Хорватской православной церкви митрополита Гермогена. –
Славянский альманах 2010. «Индрик». Москва. 2011, стр. 130–140.

Идеология Русской Зарубежной Церкви в годы Второй мировой войны (правда и вымыслы).
– Роль духовно-патриотической идеи в победе в Великой Отечественной войне 1941–1945
гг. Российский институт стратегических исследований (РИСИ). Москва 2015, стр. 120–131.

Принятие в юрисдикцию Московского Патриархата священнослужителей Русской За-
рубежной Церкви в Югославии в 1945 г. – Вестник православного Свято-Тихоновского
гуманитарного университета (Москва). 2008. Выпуск 2 (27), стр. 75–84.
1357. Котюков Константин Львович

Роковое разделение: Русская военная эмиграция в период Великой Отечественной войны
на оккупированных территориях Советского Союза и Югославии. ИПО «У Никитских
ворот». Москва 2012, 192 стр. ISBN 978-5-913664-82-2.

Русская военная эмиграция в Югославии в 1942–1945 гг. и ее роль в создании Русского
охранного корпуса. – Преподавание истории в школе (Москва). 2008. № 1, стр. 40–45.

Формирование и боевая деятельность Русского охранного корпуса в Югославии в 1941–1945
гг. – Отечественная история (Москва). 2008. № 3, стр. 86–94.
1360. К.Р.
Рехабилитован Анатолиј Ивановић [Прицкер], оснивач «Народне просвете». Поред бројних
доказа, на суђењу о рехабилитацији једног од најзначакнијих српских издавача уважен
је и текст објављен у «Политикином» додатку «Култура, уметност, наука». – Политика
1361. Кравченко В. Г.
Белый Русский Корпус: Пополнение добровольцами из Болгарии. – Наши вести (Санта
Роза). 1995. 51-й год изд. № 441 (2742). – декабрь, стр. 9–10.
1362.
Краткое руководство по обучению Германскому строевому уставу. Изд. Строевое отделение
штаба Охранной группы. Белград 1942, 30 стр. Тираж 500 экз.
1363. Кулен Елена [Сергеевна] / Kuhlen Elena

Шляйсхайм / Schleissheim. Лагерь русских «перемещенных лиц» вблизи Мюнхена, 1946–1953.
Материалы к исследованию. / Предисловие: Людмила С. Оболенская-Флам. «Шляйсхайм
под микроскопом» (стр. 5–6). Verlag: Neopubli GmbH. Berlin [2021], 759 стр.: илл. ISBN
978-3-7541-2547-2.
1364. Курганский В. [Вадим Павлович]

Тридцать лет тому назад: Эвакуация Кадетского корпуса из Белой Церкви, осенью 1944
г. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1975. № 11, стр. 55–64.
1365. Кьосева Цветана

Участие на руски емигранти от България в Руския охранителен корпус в Югославия (по
документи на Дирекцията на полицията). – Втората световна война и Балканите. Сборник
доклади и научни съобщения, изнесени на международна научна конференция в София,
20–21 юни 2001 г. София 2002, стр. 372–383.
1366. Ланин Александр Викторович

Агония Югославии. Воспоминания очевидца (27 марта – 18 апреля 1941 года): Историче-
ский очерк. Издание автора. Белград 1941, 24 стр.
1367. Лозо Светозар

Од двоглавог орла до кукастог крста: Руска белоемиграција у Југославији. [Фељтон у 33
наставка]. – Политика експрес (Београд). 1976. – 19. јануар – 20. фебруар.
1368. Лозо Светозар

Руска белоемиграција у служби окупатора. [Фељтон у 25 наставака]. – Политика експрес
(Београд). 1977. – 1–25. фебруар.
1369. Lozo Svetozar, Doder Milenko

Hrvatska pravoslavna crkva – agentura okupatora. [Feljton u 21 nastavku]. – Vjesnik (Zagreb).
1976. – 21. veljača – 12. ožujak.
1370. Лучић Милка

Суђења српским писцима: Дисидент број два. Ако је истина у поседу само једног човека и
само једне партије, онда се догађа оно што се догодило универзитетском предавачу Михајлу
Михајлову – да му од 1966. до 1975. године буде суђено неколико пута и да у југословен-
ским затворима проведе више од седам година. – Политика (Београд). 1998. – 23. јануар.
1371. Магериџ Малколм

Предговор енглеском издању. – Михајло Михајлов. Ненаучне мисли. [Писане у затвору у
Сремској Митровици 1968–1970. године]. [Изд.] Бримо. Београд 2004, стр. 5–12.

Из недавнего прошлого. [О русской эмиграции в Югославии в 1940-е гг.]. – Новое русское
слово (Нью-Йорк). 1956. – 25 октября.

Трагедия русских в Югославии. – Русская жизнь (Сан-Франциско). 1946. – 16 апреля.
1374. Мальчевский Алексей Павлович

Помните чье имя носите [О лагере Сан Саббо в предместьи Триеста, 1952 г.]. – Кадетская
перекличка (Нью-Йорк). 1979. № 23. – ноябрь, стр. 51–56.
1375. Маньков Сергей Александрович

Харьковские цеховые – предки генерала Б. А. Штейфона (1881–1945). – Девятые Петер-
бургские генеалогические чтения «Генеалогия городских сословий». Санкт-Петербург 2005.
1376. Маринковић Н.
Повика на Русе. – Обнова (Београд). 1942. – 15. јануар.
1377. Марковић Љубомир М.

Сви наши Руси. [«Како у сваком житу има кукоља, тако је и руска емиграција имала свој
кукољ. У разбијању прве Југославије значајну улогу имала је Абверова екипа у којој су, сем
резидента Бауера, били искључиво Руси а то су, између осталих, и књаз Павел Бермонт-А-
валов, Пјотр Дурново, Александар Лањин, Дмитриј Герасимович и Владимир Гершељман, У
ове значајније спада и Леонид Чудновски, који је априлских дана 1941. као срески начелник
у Кладову омогућио немачким диверзантима из дивизије «Бранденбург» да покољу наше
официре који су имали задатак да запрече Ђердап, што би за Немачку била огромна еко-
номска и војничка штета. Некако се мало зна и пише о Руском заштитном корпусу осно-
ваном септембра 1941.»]. – Политика (Београд). 1995. Год. XCII. Бр. 29.303. – 20. мај, стр. 10.
1378. Марковић О.
«Доктор Сима Ровински». [О стрељању руског лекара]. – Мали човек и велика историја:
истраживања друштвене историје. [Зборник радова]. / Уредник Г. Милорадовић. [Изд.]
Истраживачка станица Петница. Ваљево 2002.
1379. Махароблидзе Ексакустодиан Иванович

Пасха в оккупации [На Страсной и Светлой неделе 1941 года в Белграде и Земуне]. – Цер-
ковное обозрение (Белград). 1941. 5-й год издания. № 4–6, стр. 1.
1380.
Между Россией и Сталиным: Российская эмиграция и Вторая мировая война. / Редактор
С. В. Карпенко. Изд. РГГУ. Москва 2004, 346 стр. ISBN 5-7281-0420-7.
1381. Месснер Евгений Эдуардович

Ключ... [Статья о русских в Югославии]. – Русская жизнь (Сан-Франциско). 1959. – 14
февраля.
1382. Мијушковић Мирољуб

Злочини на шабачком мосту. Остала је само виолина: Професор музике Василије Кузенко
склонио се од бољшевика у Србију, а партизани га стрељали по ослобођењу Шапца. Деца
«народног непријатеља». – Политика (Београд). 2004. – 2. новембар, стр. 19.
1383. Мијушковић Мирољуб

На прагу своје куће после 75 година: Наследници инжењера Александра Бучина, којег су
без кривице и суда стрељали партизани, коначно ће од Полицијске управе преузети вилу
у центру Шапца. – Политика (Београд). 2020. – 12. јануар.
1384. Милановић Ђорђе

Асови у ваздушном рату. Пилоти часно испунили завет. [О погибији пилота-мајора Арка-
дија Попова код Стона, Далмација]. – Политика (Београд). 1976. – 21. октобра.
1385. Милић Лариса

У сусрет стогодишњици емиграције Руса у Србију. [Национални савет руске националне
мањине у Србији 18. новембра 2019. године у Крагујевцу одржао трибину]. – Руски архив
(Београд). 2020. Год. I. Бр. 1, стр. 51–53, 51–53.
1386. Milenković Mirjana T.

Ruska emigracija u Srbiji 1941–1944. Diplomski rad, odbranjen na Filozofskom fakultetu Uni-
verziteta u Beogradu. Beograd 1994, 47 str.
1387. Милошевић Ристо

Фјодор Махин у Гацку. Поводом фељтона «Политике»: «Из тајних архива: Белогардејци у
Југославији 1921–1941». – Политика (Београд). 1998. – 17. јун.
1388. Михаиловић Драгослав

Александар Лебедев. [Млади Рус – Голооточанин]. – Д. Михаиловић. Голи оток. Књига
трећа. Српска књижевна задруга; Београдски издавачко-графички завод. Београд 1995,
стр. 245–248.
1389. Михаиловић Драгослав

Свештеник Владислав Некљудов. – Д. Михаиловић. Голи оток. Књига трећа. Српска књи-
жевна задруга; Београдски издавачко-графички завод. Београд 1995, стр. 538–541.
1390. Mihajlov Mihajlo

Domovina je sloboda. / Pogovor Mirko Đorđević. Radio B92. Beograd 1994, 384 str. Tiraž 600.
1391.
Mihajlov Mihajlo [Nikolajevič], srpski i američki rusist i publicist (Pančevo, 26. IX. 1934 – Beo-
grad, 7. III. 2010). Nakon školovanja u Beogradu, Sarajevu i Zagrebu, radio kao profesor ruske
književnosti na Filozofskom fakultetu u Zadru (do 1965). Jedan od prvih jugoslavenskih dis-
idenata; zagovornik demokratizacije socijalističke Jugoslavije, u kojoj je bio politički zatvorenik
(1966–70., 1974–77.). Od 1978. živio u inozemstvu; tijekom 1979–2001. u SAD-u (predavao na
nekoliko sveučilišta); u New Yorku 1980. osnovao odbor za podršku demokratskim disidentima u
Jugoslaviji (surađivao s M. Đilasom, F. Tuđmanom i dr.). Od 2001. živio u Beogradu. – Hrvatska
enciklopedija. Leksikografski zavod “Miroslav Krleža”. Zagreb 2021. [elektr. izdanje].
1392. Михайлова Вера Александровна [урожд. Данилова]

«Мой сын не будет просить о помиловании». [Мать арестованного в Югославии Михаила
Николаевича Михайлова]. – Посев (Франкфурт-на-Майне). 1977. № 9 (1244). – сентябрь,
стр. 9–10.
1393. Munoz Antonio J.

‎ xis Europa
For Czar and Country: A History of the Russian Guard Corps, 1941–1945. Publisher: A
Books. USA 1999, 54 p.: photoes. ISBN 978-1-8912-2723-3.
1394.
Награде Владе ФНРЈ заслужним сарадницима на пољу науке и културе за 1949. годину.
[Инж. Гибшман Евгеније и инж. Кисловски Сергије, научни сарадници Завода за пољо-
привредна истраживања у Новом Саду, за заједнички рад на стварању нових сорти кукуруза,
сунцокрета и јаре-озиме пшенице; Фармаковски Владимир, Жедрински Владимир, Скригин
Жорж, Тагац Сергије]. – Слободна Војводина (Нови Сад). 1949. – 31. децембар, стр. 2–3.
1395.
Начало и конец Русского Корпуса: Из приказа Отдельному Русскому Корпусу № 1б 12
сентября 1941 г., Белград; Приказ Русскому Корпусу № 63б 13 мая 1945 г., Клагенфурт
(Австрия). – Наши вести (Калифорния). 1976. XXXIII год изд. № 360 (2661), стр. 2.

Забытые могильные холмики. Посвящается генерал-майору Михаилу Федоровичу Ско-
родумову. – Доброволецъ (США). 2003. № 2 (2).
1397. Невзоров Андрей Геннадьевич

Памяти полковника Анатолия Ивановича Рогожина. – Единение (Сидней). 1972. – 5 мая.
1398. Неелов Николай Леонидович

Краткая биография генерала М. Ф. Скородумова. Воспоминания. – Скородумов М. Ф. За
Россию. Лос-Анджелес 1966, стр. 2–24.
1399. Неймирок Александр Николаевич

Дороги и встречи. 2-е издание. / Послесловие В. Поремский. [Изд.] Посев. Франк-
фурт-на-Майне 1984, 136 стр.
1400. Никон [Рклицкий], иеромонах

Утешение в скорбях. Выпуск 1. Доклад, прочитанный в Братстве памяти о. Иоанна Крон-
штадтского и в Общем собрании Русского охранного Корпуса. Белград 1943, 21 стр.
1401.
Нова Европа и руска емиграција. [«За сада је дужност свакога да се не враћа у Русију, а
да учествује у остварењу Нове Европе тамо где је то њему одредила судбина.»]. – Обнова
(Београд). 1942. Бр. 240. – 17. април, стр. 3.
1402.
Ноты Советского правительства Югославскому правительству (11, 18, 29 августа, 28 сентя-
бря 1949). Государственное издательство политической литературы. Москва 1949, 46 стр.
1403.
О пребывании московской делегации в Белграде в феврале–марте 1946 г. (Из доклада
Л. Н. Парийского Святейшему Патриарху Алексию). – Журнал Московской патриархии
(Москва). 1946. № 5, стр. 37–44.
1404. Н.Пр–ов [Николай Николаевич Протопопов]

Полковые священники Русского Корпуса. [протоиерей Иоанн Гандурин, иеромонах Ан-
тоний (Медведев), иерей Владимир Ульянцев, протоиерей Борис Молчанов, иеромонах
Никон (Рклицкий), иеромонах Никодим (Нагаев), протоиерей Григорий Баранников, иерей
Владимир Могилёв, иеромонах Викторин (Лябах)]. – Наши вести (Санта Роза). 1995. 51-й
год изд. № 438 (2739). – март, стр. 11–12.
1405. Обрадовић Мирјана

Војне формације руске емиграције у Србији у току другог светског рата. – Други свјетски
рат – 50 година касније. Зборник радова. Том I. Црногорска академија наука и умјетности.
Подгорица 1997.
1406. Obradović Mirjana

Dve krajnosti u političkoj delatnosti ruskih izbeglica u Srbiji (1941–1945). – Tokovi istorije
(Beograd). 1997. Sv. 1–2, str. 139–150.
1407. Онегина Светлана Валерьевна. [Публикацию подготовила]

Из архивных фондов: Михаил Александрович Георгиевский – идеолог «национально-тру-
дового солидаризма». [Из протоколов допросов на Лубянке в 1944–1949 гг. и Приговор от
25 июля 1950 г.]. – Кентавр. Историко-политический журнал. Номер издан при содействии
общества «Закон и Свобода». [без указания номера журнала!]. Издательство «Феникс».
Москва, июль–август 1994, стр. 115–128, [10 стр. ненумерованных].
1408. Остапов Алексий, протоиерей

Визит Патриаршей делегации в Югославию в 1957 году. – Церковь и время (Москва). 2014.
№ 1 (66).
1409. Očak Ivan

Ruski emigranti i Narodnooslobodilačka borba naroda Jugoslavije. – Historijski zbornik (Zagreb).
1987. God. XL. Br. 1, str. 297–307.
1410.
Рад Руске болнице у Панчеву. У овој болници која је узорно уређена влада прави дух са-
марићана. – Обнова (Београд). 1943. – 30. децембра, стр. 4.
1411.
Пасха в оккупации [в Белграде]. – Церковное обозрение (Белград). 1941. № 4–6. – апрель–
июнь, стр. 1.
1412. Петровић Драгољуб

Квислиншке формације руских белоемиграната на територији Источне Србије током
Другог светског рата. – Развитак (Зајечар). 1966. Бр. 6. – новембар–децембар, стр. 77–79.
1413. Петровић Растислав

Руски емигранти у огледалу савремене руско-српске политике. – Скадарлија (Београд).
1997. Бр. 10. – зима, стр. 40–44.
1414. Požar Petar

Hrvatska pravoslavna crkva u prošlosti i budućnosti. Naklada Pavičić d.o.o. Zagreb 1996, 424
str.: ilustr. ISBN 953-6308-03-7.
1415. Поляков Сергей Иванович

Русские в Черногории в 1941 г. – Наши вести (Presidio of Monterey, Ca.). 1986. 42-й год изд.
№ 403–405 (2704–2706), – июнь–июль.
1416. Поляков Федор Борисович

Партизанский эпизод в биографии А. В. Исаченко: свидетедьства и документы. – Еже-
годник 2021–2022 Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына / Отв. ред.
Н. Ф. Гриценко. Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына. Москва 2022,
стр. 259–274.
1417. Полян Павел Маркович

Перекрестки коллективного сопротивления и личного героизма (Александр Агафонов-Глян-
цев). – Российская эмиграция в борьбе с фашизмом: Международная научная конферен-
ция, Москва 14–15 мая 2015 года. / Сост. К. К. Семенов и М. Ю. Сорокина. Москва 2015,
стр. 377–385.
1418. Попович Любомир

Значение церковных визитов на высшем уровне между Русской и Сербской православ-
ными церквами во второй половине 1950-х гг. в восстановлении отношений между СССР
и Югославией. [Статус бывших русских приходов в Королевстве Югославии]. – Русский
сборник. Исследования по истории России: архивные находки и источниковедение. Т[ом]
ХХХ. Москва 2021, стр. 743–766.
1419.
Правни положај Руске заграничне цркве [у Југославији, јесен 1944. г.]. – Гласник (Београд).
1945. Бр. 1–2. – 15/2. фебруар.
1420.
Пред народни суд у Сарајеву изведени су бивши белогардејци – совјетски грађани који су
у совјетској обавештајној служби радили против слободе и независности ФНРЈ. [Алексеј
Крижко, бивши свештеник у штабу руске царске и Дењикинове беле армије; Владимир
Огњев, капетан у царској руској војсци и у Врангеловој армији, председник руске колоније
у Сарајеву за време окупације; инж. Анатолиј Пољаков; Ксенија Комад; Арсен Боремович;
Александар Красиљников, потпуковник у руској царској војсци; Василиј Кострјуков; Иља
Жеребков, стигао у Југославију као дете; Вадим Геслер, студент права; Петар Соколов, рођен
у Југославији; Георгиј Ољшевски, студент права. Обустављен поступак против свештеника
Владислава Некљудова, који се 29/30. новембра обесио.]. – Политика (Београд). 1949. Год,
XLVI. Бр. 13.410. – 2. децембар, стр. 3. [Видети даље: 5, 7, 10. децембар].
1421.
Пријава припадника руске народности у Београду [Јављање у Команду града, ради добијања
нових привремених легитимација]. – Политика (Београд). 1945. Бр. 12.021. – 1. јули, стр. 6.
1422. Пр-ов Н. [Протопопов Николай Николаевич]

Полковые священники Русского корпуса. [Протоиерей Иоанн Гандурин, иеромонах Антоний
(Медведев), иерей Владимир Ульянцев, протоиерей Борис Молчанов, иеромонах Никон
(Рклицкий), иеромонах Никодим (Нагаев), протоиерей Григорий Баранников, протоиерей
Владимир Могилёв, иеромонах Викторин (Лябах)]. – Наши вести (Santa Rosa, Calif.). 1995.
51-й год изд. № 438 (2739). – март, стр. 11–12.
1423. Pulko Radovan

Zapisnik o zaslušanju polkovnika Ivana Glebova. [U vreme objavljivanja Rezolucije Informbiroa].
– Vojnozgotovinski zbornik (Logatec, Slovenija). 2004. Št. 16, str. 33–42.
1424. Pulko Radovan

Zaslušanje polkovnika Dimitrija Pehovskega. [U vreme objavljivanja Rezolucije Informbiroa]. –
Vojnozgotovinski zbornik (Logatec, Slovenija). 2004. Št. 15, str. 40–42.
1425. Pulko Radovan

Ruski emigranti – udeleženci NOB narodov Jugoslavije. – Vojnozgodovinski zbornik (Ljubljana).
2009. Št. 37, str. 59–61.
1426. Р.
Музеј националне Русије: Споменик славе створен даровима Русије и Срба. У историјској
кући старог руског посланства преко пута Двора, направљен је историјски музеј национал-
не Русије. Иницијативом вође руске емиграције у Србији, генерала Скородумова, овде су
сконцентрисане историјске збирке друштва и сећање на цара Николу II, Кубанске козачке
војске и официра Руске армије. – Обнова (Београд). 1941. Бр. 15. – 22 јул, стр. 7.
1427.
Рад Руске болнице у Панчеву. – Обнова (Београд). 1943. – 30. децембар, стр. 4.

Документы Архива Югославии об участии российских эмигрантов в борьбе с фашизмом
в Югославии в годы Второй мировой войны. – Российская эмиграция в борьбе с фашиз-
мом: Международная научная конференция / Сост. К. К. Семенов и М. Ю. Сорокина. Дом
1429. Раевский Александр Андреевич

Основатели Русского Корпуса (роль генералов М. Ф. Скородумова и Б. А. Штейфона в
основании Корпуса). – Наши вести (Калифорния). 1978. XXXIV год изд. № 369 (2670). –
март–апрель, стр. 11–13.
1430. Ракочевић Бранка

У служби стрипа и окупатора. [Рад уметника-графичара Константина Кузњецова]. – По-
литика експрес (Београд). 1996. – 9. август.

К вопросу о деятельности В. Г. Науменко после Второй мировой войны. – Научная мысль
Кавказа (Ростов-на-Дону). 2015. № 3 (111), стр. 152–158.

Казачье зарубежье в 1940–1960-е гг. Кубанский государственный университет. Краснодар
2017, 279 стр.

Участие казачества во второй мировой войне на стороне Германии. – Теория и практика
общественного развития (Краснодар), 2013. № 3, стр. 125–129.
1434.
Регистровање и оверавање легитимација руских емиграната: Наредба Управе града. – Об-
нова (Београд). 1941. Бр. 135. – 9. децембар, стр. 9.
1435. Рогожин Анатолий Иванович

Доклад об обстоятельствах, вызвавших и сопровождавших формирование и деятельность
Русского Корпуса в Сербии. – Наши вести (Presidio of Monterey, Ca.). 1984. 40-й год изд.
№ 397 (2698). – декабрь, стр. 10–12.
1436. Родионова Надежда Александровна

Жизнь лагеря для перемещенных лиц Менхегоф и судьба его обитателей (на основе
воспоминаний В. К. Болдырева, Ирины Владимировны Халафовой [из Белграда], А. И.
Жедилягиной). – Нансеновские чтения. 2009. [Изд.] РОО ИКЦ «Русская эмиграция».
1437. Руски емигрант [псеуд.]

Руска реч српском народу. – Обнова (Београд). 1941. Бр. 64. – 17. септембар, стр. 4.
1438.
Ruski klub u NDH stvara legiju dobrovoljaca za borbu protiv boljševika – govori generala Dra-
cenka i pukovnika Eicholza. – Novi list (Zagreb). 1941. Br. 77. – 15. srpanj.
1439.
Русская Православная Церковь в годы Великой Отечественной войны. 1941–1945 гг. Сбор-
ник документов. / Сост. О. Ю. Васильева, И. И. Кудрявцев, Л. А. Лыкова. Издательство
Крутицкого патриаршего подворья. Москва 2009, 778 стр.: илл.
1440.
Русская Православная Церковь и Великая Отечественная война. Сборник церковных
документов. [Содержатся Послания всем христианам временно оккупированных стран,
Обращения к славянским народам во вторую годовщину войны, Обращение митрополита
Сергия ко всем христианам в Югославии, Чехословакии, Элладе и прочих стран]. Москов-
ская Патриархия. Москва 1943, 100 стр.
1441.
Русская эмиграция и движение Сопротивления в годы Второй мировой войны. Сборник
докладов Международного круглого стола. / Сост. М. Ю. Сорокина. Дом русского зару-
бежья имени Александра Солженицына. Москва 2021, 228 стр. ISBN 978-5-206-01045-9.
1442.
Русский Корпус. Доклад к 10-летнему юбилею. / Сост. Владимир Васильевич Егоров.
Нью-Йорк 1951, 16 стр.
1443.
Русский корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг.: Исторический очерк
и сборник воспоминаний соратников. / Под редакцией Д. П. Вертепова. Издательство
«Наши вести». Нью-Йорк 1963, 416 стр.: илл.: 2 схемы.
1444.
Русский корпус на Балканах во время II Великой войны (1941–1945). Воспоминания со-
ратников и документы. Сборник второй. / Под общей редакцией Н. Н. Протопопова и И.
Б. Иванова. Издательство Санкт-Петербургского университета. Санкт-Петербург 1999,
460 стр.; илл; схемы. ISBN 5-288-02307-7.
1445.
Русский корпус на Балканах 1941–1945 гг. / Под редакцией Д. П. Вертепова, Предисловие
К. А. Залесского. [Изд.] Вече. Москва 2008, 413, [16] стр.: табл. ISBN 978-5-9533-2865-4.
1446.
Русский Корпус спасает население от геноцида. [Оказывает помощь при переправе через р.
Дрина сербов-беженцев из Боснии в Сербию. Партии: 12.000, 140, 180, 250... беженцев]. –
Наши вести (Presidio of Monterey, Ca.). 1984. 40-й год изд. № 397 (2698). – декабрь, стр. 13–14.
1447.
Русское бюро сообщает: Список колоний, с указанием количества проживающих в них
русских эмигрантов. Составлен по данным на 13 февраля 1942 г.: Белград – 6.500, Ниш –
710, Панчево – 425, Петровград (Бечкерек) – 302, Белая Церковь – 294, Бор (рудник) – 185,
Велика Кикинда – 207, Вршац – 164, Заечар – 128, Косовска Митровица – 218, Крагуевац
– 170, Крушевац – 135, Лесковац – 103, Пожаревац – 124, Смедерево – 163, Шабац – 116. –
Новый путь (Белград). 1942. № 3. – 22 февраля.
1448. Рыбас Святослав Юрьевич

Василий Шульгин: Судьба русского националиста. «Молодая гвардия». Серия Жизнь
замечательных людей. Москва 2014, 543, [1] стр. ISBN 978-5-235-03715-1.
1449. Самцевич Андрей Андреевич

Марш смерти Русского охранного корпуса. [Изд.] Яуза-Каталог. Москва 2019, 510 стр.
ISBN 978-5-00155-025-9.
1450. Samcevič Andrej Andrejevič / Самцевич Андрей Андреевич

Rusi i Ukrajinci u oružanim snagama Nezavisne Države Hrvatske 1941–1945. / Русские и укра-
инцы в Вооруженных силах Независимой Державы Хорватии 1941–1945. [Dvojezično
izdanje na hrvatskom i ruskom jeziku]. / Prijevod s ruskog jezika Marinko Ogorec. [Izd.] Despot
infinitus. Zagreb 2015, 382 str.

Российская военная эмиграция в Хорватии в годы Второй мировой войны. – Военная исто-
рия России XIX–XX веков: Материалы VI военно-исторической конференции. СПГУТД.
1452. Семиряга Михаил Иванович

Советские люди в европейском Сопротивлении. [Об участии русских эмигрантов в осво-
бодительной борьбе югославских народов]. «Наука». Москва 1970, стр. 119–120.
1453. Сердаковский Лев Викторович

Из воспоминаний сотрудника ген. В. В. Крейтера. – Наши вести (Нью-Йорк). 1981. № 85
(386).
1454. Simić-Mitrović Darinka

Deduška. [Sudbina Fjodora Georgijeviča Selinskog, 1874–1957, Bugarska]. – “Da capo all’ in-
finito...”. Pola veka od osnivanja Simfonijskog orkestra i hora Radio-televizije Beograd. Beograd
1988, str. 21–23, 161.: ilustr.
1455. де Симон (Томин) Георгий Люцианович

Прифронтовой театр Русского Корпуса. [Театр «Веселый бункер» с марта 1944 г. разделился
на две труппы: «Веселые ребята» и «Золотой петушок»]. – Наши вести (West Milford, N.J.).
1987. 43-й год изд. № 407–408 (2708–2709). – июль–сентябрь, стр. 38.
1456. (Скородумов М. Ф.)

«Русская эмиграция разложилась ниже всякой критики»: Из воспоминаний М. Ф. Ско-
родумова. / Публикация, вступительная статья, подготовка текста и комментарии М.
М. Горинова-мл. – Ежегодник 2021–2022 Дома русского зарубежья имени Александра
Солженицына / Отв. ред. Н. Ф. Гриценко. Дом русского зарубежья имени Александра
Солженицына. Москва 2022, стр. 236–251.
1457.
Советский фактор в Восточной Европе 1944–1953: Документы. Том II. (1949–1943). / Отв.
ред. Т. В. Волокитина. РОССПЭН. Москва 2002, 928 стр. ISBN 5-8243-0009-7.
1458. Сокаль о.Иоанн

Возвращение на родину: Русская православная община в Югославии. – Журнал Московской
Патриархии (Москва). 1950. № 4, стр. 60–61.
1459. Соколов Михаил

Репортаж с Голого острова: Узник титовских концлагерей Владимир [Вячеславович] По-
плавский. Интервью. – Радио Свобода. Программы: История и современность. Документы
прошлого. Трансляция 6 января 2005.
1460. Солженицын Александр Исаевич

Та весна: Гл. 6, Ч. I (стр. 229–271); Обреченные: Гл. 1, Ч. V (стр. 9–38). – Архипелаг ГУЛАГ.
1918–1956. Опыт художественного исследования. YMCA-press. Париж 1987.
1461. Сорокина Марина Юрьевна

Антифашистское Сопротивление на Балканах: к биографии поэта Алексея Дуракова
(1898–1944). – Ежегодник 2020 Дома русского зарубежья имени Александра Солженицы-
на. / Отв. ред. Н. Ф. Гриценко. Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына.
Москва 2020, стр. 61–78.

Антифашистское Сопротивление на Балканах: к биографии поэта Алексея Дуракова
(1898–1944). – Русская эмиграция и движение Сопротивления в годы Второй мировой
войны. Сборник докладов Межд. круглого стола. / Сост. М. Ю. Сорокина. Дом русского

И. Н. Голенищев-Кутузов (1904–1969): К истории возвращения в СССР. – Ежегодник 2017
Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына. / Отв. ред. Н. Ф. Гриценко.

Несостоявшаяся встреча: Юбилей АН СССР (1945) и судьбы русской научной эмиграции
в Югославии. – Журнал российских и восточноевропейских исследований (Москва). 2022.
№ 1 (22), стр. 116–137.
1465. «Сполох» [псевд.]

Кубанские казаки в Русском Корпусе. – Наши вести (Presidio of Monterey. Ca.). 1981. XXXVII
год изд. № 384 (2685). – июль–сентябрь, стр. 17–18.
1466.
Споменица православних свештеника 1941–1945. – жртава фашистичког терора и палих
у народноослободилачкој борби. [Наведено 10 биографија руских свештеника: Јосифа
Брагина, Платона Бондарја, Валеријана Борјатинског, игумана Венијамина, Михаила Гуков-
ског, игумана Јулија, Ивана Књажева, Ивана Котова, Бориса Муљева, Андреја Семилуцког.
Није поменут Сергиј Белавин!]. Савез Удружења православног свештенства ФНРЈ. Београд
1960, 210, [5] стр.:илустр.
1467.
Статус држављанства бивших руских држављана-емиграната. Верска комисија при пред-
седништву Владе НР Србије доставила Светом Архијерејском Синоду распис-упутство
Министарства унутрашњих послова ФНРЈ, Пов. IV. Бр. 5233 од 29. октобра 1947. – Гласник
(Београд). 1948. Бр. 1–2. – 1. фебруар/19. јануар, стр. 1–2.
1468. Стефановский Михаил Иванович

Корниловцы в Русском корпусе [Из Болгарии в марте 1942 г. прибыло 90 корниловцев
плюс взвод Кутеповской роты (молодежь, воспитанная в корниловском духе в Сефии)]. –
Наши вести (Santa Rosa, Calif.). 1998. 54-й год издания. № 453 (2754). – декабрь, стр. 12–14.
1469. Стоимировић-Јовановић Милан

Руске избеглице и ми, Срби. – Ново време (Београд). 1942. – 14. јануар.
1470.
Суд у Сарајеву изрекао је пресуду шпијунско-диверзантској групи Алексеја Крижка. [А.
Крижко – 11,5 година лишења слободе са принудним радом; В. Огњев – 6; А. Пољаков – 19;
Ксенија Комад, учитељица – 3; А. Боремович – 20; В. Костјуков, лекарски помоћник – 5;
И. Жеребков –, службеник совјетског информ бироа – 6; В. Геслер, студент права – 5; П.
Соколов, службеник – 4; Г. Ољшевски – 4]. – Политика (Београд). 1949. – 10. децембар.
1471.
Суђење у Сарајеву: Оптужени износе како су ступили у совјетску обавештајну службу.
[Владимир Огњев, Анатолиј Пољаков, Иља Жеребков]. – Слободна Војводина (Нови Сад).
1949. – 5. децембар, стр. 2.
1472.
Суђење шпијунима који су радили за Совјетску обавештајну службу: Из Окружног суда
Београда. [Кирил Ситарски, грађевински техничар; Игор Савченко, бивши правни рефе-
рент предузећа «Јуспад»; Борис Заболоцки-Дубровин, електро-машински инжењер; Иља
Голенишчев-Кутузов, бивши професор; Леонид Макареско, оперски певач; Павле Крат,
инжењер Савезног уреда за пројектовање «Југопројект»; Фјодор Лепјохин, библиотекар;
Нина Кнежевић-Дуберштајн, службеница Министарства саобраћаја; др Владимир Лебедев,
лекар; Јуриј Наумов, бивши шеф агенције Совјетског дунавског државног бродарства у
Великом Градишту; Игор Чучувадзе, бивши шеф агенције Совјетског дунавског бродарства
у Смедереву]. – Политика (Београд). 1951. Бр. 13.931. – 2. август, стр. 3.
1473.
Суђење шпијунима Совјетске обавештајне службе: Обавештајци НКВД-а врбовали су
белоемигранте за шпијунски рад још од 1944. године. – Политика (Београд). 1951. Бр.
13.932. – 3. август, стр. 4.
1474.

Деятельность «Союза советских патриотов» в Сербии в период Второй мировой войны.
– Славянский альманах 2012 (2013). Институт славяноведения РАН. «Индрик». Москва
2013, стр. 241–257.

Общественная жизнь русских эмигрантов в Сербии в годы Второй мировой войны: культур-
ные мероприятия и средства информации. – Человек на Балканах. Власть и общество: опыт
взаимодействия (конец XIX – начало XX в.). Сборник статей. Редколлегия: Р. П. Гришина
(гл. ред.), А. Л. Шемякин, А. А. Силкин. «Алетея». Санкт-Петербург, 2009, стр. 246–270.

Положение русской эмиграции в Белграде в 1941 году. – Славяноведение (Москва). 2006.
№ 4, стр. 44–56.

Русская эмиграция в годы Второй мировой войны. – Русские в Сербии. [Сб. статей]. /
Отв. ред. А. А. Максаков. Изд. Координационный совет российских соотечественников в
Сербии; Весна инфо д.о.о. Белград 2009, стр. 271–302.

Русская эмиграция в Югославии в годы Второй мировой войны: коллаборационизм,
сопротивление выживание. – Вторая мировая война в истории человечества. 1939–1945.
[Сборник статей]. Издатель Степаненко. Москва 2015, стр. 376–386.

Русская эмиграция и Гражданская война в Югославии, 1941–1945. – Русский сборник. Ис-
следования по истории России. Том VI. [Изд.] «Модест Колеров». Москва 2009, стр. 195–217.

Русская эмиграция и советская фантастика в Югославии. [Белградские переводы и изда-
ния 1940-х гг.]. – Столетие двух эмиграций 1919–2019: Сборник статей. / Отв. ред. А. Ю.
исторического факультета МГУ; Центр по изучению России и Восточной Европы Фило-

софского факультета Белградского университета; Информатика. Москва – Белград 2019,
стр. 361–379.

Русский правовед из Варшавы А. В. Соловьев как пример участи с белой эмиграции в
Югославии в течение и по окончании Второй мировой войны. – Историки-слависты МГУ.
Многоликий и беспокойный славянский мир. Москва 2016, стр. 469–492.

Русский фактор: Вторая мировая война в Югославии 1941–1945. «Вече». Москва 2010, 400
стр. ISBN 978-5-9533-4565-1.

Сломанные судьбы. 1948–1953 гг. Репрессии первого послевоенного десятилетия против
русской эмиграции в Югославии (по материалам Управления государственной безопасно-
сти) – Ежегодник 2019 Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына. / Отв.
2019, стр. 294–311.

Советские разведчики в Королевстве Югославии по материалам белградских архивов.
[Представлены и русские эмигранты]. – Тайная история отечественной внешней развед-
ки. Сборник. / Автор-составитель Александр Колпакиди. ООО «Издательство Родина».
Москва 2021, стр. 103–115.

Сопротивление немецкой оккупации в Сербии и русская эмиграция в годы Второй ми-
ровой войны. – Российская эмиграция в борьбе с фашизмом: Международная научная
конференция, Москва, 14–15 мая 2015 года. / Сост. К. К. Семенов и М. Ю. Сорокина. Мо-
сква. «Русский путь»; Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына. Москва
2015, стр. 238–271.

Союз советских патриотов в Сербии. – Родина (Москва). 2012. № 11, стр. 17–19.
1488. Timofeev Alexey

Splintered Wind: Russians and the Second World War in Yugoslavia. / Translated by Vojin Majstor-
ović. / Алексей Тимофеев. Расколотый ветер: Русские и Вторая мировая война в Югославии
/ Пер. на английский язык Воина Майсторовича. Selecta. Серия гуманитарных исследований
под редакцией М. А. Колерова. [Изд.] Модест Колеров. Moscow 2014, 363, [5] стр.: илл.
Тираж 100 экз. ISBN 978-5-905040-09-2.
1489. Тимофејев Алексеј

Александар Соловјев и питање колаборационизма руске емиграције за време Другог свет-
ског рата. – 125 година од рођења Александра Васиљевича Соловјева. Правни факултет
Универзитета. Београд 2016, стр. 269–283.

Архитектура утопије: совјетска научна’фантастика у Краљевини Југославији и окупираној
Србији. – Наслеђе социјализма: Архитектура, утбанизам и уметност. Зборник радова са
2. међународне научне конференције (Архив Србије, 27. новембар 2013). / Уредници: др
Мирослав Перишић, др Андреја Рихтер. Организатори: Архив Србије; Историјски архив
Београда; Форум словенских култура (Љубљана). Београд – Љубљана 2018 (2019), стр. 68–77.
1491. Timofejev Aleksej

General Krejter o budućnosti ruske emigracije u Rusiji. – Tokovi istorije (Beograd). 2006. Sv. 4,
str. 261–264.

Деловање агената совјетске политичке обавештајне мреже у предратном и ратном Београ-
ду. – Предговор књизи: Ганин А. В. Свој међу туђима и туђ међу својима: Судбина руског
официра и југословенског генерала Фјодора Махина. Београд 2021, стр. 7–32.

Društveni život ruskih emigranata u okupiranoj Srbiji. – Intelektualci i rat 1939.–1947. Zbornik
radova s međunarodnog skupa «Desničarski susreti 2011». / Uredili Drago Roksandić, Ivana
Cvijović-Javorina. Filozofski fakultet u Zagrebu. [Izd.] Plejada. Zagreb 2012, str. 285–298.

Живот руске емиграције за време окупације. – Руски некропољ у Београду: Знамење исто-
ријског пријатељства. Београд 2014, стр. 141–159.

Нестајање руске емиграције у Југославији: 1941–1954. Институт за новију историју Србије.
Београд 2022, 425 стр. Тираж 200. ISBN 978-86-7005-170-7.

«Nulti pacijent»: Počeci delovanja sovjetske obaveštajne službe u Kraljevini Jugoslaviji. – Istorija
20. veka (Beograd). 2023. God. 41. Br. 3, str. 303–322.

Политичка активност руске емиграције у Југославији 1941–1945. – Токови историје (Бео-
град). 2007. Бр. 3, стр. 39–58.

Обавештајна мрежа НКВД/НКГБ у Краљевини Југославији уочи и за време Другог светског
рата. [Рад руских емиграната-совјетских обавештајаца: лекара Леонида Леонидовича Ли-
ницког и Фјодора Јевдокимовича Махина (и њихових група људи), као и група београдских
Руса, везаних за њих]. – Други светски рат – 75 година касније. Зборник радова. [У два
тома]. Гл. и одг. уредници: др Далибор Денда, др Бојан Б. Димитријевић, др Дмитар Тасић.
Институт за стратешка истраживања; Институт за новију историју Србије; Институт за
савремену историју; Универзитет у Бањој Луци. Том 1. Београд 2021, стр. 77–96.

Руси и Други светски рат у Југославији: Утицај СССР-а и руских емиграната на догађаје у
Југославији 1941–1945. Институт за новију историју. Библиотека «Студије и монографије».
Бр. 66. Београд (2010) 2011, 464 стр. Тираж 500. ISBN 978-86-7005-089-1.

Руси у ФНРЈ 1948–1954: Трансформација емиграције у прогоњену мањину. – Годишњак за
друштвену историју (Београд). 2022. Год. XXIX. Св. 3, стр. 47–67.

Руска емиграција у пожаревачком крају за време и након Другог светског рата. – Записи
(Пожаревац). 2023. Год XII. Бр. 12, стр. 113–130.

Руска загранична православна црква и Грађански рат у Србији 1941–1945. – Српска тео-
логија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати. Православни богословски
факултет. Београд 2007. Књ. 1, стр. 121–142; Књ. 2, стр. 285–295.

Руски антикомунисти и догађаји Другог светског рата у Источној Србији 1941–1944. –
Браничево у историји Србије. Међународни научни скуп. Зборник радова III. Свеска 6.
Историјски архив Пожаревац; Институт за новију историју Србије. Пожаревац – Београд
2006, стр. 345–356.
1504. Тимофејев Алексеј [приредио]

Руски емигранти у Југославији – припадници покрета отпора током Другог светског рата. /
Приредио проф. др Алексеј Тимофејев. Државни архив Србије; Центар за руске и источно-
европске студије «Мирослав Јовановић» Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Београд 2022, 407 стр. Тираж 300. ISBN 978-86-80786-71-1.

Руски фактор и Други светски рат у Југославији. 1941–1945. – Српско-руски односи од по-
четка XVIII до краја XX века. Међународни научни скуп, 23–25. септембар 2010. / Уредник
Михајло Војводић. Одељење историјских наука САНУ. [Изд.] Српска академија наука и
уметности. Београд 2011 (објављено 2012), стр. 253–262.

Савез совјетских патриота – антифашистичка организација руских емиграната у Србији
1941–1945. – Токови историје (Београд). 2012. Бр. 3, стр. 257–277.

Strane specijalne službe i život ruskih emigranata u Srbiji 1941. – Tokovi istorije (Beograd). 2006.
Sv. 1–2, str. 172–192.
1508. Тимофејев Алексеј (приредио)

Црвена армија и руска емиграција у Југославији за време Другог светског рата у огледалу
анти ИБ-овске пропаганде. / Приредио Алексеј Тимофејев. Центар за изучавање традиције
Укронија. Београд, MMXVIII [2018], 265 стр. ISBN 978-86-6002- 027-9.

Црвени и бели: руски утицај на догађаје у Југославији 1941–1945. Издавач Укронија. Београд
2014, 423 стр. ISBN 978-86-84808-85-6.
1510. Тихонов Павел Павлович

Вспоминая лейтенанта [Леонида Борисовича Казанцева]: Штрихи боевой страды Русского
корпуса на Балканах. – Наша страна (Буэнос-Айрес). 1994. № 2286. – 28 мая, стр. 1–3.
1511. Ткачёв Б. [Борис Иванович]

Казачество при формировании Русского корпуса. – Наши вести (Санта Роза). 1996. 52-й
год изд. № 443 (2743). – июнь, стр. 13.
1512. Трифуновић Љубиша

«Новости» са Институтом за савремену историју откривају злодела власти после Другог
светског рата: Стрељано око осам стотина Зајечараца! Тела још почивају у две масовне
гробнице на оближњем пропланку Краљевица. [У једном од спискова: Борис Поховски,
Владимир Пулхритудов, Михајло Долгополов, Сергије Мартинов, Нина Мартинов]. – Но-
вости (Београд). 2009. – 11. јун, стр. 11.
1513. Трубецкая Наталья Александровна, Животич Александр

Владимир Александрович Лебедев (1906–1990) и Всеволод Георгиевич Прокофьев (1908–
1983): к неизвестным страницам биографии членов Союза советских патриотов в Белгра-
де. – Русская эмиграция на Балканах. Сборник научных трудов. Посвящается 100-летию
Русского исхода / Руската емиграција на Балканот. Зборник на научни трудови. / Редакци-
МГУ им. М. В. Ломоносова. Скопье 2021, стр. 335–367.

В схватке с чекистами задушен: Сын доктора [Александра Рудольфовича] Трушновича,
сотрудник НТС, похищенного КГБ в 1954-м, получает документы о смерти отца. Но не
все... – Новое время (Москва). 1992. № 31. – июль, стр. 9.

Почему члены НТС отказывались идти в Корпус ген. Скородумова. – Посев (Франк-
фурт-на-Майне). 1990. № 4 (1395). – июль–август, стр. 154–158.

Русские в Югославии и Германии 1941–1945 гг. / Комментарии К. Александрова. – Новый
Часовой (Санкт Петербург). 1994. № 2, стр. 140–172.
1517. Турыгина Наталья Валерьевна

Участник движения Сопротивления А. М. Агафонов-Глянцев (1920–2009) в национальной
памяти России, Франции, Германии. – Русская эмиграция и движение Сопротивления в
годы Второй мировой войны. Сборник докладов Международного круглого стола. / Сост.
М. Ю. Сорокина. Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына. Москва 2021,
стр. 61–72.
1518. Турыгина Наталья Валерьевна

Участник движения Сопротивления А.М. Агафонов-Глянцев (1920–2009) в национальной
памяти России, Франции, Германии. – Ежегодник 2020 Дома русского зарубежья имени
1519.
Тюремная Одиссея Василия Шульгина: Материалы следственного дела и дела заключен-
ного. / Сост., вступ. статья В. Г. Макарова, А. В. Репникова, В. С. Христофорова; комм. В.
Г. Макарова, А. В. Репникова. [Изд.] Русский путь; Книжница. Москва 2010, 480 стр.: илл.
ISBN: 978-5-85887-359-4 (Русский путь), 978-5-903081-05-9 (Книжница).
1520.
Устав внутренней службы. Издание Строевого отделения штаба Охранной группы. Бел-
град 1942, 150 стр.
1521. Цурганов Юрий Станиславович

Неудавшийся реванш: Белая эмиграция во Второй мировой войне. [Изд.] Интрада. Москва
2001, 313 стр. ISBN 5-87604-054-1.
1522.
Четврто заседање Генералне скупштине ОУН. [«Вишински није одговорио зашто његова
влада одбија да реши питање совјетских грађана бивших белогардејских емиграната који су
напустили Русију после револуције и који живе сада у Југославији. Зашто одбија да их репа-
трира и зашто његова влада не одговара на нашу ноту у којој се предлагало да се ствар реши
на миран начин.»]. – Политика (Београд). 1949. Год. XLVI. Бр. 13.403. – 26. новембар, str. 1.
1523.
Чланови Руске црквене општине у Београду поднели су, недавно, молбу њег. преосвештен-
ству Митрополиту Лењинградском г. Алексију, мјестобљуститељу сверускога патријаршког
престола, у којој моле у име свих духовних лица и верних да Високопреосвештени исходи
дозволу код надлежних да им се омогући повратак у мајку Русију. – Гласник (Београд).
1944. Бр. 10, 11, 12. – 31/18. децембар, стр. 91.
1524. Чухнов Николай Николаевич

В смятенные годы: Очерки нашей борьбы в годы 1941–1965: I. Под знаком «Hakenkreuz-a»;
II. Близ «Серпа и Молота»; III. Под «Полосато-звёздным флагом». Всеславянское издатель-
ство. Нью-Йорк 1967, 304 стр.
1525. Чухнов Николай Николаевич

В смятенные годы: Из очерка о нашей борьбе в 1941–1945 годы. [О русской эмиграции в
оккупированной Сербии]. – Наши вести (Санта Роза). 1991. 47-й год издания. № 422–423
(2723–2724), № 424 (2725). – март–июнь, стр. 30–32; сентябрь, стр. 17–18.
1526. Шеншин Алексије

Садашње стање руске емиграције у Југославији [мај–новембар 1943.] – Р. Јаковљевић. Руси
у Србији. Беокњига. Београд, 2004, стр. 136–157.

Архиерейский Синод Русской Православной Церкви Заграницей и русская церковная
эмиграция в Югославии после окончания второй мировой войны (в 1945–1950-х гг.). –
Христианское чтение (Санкт-Петербург). 2015. № 6, стр. 219–272.

Военное духовенство Русского корпуса в Югославии в 1941–1945 гг. – История военного и
морского духовенства в Российской империи в конце XIX – начале XX вв. Сборник материалов
церковно-исторической конференции, состоявшейся в Санкт-Петербургской православной
духовной академии. / Под редакцией Д. А. Карпука. Санкт-Петербург 2015, стр. 109–137.

Духовенство 15-го казачьего кавалерийского корпуса в Югославии. – Диаспора: Новые
материалы. Том VIII. Athenaeum; Феникс. Санкт-Петербург – Париж. 2007, стр. 659–677.

Духовенство Русского корпуса в Югославии. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2006. Кн. 244,
стр. 265–283.

Духовенство Русского корпуса в Югославии в 1941–1945 годах. – Вестник церковной
истории (Москва). 2008, № 1 (9), стр. 179–202.

Духовенство Русского корпуса в Югославии. – Русская эмиграция и фашизм: Статьи и
воспоминания. / Отв. редактор и составитель В. Ю. Жуков. Санкт-Петербург, 2011, стр.
115–139.

территории балканского полуострова в годы второй мировой войны. – Ежегодная бого-
словская конференция Православного Свято-Тихоновского гуманитарного университета.
Том 1. № 18. Москва 2008, стр. 288–292.

территории балканского полуострова в годы второй мировой войны. – Новейшая история
Отечества XX–XXI вв.: Сборник научных трудов. Выпуск 3. Саратов 2009, стр. 288–305.

Создание и деятельность Хорватской Православной Церкви в годы Второй мировой вой-
ны. – Вестник церковной истории (Москва). 2007. № 3 (7), стр. 221–262.

Церковная жизнь 15-го казачьего кавалерийского корпуса в Югославии 1943–1945 годы.
– Токови историје (Београд). 2007. Бр. 4, стр. 23–42.

Церковная жизнь казачьего корпуса. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2008. Кн. 250, стр.
310–328.
1538. Шпиндлер Яков Семенович

Белый генерал в «Архипелаге ГУЛаге». [О полковнике Генштаба Алексее Лазаревиче Мари-
юшкине, 18 ноября 1944 г. арестованном в г. Нови Сад органами СМЕРШа, и через Москву
отправленном в лагерь Явас Мордовской АССР]. – Наши вести (West Milford, N.J.). 1988.
43-й год изд. № 410–411 (2711–2712). – март–июнь, стр. 39–40.
1539. Шульгин Василий Витальевич

Пятна. [Воспоминания об аресте В. В. Шульгина в Сремских Карловцах в 1944 г. и др.]. /
Предисловие и публикация Р. Г. Красюкова. – Лица: Биографический альманах. [Вып.] 7.
Изд. Феникс; Atheneum. Москва – Санкт-Петербург 1996, стр. 317–415.
1540. Южин В.
О генерале Б. А. Штейфоне. – Новый журнал (Нью-Йорк). 1983. № 151, стр. 289.
1541. Ямпольский Владимир Павлович

Черные дела «Белого движения»: О тех, кто готовился освобождать Россию под чужими
знаменами: Из спецсообщения контрразведки «Смерш» 3-го Украинского фронта № 30341/3
в военный совет фронта о выявлении и задержании активных участников белоэмигрант-
ских организаций на территории Югославии 28 декабря 1944 г. – Военно-исторический
журнал (Москва). 1995. № 5, стр. 79–84.
4. ВКЛАД РУССКИХ В РАЗВИТИЕ СТРАНЫ

4. ДОПРИНОС РУСА РАЗВОЈУ ЗЕМЉЕ
4.1. КУЛЬТУРА, РУССКО-СЕРБСКИЕ СВЯЗИ

КУЛТУРА, РУСКО-СРПСКЕ ВЕЗЕ
1542. Алексић Милена
Наши ученици и професори о доприносу руске емиграције српској култури. – Руска дијас-
пора и српско-руске културне везе. Зборник реферата. / Приредио Богољуб Станковић.
Славистичко друштво Србије. Београд 2007, стр. 259–270.

Восприятие событий 1917 года в сербской прессе 30-х годов. – «1917 год в истории и судьбе
российского зарубежья». Международная научно-просветительская конференция, Москва,
26–28 октября 2017 года. / Составитель М. Ю. Сорокина. [Изд.] «Вифсаида»; Дом русского
зарубежья им. Солженицына. Москва 2017, стр. 52–67.

Пьеса Душана Николаевича «Волга, Волга!» в контексте дискуссий о русской эмиграции.
– Славистика (Београд). 2020. Књ. XXIV. Св. 1, стр. 70–82.
1545. Antanasijevič Irina

Ruska emigracija na Balkanu – problem razumevanja i kultutne interakcije. – Zbornik radova
Filozofskog fakulteta u Prištini (Priština). 2014, God. 44. Br. 2, str. 373–389.

Русская эмиграция на Балканах: Проблема понимания и взаимопроникновения культур. –
Зборник радова Филозофског факултета (Београд). 2014. [Књ.] XLIV. [Св.] 2, стр. 373–389.

Сатирическое изображение русской эмиграции в югославском комиксе 1930-х гг. – Изо-
текст: Сборник материалов III Конференции исследователей рисованных историй, 4 апреля
2018 г. / Росийская государственная библиотека для молодежи; Сост. А. И. Кунин, Ю. А. Ма-
гера. [Изд.] Российская государственная библиотека для молодёжи. Москва 2018, стр. 5–12.
1548. Антанасијевић Ирина

Серјожа и Ниночка у Краљевини Југославији [«У раду се описује феномен настанка стрипа
о руским емигрантима у Краљевини Југославији, који су чинили одређени културолошки
тип.»]. – Култура (Београд). 2019. Бр. 165, стр. 89–99.
1549.
Антология новой югославянской лирики. [Переводы И. Н. Голенищева-Кутузова, Е. Л.
Таубер, А. П. Дуракова]. Издание Союза русских писателей и журналистов. Белград 1933,
58, 6, 2 стр.
1550. Anjičkov Evgenij

Šta mogu dati Jugosloveni Rusima [emigrantima]: Srpsko-ruske misli jednog knjigoljupca. – Nova
Evropa (Zagreb). 1922. Knj. IV. Br. 4, str. 100–101.

«Показаћемо да и овде, далеко иза граница отаџбине, живи моћ стварања...»: Руски умет-
ници у Краљевини Југославији. – Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
(Нови Сад). 1994. [Бр.] 15, стр. 191–209.

Вклад русских эмигрантов в культуру, науку, экономику Сербии. – Русские в Сербии.
[Сборник статей]. / Отв. ред. А. А. Максаков. Изд. Координационный совет российских
соотечественников в Сербии; Весна инфо д.о.о. Белград 2009, стр. 211–269.

Вклад русской эмиграции в хозяйство и культуру Сербии. – Асеевы и эпоха: Материалы
международной научной конференции. / Ред. совет: В. П. Середа, И. О. Машенкова и др.
[Изд.] Историко-культурный музейный комплекс «Усадьба Асеевых» [и др.]. Тамбов 2016,
стр. 195–210.

«Король Александр I и русская эмиграция»: Выставка в Белом Дворце в Белграде. ‒ Наша
страна (Буэнос-Айрес). 2009. № 2860. ‒ 24 января, стр. 8.

«Король Александр I и русская эмиграция»: Выставка в Белом Дворце в Белграде. ‒ Рос-
сийская кадетская перекличка (Москва). 2009. № 8, стр. 137–140.

Международный симпозиум «Русская эмиграция в сербской и других славянских культу-
рах», Белград – Сремские Карловцы, 20–22 ноября 1997 года. – Русская жизнь (Сан-Фран-
циско). 1997. – 20 декабря, стр. 10.

Международный симпозиум «Русская эмиграция в сербской и других славянских куль-
турах», Белград – Сремские Карловцы, 20–22 ноября 1997 года. – Бюллетень (Каракас).
1998. № 52, стр. 67–68.

турах», Белград – Сремские Карловцы, 20–22 ноября 1997 года. – Наши вести (Santa Rosa,
Calif.). 1998. № 450 (2751). – март, стр. 25.

турах», Белград – Сремские Карловцы, 20–22 ноября 1997 года. – Кадетская перекличка
(Нью-Йорк). 1998. № 64–65. – декабрь, стр. 168–170.

Русская эмиграция в письмах Двору и Правительству Королевства Югославии (1920–1939).
[О выставке в Архиве Югославии в Белграде, состоявшейся в январе 1999]. – Наша страна
(Буэнос-Айрес). 1999. № 2535–2536 – 13 марта, стр. 2.

Русская эмиграция в письмах Двору и Правительству Королевства Югославии (1920–1939).
[О выставке в Архиве Югославии в Белграде, состоявшейся в январе 1999]. – Кадетская
перекличка (Нью-Йорк). 2000. № 68–69, стр. 232–234.

Русская эмиграция в сербской и других славянских культурах, Белград – Сремские Кар-
ловцы, 20–22 ноября 1997 года. – Православная Русь (Джорданвилль). 1998. № 2 (1599)
– 15/28 января, стр. 12–13.
1563. Белокапич-Шкунца Вера

Белградские научные мероприятия посвященные изучению русской эмиграции и диаспо-
ры. – Международный научный симпозиум «Русская диаспора и изучение русского языка
и русской культуры в инославянском и иностранном окружении (Белград, 1–2 июня 2011
г.)». Доклады. / Главный редактор Боголюб Станкович. Славистическое общество Сербии.
1564. Белошевская Любовь

«Русская эмиграция в сербской и других славянских культурах». – Rossica (Прага). 1997.
[Том] II. № 2, str. 117–118.
1565.
Бизанта – Bizanta. Kulturno-književni časopis za upoznavanje i zbliženje Slovena [oko grupe
ruskih emigranata]. Месечник. / Редактор Стеван Бабин. Издаје «Бизанта», Друштво за узајам-
но упознавање и зближење Словена. Београд. 15. октобар 1930. Год. 1. Бр. 1. [Једини број].
1566. Божовић Зоран

Допринос художественика афирмацији Чеховљеве драме у Србији. – Руска емиграција у
српској култури ХХ века. Зборник радова. Том II. / Главни и одговорни уредник Миодраг
1567. Божович Зоран

Мхатовцы и восприятие в Сербии драматургии А. П. Чехова. – Русская эмиграция в Югос-
лавии. [Сборник статей югославских и российских исследователей]. / Ред. колл.: А. Арсеньев,
О. Кириллова, М. Сибинович. «Индрик». Москва 1996, стр. 286–292.

«Сейчас вы для меня еще дороже...». Такими словами встречал молодой король только
что рожденного государства – Королевства сербов, хорватов и словенцев (с 1929 года
Королевстьво Югославия) русских беженцев. – Родина (Москва). 1996. № 10, стр. 68–72.
1569. Борисова Гали Евгеньевна

Русские беженцы и югославская культура. – Новое русское слово (Нью Йорк). 1982. – 5
октября, стр. 6.
1570. Весић Горан

Век од доласка руске емиграције у Србију: Руски уметници, научници, инжењери допри-
нели су развоју земље и подизању квалитета живота. – Политика (Београд). 2018. – 5.
јануар, стр. 14.
1571. Винник Алексей Викторович

Русская эмиграция «первой волны» в балканских странах. Проблема межкультурного
взаимодействия. – Христианская культура и славянский мир. Материалы круглого стола
от 31 января 2008 года. XVI Международные Рождественские образовательные чтения.
«Церковь и культура». Москва 2009, стр. 102–105. ISBN 5-7013-0110-9.
1572. В.М. [Владо Мићуновић]

Завршен симпозијум о мисијама руске емиграције: Одблесци и утицаји једне богате културе
(у Сремским Карловцима, 22. новембра 1997). – Политика (Београд). 1997. – 24. новембар.
1573. Вуловић Вера

Симпозијум «Допринос руске емиграције развоју српске културе ХХ века» [Приказ]. –
Зборник Матице српске за славистику (Нови Сад). 1993. Бр. 43, стр. 219–220.
1574. Гарденин Андреј А.

Допринос «српских Руса» нашој култури: Велелепна београдска здања пројектовали су
руски емигранти. – Политика (Београд). 2002. – 6. децембар.
1575. Гиппиус Зинаида Николаевна

Письмо о Югославии. – За Свободу! (Варшава). 1928. № 282 (2614). – 7 декабря.
1576. Гојковић Ранко

Знаменити Руси у српској историји. [Изд.] Манастир Рукумија. Колор прес. [Лапово] 2015,
232 стр.: илустр. Тираж 1.500. ISBN 978-86-83801-63-3.
1577. Голубева-Монаткина Наталия Ивановна

Международная научная конференция «Русское зарубежье и славянский мир: культуро-
логический аспект». (Обзор Конференции). – Известия РАН. Серия литературы и языка
(Москва). 2014. Том 73. № 2, стр. 71–73.
1578. Голубовић Видосава

Из преписке између Растка Петровића и Ирине Александер. – Руски алманах (Земун).
2010. Год. XIX. Бр. 15, стр. 174–178.
1579. Грызунов Сергей, Батурин Андрей

«Сербские русские». Так, очевидно, будет называться книга о россиянах, помогавших в свое
время Югославии. – Литературная газета (Москва). 1994. № 5487. – 16 февраля, стр. 14.
1580. Гучкова Ирина Вадимовна

Журнал «Русский архив» (1928–1937): сербское окно в Россию. – Столетие русской эми-
грации в Сербии: итоги и судьбы. Материалы международной научно-практической
конференции. / Ред. Вениамин (Семенов). ГБУК ЛО «Музейное агентство», 27 июня 2018 г.
Организаторы: Комитет по местному самоуправлению, межнациональным и межконфес-
сиональным отношениям Ленинградской области и Гатчинская епархия РПЦ. Санкт-Пе-
тербург 2019.
1581. Д.Ђ. [Даница Ђурђевић]

Допринос руске емиграције српској култури: Данас на Филолошком факултету. У наредна
три дана саопштења ће поднети 65 истраживача. – Политика (Београд). 1993. – 27. април.
1582. Д.Ђ. [Даница Ђурђевић]

О делима најзначајнијих Руса: Са Међународног симпозијума на Филолошком факултету.
[Симпозијум «Допринос руске емиграције развоју српске културе 20. века», други дан
рада]. – Политика (Београд). 1993. – 29. април, стр. 12.
1583. Dimić Ljubodrag

Ruska emigracija u kulturnom životu građanske Jugoslavije. – Istorija XX veka (Beograd). 1990.
God. VIII. Br. 1–2, str. 7–38.
1584. Димић Љубодраг

Руски емигранти у културном и научном животу Краљевине СХС и Краљевине Југославије.
– Руски некропољ у Београду: Знамење историјског пријатељства. Београд 2014, стр. 87–104.
1585. Д.Р. [Даница Радовић]

Симпозијум о руској емиграцији: Непроцењив допринос Србији. Међу руским избеглицама
после Октобарске револуције били су и чувени научници, историчари, лингвисти, реди-
тељи, глумци, сликари, књижевници... – Политика (Београд). 1997. – 22. новембар, стр. 16.

У Библиотеци «Светозар Марковић»: Изложба о Русима – члановима САНУ. – Политика
(Београд). 2003. – 12. септембар, стр. А13.
1587. Драгић-Кијук Предраг Р.

Русија на Западу. Руски емигранти у Православном српском културном простору. – Ска-
дарлија (Београд). 1997. Бр. 10. – зима, стр. 18–36.
1588. Ђорђевић Живота

«Политика» – сведок века: Допринос «белих» Руса. Београдска култура, а нарочито позориш-
на сцена, добила је велики подстрек доласком руске емиграције у Југославију. – Политика
(Београд). 2004. Год. 100. Бр. 32.402. – 21. јануар, стр. Г5.
1589. Ђурђевић Даница

Завршен симпозијум о руској емиграцији: Значајни уметници. О сликарима и глумцима у
културном животу Београда. – Политика (Београд). 1993. – 1, 2. и 3. мај. стр. 14.

Јуче у Народној библиотеци Србије. Из културног наслеђа руске емиграције. Изложбу
књига, часописа, фотографија и докумената, поводом 60-годишњице Руског дома у Бео-
граду, отворио мр Ђоко Стојичић, министар културе. – Политика (Београд). 1993. – 24.

Несумњив допринос: Научни симпозијум о утицају руске емиграције у српској култури.
– Политика (Београд). 1993. – 28. април, стр. 13.

Подухват издавачке куће «Дунај». «Српски Руси» у монографији. Глумац Душан Јанићије-
вић сакупио је текстове угледних аутора, са ретким фотографијама, и приредио књигу о
Русима који су се на наше просторе доселили двадесетих година овог века. – Политика
(Београд). 1995. – 23. марта.

Културно наслеђе руске емиграције. Уз шездесету годишњицу Руског дома у Београду. [«Ру-
ски дом у Београду био је такво национално средиште које је утицало не само на културни
живот емиграције у Београду, већ и широм пространог руског заграничја»]. – Политика
(Београд). 1993. – 30. априла, 1–3. маја, стр. 16.

Манифест емигрантских песника (Уз руско-српски књижевни часопис «Медуза»). – Књи-
жевни лист (Београд). 2004. Год. III. Бр. 22. – 1. јуни, стр. 15.

Русија и културно наслеђе њене емиграције. У Руској академији наука одржана међународна
научна конференција «Културно наслеђе руске емиграције 1917–1940». Међу седамнаест
земаља заступљена и Југославија. У десет секција поднето око двеста саопштења. – Руски
алманах (Земун – Сремски Карловци). 1994. Год III. Бр. 5, стр. 284–287.

Проекты российских воинских мемориалов Первой мировой войны в Королевстве СХС/
Королевстве Югославия: Идеи, символика, реализация. – Славянский альманах 2020. Вып.
1–2. Институт славяноведения РАН. «Индрик». Москва 2020, стр. 204–227.
1597.
Изложба «Руска емиграција у писмима Двору и Влади Краљевине Југославије (1920–1939)»
[Отварање]. Архив Југославије, 21. јануара 1999. Каталог. / Изложбу и каталог припремио
мр Комнен Пијевац. Превод на руски језик мр Олга Кирилова. [Српско-руско издање].
Архив Југославије. Београд 1999, 63 стр. Тираж 500.
1598. Илић Мирослав

Духовне везе Србије и Русије кроз векове. – Гласник (Београд). 1996. Год. LXXVIII. Бр. 9.
– септембар, стр. 152–157.
1599. (Илић-Агапова Марија)

Предавања Марије Илић-Агапове о руским емигрантима у Краљевини Југославији: «Скице
из живота руске емиграције». – Историјске свеске (Андрићград), 2016. Бр. 34, стр. 3–7;
1600. Јелачић Алексије, др.

Русија и Балкан: Преглед политичких и културних веза Русије и балканских земаља 866–
1940. Француско-српска књижара А. М. Поповић. Београд [1940], 120 стр.
1601.
King Alexander I Patron and Protektor of Russian Emigrants. Printed for the Exibition HM King
Alexander I and Russian Emigration at The White Palace 16 – 26 December 2008. The Exibition
commemorates 120 years since of the birth of HM King Alexander I and 75 years since the
foundation of the Russian Cultural Centre in Belgrade. Belgrade 2008, [8] pp.
1602. Косик Виктор Иванович, Тесемников Владимир Алексеевич

Вклад русской эмиграции в культуру Югославии. – Педагогика (Москва). 1994. № 5, стр.
84–89.
1603.
Културно наслеђе руског народа: [Телевизијски] Серијал «Треће лице Русије» ауторке Марије
Александровне Астројеве подсећа нас на руске емигранте који су дали немерљив значај
српској науци и култури. – Политика (Београд). 2009. – 15. децембар, стр. 43.
1604. Лобачёва Юлия Владимировна

К вопросу о русско-сербских отношениях в начале 1920-х годов: Из истории семьи И.
Г. Грицкат-Радулович. – Славяне и Россия. Россия: взгляд на Балканы. XVIII–XXI вв. К
100-летию со дня рождения И. С. Достян. Колл. монография. / Отв. ред. С. И. Данченко.
Институт славяноведения РАН. Москва 2021, стр. 475–501.

Ruski emigranti u Jugoslaviji između dva rata: Beograd i Zagreb kao središta organizacije kulturnog
života. – Književna smotra (Zagreb). 1987. God. XX. Br. 65–66, str. 57–65.
1606. Љ.Ј.
Руси у Србији: Од 24. марта нова документарна серија. [«Руси у Србији» реж. Лика Лукић,
ТВ Београд]. – TV Новости (Београд). 1995. Бр. 1578. – 22. март.
1607. Мариновић Никола Ј.

Допринос руских емиграната српској култури. [Фељтон у 44 наставка]. – Политика (Бео-
град). 1994. – 24. април – 11. јуни.
1608. Марковић Љубомир

Сви наши Руси. – Политика (Београд). 1995. – 20. мај, стр. 10.
1609.
Медуза. Двухнедельный литературно-художественный журнал. Орган пропаганды русского
искусства в Югославии и ознакомления с сербским творчеством русских. На русском и
сербском языках. / Ред. Д. Кобяков. Белград. 1923. № 1. [Единственный выпуск].
1610.
Међународни симпозијум «Допринос руске емиграције развоју српске културе ХХ века».
[Програм симпозијума]. Београд, 27, 28. и 29. априла 1993. Филолошки факултет, 12 стр.
1611.
Међународни симпозијум «Руска емиграција у српској и другим словенским културама»:
Програм симпозијума. Београд 1997, 4 стр.
1612.
Међународни симпозијум «Руска емиграција у српској и другим словенским културама»:
Тезе реферата. Филолошки факултет Унуверзитета у Београду; Славистичко друштво
Србије. Београд 1997, 72 стр.
1613. Межински Jелена

Прослава шездесете годишњице Руског дома у Београду и симпозијум: Допринос руске
емиграције развоју српске културе ХХ века. – Руски алманах (Земун – Сремски Карловци).
1993. Год. II. Бр. 03/04, стр. 301–304.
1614. Межински Jелена

Симпозијум «Доприноси руске емиграције развоју српске културе ХХ века». – Живи је-
зици, лингвистика, наука о књижевности, методика, хроника (Београд). 1992–1993. [Бр.]
XXXIV–XXXV, стр. 242–246.
1615. Мијаиловић Оливера

Руска традиција у Србији. Спона између два народа. – Панчевачко читалиште (Панчево).
2007. Год. VI. Бр. 10. – мај, стр. 9.
1616. Milin Boško

Zagranični Rusi u Kraljevini Jugoslaviji: Emigranti iz najsrećnijeg društva na svetu. – Stav (Novi
Sad). 1991. Br. 73. – 15. mart, str. 50–51.
1617. Милојевић Момир

Руске избеглице у Југославији. Допринос «српских Руса» нашој култури. Сећање на руске
професоре. – Политика (Београд). 2003. – 21. јануар.
1618. Митровић Андреј

Емиграције: Поводом зборника радова «Руска емиграција у српској култури ХХ века»,
Свеска I и II, издање Катедре за славистику и Центра за научни рад Филозофског [треба:
Филолошког!] факултета. – Књижевне новине (Београд). 1995. Бр. 904. – 15. март.
1619. Митровић Андреј

Поводом зборника радова «Руска емиграција у српској култури ХХ века». – Американски
Србобран (Питсбург). 1995. – 26. јули, стр. 19.
1620. Миџовић Марија

Симпозијум на Филолошком факултету у Београду: «Допринос руске емиграције развоју
српске културе ХХ века»: Небеска Русија. Београд као острво спаса руске избегле инте-
лигенције. Дарежљивост краља Александра. Руски дух струјао из Београда и у Берлин.

– Политика експрес (Београд). 1993. – 28. април, стр. 11.
1621. М.Ч.
Свечаношћу и изложбом обележен дан Архива Југославије. Документа – огледало иденти-
тета. Отворена изложба «Руска емиграција у писмима Двору и Влади Краљевине Југосла-
вије». – Политика експрес (Београд). 1999. – 22. јануар, стр. 10.
1622.
На радио таласима: Викенд магазин. «Печат времена» посвећен доприносу руске емигра-
ције српској култури 20. века. [Гости: Мила Стојнић, Надежда Мосусова, Ирина Суботић,
Марина Ђурђевић, Бранислав Глигоријевић, Алексеј Арсењев, Тома Миленковић и Угљеша
Рајчевић]. – Политика (Београд). 1995. – 25. фебруар.
1623. Никић М. [Мирјана]

Откриће руског емигранта. [Обновљена средњовековна црквица Свете Петке, на улазу у
Пролом Бању]. – Политика (Београд). 2010. – 10. новембар, стр. 6.
1624.
Нова документарна [телевизијска] серија: Руси у Србији. [Аутор Лика Лукић]. – Дневник
(Нови Сад). 1995. – 25. март, стр. 10–11. (РТВ додатак).
1625.
О русской эмиграции: Нам пишут из Белграда [о состоявшемся Международном симпо-
зиуме «Русская эмиграция в сербской и других славянских культурах»]. – Наша страна
(Буэнос-Айрес). 1998. № 2495–2496. – 6 июня.
1626.
От чужих к своим: Письма выдающихся представителей русской интеллигенции начала
ХХ века Александру Беличу. / Составление, подготовка текста и комментарии Ненада
Благоевича, Александры Мичич и Иваны Мрджа. Общая редакция Корнелии Ичин. Логос.
Белград 2016, 332 стр.: илл. Тираж 300. ISBN 978-86-88409-62-9.

Владимир Мошин и Руско-југословенска заједница у Панчеву – идеја панславизма и свесло-
венске узајамности. – Панчевачко читалиште (Панчево). 2004. Год. III. Бр. 5. – новембар,
стр. 5–7.

Културне везе два народа [О Међународном научном скупу «Руска дијаспора и српско-руске
културне везе», одржаном у Београду 23–24. маја 2007]. ‒ Панчевачко читалиште (Пан-
чево). 2007. Год. VI. Бр. 11. – новембар, стр. 30–31.

85-летие Союза разведчиков Сербии: Русско-югославянские взаимные влияния. – Право-
славная Русь (Джорданвилль). 1996. № 23 (1572). – 1/14 декабря, стр. 14–15.

Международный симпозиум в Белграде [«Русская эмиграция в сербской и других славян-
ских культурах», Белград – Ср. Карловцы, 20–22 ноября 1997 г.]. – Информационное письмо
Правления зарубежных организаций НТС (Франкфурт-на-Майне). 1998. № 3. – февраль,
стр. 4–5.

Король-рыцарь и русская эмиграция: К 60–летию убийства короля Югославии Александра
I Объединителя. – Наши вести (Santa Rosa, Calif.). 1994–1995. 50-й год издания. № 437–438
(2738–2739). – декабрь, стр. 5–6.

Король-рыцарь и русская эмиграция. Доклад, прочитанный на встрече членов Сан-Фран-
цисского объединения [кадет] и друзей в Санта-Розе, 20 октября 1994 г. – Бюллетень
1994. № 43. – октябрь–декабрь, стр. 67–72.
1633. П.Ст.
Део истине о великом егзодусу: Документарац о руској емиграцији. Сценариста Живојин
Павловић, режисер Мики Стаменковић, продуцент глумац Душко Јанићијевић. – Политика
(Београд). 1995. – 10. јануар.
1634. Радивојевић Жижа

Руси у Краљевини између два рата – били су свануће за Србију. [Представљени: Георгиј
Острогорски, Михаил Чубински, Оља Ивањицки, Леонид Шејка, Георгиј Коваљевски]. – Ж.
Радивојевић. Странци који су задужили Србију. «Новости». Београд 2021, стр. 339–351.
1635. Радић-Дугоњић Милена

Руска емиграција у српској и другим словенским културама: Међународни научни сим-
позијум, 20, 21. и 22. новембар 1997. године, Београд – Сремски Карловци. – Славистика
(Београд). 1998. Књ. II, стр. 309–311.

Руски емигранти у српској култури: Препознатљив траг: На културној мапи Југославије до
сада је евидентирано око 400 архитеката, урбаниста, сликара, вајара, уметника примење-
них уметности – Руса чија су дела у јавним и приватним збиркама. – Политика (Београд).
1997. – 24. новембар, стр. 25.

Симпозијум о руској емиграцији: Људи од ума и духа: На Филилошком факултету, уз
учешће седамдесетак истраживача из наше земље и 11 земаља света, јуче [је] отворен
скуп о руској емиграцији код нас и у другим словенским земљама. – Политика (Београд).
1997. – 21. новембар, стр. 21.

Симпозијум о руској емиграцији: Непроцењив допринос Србији (Други дан Међународног
симпозијума «Руска емиграција у српској и другим словенским културама»). – Политика
(Београд). 1997. – 22. новембар.
1639. Радоњић Мирко, Црњански Спасојевић Војислава

Руси који су мењали Србију. [Фељтон у 21 наставку]. – Новости (Београд). 2017. – 25.
новембар – 15. децембар.
1640. Радуловић Немања Ј.

Рерихов покрет у Краљевини Југославији. – Годишњак Катедре за српску књижевност
са јужнословенским књижевностима. Филолошки факултет Универзитета у Београду
(Београд). 2016. Књ. 11, стр. 31–67.
1641. Радуловић Огњен

Шест деценија Руског дома у Београду. Братска рука Србије: Од 1919. до 1921. Краљевина
СХС прихватила више од 42.500 руских избеглица. Готово трећина наставног кадра на
Београдском универзитету пре рата – руски емигранти. – Политика експрес (Београд).
1993. – 25. април, стр. 18.

Шест деценија Руског дома у Београду. Нашли другу домовину: Алексеј Арсењев: Србија је
руске избеглице примила гостољубивије од било које европске државе. Школске 1920–1921.
године руски професори чинили су 25 одсто наставног кадра на Београдском универзитету.
У време грађанског рата у Русији земљу напустило између 1.500.000 и 2.000.000 људи. –
Политика експрес (Београд). 1993. – 26. април.
1643. Ристовић Милован

Сећање на руске професоре: Допринос «српских Руса» нашој култури. – Политика (Бео-
град). 2002. – 3. јануар, стр. А22.
1644.
Руси који су градили Србију. [Тематски блок, аутори прилога: Александар Боцан-Хар-
ченко, Матија Бећковић, Милован Данојлић, Никола Тркља, Мира Кантараш, Мирјана
Сретеновић, Борка Голубовић, Алексеј Тарасјев. – Печат (Београд). 2022. Бр. 742, – 16.
децембар, стр. 29–44.
1645.
Руска дијаспора и српско-руске културне везе. Зборник реферата Међународног научног
састанка, Београд, 23–24. маја 2007. / Приредио Богољуб Станковић. Славистичко друштво
Србије. Београд 2007, 271 стр. Тираж 300. ISBN 978-86-7391-018-5.
1646.
Руска емиграција и српска култура: Изводи из научних саопштења. [Мила Стојнић. Одје-
ци «Великога света»; Миодраг Јовановић. Краљ Александар и руски уметници; Мирјана
Живојиновић. Историчар Свете Горе; Жика Богдановић. Београдски круг стрипа; Алексеј
Арсењев. Руска интелигенција у Војводини]. – Политика (Београд). 1993. – 15. мај, стр. 17.
1647.
Руска емиграција у писмима Двору и Влади Краљевине Југославије (1920–1939). Каталог.
Архив Југославије, Београд. [Отварање 21. јануара 1999]. / Изложбу и каталог припремио
мр Комнен Пијавец. Аутор текста «О руским избеглицама у Југославији» мр Мирослав
Јовановић. [Текст на српском и руском језику]. Архив Југославије. Београд 1999, 63 стр.:
илустр. Тираж 500. [Изложено 108 докумената].
1648.
Руска емиграција у српској и другим словенским културама: Тезе реферата Међународног
симпозијума (Београд – Сремски Карловци, 20–22. новембар 1997. год.). / Председник Ор-
ганизационог одбора проф. др Миодраг Сибиновић. Катедра за славистику Филолошког
факултета у Београду; Славистичко друштво Србије. Београд 1997, 72 стр.
1649.
Руска емиграција у српској култури ХХ века: Зборник радова. Том I; Том II. / Приредили:
Миодраг Сибиновић (главни и одг. уредник), Марија Межински и Алексеј Арсењев. Фило-
лошки факултет у Београду. Катедра за славистику и Центар за научни рад. Београд 1994,
VII, 314; VII, 326 стр. Тираж 1.000; 1.000. ISBN 86-80267-06-6.
1650.
Руско-југословенски алманах Одбора за подизање Спомен-капеле цару мученику Николи
II у Панчеву. / Уредио др Владимир Мошин. Панчево 1934, 107 стр.: илустр.
1651. Селиванов Игорь Николаевич

Из истории русской эмиграции межвоенного периода: Письмо П. Н. Краснова югослав-
скому королю Александру (июль 1930 г.). – Славянский альманах 2019. Вып. 1–2. Институт
славяноведения РАН. «Индрик». Москва 2019, стр. 493–511.
1652.
Sergije Vladimirovič Štejn: Njegov rad u korist jugoslavensko-ruskog zbližavanja o 35–godišnjici
njegove naučno-književne djelatnosti (1900–1935). Dubrovnik 1935, 21 str.
1653. Сибиновић Миодраг

Београдски међународни симпозијум «Руска емиграција у српској и другим словенским
културама ХХ века» (20. до 22. новембра 1997). – Зборник Матице српске за славистику
(Нови Сад). 1997. Бр. 53, стр. 317–318.
1654. Сибинович Миодраг

Значение русской эмиграции в сербской культуре ХХ века: границы и перспективы иссле-
дования. – Русская эмиграция в Югославии. [Сборник статей югославских и российских
исследователей]. / Ред. колл.: А. Арсеньев, О. Кириллова, М. Сибинович. «Индрик». Москва
1996, стр. 7–26.
1655. Сибинович Миодраг

Научные чтения, посвещенные русской эмиграции в Югославии. – Славяноведение (Мо-
сква). 1994. № 4, стр. 126–127.

Руска емиграција у српској култури ХХ века (значај, оквири и перспективе проучавања) –
Руска емиграција у српској култури ХХ века. Зборник радова. Том I. / Главни и одговорни
уредник Миодраг Сибиновић. Филолошки факултет у Београду. Катедра за славистику и

Руска емиграција у српској култури ХХ века. (О савременим истраживањима места ру-
ске емиграције у српској и југословенској култури). Реферат за 12. међународни конгрес
слависта, Краков, 1998. – Зборник Матице српске за славистику (Нови Сад). 1997. Бр. 53,
стр. 235–254.

Теме о којима се говори. Руска емиграција у српској култури. Шест деценија Руског дома у
Београду. Тешко је у Србији наћи веће насеље у којем нема трагова угледних Руса професора,
лекара, инжењера, музичара, агронома, шумара или ветеринара. – Политика (Београд).
1993. – 10. април, стр. 16.

Неделя русской эмиграции в Королевстве сербов, хорватов и словенцев / Югославии /
Сербии в Доме русского зарубежья имени Александра Солженицына. – Ежегодник 2019
1660. С.П.
Руси у Србији: Нова серија документарног програма РТС. Аутор Лика Лукић у серији од
седам епизода покушава да осветли егзодус царских Руса, као и мотиве краља Александра
да их, једини у Европи, организовано прими. – Политика (Београд). 1996. – 9. март.
1661.
Српско-руски односи у прошлости и садашњости. (Међународни тематски зборник). Књ.
1. [вишејезичко издање]. / Уредили: Марко Атлагић, Велибор Лазаревић, Срђан Словић.
Институт за српску културу, Приштина – Лепосавић 2018, 228 стр. Тираж 150. ISBN 978-
86-89025-37-8.
1662. Томин Вера

Имамо ми и друге Русе. Поред емиграната из царске Русије, видан траг у нашим животи-
ма оставили су и Руси који су у нашу земљу дошли 1944. године. – Политика (Београд).
1995. – 3. мај, стр. 10.
1683. Томић Ново

Наша песма – руска душа: Шест деценија Руског дома културе у Београду. Са руском
емиграцијом после октобарске револуције и грађанског рата у Београд су дошли многи
уметници и научници. Срби су Русе примили отворена срца, а руски уметници оставили
су у нашој култури неизбрисив траг. Како је уништено велико руско библиотечко благо.
– Новости (Београд). 1993. – 30. април, 1, 2. и 3. мај.

Конгрес руских писаца и новинара у емиграцији и његово место у српској и руској култури. – Слави-
стика (Београд). 2006. Бр. 10, стр. 313–324.
1665.
У Мисији Србије при УН изложба о утицају руских емиграната. / Кустоси изложбе Богдан
Дражета и Игор Миклашевски, чија је породична заоставштина изложена. – Политика
(Београд). 2017. – 19. јули, стр. 14.

Достоевский и достоевсковедение как диалог русской эмиграции с югославской культурой
между двумя войнами. – Русское зарубежье и славянский мир. Сборник трудов. / Сост.
Петр Буняк. Славистическое общество Сербии. Белград 2013, стр. 569–577.
1667.
Hrvatska / Rusija: Kulturno-povijesne veze. Хорватия / Россия: Культурно-исторические
связи. [Dvojezično izdanje]. / Priredila Irena Lukšić. [Izd.] Društvo hrvatskih književnika. Zagreb
1999, 263 str.: ilustr.
1668. Чалија Јелена

Руске монахиње оживеле српске женске манастире: Поводом 80 година од смрти митро-
полита Антонија Храповицког, Архив СПЦ приређује изложбу о доприносу српском ду-
ховном животу руског свештенства које је после Октобарске револуције уточиште нашло
у Србији. – Политика (Београд). 2016. – 30. март, стр. 08.
1669. Шајковић (Даљни) Иван

«Значај и улога емиграције – наш одношај према њој». – Срби о Русији и Русима: Од Ели-
завете Петровне до Владимира Путина (1750–2010). Антологија. / Приредио Мирослав
Јовановић. Православни богословски факултет Универзитета у Београду. Институт за
теолошка истраживања; Институт за новију историју Србије. Београд 2011, стр. 495–497.
1670. Шајковић (Даљни) Иван

Руски проблем. (Прештампано из «Политике»). [«Ми треба да се осећамо срећни, што
можемо у овим тешким данима Рускога Народа барем преко емиграције да му се колико
толико одужимо за неоцењено добро, које нам је учинила Русија. Ми не треба да забора-
вимо, да нам Руски Народ преко своје емиграције и сада доноси користи и донео би још
и веће, кад би смо ми многе њене силе, које пропадају, правилно искористили. Треба дати
могућности што већем броју руских научника и специјалиста на разним пољима културног
рада да оставе што боље и што дубље трагове у нашем животу.»]. Штампарија М. Карић.
Београд 1927, 35 стр.
1671. Шемякин Андрей Леонидович

Гуманизация эмигрантоведческих исследований [по Югославии. О трудах В. Тесемникова,
О. Джурича, А. Арсеньева, М. Йовановича]. – Наша страна (Буэнос-Айрес). 2019. Год
издания 71-й. № 3106. – 20 июля, стр. 2–3.
1672. Шенкен Алла Геннадьевна

Значение «русского Белграда» для развития русско-сербских связей ХХ века. – Studia Ros-
sica III. Literatura rosyjska na emigracji. Materjali konferencji naukovej (9–10 listopada 1995).
Warszava 1996, str. 111–120.
4.2. ЛИТЕРАТУРА, СЛАВИСТИКА

KЊИЖЕВНОСТ, СЛАВИСТИКА
1673. А.А. [Андреј Андрејевић]
Евгеније Васиљевич Аничков. – Јавност (Београд). 1937. Год. III. Бр. 44. – 30. октобар, стр.
832.
1674. Александров Евгений Александрович

Плетнёв (псевд. Даниэль) Ростислав Владимирович (28.3.1903, Санкт-Петербург – 26.11.1985,
Монреаль), литературовед, славист, публицист, писатель. Профессор университетов в Отта-
ве и Монреале. – Е. А. Александров. Русские в Северной Америке. Биографический словарь.
/ Под общ. ред. К. М. Александрова, А. В. Терещука. Изд. Филологического факультета
Санкт-Петербургского гос. университета и др. Хэмден (Коннектикут) – Сан-Франциско
– Санкт-Петербург 2005, стр. 399.

«Достојевштина» и руска емиграција у краљевству СХС/Југославији. – Radovi Filozofskog
fakulteta u Sarajevu (Sarajevo). 2022. Volume XXV, str. 473–492.

Иља Николајевич Голенишчев-Кутузов – «Колумбо словенске Ренесансе» / Илья Нико-
лаевич Голенищев-Кутузов – «Колумб славянского Возрождения». – Српско-руски круг.
Књижевно-уметнички алманах / Сербско-русский круг. Литературно-художественный
альманах. [Издање на српском и руском језику]. [Изд.] Вахазар (Москва); ИГАМ (Београд).
Москва – Београд 2014/2015, стр. 354–363.

Ирена Грицкат-Радуловић (1922–2009). – Руски алманах (Земун). 2009. Год. XVIII. Бр. 14,
стр. 134–144.

Ирена Грицкат-Радуловић – филолог, есејиста, песник / Ирена Грицкат-Радулович – фило-
лог, эссеист, поэт. – Српско-руски круг. Књижевно-уметнички алманах / Сербско-русский
круг. Литературно-художественный альманах. [Издање на српском и руском језику]. [Изд.]
Вахазар (Москва); ИГАМ (Београд). Москва – Београд 2019/2020, стр. 436–445.

«Народы и меридианы переместились на земле...». [О белградском поэте Евгении Ми-
хайловиче Кискевиче (1888 или 1891 – 1944, Белград)]. – Евгений Кискевич. Ноктюрн
душе. Стихотворения. [Серия] «Малый серебряный век». Водолей Publishers. Москва
2008, стр. 93–118.
1680. Арсеньев Алексей Борисович, Ордовский-Танаевский Михаил Львович

Плетнёв Ростислав Владимирович (28.3.1903, Харьковская губ. или Харьков – 26.11.1985,
Монреаль). Филолог-славист, литературовед. – Гимназия в лицах. Первая русско-сербская
гимназия в Белграде (1920–1944). Книга первая. Издатель Архив Сербской Православной
Церкви. Белград 2018, стр. 539–551.

Сергеј Штејн – трудбеник словенске речи. / Сергей [Владимирович] Штейн – труженик
славянского слова. – Српско-руски круг. Књижевно-уметнички алманах / Сербско-русский
круг. Литературно-художественный альманах. [Издање на српском и руском језику]. [Изд.]
Вахазар (Москва); ИГАМ (Београд). Москва – Београд 2017/2018, стр. 362–371.

Сердјукова Александра Анатолијевна (Омск, Русија, 20.8.1893. – Нови Сад, 19.3.1978),
историчарка књижевности, писац. – Енциклопедија Новог Сада. Књ. 24. Нови Сад 2004,
стр. 320–321.

Сердюкова Александра Анатольевна. – А. Арсеньев. У излучины Дуная: Очерки жизни и
деятельности русских в Новом Саду. «Русский путь». Москва 1999, стр. 115–124.

Заметки о билингвизме Ирины Георгиевны Грицкат-Радулович. – Русский язык как инос-
лавянский: Современное изучение русского языка и русской культуры в инославянском
окружении. Выпуск II (2010). / Главный редактор Боголюб Станкович. Славистическое

Сыченко София Яковлевна (Визеридж, Witheridge; 15.2.1930, Югославия – 23.1.2006, Кан-
берра, Австралия). Славист, специалист в области русского и сербскохорватского языков.
Педагог. – Гимназия в лицах. Первая русско-сербская гимназия в Белграде (1920–1944).
Книга первая. Издатель Архив Сербской Православной Церкви. Белград 2018, стр. 516–519.
1686. Байич Лиляна Д.

Методическая мысль и деятельность Марии [Игоревны] Межинской. – Нансеновские
чтения 2014: Русская школа за рубежом. Прошлое и настоящее. / Научный редактор М.
Н. Толстой. Санкт-Петербург 2016, стр. 296–300.
1687. Божиновић Љубомир

Вече руских књижевника, посвећено г-ци Десанки Максимовић. [«Београдски руски књижев-
ници окупљени око свога друштва «Књижевни кружок», приредили су синоћ у своме стану
у Јакшићевој улици 2 вече...» ]. – Правда (Београд). 1932. Год. XXVIII. Бр. 118. – 27. април.
1688. Bošković-Stulli Maja

Goleniščev-Kutuzov Ilja Nikolajevič (Natalino, Saratovska oblast, 25. april 1904 – Moskva, 26.
april 1969), književni istoričar. – Enciklopedija Jugoslavije. Tom 4. Jugoslavenski leksikografski
zavod «Miroslav Krleža». Zagreb 1986, str. 424.
1689. Булахов Михаил Галеевич

Владимир Алексеевич Розов. – Восточнославянские языковеды. Том III. Изд. БГУ. Минск
1978.
1690. Vaupotić Miroslav

Aleksander-Kunjina Irina [Jefimovna, rođ. Fajnberg] (Sankt-Petrograd, 15.6.1903 – [Ženeva,
13.12.2002]), spisateljica, prevodilac. – Hrvatski biografski leksikon. Tom 1. Jugoslavenski leksik-
ografski zavod «Miroslav Krleža». Zagreb 1983, str. 72–73.
1691.
Василије [Александрович] Пејхељ (1888–1964). [Слависта, русиста, педагог]. – 20 година:
Виша педагошка школа, Нови Сад (1945–1965). Изд. Дневник 1966, стр. 29.
1692. Гальской Константин Владимирович

Владимир Львович Гальской [(1908, имение Золотарёво Мценского уезда Орловской губ.
– 1961, Касабланка, Марокко); поэт русского ьелградского круга]. – В. Гальской. Путь
усталости. [Сборник стихотворений]. «Грифон». Вологда 1992, стр. 5–8.
1693. Голенищева-Кутузова Искра Вениаминовна

Эпическое творчество народов Югославии в трудах И. Н. Голенищева-Кутузова. – Русская
1694. Голенищева-Кутузова Искра Вениаминовна

Светлой памяти поэта и воина. [Алексей Петрович Дураков (1898, дер. Дураково-Черкес-
ское, Пензенская губ. – погиб в бою 13 августа 1944, с. Прогар близ Белграда]. – Алексей
Дураков. Один из солнечных лучей. Собрание стихотворений. [Серия] «Малый серебряный
век». Водолей Publishers. Москва 2005, стр. 71–76.
1695. Горинов-мл. Михаил Михайлович

Что русская охранка знала о Евгении Аничкове. – Ежегодник 2019 Дома русского зарубе-
жья имени Александра Солженицына. / Отв. ред. Н. Ф. Гриценко. Дом русского зарубежья
1696. Гортан-Премк Даринка

Ирена Грицкат-Радуловић – велики лексикограф и учитељ лексикографије. – Јужнословенски
филолог (Београд). 2010. Бр. 66, стр. 21–30.
1697. Гортан-Премк Даринка, Драгићевић Рајна, Милановић Александар

Ирена Грицкат-Радуловић (1922–2009). [Са библиографијом радова]. – Живот и ства-
ралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске Краљевске академије, Српске
академије наука и уметности. Том II. [Изд. САНУ]. Београд 2022, стр. 67–119.
1698. Грбић Душица

Куљбакин Степан Михајлович (Тбилиси, 28.7.1873. – Београд, 22.12.1941), филолог, сла-
виста, универзитетски професор. – Српски биограгски речник. Књ. 5. Матица српска.
Нови Сад 2011, стр. 440.
1699. Грицкат Ирена

Запажања о билингвизму. – Зборник Матице српске за књижевност и језик (Нови Сад).
1982. Књ. ХХХ–2, стр. 161–181.

Први уџбеници српског језика за руске емигранте. – Зборник Матице српске за филологију
и лингвистику (Нови Сад). 1994. Бр. XXVII/1–2, стр. 189–192.
1701. Гудков Владимир Павлович

Степан Михайлович Кульбакин и Александр Белич. – Русская эмиграция в Югославии.
1702. Дерганц Александра

А. В. Исаченко в Любляне [словенист-славист Александр Васильевич Исаченко]. – Меж-
дународный научный симпозиум «Русская диаспора и изучение русского языка и русской
культуры в инославянском и иностранном окружении (Белград, 1–2 июня 2011 г.)». Доклады.
/ Главни уредник Б. Станковић; Приредио за штампу П. Буњак. Белград 2012, стр. 127–132.
1703. Derganc Aleksandra

A. V. Isačenko v Ljubljani. – Florilegium in honorem Alexandri Isačenko ad iubilaeum centinar-
ium oblatum / A. Eliáš, L. Matejko (eds.). Bratislava 2011, pp. 14–23.
1704. Джапа-Иветич Вукосава

Деятельность Кирилла Владимировича Свинарского в создании учебников русского языка
для сербов. – Международный научный симпозиум «Русская диаспора и изучение русско-
го языка и русской культуры в инославянском и иностранном окружении. (Белград, 1–2
июня 2011 г.)». Доклады. Главный редактор Боголюб Станкович. Славистическое общество
1705. Джапа-Иветич Вукосава

Педагогическая деятельность Лидии Александровны Шпис-Мирной. – Русское зарубежье
и славянский мир. Сборник трудов. / Сост. Петр Буняк. Славистическое общество Сербии.
Белград 2013, стр. 359–362.
1706. Драгићевић Рајна

Ирена Грицкат о части људског духа. Ове године навршава се деценија од смрти Ирене Гриц-
кат, па је прилика подсетити се неких њених разматрања с којима су се читаоци упознавали
управо на страницама «Политике». – Политика (Београд). 2019. – 15. децембар, стр. 20.
1707. Драгићевић Рајна

Научни и уметнички кругови Ирене Грицкат. – Кругови Ирене Грицкат, семантичко-гра-
матичка истраживања савременог српског језика. Савез славистичких друштава Србије.
1708. Дюрович Л.
Александр Васильевич Исаченко (1910–1978). – Russian Linguistics (Klagenfurt). 1979. Vol.
4. No. 2, pp. 117–127.
1709. Дюрович Л.
Речь на открытии международной конференции, посвященной памяти А. В. Исаченко. –
Rossica (Praha). 1996. № 2/1, стр. 10–19.
1710. Ђорђевић Бојан

Толстој Никита Иљич (Вршац, 1923. – Москва, 1996), филолог, члан Руске академије наука
[и више других]. Научно поље истраживања – лингвогеографија, лексикологија, семази-
ологија, палеославистика, историја славистике, историја словенских књижевних језика,
словенска духовна култура, фолклор, етнолингвистика. – Енциклопедија српског народа.
/ Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за уџбенике. Београд 2008, стр. 1134.
1711. Ђорђевић Нада

Библиографија радова Стевана Михајловича Куљбакина. – Јужнословенски филолог (Бео-
град). 1973. Том XXIX. Св. 3–4, стр. 623–632.

Друга земља Петра Митропана. In memoriam. – Књижевне новине (Београд). 1989. Бр. 769.
– 1. фебруар, стр. 17.

Завети Александре Сердјукове. – Летопис Матице српске (Нови Сад). 2001. Год. 177. Књ.
467. Св. 5. – мај, стр. 730–737.
1714. Ђурић Остоја, др.

In memoriam. Митропанов одлазак. [Петар Андрејевич Митропан]. – Новости (Београд).
1988. – 10. децембар, стр. 33.

Манифест емигранстских песника (Уз руско-српски књижевни часопис «Медуза». Бр. 1.
Београд, 1. јула 1923.). – Књижевни лист (Београд). 2004. Год. III. Бр. 22. – 1. јуни, стр. 15.

Одлазак Каће Таубер (1903–1987). [Јекатерина Леонидовна Таубер, песник, прозни писац,
педагог]. – Књижевна реч (Београд). 1988. Год. XVII. Бр. 324. – 25. јун.
1717. Esih Ivan

Dr Vladimir Rozov. – Obzor (Zagreb). 1940. God. LXXX. Br. 118. – 24. svibnja, str. 2.
1718. Esih Ivan

[Jevgenij Vasiljevič] Aničkov i Hrvati. – Obzor (Zagreb). 1937. God. LXXVII. Br. 246, str. 2.
1719. Esih Ivan

Konstantin Rimarić-Volinski. Uz desetu obljetnicu njegova književnog rada u Slaviji. – 15 dana
(Zagreb). 1932. God. II. Br. 6. – 15. ožujak, str. 93.
1720. Esih Ivan

Ruski učenjak u Dubrovniku: Sergej Vladimirovič Štejn. – Obzor (Zagreb). 1934. God. LXXV.
Br. 216, str. 2.
1721. Жирмунский Виктор Максимович

Памяти Ильи Николаевича Голенищева-Кутузова. – Известия Академии наук СССР. Се-
рия литературы и языка (Москва). 1969. Том XXVIII. Выпуск 5. – сентябрь–октябрь, стр.
475–479.
1722. Ивић Милка

У спомен на академика Ирену Грицкат Радуловић. – Јужнословенски филолог (Београд).
2010. Бр. 56, стр. 11–12.
1723. Иринархова Татьяна Юрьевна

Русский Дом в Белграде и преподавание русского языка в Сербии. – Руска дијаспора и
српско-руске културне везе. Зборник реферата. / Приредио Богољуб Станковић. Слави-
стичко друштво Србије. Београд 2007, стр. 37–40.
1724. Јаковљевић Радуловић Ана

О годишњици Пушкинове смрти у недељнику «Руски глас» 1937. године. – Славистика
(Београд). 2020. Књ. XXIV. Св. 1, стр. 151–160.
1725.
Jedan književni jubilej: Ruski emigrant gosp. prof. Sergije Vladimirovič Štejn, navršava 20. o.m.
35-godišnjicu svoga plodonosnog naučno-književnog rada. – Narodna svijest (Dubrovnik). 1935.
Br. 1. – 8. siječnja.

Evgenije Anjičkov. – Нова Европа (Загреб). 1937. Књ. ХХХ. Бр. 2. – 26. децембар, стр. 68–73.

Evgenije Vasiljevič Anjičkov. Povodom 35-godišnjice njegova naučnog i književnog rada. – Nova
Evropa (Zagreb). 1927. Knj. XVI. Sv. 12, str. 387–399.

Evgenije Vasiljevič Anjičkov (1866–1937). – Nova Evropa. 1937. Knj. XXX. Sv. 11, str. 374.
1729. Јелић Лидија

Библиографија радова академика Ирене Грицкат-Радуловић: У част осамдесет година
живота. Српска академије наука и уметности. Београд 2002, 47 стр. ISBN 86-7025-334-8;
978-86-7025-334-6.
1730. Јовановић Александар

Сећање: Александар [Николајевич] Петров (1938–2021): Космополитски дух српске кул-
туре. – Политика (Београд). 2021. – 22. новембар.
1731. Јовановић Миливоје

Одлазак великана: Поводом смрти Кирила [Фјодоровича] Тарановског, највећег филолога
који је икад живео у нашој средини. [Преминуо 18. јануара 1993, САД]. – Политика (Бе-
оград). 1993. – 30. јануар, стр. 19.
1732. Јовановић Миливоје

Отргнут од заборава: Петар Бицили. Историчар европске културе. И модерне присталице
разумевања историје као «вечитог враћања другог» признају актуелност многих Бицилије-
вих теза. – Политика (Београд). 1997. – 1. фебруар, стр. 22.
1733. Jovanović Slobodan

Goleniščev-Kutuzov Ilija–Ilja (Nataljino, Saratovska gubernija, 17.4. ili 25.4.1904. – Moskva,
26.4.1969). – Leksikon pisaca Jugoslavije. Tom II. Matica srpska. Novi Sad 1979, str. 254.
1734. Јовићевић Радојица

Допринос Стјепана Куљбакина српској палеославистици. – Руска емиграција у српској кул-
тури ХХ века. Зборник радова. Том I. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић.
1994, стр. 220–225.
1735. Јовићевић Радојица

Куљбакин Степан Михајлович (Тифлис, 1873. – Београд, 1941), слависта, професор Фило-
зофског факултета у Скопљу, од 1924. – универзитетски професор у Београду. Специјал-
ност – старословенски језик и упоредна граматика словенских језика. Бавио се историјом
словенске акцентуације и словенском палеографијом. – Енциклопедија српског народа. /
Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за уџбенике. Београд 2008, стр. 562.
1736. Јоксимовић Зоран

Ко је био Ростислав Плетњев? Професор у Ваљеву и Канади. – Реч (Ваљево). 1990. – 5.
децембар.
1737. Kolarić Vladimir

Kultura između rata duha i duha rata: slučaj Irine Aleksander. – Kultura (Beograd). 2012. Br.
137, str. 235–246.

Вклад представителей русской диаспоры в практику составления учебников по русскому
языку для сербской аудитории. – Международный научный симпозиум «Русская диаспора
и изучение русского языка и русской культуры в инославянском и иностранном окру-
жении. (Белград, 1–2 июня 2011 г.)»: Доклады. / Главный редактор Боголюб Станкович.

Вклад русских эмигрантов-филологов в развитие теории преподавания русского языка в
Сербии. – Русская эмиграция в Югославии. [Сборник статей югославских и российских
исследователей]. / Ред. колл.: А. Арсеньев, О. Кириллова, М. Сибинович. «Индрик». Москва
1996, стр. 251–262.

Допринос руских емиграната филолога теорији наставе руског језика у нас. – Руска еми-
грација у српској култури ХХ века. Зборник радова. Том I. / Главни и одговорни уредник

Марија Игоревна Межински (1941–2014): In memoriam. – Славистика (Београд). 2014.
[Књ.] XVIII, стр. 677–679.

Митропан Петар Андрејевич (Орел, 13.8.1891. – Београд, 6.12.1988), слависта, историчар
књижевности, преводилац. – Српски биографски речник. Књ. 6. Матица српска. Нови Сад
2014, стр. 819–820.

Уџбеничко наслеђе Петра Митропана. – Славистика (Београд). 2007. Књ. XI, стр. 27–36.
1744. Косановић Богдан

Ањичков/Аничков Јевгеније Васиљевич (Боровичи, Новгородска губернија, 14.1.1866.
– Београд, 21.10.1937), историчар књижевности, књижевни критичар, универзитетски
професор. – Српски биографски речник. Књ. 1. Матица српска. Нови Сад 2004, стр. 235.

Допринос руских емиграната српској књижевној русистици. ‒ Руска дијаспора и српско-ру-
ске културне везе. Зборник реферата. / Приредио Богољуб Станковић. Славистичко друштво
Србије. Београд 2007, стр. 79–88.

Стваралаштво Леонида Леонова у критици руске емиграције у Краљевини СХС/Југосла-
вији. – Славистика (Београд). 2020. Књ. XXIV. Св. 1, стр. 54–69.
1747. Крклец Густав

Евгеније Аничков, редован професор универзитета у пензији. – Политика (Београд). 1937.
Год. XXXIV. Бр. 10.565. – 23. октобар, стр. 5.
1748. Лаптева Людмила Павловна

Русский историк-славист Александр Львович Погодин: Жизнь и творчество (1872–1947).
Дом русского зарубежья им. А. Солженицына. Москва 2011, 148 стр.: илл. Тираж 500 экз.
ISBN 978-5-98854-038-0.
1749. Левин Юрий Иосифович

Памяти Кирилла Федоровича Тарановского. – Новое литературное обозрение (Москва).
1993. № 3, стр. 75–107.
1750. Лихачёв Дмитрий Сергеевич

Илья Николаевич Голенищев-Кутузов. – Илья Голенищев-Кутузов. Славянские литературы.
Статьи и исследования. «Художественная литература». Москва 1978, стр. 3–16.
1751. Лихачёв Дмитрий Сергеевич

Памяти И. Н. Голенищева-Кутузова. – Русская литература (Москва). 1969. Год изд. 12. №
4, стр. 175–180.
1752. Лома Александар

Ирена Грицкат (1922–2009). – Годишњак Српске академије наука и уметности (Београд).
2010. Књ. 116, стр. 785–786.
1753. Матияшевич Елка

Учебник «Руски у 100 лекција» (авторы: Лидия Шпис и Босилька Гавела) в изучении русского
языка в Сербии. – Международный научный симпозиум «Русская диаспора и изучение
русского языка и русской культуры в инославянском и иностранном окружении. (Белград,
1–2 июня 2011 г.)». Доклады. / Главный редактор Боголюб Станкович. Славистическое
1754. Милинчевић Васо

Сарадња Ј. А. Љацког с П. Поповићем и И. Секулић. – Руска емиграција у српској култу-
ри ХХ века. Зборник радова. Том II. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић.
1994, стр. 10–18.
1755. Милосављевић Вера

Библиографија радова Александре [Анатолијевне] Серђукове. – Православно дело (Мана-
стир Бањска). 2004. Год. I. Бр. 3, стр. 55–61.

Светлост живота за друге: Александра [Анатолијевна] Сердјукова била је једна од најзна-
чајнијих личности руске емиграције у Новом Саду, која је у духовни живот овог града
уносила богате дарове. – Дневник (Нови Сад). 1999. – 8. децембар, стр. 15.

Словесно дело Александре [Анатолијевне] Серђукове. – Православно дело (Манастир
Бањска). 2004. Год. I. Бр. 3, стр. 32–37.
1758.
Митропан Петар Алексејевич: Биографија и библиографија радова. – Анали Филолошког
факултета. Књ. XIII. Биографије и објављени радови. Београд 1979, стр. 547–549.
1759. Младеноская-Георгиевая Анна

Евгений Васильевич Аничков. – Русская эмиграция на Балканах. Сборник научных трудов.
1760. Могилянский Мстислав Игоревич

Памяти Ростислава Владимировича Плетнёва. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1985.
– 11 декабря.
1761. M.R.
E. V. Anjičkov: Ob obletnici njegovega znanstvenoga delovanja. – Edinost (Trst). 1928. Št. 53, str. 32.
1762. Нарциссов Борис Анатольевич

Сама по себе. О поэте Лидии Алексеевой. – Л. Алексеева, О. Анстей, В. Синкевич. Поэтес-
сы русского зарубежья. / Составители В. В. Агеносов, К. А. Толкачёв. «Советский спорт».
Москва 1998, стр. 7–18.
1763. Неклюдов Сергей Юрьевич

Прерванный разговор [о Никите Ильиче Толстом]. – Живая старина (Москва). 1997. №
2 (14), стр. 29–30.

Амерички [књижевни] опус Ирине Александер. – Политика (Београд). 2018. Бр. 37.526. – 5.
мај, стр. 4. (Културни додатак).

Амерички [књижевни] опус Ирине Александер. – З. Паунковић. Руске теме 2. «Агноста».

Žurnalistika [Ilje Nikolajeviča] Goleniščeva-Kutuzova. – Z. Paunković. Ruske teme. [Prvo izdanje].
Balkanski književni glasnik. Beograd 2010, str. 67–70.

Žurnalistika [Ilje Nikolajeviča] Goleniščeva-Kutuzova. – Z. Paunković. Ruske teme. Drugo izdanje.
Balkanski književni glasnik. Beograd 2015, str. 81–84.

Мистерија Ирине Александер. Живот најпознатије Рускиње из редова руске емиграције у
Хрватској пратиле су гласине и легенде, за које је, донекле, и сама заслужна. – Политика
(Београд). 2007. Бр. 33.691. – 25. август, стр. 04. (Додатак: «Култура, уметност, наука»).

Misterija Irine Aleksander. – Z. Paunković. Ruske teme. [Prvo izdanje]. Balkanski književni
glasnik. Beograd 2010, str. 87–90.

Misterija Irine Aleksander. – Z. Paunković. Ruske teme. Drugo izdanje. Balkanski književni
glasnik. Beograd 2015, str. 103–106.

Творчество Гайто Газданова в интерпретации Льва Захарова. – Интеллигенция и мир
(Иваново). 2023. № 3, стр. 33–44.
1772. Погодин Александар, др.

Руско-српска библиографија 1800–1925. Књ. I. Књижевност. Део 1 – Преводи објављени
посебно или по часописима; Део 2 – Преводи објављени по новинама и календарима.
Српска Краљевска Академија. Посебна издања. Београд 1932, XXVII, 285 стр; 1936, 473 стр.
1773. Познановић Дејан

Уз 170. годишњицу Митровачке гимназије. Човек са три матерња језика. [Кирил Влади-
мирович Свинарски (1916–2004), слависта, професор универзитета]. – Сремске новине
(Сремска Митровица). 2008. – 23. јул, стр. 7.
1774. Поповић Диана

Голенишчев-Кутузов Иља Николајевич (Натаљино, Саратовска губернија, 17.4.1904. – Мо-
сква, 26.4.1969), историчар књижевности, преводилац, професор универзитета. – Српски
биографски речник. Књ. 2. Матица српска. Нови Сад 2006, Стр. 738–739.
1775. Путилов Борис Николаевич

In memoriam: Никита Ильич Толстой. – Живая старина (Москва). 1997. № 2 (14), стр. 2–6.

Елачич А. К. (1892–1941): «Свой среди чужих, чужой среди своих» – Славянский мир в
третьем тысячелетии: Соглашение (согласие), договор, компромисс в истории, языках и
культуре славянских народов. / Институт славяноведения РАН. Москва 2016, стр. 270–277.

Жизнь и деятельность А. Л. Погодина в Югославии (1919-1947) – Историки-слависты МГУ.
Кн. 11. Многоликий и беспокойный славянский мир. Научный сборник в честь 50-летия
Юрия Аркадьевича Борисёнка. М., 2016. / Редколлегия: А. Н. Литвинова (ответственный
редактор), Г. Ф. Матвеев (научный редактор) и др.; Кафедра истории южных и западных
славян исторического факультета МГУ. Издатель Степаненко. Москва 2016, стр. 447–460.

Филолог-славист С. М. [Степан Михайлович] Кульбакин и другие российские профессо-
ра Философского факультета в Скопье в 20–30-е годы ХХ в. – Столетие двух эмиграций
1919–2019: Сборник статей. / Отв. ред. А. Ю. Тимофеев. Институт славяноведения РАН;
1779. Раденкович Любинко

Деревья умирают стоя: Последняя встреча с Н. И. Толстым [в октябре 1995 г. в Сербии].
– Живая старина (Москва). 1997. № 2 (14), стр. 24.
1780. Radojičić Đorđe

Anjičkov Evgenije, ruski istoričar književnosti i književni kritičar (Petrograd, 1866 – Beograd,
22.10-1937). – Enciklopedija Jugoslavije. [Knj. I. Jugoslavenski leksikografski zavod. Zagreb
1980, str. 200.
1781. Rode Matej

A. V. Isačenko kot slovenist. – Jezik in slovstvo (Ljubljana). 1978. Let. 24. Št. 3–4, str. 102–103.
1782.
Розов Владимир Алексеевич (Киев, 15.7.1876 – Загреб, 21.5.1940), филолог-славист, историк
литературы, публицист, общественный деятель. Преподаватель русского языка на фило-
софском факультете в Скопье (1920–1930), затем в Загребском университете. – Татьяна
Пушкадия-Рыбкина, Инна Грубмайр. Эмигранты из России в Загребе: Жизни и судьбы.
Изд. 2-е, испр. и доп. Загреб 2019, стр. 197–198.
1783.
Розова Зоя Гавриловна, урожд. Туточкина (Киев, 31.12.1888 – Львов, после 1978), фило-
лог-славист, преподаватель русского языка в Скопье и Загребе (с 1942 г. на философском
факультете). Соавтор «Хрестоматии по русской литературе» (1946). Приняла советское
гражданство. Работала в Львовском университете. – Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна
Грубмайр. Эмигранты из России в Загребе: Жизни и судьбы. Изд. 2-е, испр. и доп. Загреб
2019, стр. 198.
1784.
Ruski naučnici: Sergej Vladimirovič Štein. – Dubrovačka tribuna (Dubrovnik). 1933. God. V. Br.
223. – 11. listopad, str. 4.
1785.
Русская диаспора и изучение русского языка и русской культуры в инославянском и
иностранном окружении: Доклады. Международный научный симпозиум (Белград, 1–2
июня 2011 г.). / Гл. ред. Боголюб Станкович. Подготовил к печати Петр Буняк. Славистичко
друштво Србије. Белград 2012, 336 стр. Тираж 300. ISBN 978-86-7391-026-0.
1786.
Русская диаспора и изучение русского языка и русской культуры в инославянском и ино-
странном окружении: Тезисы докладов. Международный научный симпозиум (Белград,
1-2 июня 2011 г.). / Ответств. редактор Боголюб Станкович. Славистичко друштво Србије.
Белград 2011, 52 стр. ISBN 978-86-7391-025-3.
1787.
Свинарски Кирил Владимирович: Биографија и библиографија радова. – Анали Фило-
лошког факултета. Књ. XIII. Биографије и објављени радови. Београд 1979, стр. 563–565.

Погодин Александар Љвович (Витебск, Белорусија, 1872. – Београд, 1947), руски и српски
слависта, историчар књижевности, етнолог и библиограф. – Енциклопедија српског народа.
1789. Синкевич Валентина Алексеевна

Племянница Анны Ахматовой. [белградский поэт Лидия Алексеева (Лидия Алексеевна
Девель-Иванникова; 1909, Севастополь – 1989, Нью-Йорк)]. / Вступл. Т. Царьковой. – Звезда

Племянница Анны Ахматовой. [Лидия Алексеева, поэт «русского Белграда»]. – Лидия
Алексеева. Горькое счастье. Собрание сочинений. [Серия] Серебряный век. Паралипо-
менон. Водолей Publishers. Москва 2007, стр. 5–15.

Поэт своего поколения: Лидия Алексеева (1909–1989). – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010.
№ 259, стр. 86–93.
1792. Skaza Aleksander

V spomin, Nikolaj Fjodorovič Preobraženski. – Jezik in slovstvo (Ljubljana). 1971. Let. 16. Št. 4,
str. 112–113.

Большая славистика и большая политика: Роман Якобсон (1896–1982) и Королевство
сербов, хорватов и словенцев. – Славистика (Београд). 2020. Књ. XXIV. Св. 1, стр. 19–35.
1794. Станковић Богољуб

Руска дијаспора и Славистичко друштво Србије. ‒ Руска дијаспора и српско-руске културне
1795. Станковић Богољуб

Руска дијаспора и Славистичко друштво Србије. ‒ Богољуб Станковић. Славистика – ру-
систика – србистика. Зборник радова. Чигоја штампа. Београд 2010, стр. 114–119.
1796. Станојчић Живојин

Грицкат Ирена (Београд, 1922. – [Београд, 2009]), лингвиста, лексикограф, историчар језика,
академик. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за
уџбенике. Београд 2008, стр. 255.
1797. Стефановић Мирјана Д.

Тарановски Кирил [Фјодорович] (Тарту, 1911. – Арлингтон, Бостон, 1993), слависта, уни-
верзитетски професор у Београду и Харварду. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг.
уредник Радош Љушић. Завод за уџбенике. Београд 2008, стр. 1119.

Београдски центар руске емиграције као посредник између српске и руске, и српске и ев-
ропске књижевности. – Руска емиграција у српској култури ХХ века. Зборник радова. Том
I. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић. Филолошки факултет у Београду.
Катедра за славистику и Центар за научни рад. Београд 1994, стр. 109–116.

Кирил Фјодорович Тарановски. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија и
зборник чланака 25 аутора]. Издавачи: Дунај; Ефект. Београд – Беочин 1994, стр. 189–196.

П. [Петар] Митропан. – Анали Филолошког факултета (Београд). 1992. Год. 19, стр. 647–650.

Русско-српска књижевна преплитања. [Главе: «Руска емиграција», «Улога руске емиграције
у српској средини»]. «Завет». Београд 1994, 311 стр. Тираж 500. ISBN 86-7034-004-6.

Писмо другу с поводом. [Поводом 70. живота Никите Иљича Толстоја]. – Руски алманах
(Земун – Сремски Карловци). 1993. Год. II. Бр. 03/04, стр. 289–293.
1803. Тарасјев Андреј Виталијевич

Уместо некролога. На вест о смрти Кирила Фјодоровича Тарановског: Велики учитељ – без
ученика! – Руски алманах (Земун). 1993. Год. II. Број 03/04, стр. 297–301.
1804. Терзић Богдан

In memoriam: Никита Иљич Толстој (1923–1996). – Славистика. Славистичко друштво
Србије. Зборник. Књ. II. Београд 1998.
1805. Терзич Богдан

Место Ксении Михайловны Марчетич (1895–1978) в послевоенном преподавании русского
языка в Сербии. – Русское зарубежье и славянский мир. Сборник трудов. / Составитель
Петр Буняк. Славистическое общество Сербии. Белград 2013, стр. 353–358.

Митропан Петар [Андрејевич] (Орел, 1891. – Београд, 1988), слависта-русиста, лектор на
Филолошком факултету у Београду. Преводилац, књижевни компаратиста, методичар
наставе руског језика. Дао је низ значајних студија из области руско-српских књижевних
и културних веза и утицаја. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош
Љушић. Завод за уџбенике. Београд 2008, стр. 674.

Научно-наставни рад К. Ф. Тарановског у области лингвистике. – Руска емиграција у
српској култури ХХ века. Зборник радова. Том I. / Главни и одговорни уредник Миодраг

Никита Иљич Толстој (1923–1996). In memoriam. – Зборник Матице српске за славистику
(Нови Сад). 1997. Бр. 53, стр. 319–328.

Одлазак великог слависте и пријатеља: Човек са две отаџбине. Никита Иљич Толстој,
праунук славног писца, слависта светског гласа, говорио је да има две отаџбине: Русију и
Србију и да је човек двеју култура. – Политика (Београд). 1996. – 13. јул.

Петар Митропан у српској славистици. – Руска дијаспора и српско-руске културне везе.
Зборник реферата. / Приредио Богољуб Станковић. Славистичко друштво Србије. Београд
2007, стр. 75–78.

Русские профессора-слависты философского факультета Белградского университета
(1919–1941 гг.). – Югославская история в новое и новейшее время: Материалы научных
чтений, посвященных 80-летию со дня рождения проф. В. Г. Карасева (1922–1991). / Отв.
редакторы Г. Ф. Матвеев и Л. В. Кузьмичева. Издательство Московского городского объ-
единения архивов. Москва 2002, стр. 213–218.
1812. Тименчик Роман Давыдович

Аничков Евгений Васильевич. – Русские писатели. 1800–1917: Биографический словарь в 5
томах. Том. 1. / Гл. ред. П. А. Николаев. Советская энциклопедия. Москва 1989, стр. 77–78.
1813. Толстая Светлана Михайловна

Никита Ильич Толстой (1923–1996) – гимназист-солдат-академик. – Российская эмиграция
в борьбе с фашизмом: Международная научная конференция, Москва, 14–15 мая 2015
года. «Русский путь»; Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына. Москва,
2015, стр. 272–304.
1814. Ћупић Драго

Ирена Грицкат-Радуловић (19.1.1922 – 7.4.2009). In memoriam. – Наш језик (Београд). 2009.
Књ. XL. Св. 1–4, стр. 147–148.

Обележавање стогодишњице рођења Л. Н. Толстоја у Београду 1928. године. – Славистика (Бео-
град). 2004. Бр. 8, стр. 193–200.

Руски слависти-емигранти са књижевним темама у материјалима III међународног конгреса
слависта. – Славистика (Београд). 2008. Бр. XII, стр. 408–410.
1817. Унковский Владимир Николаевич

Памяти профессора Е. В. Аничкова. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1937. № 9065. – 29
1818. Fabris Spasoje

Književni jubilej ruskog konvertita prof. Sergeja Vladimiroviča Štejna. – Katolički tjednik (Sara-
jevo). 1940. God. IV. Br. 5, str. 3–4.
1819. Фрейдин Юрий Львович

Юбилей старейшины мировой славистики. [Кирилл Федорович Тарановский]. – Русская
мысль (Париж). 1991. № 3885. – 28 июня.
1820. Шенкен Ала Генадјевна

Значај «руског Београда» за развој руско-српских књижевних веза у ХХ веку. – Зборник
Матице српске за славистику (Нови Сад). 1994. [Св.] 46–47, стр. 219–223.
1821. Шешкен Ала

Истраживање српске књижевности и фолклора у радовима руске компаративно-историјске
школе ХХ века (И. Н. Голенишчев-Кутузов и Н. И. Кравцов). – Српско-руске књижевне и
културне везе: Епоха модерне. [Изд.] Матица српска – Нови Сад; Институт за славистику
Руске академије наука – Москва. Нови Сад 2018, стр. 87–116.

Белград – центр русской [литературной] эмиграции на Балканах. – История литературы
русского зарубежья (1920-е – начало 1990-х гг.). Учебник для вузов / Под ред. А. П. Авра-
менко. [Изд.] Академический проект; Альма Матер. Москва 2011, стр. 66–76.
1823. Шешкен Алла Геннадьевна

Вклад ученых русской эмиграции в изучение русско-югославских литературных связей
(Белградский Пушкинский сборник). – F. Prešern – A. S. Puškin (ob 200-letnici njenega rojstva).
Ljubljana 2001, str. 110–124.

Илья Николаевич Голенищев-Кутузов – к 110-летию «Колумба славянского Возрождения»,
поэта и переводчика. – Српска књижевност 20. века: поетика превођења и интеркултурно
истраживање. Годишњак Института за књижевност и уметност XXII. Серија Упоредна
књижевност. Београд 2016, стр. 287–308.

Илья Николаевич Голенищев-Кутузов – переводчик поэзии югославян в России (к 110-летию
со дня рождения). – Вестник Московского университета. Серия 9: «Филология» (Москва).
2014. № 6, стр. 108–120.
4.3. ИЗОБРАЗИТЕЛЬНОЕ ИСКУССТВО

ЛИКОВНА УМЕТНОСТ
1826. А.
Отварање изложбе уметничких радова београдске групе «КРУГ». – Време (Београд). 1930.
– 28. априла, стр. 3.
1827.
A. Hanzen. – Jutro (Ljubljana). 1935. Št. 209.
1828. А.И.К.
На выставке Ст. Колесникова. – Возрождение (Париж). 1921. № 10, стр. 3.
1829. А.К.
Кончина Романа Николаевича Верховского. – Православная Русь (Джорданвилль). 1968.
№ 3, стр. 12.
1830. Аксаков Павел Николаевич, полковник

Образ в память адмирала А. В. Колчака. [Киот с иконой Св. Александра Невского работы
иконописца Бориса Павловича Ильина, капитана 1-го ранга, установлен в русском храме
Св. Троицы в Белграде]. – Морской журнал (Прага). 1931. № 41 (5), стр. 101–103 (9–11).
1831. Алексинская Татьяна

Леонид Михайлович Браиловский. Русские художники-эмигранты. – Возрождение (Париж).
1959. № 90, стр. 110–111.

Зигерн-Корн Георгий Анатольевич (1910, Санкт-Петербург – 8.9.2002, Нанует, шт. Нью-
Йорк), художник. Окончил Белградскую художественную академию. Фресками расписал
15 храмов в Королевстве Югославии. – Е. А. Александров. Русские в Северной Америке.
Биографический словарь. / Под общ. ред. К. М. Александрова, А. В. Терещука. Изд. Фило-
логического факультета Санкт-Петербургского гос. университета и др. Хэмден (Коннек-
тикут) – Сан-Франциско – Санкт-Петербург 2005, стр. 212.

Кузнецов Константин Константинович (16.5.1895, Санкт-Петербург, по др. данным: Воро-
неж – 9.3.1980, Лос-Анджелес), художник-график. [Посещал в Панчево курсы живописи
и рисования. Автор 26 комиксов. С 1950 г. жил в США.]. – Е. А. Александров. Русские в
Северной Америке. Биографический словарь. / Под общ. ред. К. М. Александрова, А. В.
Терещука. Изд. Филологического факультета Санкт-Петербургского гос. университета и
др. Хэмден (Коннектикут) – Сан-Франциско – Санкт-Петербург 2005, стр. 286.

Образков Сергей Иванович ([12.1.1899, Санкт-Петербург] – 12.4.1969, Санта-Барбара, шт.
Калифорния), художник, реставратор фресок и икон в сербских средневековых храмах. – Е.
А. Александров. Русские в Северной Америке. Биографический словарь. / Под общ. ред.
К. М. Александрова, А. В. Терещука. Изд. Филологического факультета Санкт-Петербург-
ского гос. университета и др. Хэмден (Коннектикут) – Сан-Франциско – Санкт-Петербург
2005, стр. 375.

Сазонов Ростислав Дмитриевич ([19.6.] 1906, Санкт-Петербург – 19.10.1991, Нью-Йорк),
художник-пейзажист, график и театральный художник. [Окончил архитектурное отделение
Технического факультета в Белграде и русскую художественную школу у проф. Вербиц-

кого. Театральный художник в Далмации и Черногории.]. – Е. А. Александров. Русские в

Сухачёв Петр Петрович ([18.12.] 1886, м. Новоуколово – 1967, Оаквилл, пров. Онтарио,
Канада), художник, иконописец. [Учился в Академии художеств в Загребе. Создал фрески в
здании Парламента в Белграде и расписал ряд православных храмов.]. – Е. А. Александров.
Русские в Северной Америке. Биографический словарь. / Под общ. ред. К. М. Александрова,
А. В. Терещука. Изд. Филологического факультета Санкт-Петербургского гос. университета
и др. Хэмден (Коннектикут) – Сан-Франциско – Санкт-Петербург 2005, стр. 491.
1837. Александрович-Дочевский Андрей Игоревич

Четыре знакомства: Художник Борис Дочевский. – Антиквар (Киев). 2009. № 11 (37), стр.
78–87.
1838. Алексић Драган

Изложба руских сликара и вајара и годишња изложба Уметничке академије. [Изложба
Руског уметничког друштва у Југославији]. – Време (Београд). 1933. Год. XIII. Бр. 4110. –
17. јуни, стр. 6.
1839. Алимов Николай Сергеевич

Выставка картин А. И. Шелоумова. – Русская мысль (Париж). 1972. № 2915. – 5 октября.
1840. Алимов Николай Сергеевич

Выставка картин А. И. Шелоумова. – Часовой (Париж). 1973. № 559. – январь.
1841. Ал.–ски
Наставници – уметници: Владимир Курочкин, руски уметник, б. директор Градског му-
зеја и професор живописа у лицеју «Ришеље» у Одеси. – Нови Сад (Нови Сад). 1929. Бр.
17–18. – 5. мај, стр. 11.
1842.
Алисов Сергей Павлович, скульптор. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Ху-
дожники русского зарубежья 1917–1939. Биографический словарь. «Нотабене» Санкт-Пе-
тербург 1999, стр. 81.
1843. Аникеев Анатолий Семенович

Художники русской эмиграции в Королевстве Югославия в 20–30-е годы ХХ века. – Столе-
тие русской эмиграции в Сербии: итоги и судьбы. Материалы международной научно-прак-
тической конференции. / Ред. Вениамин (Семенов). ГБУК ЛО «Музейное агентство», 27
июня 2018 г. Организаторы: Комитет по местному самоуправлению, межнациональным и

межконфессиональным отношениям Ленинградской области и Гатчинская епархия РПЦ.
1844. Аничков Евгений Васильевич

Русское художество. – Русская культура: Сборник статей. Белград 1925, стр. 75–96.

«Анна Каренина: Трагедия одной матери». – югославский комикс 1940 года. – Духовное
наследие Л. Н. Толстого в современных культурных дискурсах: Материалы XXXV Между-
народных Толстовских чтений / Отв. ред. Д. А. Романов, Н. А. Красовская. Издательство
Тульского государственного педагогического университета им. Л. Н. Толстого. Тула 2016,
стр. 320–330.

Балканский Микки-Маус. – Мир комиксов: протообразы, японская манга, кинокомикс. /
Сборник материалов IV ежегодной конференции исследователей комиксов. / Ред.-сост. Ю.
А. Магера. [Изд.] Фабрика комиксов. Москва – Екатеринбург 2018, стр. 11–23.

В жизни все не так, как на самом деле: Биографические данные и их важность. [Уточнение
биографических данных югославских художников комикса и их сотрудников: К. Кузне-
цова, П. Полякова, А. Прицкера, Н. Навоева, С. Головченко, А. Ранхнера, С. Соловьева, И.
Шеншина, Н. Тищенко, В. Гулевича]. – Ежегодник 2019 Дома Русского Зарубежья имени
Александра Солженицына. / Отв. ред. Н. Ф. Гриценко. Дом Русского Зарубежья имени

Визуальные адаптации «Пиковой дамы» в графическом романе К. Кузнецова. – Вестник
Тюменского государственного университета (Тюмень). 2013, стр. 18–25.
1849. Антанасиевич Ирина Николаевна, Сорокина Марина Юрьевна

Выставка «Русские художники Сербии: Павел и Юрий Лобачёвы, дипломат и художник».
Дом русского зарубежья им. А. Солженицына. 15 мая 2020. – Ежегодник 2020 Дома русско-
го зарубежья имени Александра Солженицына. / Отв. ред. Н. Ф. Гриценко. Дом русского

Графический роман в Югославии: русские мотивы. – Универсалии русской литературы.
Сборник статей. [Вып.] 4. / Научн. ред. А. А. Фаустов. Научная книга. Воронеж 2012, стр.
197–208.

Графический роман: современная модель старой идеи. – Визуализация литературы. [Сбор-
ник]. / Редакторы-составители Корнелия Ичин, Ясмина Войводич. Филолошки факултет
Универзитета у Београду. Београд 2012, стр. 265–278.

Золотой век югославского комикса: Сохранение наследия. – Изотекст–2020. Сборник Мир
комиксов. Москва 2020.

«Казаки»: комикс русского эмигранта Сергея Соловьева по мотивам «Тихого Дона» с
приложениями. – Русская литература и журналистика в движении времени. Ежегодник
2017. Международный научный журнал. [Изд.] Факультет журналистики МГУ. Москва
2018, стр. 90–106.

Лобачeв, Кузнецов и другие: русская модель югославского графического романа. – Серб-
ские научные исследования 2012. Сборник научных статей. Экон-информ. Москва 2012,
стр. 295–308.

Новые сведения о русских художниках комикса в Королевстве Югославия. – Славистика
(Београд). 2019. Књ. XXIII. Св.1, стр. 223–234.

Произведения Толстого в комиксах королевства Югославия. – Наследие Л. Н. Толстого в
гуманитарных парадигмах современной науки: Материалы XXXIV Международных Тол-
стовских чтений. Издательство Тульского государственного педагогического института
им. Л. Н. Толстого.Тула 2014, стр. 52–64.
1857. Антанасиевич. Ирина

«Ревизор» Алексея Ранхнера: о югославском графическом романе. – Русское зарубежье и
славянский мир. Сборник трудов. / Сост. Петр Буняк. Славистическое общество Сербии.
Белград 2013, стр. 464-474.

«Роза с Кавказа» – югославский комикс по мотивам повести Лермонтова «Герой нашего
времени». – Творчество М. Ю. Лермонтова: мотивы, темы, переводы. / Редактор Наталья
Колох Вид. Mednarodna zalozba Oddelka za slovanske jezike in knjizevnosti. Filozofska fakulteta,
Maribor 2015, str. 203–217.
1859. Антанасијевић Ирина, Рађеновић Ранка

Руски стрип Краљевине Југославије. Каталог изложбе. / Русский комикс Королевства
Югославия. Каталог выставки. [Русско-сербское издание]. Издатели: Друштво за очување
наслеђа руске емиграције / Общество сохранения наследия русской эмиграции Архив
АЛТЕРА, Белград; Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына, Москва.
Планета принт. Белград 2018, 242 стр.: илл. Тираж 300. ISBN 978-86-81328-01-9.

Русская классика в картинках. (Библиотека «Язык и литература». Серия «Русская эмигра-
ция в Белграде»; кн. 7). Филологический факультет Белградского университета. Белград
2015, 276 стр.

Русская модель европейского графического романа. – Литературоведческий журнал.
[Тематичечкий выпуск: Русская словесность в мировом культурном контексте: IV Меж-
дународный симпозиум (Москва, декабрь 2012)]. (Москва). 2014. № 34, стр. 119–129.

Русская эмиграция и особенности детских книжных серий в Королевстве СХС/Югославии.
[Русские иллюстраторы книг в Белграде]. – Книга в современном мире–2020: книжная
культура и культура книги. Сборник научных статей Восьмой всероссийской научной
конференции с международным участием, состоявшаяся в Воронежском государственном
университете в феврале 2020 г. Наука–Юнипресс. Воронеж 2020, стр. 5–23.
1863. Антанасиевич Ирина, Сорокина Марина, Радженович Ранка

Русские в Сербии: Павел и Юрий Лобачевы, дипломат и художник / Руси у Србији: Павле
и Ђорђе Лобачев, дипломата и сликар. Каталог выставки / Каталог изложбе. / Авторы и
составители каталога Ирина Антанасиевич, Марина Сорокина, Ранка Радженович. Издате-
ли: Друштво за очување наслеђа руске емиграције Архив АЛТЕРА, Београд; Дом русского
зарубежья имени Александра Солженицына, Москва. Первое издание. Београд – Москва
2020, 274 стр.: илл. Тираж 60 экз. Первое издание. ISBN 978-5-206-01024-4.

Русские комиксы королевской Югославии. – Изотекст-2015: статьи и комиксы. / Мини-
стерство культуры РФ, Российская государственная библиотека для молодёжи, Центр
комиксов и визуальной культуры. [Изд.] Российская государственная библиотекака для
молодёжи. Москва 2015, стр. 36–52.

Русский комикс Королевства Югославия. «Комико». Нови-Сад [2014], 159 стр.: илл. Тираж
500 экз. ISBN 978-86-87919-36-5.

Русский комикс Королевства Югославия. Издательско–Торговый Дом «Скифия». Санкт-Пе-
тербург 2018, 240 стр. ISBN 978-5-00025-150-8.

Русский комикс Королевства Югославия. Каталог выставки. ЦБС им. Лермонтова,
Санкт-Петербург. Санкт-Петербург 2019, 41 стр.: илл.

Русские художники – иллюстраторы серии «Золотая книга». – Часопис «Руски архив»
(1928–1937) и култура руске емиграције у Краљевини СХС / Југославији. Зборник радова.
/ Уреднице др Весна Матовић, др Станислава Бараћ. Институт за књижевност и уметност.
Београд 2015, стр. 577–605.
1869. Антанасиевич Ирина, Радженович Ранка, Стефанович Зоран

Русские художники в Сербии: Сергей Соловьев (1901–1975) – кавалерист и комиксист /
Руски уметници Србије: Сергеј Соловјев (1901–1975) – коњаник и стрипар. Каталог вы-
ставки. / Авторы-составители каталога Ирина Антанасиевич, Ранка Радженович, Зоран
Стефанович. Издатели: Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына, Москва;
Удружење стрипских уметника Србије (УСУС), Београд. Москва б.г. [2020], 130 стр.: илл.
Первое издание. Тираж 100 экз. ISBN 978-5-206-01002-2.

(2017). Сербские истории русских художников: сербский эпос в русском комиксе. –
Stephanos (Москва). 2017. № 3 (23), стр. 65–77.

Сербский Микки-Маус с русской душой. – Сборник научных статей по материалам 40-
ой Международной научно-практической конференции, посвященной празднованию
Дней славянской письменности и культуры, памяти святых равноапостольных Кирилла
и Мефодия, 430-летию Тобольска, 250-летию сибирского просветителя П. А. Словцова, г.
Тюмень, 24–30 мая 2017 г. / Отв. ред. Н. В. Лабунец, Е. Н. Эртнер. Министерство науки и
высшего образования Российской Федерации, Тюменский государственный университет.
Издательство Тюменского государственного университета. Тюмень 2017, стр. 18–25.

Сказка «Конек-Горбунок» в переводе Павла Полякова. – Славистика (Белград). 2015. Књ.
XIX, стр. 444–456.

Сказка Петра Ершова в югославском комиксе 30-х годов. – Вестник Тюменского универ-
ситета: Материалы XXXVIII Международной конференции, посвященной празднованию
200-летия П. П. Ершова. Тюмень – Тобольск 2015.

Советские темы в комиксе королевства Югославия. – Материалы XXXIX Международной
конференции. Тюмень – Тобольск 2016, стр. 19–23.

«Сон летней ночи» в комиксе Сергея Соловьева. – XXVI Шекспировские чтения 2016: 400
лет бессмертия поэта (26th Shakespeare Readings 2016: 400 Years of Immortality). Москва,
26–29 сентября 2016 г. / Научный совет РАН «История мировой культуры»; гл. ред. А. В.
Бартошевич. Издательство Московского гуманитарного университета. Москва 2016, стр.
75–86.

Супергерои в русском комиксе Королевства Югославия. – Изотекст: Сборник материалов
II конференции исследований рисованных источников. Москва, 17–19 мая 2017 г. / Россий-
ская государственная библиотека для молодежи; составители А. И. Кунин, Ю. А. Магера.
[Изд.] Российская государственная библиотека для молодёжи, Москва 2017, стр. 5–24.

Фантастика руске емиграције у Краљевини СХС / Југославији. – «Словенска научна фан-
тастика код Срба». [Зборник радова са Конференцијe, oдржане 29. октобра 2020. у виду
видео сусрета]. / Уредио Дејан Ајдачић. Библиотека Тематски зборници [Књ.] 11. [Изд.]
Алма. Београд 2021, стр. 28–46.

Югославские рисованные истории. – Информационный вестник Форума русистов Украины
(Симферополь). 2013. Вып. 16, стр. 78–85.

Ахметов Илья (Ибрагим). (27.1.1893, Россия – ?, Аргентина), живописец. – Лейкинд О. Л.,
Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского зарубежья 1917–1939. Биографический
словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 111.

Бояджиева Галина Георгиевна (13.10.1892, Симферополь – 8.2.1971, Люсечиль, Швеция),
живописец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского зарубежья
1917–1939. Биографический словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 168–169.

Волчанецкий Всеволод, живописец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Ху-
тербург 1999, стр. 208–209.

Иеропольская (урожд. Розина) Елена Николаевна (2.5.1898, станица Константиновская,
ныне Константиновск, Ростовской обл. – 1970, Нови Сад), живописец. – Лейкинд О. Л.,

Курочкин Владимир Семенович (1883, Санкт-Петербург – 17.7.1943, Нови Сад), живописец,
икономисец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского зару-
бежья 1917–1939. Биографический словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 357.

Майковский Ипполит Данилович (1.8.1885, Ромны, Полтавская губ., ныне Сумская обл.
– 2.2.1963, близ Льежа, Бельгия), живописец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин
Д. Я. Художники русского зарубежья 1917–1939. Биографический словарь. «Нотабене»
Санкт-Петербург 1999, стр. 400.

Русские художники в Сербии. – Русская жизнь (Сан-Франциско). 1997. – 9 августа, стр. 5.

Русские художники в Сербии. – Бюллетень (Каракас). 1998. № 52, стр. 69–71.

Сосновский Арсений Петрович (20.8.1895, Киев – 23.3.1967, Люсечиль, Швеция), живо-
писец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского зарубежья
1917–1939. Биографический словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 538.

Урвачёв Сергей Матвеевич (12.10.1893, Москва – 21.3.1973, Сплит), живописец. – Лейкинд
О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского зарубежья 1917–1939. Биогра-
фический словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 574.
1889. А.Ст.
Смедеревски град на платну: Са изложбе једног руског сликара у Смедереву [Василиј
Николајевич Резников]. – Време (Београд). 1927. – децембар.
1890. Bogarić Marina

Elementi modernoga ruskoga slikarstva u scenografijama Pavela Fromana. – Književna smotra
(Zagreb). 2001. God. XXXIII. Br. 119 (1), str. 21–28.
1891.
Байкалов-Латышёв Сергей [Николаевич] (1906, Россия – [1983, Сан-Рафаэль, Юг Фран-
ции)], живописец, иконописец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники
русского зарубежья 1917–1939. Биографический словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург
1999, стр. 112–113.
1892. Байкалов-Латышёв С. Н.
Как я стал художником. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1979. № 23.
1893.
Барановская-Шрамченко (Шрамченко) Лариса Владимировна [(1888, Россия – 1969, Бу-
энос-Айрес)], живописец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники
1999, стр. 120.
1894. Барат Л.
Светлой памяти А. И. Шелоумова. – Русская мысль (Париж). 1983. № 3456. – 17 марта, стр. 15.
1895. Беляев А.
Ревнитель русской старины и благочестия: Путь иконописца Пимена Софронова. – Русская
мысль (Париж). 1973. № 2966. – 27 сентября, стр. 11.
1896. Беоковић Јелена

Брига о заоставштини познате сликарке [Оље Ивањицки]. – Политика (Београд). 2009.
– 8. септембар.
1897.
Београдски стрип. 1935–1985. Каталог изложбе. / Аутори Здравко Зупан и Зоран Ђукановић.
Студентски културни центар. Београд 1985.
1898.
Биценко Андрей Васильевич (17.10.1886, Курск – 1985, США), живописец. – Лейкинд О. Л.,
1899. Blagojević Vera

Likovna sveska. Kod Leonida Šejke. – Polja (Novi Sad). 1971. God. XVII. Br. 149. – jul, str. 17.
1900. Б.О. [Божичковић Олга]

Умро сликар и сценограф Ананије [Алексејевич] Вербицки. – Политика (Београд). 1974.
– 5. октобар.
1901. Богдановић Жика

Кладенац у коме се огледају звезде или онирична обзорја Ђорђа Лобачева. – Пегаз (Београд).
1989. Бр. 2.

Ђорђе Лобачев или детињство које не пролази. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум
фотографија и зборник чланака 25 аутора]. Издавачи: Дунај; Ефект. Београд – Беочин
1994, стр.149–168.

Никола Навојев, или од слике до слике. – Пегаз (Београд). 1975. Год. II. Бр. 4–5. – април–
септембар, стр. 74–84.

Никола Навојев, или умилни зов пустоловине. – Пегаз (Београд). 1975. Год. II. Бр. 6.

Руси су дошли или по ведром дану можете видети вечност [Руси – пионири «београдске
школе стрипа»]. – Руска емиграција у српској култури ХХ века. Зборник радова. Том II.
/ Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић. Филолошки факултет у Београду.

Сергеј Соловјев или љубав на први поглед. – Пегаз (Београд). 1975. Год. II. Бр. 3. – јануар–
март, стр. 41–48.

Предговор [О стваралаштву Ђ. Лобачева]. – Чудесни свет Ђорђа Лобачева. «Југославија».

Русские корни – сербские ветви: Поэзия и живопись Русской Сербии 1920–1945. «Вече».
Москва 2022, 280 стр. ISBN 978-5-4484-2965-1.
1909. Борисављевић М. [Милутин]

Поводом изложбе мајстора Ханзена. – Правда (Београд). 1937. Год. XXXIII. Бр. 11.568, стр. 9.
1910. Борисављевић Милутин

Поводом изложбе слика мајстора Ханзена. – Правда (Београд). 1936. Год. XXXII. Бр. 11.552,
стр. 10.
1911.
Бородаевская (в замужестве Эйзимонт) Ирина Петровна (5.12.1912, Санкт-Петербург
– [после 2002], Сантьяго, Чили), живописец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин
1912. Бошњак Срето

In memoriam. Тежња ка интегралном. Леонид Шејка (1932–1970). – Књижевне новине (Бе-
оград). 1971. God. XXIII. Бр. 381. – 2. јануар, стр. 9.
1913. Б.П.
Богата збирка слика Колесникова. – Политика експрес (Београд). 1963. – 17. децембар.
1914.
Браиловская (урожд. Шмидт) Риммена (Римма) Никитична (26/14.4.1877, Дерпт – 28.9.1959,
Рим), живописец, художник прикладного искусства. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северю-
хин Д. Я. Художники русского зарубежья 1917–1939. Биографический словарь. «Нотабене»
1915.
Браиловский Леонид Михайлович (4.6./23.5.1867, Харьков – 7.7.1937, Рим), акварелист,
художник театра и архитектор. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники
1999, стр. 171–172.
1916. Брешко-Брешковский Hиколай Hиколаевич

Алексей Ганзен. – Театр и жизнь (Париж). 1929. № 17.
1917. Buzančić Jakša

Slikarska izložba Majkovskog. – Jadranska pošta (Split). 1927. God. III. Br. 497.
1918.
Быковский Александр Григорьевич [1889, Киев – после 1944], живописец. – Лейкинд О. Л.,
1919. В.
Изложба слика Ст. Колесникова. – Вечерње време (Београд). 1925. – 20. новембар, стр. 5.
1920. Вагапова Наталья Михайловна

Годы исканий В. И. Жедринского (Белград – Брно – Прага – Загреб. 1921–1939). – Культур-
ное наследие российской эмиграции 1917–1940. Сборник статей. / Под общ. ред. академика
Е. П. Челышева и проф. Д. М. Шаховского. Книга вторая. «Наследие». Москва 1994, стр.

358–369.
1921.
Вандровская Елена Владимировна, урожд. Чарыкова (Санкт-Петербург, 18.6.1909 – Белград,
24.3.2004), художник, реставратор, иконописец. Старший реставратор в Музее Воеводины
и Институте по защите памятников культуры Воеводины (Нови Сад), работала на рестав-
рации фресок и икон ряда монастырей. Расписывала русские храмы в США. – Татьяна
1922. В.Б.
Выставка картин художника М. П. Косенко: Письмо из Касабланки. [Митрофан Петрович
Косенко (1884–1956, Сан-Паулу, Бразилия)]. – Русская мысль (Париж). 1952. [вырезка из
газеты].
1923. В.Д.
Изложба руске уметничке групе К.Р.У.Г. – Политика (Београд). 1930. Бр. 7892. – 26. април,
стр. 8.
1924.
Велика изложба руске уметности. Каталог. Београд март 1930. Извршни одбор: Василије
Баумгартен (председник), Сергеј Алисов, Владимир Баљцар, Роман Верховској, Сергеј
Кучинскиј, Борис Орјешков, Андреј Папков, Иван Рик. [100 учесника изложбе, међу који-
ма: А. Бенуа, И. Билибин, Н. Богданов-Бељскиј, С. Виноградов, А. Ганзен, Н. Гончарова,
Б. Григоријев, М. Добужинскиј, С. Колесников, К. Коровин, С. Кучинскиј, М. Ларионов,
Ф. Маљавин, И. Репин, Н. Рерих, З. Серебрјакова, К. Сомов, С. Чехонин, В. Шухајев, А.
Јаковљев]. [Београд 1930], 37 стр.: 32 репродукције.
1925.
Велика изложба руских уметника. – Народна просвета (Београд). 1930. – 9. марта, стр. 1.
1926. Велисављевић Иван

Путеви ђубришта: Поводом изложбе цртежа Леонида Шејке у београдској галерији «Хаос»,
март–април 2012. – Руски алманах (Земун). 2012. Год. XXI. Бр. 17, стр. 265–266.
1927.
Вербицкий Ананий Алексеевич (1895, Лебедин, Харьковская губ. – 1974, Херцег-Нови,
Черногория), сценограф, живописец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Ху-
тербург 1999, стр. 195.
1928. Vereš Slavko

Sergej [Sergej Mironovič Golovčenko]. – Koprive (Zagreb). 1937. Br. 47. – 12. novembar.
1929. Vers.
Izložba akademskog slikara V[sevoloda] Volčaneckog [u Dubrovniku]. – Dubrovačka tribuna
(Dubrovnik). 1933. God. V. Br. 205, str. 3.
1930.
Верховский Роман Николаевич (10.2./29.1.1881, Минская губ. – 30.1.1968, Лонг-Айленд,
США), архитектор и скульптор. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники
1999, стр. 198–199.
1931. В.М. [Владо Мићуновић]

Изложба руских уметника у Србији: Вечерас у Народном музеју у Београду. – Политика
(Београд). 1993. – 21. априла.
1932. В.П. [Васић Павле]

Мултипликације Леонида Шејке. – Политика (Београд). 1966. – 27. април.
1933. Вујовић Бранко

Јубилеји: Стјепан Фјодорович Колесников (1879–1955). – Свеске Друштва историчара
уметности Србије (Београд). 1978. Бр. 5–6, стр. 49–66.

Колесников Стјепан Фјодорович (Адреанопољ, Украјина, 1879. – Београд, 1955), сликар.
– Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за уџбенике.
Београд 2008, стр. 518.
1935. Vujović Branko

Kolesnikov Stjepan Fjodorović. – Likovna encikloperija Jugoslavije Knj. 2. Jugoslavenski leksik-

Лобачев Ђорђе (Скадар, 1909. – Санкт Пњетербург, 2002), карикатуриста, илустратор.
Београд 2008, стр. 588–589.

Сентимент и носталгија на платнима Колесникова. Из приватних колекција. [Изложбени
простор «Политике», од 29. априла до 2. јуна 2004]. Каталог изложбе. / Текст др Бранко
Вујовић. Организација изложбе Драгица Маринковић. [Изложено 25 дела]. Издавач По-
литика АД. Београд 2004, 32 стр.: илустр. Тираж 150 примерака.

Улога руских уметника у развоју ликовне културе у Србији. – Руска емиграција у српској кул-
тури ХХ века. Зборник радова. Том II. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић.
1994, стр. 53–63.

Шејка Леонид [Трофимович] (Београд, 1932. – Београд, 1970), архитекта и сликар. – Енци-
клопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за уџбенике. Београд
2008, стр. 1265.
1940. Вујовић Светлана

Васиљев Игор [Алексејевич] (Београд, 1928. – [Србија, током путовања возом], 1954),
сликар. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за уџ-
бенике. Београд 2008, стр. 157.

Ива2ицки Оља [Олга Васиљевна] (Панчево, 1931. – [Београд, 2009]), вајар и сликар. – Ен-
циклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за уџбенике. Београд
2008, стр. 401.
1942. Вучинић Здравко

Вечна Оља. [Фељтон о Ољи Ивањицки, у 4 наставка]. – Политика (Београд). 2010. – 10–13.
јун.
1943. Г.
В[асилиј] Резников у Смедереву. – Политика (Београд). 1930. – 5. октобар, стр. 13.
1944. Г. Вас. [Глуздовски Василије]

Комисија кардинала и научника примила радове г. Пимена Софронова зографа из мана-
стира Раковице за Ватикански павиљон на светској изложби у Риму. – Време (Београд).
1940. – 4. септембар, стр. 7.
1945. Gaber Ante

Naš solnčni Jadran v slikah [Ipolita Daniloviča Majkovskog]. – Glas naroda (Ljubljana). 1935.
Roč. 1. Št. 10, str. 5.
1946. Gaber Ante

Razstava slik Ipolita Majkovskog v Ljubljani. – Jutro (Ljubljana). 1940. Roč. XXI. Br. 274, str. 3.
1947. Гавриловић Љиљана, Миленковић-Вуковић Биљана

Олга Бенсон (1887–1977): Снови о прошлости и традицији. [Каталог изложбе]. / Аутори
текстова Љиљана Гавриловић, Биљана Миленковић-Вуковић. Каталошка обрада збирке
Милан Томашевић. [Издање на српском и енглеском језику]. Етнографски институт САНУ.

Београд 2019, 499 стр.: илустр. Тираж 500. ISBN 978-86-7587-099-9.
1948.
Ганзен Алексей Васильевич (14/2. 2.1876, Одесса – 19.10.1937, Дубровник, Хорватия), жи-
вописец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского зарубежья
1949. Гојковић Милован

Шишкинови у Београду: Потомци великог руског сликара живе у нашем главном граду. –
Политика (Београд). 2003. – 28. октобар, стр. Б6.
1950. Голлербах Сергей Львович

Памяти художника Ростислава Дмитриевича Сазонова [19 июня 1906, Санкт-Петербург –
19 октября 1991, Нью-Йорк]. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1991. – октябрь.
1951. Гошева Вера

Жизненные истории: Зинаида и Ольга Бенсон. – Русская эмиграция на Балканах. Сборник
научных трудов. Посвящается 100-летию Русского исхода / Руската емиграција на Балканот.
Зборник на научни трудови. / Редакционная коллегия: Драги Георгиев, В. С. Путятин, А. С.
Стыкалин. Институт на национална историја – Скопје; Кафедра истории южных и западных
славян Исторического факультета МГУ им. М.В. Ломоносова. Скопье 2021, стр. 201–217.
1952. Гошева Вера

Жизнь русской эмигрантки: Зинаида Бенсон. – Руски егзодус – век сећања / Русский ис-
ход – век памяти. Зборник радова. / Уредници издања Татијана Лазић, Милован Ћурчић.
[Издање на српском и руском језику, превод текстова Ирина Мољковић, Галина Љубоје-
вић]. Национална библиотека «Руска библиотека» (Панчево); Удружење питомаца руских
кадетских корпуса при Руском дому у Београду. Београд 2021, стр. 119–122, 121–123.
1953. Гришина Т. А.
Религиозные сюжеты в творчестве С. Ф. Колесникова. – Экспертиза и атрибуция про-
изведений изобразительного искусства: IV-я научная конференция Государственной
Третьяговской Галереи. Изд. Магнум-Арс. Москва, 2002, стр. 129–131.
1954. Дабић Љубица

Дела руских уметника-емиграната из збирки Војног музеја. [Проспект изложбе 18–30.
априла 1997. у Галерији САНУ у Београду]. Београд 1997, 6 стр. илустр.

Дела руских уметника емиграната из збирки Војног музеја. Гостовање Војног музеја у Гале-
рији САНУ. Изложба. Београд, од 18. до 30. априла 1997. / Аутор изложбе и текста Љубица
Дабић. [Проспект изложбе]. Издавач Војни музеј Београд. [Београд 1997, 3 репродукције].

Руски уметници емигранти у Војном музеју. Каталог изложбе. / Аутор изложбе Љубица
Дабић. Каталог уредили мр Никола Аћимовић, Драган Петрушић. [Изложено 356 експо-
ната]. Војни музеј Београд 1996, 96 стр.: илустр. Тираж 500 прим.
1957. Dabić Ljubica

Ruski umetnici u Vojnom muzeju. – Vojni muzej (Beograd). 1996. Br. 8, str. 54–55.

Руски уметници-емигранти у Војном музеју. Каталог изложбе. «Војни музеј». Београд
1996, 96 стр.: илустр.
1959. Дамњановић Милан

Шејка после свега: Леонид Шејка је постао нека врста београдског сликарског мита. Увек
се нађе неки разлог да се о њему поново говори. Да ли иза тога обавезно стоји љубав према
делу овог несвакидашњег уметника? – НИН (Београд). 1983. – 10. април, стр. 36–37.
1960. Deak Franjo

Ausstellung Alexei Hansen. – Zagreber Tagblatt (Zagreb). 1926. Jahr XCI. Nr. 24. S. 12.
1961.
Дела руских уметника у београдским приватним збиркама [Проспект изложбе са 4 ре-
продукције у боји]. / Реч на отварању проф. др Ирина Суботић. / Аутор изложбе и текста
проспекта Јелена Межински. «Руски дом». Београд, 19. јун 1997.
1962. Denegri Ješa

Kronika beogradskih likovnih dogotkov. Leonid Šejka. – Sinteza (Ljubljana). 1965. God. I. Št. 3.
1963. Denegri Ješa

Leonid Šejka. Galerija Kolarčevog narodnog univerziteta. – Umetnost (Beograd). 1966. Br. 7,
str. 125–126.
1964.
Дикий (Дикой) Иван Петрович ([8.2.]1896, [Луганск] – 1990, Санкт-Петерсбург, Флорида,
США), иконописец, живописец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники
1999, стр. 260.
1965. D.P.
Danas u Malom salonu: Retrospektivna izložba S. Kučinskog. – Novi list (Rijeka). 1969. – 31. X.
1966. Dr. P.
Ausstellung Hansen. – Zagreber Tagblatt (Zagreb). 1923. Nr. 248.

Дела руских сликара-емиграната: Вечерас у САНУ [Отварање изложбе „Дела руских
уметника-емиграната из збирки Војног музеја“]. – Политика (Београд). 1997. – 18. априла.
1968. Draginčić Slavko, Zupan Zdravko

Istorija jugoslovenskog stripa. [Knj.] 1. – do 1941. godine. / Odgovorni urednik Svetozar Tomić.
Forum – Market Print. Novi Sad 1986, 149 str.: ilustr. Tiraž 3.000 prim.
1969. Dragojević Daniel

Prostor groba. Pismo jednom imaginarnom članu beogradske Mediale (odnosi se na Leonida
Šejku). – Književne novine (Beograd). 1965. God. XVII. Br. 244. – 6. mart, str. 6 i 12.
1970. Драинац Раде

Велика руска изложба. – Правда (Београд). 1930. – 13. марта.
1971.
Друга колективна изложба групе руских уметника. – Време (Београд). 1936. – 15. јануар.
1972.
Друга руска изложба у Београду. – Политика (Београд). 1924. – 9. април, стр. 3.
1973. Дрча Наташа

Руски ликовни уметници-емигранти у Нишу. – Зборник Народног музеја у Нишу (Ниш).
2001. Бр. 10, стр. 241–268.
1974. Ђорђевић Драгослав

Нови циклус Леонида Шејке. – Борба (Београд). 1966. – 26. април.
1975. Ђорђевић М.
Једна необична уметничка биографија: Усхићеност над бојама: Хваљеном и оспораваном
Колесникову «Политика» ће посветити наредну изложбу. Хваљен као уметник, оспораван
као фабрикант сопствених дела. Нестала заоставштина. – Политика (Београд). 2004. – 20.
април, стр. Б4.
1976. Ђорђевић М.
У холу «Политике»: Носталгија на платнима Колесникова: Стваралаштво хваљеног и
оспораваног руског сликара. – Политика (Београд). 2004. – 29. април, стр. Б4.
1977. Ђорић Дејан

Велики руски сликари у српском сликарсрву. [Стјепан Колесников, Игор Васиљев, Леонид
Шејка, Оља Ивањицки, Сергеј Апарин]. – Српско-руски – Сербско-русский журнал (Београд).
[2011]. Бр. 1, стр. 70–80.
1978. Ђорић Дејан

Леонид Шејка [1932–1970]: Апокалиптичар и интегратор. / Предговор Градимир Маџа-
ревић. [Изд.] Службени гласник. Београд 2007, 188 стр.: репродукције. Тираж 500. ISBN
978-86-7549-704-2.
1979. Евг. Вад. [Евгений Вадимов]

О наших иконописцах. [Георгий Михайлович Семенов]. – Новое время (Белград). 1928. №
2074, стр. 3.
1980. Ekl Vanda

In memoriam: Sergej Kučinski. – Vjesnik (Zagreb). 1969. – 15. srpnja.
1981.
Елена Андреевна Киселёва. 1878–1974: Выставка произведений к 100-летию со дня рожде-
ния. Каталог. / Автор вступ. статьи М. И. Лунева. Воронеж, 1979.
1982. Е.З. [Евгеније Захаров]

Изложба Колесникова. – Правда (Београд). 1925. – 24. новембра.
1983. Е.Н.
Владимир Иванович Жедринский. – Русская мысль (Париж). 1974. № 3003. – 13 июня, стр. 11.
1984. Енбе
К парижской выставке С. Ф. Колесникова. – Новое время (Белград). 1927. №. 1724, стр. З.
1985. Esih Ivan

Češki glas o slikaru Dubrovnika [Aleksej Vasiljevič Hanzen]. – Obzor (Zagreb). 1937. Br. 297.
1986. Е.Т. [Екатерина Леонидовна Таубер]

Выставка русских художников в Белграде. – Русское дело (Белград). 1938. № 33, стр. 6.
1987. Žaja Vrbica Sanja

Hrvatska slikarska dionica ruskog marinista Alekseja Hanzena. – Ars Adriatica (Split). 2018. Br.
8, str. 163–178.
1988.
Жедринский Владимир Иванович (30.5.1899, Москва – 30.4.1974, Париж), художник театра,
живописец, график. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского зару-
бежья 1917–1939. Биографический словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 275–276.
1989. Жорж Бранислав

Малахова Маријана Ниловна (Петроград, 24. март 1915, – Нови Сад, 2. мај 1975). [Ликовни
уметник, педагог]. – Енциклопедија Новог Сада. Књ. 26. Нови Сад 2005, стр. 326.
1990. Жупић С.
Изложба А. Сосновског у Загребу 1–12. фебруара 1938. – Упознај себе! (Београд). 1939. Бр.
1–2.
1991. Журавская Е. [Елизавета Михайловна]

Гуаши Б. Н. Литвинова. – Новое время (Белград). 1930. № 2747, стр. 3.
1992. Завалишин Вячеслав Клавдиевич

Лучший иконописец нашего времени (К пятилетию со дня кончины Пимена Софронова).
– Русское возрождение (Нью-Йорк – Москва – Париж). 1980. № 12, стр. 177–187.

Светлой памяти [художника] Ростислава Сазонова. – Русская жизнь (Сан-Франциско).
1992. – 11 января.
1994.
Загороднюк Владимир Павлович (31.5.1889, Одесса – 1976, Сидней), скульптор и художник
театра. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского зарубежья
1995. Зарубин Валентин Васильевич

Художник Афанасий Иванович Шелоумов. – Наши вести (Санта Роза). 1983. XXXIX год
изд. № 390 (2691). – январь–март, стр. 19.
1996. Зарубин Валентин Васильевич

Художнику А. И. Шелоумову – 90 лет. – Русская мысль (Париж). 1982. № 3439. – 18 ноября,
стр. 13.
1997. Зеелер Владимир Феофилович

Выставка Бориса Пастухова. – Русская мысль (Париж). 1950. № 218. – 9 июня.
1998. Зеелер Владимир Феофилович

У Бориса Пастухова. – Русская мысль (Париж). 1951. № 400.
1999. Зеньковский Александр Васильевич

Роман Николаевич Верховский. All Slavic Publiswhing House. Нью-Йорк 1956.
2000. Зойкич Джордже

Воспоминания о выставке Оли Иваницки в Галерее «Мадам» [г.Панчево]. – Русский архив
(Панчево) 2020. Год I. № 2–3, стр. 43–45.
2001. Zupan Zdravko

Aleksije Ranhner. – Ju-strip (Gornji Milanovac). 1984. Br. 67.
2002. Зупан Здравко

Головченко Сергей Миронович (псевд. S. Mironović) (28.11.1898, Иркутск – 10.11.1937,
Загреб), карикатурист, художник комиксов. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин
2003. Зупан Здравко, Арсеньев Алексей

Гулевич Всеволод Константинович (23.12.1903, Варшава – [1963, Нью-Йорк]), живописец,
график, художник комиксов. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники
1999, стр. 249.

Кузнецов Константин Константинович (16.5.1895, Санкт-Петербург, по другим данным:
Воронеж – 9.3.1980, Лос-Анджелес), график, живописец, [художник комикса]. – Лейкинд
фический словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 353–354.

Тищенко Николай Иванович (25.2.1906, Новогеоргиевск, Херсонская губ. – после 1990,
Сальвадор-Байя, Бразилия). – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники
1999, стр. 567.
2006. Zupan Zdravko

Konstantin Kuznjecov. – Putevi (Banja Luka). 1991. Br. 6 (35), str. 67–69.
2007. Zupan Zdravko

Đorđe Lobačev. – Yu strip (Gornji Milanovac). 1979. Br. 182/1.
2008. Zupan Zdravko

Ivan Šenšin. – Yu strip (Gornji Milanovac). 1984. Br. 72.
2009. Zupan Zdravko

Ivan Šenšin. – Strip zabavnik (Novi Sad). 1986. Br. 16.

Лобачёв Юрий (Джордже) Павлович (4.3.1909, Скутари, ныне Шкодер, Албания – [23.7.2002,
Санкт-Петербург]), график, художник комиксов. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин

Навоев Николай Павлович. (25.11.1913, Санкт-Петербург – 9.11.1940, Фрушка Гора, Югос-
лавия), художник комиксов. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники
1999, стр. 438.

Навојев Никола Павлович (Санкт-Петербург, 25.11.1913. – Фрушка Гора, 9.11. 1940), цртач
стрипова, илустратор. – Српски биографски речник. Књ. 7. Матица српска. Нови Сад 2018,
стр. 150–151.
2013. Zupan Zdravko

Nikola Navojev. – Yu strip (Gornji Milanovac). 1979. Br. 191. – 1. novembar, str. 13.
2014. Zupan Zdravko

Nikola Navojev. – Yu strip (Gornji Milanovac). 1985. Br. 74. – mart–april.

Ранхнер Алексей Борисович (27.9.1897, Одесса – 12.10.1942, Белград), график, художник
комиксов. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского зарубежья
2016. Zupan Zdravko

Ruski emigranti u srpskom stripu. – Književna reč (Beograd). 1998. Br. 27 (503).
2017. Zupan Zdravko

Sergej Solovjev. – Yu strip (Gornji Milanovac). 1979. Br. 186/1.

Соловьев Сергей [Васильевич] (1901, Курск – 1975, Масса, Италия), график, художник
комиксов. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского зарубежья
2019. Zupan Zdravko

Sergije Mironovič Golovčenko. – Ju strip (Gornji Milanovac). 1984. Br. 68. – avgust.
2020. Zupan Zdravko

Stripovi Đorđa Lobačeva. – Istra (Pula). 1986. Br. 6–7, str. 43–45.

Шеншин Иван Иванович (25.7.1897, Пенза – 16.11.1944, Белград), график, художник ко-
миксов. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского зарубежья
2022. И.А.
Игорь Николаевич Шмитов. [(16 февраля 1922, Сараево – 18 сентября 1982, Оливос,
пригород Буэнос-Айреса), художник, иконописец, художник театра]. – Наша страна
(Буэнос-Айрес). 1982. № 1682. – 22 октября, стр. 3.
2023. И.Б.
Недовољно познато стваралаштво: Изложба «Дела руских уметника-емиграната из збирки
Војног музеја» у Галерији САНУ. – Наша Борба (Београд). 1997. – 18. април.
2024. Ивановић Олга

Леонид и Рима Браиловски – сликари Народног позоришта у Београду (1921–1924). – По-
зоришна култура (Београд). 1971. Год. II. Бр. 3–4. – мај–октобар, стр. 20–33.
2025. Ivkov Slobodan

Predratni majstori. Pioniri stripa u Srbiji. [Đ. Lobačev, , N. Navijev, S. Solovjev, I. Šenšin, K.
Kuznjecov, A. Ranhner, V. Žedrinski, Guljevič, N. Tiščenko]. – 60 godina domaćeg stripa u Srbiji.
Katalog. / Autor izložbe i tekstova Slobodan Ivkov. Izdavač Likovni susret. Subotica 1995, str. 1–20.
2026. Ивков Слободан

Владимир Жедрински. – Златно доба. Времеплов кроз свет српског стрипа. Бр. 8: Руслан
и Људмила. Изд. «Комико». Нови Сад 2011, стр. 24–25.
2027. Ivkov Slobodan

Puškin u stripu: Đorđe Lobačev «Bajke» A. S. Puškina – crtež. «Dečje novine». Gornji Milanovac,
1991. – Borba (Beograd). 1992. – 28. maj.
2028. Ивошевић В.
Маријана Малахов [Марианна Ниловна Малахова (1915–1975), художник, педагог]. – Пра-
вославље (Београд). 1975. – 1.–15. јули.
2029.
Игор Васиљев – први послератни модерниста: Изложба уживо. [Мултимедијална ретро-
спективна изложба у «Астродизајн студију» у Новом Београду]. – Политика (Београд).
1993. – 10. фебруар.
2030.
Из собрания Владимира Пешича: Выставка по поводу 90-летия со дня основания Русского
Дома в Белграде. 6 апрель – 31 май 2023. [Каталог выставки, представлено 13 работ]. [б.м.,
б.г., 8 стр.]: илл.
2031.
Izložba akvarela Grigorija Samojlova. [Katalog izložbe]. Kulturni centar Beograda, 26. septembar
– 4. oktobar 1968. godine. [Izložen 41 eksponat], 4 str.
2032.
Изложба групе руских уметника. – Правда (Београд). 1935. – 28. децембра, стр. 12.
2033.
Изложба «Круга» [у Београду]: Уметнички павиљон, 26. априла – 6. маја 1930. – Мисао
(Београд). 1930. Год. XII. Књ. XXXII, стр. 247–248 (491–492).
2034.
Изложба најпознатијих руских уметника. – Нова зора (Вршац). 1923. – 28. октобра.
2035.
Изложба руских сликара и вајара. – Време (Београд). 1933. Год. XIII. Бр. 4110. – 17. јуни, стр. 6.
2036.
Izložba ruskih emigrantskih umjetnika u Beogradu. – Književnik (Zagreb). 1930. Br. 4, str. 182.
2037.
Изложба сликара г. Мајковског. [65 пејзажа са мора, изложио Иполит Мајковски у про-
сторијама Француског клуба у Ратничком дому, сликар и наставник реалне гимназије у
Сињу. Мајковски је свршио Кијевску уметничку академију и Високу московску академију.].
– Политика (Београд). 1936. Год. XXXIII. Бр. 10.271. – 25. децембар, стр. 10.
2038.
Изобразительное искусство, архитектура и искусствоведение Русского зарубежья. [Сборник
материалов Международной научной конференции, состоявшейся в Санкт-Петербурге с
18 по 20 сентября 2007 г.]. / Отв. ред. О. Л. Лейкинд. Изд. «Дмитрий Буланин». Санкт-Пе-
тербург 2008, 648 стр.: илл. Тираж 900 экз. ISBN 978-86007-597-9.
2039.
Ipolit Majkovski razstavlja v Ljubljani. – Jutro (Ljubljana). 1935. Roč. XVI. Št. 209. – 10. sep-
tembra, str. 7.
2040.
Ipolit Majkovsky – slikar našega Jadrana. – Jutro (Ljubljana). 1935. Roč. XVI. Št. 92. – 19. aprila,
str. 5.
2041. Илић Светлана

Руски уметници у Београду. Кућа Kolesnikoff. 75 година Руског дома у Београду. / Уредник
Светлана Илић. Каталог изложбе. [Изложено 18 радова С. Колесникова, 4 дела А. Ханзе-
на, 3 дела М. Рајевске-Егер, 2 дела И. Васиљева, по једно дело В. Волчанецког, Н. Волкова,
В. Резникова, Б. Литвинова, А. Макшејева и др.]. Кућа Kolesnikoff. Београд 2008, 31 стр.:
илустр. Тираж 300. ISBN 078-86-911287-0-8.
2042. И.С.
Слике Колесникова у холу «Политике»: Сентименталност и носталгија на платнима. – По-
литика (Београд). 2004. – 30. април.
2043.
Исаев Николай Александрович (1891, близ Одессы – 4.12.1977, Иври, под Парижем), жи-
вописец, график, сценограф. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники
1999, стр. 304–305.
2044. Janjušević Milutin

Izložba g. [Ilije] Ahmetova [u Sarajevu]. – Večernja pošta (Sarajevo). 1929. God. VIII. Br. 2358,
str. 6.
2045.
Jedan skroman jubilej: Deset godišnji rad karikaturiste S. Mironoviča. [Sergej Mironovič Golovčen-
ko]. – Narodne novine (Zagreb). 1932. God. XCVIII. Br. 169, str. 6.
2046. Jeny Guido

Die Ausstellung A. Hansen. – Die Drau (Osijek). 1923. Jahr LVI. Nr. 263, S. 3.
2047. Ј.Ј.
Предавање у Клубу «Читалиште»: Руски [сликари] емигранти код нас. – Политика (Бео-
град). 2003. – 10. септембар.
2048. Јованов З. Н.
Руска уметност у Средњем Банату: Ванредан догађај [Изложба у Народном музеју у Зрења-
нину]. – Дневник (Нови Сад). 1995. – 10. јуни.
2049. Јовановић Миодраг

Изложба руске уметности у Београду 1930. године. – Зборник Народног музеја (Београд).
1990. Бр. XIV-2 (Историја уметности), стр. 153–160.
2050. Јовановић Миодраг

Краљ Александар и руски уметници. – Руска емиграција у српској култури ХХ века. Зборник
радова. Том I. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић. Филолошки факултет у
Београду. Катедра за славистику и Центар за научни рад. Београд 1994, стр. 93–97.
2051. Јотић Биљана

Игор Васиљев: «Записи на папиру». Цртежи, студије и скице из колекције Наталије и Ђорђа
Ристовић. Каталог изложбе. Културни центар Новог Сада, Ликовни салон: 21. октобар – 3.
новембар 2019. / Аутор изложбе и текста Биљана Јотић, историчар уметности. Културни
центар Нови Сад 2019, [12] стр.: илустр. Тираж 50. ISBN 978-86-7931-762-9.
2052. Jurišić Šimun

Majkovski Ipolit Danilovič, slikar (Roma, Poltavska gub. 1.8.1885 – Esneux kod Liegea, 2.2.1963).
– Likovna enciklopedija Jugoslavije. Tom 2. Jugoslavenski leksikografski zavod “Miroslav Krleža”.
Zagreb 1987, str. 234.
2053. Jurković Vinko

Hanzenova izložba. – Slobodna tribuna (Zagreb). 1922. God. II. Br. 317, str. 5–6.
2054. K.
Izložba A. Hanzena. – Narodne novine (Zagreb). 1936. God. CII. Br. 3, str. 5.
2055. K.
Izložba [Ipolita] Majkovskog. – Narodne novine (Zagreb).1935. Br. 257.
2056. K.
Izložba slika Majkovskog. – Narodne novine (Zagreb). 1935. Br. 306.
2057.
К парижской выставке С. Ф. Колесникова. – Новое время (Белград). 1927. № 1724, стр. 3.
2058. Каралић Предраг

Изложба г. Василија Резникова (Дворана основне школе у Дечанској ул.). – Живот и рад
(Београд). 1932. Год. V. Књ. 11. Св. 64. – 15. април, стр. 634.
2059. Касацкая Ирина Федоровна

Анатом военных кораблей. [Алексей Иванович Ганзен]. – Культура (Москва). 1992. – 1
февраля, стр. 5.

Талантливый внук великого деда. [Алексей Иванович Ганзен]. – Брянская газета (Брянск).
1994. № 28.

Поэт Адриатики. [Алексей Иванович Ганзен]. – Брянские известия (Брянск). 1996. № 213.

Художник-маринист Алексей Ганзен. Потомки И. К. Айвазовского: жизнь, воспоминания,
род. «Ладомир». Брянск 2005, 32 стр.: илл. Тираж 100 экз. ISBN 5-94632-066-1.
2063. Kaurić Anđelko

Izložba slika Hanzena. – Hrvatska metropola (Zagreb). 1926. God. II. Br. 5, str. 49–50.
2064. Кашанин Милан

Изложба руске уметности. – Време (Београд). 1930. Бр. 2951, 2952, 2955, 2957. – 14, 15, 18,
20. март. [Исто у књ.: Владимир Розић. Ликовна критика у Београду између два светска
рата. Београд 1983].
2065. Киш Данило

Смрт Леонида Шејке. – Политика (Београд). 1970. –17. децембар.
2066. Кнежевић Јелена, Шијаковић Милева

Руска уметност у Средњем Банату. Каталог изложбе. / Аутори поставке и каталога Јелена
Кнежевић (сликарство), Милева Шијаковић (примењена уметност). Народни музеј Зрења-
нин. Зрењанин 1995, 88 стр., 16 стр.: 107 фотографија.
2067.
Ковалевская-Рык (урожд. Ковалевская) Людмила Николаевна (1893, Киев – 1977, близ
Буэнос-Айреса), живописец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники
1999, стр. 333–334.
2068. Којадиновић Татомир

Спомен-храм кнеза Лазара у Прибоју и творци његове изградње. [Живопис и иконографију
урадили руски сликари Иван Дикиј и Сергеј Образков]. Прибој на Лиму 2012, 202 стр.:
илустр. ISBN 978-86-915709-0-3.
2069.
Колесников Степан Федорович (23/11.7.1879, с.Адрианополь Славяно-Сербского уезда,
Екатеринославской губ. – 27.5.1955, Белград), живописец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В.,
Северюхин Д. Я. Художники русского зарубежья 1917–1939. Биографический словарь.
«Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 337–338.
2070.
Колесников Степан Федорович. [Некролог]. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1955. №
15.744. – 5 июня.
2071.
Kolesnikov Stepan Fjodorovič. – Likovna enciklopedija Jugoslavije. Tom 2. Jugoslavenski leksik-
2072.
Косенко Митрофан Петрович [(1884 – 1956, Сан-Паулу, Бразилия)]. – Лейкинд О. Л.,

К истории русской религиозной живописи на Балканах. – Ежегодная богословская кон-
ференция Православного Свято-Тихоновского богословского института. Материалы.
Издательство Православного Свято-Тихоновского богословского института. Москва
2001, стр. 149–157.

Русские краски на балканской палитре: Художественное творчество русских на Балканах:
конец XIX – начало XXI века. / Редактор О. В. Костик. [Изд.] Институт славяноведения
РАН. Москва 2010, 460 стр.: фотогр. Тираж 500 экз. ISBN 978-5-7576-0213-4.
2075. Костић Ђекић А.

Руски емигранти и црквено сликарство међуратног периода: Црква у селу Ратари код
Смедеревске Паланке. – Смедеревски крај 1918–1941. / Уредници Александар Кадијевић
и Слободан Бјелица. Смедерево 2017, стр. 255–275.
2076. Кох С.
85-летие художника-баталиста А. И. Шелоумова. – Русская мысль (Париж). 1977. № 3172.
– 6 октября, стр. 11.
2077. Кох С.
Выставка картин А. И. Шелоумова в Штутгарте. – Русская мысль (Париж). 1979. № 3268.
– 9 августа.
2078. Краут Вања

Браиловски Леонид Михајлович (Харков, 1872. – Рим, 7.7.1937), сликар, сценограф, кости-
мограф, архитекта. – Српски биографски речник. Књ. 1. Матица српска. Нови Сад 2004,
стр. 769–770.
2079. Kraut Vanja

Hanzen (Hansen) Aleksej Vasiljevič, ruski slikar i grafičar švedskog porijekla (Odesa, 2.2.1876 –
Dubrovnik, 19.10.1937). – Likovna enciklopedija Jugoslavije. Tom 1. Jugoslavenski leksikografski
2080. Крижанић Пјер

Изложба руских сликара. – Политика (Београд). 1938. Бр. 10.643. – 12. јануар, стр. 13.
2081. Kršnjavi Izidor

Kritische Bemerkungen zu einer Ausstellung. [A. V. Hansen]. – Der Morgen (Zagreb). 1926. Jahr
IV. Nr. 942, S. 8.
2082.
Кузнецов Николай Дмитриевич (14/2.12.1850, имение Степановка Одесского уезда, Харь-
ковская губ. – 2.3.1929, Сараево), живописец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин
2083. Kukić Branko

Put u Zamak. Eseji o Leonidu Šejki. «Rad». Beograd 1993, 118 str. Tiraž 500. ISBN 86-09-00320-9.
2084. Куручев Драгана

Вредан поклон Градском музеју Вршац: Портрети Маргит и Шандора Цофмана [аутор Нико-
лај Дмитријевич Кузњецов]. – Рад Музеја Војводине (Нови Сад). 2008. [Бр.] 49, стр. 157–163.
2085. Куручев Драгана

Портрети Цофманових: Поклон Градском музеју Вршац. – Вршачка кула (Вршац). 2007.
– 29. јун.
2086. Кусовац Никола

Сјај руских сликара: Из збирке Владимира Пешића / Блеск русских художников: Из собра-
ния Владимира Пешича. [Каталог изложбе], 12.5.2022. – 14.6.2022, Руски дом у Београду. /
Предговор Никола Кусовац. [Текст на српском и руском јез.]. Издавач Владимир Пешић.
2087.
Kučinski. Rijeka, Moderna galerija. Mali salon, 31. X – 12. XI 1969. Katalog izložbe. / Predgovor:
Boris Vižintin. Moderna galerija. Rijeka 1969, 4 str.: ilustr. [Izloženo 50 ulja, akvarela, monotipija,
crteža «Moskva», «Rijeka»].
2088.
Лажечников Александр Иванович (2.5./20.4.1870, Москва – 1944, Петровград, Югославия),
2089. Лазаревић Давор

Емигрантски штафелај – Руски сликари у Пироту. – Пиротски зборник (Пирот). 2018. Бр.
43, стр. 101–114.
2090. Lazarević Milosav

Traganje Leonida Šejke. – Видици (Београд). 1961. Год. IX. Бр. 62–63, стр. 9.
2091. Лакић Д.
У свету компјутерске илустрације: Александар Прекраснов. – Политика (Београд). 2000.
– 9. април.
2092. Lakičević-Pavičević Vesna

Ivan Šenšin, Đorđe Lobačev, Vladimir Žedrinski. – Ilustrovana štampa za decu kod Srba. ULU-
PUDS. Beograd 1994, str. 50–53.
2093. Ланской Илларион Сергеевич

Памяти Романа Николаевича Верховского. – Возрождение (Париж). 1969. № 211, стр. 131–134.
2094. Lahman Ivo

Izložba slika akademskog slikara Ahmetova. – Novo doba (Split). 1929. God. XII. Br. 30, str. 5.
2095. Lahman Ivo

Izložba slika Majkovskog. – Novo doba (Split). 1930. Br. 68.
2096. Lahman Ivo

Slikarska izložba Majkovskog [Ипполит Данилович Майковский, 1 августа 1885, Рома,
Полтавская губ. – 2 февраля 1963, Esneux, близ Льежа, Бельгия]. – Novo doba (Split). 1927.
Br. 56.
2097.
Le vernissage de l’exposition du Groupe des peintures russes K.R.U.G. [Belgrade, 1930]. – La
Yougoslavie (Belgrade). 1930. An. II. No. 35, p. 3.
2098.
Легат Ане Чолак Антић: Дела Леонида Шејке. [Каталог изложбе]. / Концепција и поставка
изложбе: Весна Милић. Музеј савремене уметности у Београду, Београд 1998, [84] стр.:
репродукције. Тираж 600 прим. ISBN 86-7101-150-X.
2099. Лейкинд Олег Леонидович, Махров Кирилл Васильевич, Северюхин Дмитрий

Яковлевич
Художники русского зарубежья 1917–1939: Биографический словарь. [представлены
югославские художники: И. Ахметов, А. П. Баев, Г. Г. Бояджиева, В. Волчанецкий, С. М.
Головченко, В. К. Гулевич, Е. Н. Иеропольская, Е. А. Киселёва, К. К. Кузнецов, В. С. Куроч-
кин, С. И. Кучинский, Е. Лаптев, Ю. П. Лобачёв, И. С. Лукомский, И. Д. Майковский, Н.
П. Навоев, Е. Н. Прудков, А. Б. Ранхнер, В. Рудановский, Г. Саркис-Бек, С. Соловьев, А.
П. Сосновский, Н. И. Тищенко, С. М. Урвачёв, К. Е. Чубков, И. И. Шеншин]. «Нотабене».
Санкт-Петербург 1999, 720 стр. Тираж 2.000 экз. ISBN 5-87170-110-8.
2100.
Leonid Šejka. Đubrište. [Katalog izložbe slika i objekata]. Likovna galerija Kulturnog centra Beo-
grada, 20. septembar – 4. oktobar 1993. / Branko Kukić: Šejkino faustovsko otkrivenje; Leonid
Šejka: Đubrište – Skladište – Lavirint – Zamak. Izdaje Kulturni centar Beograd. Beograd 1993,
[14] str.: reprodukcije. Tiraž 250 primeraka.
2101. Леонидов Виктор Владимирович, Земякова Ольга Кузьминична

«Скитальцы не своей вины…»: Сергей Соловьев [художник-комиксист]: письма из Ита-
лии. – Русское искусство (Москва). 2011. № 2 (30), стр. 96–99.
2102. Л.М. [Лепосава Миловановић]

«Тимокова» мала галерија: «Портрет свирача Шанка». [Цртеж пастелом Григорија Саркиса
Бека у уметничкој збирци Народног музеја Зајечар]. – Тимок (Зајечар). 1980. – 1. фебруар.
2103. Л.М. [Лепосава Миловановић]

«Тимокова» мала галерија: «Центар Зајечара 1933» [сликара Анатолија Бајева, у поседу
Народног музеја Зајечар]. – Тимок (Зајечар). 1975. – 18. јул.
2104. Lobanov N. D., Jedrinsky M. L.

Vladimir Ivanovich Jedrinsky, 1899–1974. – Записки Русской академической группы в США
(New York). 1982. Tом. XV, стр. 307–331.
2105.
Лукомский Иван Степанович (28./16.10.1897, Славянск, Харьковская губ. – 28.10.1965, Бел-
град), живописец и скульптор. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники
1999, стр. 396.
2106. Lunaček Vladimir

Izložba slika A. Hanzena. – Obzor (Zagreb). 1920. God. LXI. Br. 255, str. 1.
2107. Lunaček Vladimir

Početak izložbene sezone: Hanzen ponovo izlaže. – Obzor (Zagreb). 1926. God. LVIII. Br. 275, str. 2.
2108. Лунева Маргарита Ивановна

Ученица Репина [Елена Андреевна Киселева]. – Советская Россия (Воронеж). 1969. – 18
февраля.
2109. Лунева Маргарита Ивановна

Ученица И. Е. Репина – Елена Андреевна Киселева. – Научно-исследовательская работа в
художественных музеях. Часть 3. Москва 1975, стр. 160– 191.
2110. Ljubičić Mitrović Danijela

Vasilij Petrovič Antipov (2. veljače 1889, Sankt-Peterburg – 21. kolovoza 1968, Ljeskovica, sah-
ranjen u Slavonskom Brodu). Grad u slici. U povodu 120 godina rođenja. Katalog. / Autorica
izložbe i kataloga Danijela Ljubičić Mitrović. Izložbena dvorana Muzeja, studeni – prosinac 2009.
[Izloženo 89 radova]. Muzej Brodskog Posavlja. Slavonski Brod 2009, 109 str. Naklada 400. ISBN
978-953-7116-23-1.
2111. Маковский Сергей Константинович

Браиловский Леонид Михайлович. – Силуэты русских художников. Прага 1922, стр. 56.
2112. Malnerič Martin

A. Hanzen u svijetu. – Narodna svijest (Zagreb). 1938. God. XX. Br. 1, str. 2.
2113. Manojlović Gavro

Nikolaj Roerich i njegova djela u Jugoslavenskoj akademiji znanosti i umjetnosti u Zagrebu. – Liga
naroda (Zagreb). 1933. [God.] III. Br. 14–15, str. 16–24.
2114. Marić Milomir

Olja Ivanjicki, bez svedoka: Mona Liza sa barutnim punjenjem: Neverovatno luksuzna monografija
“Olja – jedna kolektivna biografija” objavljena u novopokrenutoj ediciji “Književnih novina”. –
Intervju (Beograd). 1984. Br. 92. – 7. decembar, str. 32–34.
2115. Маричевич Соня

Большая выставка русского искусства в Белграде 1930 года в зеркале прессы. – Декоративное
искусство и предметно-пространственная среда: Вестник Московского государственного
художественно-промышленного университета им. С. Г. Строганова (МГХПУ) (Москва).
2008. № 2/1, стр. 112–122.

Елена Киселёва – жизнь и творчество. – Культурная жизнь Юга России (Краснодар). 2007.
№ 3 (22), стр. 3–6.
2117. Маричевич Соня С.

Из истории русской марины: Творческий путь А. В. Ганзена (1876–1937). – Искусство и
образование (Москва). 2007. № 7, стр.100–110.

Степан Колесников и художники русской эмиграции в Югославии (1919–1939). – Деко-
ративное искусство и предметно-пространственная среда: Вестник МГХПУ (Москва).
2008. № 1, стр. 122–130.

С. Ф. Колесников: Жемчужина русского пейзажа. – Артхроника (Москва). 2008. № 5, стр.
51–52.

Творчество С. Ф. Колесникова в контексте художественной культуры русской эмигра-
ции в Югославии в период между двумя мировыми войнами. Диссертации кандидата
искусствоведения. Московский гос. художественно-промышленный университет им. С.
Г. Строганова. 17.00.04. Москва 2008, 436 стр.: илл. РГБ ОД, 61:09–17/13.

Художественная культура русской эмиграции в Югославии. – Непрерывное профессио-
нальное образование в области дизайна и технологии: Тезисы докладов Девятой Между-
народной научно-методической конференции. Москва 2008, стр. 18–20.
2122. Марковић Анита

Живопис Андреја Васиљевича Биценка у храму Светог великомуленика Георгија у Смеде-
реву. – Mons Aureus (Смедерево). 2005. Бр. 7, стр. 137–148.
2123. Марковић А. [Анита]

Црквено сликарство Андреја Биценка у смедеревском крају. – Смедеревски зборник (Сме-
дерево). 2012. Бр. 3, стр. 141–169.
2124. Марковић Олга

Загородњук Владимир Павлович (Одеса, 15.5.1889. – Сиднеј, 1974), сценограф, костимограф,
вајар. – Српски биографски речник. Књ. 3. Матица српска. Нови Сад 2007, стр. 830–831.
2125. Марковић Срђан

Андреј Биценко у Лесковцу. – Лесковачки зборник (Лесковац). 1995. Бр. XXXV, стр. 81–84.
2126. Марковић Срђан

Леонид Шејка и Медиала. «Просвета». Ниш 1993, 123 стр. Тираж 500. ISBN 86-7455-105-Х.
2127. Маркович Срджан

Художник Андрей Биценко. – Изобразительное искусство, архитектура и искусствоведе-
ние Русского зарубежья. [Сборник материалов Международной научной конференции,
Санкт-Петербург, с 18 по 20 сентября 2007 г.]. / Отв. редактор О. Л. Лейкинд. Изд. «Дмитрий
Буланин». Санкт-Петербург 2008, стр. 75–81.
2128. Маркович Срджан

Вклад русской эмиграции в культурную и художественную жизнь Лесковаца и Лесковацкого
района (Сербия). – Славянский альманах 2007. Институт славяноведения РАН. «Индрик».
Москва 2008, стр. 444–459.
2129. Марковић Татјана

Рад Андреја В. Биценка у Шапцу, Ориду, Каони и Шабачкој Каменици. – Museum (Шабац).
2001. Бр. 2, стр. 171–181.
2130. Марченко Татьяна Вячеславовна

Неизвестные известные русские: художник Михаил Хрисогонов. – Ежегодник 2021–2022
2131. Matejić Radmila

In memoriam: Sergej Kučinski. – Novi list (Rijeka). 1969. – 10. srpanj.
2132. Matejić Radmila

Romantične vedute Moskve: U Malom salonu na Korzu [u Rijeci] izložio je seriju crteža iz Moskve
Nestor riječkih slikara Sergej Kučinski [...]. – Novi list (Rijeka). 1965. – 22. listopad.
2133. Матекало Анте

Зограф из Раковице Пимен Софронов позван у Ватикан да изради 54 иконе. – Време (Бе-
оград). 1939, –14. мај, стр. 1, 12.
2134. Медаковић Дејан

Изложба руске уметности у Зрењанину: Духовно прегалаштво руске емиграције. Ова
изложба поштено а научно објективно уводи нас у свестрану делатност руске емиграције.
Руско стваралаштво осећамо и као део наше властите судбине. – Политика (Београд).
1995. – 3. јун, стр. 16.
2135. Medarić Magdalena

Ruski emigranti i njihov doprinos umjetnosti karikature u našim krajevima. – Karikatura. Po-
jmovnik kulture XX stoljeća. Filozofski fakultet. Naklada “Slap”. Zagreb 2005, str. 135–153.

Ruski emigranti, likovni umjetnici, i njihov doprinos umjetnosti karikature [u Srbiji i Hrvatskoj].
– Književna smotra (Zagreb). 2001. Br. 122 (4), str. 43–48.
2137. Межински Јелена

Дела руских уметника у београдским приватним збиркама II. [Проспект изложбе са 3
репродукције у боји]. / Aутор изложбе и текста проспекта Јелена Межински. “Руски дом”.
Београд, 6. – 16. април 1998. године.

Дела руских уметника у београдским приватним збиркама III. [Каталог са 3 репродукције].
/ Aутор изложбе и текста Јелена Межински. “Руски дом”. Београд, 14. – 20. април 2003.
године. [Изложено 53 дела 29 уметника].

Дела руских уметника у београдским приватним збиркама. – Руска емиграција у српској
2140. Межинска Јелена

Јелена Андрејевна Кисељов Билимович. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија
и зборник чланака 25 аутора]. Издавачи: Дунај; Ефект. Београд – Беочин 1994, стр. 141–148.
2141. Межинская Елена Константиновна

Киселева (в замужестве Киселева-Билимович) Елена Андреевна (27/15.10.1878, Воронеж –
8.10.1974, Белград), живописец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники
1999, стр. 324–325.

Кучинский Сергей Иванович (10.9.1886, Екатеринослав – 7.7.1969, Риека, Хорватия). –
Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского зарубежья 1917–1939.
Биографический словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 358–359.
2143. Межинская Милованович Елена Константиновна

О деятельности М. М. Хрисогонова в Белграде. – Ежегодник 2021–2022 Дома русского

Прудков Евгений Николаевич (1903, Ведено, близ г.Грозный – 1991, Сента, Сербия), жи-
вописец, график. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского
зарубежья 1917–1939. Биографический словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 474.
2145. Межинская Милованович Елена Константиновна

Русские художники-эмигранты в Сербии – живописцы и скульпторы (1920–2020). – Руски
егзодус – век сећања / Русский исход – век памяти. Зборник радова. / Уредници издања
Татијана Лазић, Милован Ћурчић. [Издање на српском и руском језику, превод текстова
Ирина Мољковић, Галина Љубојевић]. Национална библиотека «Руска библиотека» (Пан-
чево); Удружење питомаца руских кадетских корпуса при Руском дому у Београду. Београд
2021, стр. 140–148, 139–149.
2146. Межинская-Милованович Елена Константиновна

Русские художники-эмигранты в Сербии: русские источники – сербские параллели. – Рус-
ское зарубежье и славянский мир. Сборник трудов. / Составитель Петр Буняк. Слависти-
ческое общество Сербии. Белград 2013, стр. 94–106.
2147. Межински-Миловановић Јелена

Биценко (Бишченко?) Андреј Васиљевич (Курск, 17.10.1885/1886. – САД, 1985), сликар,
живописац, иконописац. – Српски биографски речник. Књ. 1. Матица српска. Нови Сад
2004, стр. 556–557.
2148. Межински Миловановић Јелена.

Дела сликара круга «Свет уметности» у београдском Народном музеју. – Зборник Народног
музеја (Београд). 2004. [Том] 17, стр. 377–403.

Делатност руских емиграната у области црквене ликовне уметности у Југославији. ‒ Руска
дијаспора и српско-руске културне везе. Зборник реферата. / Приредио Богољуб Станковић.
Славистичко друштво Србије. Београд 2007, стр. 153–171.
2150. Межински Миловановић Јелена

Делатност руских ликовних уметника у Краљевини СХС/Југославији, односно Србији
(сликари и вајари). – Дела руских уметника у Музеју у Смедереву, слике и иконе од краја
17. до средине 20. века. Музеј у Смедереву. Смедерево 2022, стр. 11–23.

Делатност сликара и вајара руских емиграната у црквама Василија Андросова. – Ђурђија
Боровњак, Јелена Межински Миловановић. Архитект Василиј Михаилович Андросов
(1872–1944). Хералдички клуб Београд. Београд 2023, стр. 125–236.

Дикиј (Дикој) Иван Петрович. – Српска енциклопедија. Том III. Књига 2. Матица српска,
Нови Сад – САНУ, Београд 2021, стр. 187–188.

Дикиј Иван Петрович (Санкт-Петербург, око 1896. – Сент Питерсбург, Флорида, 1990),
сликар, живописац, иконописац. – Српски биографски речник. Књ. 3. Матица српска.
Нови Сад 2007, стр. 192–193.

Жедрински Владимир Иванович (Москва, 30.5.1899. – Париз, 30.4.1974), сценограф, ко-
стимограф, карикатуриста. – Српски биографски речник. Књ. 3. Матица српска. Нови Сад
2007, стр. 725–726.

Историјско-уметнички значај Руског некропоља – Руски некропољ у Београду: Знамење
историјског пријатељства. Београд 2014, стр. 186–209.

Кисељова Билимович Јелена Андрејевна (Вороњеж, 27.10.1878. – Београд, 8.10.1974), сликар.
– Српски биографски речник. Књ. 5. Матица српска. Нови Сад 2011, стр. 66–67.

Колесников Степан Фјодорович (Адрианопољ, код Луганска, Украјина, 23.7.1878. – Београд,
27.5.1955), сликар, професор. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица српска. Нови
Сад 2011, стр. 182–183.

Кучински Сергеј Иванович (Јекатеринослав, 10.9.1886. – Опатија, 7.7.1969), сликар, сцено-
граф. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица српска. Нови Сад 2011, стр. 460.

Ликовни уметници – руски емигранти у контакту са кругом «Земгора» у Краљевини СХС/
Југославији. – Часопис «Руски архив» (1928–1937) и култура руске емиграције у Краљевини
СХС / Југославији. Зборник радова. / Уреднице др Весна Матовић, др Станислава Бараћ.
Институт за књижевност и уметност. Београд 2015, стр. 487–511.

Ликовни уметници – руски емигранти у Србији и Света Гора. – Девета казивања о Светој
Гори. Друштво пријатеља Свете Горе Атонске. Задужбина Светог манастира Хиландара.

Лобачев Ђорђе (Лобачёв Юрий Павлович) (Скадар, 4.3.1909. – Санкт-Петербург, 13.7.2002),
карикатуриста, илустратор, цртач стрипа. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица
српска. Нови Сад 2011, стр. 607–608.

Мејендорф/Мајендорф Николај Богданович (Санкт-Петербург, 1887/1888. – Салцбург,
Аустрија, 17.3.1969), сликар, живописац, иконописац. – Српски биографски речник. Књ.
6. Матица српска. Нови Сад 2014, стр. 358–359.

Ненадић Марија Адолфовна, фон Брант (Санкт-Петербург, 31.12.1889. – Београд, 10.11.1930),
сликарка. – Српски биографски речник. Књ. 7. Матица српска. Нови Сад 2018, стр. 248.

Образков Борис Иванович (Москва,? – Мајами, Флорида, 2.11.1971), живописац, иконопи-
сац, сликар. – Српски биографски речник. Књ. 7. Матица српска. Нови Сад 2018, стр. 615.

Прилог истраживању руско-српских веза у црквеном и дворском сликарству и градитељ-
ству кроз опусе руских емиграната у Србији између два светска рата: Примери преузимања
руских модела. – Музикологија (Београд). Тема броја: Руско-српске културне везе у огледалу
музике. 2020. Бр. 28, стр. 99–124.
2166. Mežinski Milovanović Jelena

Ruski emigranti ikonopisci i živopisci u Kralјevini SHS/Jugoslaviji članovi formalnih i neformalnih
umetničkih udruženja u sferi crkvene umetnosti. – Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet,
Institut za istoriju umetnosti, Beograd 2021, str. 256–263.

Ruski emigranti ikonopisci i živopisci u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca / Kraljevini Jugoslaviji
i formalna i neformalna umetnička udruženja / grupe u sferi crkvene umetnosti. – Arhitektura
i vizuelne umetnosti u jugoslovenskom kontekstu: 1918–1941. / Urednici Aleksandar Kadijevič,
Aleksandra Ilijevski. Univerzitet u Beogradu. Filozofski fakultet. Institut za istoriju umetnosti.
Beograd 2021, str. 256–269.

Russia Émigré Artists in Serbia (1920–1950). – Russian Émigré Culture: Conservatism or Evolu-
tion? / Ed. by Christoph Flamm, Roland Marti and Henry Keazor. Cambridge Scholars Publishing.
2013, pp. 105–124.

Степан Фјодорович Колесников. – Руски некропољ у Београду, знамење историјског
пријатељства. Фондација за обнављање, подршку и очување комплекса историјско-
меморијалних споменика у Републици Србији “Руски некропољ”, Београд и Институт за
политички и економски дијалог (ИПЕД), Београд. Београд 2014, стр. 298–299.

Храм Св. Александра Невског у Београду. – Храм Св. Александра Невског у Београду.
Споменица поводом стогодишњице постојања храма 1912–2012. Православна мисионарска
школа при храму Св. Александра Невског у Београду. Београд 2012, стр. 11–420, 433–446.
2171.
фон Мейендорф барон Николай Богданович ([1887, Вильно] – 17.3.1969, Зальцбург), живо-
писец, иконописец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского
зарубежья 1917–1939. Биографический словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр.
418–419.
2172.
Мейендорф Николай Богданович. [Некролог]. – Часовой (Париж). 1969. №. 515. – май,
стр. 23.
2173.
Мейендорф Николай Богданович. [Некролог]. – Русская мысль (Париж). 1969. № 2733. – 10
апреля.
2174. Mikuž S. [Stane]

Razstava Majkovskog. – Slovenec (Ljubljana). 1940. Št. 269.
2175. Milanović Olga

Vladimir Žedrinski: Scenograf i kostimograf. [Uključene autobiografske beleške, članci Antuna
Celio Cega (“Žedrinski u Zagrebu”) i Frančiška Slivnika (“Žedrinski scenograf i kostimograf
slovenačkih pozorišta”)]. Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije. Beograd 1987, 138 str.: ilustr.
2176. Милановић Олга

Владимир Жедрински, сценограф и костимограф. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум
1994, стр. 95–116.

Vladimir Pavlovič Zagorodnjuk. – Teatron (Beograd). 1977. Br. 8–9, str. 120–121.

Допринос руских уметника развоју сценографије у Срба. – Руска емиграција у српској кул-
тури ХХ века. Зборник радова. Том II. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић.
1994, стр. 92–105.
2179. Миленковић Милисав

Ољин санопис: Запис о сликару. (Реч на отварању изложбе Оље Ивањицки у Тршићу), –
Политика (Београд). 1999. – 2. октобар, стр. 27.
2180. Milovanović Leposava

Anatolije Bajev (1863–1938). – Likovni život (Zemun). 1993. God. VI. Br. 42. – januar–febru-
ar–mart, str. 37.
2181. Милованович Лепосава

Баев Анатолий Павлович (1862/1863, Вологда – 8.12.1938, Заечар, Сербия), живописец. –
Биографический словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 112.
2182. Миловановић Лепосава

Григорије Иванович Саркис-Бек. – Пиротски зборник (Пирот). 2002. Бр. 27–28, стр. 233–239.

Изложба ликовних радова професора и ученика гимназије у Зајечару 1836/37 – 1996/97.
Галерија Народног музеја и Галерија Меморијала «Никола Пашић» у Зајечару, од 27. јуна
до 27. јула 1997. Каталог изложбе. / Поставка изложбе Бранислав Динић. Уводни текст и
каталошка обрада Лепосава Миловановић. [Приказана дела Григорија Саркис Бека, Кон-
стантина Чубкова и Александра Јермоленка]. Издавач Гимназија Зајечар. Зајечар [1997],

40 стр. Тираж 500.

Изложба слика А. П. Бајева – Галерија Народног музеја у Зајечару: Каталог изложбе. На-
родни музеј Зајечар. Зајечар 1993, 6 стр.: илустр.

Ликовна дела руских емиграната из збирке Народног музеја Зајечар. [Каталог]. / Аутор тек-
ста Лепосава Миловановић; биографије, библиографије, каталошка обрада Нина Погарчић.
[Приказани радови Анатолија Павловича Бајева, Григорија Ивановича Саркис Бека, Вере
Силајеве и Константина Јефимијевича Чубкова]. Народни музеј Зајечар. Зајечар 2007, 48
страна.: репродукције. Тираж 500. ISBN 978-86-84861-06-3.

Likovna izložba profesora i učenika gimnazije i srednjih stručnih škola u Zaječaru 1837–1987.
[Katalog izložbe]. / Realizacija i kataloška obrada izložbe: Leposava Milovanović. [Prikazani ra-
dovi Grigorija Sarkis Beka, Marije Nezlobinske, Konstantina Čubkova]. Narodni muzej Zaječar;
Centar usmerenog obrazovanja “Avnoj”. Zaječar [1987], [17] str.: ilustr.

Мало познати сликар Григорије Саркис Бек. – Тимок (Зајечар). 1993. Бр. 2.496. – 30. март,
стр. 5.

О сликару Анатолију Бајеву: цртежи. – Развитак (Зајечар). 1993. Год. XXXIII. Бр. 1–2
(190–191), стр. 62–63.

Портрет др Албина Вилхара, рад Григорија Саркиса Бека: Поклон Народном музеју у
Зајечару. – Тимок (Зајечар). 1996. Бр. 2.627. – 20. септембар, стр. 7.

Портрет свирача Шанка [рад Григорија Саркис Бека]. – Тимок (Зајечар). 1980. – 1. фебруар,
стр. 5.

Руски уметници у Зајечару: осврт на досадашња проучавања. – Архивско наслеђе (Зајечар).
2004. Год. II. Бр. 2, стр. 133–141.

Руски емигранти у Књажевцу – професори, сликари и вајари у периоду између два светска
рата. – Баштиник (Неготин). 2000. Год. III. Бр. 3, стр. 97–109.

Руски емигранти у Неготину – професори, вајари и сликари у периоду између два светска
рата. – Баштиник (Неготин). 1999. Год. II. Бр. 2, стр. 57–72.

Саркис-Бек Григорий (26.3.1893, Армавир – 1931, Пирот, Сербия), живописец. – Лейкинд
фический словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 514.

Сликар Анатолије Бајев. – Развитак (Зајечар). 1992. Год. XXXII. Бр. 1–2 (186–187), стр.
95–102.

Сликар Григорије Саркис-Бек. – Развитак (Зајечар). 1998. Год. XXXVIII. Бр. 200, стр. 168–172.

Слике Анатолија Бајева. – Тимок (Зајечар). 1993. – 23. фебруар, стр, 5.

Чубков Константин Ефимиевич (24.4.1897, Екатеринодар – 1.3.1988, Заечар), живописец. –
2199. Милосављевић Татјана

Руски сликари, вајари и архитекте у Крагујевцу 1920–1941. [Каталог изложбе]. / Аутор
изложбе и каталога Татјана Милосављевић, виши кустос. [Изложени радови Андреја Ва-
сиљевича Биценка, Бориса Николајевича Опокова, Георгија Коваљевског, Монида Макејева,
Митрофана Петровича Косенка, Kruscheff-a]. Народни музеј Крагујевац. Крагујевац 2007,
36 стр.: илустр. Тираж 500. ISBN 978-86-85647-07-9.
2200. Миљановић Марко

Иконостас Андреја Бишћенка у Пријепољу. – Милешевски записи (Пријепоље). 1998. Бр.
3, стр. 151–163.
2201. Мићовић Драгољуб

Монографија о руским сликарима-емигрантима. [Иван Дикиј и Сергеј Образков у моно-
графији Т. Којадиновића «Спомен-храм кнеза Лазара у Прибоју на Лиму и творци његове
изградње»]. – Политика (Београд). 2012. – 13. август, стр. 10.
2202.
Mironović u deset godina rada. [Karikaturista Sergej Mironovič Golovčenko]. – Kulisa (Zagreb).
1932. God. VI. Br. 21, str. 2.
2203. М.Ј.Р.
Синодска иконописна школа [у манастиру Раковици крај Београда, учитељ Пимен Мак-
симович Софронов]. – Гласник (Сремски Карловци). 1936. Бр. 24–25. – 13/26. септембар,
стр. 559–561.
2204. М.Н.М.
Изложба слика Алексеја Васиљевича Ханзена. – Трговински гласник (Београд). 1924. Год.
XXXIV. Бр. 275, стр. 2.
2205. Мосусова Надежда

Дело Браиловских и српска међуратна сцена у огледалу критике. – Музикологија (Београд).
2003. Бр. 3, стр. 81–113.
2206. Мотекало Анте

Зоограф из Раковице: Пимен Софронов позван у Ватикан да изради 54 иконе. – Време
(Београд). 1939. Бр. 6216, стр. 12.
2207. М.П.
Изложба Алексеја Ганзена. – Живот и рад (Београд). 1933. Год. VI. Књ. 17. Св. 104. – 15.
децембар.
2208. М.П.
Изложба слика Бориса Литвинова. У згради Индустријске коморе (Поенкареова, 25). Ак-
варели – Стари Београд и Дубровник. – Време (Београд). 1930. – 7. јуни, стр. 2.
2209. М.П.
Ст. Колесников. – Реч (Београд). 1925. Бр. 232. – 10. јануар, стр. 2.
2210. М.С. [Сретеновић]

У Неготину две изложбе Оље Ивањицки. – Политика (Београд). 2009. – 12. септембар,
стр. 15.
2211. Nikolić B.
Zlatna maska Sergej Solovjev. – Eks-Almanah (Gornji Milanovac). 1977. Br. 51.
2212.
Nicholas Rörich. Mistično putovanje. Slike iz fundusa Galerije: Moderna Galerija Studio “Josip
Rajačić”. [Katalog]. Zagreb 2011.
2213. Н.Ј.
Поклон Оље Ивањицки. Позната сликарка поклања Удружењу књижевника Србије два-
десет пет портрета српских писаца, које је 1969. објављивала у «Књижевним новинама».
– Политика (Београд). 1996. – 12. октобар, стр. 27.
2214. Н.К.
Сахрањена Оља Ивањицки. – Политика (Београд). 2009. – 28. јун, стр. 12.
2215. N.N.
Poslednja izložba A. Hanzena. – Novosti (Zagreb). 1938. Br. 3345, str. 10.
2216. Novaković Slobodan

Đorđe Lobačev. – S. Novaković. Smeha crtači. Istorija kao karikatura – karikatura kao istorija.
Udruženje novinara SR Sрбије i S.A. „Pressagent“. Beograd 1989, str. 40–43.

Pozorišne karikature Vladimira Žedrinskog. Katalog izložbe povodom 75. godišnjice života V.
Žedrinskog i 50. godišnjice od Prve izložbe karikatura održane u Beogradu 1924. godine. / Autor
teksta i kataloga S. Novaković. Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije. Beograd 1974.

Nikola Tiščenko – „Ten“. – S. Novaković. Smeha crtači. Istorija kao karikatura – karikatura kao
istorija. Udruženje novinara SR Sрбије i S.A. „Pressagent“. Beograd 1989, str. 36–39.
2219. nt.
Razstava slik Ipolita Majkovskega v Ljubljani. – Jutro (Ljubljana). 1940. Št. 274. – 22. november,
2220. О.Б. [Олга Божичковић]

Умро сликар Ананије Вербицки. – Политика (Београд). 1974. – 5. октобар.
2221.
Образков Сергей Иванович ([1899, Санкт-Петербург] – 17.4.1969, Санта-Барбара, Калифор-
ния), живописец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского зару-
бежья 1917–1939. Биографический словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 444–445.
2222.
Образков Сергей Иванович. [Некролог]. – Часовой (Париж). 1969. № 515. – май, стр. 24.
2223. Одавић Петер Ј.

Изложба руске уметности. – Правда (Београд). 1930. – 14. марта.
2224. Одавић Петер Ј.

Изложба слика г.Ханзена. – Народна одбрана (Београд). 1933. Год. VIII. Бр. 51, стр. 810.
2225.
Олга Оља Ивањицки: MONA. “Пето царство – The Fifth Empire”. [Каталог изложбе]. Народни
музеј Крушевац, 10. октобар – 31. октобар 2013. / Аутор изложбе Јелена Мркић. [Укључени
текстови Оље Ивањицки]. Модна кућа «Мона». Београд 2013, [8] стр.: илустр.
2226.
Оља Ивањицки. За Јесењина. [Проспект изложбе]. Јун 2009. Организатори изложбе: Центар
за културу Бела Црква, Градска галерија Бела Црква. / Сарадници: Радмила Гава, Владимир
Кастељанов. Издаје и штампа «Интерпрес» (Београд). Бела Црква 2009, [један пресавијен
лист].: илустр.
2227. Ивањицки Оља, Илин Славица, Дуранци Бела, Живановић Милан

Оља Ивањицки. Очекивање немогућег. [Каталог изложбе]. Музеј Војводине и Извршно
веће АП Војводине, Нови Сад, 31. август – 27. септембар 2004.; Галерија Ликовни сусрет,
Суботица, 11. јануар – 11. фебруар 2005. / Текстови: Славица Илин, Бела Дуранци, Ми-
лан Живановић, Оља Ивањицки. [Текстови на српском, мађарском и енглеском језику].
Интернационални културни центар Нови Сад 2004, 22 стр.: илустр. Тираж 500. ISBN 86-
85335-00-0. [Изложено 22 рада].
2228.
Отварање Велике изложбе руске уметности у Београду: Једна велика словенска уметничка
манифестанта. – Време (Београд) 1930. – 10. март, стр. 1, 3.
2229.
Отварање изложбе Анатолија Бајева. – Политика (Београд). 1937. – 28. октобар.
2230.
Отварање изложбе А. Бајева, академског сликара. – Време (Београд). 1937. – 29. октобар.
2231.
Отварање изложбе радова руских ликовних уметника. – Правда (Београд). 1939. – 3. април, стр. 9.
2232.
Отварање изложбе руске уметности. – Политика (Београд). 1930. – 10. март, стр. 8.
2233.
Отварање изложбе руских уметника. – Време (Београд). 1934. – 10. децембар, стр. 7.
2234.
Отварање изложбе руских уметника у Београду. – Време (Београд). 1938. – 13. новембар,
стр. 6.
2235.
Отварање изложбе слика А. Бајева. – Политика (Београд). 1937. – 28. октобар.
2236.
Откриће професора г. Окуњева: Први споменици Ренесансе налазе се у Србији, а не у Ита-
лији. Манастир Нерези, композиције 12. века, у манастиру Св. Пантелејмона: «Лазарево
васкрсење», «Рођење Богородице», «Улаз Богородице у храм», «Улаз у Јерусалим» (биле

сакривене под новим сликама 1885.). Настале век пре Ђота. – Братство (Сарајево). 1927.
Бр. 10–11, стр. 175.
2237. Pavesić D.
Kičica je ovjekovječila stari grad. Direktor Moderne galerije [u Rijeci] otvara danas u 18 sati
memorijalnu izložbu riječkog slikara Sergeja Kučinskog. Na izložbi bit će izložena ulja, akvareli,
monotipije, tempere i crteži nastali u periodu od 1944. godine pa do umjetnikove smrti. – Novi
list (Rijeka). 1969. – 30. listopad.
2238. Павловић Б. Л.
Париска уметничка хроника: Изложба сликара г. Ст. Колесникова и вајара г. Стијовића. –
Правда (Београд). 1927. Бр. 90. – 3. априла, стр. 5.
2239. Pavlović M.
Izložba slika Majkovskog u Beogradu (1936). – Jadranski dnevnik (Split). 1937. God. 4. br. 1.
2240. Padovan Ante

Kroz proljetne i zimske likovne umjetničke izložbe: G. Bojadžijeva i A. Sosnovski. – Hrvatska
straža (Zagreb). 1939. God. XI. Br. 97, str. 4.
2241.
Пастухов Борис Иванович (25.6.1894, Киев – 2.2.1974, Лондон), живописец. – Лейкинд О.
Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского зарубежья 1917–1939. Биографи-
ческий словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 455–456.
2242. Pepić M.
Sergej Solovjev. – ITD (Beograd).1986. Br. 182.
2243.
Периодична изложба руских уметника. Каталог изложбе. Београд. 26. децембар 1937. – 10.
јануар 1938. Руски дом. Београд 1937.
2244. Петров Михајло

Изложба руских уметника у Београду. – Летопис Матице српске (Нови Сад). 1928. Год.
102. Књ. 316. Св. 3, стр. 441–443.
2245. Пешић Владимир

Сјај руских сликара / Блеск русских художников. Из збирке Владимира Пешића / Из со-
брания Владимира Пешича: Каталог изложбе. 12.5.2022. – 14.6.2022. Руски дом у Београду.
Издавач Владимир Пешић. Београд 2022, 79 стр. Тираж 500 прим. ISBN 978-86-903972-1-1.
2246. Piperski Nikola

Pozorišno i scensko stvaralaštvo ruskog slikara, arhitekte i scenografa Leonida Mihajloviča Brai-
lovskog: beogradski period (1921–1924). – Arhitektura i vizuelne umetnosti u jugoslovenskom
kontekstu: 1918–1941. / Urednici Aleksandar Kadijevič, Aleksandra Ilijevski. Univerzitet u Beo-
gradu. Filozofski fakultet. Institut za istoriju umetnosti. Beograd 2021, str. 315–322.
2247. П.К.
Русская культура в Риеке (Фиуме): Сергей Иванович Кучинский. – Русская мысль (Париж).
1970. № 2797. – 2 июля, стр. 9.
2248. Плетнев А. [Алексеј Петрович]

Изложба слика А. Ханзена. – Балкан (Београд). 1924. Бр. 313.
2249. Плетњов Владимир Дмитријевич

Изложба слика С. Ф. Колесникова у сали Треће београдске гимназије. – Нови живот (Бе-
оград). 1921–1922. Књ. VIII–IX, стр. 59–61.
2250. П.Н.
Данас се отвара изложба руских уметника: Траје пријатељство. [Изложба у Котору «Руски
уметници између два рата у Србији, Црној Гори и Боки Которској»]. – Политика (Београд).
2011. – 8. август.
2251.
По выставкам. У Бориса Пастухова. – Русская мысль (Париж). 1952. № 508. – 5 декабря.
2252. Погарчић Нина

Ликовна дела руских емиграната из збирке Народног музеја Зајечар. [Каталог изложбе].
/ Аутор изложбе и каталог уредила: Нина Погарчић. Руски центар за науку и културу у
Републици Србији – Руски дом у Београду. Изложбена сала, 5 – 17. март 2009. [Изложена
дела Анатолија Бајева, Григорија Саркис Бека, Вере Силајеве, Константина Чубкова]. Из-
давач Народни музеј Зајечар. Зајечар 2009, [8] стр. Тираж 200 прим.
2253. Подстаницкая Татьяна Анатольевна

Картины А. В. Ганзена в Российском фонде культуры. – Вестник истории, литературы и
искусства / Отделение историко-филологических наук РАН; Гл. ред. Г. М. Бонгард-Левин.
(Москва). 2007. Том IV, стр. 465–471.
2254. Подстанитскаја [Подстаницкая] Татјана

Сликари руске емиграције у Црној Гори; Вјековне везе Црне Горе и Русије. – Побједа (Под-
горица). 2008. – 20. децембар.
2255. Подстаницкая Татьяна Анатольевна

Степан Колесников (1879–1955). [Монография–альбом]. Галерея «Акварель». Москва 2003.
2256.
Поклон музеју од руског сликара Рериха из Бомбаја. – Весник Српске цркве (Београд). 1932.
Год. XXXVII, новембар, стр. 513–514.

Зигерн-Корн Георгий Анатольевич (1910, Санкт-Петербург), живописец, график. – Лейкинд
О.Л., Махров К.В., Северюхин Д.Я. Художники русского зарубежья 1917–1939. Биографи-
ческий словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 291–292.

Изместьева (урожд. княжна Стокосимова) Ольга Михайловна (7.3./22.2. 1911, Екатеринос-
лав – 1944, Вена), живописец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники
1999, стр. 300.

Сазонов Ростислав Дмитриевич (19.6.1906, Санкт-Петербург – 19.10.1991, Нью-Йорк),
2260. Поповић Ђорђе

Изложба групе руских сликара и уметника. – Правда (Београд). 1935. Год. XXXI. Бр. 11.196.

Периодична изложба руских уметника. – Правда (Београд). 1938. Год. 34. Бр. 11945, стр. 11.

Поводом изложбе слика мајстора Ханзена. – Правда (Београд). 1936. Бр. 11.558.
2263. Поповић Сава

Децембарске изложбе: Изложба руских сликара и архитеката, Београд, 1935. – Београдске
општинске новине (Београд). 1936. Год. LIV. Бр. 1, стр. 93–95.
2264.
Portret Igora Vasiljeva. [Katalog izložbe]. Art Gallery Canvas, april 2016. / Tekst Ljubica Miljković,
istoričarka umetnosti. [Tekst na srpskom i ruskom jeziku]. Beograd 2016, 43 str. [Izloženo 24
portreta].
2265. Постельс Ф. де
Роман Николаевич Верховский. Зодчие – выходцы из России: их роль и работы в Сое-
диненных Штатах Северной Америки. / Публикация Б. М. Кирикова и Н. П. Копаневой.
– Краеведческие записки: Исследования и материалы. Выпуск 3. Санкт-Петербург 1993,
стр. 68–69.
2266. Поточан Будимир

Рестауратори у цркви Ружици на Калемегдану: Нови сјај живописа [фреске Андреја Би-
ценка]. – Политика. Магазин (Београд). 1998. Бр. 42. – 19. јул, стр. 33–34.
2267.
Прва колективна изложба руских емиграната. – Време (Београд). 1928. – 4. мај, стр. 5.
2268.
Пред великом изложбом руских уметника у Београду. – Правда (Београд). 1929. – 21.
септембар, стр. 2.
2269.
Предоевич Владимир Яковлевич [р. 1890, Одесса], живописец, иконописец. – Лейкинд О.
Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского зарубежья 1917–1939. Биографи-
ческий словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 473.
2270. Протић М.
Сликар светског гласа међу нама. [Изложба Алексеја Васиљевича Ханзена у Суботици]. –
Нова пошта (Нови Сад). 1924. Бр. 220.
2271.
Птице, хорови и солисти Варваре [Константиновне] Межински-Антић, дипл. сликара и
мозаичара. Изложба мозаика. Галерија Факултета ликовних уметности, 17–24. септембра
2001. године. / Изложбу отвара Иван Меденица. [Позивница].
2272. Р. [Рыбинский]
Дар художника Н. Рериха. [Белградский Народный музей получил из Бомбея посылку –
шесть картин Рериха: пять - индийские пейсажи, шестая изображает Святого Преподобного
Сергия Радонежского как строителя. Народный музей отводит для них особую комнату.
Художник был королем Александром награжден орденом Св. Саввы 1-й ст.]. – Иллюстри-
рованная Россия (Париж). 1932. № 46 (392). – 12 ноября, стр. 19.
2273. Rabadan Vojmil

Izložba Majkovskog. – Jadranski dnevnik (Split). 1937. Br. 77.
2274. Радосављевић Озрен М.

Руски ликовни уметници у Белој Цркви. [Сепарат]. Прештампано из листа «Белоцркванска
штампа». (Бела Црква). 1994, бр. 8. Бела Црква 1994, 16 стр. Тираж 500 примерака.

Николай Рерих – сербский след: по документам Архива Югославии. – 1917 год в истории и
судьбе российского зарубежья: Международная научно-просветительская конференция.
Москва, 26–28 октября 2017 года. / Сост. Марина Ю. Сорокина. «Вифсаида»; Дом русского
2276. Рајчевић Угљеша

Руски уметници емигранти чланови и излагачи сталешких удружења у Србији између
два рата. – Руска емиграција у српској култури ХХ века. Зборник радова. Том I. / Главни
и одговорни уредник Миодраг Сибиновић. Филолошки факултет у Београду. Катедра за
славистику и Центар за научни рад. Београд 1994, стр. 106–108.
2277. Рајчевић Угљеша

Синодска иконописна школа у манастиру Раковица код Београда. – Руска емиграција у
2278. Райчевич Углеша, Арсеньев Алексей

Лаптев Евгений Васильевич (19/7.3.1894, Екатеринослав – осень 1944, Алексинац, Сербия),

Лукомский Иван Степанович (28/16.10.1897, Славянск, Харьковской губ., ныне Донецкой
обл. – 28.10.1965, Белград), живописец и скульптор. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северю-
хин Д. Я. Художники русского зарубежья 1917–1939. Биографический словарь. «Нотабене»

Рудановский Василий (26.2.1874, Балахна, Нижегородская губ. – 1957, Австралия), живо-
писец, график. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского зару-
бежья 1917–1939. Биографический словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 503.

Суптилан ликовни орнамент. [Приказ изложбе Оље Ивањицки]. – Дневник (Нови Сад).
1997. – 22. јануар.
2282. Р.Ј.М.
Синодска иконописна школа. – Гласник (Сремски Карловци). 1935. Бр. 24–25. – 13/26.
септембар.
2283. R.M. [Radmila Matejčić]

Prva scenografska izložba u Rijeci: Problemi naše scenografije. Scenografija na riječkoj pozornici.
Kučinski scenograf i slikar. – Riječki list (Rijeka). 1953. – 13. maja.
2284. R.N.
Drugi jubilej Sergeja Kučinskog. – Novi list (Rijeka). 1955. –25. siječanj.
2285. R.N.
Razglednice s reprodukcijama Sergeja Kučinskog u izdanju “Proservisa”]. – Novi list (Rijeka).
1964. – 22. kolovoz.
2286. Ростовцев Михаил Иванович

Леонид Браиловский. [Некролог]. – Последние новости (Париж). 1939. № 5969. – 29 июля.
2287.
Руси, аутори стрипа у Србији [Ђорђе Лобачев]. – Руски архив / Русский архив (Београд).
2020. Год. 1. Бр. 1, стр. 5–7, 5–7.
2288.
Руска изложба. – Политика (Београд). 1922. – 18. мај.
2289.
Руска студија уметности у Београду. – Мисао (Београд). 1928. Књ. 26. Св. 12, стр. 119–120.
2290.
Русский адрес Белграда. Юрий Лобачёв. Пространства общей памяти. Историческое на-
следие русского зарубежья в Европе. [Проспект выставки]. Дом русского зарубежья имени
Александра Солженицына, 25 сентября – 15 ноября [2020].

Выставка русских художников в Белграде. – Россия и славянство (Париж). 1930. – 15 марта.
2292.
Са изложбе руских уметника. – Правда (Београд). 1930. – 9. март, стр. 14.
2293.
«Sa jadranskih obala”: Šetnja kroz izložbu akademskog slikara Ipolita Majkovskoga [u Zagrebu].
– Novosti (Zagreb). 1939. God. XXXIII. Br. 284. – 14. oktobar, str. 13.
2294. Садовская-Гро Р.
Мастер религиозной живописи. [Иван Петрович Дикий]. – Новое русское слово (Нью-
Йорк). 1969. – 5 марта.
2295. Svara M. [Maksim]

Izložba radova g. Ilje Ahmetova. – Novi behar (Sarajevo). 1929–1930. Br. 1.
2296. Северюхин Дмитрий Яковлевич

Художники Русского Зарубежья [Глава «Центры русской художественной культуры за
рубежом» – 2. Югославия]. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники
Русского Зарубежья 1917–1939: Биографический словарь. «Нотабене». Санкт-Петербург
1999, стр. 24–27.
2297. Северюхин Дмитрий Яковлевич, Лейкинд Олег Леонидович

Художники русской эмиграции (1917–1941): Биографический словарь. «Издательство
Чернышева». Петербург 1994, 592 стр.: илл. Тираж 5.000 экз. 5-85555-018-4.
2298. Секулић Исидора

Изложба слика г. Колесникова. – Нова Европа (Загреб). 1922. Књ. IV. Бр. 2. – 11. јануар,
стр. 59–62.
2299.
Sergej Kučinski izlaže u Malom salonu. – Novi list (Rijeka). 1965. – 14. X.
2300.
Sergije Mironović. Nekrolog. [Karikaturista Sergej Mironovič Golovčenko]. – Koprive (Zagreb).
1937. God. XXXIV. Br. 46, str. 547.
2301. Siess Walter

Ausstellung A. Hansen. – Agramer Tageblatt (Zagreb). 1920. Jahr XXXV. Nr. 207, S. 5–6.
2302. Siess Walter

Ausstellung A. Hansen. – Agramer Tageblatt (Zagreb). 1921. Jahr XXXVI. Nr. 268, S. 2–3.
2303. Siess Walter

Ausstellung A. Hansen. Im neuen Kunstsalon Ulrichh. – Der Morgen (Zagreb). 1926. Jahr IV.
Nr. 934, S. 4–5.
2304. Siess Walter

Farbenkuntler Hansen. – Der Morgen (Zagreb). 1923. Jahr I. Nr. 138, S. 9.
2305. Симовић Милорад Т.

Друга периодична изложба руских уметника у Београду (2.–17. априла 1939). – Београдске
општинске новине (Београд). 1939. Год. LVII. Бр. 4, стр. 212–214
2306.
Сликарка Вера Силајева творац дечјих радости. – Тимок (Зајечар). 1957. – 8. март, стр. 5.
2307.
Сликарска изложба руских уметника који живе у Београду. – Политика (Београд). 1934.
–10. децембар.
2308. Смирнова Мэри

Последнее прости дорогому, умершему другу Константину Константиновичу Кузнецову
[3/16 мая 1895, Воронеж – 9 марта 1980, Лос-Анжелес]. – Родные дали (Лос-Анжелес). 1980.
№ 313. – апрель, стр. 43.
2309.
Собрание Владимира Пешича. [Альбом с репродукциями художественных работ русских
художников-эмигрантов]. [б.м.] 2023, [56] стр.: илл.

Выставка «Русские художники Сербии: Сергей Соловьев (1901–1975) – кавалерист и ко-
миксист». Дом русского зарубежья им. А. Солженицына. Сентябрь-ноябрь 2019. [Рец.].
– Ежегодник 2020 Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына. / Отв. ред.
Н. Ф. Гриценко. Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына. Москва 2020,
стр. 513–517.

«Русские в Сербии: Алексей и Иван Шеншины, ученый и художник»: Международная
художественно-документальная выставка. [Рец.]. – Ежегодник 2021–2022 Дома русского

«Русский адрес Белграда: Юрий Лобачев (1909–2002)»: Международная художественно-до-
кументальная выставка. [Рец.]. – Ежегодник 2021–2022 Дома русского зарубежья имени
2313.
Софронов Пимен Максимович (9.9.1898, дер. Тухотка, Псковская губ. – 16.5.1973, Мелвилл,
Лонг-Айленд, США), иконописец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художни-
ки русского зарубежья 1917–1939. Биографический словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург
1999, стр. 538.
2314.
Софронов Пимен Максимович. – Старообрядчество: Лица, предметы, события и символы:
Опыт энциклопедического словаря. [Изд. журнала] «Церковь». Москва 1996, стр. 268.
2315. Сретеновић Мирјана

Неизвесна судбина изложбе слика Оље Ивањицки. – Политика (Београд). 2009. – 8. сеп-
тембар.
2316. С.С. [Стојановић Сретен]

Данас се отвара руска изложба у Београду. – Политика (Београд). 1930. – 8. март.
2317. С.С. [Стојановић Сретен]

Уметничка изложба руских емиграната. – Политика (Београд). 1928. – 4. мај.
2318. Станишић-Ристовић Гордана

Axis mundi у симболичким пејзажима Николаја Константиновича Рериха (поводом седам
слика из Народног музеја у Београду). – Зборник Народног музеја (Београд). 1994. [Том]
XV. Бр. 2: Историја уметности, стр. 175–182.
2319. Станковић Радмила

Оља остаје без музеја: Министар културе Драган Којадиновић је априла 2007. године до-
делио славној сликарки на трајно коришћење простор на Косанчићевом венцу 27, а град
Београд га је у децембру исте године одузео и сада одбија да испуни жељу Оље Ивањицки
да се на том месту подигне музеј. – НИН (Београд). 2009. Бр. 3069. – 22. октобар, стр. 49–50.
2320.
Степан Федорович Колесников (1879– 1955): Каталог выставки к 100-летию со дня рожде-
ния. / Сост. Л. И. Гурова. Одесский художественный музей. Одесса 1983.
2321. Стефановић Ж.
Иконостас цркве Св. Тројице у Београду. – Гласник (Београд). 1959. Бр. 11–12.
2322. Стојановић Сретен

Изложба групе «КРУГ». – Политика (Београд). 1930. Год. XXVII. Бр. 7896. – 30. април, стр. 8.

Изложба уметничке групе «КРУГ». – Политика (Београд). 1931. Год. XXVIII. Бр. 8197. – 3.
март, стр. 6.

Ру5ка емиграција и уметност код нас. – Мисао (Београд). 1928. Бр. 1–2 (201–202), стр. 74–77.
2325. Суботић Ирина

Десет година од смрти Леонида Шејке. Од Ђубришта до Замка. – Политика (Београд).
1980. – 27. децембар.

Руски сликари у београдском Народном позоришту. – Руска емиграција у српској култу-
ри ХХ века. Зборник радова. Том II. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић.
1994, стр. 64–69.

Руски уметници у Србији. [Каталог изложбе]. Мала сала Народног музеја, Београд, 21.
април – 7. мај 1993. / Изложбу припремиле: др Ирина Суботић, Гордана Станишић.Ристо-
вић и Јелена Межински. Текст: др Ирина Суботић. Издаје Народни музеј, Београд. Београд
[1993]. Тираж 500. [49 радова 26 уметника].
2328. Суботич Ирина

Русские художники в белградском Народном музее. – Русская эмиграция в Югославии.
2329.
Степан Федорович Колесников. Некролог. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1955. №
15744, – 5 июня.
2330. Scotti G. [Giacomo]

Album Moskve: Uz otvorenje izložbe radova Sergeja Kučinskog u Malom salonu [grada Rijeke].
– Novi list (Rijeka). 1965. – 15. listopad.
2331. Тамбурић Живојин

Ђорђе Лобачев, српски бренд: Ове године изашла је монографија о Лобачеву. Реч је о књи-
зи коју је Здравко Зупан (1950–2015), аутор, уредник и наш највећи стрипски историчар,
припремао и за њу сакупљао материјале више од 30 година. – Политика (Београд). 2021.
– 4. септембар, стр. 05.
2332. Тарасов Л.
Выставка картин художника Хрисогонова в Каракасе. – Русская мысль (Париж). 1968. – 21
ноября.
2333. Tirnanić Bogdan

Nova figuracija beogradskog likovnog kruga. Leonid Šejka ili istraživanje istrošenog predmeta.
– Izraz (Sarajevo). 1967. Br. 1.
2334. Тодоров К.
Изложба Степана Колесникова. – Политика (Београд). 1925. Бр. 6328. – 5. децембар.
2335. Толстой Андрей Владимирович

Художники русской эмиграции: Istanbul – Београд – Praha – Berlin – Paris. (Серия «Худож-
ники русской эмиграции»). Искусство–XXI век. Москва 2005, 384 стр.: илл. [Изд. 2-е – 2016].
2336.
Топорнин Алексей Владимирович, живописец, сценограф. – Лейкинд О. Л., Махров К. В.,
Северюхин Д. Я. Художники русского зарубежья 1917–1939. Биографический словарь.
«Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 567–568.
2337. Tresić-Pavičić A. [Ante]

[Ipolit Danilovič] Majkovski: Izložba slika u salonu Galić. – Jadranska pošta (Split). 1930. Br. 59.
2338. Turinski Živojin

Leonid Šejka. Slike. [Katalog-prospekt izložbe]. Mali likovni salon [Novi Sad], od 2. februara
do 16. februara 1973. / Autor teksta Živojin Turinski. Novi Sad [1973], 4 str. Tiraž 500 prim.
[Izloženo 26 dela].
2339. Турински Живојин

Трактат о сликарству. Књига Леонида Шејке. – Политика (Београд). 1964. – 7. јун.
2340. Tutorov Jasmina

Vladimir Rebezov (1921–2003), scenograf i slikar. Katalog izložbe. / Autor izložbe i kataloga,
postavka izložbe: Jasmina Tutorov. Galerija Arhiva Vojvodine, Novi Sad. Otvaranje izložbe 1.
juna 2004. godine. Izdavači: Narodno pozorište «Toša Jovanović», Zrenjanin; Pozorišni muzej
Vojvodine, Novi Sad. Zrenjanin 2004, [20] str.: reprodukcije. Tiraž 300 primeraka.
2341. Ћинкул Љиљана

Леонид Шејка. Сликање као молитва. Културни центар Београда. – Политика (Београд).
1993. – 24. септембар.
2342. Ćirić Sonja

Selidba trajne pozajmice: Kako je sedam slika Nikolaja Reriha, koje od 1932. godine čuva Narodni
muzej i koje će ove godine otići u Moskvu, dospelo u Beograd. – Vreme (Beograd). 2019. Br.
1469. – 28. februar.
2343.
У Загребу је умро познати карикатуриста Сергије Мироновић-Головченко. – Време (Бео-
град). 1937. Год. XVII. Бр. 5683, стр. 8.
2344.
Ульянищев Василий Митрофанович (1887, Бобров, Воронежская губ. – [12.9.] 1934, Любля-
на), художник театра. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского
зарубежья 1917–1939. Биографический словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999, стр. 572.
2345. Ульянкина Татьяна Ивановна

Зодчий града Китежа на чужой земле. [О проектах и росписях храмов Романа Николаевича
Верховского]. – Независимая газета: «Религия» (Москва). 2006. – 21 июня, стр. 5.

По документам Архива Толстовского фонда (США): О вкладе архитектора Р. Н. Верховского
в православное искусство США и о последних годах его жизни. – Архитектурное наследие
Русского Зарубежья. Вторая половина XIX – первая половина ХХ в. [Сб. статей]. / Сост. и
отв. ред. С. С. Левошко. Санкт-Петербург 2008, стр. 356–386.

Русский художник и архитектор Р. Н. Верховской в Сербии и США. – Российско-сербские
связи в области науки и образования: XIX – первая половина ХХ в. / Отв. ред. Э. И. Кол-
чинский и А. Петрович. Ред.-сост. М. В. Лоскутова и М. В. Хартанович. «Нестор-История».
2348.
Уметничка изложба руских емиграната. – Политика (Београд). 1928. – 4. мај, стр. 6.
2349.
Уметничка породица Васиљев; Алексеј, Валентина, Игор, Светлана, Светлана, Марија, Игор,
Асја. Каталог изложбе. 22. октобар – 5. новембар 1998, Руски дом, Београд. / Аутори изложбе
и текста: Сања Козакевић, Јелена Межински и Милан Миловановић. [Изложено 61 дело].
2350.
Umro slikar i novinar S. Mironović-Golovčenko. – Jutarnji list (Zagreb). 1937. God. XXVI. Br. 9266.
2351.
Une exposition de l’Association des Artistes «Kroug». – La Jougoslavie (Belgrade). 1931. An. III.
No. 9, p. 2.
2352. Успенский Михаил А.

Тарцанета. [О комиксе белградского художника Николая Павловича Навоева]. – Русский
архив (Панчево). 2020. Год I. № 2–3, стр. 9–11.
2353. Flego Višnja

Hanzen Aleksej Vasiljevič (Hansen). (Odesa, 3.2.1876 – Dubrovnik, 19.10.1937), slikar i grafičar.
– Hrvatski biografski leksikon. Tom 5. Jugoslavenski leksikografski zavod «Miroslav Krleža».
2354. Franić I. [Ivo]

Izložba slika A. Hanzena. – Narodne novine (Zagreb). 1935. Br. 102.
2355.
Фроман Павел Петрович (1894, Москва – 1940, Загреб), живописец, художник театра. –
2356. Fuis Franjo M.

Impresija sa jedne izložbe. Ipolit Majkovski: Jadranski motivi. Izložba slikarskih radova u Salonu
Ulbrich. – Novosti (Zagreb). 1935. God. XXIX. Br. 306, str. 10.
2357. Х.
Велика изложба руских уметника. – Народна просвета (Београд). 1930. Бр. 20. – 9. март.
2358. Хакман Стеван

Изложба «КРУГА». – Мисао (Београд). 1930. Књ. XXXII. Св. 247–248, стр. 491–492.
2359.
Hanzen Aleksej (Odessa, 2.2.1876), ruski slikar i grafičar švedskog podrijekla. – Enciklopedija
likovnih umjetnosti. [Knj.] 2. Izdanje i naklada Leksikografskog zavoda FNRJ. Zagreb 1962, str. 505.
2360.
Hanzen Alexis, russ. Maler u. Graphiker. – Allgemeines Lexikon der bildenden Künstler von
der Antike bis zur Gegenwart. / Begründet von Ulrich Thieme und Felix Becker. Band 16. F. A.
Seemann. Leipzig 1999, S. 16–17.
2361.
Харитонов Николай Васильевич (9.12./27.11. 1880, Ярославская губ. – 30.9.1944, Нью-Йорк),
2362.
Харитонов Николай Васильевич. [Некролог]. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1944. – 1
октября.
2363. Хиршл В. [Владислав]

Зајечарски трг на слици Анатолија Бајева из 1933. – Тимок (Зајечар). 1998. – 19. јун, стр. 7.
2364. Хорватић Дубравко

Леонид Шејка – покушај интегралности 1932 – 1970 – 1980. – Књижевност (Београд). 1981.
Бр. 3, стр. 363–364.
2365.
Хрисогонов (Хрисагонов) Михаил Михайлович ([1888, Казань] – 1982, Каракас), живописец.
– Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники русского зарубежья 1917–1939.
2366.
Художник А. В. Быценко. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1954. – 7 ноября.
2367. Цар Марко

Колесников. – Време (Београд). 1921. Бр. 2; стр. 2.
2368. Цветковић Снежана

Слике и иконе: Дела руских уметника у Музеју у Смедереву, од краја 17. до средине 20. века.
Каталог изложбе: Музеј у Смедереву 12. април – 20. јун 2022. / Аутор изложбе и каталога
др Снежана Цветковић. Аутор изложбене поставке др Милорад Младеновић. [Изложени
радови сликара-емиграната Георгија Павловича Коваљевског, Василија Николајевича
Резникова, А. Рославцева, Никите Тарасјевича, Бориса Шаповалова, Ивана Петровича
Дикија, Николаја Феофиловича Мејендорфа]. Издавач Музеј у Смедереву. Смедерево 2022,
127 стр.: репродукције. Тираж 300. ISBN 978-86-6277-133-9.
2369. Цветковић Снежана

Улога руских уметника у визуелној култури Смедерева у првој половини двадесетог века.
– Слике и иконе: Дела руских уметника у Музеју у Смедереву од краја 17. до средине 20.
века. Каталог изложбе. Смедерево 2022, стр. 27–35.
2370. Cindrić Pavao

Pastuhov Boris, slikar (Riga, 12.4.1894 – London, 17.5.1974). [«Za razliku od ostalih ruskih
slikara-emigranata u našoj zemlji, koji su ostali vjerni tradiciji realizma, Pastuhov je slikao u im-
presionističkom duhu.»]. – Likovna enciklopedija Jugoslavije. Tom 2. Jugoslavenski leksikografski
2371. Челар-Марјановић Миња

Сећање на руске уметнике у Србији: Стјепан Колесников, сликар: Кајмакчалан у «Симен-
су». – Политика експрес (Београд). 1993. Год. ХХХ. Бр. 10.469. – 7. мај, стр. 11.
2372.
Чувени руски сликар генерал г.Борис Литвинов приређује своју изложбу у Нишу. – Нишки
нови лист (Ниш). 1936. – 17. октобар, стр. 4.
2373. Шаханова Антонина Альбертновна

«За известность на художественном поприще...». Штрихи к биографии Л. М. Браиловско-
го (1867–1937) по материалам русских архивов. – Русское зарубежье и славянский мир.
стр. 439–452.
2374. Шаханова Антонина Альбертновна

Леонид Михайлович Браиловский: Личность художника Серебряного века. Изд. «Лики
России». Санкт-Петербург 2018, 254 стр.: илл. Тираж 1.000 экз. ISBN 978-5-87417-557-3.
2375.
Шелоумов Афанасий Иванович (17.8.1892, Балта, Херсонская губ. – 25.1.1983, Штарнберг,
Германия), живописец. – Лейкинд О. Л., Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники рус-
ского зарубежья 1917–1939. Биографический словарь. «Нотабене» Санкт-Петербург 1999,
стр. 621–622.
2376. Schwarz Rikard

Ausstellung der Künstlergruppe «KRUG» in Beograd. – Morgenblatt (Zagreb). 1931. Jahr XLVI.
Nr. 63, S. 5.
2377. Шестимиров Aлександр Aнатольевич

Степан Федорович Колесников. – Забытые имена. Русская живопись XIX века. «Белый
город» Москва 2004.
2378. Škodlar Č. [Čoro]

Naš solnčni Jadran v slikah [Ipolita Daniloviča Majkovskog]. – Jutro (Ljubljana). 1935. Št. 95.
2379. Шкргић Н.
Карикатуриста о карикатуристи: Јубилеј С. Мироновића. – Правда (Београд). 1932. Бр. 209.
2380. Шуица Никола

Игор: Изложба Игора Васиљева у Модерној галерији Ваљево. – Књижевна реч (Београд).
1988. Бр. 321. – 10. мај, стр. 23.
2381. Шуица Никола

Плави парастос: Сликарско прибирање Игора Васиљева. – Руски алманах (Земун – Сремски
Карловци). 1993. Год. II. Бр. 03/04, стр. 294–296.
2382. Шукуљевић-Марковић Ксенија

Вербицки Ананије Алексејевич (Лебедин, Украјина, 24.9.1895. – Херцег Нови, 4.10.1974),
сценограф, костимограф, сликар. – Српски биографски речник. Књ. 2. Матица српска.
Нови Сад 2006, стр. 146–147.
2383. Шульгин Виктор Львович

Россия – Югославия – Венесуэла: Жизнь изгнанника «с палитрой и кистью в руке». [Худож-
ник Михаил Михайлович Хрисогонов, 1891–1982]. – Ежегодник 2021–2022 Дома русского

2384. Шумлевич Константин Яковлевич

Кончина художника Н. Д. [Николая Дмитриевича] Кузнецова, 2 марта 1929 г. в Сараеве,
на 78-м году жизни. – Новое время (Белград). 1929. № 2351. – 5 марта.
4.4. ТЕАТР: ДРАМА, ОПЕРА, БАЛЕТ

ПОЗОРИШТЕ: ДРАМА, ОПЕРА, БАЛЕТ
Жуковская, урожд. Васильева Яня Владимировна ([24.10.1911], 1912, Варшава – [17.9.1999,
Менло Парк, Калифорния]), прима.балерина Королевского сербского театра в Белграде,
занималась фольклором балканских народов. В США балетный педагог в Сан-Франциско и
в собственной студии в Пало-Алто (Калифорния). – Е. А. Александров. Русские в Северной
Америке. Биографический словарь. / Под общ. ред. К. М. Александрова, А. В. Терещука.
Изд. Филологического факультета Санкт-Петербургского гос. университета и др. Хэмден
(Коннектикут) – Сан-Франциско – Санкт-Петербург 2005, стр. 202.

Жуковский Анатолий Михайлович ([5.8.] 1905, Сельце под Варшавой – 5.10.1998, Менло
Парк, шт. Калифорния), балетмейстер. Солист балетной труппы Королевского сербского
театра в Белграде. В США преподавал национальные танцы, профессор-эмеритус.
2387. Аматер
Радости и жалости Руса у престоничкоме театру: Један јубилеј и растанци. Суходољски,
Мансветова, Борис Попов. – Илустровани лист (Београд). 1926. Бр. 26. – 27. јуни, стр. 28.
2388. Антанасијевић Ирина, Рађеновић Ранка

Олег Сергејевич Гребеншчиков (1905–1980) [солиста Балета Народног позоришта у Београ-
ду, кореограф, композитор, ликовни уметник, геоботаничар]. Каталог изложбе. / Аутори
изложбе и каталога др Ирина Антанасијевић, Ранка Рађеновић. Издавач Историјски архив
Београда. Београд [б.г.], 12 стр. Тираж 250. ISBN 978-86-80481-43-2.

Ю. Ракитин в белградском сатирическом журнале «Бух». – Јуриј Љвович Ракитин: Живот,
дело, сећања. Зборник радова Међународног научног скупа, Београд – Нови Сад, 17–20
априла 2003. [Изд.] Позоришни музеј Војводине; Факултет драмских уметности Београд.
Нови Сад – Београд 2007, стр. 135–140.

Библиографија [објављених] радова Јурија Љвовича Ракитина. – Јуриј Љвович Ракитин:
Живот, дело, сећања. Зборник радова Међународног научног скупа, Београд – Нови Сад,
17–20 априла 2003. [Изд.] Позоришни музеј Војводине, Факултет драмских уметности
Београд. Нови Сад – Београд 2007, стр. 392–396.

Библиографија радова о Ј. Љ. Ракитину [објављених у Русији и Југославији, 1905–2006].
– Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Зборник радова Међународног научног
скупа, Београд – Нови Сад, 17–20 априла 2003 [Изд.] Позоришни музеј Војводине, Факултет
драмских уметности Београд. Нови Сад – Београд 2007, стр. 396–430.

Драма у личном дневнику: Редитељ Јуриј Љвович Ракитин годинама је бележио запажања о
преживљеноме. Први пут пред читаоцима одломци интимних записа угледног позоришног
посленика. – Дневник (Нови Сад). 1986. – 26. октобра, стр. 13.

Омаж маестру Ракитину: Међународни научни скуп «Јуриј Љвович Ракитин – живот, дело,
сећања», Београд – Нови Сад, 16–20. априла 2003. – Војвођанска сцена (Нови Сад). Сезона
2003/2004. Бр. 1. – децембар 2004, стр. 58–59.

Ракитин в Константинополе (апрель – декабрь 1920 г.). – Јуриј Љвович Ракитин: Живот,

Ракитин Јуриј Љвович (Харков, 23.5.1882. – Нови Сад, 21.7.1952), драмски редитељ и пе-
дагог. – Енциклопедија Новог Сада. Књ. 23. Нови Сад 2003, стр. 132–135.

Ракитин Јуриј Љвович (Юрий Львович Ракитин) – драмски редитељ и педагог (Харков,
Русија, 23. V 1882 – Нови Сад, 21. VII 1952). – Енциклопедија Српског народног позоришта
1861–1986. Том III. [Изд.] Српско народно позориште. Нови Сад 2021, str. 115–118.

Ракитин међу руским емигрантима. – Зборник Матице српске за сценске уметности и
музику (Нови Сад). 1995. Св. 16–17, стр. 249–264.

Ракитин међу руским емигрантима. – Маестро Јуриј Љвович Ракитин. «Бернар». Стари
Бановци – «Дунав». Београд 2015, стр. 5–29.

Режије Јурија Љвовича Ракитина. [Попис режија у Русији, Турској, Југославији]. – Јуриј
Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Зборник радова Међународног научног скупа,
Београд – Нови Сад, 17–20 априла 2003. [Изд.] Позоришни музеј Војводине, Факултет

Трасњански Александар Михајлович (око 1884, село Голубинскаја, Донска козачка област
– 24.6.1936, Париз), оперски певач (баритон). – Енциклопедија Новог Сада. Књ. 30. Нови
Сад 2009, стр. 598.

Феномен «русской оперы» в Нови-Саде (1920–1925). – Ежегодник 2017 Дома русского
2402. Барсова Людмила Григорьевна

Взгляд на жизнь и деятельность В. И. Бельского в Петербурге и Белграде. – Международный
научный симпозиум «Русская диаспора и изучение русского языка и русской культуры в
инославянском и иностранном окружении. (Белград, 1–2 июня 2011 г.)». Доклады. / Главный
редактор Боголюб Станкович. Славистическое общество Сербии. Белград 2012, стр. 204–216.
2403. Batušić Slavko

Vereščagin Aleksadrar Aleksandrovič (Moskva, 1885 – USA, 1965), redatelj i glumac. – Hrvatsko
narodno kazalište 1894–1968. Enciklopedijsko izdanje. Izdavači: Izdavačko knjižarsko poduzeće
«Naprijed»; Hrvarsko narodno kazalište. Zagreb 1969, str. 679.

Žedrinski Vladimir Ivanovič (Moskva, 1899), scenograf i kostimograf. – Hrvatsko narodno ka-
zalište 1894–1968. Enciklopedijsko izdanje. Izdavači: Izdavačko knjižarsko poduzeće «Naprijed»;
Hrvarsko narodno kazalište. Zagreb 1969, str. 717–718.

Lukatella-Manjkowsky Jelena (Kazan, 1903), glumica. – Hrvatsko narodno kazalište 1894–1968.
Enciklopedijsko izdanje. Izdavači: Izdavačko knjižarsko poduzeće «Naprijed»; Hrvarsko narodno
kazalište. Zagreb 1969, str. 464.

Ozarovski Jurij Erastovič (1864 – Pariz, 1922), ruski redatelj i glumac. [U Zagrebu delovao tokom
1919–1921. godine]. – Hrvatsko narodno kazalište 1894–1968. Enciklopedijsko izdanje. Izdavači:
Izdavačko knjižarsko poduzeće «Naprijed»; Hrvarsko narodno kazalište. Zagreb 1969, str. 541.

Uljaniščev Vasilij Mitrofanovič (Bobrov kod Voronježa, 1887 – Ljubljana, 1934). – Hrvatsko
narodno kazalište 1894–1968. Enciklopedijsko izdanje. Izdavači: Izdavačko knjižarsko poduzeće
«Naprijed»; Hrvarsko narodno kazalište. Zagreb 1969, str. 667.

Froman Pavel Petrovič (Moskva, 1894 – Brestovac na Sljemenu kod Zagreba, 1940), scenograf
i kostimograf. – Hrvatsko narodno kazalište 1894–1968. Enciklopedijsko izdanje. Izdavači: Iz-
davačko knjižarsko poduzeće «Naprijed»; Hrvarsko narodno kazalište. Zagreb 1969, str. 288.
2409. Бешевић Иванка

Глумац не може сам: Татјана Лукјанова: «Ликовима, које стварам могу дати само што у себи
носим». – Политика (Београд). 1981. – 22. март.
2410.
Bologovska Marija, ruska plesačica. Godina 1921–1941. solistica Beogradskog baleta. – Leksikon
jugoslavenske muzike. [Knj.] 1. Jugoslavenski leksikografski zavod «Miroslav Keleža». Zagreb
1984, str. 85.

Карьера М. Н. Наблоцкой. Режиссер Б. Н. Путята: Наброски двух театральных судеб. –
Диалог культур. Проблема взаимодействия русского и мирового театра ХХ века. Сборник
статей. Государственный институт искусствознания Министерства культуры РФ. Изда-
тельство «Дмитрий Буланин». Санкт-Петербург 1997, стр. 103–121.

Русская театральная эмиграция в Центральной Европе и на Балканах: Очерки. [Пред-
ставлены Юрий Львович Ракитин, Владимир Иванович Жедринский, Мария Николаевна
Наблоцкая, Борис Николаевич Путята]. (Серия «Русское зарубежье. Источники и иссле-
дования»). «Алетейя». Санкт-Петербург 2007, 237 стр.; [48] стр. илл. Тираж 1.000 экз. ISBN
978-5-903354-79-5.
2413. Vagapova Natalija

Skupine glumaca Moskovskoga hudožestvenog teatra u Srednjoj Europi (1920–1930). – Ruski
emigranti u Hrvatskoj između dva rata: Rubovi memorija. / Priredila Irena Lukšić. Hrvatsko
filološko društvo. Zagreb 2006, str. 87–111.

Счастливые московские годы Юрия Ракитина. – Славянский вестник. Издание Москов-
ского университета. Выпуск 2: К 70-летию В. П. Гудкова. / Под ред. Н. Е. Анатьевой и З. И.
Карцевой. МАКС Пресс. Москва 2004, стр. 454–467.

Счастливые московские годы Юрия Ракитина. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело,
сећања. Зборник радова Међународног научног скупа, Београд – Нови Сад, 17–20 априла
2003. [Изд.] Позоришни музеј Војводине; Факултет драмских уметности Београд. Нови
Сад – Београд 2007, стр. 23–37.

Юрий Ракитин – трагический весельчак. – Мнемозина. Документы и факты из истории
русского театра ХХ века. [Изд.] «ГИТИС». Москва 1996, стр. 266–287.
2417. Василић Вера

Маријашец Јевгениј Семјонович (Евгений Семёнович Марьяшец) (Одеса, 20.6.1883 – Тито-
град, 21.12.1953), оперски редитељ и певач-бас, руског порекла. – Енциклопедија Српског
народног позоришта 1861–1986. Том II. Српско народно позориште. Нови Сад 2021, стр. 239.
2418. Василић Вера

Селински Феодор/Фјодор Георгијевич (Фёдор Георгиевич Селинский) (Севастопољ, 1874
– Русе, Бугарска, 1957), капелник, [диригент Оперског ансамбла у Новом Саду, диригент
Симфонијског и Радио.оркестра у Београду]. – Енциклопедија Српског народног позоришта
1861–1986. Том III. Српско народно позориште. Нови Сад 2021, стр. 199.
2419. Васильев Александр

«Я танцевала вместе с Анной Павловой»: Театральный художник Александр Васильев
встретился в Белграде со старейшей русской балериной Ниной Кирсановой, долгие годы
бывшей директором югославского Национального балета и солисткой труппы Анны
Павловой. – Русская мысль (Париж). 1987. № 3697. – 30 октября, стр. 13.
2420. Веснић Радослав

Један заслужен јубилеј: Евгеније Марјашец. Поводом 35. годишњице рада. – Време (Београд).
1941. Год. XXI. Бр. 6858. – 27. фебруар, стр. 14.

Вербицки Ананије Алексејевич (Лебедин, Украјина, 1895. – Херцег Нови, 1974), сценограф
и костимограф. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод
за уџбенике. Београд 2008, стр. 166.

Верешчагин Александар Александрович (Москва, 1885. – САД, 1965), редитељ и глумац.

Жедрински Владимир Иванович (Москва, 1899. – Париз, 1974), сценограф, костимограф и
карикатуриста. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод

Кирсанова Нина Васиљевна (Москва, 1898. – Београд, 1989), балерина, кореограф, педагог.

Астрова Ирина [Петровна] (Владивосток, 1910. – Шибеник, 1961 [1958?]), глумица, пева-
чица (мецосопран). – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић.
Завод за уџбенике. Београд 2008, стр. 46.

Баранов Николај Сергејевич (Москва, 1893. – Панчево, 1933), оперски певач (баритон),
режисер, музички педагог, шахиста. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник
Радош Љушић. Завод за уџбенике. Београд 2008, стр. 74.

Бељакова Татјана [Владиславовна] (Бабино Поље, о. Мљет, 1934. – [Београд, 2022]), глуми-
ца. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за уџбенике.

Логунов Владимир [Јевгенијевич] (Београд, 1942. – [Београд, 2022]), балетски играч, ко-
реограф и педагог. Завршио балетску школу «Лујо Давичо» у Београду, усавршавао се у
Москви, био шеф Балета Народног позоришта у Београду. – Енциклопедија српског народа.

Пилипенко Лидија [Константиновна] (Лапово, 1938. – [Београд, 2020]), балерина и корео-
граф. Примабалерина и директор Балета Народног позоришта у Београду. – Енциклопедија
српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за уџбенике. Београд 2008, стр. 843.

Пољакова Јелена [Дмитријевна] (Санкт Петербург, 1884 – Сантјаго де Чиле, 1983), руска
балерина и педагог, кореограф. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош
2431. Вульф Виталий Яковлевич

Из архива Юрия Ракитина. – Театральная жизнь (Москва). 1990. № 19. – октябрь, стр. 20–23.
2432. Гајић Милица

Баранов Николај Сергејевич (Москва, 1893. – Панчево, 11.5.1933), оперски певач, редитељ,
музички педагог. – Српски биографски речник. Књ. 1. Матица српска. Нови Сад 2004, стр. 415.

Волевач Неонила Григорјевна (Русија, 1892. – ?, после 1931), оперска певачица, колоратур-
ни сопран. – Српски биографски речник. Књ. 2. Матица српска. Нови Сад 2006, стр. 305.
2434. Галанина Юлия Евгеньевна

Юрий Ракитин в России (1905–1917). – Лица: Биографический альманах. [Вып.] 10. [Изд.]
Феникс; «Дмитрий Буланин». Санкт-Петербург 2004, стр. 55–123.
2435. Галанина Юлия Евгеньевна

Ю. Л. Ракитин и В. Э. Мейерхольд. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Збор-
ник радова Међународног научног скупа, Београд – Нови Сад, 17–20 априла 2003. [Изд.]
Позоришни музеј Војводине; Факултет драмских уметности Београд. Нови Сад – Београд
2007, стр. 38–81.
2436. Димитријевић Наташа

Балетско стваралаштво Марине Олењине у периоду између два светска рата. – Славистика
(Београд). 2020. Књ. XXIV. Св. 1, стр. 271–287.
2437.
Dobrohotov Aleksandar (Vilno, 19.3.1909), plesač, koreograf i baletni pedagog ruskoga podrujetla.
Jedan od najistaknutijih karakternih plesača prve generacije baletnih umjetnika u Beogradu, čija
su se ostvarenja odlikovala temperamentom i muzikalnošću. – Leksikon jugoslavenske muzike.
[Knj.] 1. Jugoslavenski leksikografski zavod «Miroslav Krleža». Zagreb 1984, str. 196.
2438. Д.Н. [Драган Николић]

Яркая балетная карьера Нины Кирсановой: Она покорила мир, но именно Белград был ее
домом. – Слово юга (Ниш). 2021. № 5. – осень, стр. 22.
2439. Дотлић Лука

Јуриј Љвович Ракитин. – Л. Дотлић. Из нашег позоришта старог. Издање Српског народног
позоришта. Нови Сад 1982, стр. 278–298.

Јурије Љвович Ракитин (1882–1952). – Наша сцена (Нови Сад). 1952. Бр. 45–46. – 15. сеп-
тембар.

Руски период Ј. Љ. Ракитина. – Позориште (Нови Сад). 1974. Бр. 6. – 28. фебруара, стр. 16;
Бр. 7. – 25. марта, стр. 12–13.

Сценографија Владимира Ребезова: Поводом изложбе сценографских цртежа. – Позориште
(Нови Сад). 1970. Бр. 4. – 19. децембар, стр. 14.
2443. Dragutinović Branko

Prolegomena za istoriju Opere i Baleta Narodnog pozorišta: Pokušaj jedne sinteze. – Jedan vek
Narodnog pozorišta u Beogradu 1868–1968. [Zbornik]. Narodno pozorište – Nolit. Beograd
1968, стр. 103–157.
2444.
Drausalj Sofija [Rudolfovna] (Aleksandrovsk, 25.9.1894), sopran ruskoga podrijetla. – Leksikon ju-
goslavenske muzike. Knj. 1. Jugoslavenski leksikografski zavod »Miroslav Keleža«. Zagreb 1984, str.
2445. Ђаковић Богдан

Архипова Надежда Николајевна (Москва, 1894. – Шабац, 29.8.1967), оперска певачица,
сопран, вокални педагог. – Српски биографски речник. Књ. 1. Матица српска. Нови Сад
2004, стр. 288–289.
2446. Đorđević Aleksandra

Sučeljavanje srpskih i ruskih kulturno-umetničkih praksi na operskoj sceni Narodnog pozorišta
u Beogradu u periodu između dva svetska rata. – Kultura (Beograd). 2016. Br. 150, str. 239–253.
2447. Ђурковић Димитрије

О Јурију Ракитину из угла данашњице. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања.
Зборник радова Међународног научног скупа, Београд – Нови Сад, 17–20 априла 2003.
[Изд.] Позоришни музеј Војводине; Факултет драмских уметности Београд. Нови Сад –

Режисер Јуриј Ракитин о српском театру у дневницима од 1924. до 1937. године. – Српско-ру-
ске књижевне и културне везе: Епоха модерне. / Главни и одговорни уредник проф. др
Корнекија Ичин. [Изд.] Матица српска – Нови Сад; Институт за славистику Руске академије
наука – Москва. Нови Сад 2018, стр. 199–211.

«Дневници Јурија Ракитина: O режијама у Мањежу и Народном позоришту». – Slavica
Tergestina 29 (2022/II), EUT Edizioni Università di Trieste, Trieste 2022, pp. 70–120.
2450. Жельски Тамара М.

Рукописное наследие режиссера Юрия Ракитина. Доктормкая диссертация: Университет
в Белграде. Филологический факультет. Ментор проф. д-р Корнелия Ичин. Белград 2018,
254, 3 стр.
2451. Жельски Тамара

Театральный режиссер Юрий Львович Ракитин в Союзе русских писателей и журнали-
стов в Белграде. – Столетие русской эмиграции в Сербии: итоги и судьбы. Материалы
международной научно-практической конференции. / Ред. Вениамин (Семенов). ГБУК
ЛО «Музейное агентство», 27 июня 2018 г. Организаторы: Комитет по местному само-
области и Гатчинская епархия РПЦ. Санкт-Петербург 2019.
2452. Жуковский Анатолий Михайлович

Памяти Миши Панаева. [Михаил Николаевич Панаев, балермейстер, скончался 7 февраля
1982 в Голливуде, Калифорния]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1982. № 31. – сен-
тябрь, стр. 112–113.

Стари српски Рус. Незапажено је прошла 120. годишњица рођења и 50. годишњица смрти
Јурија Љвовича Ракитина. – Политика (Београд). 2002. – 30. новембар, стр. А20.
2454. З.
Београдска балерина г-ца Олга Соловјева, по повратку са пута, прича [...]. – Време (Бео-
град). 1929. – 29. октобар.
2455. Зајцев Милица

Владимир [Јевгенијевич] Логунов, уметник лирских играчких снова: Поглед из критичарске
ложе. – Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (Нови Сад). 2014. Св. 50,
стр. 173–190.
2456. Zajcev Milica

Uz svetski dan igre. Sećanje na Jelenu Poljakovu. – Naša Borba (Beograd). 1995. – 9. maj.
2457. Иванов Владислав Васильевич

Переписка Юрия Ракитина и Николая Евреинова как биографический источник. – Јуриј
Београд – Нови Сад, 17–20 априла 2003. [Изд.] Позоришни музеј Војводине; Факултет
2458. Исмагулова Тамара Джакешевна

Петербургский эпизод жизни и творчества Юрия Ракитина. – Јуриј Љвович Ракитин: Жи-
вот, дело, сећања. Зборник радова Међународног научног скупа, Београд – Нови Сад, 17–20
априла 2003. / Приредили Е. Успенски, А. Арсењев, З. Максимовић. [Изд.] Позоришни музеј
Војводине, Факултет драмских уметности Београд. Нови Сад – Београд 2007, стр. 92–99.
2459. Исмагулова Тамара Джакешевна

«Ученики русского маэстро...». [О международной конференции, проведенной 16–20 апреля
2003 г. в Белграде и Нови-Саде, посвященной Юрию Львовичу Ракитину (1882, Харьков
– 1952, Нови-Сад), актеру и театральному режиссеру]. – Берега. Информационно-ана-
литический сборник о русском зарубежье. Выпуск 3. Изд. Информационно-культурный
центр «Русская эмиграция». Санкт-Петербург 2004., стр. 48–49.
2460. Ичин Корнелия

«Самое главное» Н. Евреинова в постановке Ю. Ракитина. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот,
2461. Ичин Корнелия

«Самое главное» Н. Евреинова в постановке Ю. Ракитина. [Препьера состоялась 21 июня
1923 г. на сербской сцене Народного театра в Белграде]. – Зборник Матице српске за сценске
уметности и музику (Нови Сад). 2006–2007. Св. 34–35, стр. 127–133.
2462. Јаковљевић Ана

Толстојеве драме у режији Јурија Ракитина на сцени Народног позоришта у Београду (На
материјалу београдске периодике). – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Збор-
ник радова Међународног научног скупа, Београд – Нови Сад, 17–20 априла 2003 [Изд.]
2007, стр. 275–278.
2463. Јовановић Владимир

Јурењев Георгиј Матвејевич (Москва, 21.6.1891. – Брисел, 1963), оперски певач, баритон. –
Српски биографски речник. Књ. 4. Матица српска. Нови Сад 2009, стр. 762.

Каракаш Михаило Николајевич (Симферопољ, 8.10.1887. – Букурешт, 15.8.1937), оперски
певач, лирски баритон, редитељ, грађевински инжењер. – Српски биографски речник. Књ.
4. Матица српска. Нови Сад 2009, стр. 841–842.

Ољдекоп Олга Николајевна (Ромни, Украјина, 26.6.1905. – ?.4.1946), оперска певачица,
сопран. – Српски биографски речник. Књ. 7. Матица српска. Нови Сад 2018, стр. 658–659.

Павловски Теофан Венедиктович (Каменка код Луганска, 10.1.1881. – Каунас, Литванија,
13.4.1936), редитељ, оперски певач, вокални педагог. – Српски биографски речник. Књ. 7.
Матица српска. Нови Сад 2018, стр. 819.
2467. Јовановић Зоран Т.

Верешчагин Александар Александрович (Москва, 1885. – САД, 1965), глумац и позоришни
редитељ. – Енциклопедија Новог Сада. Књ. 5. Нови Сад 1996, стр. 80–81.

Дорјан Ана Ананијевна (Казан, 17.1.1886. – Београд, 16.6.1968), глумица, певачица. – Српски
биографски речник. Књ. 3. Матица српска. Нови Сад 2007, стр. 351–352.

Написи Ј. Љ. Ракитина о позоришној уметности. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело,
сећања. Зборник радова Међународног научног скупа, Београд – Нови Сад, 17–20 априла
2003. [Изд.] Позоришни музеј Војводине; Факултет драмских уметности Београд. Нови
Сад – Београд 2007, стр. 241–250.
2470. Jovanović Milica

Balet Narodnog pozorišta između dva rata. – Teatron (Beograd). 1976, br. 5. – mart, str. 56–74.
2471. Јовановић Милица

Заборављена Маргарита Фроман: Жена необичне лепоте, свестрано образована, прва
балерина која је снимила филм, створила је код нас основу правог, класичног балета. –
Политика (Београд). 1996. – 19. октобар, стр. 24.

Из београдске балетске прошлости: Мало срце. Сећање на Тамару Полонску, балерину
педагога, учитеља сценских кретњи. – Политика (Београд). 1999. – 13. март.

Јелена Пољакова на београдској балетској сцени. – Руска емиграција у српској култури
1994, стр. 179–186.

Јелена Пољакова: Солисткиња Маријинског театра. Учесница првих гостовања Ане Павлове
и Сегеја Дјагиљева у Европи. Долазак у Београд. Учила, све из почетка. – М. Јовановић.
Првих седамдесет година: Балет Народног позоришта у Београду. [Део] 1. Народно позо-
риште. Београд, стр. 33–41.

Кореографски рад Маргарите Фроман. – М. Јовановић. Првих седамдесет година: Балет
Народног позоришта у Београду. 1. [Изд.] Народно позориште. Београд, стр. 60–80.

Маргарита Фроман: Солисткиња Бољшог театра у Москви. Учесница «Руских сезона»
трупе Сергеја Дјагињева. Примабалерина и кореограф Народног позоришта у Београду. –
М. Јовановић. Првих седамдесет година: Балет Народног позоришта у Београду. 1. [Изд.]
Народно позориште. Београд, стр. 54–59.

Нина Кирсанова. – М. Јовановић. Првих седамдесет година: Балет Народног позоришта у
Београду. 1. [Изд.] Народно позориште. Београд 1994, стр. 81–91.

Прва Жизела Нина Кирсанова. Предивно испричани измишљени доживљаји, мешање
фантазије и стварности – све је то било део силовитог, заносног и неодољивог шарма славне
балерине. – Политика (Београд). 1996. – 12. октобар.

Првих седамдесет година: Балет Народног позоришта у Београду. [Изд.] Народно позо-
риште. Београд 1994, 328 стр.; илустр. Тираж 1.000 прим.

Скромна дама Јелена Пољакова: После Октобарске револуције, међу онима који су уточиште
нашли у нашој земљи, била је и солисткиња балета из Петрограда. – Политика (Београд).
1996. – 28. септембар, стр. 23.
2481. Jovićević D.
Izložba posvećena Jeleni Poljakovoj (1884–1972) u Ruskom domu. Otkrivanje izgubljene istorije.
– Danas (Beograd) 1999. – 30–31. januar, str. 25.
2482.
Jurenjev (Youreneff ) Đorđe (Georgije) [Георгий Матвеевич Юренев] (21.4.1891 – [USA,
5.12.1963]), ruski bariton. – Leksikon jugoslavenske muzike. [Knj.] 1. Jugoslavenski leksikografski
zavod “Miroslav Krleža”. Zagreb 1984, str. 400.
2483. Јуришић Шимун

Мансвјетова Лидија Васиљевна (Лидия Васильевна Мансветова) (Петроград, 22.2.1896
– Сплит, 23.5.1966), драмска глумица и редитељка. – Енциклопедија Српског народног
позоришта 1861–1986. Том II. Српско народно позориште. Нови Сад 2021, стр. 233.
2484.
Karakaš Mihajlo [Nikolajevič] (Petrograd, 15.9.1887 – Bukutešt, 16.8.1937), bariton i operni
redatelj ruskoga podrijetla. – Leksikon jugoslavenske muzike. Knj. 1. Jugoslavenski leksikografski
zavod “Miroslav Keleža”. Zagreb 1984, str. 410.
2485. Kovačević Krešimir

Froman Maksimilijan Petrovič (Moskva, 1889), baletni umjetnik. – Hrvatsko narodno kazalište
1894–1968. Enciklopedijsko izdanje. Izdavači: Izdavačko knjižarsko poduzeće “Naprijed”; Hr-
varsko narodno kazalište. Zagreb 1969, str. 287.

Froman Margareta Petrovna (Moskva, 1896), baletna umjetnica i koreograf. – Hrvatsko narodno
kazalište 1894–1968. Enciklopedijsko izdanje. Izdavači: Izdavačko knjižarsko poduzeće “Naprijed”;
Hrvarsko narodno kazalište. Zagreb 1969, str. 287–288.

Froman Valentin Petrovič (Moskva, 1906), baletni umjetnik. – Hrvatsko narodno kazalište 1894–
1968. Enciklopedijsko izdanje. Izdavači: Izdavačko knjižarsko poduzeće “Naprijed”; Hrvarsko
narodno kazalište. Zagreb 1969, str. 288.

Orlova (udata Naumova) Olga Dimitrijevna (Kijev, 1903), baletska umjetnica i koreograf. – Hr-
vatsko narodno kazalište 1894–1968. Enciklopedijsko izdanje. Izdavači: Izdavačko knjižarsko
poduzeće “Naprijed”; Hrvarsko narodno kazalište. Zagreb 1969, str. 539.
2489. Kononovič Olga

Uspomene o baletu Zagrebačkog kazališta. – Ruski emigranti u Hrvatskoj između dva rata: Ru-
bovi memorija. / Priredila Irena Lukšić. Hrvatsko filološko društvo. Zagreb 2006, str. 168–171.

Ракитинове новосадске режије Островског. – Руска емиграција у српској култури ХХ века.
Зборник радова. Том II. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић. Филолошки
120–128.

Александр и Александра (из «послужного списка» русских мастеров сцены в Королевстве
сербов, хорватов и словенцев, позднее Королевства Югославии). [Александр Верещагин и
Александра Лескова]. – Историки-слависты МГУ. Книга 9: В. А. Тесемников. Исследования
и материалы, посвяшенные 75-летию со дня рождения В. А. Тесемникова. Изд. Московского
университета. Москва 2013, стр. 126–132.

Ксения Грундт-Дюме и ее коллеги на словенской сцене в начале 1930-х гг. (по неопублико-
ванным мемуарам русской балерины). – Slovenica IV. Российско-словенские отношения
в ХХ веке. [Сборник статей]. / Гл. ред. д.и.н. К. В. Никифоров. Институт славяноведения
РАН. Москва 2018, стр. 292–300.

Лидия Мансветова – из жизни на балканских сценах. – Славянский альманах 2011. Ин-
ститут славяноведения РАН. «Индрик». Москва 2012, стр. 349–356.

Русские имена на оперной сцене Югославии. – Славянский альманах 2007. Институт сла-
вяноведения РАН. «Индрик». Москва 2008, стр. 298–323.

Русский театр в ресторане: Белград 20-х гг. ХХ в. – Горишњак за друштвену историју.
(Београд). 2005. Год. XII. Св. 1–3, стр. 111–127.

Традиции и современность: Русские актеры и русские пьесы на белградских сценах в 1920–
1930-х гг. – Часопис «Руски архив» (1928–1937) и култура руске емиграције у Краљевини
СХС / Југославији. Зборник радова. / Уреднице др Весна Матовић, др Станислава Бараћ.
Институт за књижевност и уметност. Београд 2015, стр. 563–576.
2497. Koter Darja

Vpliv ruske emigracije na delovanje ljubljanske Opere med dvema vojnama. – Rusi v Slovenii:
Surova stvarnost in navdihujoča kultura. – Monitor (Ljubljana). 2016. XVIII/1, str. 47–68.
2498. Koči Ivana

Scenska ekfraza u rediteljskom postupku Jurija Ljvoviča Rakitina na primeru postavke «Carevića
Alekseja» D. S. Mereškovskog. – Зборник радова Факултета драмских уметности. [Бр.] 15.
Београд 2009, стр, 27–40.
2499. Коџић Мирјана

О Ракитину. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Зборник радова Међународног
научног скупа, Београд – Нови Сад, 17–20 априла 2003. [Изд.] Позоришни музеј Војводине;
Факултет драмских уметности Београд. Нови Сад – Београд 2007, стр. 359–361.

Ракитин, редитељ моје младости. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија и
зборник чланака 25 аутора]. Издавачи: Дунај; Ефект; Београд – Беочин 1994. стр. 73–94.
2501. Kodžić Mirjana

Sa Rakitinom do “Višnjika”. – Teatron (Beograd). 1975. Br. 4, str. 60–73.

С Ракитином до «Вишњика». – М. Коџић. Позориште моје младости. Изд. Српског народног
позоришта. Нови Сад 1983, стр. 73–110.
2503. Криловић Бранка

Наши заувек: Харолд и Мод. Представа «Харолд и Мод» Београдског драмског позоришта
23. марта пуни двадесет година. Мод је једна од најуспешнијих улога у каријери Татјане
Лукјанове. – Политика (Београд). 2000. – 11. март.

Скица за портрет: Звезда из партера. Четири деценије Београдског драмског позоришта су
и четири деценије глуме Татјане Лукјанове. Глумицу коју знамо и као успешног гледаоца.
– Политика (Београд). 1988. – 19. март, стр. 11.
2505. Лазић Радослав

Ракитин – театарски естетичар. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Зборник
радова Међународног научног скупа, Београд – Нови Сад, 17–20 априла 2003. [Изд.] По-
зоришни музеј Војводине; Факултет драмских уметности Београд. Нови Сад – Београд
2007, стр. 251–255.
2506. Латифић Амра

Драма «Иванов» А. П. Чехова у режији Ј. Љ. Ракитина на сцени Народног позоришта у
Београду 1924. године, на материјалу дневне штампе. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот,
априла 2003 [Изд.] Позоришни музеј Војводине; Факултет драмских уметности Београд.
2507. Лесковац Милена

Верешчагин Александар Александрович (Москва, 35.2.1885 – ?, САД, 1965), редитељ и
глумац. – Енциклопедија Српског народног позоришта 1861–1986. Том I. Српско народно
позориште. Нови Сад 2021, стр. 200–201.

Јуриј Љвовић Ракитин у Српском народном позоришту [у Новом Саду]. – Јуриј Љвович
Ракитин: Живот, дело, сећања. Зборник радова Међународног научног скупа, Београд –
Нови Сад, 17–20 априла 2003. [Изд.] Позоришни музеј Војводине; Факултет драмских
уметности Београд. Нови Сад – Београд 2007, стр. 305–328.

Ракитинове режије у Српском народном позоришту. Позоришни музеј Војводине. Нови
Сад 2007, 215 стр.: илустр. Тираж 500 примерака. ISBN 978-86-85123-23-8.
2510. Lešić Josip

Istorija jugoslovenske moderne režije (1861–1941). [Jurij Ozarovski, Aleksandar Vereščagin, Lidija
Mansvetova, Vera Greč i Polikarp Pavlov, Jurij Rakitin, Boris Putjata, Jakov Šuvalov, Aleksandra
Leskova, Boris Krivecki, Aleksandar Sibirjakov]. Sterijino pozorje; Dnevnik. Novi Sad 1986, 470
str.: ilustr. Tiraž 1.500 primeraka.
2511. Lešić Josip

Naši ruski reditelji. [Aleksandar Ivanovič Andrejev, Jurij Erastovič Ozarovski, Jurij Ljvovič Raki-
tin] – Scena (Novi Sad). 1984. God. XX. Knj. II. Br. 4–5. – juli–oktobar, str. 138–150.
2512.
Лиза Попова: 25 година рада. [Елизавета Ивановна Попова, сопрано]. – Политика (Бео-
град). 1938. – 14. март.
2513. Лукјанова Татјана

О Јурију Љвовичу Ракитину. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Зборник радова
Међународног научног скупа, Београд – Нови Сад, 17–20 априла 2003. [Изд.] Позоришни
музеј Војводине; Факултет драмских уметности Београд. Нови Сад – Београд 2007, стр. 379.
2514. Lundstrom Mack

Anatol Joukowsky, dancer and teacher. Former ballet master in Europe energized folk dance
community. – San Jose Mercury News (San Jose, Calif.). 1998. – October, 15.
2515.
Маестро Јуриј Љвович Ракитин [Зборник]: Алексеј Арсењев. “Ракитин међу руским еми-
грантима”; Јуриј Ракитин. «Дневник: март – април 1941.»; Рената Улмански. «Из сарадње с
маестром». Библиотека «Вишњик». / Уредник Бошко Милосављевић. [Изд.] Бернар. Стари
Бановци – Београд 2015, 82 стр. Тираж 500. ISBN 978-86-6431-015-4.
2516. Мајданац Боро

Документа Архива Србије о Јурију Ракитину. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања.
Београд 2007, стр. 125–134.
2517. Максимовић Зоран

Верешчагин (право презиме: Цуков) Александар Александрович (Москва, 25.2.1885. –
САД, 1965), редитељ, глумац. – Српски биографски речник. Књ. 2. Матица српска. Нови
Сад 2006, стр. 150–151.

Лескова Медведева Александра (Москва, 27.10.1891. – Бела Црква, 13.2.1933), глумица,
редитељ. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица српска. Нови Сад 2011, стр. 586–587.

Педагошки рад Јурија Љвовича Ракитина у Новом Саду (1947–1952). – Јуриј Љвович Раки-
тин: Живот, дело, сећања. Зборник радова Међународног научног скупа, Београд – Нови
Сад, 17–20 априла 2003. [Изд.] Позоришни музеј Војводине; Факултет драмских уметности

«Режија тражи нове путеве» или о Александру Александровичу Верешчагину. – Свеске
Матице српске. Грађа и прилози за културну и друштвену историју. Серија уметности. Св.
10. Нови Сад 2006, стр. 34–47.
2521. Марар Ольга Ивановна

История российской артистической эмиграции в славянских странах: 1918–1939 годы
(Чехословакия, Югославия, Болгария). Автореферат на соискание ученой степени канд.
историч. наук. Воронеж 2000.
2522. Маренић Владимир

За успомену на Ј. Љ. Ракитина. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Зборник
зоришни музеј Војводине; Факултет драмских уметности Београд. Нови Сад – Београд
2007, стр. 365–368.
2523. Маренић Владимир

Сценографије Бориса Чершкова. [Изложба радова сценографа Народног позоришта у
Нишу у Музеју позоришне уметности Србије у Београду]. – Театрон (Београд). 1993. Бр.
81/82/83, стр. 127–128.
2524. Marjanović Petar

Jurij Ljvovič Rakitin u Novom Sadu. – P. Marjanović. Novosadska pozorišna režija (1945–1974):
Prilog istoriji Drame Srpskog narodnog pozorišta. [Izd.] Akademija umetnosti; Pozorišni muzej
Vojvodine. Novi Sad 1991, str. 18–30.
2525. Марјановић Петар

Контроверзе редитеља Јурија Љвовича Ракитина. – Руска емиграција у српској култури
1994, стр. 115–119.

Најзначајнији редитељи драме Српског народног позоришта [у Новом Саду] у раздобљу
1945–1952. године. [Јуриј Љвович Ракизин и др.]. – Зборник Матице српске за сценске
уметности и музику (Нови Сад). 1989. Бр. 4–5, стр. 199–227.

Покушај реконструкције Ракитинове режије драме Тодора Манојловића «Опчињени краљ»
(Народно позориште, Београд, 1936). – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Збор-
2007, стр. 257–274.
2528.
Marjašec Evgenije [Semjonovič] (Odesa, 20.6.1883 – Titograd, 21.12.1953), bas ruskoga podri-
jetla. [Operski pevač, operski reditelj, vokalni pedagog]. – Leksikon jugoslavenske muzike. Knj.
1. Jugoslavenski leksikografski zavod “Miroslav Krleža”. Zagreb 1984, str. 574.
2529. Марковић Олга, Чолић Драгана

Александар Черепов и “Руско драмско позориште за народ”. – Руска емиграција у српској
Београд 1994, стр. 129–138.
2530. Марковић Олга, Чолић Драгана

Александар Черепов и “Руско драмско позориште за народ”. – Театрон (Београд). 1993. Бр.
81/82/83. – септембар, стр. 53–57.

Лукјанова Татјана [Љвовна] (Београд, 1923. – Београд, 2003), глумица. – Енциклопедија
српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за уџбенике. Београд 2008, стр.
595–596.

Марјашец Евгеније Семјонович (Одеса, 21.6.1883. – Подгорица, 21.12.1953), оперски певач,
бас, редитељ, вокални педагог. – Српски биографски речник. Књ. 6. Матица српска. Нови
Сад 2014, стр. 49–50.

Олењина Марина [Петровна] (Москва, 1901. – Београд, 1963), балерина, кореограф, педагог.

Ракитин Јуриј Љвович (Харков, 1882. – Нови Сад, 1952), редитељ. Припада му највећа
заслуга за трајно уобличавање уметничке физиономије Народног позоришта у Београду.
2535. Мартинов Добрила

Астрова Ирена (Астрецова Ирина) (Владивосток, 10.12.1910. – Шибеник, 25.2.1961), глу-
мица, певачица, мецосопран. – Српски биографски речник. Књ. 1. Матица српска. Нови
Сад 2004, стр. 291–292.
2536. Марчета Милица В.

Оленина Марина Петровна (2.4.1901, Москва – 2.6.1963, Белград), балерина, хореограф,
балетмейстер, педагог. – Русское культурное наследие в Сербии. / Отв. ред. Миролюб А.
Милинчич. Центр Русского географического общества в Сербии. Белград 2020, стр. 219–220.
2537. Miladinović Dejan

Razvoj operske režije u Beogradu i Novom Sadu od 1920. godine. Magistarski rad, odbranjen na
Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu. Beograd 1976.

Beogradska scenografija i kostimografija 1868–1941. [Prikazani Leonid Mihajlovič Brailovski,
Rimena Nikitična Brailovskaja, Ananij Aleksejevič Verbicki, Pavel Petrovič Froman, Vladimir
Ivanovič Žedrinski, Vladimir Pavlovič Zagorodnjuk]. Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije.
Beograd 1983, 396 str.: ilustr.

Vladimir Žedrinski: Scenograf i kostimograf: Katalog izložbe. Muzej pozorišne umetnosti SR
Srbije. Beograd 1987, 138 str.: ilustr.

Ракитин и београдски сценографи: Године између два светска рата. – Јуриј Љвович Ракитин:
Живот, дело, сећања. Зборник радова Међународног научног скупа, Београд – Нови Сад,
17–20 априла 2003. [Изд.] Позоришни музеј Војводине; Факултет драмских уметности
2541. Милићевић Огњенка

На трагу који се памти: Јуриј Ракитин. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања.
[Изд.] Позоришни музеј Војводине, Факултет драмских уметности Београд. Нови Сад –
2542. Милићевић Огњенка

Пролегомена за креативно памћење: Лидија Мансвјетова. – Театрон (Београд). 1994. Бр.
84/85/86, стр. 66–70.
2543. Милојевић Милоје

Руси и «оперско питање» у нас. – Политика (Београд). 1921. Бр. 4712, стр. 3.
2544. Милошевић Александра

Олењина Драговић Марина Михајловна [треба: Петровна] (Москва, 2.4.1901. – Београд,
2.6.1963), балерина, кореограф. – Српски биографски речник. Књ. 7. Матица српска. Нови
Сад 2028, стр. 654–655.
2545. Милошевић Александра

Осипович Шувалов Јаков (право име: Иван Михајлович Капустин) (Москва 1870. – Ниш,
после 1935), драмски редитељ. – Српски биографски речник. Књ. 7. Матица српска. Нови
Сад 2018, стр. 686.
2546. Милошевић Мата

Реминисценција на Ракитина. – Театрон (Београд). 1995. Бр. 90, стр. 59.
2547. Milošević Mata

Sećanje na Rakitina. – M. Milošević. Moje pozorište. – Teatron (Beograd). 1984. Br. 42/43/44,
str. 83–85.
2548. Милошевић Предраг

Руси у Београдској опери. – Београд у сећањима 1919–1929. Српска књижевна задруга.
Београд 1980, стр. 132–145.
2549. Мирковић Милосав

Дуги ход госпође Мод: Татјана Лукјанова (1923–2003). – Позориште (Нови Сад). 2003/2004.
Год. LXXI. [Бр.] 1–5. – јануар 2004, стр. 50–51.
2550. Михайлович Бояна

Роговская-Христич Ксения Ефимовна (7.4.1896, Варшава – 22.1.1961, Белград), оперная
певица (сопрано), солистка Белградской оперы. – Русское культурное наследие в Сербии.
/ Отв. ред. Миролюб А. Милинчич. Центр Русского географического общества в Сербии.
Белград 2020, стр. 239–240.
2551. Мишић Љиљана

Андрејев Јелена [Павловна] (Нови Сад, 12.8.1933 – Нови Сад, 14.9.1998), балетска игра-
чица. – Енциклопедија Српског народног позоришта 1861–1986. Том I. Српско народно
позориште. Нови Сад 2021, стр. 72.

Вајс-Беложански Јелена (Кијев, 1.4.1903. – Београд, 22.12.1983), балерина, кореограф. –
Српски биографски речник. Књ. 2. Матица српска. Нови Сад 2006, стр. 28.

Ваљина Валентина (Русија, крајем XIX в. – ?), балерина, педагог, кореограф. – Српски
биографски речник. Књ. 2. Матица српска. Нови Сад 2006, стр. 41–42.

Гребеншчиков Олег Сергејевич ([Пернов, данас Пјарну, Естонија], 1905. – Москва, 1980),
балетски играч, ботаничар. – Српски биографски речник. Књ. 2. Матица српска. Нови
Сад 2006, стр. 802.

Олењина Марина Петровна (Москва, 2.4.1907. – Београд, 2.6.1963), балерина, кореограф,
балетски педагог. – Енциклопедија Новог Сада. Књ. 18. Нови Сад 2001, стр. 134–135.

Олењина Марина Петровна (Марина Петровна Оленина) (Москва, 2.4.1907 – Београд,
2.6.1963), балетска играчица, кореограф, организатор, шеф Балета. . – Енциклопедија
Српског народног позоришта 1861–1986. Том II. Српско народно позориште. Нови Сад
2021, стр. 402–403.
2557. Молчанов Т.
Лидия Васильевна Мансветова. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1971. – 5 января.

Анатолиј Жуковски (1906–1998). – Позориште (Нови Сад). [Сезона] 1998–1999. Год. LXVI.
Бр. 1–10, стр. 72–73.
2559. Mosusova Nadežda

“Vanka the Housekeeper” by Nikolay Tscherepnin and “Lady Macbeth” by Dmitry Shostakovich:
Contemporary Russian Opera in Interwar Belgrade. – Russian Émigré Culture: Conservatism
or Evolution? / Ed. by Christoph Flamm, Roland Marti and Henry Keazor. Cambridge Scholars
Publishing. 2013, pp. 245–256.

Драусаљ Софија Рудолфовна (Запорожје [Александровск], Украјина, 25.11.1894. – Београд,
22.10.1991), оперска певачица, колоратурни сопран. – Српски биографски речник. Књ. 3.
Матица српска. Нови Сад 2007, стр. 401–402.

«Златни петао» на српској сцени: Сећања Анатолија Жуковског. Поводом 150-годишњице
рођења Николаја Римског-Корсакова и 15-годишњице Народног позоришта у Београду. –
Orchestra (Beograd). 1995. Br. 1, str. 22.
2562. Мосусова Надежда Борисовна

Из истории исполнения православных опер М. П. Мусоргского и Н. А. Римского-Корсакова
артистами русского зарубежья. – Русское зарубежье: музыка и православие. Междуна-
родная научная конференция. Москва, 17–19 сентября 2008 г. / Сост. С. Г. Зверева. [Изд.]
Дом русского зарубежья им. А. Солженицына; ВИКМО-М. Москва, 2013, стр. 188–210.
2563. Мосусова Надежда Борисовна

«Мир искусства» на музыкальной сцене Национального театра в Белграде: Украшение и
преступление или оскорбление. ‒ Руска дијаспора и српско-руске културне везе. Зборник
реферата. / Приредио Богољуб Станковић. Славистичко друштво Србије. Београд 2007,

стр. 173–178.

Музички театар Јурија Љвовича Ракитина. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања.
[Изд.] Позоришни музеј Војводине, Факултет драмских уметности Београд. Нови Сад –
Београд 2007, стр. 195–217.

Музички театар Јурија Љвовича Ракитина. – Н. Мосусова. Српски музички театар. Исто-
ријски фрагменти. Музиколошки институт САНУ. Београд 2013, стр. 55–82.

Нина Кирсанова. In Memoriam. – Pro Musica (Београд). 1989. Бр. 140, стр. 23.

Руска уметничка емиграција и музичко позориште у Југославији између два светска рата. –
Руска емиграција у српској култури ХХ века. Зборник радова. Том II. Филолошки факултет
у Београду. Катедра за славистику и Центар за научни рад. Београд 1994, стр. 139–149.

Софија Драусаљ. In Memoriam. – Pro Musica (Београд). 1992. Бр. 147, стр. 30.

Тамара Полонска (1920–1998). – Позориште (Нови Сад). [Сезона] 1998–1999. Год. LXVI.
Бр. 1–10, стр. 77–78.
2570. Нечаев Вячеслав

Елизавета Ивановна Попова и Михаил Николаевич Каракаш. [Е.И. Попова (19 октября
1889, Астрахань – 17 ноября 1967, поселок Лазаревское близ Сочи); М.Н. Каракаш (1887,
Симферополь – 15 августа 1937, Бухарест)]. Московский наблюдатель (Москва). 1991. №
6–7, стр. 57–64.
2571. Николич Наташа

Балетный ангажемент Нины Кирсановой на сцене Национального театра в Белграде. –
2572. Одавић Мирјана

Татјана Лукјанова: Љубав према игрању и непрекидност игре стварања. Каталог изложбе.
[Изд.] Музеј позоришне уметности Србије. Београд 2008, 78 стр.: фотогр. ISBN 978-86-
80629-46-9.
2573.
Olenjina-Dragović Marina [Petrovna] (Moskva, 2.4.1901 – Beograd, 2.6.1963), plesačica, baletni
pedagog i koreograf ruskoga podrijetla. – Leksikon jugoslavenske muzike. [Knj.] 2. Jugoslavenski
leksikografski zavod «Miroslav Krleža». Zagreb 1984, str. 100.
2574. Павловић Мирка

Институализовања опере (и балета) у Народном позоришту у Београду и руски уметници.
– Руска емиграција у српској култури ХХ века. / Главни и одговорни уредник Миодраг Си-
биновић. Зборник радова. Том II. Филолошки факултет у Београду. Катедра за славистику
и Центар за научни рад. Београд 1994, стр. 153–170.
2575. Павлович Мирка

Становление оперы и балета в белградском Народном театре и русские артисты. – Русская

Позоришне режије А. А. Верешчагина изведене у Панчеву. – У трагању за уметничком
формом: између књижевности, филма, позоришта и других медија. Зборник радова са
међународне научне конференције. Факултет драмских уметности, 26–28. април 2012. /
Уредници др Ениса Успенски, Владимир Коларић. Факултет драмских уметности. Београд,
2012, стр. 69–76.
2577. Петричевић Марија Л.

Руска балетска уметност у Београду (1920–1944): Допринос руске уметничке емиграције
формирању и развоју Балета Народног позоришта у Београду. [Изд.] Граматик. Београд
2020, 521 стр: фотогр. Тираж 300. ISBN 978-86-6135-172-3.
2578. Petrović Veroslava

Drama, Opera i Balet Narodnog pozorišta u Beogradu 1918–1941. – Sto godina Narodnog pozo-
rišta 1868–1968. [Katalog izložbe i monografija]. Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije. Beograd
1968, str. 50–68.
2579. Петровић Верослава

Ксенија Роговска Христић. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија и зборник
чланака 25 аутора]. Издавачи: Дунај; Ефект. Београд – Беочин 1994, стр. 57–72.

Руски оперски певачи и београдска музичка критика и публика. – Руска емиграција у

Холодков Павле [Павел Фјодорович] (Рјазањ, 1888. – Београд, 1967), оперски певач [бари-
тон]. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за уџбенике.
2582.
Polonska Tamara [Konstantinovna] (Sevastopolj, 5.2.1920), plesačica i baletni pedagog. – Leksi-
kon jugoslavenske muzike. Knj. 2. Jugoslavenski leksikografski zavod “Miroslav Krleža”. Zagreb
1984, str. 196.
2583.
Poljakova Jelena Dmitrijevna (Petrograd, 1884 – Santiago, Čile, 1973), plesačica i baletni pedagog
ruskoga podrijetla. – Leksikon jugoslavenske muzike. Knj. 2. Jugoslavenski leksikografski zavod
“Miroslav Krleža”. Zagreb 1984, str. 196.
2584.
Popov Boris [Pavlovič] (Novogeorgijevsk, 12.5.1880), bas-bariton ruskoga podrijetla. – Leksikon
jugoslavenske muzike. Knj. 2. Jugoslavenski leksikografski zavod “Miroslav Krleža”. Zagreb 1984,
str. 197–198.
2585.
Popova Liza (Jelisaveta) [Ivanovna] (Astrahan, 19.10.1883), ruski sopran. – Leksikon jugoslaven-
ske muzike. Knj. 2. Jugoslavenski leksikografski zavod “Miroslav Krleža”. Zagreb 1984, str. 198.
2586. Поповић Влада

Архипова Надежда [Николајевна] ([Москва, 23.1.1894] Русија, 1895 – Шабац, 29.8.1967),
оперска певачица (сопран) и вокални педагог. – Енциклопедија Новог Сада. Књ. 2. Нови
Сад 1994, стр. 256.

Архипова Надежда ([Москва, 23.1.1894] – Шабац, 29.8.1967), оперска певачица и вокални
педагог [и диригент оперског и оперетског ансамбла у Новом Саду и Осијеку]. – Енцикло-
педија Српског народног позоришта 1861–1986. Том I. Српско народно позориште. Нови
Сад 2021, стр. 84–85.

Баранов и Архипова. [Николај Сергејевич Баранов (1893, Москва – 13.5.1933, Панчево),
баритон и Надежда Николајевна Архипова (23.1.1894, Москва – 29.8.1967, Шабац), сопран].
– Позориште (Нови Сад). 1972. Бр. 9–10. – 3. јуна, стр. 12–13.

Баранов Николај Сергејевич ([Москва]1893 – Панчево, 11.5.1933), оперски певач (баритон)
и музички педагог. – Енциклопедија Новог Сада. Књ. 3. Нови Сад 1994, стр. 119–120.

Баранов Николај Сергејевич (Москва, 1893 – Панчево, 11.5.1933), оперски певач и педагог.
– Енциклопедија Српског народног позоришта 1861–1986. Том I. Српско народно позо-
риште. Нови Сад 2021, стр. 113.
2591. Прпа Финк др Маријана В.

Ракитинов сценски језик изражен кроз покрет тела у представама Српског народног по-
зоришта [у Новом Саду]. – Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (Нови
Сад). 2022. Бр. 66, стр. 9–23.

Нина Кирсанова – удахнила живот и донела славу београдском балету. – Ж. Радивојевић.
Странци који су задужили Србију. «Новости». Београд 2021, стр. 368–378.
2593. Радоњић Мирослав

Маестров систем. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Зборник радова Међу-
народног научног скупа, Београд – Нови Сад, 17–20 априла 2003. [Изд.] Позоришни музеј
Војводине; Факултет драмских уметности Београд. Нови Сад – Београд 2007, стр. 167– 170.
2594.
Rakitin Jurij Ljvovič (Harkov, 23.5.1882 – Novi Sad, 21.7.1952), pozorišni redatelj. – Enciklopedija
Jugoslavije. Knj. 7. Jugoslavenski leksikografski zavod. Zagreb 1968, str. 35–36.
2595. (Ракитин)
Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Зборник радова Међународног научног
скупа, Београд – Нови Сад, 17–20 априла 2003. / Приредили Е. Успенски, А. Арсењев, З.
Максимовић. [Изд.] Позоришни музеј Војводине; Факултет драмских уметности Београд.
Нови Сад – Београд 2007, 454 стр. илустр. Тираж 500. ISBN 978-86-85123-20-7.
2596. Рапајић Светозар

Огледало жанра од Верешчагина до Товстоногова. – У трагању за уметничком формом:
између књижевности, филма, позоришта и других медија. Зборник радова са међународне
научне конференције. Факултет драмских уметности, 26–28. април 2012. / Уредници др
Ениса Успенски, Владимир Коларић. Београд 2012, стр. 49–57.

Педагошки рад Јурија Ракитина у Београду. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања.
Београд 2007, стр. 331–340.
2598.
Rebezov Vladimir (1921–2003): Scenograf i slikar. Katalog izložbe, autor izložbe i kataloga Jasmina
Tutorov. [Izloženo 15 eksponata, 2 makete, fotografije, scenografske skice i crteži]. Izdavači:
Narodno pozorište «Toša Jovanović», Zrenjanin; Pozorišni muzej Vojvodine, Novi Sad. Zrenjanin
2004, 20 str. Tiraž 300 prim.

Терпсихора эмигрантка: Русский балет в Югославии. – Рубеж (Харбин). 1934. № 27.

«Жизнь человека» Л. Андреева в постановке Ю. Ракитина (на материале белградской
периодики). – Русское зарубежье и славянский мир. Сборник трудов. / Сост. Петр Буняк.

Пьеса «Не убий» Л. Андреева в постановке Ю. Ракитина. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот,
2602. Савић Свенка

Из балета Српског народног позоришта [у Новом Саду]. Наши кореографи: Марина Олењи-
на (1950–1953, 1955–1957), Јелена Вајс Беложански (1957–1959). – Позориште (Нови Сад).
1971. Бр. 7. – 26. марта.
2603.
75 godina Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. [Učešće ruskih baletskih igrača i koreografa].
– Orchestra (Beograd). [19]99/2000. Br. 16, str. 2–62.
2604. Симић Славко

Скица за портрет Јурија Ракитина. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Зборник
радова Међународног научног скупа, Београд – Нови Сад, 17–20 априла 2003. [Изд.]
2007, стр. 363.
2605.
Slastenko Tatjana (Niš, 23.6.1929), mezzosopran. [Operska pevačica]. – Leksikon jugoslavenske
muzike. Knj. 2. Jugoslavenski leksikografski zavod “Miroslav Keleža”. Zagreb 1984, str. 303.
2606. Солодовников Александр Васильевич

Прима-балерина Маргарита Фроман. – Русская мысль (Париж). 1971. № 2842. – 13 мая, стр. 8.
2607. Стефановић Павле

Опера. 35. годишњица уметничког рада г. Марјашеца. – Правда (Београд). 1941. Бр. 13.068.
– 16. март.
2608. Стефановић Павле

Прослава 30. годишњице уметничког рада г. Јевгенија Марјашеца. – Штампа (Београд).
1935. Год. II. Бр. 391, стр. 8.
2609. Стојковић Боривоје С.

Гречова В(ј)ера Милтиадовна (Вера Мильтиадовна Греч) (рођ. у Русији, 1893 – Париз,
1974), глумица и редитељ. – Енциклопедија Српског народног позоришта 1861–1986. Том
I. Српско народно позориште. Нови Сад 2021, стр. 331.
2610. Стојковић Боривоје С.

Павлов Поликарп Арсењевич (Поликарп Арсеньевич Павлов), глумац и редитељ. – Енци-
клопедија Српског народног позоришта 1861–1986. Том II. Српско народно позориште.
Нови Сад 2021, стр. 426–427.
2611. Сујић-Виторовић Мира

Једно сећање на велику уметницу: Несаломива Нина. Чувена балерина оснивач балетске
школе, педагог који је формирао многе генерације играча, како пре тако и после тара, Нина
Кирсанова је много задужила Београд. – Политика (Београд). 1989. – 6. фебруар, стр. 14.
2612. Топић Сања

Деловање позоришних уметника руске емиграције у Народном позоришту у Београду
1918–1941. године. Магистарски рад, одбрањен на катедри за организацију позоришта,
радија и културе Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду.
Ментор проф. Алојз Ујес. Београд 1992, 292 стр.: илустр.
2613. Топић Сања

Скица за Ракитинов портрет у Народном позоришту у Београду 1921–1941. године. – Јуриј
Београд – Нови Сад, 17–20 априла 2003. [Изд.] Позоришни музеј Војводине; Факултет
2614.
Тридесетпетогогодишњица уметничког рада г. Евгенија Марјашеца. [Дугогодишњи члан
Миланске Скале, опера у Берлину, Будимпешти, Бриселу, Лијежу, Барселони, Стокхолму,
Паризу, Копенхагену, Ослу, Монте Карлу, 20 година у Београдској опери]. – Време (Београд).
1941. Год. XXI. Бр. 6849, стр. 13.
2615. Турлаков др Слободан

Руски уметници у Београду. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија и зборник
2616. Турлаков Слободан

Руски уметници у Београдској опери. [Списак руских вокалних солиста, балетских умет-
ника, чланова оркестра, редитеља, сценографа...]. – Театрон (Београд). 1994. Бр. 84/85/86.
– март, стр. 125–131.
2617. Ћирилов Јован

Позориштарије. Нема више Жуковског. [Вече Анатолија Жуковског у Музеју позоришне
уметности, 15. фебруара 1999]. – Политика (Београд). 1999. – 20. фебруар.

Сећање на Софију Драусаљ. Прва београдска Ђилда. [25. септембар 1893, Александровск
(Запорожје) – 22. октобар 1991, Београд]. – Политика (Београд). 1991. – 29. октобар.

Јуриј Ракитин режира драму Мерешковског «Царевић Алексеј» (На материјалу београдске
периодике). – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Зборник радова Међународног
2620. Улмански Рената

Из сарадње с маестром. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Зборник радова
Међународног научног скупа, Београд – Нови Сад, 17–20 априла 2003. [Изд.] Позоришни
музеј Војводине; Факултет драмских уметности Београд. Нови Сад – Београд 2007, стр.
369–371.
2621. Уртьев Павел Андреевич

Яня Владимировна Жуковская (урожд. Васильева; 24 октября 1911, Краков – 17 сентября
1999, Менло-Парк, Калифорния). – Русская жизнь (Сан-Франциско). 1999. – 30 октября,
стр. 3.

Белградские режиссуры Юрия Ракитина пьес Мориса Метерлинка. – Јуриј Љвович Раки-
Сад, 17–20 априла 2003. [Изд.] Позоришни музеј Војводине; Факултет драмских уметности
2623. Успенски Ениса

Ракитин није заборављен. – Политика (Београд). 2002. – 7. децембар.

Режиссуры Юрия Ракитина в Русском доме [в Белграде]. – Зборник Матице српске за
сценске уметности и музику (Нови Сад). 2009. Св. 40, стр. 81–87.
2625. Фирауновић Цане

Боравак Јурија Љвовича Ракитина у Шапцу и његов рад у Шабачком Народном позоришту
у сезони 1946/47. – Театрон (Београд). 1995. Број 93, стр. 95–97.
2626.
Froman Margarita Petrovna (Moskva, 8.11.1890 – Boston, 24.3.1970), rusko-hrvatska balerina,
koreografkinja, pedagoginja i redateljica. – Hrvatska enciklopedija Knj. 4. Leksikografski zavod
«Miroslav Krleža». Zagreb 2002, str.61.
2627.
Froman Pavel Petrovič (Moskva, 11.3.1894 – Zagreb, 23.6.1940), hrvatski scenograf i kostimograf
ruskog podrijekla. – Hrvatska enciklopedija Knj. 4. Leksikografski zavod «Miroslav Krleža».
Zagreb 2002, str.61.
2628. Хајдуковић Лука

Глумац – биће Ракитинове режије. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Збор-
2007, стр. 187–194.
2629. Холодков Павел Федорович

Год русского искусства в Белграде. – Руль (Берлин). 1922. № 354.
2630.
Holodkov Pavle [Fjodorovič] (Rjazanj, 28.6.1888 – Beograd, 15.5.1967), bariton ruskoga po-
drijetla. – Leksikon jugoslavenske muzike. Knj. 1. Jugoslavenski leksikografski zavod «Miroslav
Krleža». Zagreb 1984, str. 317–318.

Хореограф и поэтесса выросла в эмиграции. [Людмила Михайловна Костина ([18 ноя-
бря]1908, Ростов-на-Дону – 27 мая 1974, Скрадин близ г.Шибеник, Хорватия]. – Аргументы
и факты на Дону (Ростов-на-Дону). 2010. № 41.
2632. Шантић Јелена

In memoriam. Одлазак једне легенде: Нина Кирсанова. – Политика (Београд). 1989. – 5.
фебруар.

Балетско стваралаштво Анатолија Жуковског на сцени Народног позоришта у Београду
1925–1944. – Театрон (Београд). 1994. Бр. 87, стр. 107–110.

Балетско стваралаштво Анатолија Жуковског. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум
1994, стр. 137–140.

Балетско стваралаштво Нине Кирсанове (1898–1989) примабалерине, кореографа и педа-
гога. – Театрон (Београд). 1993. Бр. 81/82/83, стр. 45–50.

Балетско стваралаштво Нине Кирсанове, примабалерине, кореографа и педагога. – Руси
без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија и зборник чланака 25 аутора]. Издавачи:
Дунај; Ефект. Београд – Беочин 1994, стр. 117–136.

Балетско стваралаштво Нине Кирсанове. – Зборник радова: 125 година Народног позоришта
у Београду: Научни скупови САНУ. Књ. LXXXVI. Одељење ликовне и музичке уметности.
Књ. 4. Београд 1997.

Блистава балетска каријера: Двадесет година од смрти славне Нине Кирсанове. – Политика
(Београд). 2009. – 27. април.

Доброхотов Александар (Виљнус, Литванија, 19.3.1909. – Скопље, 20.3.1993), балетски
играч, кореограф, педагог. – Српски биографски речник. Књ. 3. Матица Српска. Нови Сад
2007, стр. 330–331.

Жуковски Анатолиј [Михајлович] (Седлец, код Варшаве, 5.8.1906. – Менло Парк, Кали-
форнија, 5.10.1998), балетски играч, кореограф, педагог. – Српски биографски речник. Књ.
3. Матица Српска. Нови Сад 2007, стр. 822–823.

Васиљева Јања Владимировна (Варшава, 24.10.1911. – Менло Парк, код Сан Франциска,
17.9.1999), примабалерина, балетски педагог. – Српски биографски речник. Књ. 2. Матица
Српска. Нови Сад 2006, стр. 64–65.

Јелена Дмитријевна Пољакова (1884–1972): Каталог изложбе. / Аутор изложбе и каталога
мр Ксенија Шукуљевић-Марковић. [Изд.] Музеј позоришне уметности Србије. Београд
1995, 40 стр.: илустр. Тираж 250.

Јања Васиљева, примабалерина Народног позоришта у Београду. – Театрон (Београд).
1997. Год. XXII. Бр. 100, стр. 54–59.

Јелена Дмитријевна Пољакова. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија и

Јускевич Игор (Пирјатин, код Кијева, 13.3.1913. – Њујорк, 1994), балетски првак, балетски
педагог. – Српски биографски речник. Књ. 4. Матица Српска. Нови Сад 2009, стр. 773–774.

Нина [Васиљевна] Кирсанова: Примабалерина, кореограф и педагог. [Изд.] Музеј позоришне
уметности Србије. Београд 1999, 167 стр.: илустр. Тираж 350.

Кирсанова Нина (Москва, 1.7.1898. – Београд, 3.3.1989), балерина, педагог. – Српски био-
графски речник. Књ. 5. Матица Српска. Нови Сад 2011, стр. 64–65.

Колесникова Јелисавета, Љиља (Одеса, 1918. – Аргентина, 1987), балерина. – Српски био-
графски речник. Књ. 5. Матица Српска. Нови Сад 2011, стр. 183.

Корбе Јелена Павловна (Русија, 1911. – Аргентина, 1984), балерина. – Српски биографски
речник. Књ. 5. Матица Српска. Нови Сад 2011, стр. 238.

Ланкау Марјановић Софија Соња (Варшава, 1905. – Дубровник, 1985), балерина, балетски
педагог. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица Српска. Нови Сад 2011, стр. 548.

Лебедев Владимир Алексејевич (Москва, 1905. – Београд, 23.8.1984), балетски играч, соли-
ста. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица Српска. Нови Сад 2011, стр. 560.

Улога руских уметника у стварању Балета Народног позоришта у Београду 1920–1944. –
Руска емиграција у српској култури ХХ века. Зборник радова. Том II. / Главни и одговорни

Улога руских уметника у стварању Балета Народног позоришта у Београду 1920–1944. –
Театрон (Београд). 1995. Бр. 92. – јесен, стр. 93–95.
2654. Šukuljević-Marković Ksenija

Umro je Anatolij Žukovski. – Orchestra (Beograd). [19]98/[19]99. [Br.] 16, str. 4.
4.5. МУЗЫКА
МУЗИКА
2655. А.Л.
Композитор Владимир [Александрович] Нелидов [1887, Санкт-Петербург – 1978, Париж].
К 100-летию со дня рождения. – Русская мысль (Париж). 1987. № 3678. – 19 июня.
2656. Алексић Весна

Фатална краљица руских романси: Због заносне песме и лепоте Олге Јанчевецке водили
су се двобоји на Криму, а један официр се убио, разочаран што је одбила његову брачну
понуду. – Политика (Београд). 2016. – 19. август.
2657.
Arbatski (Arbatsky) Jurij (Yury) [Георгий Иванович Арбатский] (Moskva, 15.4.1911 – New Hart-
ford, NY, 3.9.1963), kompozitor, orguljaš i muzikolog ruskoga podrijetla. – Leksikon jugoslavenske
muzike. Knj. 1. Jugoslavenski leksikografski zavod “Miroslav Krleža”. Zagreb 1984, str. 19–20.

Руска емиграција и црквено појање у Србији: 1920–1970. године. – Зборник Матице српске
за сценске уметности и музику (Нови Сад). 2016. Св. 55, стр. 129–174.
2659. Арсеньев Алекссей Борисович

Вклад беженцев из России в хоровое искусство и церковное пение в Сербии. – Макарьев-
ские чтения: Материалы Восьмой международной конференции (21–23 ноября 2009 года).
РИО Горно-Алтайского государственного университета. Горно-Алтайск 2009, стр. 222–253.

Вклад беженцев из России в хоровое искусство и церковное пение. – Новый журнал (Нью-
Йорк). 2010. № 259, стр. 439–465.

Гринков Алексей Васильевич (1893, Курск – 1966, Белград). – Православная энциклопедия.
Том XIII [Изд.] Церковно-научный центр «Православная энциклопедия». Москва 2006,
стр. 120.

Петин Николай Николаевич [Композитор, профессор, музыкальный педагог]. – Кадетская
перекличка (Нью-Йорк). 2005. № 76, стр. 345–347.

Русское церковное пение в Сербии: 1920–1970-е годы. – Русское зарубежье: музыка и пра-
вославие. Международная научная конференция. Москва, 17–19 сентября 2008 г. / Сост.
С. Г. Зверева. [Изд.] Дом русского зарубежья им. А. Солженицына; ВИКМО-М. Москва,
2013, стр. 211–283.
2664. А.Ц. [Александр Иванович Цакони]

Вечер молодых русских композиторов. [Русское музыкальное общество в Белграде в своей
студии Русского дома устроило интимный вечер сочинений Алексея Бутакова, Андрея
Говорова и Олега Гребенщикова]. – Возрождение (Париж). 1934. № 3277. – 25 март.
2665. Барсова Людмила Григорьевна

Взгляд на жизнь и деятельность Владимира Ивановича Бельского в Петербурге и Белгра-
де. – Международный научный симпозиум «Русская диаспора и изучение русского языка
и русской культуры в инославянском и иностранном окружении, Белград, 1–2 июня 2011
г.». Доклады. / Главный редактор Боголюб Станкович. Славистическое общество Сербии.
Белград 2012, стр. 204–216.
2666. Бељски Владимир [Иванович]

Писма [из Београда] А.Н. Римском-Корсакову и М. Н. Римском-Корсакову. [Увод и превод
Марије Голубовић]. – Руски алманах (Земун). 2019. Год. XXVIII. Бр. 24, стр. 172–200.
2667.
Библиографија радова Надежде Борисовне Мосусове из музикологије и сценских уметно-
сти. – Музикологија (Београд). 2003. Бр. 3, стр. 257–266.
2668.
Биографија Надежде [Борисовне] Мосусове. – Н. Мосусова. Српски музички театар. Исто-
ријски фрагменти. Музиколошки институт САНУ. Београд 2013, стр. 137–138.
2669. Божиновић Љубомир

Либретиста опера славног Римског-Корсакова живи у Београду. [Приказан Владимир
Иванович Бељски]. – Време (Београд). 1939. Год. XIX. Бр. 6326, стр. 14.
2670. Бунушевац Радмила

Београђани и не слуте да крај њих, већ близу двадесет година, живи најинтимнији сарадник
[Николаја] Римског-Корсакова. [Владимир Иванович Бељски]. – Политика (Београд). 1939.
Год. XXXVI. Бр. 11.150. – 18. јуни, стр. 21.
2671. Весић Ивана

Музичко издаваштво између два светска рата као узвор за проучавање експанзије популарне
музике у Југославији: примери издавачких кућа Јована Фрајта и Сергија Страхова. – Збор-
ник Матице српске за сценске уметности и музику (Нови Сад). 2014. Св. 51, стр. 65–81.
2672. Vesić Ivana

The role of Russian emigrants in the rise of culture and music in Belgrade between two world wars.
– Beyond East-West Devide: Balkan music and it’s poles of attractions. / Ivana Medić, Katarina
Tomašević (Eds.). Belgrade: Institute of Musicology. 2015, pp. 101–115.
2673.
Вечно свежа мимоза. Пола века на певачкој сцени. [Олга Јанчевецка]. – Радио ТВ ревија
(Београд). 1975. – 21. март.

Бутаков Алексеј Алексејевич (Санкт-Петербург, 1907. – Београд, 31.10.1953), пијаниста,
композитор, музички педагог. – Српски биографски речник. Књ. 1. Матица српска. Нови
Сад 2004, стр. 906.
2675. Глуздовски Василије

Певач цара Николе Другог и Распућина – и данас чувени [Јуриј] Морфеси увесељава и мами
сузе београдској омладини по ноћним локалима. – Време (Београд). 1938. – 13. март, стр. 15.
2676. Голубовић Марија Ђ.

Прилог проучавању музике у међуратној Југославији: Руска емигрантска периодика. –
Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (Нови Сад). 2022. Св. 67, стр. 41–65.
2677. Голубовић Марија Ђ.

Улога руске емиграције у музичком животу Београда (1918–1941). Докторска дисертација.
Ментор проф. др Алексеј Тимофејев. Универзитет у Београду. Филозофски факултет.
Београд 2021, 272 стр.
2678. Голубович Мария

«Поехал казак на чужбину далеко...»: казачье пение в Белграде между двумя мировыми
войнами. – Столетие двух эмиграций 1919–2019: Сборник статей. / Отв. ред. А. Ю. Тимофеев.
2679.
Grickat Zinaida Grigorjevna (Kerč na Krimu, 19.4.1889 – Beograd, 2.7.1963), muzički pedagog
i pisac ruskoga podrijetla. Prof. klavira na Muzičkoj školi «Mokranjac» (1921–1948). – Leksikon
jugoslavenske muzike. Knj. 1. Jugoslavenski leksikografski zavod «Miroslav Krleža». Zagreb
1984, str. 293.
2680. Грицкат-Радуловић Ирена, Васић Александар

Грицкат Зинаида Григорјевна (Керч, Украјина, 19.4.1889. – Београд, 2.7.1963), пијаниста,
музички педагог, стручни писац. – Српски биографски речник. Књ. 2. Матица српска.
Нови Сад 2006, стр. 813–814.
2681. Димитријевић Коста

Краљица руске романсе: Животна исповест госпође Олге Јанчевецке. Издавач ИШ «Стручна
књига» д.п. Београд 2003, 112 стр.: илустр. Тираж 500. ISBN 86-419-22501-0.
2682. Димитријевић Коста

Новинарски дани Олге Јанчевецке: Чувена певачица руских романси први пут дошла у
Београд 1911. године да би учествовала на Десетом конгресу словенских новинара. Сусрет
са сином после неколико деценија. – Политика (Београд). 1990. – 22. октобар.
2683. Зверева Светлана Георгиевна

Юрий Арбатский: судьба рахманиновского стипендиата. – Русские музыкальные архивы за
рубежом. Зарубежные музыкальные архивы в России. Вып. 7. Материалы международных
конференций [проведенных в Научной музыкальной библиотеке имени С. И. Танеева в
2012 и 2013 годах]. / Составители: И. В. Брежнева, кандидат искусствоведения; Г. М. Ма-
линина, кандидат искусствоведения Московская консерватория. Москва 2015, стр. 91–104.
2684. Зверева Светлана Георгиевна

Еще раз о Юрии Арбатском. – Русские музыкальные архивы за рубежом. Зарубежные
музыкальные архивы в России. Вып. 7. Материалы международных конференций. Мо-
сковская консерватория. Москва 2015., стр. 105–115.
2685. Ivanišević G.
Sedamdeset godina Čirilo-Metodova kora. – Čirilo-Metodov kor. Crkveno pjevanje u Hrvatskoj:
Knjiga izlaganja na simpoziji održanom u Zagrebu, 20. prosinca 2001, povodom 70. obljetnice
Čirilo-Metodova kora. [Korovođa kora – Boris Viktorovič Komarevski]. Zagreb 2002.
2686.
Jančevecka Olga [Petrovna] (Brest-Litovsk, 1890 – 27.11.1978), šansoneta ruskoga podrijetla.
– Leksikon jugoslavenske muzike. Knj. 1. Jugoslavenski leksikografski zavod “Miroslav Krleža”.

Јанчевецка Олга (Брест, Белорусија, 18.3.1890. – Београд, 27.11.1978), певачица. – Српски
биографски речник. Књ. 4. Матица српска. Нови Сад 2009, стр. 316.
2688. Йованович Попович Деяна

Гущин Степан Георгиевич (24.4.1888, г. Ахтырка, близ Харькова – 7.11.1970, Ниш), музы-
кальный педагог, регент церковных и любительских хоров. – Русское культурное наследие
в Сербии. / Отв. ред. Миролюб А. Милинчич. Центр Русского географического общества
в Сербии. Белград 2020, стр. 163–164.
2689. Кокановић-Марковић Маријана

Мисочко Јегорова Нина Дмитријевна ([Санкт-Петербург], 1888, – Београд, 1969), пија-
нисткиња, музички педагог. – Српски биографски речник. Књ. 6. Матица српска. Нови
Сад 2016, стр. 778.
2690. Конради Дмитрий Николаевич

Русские эмигранты в музыкальной жизни Белграда. – Новое русское слово (Нью-Йорк).
1982. – 22 сентября.

Петин Николай Николаевич (19.12.1919, Екатеринодар – 23.9.2004, Нови-Сад), композитор,
музыкальный критик, педагог, профессор кончерватории. – Русское культурное наследие
в Сербии. Белград 2020, стр. 226.
2693. Миленковић Н.
Дуга младост Олге Јанчевецке. – ТВ-новости (Београд). 1972. Бр. 402. – 15. септембар,
стр. 16–17.
2694. Миливојевић Драган

Краљица романсе због које је бежао Тито: Филм о легендарној Олги Јанчевецкој за ново-
годишњу ноћ. – Дневник (Нови Сад). 2009. – 27. децембар, стр. 17.
2695. Милин Мелита

Надежда [Борисовна] Мосусова: Уз 75. годишњицу живота. – Музикологија (Београд).
2003. [Бр.] 3, стр. 255–266.
2696. Milin Melita

The Russian Musical Emigration in Jugoslavia after 1917. – Музикологија (Београд). 2003. [Бр.]
3, стр. 65–80.
2697. Милинковић Филип

Написи Александра В. Соловјева о музици. – 125 година од рођења Александра Васиљевича
Соловјева. [Зборник радова]. / Уредници Зоран С. Мирковић, Нина Кршњанин. [Изд.]
Правни факултет у Београду. Београд 2016, стр. 261–267.
2698. Милић Л.
Доајен романсе, Олга Јанчевецка, не предаје се. – Естрада (Београд). 1966. Бр. 11–12, стр.
12–13.
2699. М.С. [М. Сретеновић]

Филм о Олги Јанчевецкој. [Играно-документарни, аутор Анита Панић]. – Политика (Бе-
оград). 2009. – 15. децембар, стр. 44.
2700. Николаев Алексей

Музыкальная семья Слатиных. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1984. – 3 марта.
2701. Николаев Алексей

Памяти Анны Дическул. [Анна Ивановна Дическул, урожд. Сипчук (27 ноября 1906,
Брест-Литовск – 1983, Нью-Йорк), бывшая солистка Белградского радио и сербского хора
п/у Светолика Пашчана, лирико-драматическое сопрано]. – Новое русское слово (Нью-
Йорк). 1983. – 22 июня, стр. 5.
2702.
Отворена 1933. године специјална школа црквеног певања у манастиру Раковици код
Београда, која се налази под управом и старањем руског епископа Митрофана, великог
познаваоца црквеног устава и појања. – Вл. Мајевски. Народни Патријарх (Његова Светост
Варнава). [Књ.]. II. Београд 1937, стр. 57.
2703. Pejović Roksanda

Slatin Vladimir [Iljič] (Harkov, 1.9.1889 – Beograd, 22.6.1947), violinista ruskog porekla. – Muzička
enciklopedija. Knj. 3. Jugoslavenski leksikografski zavod. Zagreb 1978, str. 368.
2704. Peričić Vlastimir

Mosusova Nadežda [Borisovna] (Subotica, 4.8.1928), muzikolog i kompozitor. – Muzička encik-
lopedija. Knj. 2. Jugoslavenski leksikografski zavod. Zagreb 1978, str. 614.
2705. Peričić Vlastimir

Petin Nikola [Nikolajevič] (Krasnodar, SSSR, 19.12.1920 – [Novi Sad, 23.9.2004]), kompozitor. –
Muzička enciklopedija. Knj. 3. Jugoslavenski leksikografski zavod. Zagreb 1978, str. 65.
2706. Попов Душан

Петин Николај Николајевич (Краснодар, Русија, 19.12.1920 – [Novi Sad, 23.9.2004]), компо-
зитор, музички писац, професор Академије уметности [у Новом Саду]. – Енциклопедија
Новог Сада. Књ. 19. Нови Сад 2002, стр. 299–301.
2707. Попов Душан, Лесковац Милена

Петин Никола (Краснодар, 19.12.1920 – Нови Сад, 23.9.2004), композитор, музички пи-
сац, професор Академије уметности [у Новом Саду]. – Енциклопедија Српског народног
позоришта 1861–1986. Том II. Српско народно позориште. Нови Сад 2021, стр. 454–455.

Черногубов Борис [Григорјевич] (11.12.1942, Глогоњ, Банат – [септембар 2022, Нови Сад]),
пијаниста и диригент, професор Академије уметности у Новом Саду. – Енциклопедија
Новог Сада. Књ. 30. Нови Сад 2009, стр. 357–358.

In memoriam. Олга Молчанова. [Вокални педагог у Новом Саду]. – Позориште (Нови Сад).
1971. Бр. 8. – 30. априла, стр. 3.
2710. Родзянко Михаил Михайлович

Памяти Евгения Прохоровича Маслова. [Регент церковных хоров в Белграде]. – Право-
славная Русь (Джорданвилль, шт. Нью-Йорк). 1968. № 12, стр. 3.
2711. Simić Mitrović Darinka

Deduška. [Fjodor Georgijevič Selinski, 22. april 1874, Sevastopolj – 12. maj 1957, Ruščuk,
Bugarska]. – D. Simić Mitrović. «Da capo all’ infinito»: Pola veka od osnivanja Simfonijskog
orkestra i Hora Radio-televizije Beograd. [Izd,]. Radio Beograd. Beograd 1988, str. 21–23, 161.
2712.
Slatin Vladimir [Iljič] (Harkov, 1.9.1889 – Beograd, 22.6.1947), violinist ruskoga podrijetla. –
Leksikon jugoslavenske muzike. Knj. 2. Jugoslavenski leksikografski zavod «Miroslav Krleža».
2713. Тарасьев Андрей Витальевич, иподиакон

Русские церковные хоры и регенты в Белграде. 1920–1970: Из рукописи книги воспоминаний
«Блажени изгнани правды ради». – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010. № 259, стр. 466–486.

Руски црквени хорови и хоровође у Београду (1920–1970). – Зборник Матице српске за
сценске уметности и музику (Нови Сад). 2016. Св. 55, стр. 107–128.
2715. Cvetko Dragutin

Vaulin Evgenij (Dvinsk, 31.8.1902 – Odesa, 7.4.1970), klavirski pedagog, do 1951. godine delovao
u Zagrebu, rektor Muzičke akademije u Zagrebu (1945–1948). – Muzička enciklopedija. Knj. 3.
Jugoslavenski leksikografski zavod. Zagreb 1978, str. 646.
2716. Цветкович Соня

Русская музыкальная эмиграция в сербской провинции: русский вклад в развитие музы-
кальной жизни в Нише в период между Первой и Второй мировыми войнами. – Научный
результат (Белгород). 2019. Том 5. № 2, стр. 14–22.
2717. Филипп (Гарднер), иеромонах

Духовно-музыкальная деятельность Архиепископа Гавриила [Чепур] в эмиграции. – Цер-
ковная жизнь (Сремские Карловцы). 1934. № 4. – 1 апреля ст. ст., стр. 63–65.
4.6. АРХИТЕКТУРА
АРХИТЕКТУРА
2718. А.К.
Краљевски двор кроз стваралаштво архитекте Краснова: Александар Карађорђевић, Дра-
гомир Ацовић и Бранислав Петковић отворили су изложбу. – Политика (Београд). 2012.

Верховской Роман Николаевич (28.1.1881, Вильно – 31.1.1968, Лонг-Айленд, шт. Нью-
Йорк), архитектор, художник, скульптор. В 1937 г. из Белграда переехал в США. – Е. А.
Александров. Русские в Северной Америке. Биографический словарь. / Под общ. ред. К. М.
Александрова, А. В. Терещука. Изд. Филологического факультета Санкт-Петербургского
гос. университета и др. Хэмден (Коннектикут) – Сан-Франциско – Санкт-Петербург 2005,
стр. 98.

О петроградским архитектима Константину Петровичу Паризо де ла Валет и Јурију Ни-
колајевичу Шретеру. – Arhitekt (Ниш). 2008. Бр. 8 (25), стр. 70–71.

Паризо де ла Валет Константин Петрович (11. јануар 1877, Херсонска губ. – 13. април
1940, Кан, Француска), архитекта. – Енциклопедија Новог Сада. Књ. 19. Нови Сад 2002,
стр. 112–114.

Петербургские архитекторы Нови-Сада: К. П. Паризо де ла Валет и Ю. Н. Шретер. ‒ Изо-
бразительное искусство, архитектура и искусствоведение Русского зарубежья. Сборник
материалов Международной научной конференции, состоявшейся в Санкт-Петербурге с 18
по 20 сентября 2007 г. / Отв. редактор О. Л. Лейкинд. Изд. «Дмитрий Буланин». Санкт-Пе-

тербург 2008, стр. 348–365.
2723. Ацовић Драгомир

Албум сећања / Альбом памяти: Живот и рад архитекте Николе Краснова. Хералдички
клуб; «Досије». Београд 2017, 295 стр.: илустр. Тираж 1.000 прим. ISBN 978-86-80846-00-2.
2724. Barišić Marenić Zrinka

Arhitektica Zoja Dumengjić, osobitost djela u kontekstu hrvatske moderne arhitektute. Disertacija.
Arhitektonski fakultet, Zagreb 2007.
2725. Barišić Marenić Zrinka

Opća bolnica u Splitu (1951–1969) arhitektice Zoje Dumengjić. – Prostor (Zagreb). 2014. God.
XXII. Br. 1 (47), str. 16–27.
2726. Белоусов Владимир Николаевич

Русские архитекторы в Сербии. – Архитектурное наследие русского зарубежья. Вторая
половина XIX – первая половина XX в. Сборник статей. Российская академия архитектуры
и строительных наук; Научно-исследовательский институт теории архитектуры и градо-
строительства; Библиотека-фонд «Русское Зарубежье». / Сост. и отв. ред. С. С. Левошко.
“Дмитрий Буланин”. Санкт-Петербург. 2008, стр. 239-247.
2727. Borovnjak Đurđija

Arhitekt Nikolaj Petrovič Krasnov i njegova saradnja sa državnim ustanovama. – Arhitektura i
vizuelne umetnosti u jugoslovenskom kontekstu: 1918–1941. / Urednici Aleksandar Kadijevič,
Aleksandra Ilijevski. Univerzitet u Beogradu. Filozofski fakultet. Institut za istoriju umetnosti.
Beograd 2021, str. 87–93.
2728. Боровњак Ђурђија

Прилози проучавању опуса архитекте Василија Михајловича Андросова: два нереализована
пројекта међуратног периода на простору Косова и Метохије. – Архив (Београд). 2014.
Год. XV. Бр. 1–2, стр. 207–221.

Архитектор Василий Михайлович Андросов (1873–1944) и его работа в департаменте ар-
хитектуры Министерства строительства КСХС/Югославии. – Гражданская война в памяти
русского зарубежья. В 100-летию Дальневосточного исхода и завершения вооруженного
противоборства 1917–1922 гг. Материалы Международной научной конференции. Москва,
31 октября – 1 ноября 2022 г. Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына.
Москва 2023, стр. 296–311.
2730. Боровняк Джурджа, Радженович Ранка

Выставка документов «Николай Краснов – русский зодчий Сербии». Белград, Республика
Сербия, Архив Югославии, 21 января 2015. – Ежегодник 2014–2015 Дома русского зару-
бежья имени Александра Солженицына. Москва 2015, стр. 735–742.

Русские архитекторы и инженеры – эмигранты в Белграде между двумя мировыми война-
ми. – Ежегодник 2017 Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына. / Отв.
2017, стр. 46–60.
2732. Vinček Žarko

Igor Skopin, 1914–1993. – Čovjek i prostor (Zagreb). 1993. Br. 7–12, str. 30.

Андросов Василиј Михајлович (Одеса, 1873. – Београд, 1944), архитекта. – Енциклопедија
српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за уџбенике. Београд 2008, стр.
26–27.
2734. Вукадиновић Маја

Архитект г. Баумгартен израдио је величанствени пројекат Грачанице са конацима Њ. В.
Краља и Њ. Св. Патријарха, језерима и парковима. – Време (Београд). 1933. – 20. октобар.
2735. Вукотић Лазар, Марта

Архитекта Григорије Самојлов: изложба. – Наслеђе (Београд). 2006. [Бр.] VII, стр. 232–234.
2736. Вуксановић-Мацура Злата

Стамбена архитектура Ђорђа Павловича Коваљевског (1888–1957) у Београду. – Arhitektura
i urbanizam (Beograd). 2016. [Br.] 43, str. 17–28.
2737. Гордић Гордана, Павловић Лончарски Вера

Руски архитекти у Београду. Каталог изложбе. [Текст на српском, руском и енглеском је-
зику]. Завод за заштиту споменика културе града Београда и Скупштина града Београда.
Београд [2001], 40 стр.: илустр.
2738. [Група аутора]

Гараже и први ауто-салон: У међуратном периоду било је двадесетак већих и мањих гаража.
Прво приказивање аутомобила организовано је 1937. године Пројекти гаража у Београду:
Валериј Сташевски, Јаков Козински – Политика (Београд). 2003. – 17. фебруар, стр. А18.

Выставка посвященная архитектору Александру Медведеву. [Открылась 7 декабря 2021 г.
в Нише]. – Слово юга (Ниш). 2021/22. № 6. – зима, стр. 7.

Памятник на холме Чегар: По проекту российского архитектора, эмигранта Юлиана Люд-
виговича Дюпона, построен памятник на холме Чегар [фото]. – Слово юга (Ниш). 2020.
№ 1. – осень, стр. 24.
2741. Д.И. [Драган Илич], Х.Н.

Российские архитекторы в Сербии: Архитектор Николай Краснов, создатель здания Пар-
ламента Сербии: Отпечаток России в сердце Белграда. – Слово юга (Ниш). 2021/22. № 6.
– зима, стр. 22.
2742. Д.М.
Споменик који повезује Србе и Русе: На Малом Ташмајдану откривено обележје руском
архитекти Николају Краснову који је пројектовао бројна административна здања у Бео-
граду. – Политика (Београд). 2019. – 10. децембар, стр. 15.
2743. Дракулич-Прийма Драгана

Н. П. Краснов в Сербии. – Столетие русской эмиграции в Сербии: итоги и судьбы. Мате-
риалы международной научно-практической конференции. / Ред. Вениамин (Семенов).
ГБУК ЛО «Музейное агентство», 27 июня 2018 г. Организаторы: Комитет по местному
самоуправлению, межнациональным и межконфессиональным отношениям Ленинград-
ской области и Гатчинская епархия РПЦ. Санкт-Петербург 2019.
2744. Дрезгић Оливера

Архитекта Ирина [Александровна] Непокојчицка. – Сунчани сат (Сремска Митровица).
2006. Год. XIV. Бр. 14, стр. 55–62.
2745.
Dumengjić Zoja (Odesa, 31.12.1904 – Zagreb, 14.5.2000), hrvatska arhitektica. – Hrvatska en-
ciklopedija. Knj. 3. Leksikografski zavod «Miroslav Krleža». Zagreb 2001, str. 301.

Архитект Андреј Васиљевич Папков. – Годишњак града Београда (Београд). 2005. Књ. LII,
стр. 297–312.

Архитект Василиј (Вилхелм) Фјодорович Баумгартен. – Годишњак града Београда (Београд).
2004. Књ. LI, стр. 183–191.

Григорије Самојлов (архитектонски опус). – Годишњак града Београда (Београд). 1997. Књ.
XLIV, стр. 257–272.

Прилог проучавању делатности архитекте Валерија Владимировича Сташевског у Београду
– Годишњак града Београда (Београд). 1998–1999. Књ. XLV–XLVI, стр. 151–171.

Прилог проучавању живота и дела архитекте Петра Димитријевича Анагностија. – Годишњак
града Београда (Београд). 2001–2002. Књ. XLVII–XLVIII, стр. 239–251.

Урбанистичко-архитектонска делатност Ђорђа Павловича Коваљевског у Србији – Годишњак
града Београда (Београд). 2002–2003. Књ. XLIX–L, стр. 169–181.
2752. Đurđević Marina, Kadijević Aleksandar

Russian emigrant Architects in Yugoslavia 1918–1941. – Centropa (New York). 2001. No. 2, pp.
143–144.
2753. Егорова Надежда Алексеевна

Архитектор Николай Краснов: Россия – Мальта – Сербия. – Эмигрантская лира-2017
(Льеж). 2017. № 1 (17), стр. 244–255.
2754. Живковић Миодраг

Говор кућа: Палата «Нишава». Самојлов у Нишу. Истакнути руски архитект Григорије
Самојлов задужио је српску престоницу али и провинцију, посебно Ниш, својом палатом
«Нишава». – Политика (Београд). 1999. – 7. октобар.

Палата «Нишава» архитекте Самојлова. – Политика (Београд). 2003. – 20. септембар.

Руски архитекти у Нишу. [Александар Медведев: Скупштина града Ниша и др; Григорије
Самојлов: Палата «Нишава» (1936), Летња позорница у Тврђави (1959)]. – Политика (Бе-
оград). 1998. – 19. новембар, стр. 12.

Руски архитекти у Србији. – Политика (Београд). 1999. – 24. фебруар.
2758. Ignjatović Aleksandar

Razlika u funkciji sličnosti: arhitektura ruskih emigranata u Srbiji između dva svetska rata i
konstrukcija srpskog nacionalnog identiteta. – Tokovi istorije (Beograd). 2011. Br. 1, str. 63–75.
2759. Јанакова-Грујић Маре

Коваљевски Ђорђе [Ковалевский Георгий Павлович] (Кировоград, Русија, 20.4.1888. – Бе-
оград, после 1944), архитекта. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица српска. Нови
Сад 2011, стр. 110.
2760. Јахонтов Александар Александрович, Просен Милан И.

Стваралаштво архитекте Николаја Васиљевича Васиљева и његов београдски опус (мај
1921 – фебруар 1923). – Наслеђе (Београд). 2013. Бр. XIV, стр. 115–133.
2761. Јовановић Јелена С.

Виктор Викторович Лукомски: прилог за биографију. – Наслеђе (Београд). 2013. Бр. XIV,
стр. 171–174.
2762. Jovanović Miodrag

Ruski pečat: Krasnov i Smirnov – graditelji predratnog Beograda. – Svet (Beograd). 1990. Br.
227. – 26. decembra, str. 48.
2763. Јовановић Мирослав, Кадијевић Александар

Краснов Николај Петрович (Хоњатино, Русија, 1864. – Београд, 1939), архитекта. –
Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за уџбенике.
2764. Йованович Попович Деяна

Дюпон Юлиан Людвигович (1881, Одесса – 1935, Ниш), инженер-архитектор. – Русское
культурное наследие в Сербии. / Отв. ред. Миролюб А. Милинчич. Центр Русского гео-
графического общества в Сербии. Белград 2020, стр. 169–170.
2765. Kadijević Aleksandar

Arhitekti emigranti iz Rusije i hrvatska arhitektura 20. stoljeća: Kiverov Georgij Jakovčevič, Skopin
Igor Ljvovič, Nepenjina (Dumengjić) Zoja Petrovna, Zalepugina Nadežda Nikolajevna, Fetisov
Petar Pavlovič, Feldt Galina Rikardovna, – Prostor (Zagreb). 2017. Vol. 25. No. 2 (54), str. 358–371.
2766. Кадијевић Александар

Баумгартен Василиј (Вилхелм) Фјодорович (Санкт-Петербург, 17.10.1879. – Буенос Ајрес,
после 1945), архитекта, генерал. – Српски биографски речник. Књ. 1. Нови Сад 2004, стр. 446.

Баумгартен Василиј (Вилхелм) Фјодорович (Санкт Петербург, 1879. – Буенос Аирес, после
1945), архитекта. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод

Београдски опус архитектa Романа Николајевича Верховскоја (1920–1941) – Наслеђе (Бе-
оград). 1999. Бр. II, стр. 33–40.

Београдски период рада архитекте Виктора Викторовича Лукомског (1920–1943). – Годишњак
града Београда (Београд). 1998–1999. Бр. XLV–XLVI, стр. 115–133.

Василије Михаилович Андросов (1872–1944), пројектант цркве св. Константина и Јелене
у Пожеги. – Ужички зборник (Ужице). 2005. Бр. 29, стр. 199–224.
2771. Кадиевич Александр

Выставки русских архитекторов в Белграде между двумя мировыми войнами. – Русская
2772. Кадијевић Александар, Марковић Срђан

Градитељство Лесковца и околине између два светска рата. [Изд.] Народни музеј Лесковац.
Лесковац 1996, 141 стр.
2773. Kadijević Aleksandar

Djelatnost ruskih arhitekata emigranata u Hrvatskoj i Jugoslaviji (1920–1980). – Prostor (Zagreb).
2018. Vol. 26. No. 2 (56), str. 308–319.

Допринос руских неимара-емиграната српској архитектури између два светска рата. – Руси
без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија и зборник чланака 25 аутора]. Издавачи:
Дунај; Ефект. Београд – Беочин 1994, стр. 243–254.

Изложбе руских архитеката у Београду између два светска рата. – Руска емиграција у

Краснов Николај Петрович. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица српска. Нови
Сад 2011, стр. 334–335.

Лукомски Виктор Викторович (Санкт-Петербург, 24.11.1884. – Београд, 16.6.1947), архи-
текта. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица српска. Нови Сад 2011, стр. 675–676.

Николај Петрович Краснов. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија и зборник

О раду архитекте Ксеније Белавенец-Медведев. – Лексовачки зборник (Лесковац). 2000.
Бр. XL, стр. 115–123.

О раду руских архитеката у јужној Србији у периоду између два свет-
ска р ат а. – Лесков ачки зборник (Ле сков а ц). 2001. Бр. XLI, с т р. 245.

О раду руског архитекте Сергеје [Павловича] Фармаковског у Рашкој и околини између
два светска рата. – Новопазарски зборник (Нови Пазар). 1998. Бр. 22, стр. 131–140.
2782. Кадиевич Александр

Основные исторические, идеологические и эстетические аспекты архитектуры русской
эмиграции в Югославии. – Изобразительное искусство, архитектура и искусствоведение
Русского зарубежья. Сборник материалов Международной научной конференции, состояв-
шейся в Санкт-Петербурге с 18 по 20 сентября 2007 г. / Отв. ред. О. Л. Лейкинд. «Дмитрий
Буланин». Санкт-Петербург 2008, стр. 325–336.

Прилог проучавању дела архитекте Николаја Краснова у Југославији (1922–1939). – Са-
општења (Београд). 1994. Бр. XXVI, стр. 181–192.

Проучавање доприноса руских емиграната српској архитектури двадесетог века. – Гласник
Друштва конзерватора Србије (Београд). 1997. Бр. 21, стр. 177–178.

Рад архитеката Јулија Дјупона и Всев[о]лода Татаринова у југоисточној Србији. – Лесковачки
зборник (Лесковац). 1998. Бр. XXXVIII, стр. 137–142.

Рад архитекте Ивана Афанасјевича Рика у Југославији између два светска рата – Саопштења
(Београд). 1998–1999. Бр. XXX–XXXI, стр. 233–238.

Рад Николаја Краснова у Министарству грађевине Краљевине СХС/Југославије у Београду
од 1922. до 1939. године. – Годишњак града Београда (Београд). 1997. Бр. XLIV, стр. 221–255.

Рик Иван Афанасјевич (Полтава, 1888. – Буенос Ајрес, 1961), архитекта. Бавио се сли-
карством. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за
2789. Kadijević Alexandar, Đurđević Marina

Russian emigrant Architects in Yugoslavia (1918–1941). – Centropa (New York). 2001. No. 2,
pp. 139–148.

Самојлов Григорије Иванович (Таганрог, 1904. – Београд, 1989), архитекта, професор уни-
верзитета. Градио је профане и сакралне објекте у духу националног стила, али и умереног
академизма, модернизма и арт декоа. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник
2791. Kadijević A., Đurđević M.

The Architecture of Russian emigrants in Yugoslavia in the Period between the World Wars. –
Spatium (Belgrade). 1998. No. 3, pp. 15–22.

Улога руских емиграната у београдској архитектури између два светска рата – Годишњак
града Београда (Београд). 2002–2003. Бр. XLIX– L, стр. 131–142.

Цркве архитекте Василија Андросова у Лесковцу и околини. – Лесковачки зборник (Леско-
вац). 1995. Књ. XXXV, стр. 75–79.
2794. Калинин Николай Николаевич, Кадиевич Александр, Земляниченко Марина Алек-

сандровна
Архитектор Высочайшего Двора: «Архитектор Краснов – удивительный молодец...». Изд.
«Бизнес-Информ». Симферополь 2003, 200 стр. ISBN 966-648-036-0.
2795. Калинин Николай Николаевич, Кадиевич Александр, Земляниченко Марина

Александровна
Архитектор Высочайшего Двора: «Архитектор Краснов – удивительный молодец...». Изд.
«Бизнес-Информ». Симферополь 2009, 216 стр. Наклад 1.000 прим. ISBN 978-966-648-201-6.
2796. Калинин Николай Николаевич, Земљаниченко Марина Александровна

Классный художник архитектуры Николай Краснов: К 90-летию Ливадийского дворца. –
Берега Тавриды (Симферополь). 2001. № 2–3.
2797. Калинин Николај, Земљаниченко Марина

Краснов познат и непознат. (Поводом 125-годишњице рођења архитекте). – Флогистон
(Београд). 2000. Год. V. Бр. 9, стр. 217–224.
2798. Калинин Николай Николаевич, Земляниченко Марина Александровна

Николай Петрович Краснов. – Архитектура СССР (Москва). 1990. № 4.
2799. Константиновски Георги

Градителите во Македонија XVIII – XX век. [Уврштени: Баумгартен Вилгелм, Краснов
Николај, Медведев Александар, Антонов Владимир, Артемушкин Иван, Бурхановски
Николај, Дутов Борис, Бујко Вјачеслав, Дворников Михаил, Ковиков Петар, Матвејев Ми-
хаил, Подгаин Николај, Хоменко Константин, Маркова-Филонова Лидија]. «Табернакул».
Скопје 2001, 276 стр.

Русские зодчие в Югославии. – Изобразительное искусство, архитектура и искусствове-
дение Русского зарубежья. [Сборник материалов Международной научной конференции,
состоявшейся в Санкт-Петербурге с 18 по 20 сентября 2007 г.]. / Отв. ред. О. Л. Лейкинд.
«Дмитрий Буланин». Санкт-Петербург 2008, стр. 337–347.

Русские зодчие в Югославии. – Славянский альманах 2009. Институт славяноведения РАН.
«Индрик». Москва 2010, стр. 283–300.
2802. Ланской Илларион Сергеевич

Памяти Романа Николаевича Верховского. – Возрождение (Париж). 1969. № 211. – июль,
стр. 133.
2803. Латинчић Олга, Ракочевић Бранка

Архитекта Валериј В. Сташевски: Живот и стваралаштво у Београду 1920–1944. Каталог
изложбе. / Аутори изложбе и каталога: Олга Латинчић и Бранка Ракочевић. Историјски
архив Београда. Београд 1999.

Валериј Владимирович Сташевски (1882–?) у Београду. Подаци из архивске грађе Исто-
ријског архива Београда – Наслеђе (Београд). 2011. Бр. XII, стр. 169–196.

Владимир Иванович Билински, архитект-инжењер – прилози за биографију. / Из архивске
грађе Историјског архива Београда. – Наслеђе (Београд). 2014. Бр. XV, стр. 195–210.

Прилози биографијама руских архитеката – градитеља Београда. – Наслеђе (Београд). 2015.
Бр. XVI, стр. 147–160.

Творац лепих здања: Избегли руски архитекта Валериј Владимирович Сташевски. – Бео-
градске новине (Београд). 2000. Бр. 161. – 15. септембар, стр. 28.
2808. Липковски Александр

Рык Иван Афанасьевич (10.8.1888, Полтава – 1961, Буэнос-Айрес, Аргентина), архитектор,
художник. – Русское культурное наследие в Сербии. / Отв. ред. Миролюб А. Милинчич.
Центр Русского географического общества в Сербии. Белград 2020, стр. 246–247.
2809. Мађановић Милица

Лесковачки опус архитекте Василија Михајловича Андросова у светлу историографских и
архивских извора. – Лесковачки зборник (Лесковац). 2014. Бр. LIV, стр. 267–282.
2810. Мађановић Милица

Прилог проучавању београдског опуса Николаја Петровича Краснова (1922–1939). – На-
слеђе (Београд). 2015. Бр. XVI, стр. 75–89.
2811. Маневић Зоран

Андросов Василије. – Форум (Београд). 1992. Бр. 12, стр. 5.
2812. Маневић Зоран

Лукомски Виктор: Време архитектуре. – Време (Београд). 1994. – 19. септембар, стр. 12.
2813. Марковић Драгана

Руске архитекте у Србији: Краснов – једна судбина. – Русија данас (Београд). [2011]. Год.
II. Бр. 7–8, стр. 94–96.
2814. Маркович Иван Р.

Вклад русских архитекторов в Сербии. – Руски егзодус – век сећања / Русский исход – век
памяти. Зборник радова. / Уредници издања Татијана Лазић, Милован Ћурчић. [Издање
2815. Марковић Иван Р., Межински Миловановић Јелена

Српска црква – руска рука: Православне цркве и капеле на територији Србије из опуса
руских архитеката емиграната (архитектура и живопис 1918–1941). Хералдички клуб.
2816. М.Б.
Спомен-плоча у част Краснова. – Политика (Београд). 2011. – 20. април.
2817. Медаковић Милан, Рађеновић Ранка, Боровњак Ђурђија

Николай Краснов – русский зодчий Сербии / Николај Краснов – руски неимар Србије: Ката-
лог изложбе. [Архив Југославије, 21. јануар – 21. мај 2015]. Архив Југославије. Београд 2014.
2818. (Медведев Александар)

Ретроспективна изложба «Пројекти и архитектура Инг. Алексадра И. Медведева, Овл.
архитекта». / Мр Михаило Медведев. Архитектура и стил инг. Александра Медведева.
Каталог изложбе. [Пројекти зграда у Бања Луци, Нишу, Нишкој Бањи, Београду]. «Салон
77» у Тврђави, 20–29. 4.1994. Галерија савремене ликовне уметности. Ниш 1994.
2819.
Медведев Александар И. [Иванович]. – Лексикон српских неимара. / Уредник Зоран Ма-
невић. Клуб архитеката. [2. изд.]. Београд 2002, стр. 127.
2820. Медведев Михаил Александрович

А. И. [Александр Иванович] Медведев от Мелитополя до Белграда: Архитектор, строитель
общественных и промышленных зданий, особняков и церквей в Белграде, Нише и других
городах бывшей Югославии. – Слово Юга (Ниш). 2020. № 1. – осень, стр. 22–23.

Архитектор Александр Медведев и его роль в зарождении архитектуры модернизма в Сер-
бии в 1930-х гг. – Изобразительное искусство, архитектура и искусствоведение Русского
зарубежья. Сборник материалов Международной научной конференции, состоявшейся в
Санкт-Петербурге с 18 по 20 сентября 2007 г. / Отв. ред. О. Л. Лейкинд. «Дмитрий Буланин».
2822. Медведев Михаило

Архитекта Александар И. Медведев (1900–1984). Један од заслужних поборника савремене
архитектуре стила «Модерн» у Србији 30-тих година ХХ века. – Архитект (Ниш). 2008.
Бр. 25. – април, стр. 70–71.

Градитељска баштина Ниша исписана руком архитекте Медведева. – Нишки весник (Ниш).
2002. Бр. 14. – јануар, стр. 11.

Знаменити архитекти Ниша – арх. Александар И. Медведев. – Архитект (Ниш). 2002. Бр.
10. – новембар, стр. 16–20.
2825. Медведев Михаило, мр арх.

Пола века плодне и разноврсне пројектантске делатности: Градитељска баштина Ниша
исписана руком архитекте [Александра] Медведева. – Слово Југа (Ниш). 2023. Год. VIII.
Бр, 45. – јануар, стр. 14–15.

Пола века плодне и разноврсне пројектантске делатности Александра Медведева. – Нишки
весник (Ниш). 2002. Бр. 15. – март, стр. 17.

Пројекти и архитектура Александра И. Медведева. – Архитектура и урбанизам (Београд).
2001. Бр. 8, стр. 79–84.
2828. Medvedev Mihailo

Projekti i arhitektura ing. Aleksandra I. Medvedeva, ovl[ašćenog] arhitekta. – DANS (Novi Sad).
2005. Br. 50. – jun, str. 44–47.

Пројекти и архитектура ing. Александра И. Медведева овл[ашћеног] архитекта. Друштво
архитеката Ниша. Ниш 2012, 201 стр.: илустр. Тираж 300. ISNB 978-86-909095-3-7.

Российские архитекторы в Сербии: Архитектор Александр Медведев и его роль в заро-
ждении архитектуры модернизма в Сербии в 1930-е гг.: А. И. Медведев от Мелитополя до
Белграда. – Слово юга (Ниш). 2020. № 1. – осень, стр. 22–23.

Российские архитекторы в Сербии: Архитектор Александр Медведев и его роль в зарожде-
нии архитектуры модернизма в Сербии в 1930-е гг. (Часть 2). – Слово юга (Ниш). 2020/21.
№ 2. – зима, стр. 18–19.
2832. Миленковић Александар

За конкретну захвалност: Изложба «Руски архитекти у Београду». [Приређена у Алма
Ати]. – Политика (Београд). 2003. – 13. септембар.

In memoriam. Григорије Самојлов. – Политика (Београд). 1989. Бр. 27.375. – 22. децембар,
стр. 16.
2834. Миловановић Милан

Андреј Васиљевич Папков. – Врачарски гласник (Београд). 1995. Бр. 10, стр. 24.

Андреј Васиљевич Папков. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија и зборник

Архитекта Григорије И. Самојлов. – Руска емиграција у српској култури ХХ века. Зборник
радова. Том I. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић. Филолошки факултет
у Београду. Катедра за славистику и Центар за научни рад. Београд 1994, стр. 308–314.
2837. Милованович Милан

Архитектор Григорий Самойлов. – Русская эмиграция в Югославии. [Сборник статей
югославских и российских исследователей]. / Ред. колл.: А. Арсеньев, О. Кириллова, М.
Сибинович. «Индрик». Москва 1996, стр. 279– 285.

Градитељска делатност Григорија Самојлова у Лесковцу и околини. – Лесковачки зборник
(Лесковац). 1995. [Бр.] XXXV, стр. 69–74.

Григорије Иванович Самојлов. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија и
2840. Minić Oliver

Samojlov Grigorije, arhitekt (Taganrog, Rusija, 8.9.1904 – ). – Enciklopedija likovnih umetnosti.
[Sv.] IV. Izdanje i naklada Jugoslavenskog leksikografskog zavoda. Zagreb 1966, str. 157.
2841. Mitrović Vladimir

Graditelji Novog Sada druge polovine XIX – prve pol. XX veka: Georgije Nikolajevič Šreter i
Konstantin Paris [Parizo de la Valet]. – DaNS (Novi Sad). 2000. Br. 30, str. 42–45.
2842. Митровић Михајло

Архитектура у свету и код нас: Ренесанса Бање Ковиљаче. [У градњи објаката је учествовао
и архитект Никола Краснов]. – Политика (Београд). 2001. – 13. октобар.
2843. Митровић Михајло

Архитектура у свету и код нас: Рехабилитација Краснова – Политика (Београд). 2002. Бр.
31.872. – 27. април.
2844. М.Ј.
У Москви и Санкт Петербургу гостује изложба «Руски архитекти у Београду»: Врхунска
дела неимара. – Глас (Београд). 1998. – 30. октобар.
2845. М.Р.Б.
Посебне табле на здањима руских архитеката: На плочама ће писати назив грађевине и
име аутора. – Политика (Београд). 2011. – 21. март, стр. 16.
2846. Н.В.К. [Николай Васильевич Козякин]

Памяти архитектора Владимира Сергеевича Пожидаева [15 февраля 1909, Сумы – 19 августя
1972, Австралия]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1972. № 4, стр. 118.

Руски архитекта П. Н. Краснов – градитељ Његошеве капеле на Ловћену. – Стварање
(Титоград). 1991. Бр. 8–9, стр. 827–831.

Русский Белград: К вопросу о деятельности русских архитекторов-эмигрантов. – Славя-
новедение (Москва). 1992. № 4. – июль–август, стр. 33–44.
2849. Николић Александра

Медведев Александар Иванович (Мелитопољ, Украјина, 12.3.1900. – Ниш, 3.1.1984), ар-
хитекта, професор. – Српски биографски речник. Књ. 6. Матица српска. Нови Сад 2014,
стр. 349–350.
2850. Николич Драган

Архитектура русского эмигранта Григория Самойлова: От беженца до строителя совре-
менного Белграда. – Слово юга (Ниш). 2021. № 5. – осень, стр. 23.
2851. Николич Драган

Российские архитекторы в Сербии: Жизнь и творчество российского архитектора Всево-
лода Татаринова: Татаринов проектировал здание Национального театра Ниш. – Слово
юга (Ниш). 2021. № 4. – лето, стр. 23.
2852. Осведомитель [псевд.]

Защитникам Белграда: Памятник «Защитникам Белграда», сооруженный по проекту русско-
го архитектора-художника Р. Н. Верховского. – Часовой (Париж). 1931. № 70, – 15 декабря.
2853.
Освештана руска спомен-капела на Мокрој Гори. [Спомен-капела Андреј Првозвани,
посвећена руским избеглицама и италијанским ратним заробљеницима који су страдали
1916. године приликом градње тунела Будим на Мокрој Гори]. – Политика (Београд).
2011. – 9. октобар, стр. 8.
2854. Павловић-Лончарски Вера, Гордић Гордана

Руски архитекти у Београду. Каталог изложбе. Београд 1998.
2855. Pešić Nikola

Simbol snage mlade države: Monumentalno zdanje u kojem je smeštena Vlada Srbije, spada u
najvažnija ostvarenja međuratne arhitekture i oslikava ambiciozne potrebe naručioca da novu
državu reprezentuje snažnim arhitektonskim jezikom. [Projekat Nikole Krasnova]. – Casaviva
(Beograd). Mart 2012, str. 16.

Савић-Вањифатов Татјана Александровна (Нови Сад, 30.11. 1929 – [Нови Сад, 29.12.2009]),
архитекта. – Енциклопедија Новог Сада. Књ. 24. Нови Сад 2004, стр. 158–160.
2857. Попов Н. Д.
Памяти архитектора-художника Р. Н. Верховского [Роман Николаевич Верховской, скон-
чался 30 января 1968 г.]. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1968. – 8 марта.
2858. Поповић Г.
Руски архитекти у Београду: Од Патријаршије до Старог двора: Руски архитекти који су
пројектовали у Београду, заборављени већ пуних педесет година, биће представљени на
изложби у Москви. – Политика (Београд). 1998. – 7. јул, стр. 24.
2859. Поповић Љубодраг

Никола Краснов (Прилози за биографију). – Руска дијаспора и српско-руске културне
Београд 2007, стр. 197–204.
2860. Premerl Tomislav

Arhitektura humanizma Zoje Dumengjić. – Čovjek i prostor (ČiP) (Zagreb). 1996. Vol. 43. Br.
6–8 (505–507), str. 19–21.
2861. Premerl Tomislav

Dumengjić Zoja (Odesa, 31.12.1904), arhitektica. Kći ruskoga generala Petra Nepenina. – Hr-
vatski biografski leksikon. Tom 3. Jugoslavenski leksikografski zavod “Miroslav Krleža”. Zagreb
1993, str. 702.
2862.
Прича о заслужном неимару – Рус који је улепшао Србију. [Архитект Александар Иванович
Медведев]. – Политика (Београд). 2003. – 14. децембар.
2863. Просен Милан

Архитекта Григорије Самојлов. Каталог изложбе (3. мај – 30. јуни 2006). / Аутор поставке
и организатор Ања Радаковић. Музеј науке и технике и Галерија науке и технике САНУ.
Београд 2006.

Грађа за проучавање дела архитекте Григорија И. Самојлова у Одељењу архитектуре Музеја
науке и технике. – Флогистон (Београд). 2005. Бр. 13, стр. 125–138.

Григорије Самојлов. – Архитектура 87. Београд, март 2005, стр. 10–11.

Зграда Државне хипотекарне банке у Ваљеву – непознато дело архитекте Василија фон
Баумгартена. – Зборник Музеја примењене уметности. Нова серија (Београд). 2010. Бр. 6,
стр. 81–90.

Наука и уметност: Сарадња Милутина Миланковића и Григорија Самојлова. – Стваралаштво
Милутина Миланковића. Зборник радова с Међународног симпозијума «Стваралаштво
Милутина Миланковића», одржаног у Даљу 23. и 24. маја 2008. године. Београд 2009.

Неовизантијски елементи у стваралаштву архитекте Григорија Самојлова. – Ниш и Визан-
тија. [Том] IV. Зборник радова. Ниш 2006, стр. 443–464.

Отголоски русского стиля ампир в сербской архитектуре. – Актуальные проблемы теории
и истории искусства. Сборник статей. Том 8. / Под ред. А. В. Захаровой, С. В. Мальцевой,
Е. Ю. Станкович-Денисовой. Санкт-Петербург, 2018, стр. 401–410, 815.
2870. Prosen Milan

Posleratni opus arhitekte Grigorija Samojlova. – DaNS (Novi Sad). 2005. Br. 49. – april, str. 46–48.

Прилог познавању београдског опуса Григорија И. Самојлова. – Наслеђе (Београд). 2001.
Бр. III, стр. 89–104.

Роль русских архитекторов и скульпторов в создании стиля ар-деко в архитектуре Сер-
бии. – Актуальные проблемы теории и истории искусства. Сб. статей. Том 6. / Под ред. А.
В. Захаровой, С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станкович-Денисовой. Санкт-Петербург 2016, стр.
624–634, 904.

Руски архитекти емигранти ‒ архитектура као меморија. ‒ Простори памћења. Зборник
радова. Том 1. Архитектура. Београд 2013, стр. 214‒231.

Сарадња архитекте Григорија Самојлова са породицом Теокаревић. – Лесковачки зборник
(Лесковац). 2005. Бр. XLV, стр. 99–113.

75 година Руског дома у Београду. ‒ Наслеђе (Београд). 2008. Бр. IX, стр. 211–220.

Творчество архитектора Григория Ивановича Самойлова. – Изобразительное искусство,
архитектура и искусствоведение Русского зарубежья. Сборник материалов Международной
научной конференции, состоявшейся в Санкт-Петербурге с 18 по 20 сентября 2007 г. / Отв.
ред. О. Л. Лейкинд. «Дмитрий Буланин». Санкт-Петербург 2008, стр. 385–393.
2877. Пузовић Предраг

Анагности Петар (Одеса, 1909. – Београд, 1996), архитекта, универзитетски професор,
писац уџбеника. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод
за уџбенике. Београд 2008, стр. 21–22.

Николај Краснов – највећи у царској Русији, за вечност у Србији. – Ж. Радивојевић. Странци
који су задужили Србију. «Новости». Београд 2021, стр. 352–357.

Сергеј Смирнов – сачувао благо векова. – Ж. Радивојевић. Странци који су задужили
Србију. «Новости». Београд 2021, стр. 358–367.
2880. Ракоција Миша

Значај Александра Ивановича Медведева – или о судбини једног споменика културе у
Нишу. – Гласник Друштва конзерватора Србије (Београд). 2003. Бр. 25, стр. 50–51.
2881. Сальников Виктор Никитич, Николаев-Волков Дмитрий Михайлович

Памяти инж. арх. Григория Ивановича Самойлова. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк).
1990. № 48, стр. 135.
2882.
Samojlov Grigorije (8.9.1904, Taganrog, SSSR), vanredni prof. Arhitektonskog fakulteta u Beo-
gradu. – Ko je ko u Jugoslaviji. Hronometar. Beograd 1970, str. 922–923.
2883.
Свест о заједничкој баштини: Откривена спомен плоча руском архитекти [Николају
Краснову, на фасади зграде Архива Србије, 14. маја 2011.]. – Русија данас (Београд) [2011].
Год. II. Бр. 7–8, стр. 97.
2884. Св.М.
Уручена Табаковићева награда за архитектуру: Добитница Татјана Савић-Вањифатов. –
Дневник (Нови Сад). 1997. – 4. октобар.
2885. Северюхин Дмитрий Яковлевич.

Художники русского зарубежья. Центры русской художественной культуры за рубежом:
Югославия. – Лейкинд О. Л, Махров К. В., Северюхин Д. Я. Художники Русского Зарубе-
жья 1917–1939: Биографический словарь. «Нотабене». Санкт-Петербург 1999, стр. 24–27.
2886.
Skopin Igor (Harbin, Kina, 6.10.1914 – Zagreb, 28.9.1993), hrvatski arhitekt. – Hrvatska encik-
lopedija. Sv. 9. Leksikografski zavod «Miroslav Krleža». Zagreb 2007 str. 834.
2887. С.П.
Добра вест из Казахстана: Награђена наша изложба [«Руски архитекти у Београду»]. –
Политика (Београд). 2003. – 18. септембар.
2888. Стевановић Драгољуб

Београд из руског угла: Градитељство између два светска рата било је незамисливо без
руских архитеката од којих су неки пројектовали и изградили више од две хиљаде објеката
у нашој престоници. – Политика-Магазин (Београд). 2008. Бр. 566. – 3. август, стр. 20–21.
2889. Стефановић Ненад Новак

Вила срећне глумице: Архитекта Григорије Самојлов је пројектовао бајковиту кућу на
Сењачком брегу 1939. године. – Политика (Београд) 2014. – 1. август, стр. 03 (Додатак).

Војни ампир стил: Зграду старог Генералштаба пројектовао је генерал и племић фон Ба-
умгартен. Китњасто и геометрично одсликава двојни карактер аутора. – Политика (Бео-
град). 2012. – 17. август.

Волела их је Евита Перон: Од Санкт Петербурга, преко Београда до Буенос Ајреса, животни
је пут градитеља манастира Ваведења на Сењаку. Они су били деца свог времена, увек су
држали спакован кофер поред цртаћег стола. [Београдски руски архитекти – после Другог
светског рата настањени у Аргентини]. – Политика (Београд). 2012. – 19. октобар.

Дом Императора Николаја II: Архитекта Василиј Фјодорович Баумгартен пројектовао је у
ампир стилу здање за културно окупљање руске емиграције. – Политика (Београд). 2013.
– 4. октобар, стр. 03. (Додатак).

Задужбина Љубе Сарачевића у Шилопају: Архитекте Василије Андросов и Драгутин
Маслаћ пројектовали су храм Светог Николе на Руднику 1936. – Политика (Београд).
2017. – 17. новембар.

Мириси мора и руске зиме: Архитекта Валериј Сташевски пројектовао је 1929. године стам-
бену вишеспратницу у Краљице Наталије 21. – Политика (Београд). 2017. – 8. децембар.

Позориште у Палати пензионера: Григорије Самојлов је пројектовао у разним стиловима
двадесетог века, од српско-византијског до корбизијанског. Монументално здање на Те-
разијама сматра се његовим најуспелијим делом. – Политика (Београд). 2012. – 24. јуни.

Православље на Карабурми: Интернат студената Богословског факултета подигнут је
1940. године по нацртима Александра Дерока и Петра Анагностија. – Политика (Београд).
2014. – 10. јануар, стр. 03. (Додатак).

Праћка срушила палату: Палата главнее поште је током планирања изградње била место
сукоба струке и власти. Обе стране су имале своје аргументе. – Политика (Београд). 2012.
– 16. новембар.

Раскршће судбина у Пушкиновој 5: Архитекта Григорије Самојлов пројектовао је вилу
која је добила награду за најлепшу фасаду 1934. године. – Политика (Београд). 2014. – 22.
август, стр. 03. (додатак).

Руска бела лепотица: У стилу «Северне модерне» архитекта Николај Васиљевич Васиљев
пројектовао је стамбену зграду у улици Светозара Марковића на броју 65. – Политика
(Београд). 2017. – 21. април, стр. 03 (додатак).

Руска црква: Црква Свете Тројице је подигнута 1924. године. До тада се завршио прилив
руских емиграната. Сваки четврти становник Београда је био «Бели Рус». – Политика
(Београд). 2012, – 5. октобар.

Руски ампир у Кнез Михајловој: Архитекта и вајар Роман Николајевич Верховској оставио
је потпис на неколико монументалних споменика и на једној стамбеној угради изграђеној
1923. године. – Политика (Београд). 2014. – 19. септембар, стр. 03. (Додатак).

Руски замак на Калемегдану: Архитекта Николај Васиљевич Васиљев пројектовао је здање
Војно-географског института које је завршено 1926. године. – Политика (Београд). 2014.
– 7. март, стр. О3. (Додатак).

Руски стил у Београду: Николај Петрович Краснов био је водећи пројектант државних
грађевина у Краљевини Југославији. Зграду Архива Србије неки сматрају његовим естетски
најуспешнијим делом. – Политика (Београд). 2013. – 3. јун, стр. 03. (Додатак).

Темељ на крову: Николај Краснов је у српско-византијском стилу дао империјални сјај
висећем мосту преко Саве. – Политика (Београд). 2012. – 14. децембар, стр. 03. (Додатак).

Угаона вишеспратница као породична палата. Зграда Милоша Савића, најбогатијег Србина
између два светска рата, у улици Краља Милана 1 подигнута је 1926. године према пројекту
руског архитекте Евгенија Гулина (1875–1941?). – Политика (Београд). 2017. – 10. фебруар.

Храм од шатора: Темељи цркве Александра Невског у улици Цара Душана освећени су
1912. године, а градња је завршена крајем 1930-те. – Политика (Београд). 2014. – 6. јун,
стр. 03. (Додатак).

Црква поред Титовог стадиона: Архитекта Григорије Самојлов пројектовао је 1937. године
православни храм архангела Гаврила у Хумској 26. – Политика (Београд). 2017. – 14. јул.

Шегрт великог мајстора: У бироу Драгише Брашована стасавало је неколико архитеката.
Један од њих је био Андреј Васиљевич Папков. – Политика (Београд). 2012. – 26. септембар.

Шегрт из комшилука: Зграду на углу Француске улице званично је пројектовао шегрт
великог мајстора, а у њој је становао незванични мајстор ђавољег заната!? (арх. Андреј
Папков, кућа је завршена 1933). – Политика (Београд). 2013. – 1. март, стр. 03. (Моја кућа).
2910. Стефановић Тадија

Градитељска делатност руског архитекте емигранта Василија Фјодоровича фон Баумгартена
на југу Србије између два светска рата. – Лесковачки зборник (Лесковац). 2009. Бр. XLIX
, стр. 289–300.
2911. Стефанович Тадья

Мемориальная церковь Св. Димитрия в Лазареваце – памятник церковного зодчества
Югославии межвоенного периода. – Изобразительное искусство, архитектура и искусство-
ведение Русского зарубежья. Сборник материалов Международной научной конференции,
состоявшейся в Санкт-Петербурге с 18 по 20 сентября 2007 г. / Отв. ред. О. Л. Лейкинд.
«Дмитрий Буланин». Санкт-Петербург 2008, стр. 366–375.
2912.
Tabakovićeva nagrada [za arhitekturu] za 1997: Tatjana Vanjifatov-Savić. – DaNS (Novi Sad).
1998. – maj, str. 14–17.
2913. Тасић Милутин, арх.

Печат Николаја Краснова у Београду: Око 30 најлепших и најмонументалнијих здања овог
архитекте и данас красе наш град. – Политика (Београд). 2006. – 27. септембар, стр. 14.
2914. Тошева Снежана

Андросов Василиј Михајлович (Одеса, 6.7.1873. – Београд, 13.9.1944). – Српски биографски
речник. Књ. 1. Матица српска. Нови Сад 2004, стр. 189–190.

Капитална дела руских архитеката у Београду. – Руска емиграција у српској култури ХХ века.
Зборник радова. Том I. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић. Филолошки
302–307.

Рад руских архитеката у Министарству грађевина у периоду између два светска рата. –
Годишњак града Београда (Београд). 2004. Књ. LI, стр. 169–182.
2917. Uliankina Tatiana

Russian Architect Roman N. Verchovskoy in Russia, Serbia and the USA. – A Distant Accord.
Russian-Serbian Links in the Fields of Science, Humanities and Education: the 19th – the first
half of the 20th Century. / Ads. A. Petrovuc, E. I. Kolchinsky. LICEUM 13-2010. Kraguevac – St.
Petersburg 2010.
2918.
Фетисов Петр Павлович (Москва, 1877 – Загреб, 5.11.1926), архитектор, историк архитек-
туры, археолог, профессор архитектуры и истории искусств древнего периода в Высшей
технической школе в Загребе, оформлял фасады ряда зданий в Загребе. – Татьяна Пуш-
кадия-Рыбкина, Инна Грубмайр. Эмигранты из России в Загребе: Жизни и судьбы. Изд.
2-е, испр. и доп. Загреб 2019, стр. 212.
2919. Х.Н.
Работы [Виктора Викторовича] Лукомского оставляют неизгладимое впечатление: От Коро-
левского дворца до Здания Патриархии. – Слово юга (Ниш). 2022. № 8. – лето–осень, стр.15.
2920. Х.Н.
Российские архитекторы в Сербии: Волшебная сила зданий, навсегда изменивших облик
города: Искусство дизайна. [О проектах русского архитектора Юлиана Дюпона (1881–1935)
в Нише]. – Слово юга (Ниш). 2021. № 3. – весна, стр. 23.

Утонченный художник... К 100-летию со дня рождения Григория Ивановича Самойлова. –
Приазовский край. Казачья вольница (Ростов-на-Дону). 2004. № 36 (221). – 9 сентября, стр. 6.
2922. Церанић Милица

Делатност архитекте Андреја Васиљевича Папкова у Београду 1925–1951. – Наслеђе (Бео-
град). 2007. Бр. VIII, стр. 71–85.
2923. Чановић Гордана

Последња жеља војводе Мишића: Кућа коју је по очевој последњој жељи, сазидала ћерка
чувеног војводе Елеонора са својим супругом Михајлом полако се урушава (архитекта
Константин Николајевич Марков, пројектант куће у Ваљеву, 1927. године). – Политика
(Београд). 2015. – 8. мај. (додатак – без пагинације).
2924. Чановић Гордана

Светионик у Чиновничкој колонији. Руски архитекта Борис Фесенков пројектовао је
1935. године вилу у стилу модерне на адреси Јошаничка 3. [Борис Григорјавич Фесенко(в),
(12.8.1890, Новочеркаск, Донска област – 28.4.1944, Београд)]. – Политика (Београд). 2018.–
19. октобар, стр. 1. (Огласни додатак).
2925.
Шавцов Андрей Павлович (Усмань, 6.12.1890 – Загреб, 6.5.1944), архитектор. С 1920 г. жил
и проектировал жилые дома, больницы в Хорватии. По его проектам построены русская
часовня Воскресения Христова на загребском кладбище Мирогой (1928) и русский храм
Св. Иоанна Богослова в г. Белая Церковь. – Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна Грубмайр.
Эмигранты из России в Загребе: Жизни и судьбы. Изд. 2-е, испр. и доп. Загреб 2019, стр. 221.
2926. Шкаламера Жељко

Архитекта Никола Краснов (Москва 1864 – Београд 1939). – Свеске Друштва историчара
уметности СР Србије (Београд). 1983. [Бр.] 14, стр. 109–139.
4.7. ФОТОГРАФИЯ, КИНО

ФОТОГРАФИЈА, ФИЛМ

Русские в кинематографии Югославии. – Ежегодник 2013 Дома русского зарубежья имени
2928. Благојевић Ненад

Један изгубљени филм о једном изгубљеном царству. [Прилог кинематографске делатно-
сти руске емиграције у Краљевини Југославији]. – Часопис «Руски архив» (1928–1937) и
култура руске емиграције у Краљевини СХС / Југославији. Зборник радова. / Уреднице
2015, стр. 543–562.
2929. Boglić Mira

Beljakova Tatjana [Vladislavovna] (Babino Polje, o. Mljet, 1.1.1934 – [Beograd, 18.11.2022]),
filmska, kazališna i tv-glumica. – Filmska enciklopedija. Sv. 1. Jugoslavenski leksikografski zavod
«Miroslav Krleža». Zagreb 1986, str. 92.
2930. Велисављевић Иван

Филмови Жоржа Скригина. – Руски алманах (Земун). 2010. Год. XIX. Бр. 15, стр. 180–186.
2931. Ilić Momčilo

Ivanjikov Mihajlo [Dmitrijevič] (Georgijevsk, 9.9.1904 – Beograd, 7.9.1968), [filmski] snimatelj
ruskog podrijekla. Jedan je od pionira jugoslovenske kinematografije, po sklonostima izrazit do-
kumentarist-reporter. – Filmska enciklopedija. Sv. 1. Jugoslavenski leksikografski zavod «Miroslav
Krleža». Zagreb 1986, str. 592.
2932. Ilić Momčilo

Skrigin Georgije-Žorž [Vladimirovič] (Odesa, 4.8.1910 – [Beograd, 31.10.1997]), redatelj ukra-
jinskog podrijekla. – Filmska enciklopedija. Sv. 2. Jugoslavenski leksikografski zavod «Miroslav

Потерянная картина: История эмигрантского фильма, так и не вышедшего на экран. –
Родина: (Москва). 2006. № 4. [Тематический выпуск] Славянский мир: Общность и мно-
гообразие, стр. 86–88.
2934. Јовичић Стеван

Филмски уметници руског порекла у нашој кинематографији [Програм за пројекцију “Руси у
предратном југословенском филму”. Музеј Југословенске кинотеке, Београд – 8. април 1993].
2935. Коларић Владимир

Однос Јурија Ракитина према филму. – Књижевна историја (Београд). 2008. Год. XL. Бр.
134–135, стр. 203–208.
2936. Коларић Владимир

Сергеј Тагац у «Новој Европи». – «Nova Evropa» 1920–1941. Зборник радова. Институт за
књижевност и уметност. Београд 2010, стр. 635–641.
2937. Kolarić Vladimir

Filmska delatnost ruskih emigranata u Beogradu i jugoslovenskim zemljama u prvoj polovini XX
veka. – Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti (Beograd). 2008. [Br.] 13–14, str. 181–198.
2938. Лазаревић Славко

Да ли се сећате Нађе Подерегин: Рађање прве секс бомбе [југословенског филма, 1954.
године]. – Илустрована политика (Београд). 1985. Бр. 1369. – 29. јануар, стр. 34–35.
2939. Lazić Radoslav

Režija filmskog ritma: Razgovor s režiserom Žoržom Skriginom. – Radoslav Lazić. Traktat o
filmskoj režiji. Beograd 1989, str. 49–55.
2940. Лакић Д.
У свету компјутерске илустрације: Александар [Григорјевич] Прекраснов. На крилима
ветра – или, како је пилот млазног авиона постао аниматор и пионир електронских медија.
Забележено на изложби уз Фестивал кратког метра. Од написа «Забрањено пушење» до
успеха у Кино-клубу «Београд». – Политика (Београд), 2000. – 9. април, стр. 20.
2941. Majcen Vjekoslav

Gerasimov Aleksandar [Tihonovič] (Slavjansk, 15.11.1894 – Zagreb, 24.2.1977), filmski snimatelj,
konstruktor, autor dokumentarnih filmova. – Hrvatski biografski leksikon. Tom 4. Jugoslavenski
2942. Majcen Vjekoslav

Tagatz Sergije [Sergejevič] (Bjela kod Vjazme, 27.7.1889 – Zagreb, 30.4.1973), snimatelj, redatelj,
animator i filmski pedagog podrijetlom iz Rusije. – Filmska enciklopedija. Sv. 2. Jugoslavenski
2943. Малић Горан

Допринос руских фотографа српској култути у XIX и XX веку. – Годишњак Музеја града
Београда (Београд). 2004. Књ. LI, стр. 287–314.

Руси и српска фотографија: Столипин и другови. Између два светска рата фотографи руски
емигранти знатно су подстакли и унапредили фотографију у Србији, уношењем нових
знања. – Политика (Београд). 1998. – 7. фебруар, стр. 27.
2945. Malić Goran

Ruski fotografi u Jugoslaviji. Između dva svetska rata ruski fotografi emigranti znatno su podstakli
i unapredili fotografiju kod nas, unošenjem novih znanja. Uneli su mnoge novine, a neke i prvi
pokrenuli primenom fotografije u vazduhoplovstvu, medicini, sudstvu i kriminologiji. [Boris
Volodin, Vladislav Zalenski, Vladimir Dobržanski, Nikolaj Ljvovič Karpov, Aleksandar Šavranski,
Sergej Tregubov, Nikolaj Krajinski, Soboljev, Grunski, Krivski, Kožuhov, Koroljev, Lazarev, Barišev,
Černjavski, Jurij Gruzincev, Sergej Frantov, Arkadije Stolipin, Georgij-Žorž Skrigin]. ‒ Refoto
(Beograd). 2002. Br. 14. ‒ decembar, str. 56–57.

Одлазак Жоржа Скригина (1910–1997): Мајстор простора и светлости. – Политика (Бео-
град). 1997. – 8. новембар, стр. 29.

Скригин Георгије Владимирович, Жорж (Одеса, 1910. – Београд, 1997), фотограф-уметник
и филмски редитељ. Балетски играч у Хрватском народном казалишту у Загребу. – Енци-
2008, стр. 1012.
2948. Mikić Krešimir

Ostrovidov Mihail [Viktorovič] (Zagreb, 18.7.1930. – [Zagreb, 30.11.2016]), filmski i tv-snimatelj.
– Filmska enciklopedija. Sv. 2. Jugoslavenski leksikografski zavod “Miroslav Krleža”. Zagreb 1990,
str. 279.
2949. Милинчич Миролюб А.

Подерегина Надежда Игнатьевна (2.12.1931, Ниш. – 8.4.2019, Лондон), актриса кино и
театра, сценарист, издатель, писательница и полиглот. – Русское культурное наследие в
Сербии. / Отв. ред. Миролюб А. Милинчич. Центр Русского географического общества в
2950.
Островидов Михаил Викторович (Загреб, 18.7.1930 – Загреб, 30.11.2016), журналист-меж-
дународник, кинооператор художественных, Документальных и телевизионных фильмов
и телехроники. В 1956 г. вошел в состав энтузиастов-основателей загребского телевидения.
– Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна Грубмайр. Эмигранты из России в Загребе: Жизни и
судьбы. Изд. 2-е, испр. и доп. Загреб 2019, стр. 189–190.
2951. Pavić Svemir

Stasenko Aleksandar F. [Fjodorovič] (Split, 23.6.1933. – Split, 5.4.1990), [filmski] redatelj. Filmska
enciklopedija. Sv. 2. Jugoslavenski leksikografski zavod “Miroslav Krleža”. Zagreb 1990, str. 558.
2952.
Русская кино-студия «Земгора» приступила к съемкам благотворительного фильма «По-
можем инвалидам» Режиссер М. Н. Каракаш. – Новое время (Белград). 1928. № 2143. – 26
июня, стр. 3.
2953.
Скрыгин Георгий (Жорж) Владимирович (Одесса, 4.8.1910. – Белград, 31.10.1997), ба-
летмейстер, мастер художественной фотографии, кинооператор и режиссер. Оператор
первого югославского игрового фильма «Славица» (1947). – Татьяна Пушкадия-Рыбкина,
Инна Грубмайр. Эмигранты из России в Загребе: Жизни и судьбы. Изд. 2-е, испр. и доп.
Загреб 2019, стр. 205.
2954.
Skrigin Žorž. Fotografije i plakati. Katalog izložbe. Kulturni centar Beograda, april – maj 1995. /
Tekst: Slobodan Novaković. Biografija autora. [Beograd 1995], 4 str.
2955. Скригин Жорж

Моје фотографије. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија и зборник чланака
25 аутора]. Издавачи: Дунај (Београд); Ефект, Штампарско-графички систем (Беочин). За
издаваче: Душан Јанићијевић, Золтан Шлавик. Београд – Беочин 1994, стр. 329–346.
2956. Skrigin Žorž

Ratne fotografije 1943–1983. Katalog. Institut za film. Beograd 1977, 12 str.: fotogr.
2957.
Тагатц Сергей Сергеевич (Белопольск, 9.8.1898. – Загреб, 30.4.1973), оператор, режиссер,
Мультипликатор, изобретатель, педагог кинематографист. С 1922 г. жил в Загребе. – Татьяна
2958.
Fotografije Žorža Skrigina: 50 radova iz narodnooslobodilačke borbe. Katalog. Galerija ULUS,
16–30. juni 1951, 12 str.
2959. Hanzlovsky Mladen

Gerasimov Aleksandar [Tihonovič] (Harkov, 15.9.1894. – Zagreb, 24.2.1977), snimatelj i
konstruktor ukrajinskog podrijekla. – Filmska enciklopedija. Sv. 1. Jugoslavenski leksikografski
2960. Cindrić Pavao

Bazarov-Bukovečki [Brjuhoveckij] Anatolij Jurjevič (Odesa, 13.1.1882. ili 19.4.1881. – Zagreb,
19.3.1936), filmski snimatelj. – Filmska enciklopedija. Sv. 1. Jugoslavenski leksikografski zavod
“Miroslav Krleža”. Zagreb 1986, str. 83–84.
2961. Cindrić Pavao, Cesarec Emica

Vereščagin Aleksandar Aleksandrovič (Moskva, 25.2.1885. – SAD, 1965), filmski i kazališni redatelj,
glumac i pedagog ruskog podrijekla. – Filmska enciklopedija. Sv. 2. Jugoslavenski leksikografski
2962. Црњански В.
Непролазно сведочанство: Име Жоржа Скригина представља један од незаобилазних
синонима за утемељење и развој југословенског филма који многим дугује и његовом
схватању да је филмски облик синтеза свих уметности. – Дневник (Нови Сад). 1997. – 5.
новембар, стр. 15.
2963. Черепов Александар Филиппович

Могућност нашег националног филма. О циљевима и намерама директора нове Кино-школе
у Београду, г. Александра Черепова, б. редитеља «Совкино» и «Межрабом». – Илустровани
лист (Београд). 1929. Бр. 30. – 28. јуни, стр. 19, 30.
4.8. НАУКА, ТЕХНИКА

НАУКА, ТЕХНИКА
2964.
Абакумов Николай Павлович (Льгов, Курской губ., 4.3.1882. – Грозный, 9.6.1965), инже-
нер-геодезист. [Работал в Военно-географическом институте в Белграде, с 1927 г., профессор
Загребского университета, преподавал высшую геодезию, астрономию, картографию и
фотограмметрию. Его стараниями в 1937 г. был основан Астрономический институт]. –
Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна Грубмайр. Эмигранты из России в Загребе: Жизни и
2965. Аврамовић Сима

Житије и дело Александра Соловјева, великана правне историје. – Руска емиграција у
2966. Аврамович Сима

Житие и труды Александра Соловьева, корифея истории права. – Русская эмиграция в
Югославии. Сборник статей югославских и российских исследователей. / Ред. колл.: А.

Житије и дело Александра Соловјева – великана правне историје – Научно наслеђе Правног
факултета у Београду 1841–1941. [Изд.] Правни факултет у Београду. Београд 1994, стр.
356–364.

125 година од рођења Александра Васиљевича Соловјева. – 125 година од рођења Александра
Васиљевича Соловјева. Зборник радова. / Уредници Зоран С. Мирковић, Нина Кршњанин.
[Изд.] Правни факултет у Београду. Београд 2016, стр.11–13.
2969. Аксёнова Елена Петровна

Вдали от родных берегов (об условиях жизни и работы русских учёных в первые годы
эмиграции). – Славянский альманах 1997. Институт славяноведения РАН. «Индрик».
Москва 1998, стр. 168–181.

К истории русской научной эмиграции в Югославии (Письма А. Л. Погодина А. В. Фло-
ровскому). – Славяноведение (Москва). 1995. № 4, стр. 78–83.

Русские ученые-эмигранты первой волны в Югославии (по материалам архива А. В. Фло-
ровского). – Русская эмиграция в Югославии. Сборник статей югославских и российских
исследователей. / Ред. колл.: А. Арсеньев, О. Кириллова, М. Сибинович. «Индрик». Москва
1996, стр. 148–166.
2972. Алабурић Сања, Ђорђевић Милутиновић Деса, Митровић Биљана

Допринос академика Владимира Ласкарева раду Природњачког музеја у Београду. – Вла-
димир Д. Ласкарев – живот и дело. Поводом 150 година од рођења. / Уредници академик
Видојко Јовић, др Мери Ганић. САНУ, Српско геолошко друштво. Београд 2019, стр. 37–56.

Билимович (Бич-Былина-Билимович) Александр Дмитриевич (1876, Житомир – 1963,
Сан-Франциско), проф. политической экономии и статистики. С 1920 по 1944 г. занимал
кафедру политической экономии в Люблянском университете. С 1948 г. в США. – Е. А.
стр. 59.

Жардецкий Вячеслав Сигизмундович (Wenceslas S. Jardetzky; 16.4.1896, Одесса – 21.10.1962,
Элкинс, шт. Зап. Виргиния), математик-астроном, специалист по вычислению равновесия
небесных тел и педагог с международной известностью. С 1923 г. в Белграде занимался
небесной механикой. Профессор Белградского университета. С 1949 г. в США. Член Аме-

риканской Академии наук и искусств. – Е. А. Александров. Русские в Северной Америке.

Свищёв (Свищев) Иван Сергеевич (29.10.1875, Белгород, Курская губ. – 22.6.1973, Лос-Ан-
джелес), военный топограф, Генштаба ген.-майор, профессор. [В Югославии начальник
отдела Военно-топографического института. При его содействии около 100 русских военных
топографов были приняты в Военно-георгафический институт и под его руководством
создали для Югославии военные карты. Организатор землемерных курсов, на которых ок.
300 человек получили подготовку и работали по профессии. С 1949 г. в США, где зани-
мался русской общественной деятельностью.]. – Е. А. Александров. Русские в Северной

Русские интеллектуалы в научной жизни Белграда (1919–1941 годы). – Славяноведение
(Москва). 1999. № 4, стр. 58–63.
2977.
Андреев Василий Захарович (Станица Нижнечирская, Область Войска Донского, 3.3.1904
– Загреб, 16.8.1988), инженер-геодезист, инженер-строитель, профессор Загребского
университета. Работал на строительстве железных дорог и мостов (1934–1944). Доктор
технических наук (1952). – Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна Грубмайр. Эмигранты из
России в Загребе: Жизни и судьбы. Изд. 2-е, испр. и доп. Загреб 2019, стр. 141.
2978. Антошин Алексей Валерьевич

Научные связи А. В. Соловьева в эмиграции в 1950–1960-е годы (по материалам Русского
архива Лидса). – Славяноведение (Москва). 2010. № 4, стр. 49–54.
2979.
Апсен Борис Андреевич (Москва, 2.7.1894. – Брела, Хорватия. 1.9.1980), инженер-геодезист,
математик, профессор Загребского университета. Первый доктор технических наук по
геодезии (1942). Автор учебников и справочников. – Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна
2019, стр. 141–142.

Георгиј Николајевич Пио-Уљски. – Руски некропољ у Београду: Знамење историјског
пријатељства. Београд 2014, стр. 319–322.
2981. Атанацковић Тодор М.

Вороњец Константин Петрович (Кијев, 30.1.1902. – Београд, 19.10. 1974), математичар,
универзитетски професор. – Српски биографски речник. Књ. 2. Матица српска. Нови Сад
2006, стр. 310–311.
2982.
Баранов Николай Ильич (Орел, 6.4.1887. – Лондон, 15.8.1981), энтомолог. До 1927 г. работал
в Гигиеническом институте в Скопье, постоянный научный сотрудник Института параз-
итологии ветеринарного факультета в Загребе (1928–1944). Открыл свыше двухсот новых
типов двукрылых. – Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна Грубмайр. Эмигранты из России в
Загребе: Жизни и судьбы. Изд. 2-е, испр. и доп. Загреб 2019, стр. 143–144.
2983. Белоусов Константин Гаврилович

Русские учёные, члены Академической группы: Е. В. Спекторский (1875–1951). – Записки
Русской академической группы в США (Нью-Йорк). 1975. Том IX, стр. 305–306.
2984. Бельчич Юлия Викторовна

Российские ученые-экономисты в эмиграции: профессор А. Н. [Александр Николаевич]
Челинцев (1874–1962). – Труды XXII Годичной международной научной конференции
Института истории естествознания и техники им. С. И. Вавилова РАН Москва, 28 марта
–1 апреля 2016 г. ИИЕТ РАН. Москва 2016, стр. 11–21.
2985. Бельчич Юлия Викторовна

«Труд, востребованный Родиной»: А. Н. Челинцев. – Россия и современный мир (Москва).
2003. № 3 (40), стр. 170–179.
2986.
Београд постаје центар руског научног живота у изгнанству. – Правда (Београд). 1928. –
16. септембар, стр. 4.
2987. Берић Славица

Прање спира, кување уклања: Истраживања мр Игора Кљујева указују да патогене бактерије
могу да се населе у биљкама које, уколико се једу свеже, постају извор заразе. – Политика
(Београд), 2011. – 19. јун, стр. 12.
2988. Б.И.
Наши византолози на конгресу у Минхену: Професор др Георгије Острогорски о значају
конгреса и византолошким истраживањима. – Политика (Београд). 1958. – 14. септембар.
2989. Bidjin Darko

Baranov Nikolaj Iljič (Rusija, 1887), entomolog. – Hrvatski biografski leksikon. Tom 1. Jugo-
slavenski leksikografski zavod “Miroslav Krleža”. Zagreb 1983, str. 441–442.
2990. Билимович Александр Дмитриевич

Памяти профессора Е. В. Спекторского. – Записки Русской академической группы в США
(Нью-Йорк). 1970. Том IV, стр. 148–157.
2991. Билимович Антон

Некролог преминулом академику Јакову Хлитчијеву. [Преминуо 23. априла 1963; Београд].
– Гласник Српске академије наука и уметности (Београд). 1967. Књ. XV. Св. 1, стр. 17–18.
2992. (Билимович Антон)

Споменица посвећена преминулом академику Антону Билимовићу [1879–1970]. Српска
академија наука и уметности. Посебна издања. Књига CDXLVI [446]. Споменица: Књига
52. [Споменица садржи биографију и библиографију радова академика]. Београд 1971, 50
стр.: фотогр.
2993. Бирман М. А.
Петр Михайлович Бицилли (1879–1953): Штрихи к портрету ученого. – П. М. Бицилли.
Избранные труды по средневековой истории: Россия и Запад. Издательский дом «Языки
славянской культуры» (ЯСК). Москва 2006, стр. 633–712.
2994. Богдановић Милован

Александар Иванович Стебут (1877–1952). – Живот и дело српских научника САНУ. Биогра-
фије и библиографије. Одбор за проучавање живота и рада научника у Србији и научника
српског порекла. / Уредник Милоје Сарић. Књига 6. Српска академија наука и уметности.
Београд 2000, стр. 73–112.
2995. Богословский Антон Владимирович

Русские инженеры в Югославии. – Часовой (Париж). 1939. № 236–237. 5 июня, стр. 38.
2996. Бојовић Снежана

Пушин Никола [Антонович] (Саратов, 1875. – Београд, 1947), физико-хемичар, универзи-
тетски професор, дописни члан САНУ. Проучавао дијаграме стања бинарних смеша метала,
као и смеша органских једињања. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник

Владимир Алексеевич Мошин (1894–1987). – История и историки: Историографический
вестник. Москва 2003, стр. 293–310.

Парадигмы русской истории в работах историков белградского круга. – Актуальные
аспекты истории и современности русского зарубежья: параллели и антитезы. / Отв. ред.
М. М. Кононова. Москва 2007, стр. 107–141.

Pax Rossica. Русская государственность в трудах историков зарубежья: Работы русских
историков белградского круга 1920–1941 гг. «Вече» Москва 2012, 448 стр. ISBN 978-5-
905820-50-2.

Сотрудничество Пражского и Белградского русских научных центров. – Т. Г. Масарик и
«русская акция» Чехословацкого правительства: К 150-летию со дня рождения Т. Г. Маса-
рика. По материалам международной научной конференции. Москва 2005, стр. 125–134.
3001. Бонџић Драгомир

Вегнер Александар Јулијевич (?, 1880. – ?, после 1939), економиста, универзитетски про-
фесор. – Српски биографски речник. Књ. 2. Матица српска. Нови Сад 2006, стр. 25–26.

Доброклонски Александар Павлович (Павловски Посел, Московска губернија, 22.12.1856.
– Београд, 4.12.1937), историчар цркве, универзитетски професор. – Српски биографски

Избеглице из Русије професори Православног богословског факултета у Београду после
Првог светског рата. – Православни свет и Први светски рат: Зборник радова међународног
научног скупа, Београд, 5–6. децембар 2014. године. Београд 2015, стр. 356–373.

Косицки Александар [Иванович] (Великие Луки, 1.8.1881. – Београд, 22.10.1955), инжењер,
универзитетски професор, стручни писац. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица

Лебедев Алексеј Александрович (Санкт-Петербург, 21.8.1876. – Сантјаго, Чиле, ?.6.1964),
инжењер, универзитетски професор. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица српска.
Нови Сад 2011, стр. 559–560.

Марков Јован Павлович (Коростељево код Тамбова, Русија, 28.6.1872. – Нанует, Њујорк,
12.6.1962), ветеринар, универзитетски професор. – Српски биографски речник. Књ. 6.
Матица српска. Нови Сад 2014, стр. 126–127.

Острогорски Георгије Александрович (Санкт-Петербург, 19.1.1902. – Београд, 24.10.1976),
византолог, универзитетски професор. – Српски биографски речник. Књ. 7. Матица српска.
Нови Сад 2018, стр. 703–705.

Руски емигранти наставници Београдског универзитета од 1919. до средине 20. века. –
Србија и Русија 1814–1914–2014: Међународни научни скуп 13–14. октобар 2014. године.
Српска академија наука и уметности. / Уредник академик Михајло Војводић. Научни
скупови Књига CLV. Одељење историјских наука. Књига 38. Београд 2016, стр. 231–243.

Руски емигранти наставници универзитета у Краљевини СХС/Југославији. – Часопис «Руски
архив» (1928–1937) и култура руске емиграције у Краљевини СХС / Југославији. Зборник
радова. / Уреднице др Весна Матовић, др Станислава Бараћ. Институт за књижевност и
уметност. Београд 2015, стр. 527–543.
3010. Борейко Владимир Евгеньевич

Мартино Владимир Эммануилович (9.06.1889. – 15.09.1961). – Словарь деятелей охраны
природы. Изд. второе, дополненное. Москва 2013, стр. 185–188.
3011. Борисов Василий Петрович

Пио-Ульский Георгий Николаевич (24.1.1864, Псков – 12.8.1938, Белград), специалист в
области теплотехники. – Русское зарубежье. Золотая книга эмиграции. Первая треть ХХ
века: Энциклопедический биографический словарь. РОССПЭН. Москва 1997, стр. 499–500.
3012. Борисов Василий Петрович

Представители российской школы прикладной механики – С. П. Тимошенко и Я. М. Хлыт-
чиев в эмиграции. – Российско-сербские связи в области науки и образования: XIX – первая
половина ХХ в. / Отв. ред. Э. И. Колчинский и А. Петрович. Ред.-сост. М. В. Лоскутова и
М. В. Хартанович. “Нестор-История”. Санкт-Петербург 2009, стр. 89–94.
3013. Borisov V. P.
Representatives of the Russian School of Applied Mechanics S. P. Timoshenko and J. M. Khlytchiev
in the Emigration. – A Distant Accord Russian-Serbian Links in the Field of Science, Humanities
and Education: the 19th the first half of the 20th century. Liceum. Vol. 13. Kraguevac – St.
Petersburg 2010, pp. 133–139.
3014. Борисов Василий Петрович, Ермолаева Наталия Сергеевна

Хлытчиев Яков Матвеевич (1886, Ростов-на-Дону – 16.4.1963, Белград), инженер-
кораблестроитель, механик. – Русское зарубежье. Золотая книга эмиграции. Первая треть
ХХ века: Энциклопедический биографический словарь. РОССПЭН. Москва 1997, стр. 668.
3015. Бошков Миряна

Сюжеты и вопросы русской средневековой истории в трудах Г. А. Острогорского. – Рус-
ское зарубежье и славянский мир. Сборник трудов. / Сост. Петр Буняк. Славистическое
3016. Бранковић Зоран

Руски емигранти у науци, просвети, здравству и спорту Србије. – Руси без Русије: Српски
Руси. [Албум фотографија и зборник чланака 25 аутора]. Издавачи: Дунај; Ефект. Београд
– Беочин 1994, стр. 169–178.
3017. Brglez Alja

Aleksander Vasiljevič Maklecov in začetki kriminologije na Slovenskem. – Monitor (Ljubljana).
2014. XVI/1, str. 245–270.
3018. Brlez Alja

Ruski znanstveniki v Kraljevini Jugoslaviji. – Rusi v Slovenii: Od vojske do znanosti. [Zbornik].
– Monitor (Ljubljana). 2015. XVII/1, str. 151–176.
3019.
Бубнов Александр Дмитриевич (Варшава, 29.5.1883. – Крань, Словения, 2.2.1963), контр-ад-
мирал, историк. Преподаватель истории морского военного искусства и стратегии Морской
академии в Дубровнике (1923–1941). Автор капитальных 3-х томных трудов «История
военно-морского искусства» и «Морские войны, с начала до Второй мировой войны». –
3020. Булатова Римма Владимировна

Основатель югославской палеографической науки – В. А. Мошин. – Русская эмиграция в
Югославии. [Сб. статей югославских и российских исследователей]. / Ред. колл.: А. Арсе-
ньев, О. Кириллова, М. Сибинович. «Индрик». Москва 1996, стр. 183–199.
3021. Величковић Јелена

Библиографија радова академика инж. Владимира Фармаковског. – Посебан отисак из:
Зборник радова Машинског института Српске академије наука (Београд) 1959. Том LX.
Књ. 8, 22 стр.
3022. Вербицкий Федор Васильевич

Профессор Александр Львович Погодин [Некролог]. – Православная Русь (Джорданвилль).
1955. № 23, стр. 12.
3023. Весић Хаџи Мома

О лику и делу професора [Виктора Никитича] Саљникова: Био је један од најбољих светских
стручњака за област којој се посветио. – Политика (Београд). 2006. – 8. јуни.
3024. Vidrih Renato

Sergej Bubnov (1914–2000). – Življenje in tehnika (Ljubljana). 2000. Let. LI. – maj, str. 30.
3025. Витас Душан

Биографија академика инж. Владимира Фармаковског (21.10, 1880, Симбирск – 5.6.1954,
Београд). – Посебан отисак из: Зборник радова Машинског института Српске академије
наука (Београд). 1959. Том LX. Књ. 8, 5 стр.
3026. Volinski Konstantin

Valerijan Markov. – Hrvatska prosvjeta (Zagreb). 1928. God. XV. Br. 9. – 25. rujna, str. 200.
3027. Вујиновић Бранко

Руски инжењери у Југославији. Велики допринос «српских Руса» техничко-технолошкој
струци, науци и градитељству. – Политика (Београд). 2003. – 30. јануар, стр. А18.
3028. Vujičić Veljko

Bilimovič Anton (Žitomir, Rusija, 20. juli 1879 – Beograd, 17. septembar 1970), matematičar.
– Enciklopedija Jugoslavije. Tom 1. Jugoslavenski leksikografski zavod. Zagreb 1980, str. 702.
3029.
Гажи-Баскова Валентина Георгиевна (Намаган, Узбекистан, 9.12.1913. – Загреб, 2.5.1992),
ботаник, ординарный профессор агрономического факультета Загребского университета
(1954–1981), доктор наук (1939). Внесла ценный вклад в вегетационную карту Хорватии.
судьбы. Изд. 2-е, испр. и доп. Загреб 2019, стр. 151.
3030. Гајић Богдан

Демченко Григориј Васиљевич (Русија, 1869. – Суботица, 26.3.1958), правник, универзи-
тетски професор. – Српски биографски речник. Књ. 3. Матица српска. Нови Сад 2007,
стр. 160–161.
3031. Ганић Мери

Допринос Владимира Д. Ласкарева раду Српског геолошког друштва. – Владимир Д. Ласка-
рев – живот и дело. Поводом 150 година од рођења. / Уредници академик Видојко Јовић,
др Мери Ганић. САНУ, Српско геолошко друштво. Београд 2019, стр. 31–36.
3032. Гардашевић Благота

Професор Сергије Викторович Троицки. – Богословље (Београд). 1973. Бр. 1–2, стр. 175–188.
3033. Garcevic Srdjan

The Refugees who built modern Belgrade: From monumental government buildings to a Buddistist
pagoda, the influx of Russian emigres revolucionised the capital one hundred years ago. – Belgrade
Insight (Belgrade). 2017. – 20 Oct.
3034.
Gaži-Baskova Valensina (Namangan, Rusija, 9.12.1913. – Zagreb, 2.5.1992), hrvatska botaničarka
ruskog podrijekla. – Hrvatska enciklopedija. Knj. 4. Leksikografski zavod “Miroslav Krleža”.

Germogen (Grigorij Ivanovič Maksimov) (Stanjica Nagorska na Donu, Rusija – Zagreb, 1945),
mitropolit. – Hrvatski biografski leksikon. Tom 4. Jugoslavenski leksikografski zavod “Miroslav
Krleža”. Zagreb 1998, str. 659–660.
3036.
Gerasimov Aleksandar (Slavjansk, 15.9.1894. – Zagreb, 24.2.1977), hrvatski filmski snimatelj,
konstruktor i fotograf ukrajinskog podrijekla. – Hrvatska enciklopedija. Knj. 4. Leksikografski
3037. Герасимов Николай Игоревич

Е. В. [Евгений Васильевич] Спекторский как историк “социальной физики”. – История
философии (Москва). Том 21. № 1. 2016, стр. 116–127.
3038.
Germogen (Maksimov), mitropolit Hrvatske pravoslavne crkve. – M. Oberknežević. Razvoj
pravoslavlja u Hrvatskoj i Hrvatska pravoslavna crkva. – Hrvatska revija (München – Barcelona).
1979. God. XXIX. Br. 2, str. 229–267.
3039. Gomboc Stanislav

In memoriam dr Sergej Dimitrijevič Matvejev. – Acta entomologica Slovenica (Ljubljana). 2003.
Št. 11 (1), str. 91–96.
3040. Гончарова Екатерина Александровна

Жизнь и научная деятельность Ф. В. Тарановского накануне эмиграции. – Бизнес. Обра-
зование. Право (Волгоград). 2013. № 2 (43), стр. 341–345.
3041. Грубић Александар

Владимир Д. Ласкарев (1868–1954) – живот и дело. – Владимир Д. Ласкарев – живот и
дело. Поводом 150 година од рођења. / Уредници академик Видојко Јовић, др Мери Ганић.
САНУ, Српско геолошко друштво. Београд 2019, стр. 11–19.
3042. Грубић Александар, Пантић Никола

Владимир Димитријевич Ласкарев (9.7./26.6.1868, Бирјуч, Вороњешка губернија – 1954,
Београд). [Геолог]. – Живот и дело српских научника САНУ. Биографије и библиографије.
Одбор за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла. / Уред-
ник Милоје Сарић. Књига 6. Српска академија наука и уметности. Београд 2000, стр. 1–41.
3043. Грубић Александар

Ласкарев Владимир Дмитријевич (Бирјуч, Вороњешка губ., 1868. – Београд, 1954); геолог,
професор универзитета, члан САНУ. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник
3044. Грубић Александар, Сибиновић Миодраг

Черњавски Павле Иванович (Ростов на Дону, 1892. – Волгоград, СССР, 1969), палеоботани-
чар и палеополинолог. Пионир је палеоботаничких и палеополинолошких истраживања у
Србији. Управник Хербаријума на Филозофском факултету, управник и кустос Ботаничког
одељења Природњачког музеја у Београду. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг.
3045. Гудович Юлия Станиславовна

Инженер и археолог С. Н. Смирнов на службе при Дворе Карагеоргиевичей (К вопросу о
вкладе русской эмиграции в культуру и науку Югославии). – Международный научный
симпозиум «Русская диаспора и изучение русского языка и русской культуры в иносла-
вянском и иностранном окружении», Белград, 1–2 июня 2011 г. Доклады. Белград 2012,
стр. 223–233.
3046. Даниловић Јелена

Допринос Теодора Тарановског српској правној историографији. – Руска емиграција у
3047. Dekleva Tatjana

Ruski profesorji na pravni fakulteti v Ljubljani 1918–1945. – Arhivi (Ljubljana). 1998. Let. XXI.
Št. 1–2, str. 77–79.
3048. Денковић Драгаш Д.

Александар Васиљевич Соловјев (1890–1971). In memoriam. – Анали Правног факултета
у Београду (Београд). 1971. Бр. 4. – јул–август, стр. 465–467.
3049. Denković Dragaš

Troicki Sergije, kanonist i istoričar (Tomsk, Rusija, 14.3.1878). – Enciklopedija Jugoslavije. Tom
8. Izdanje i naklada Leksikografskog zavoda. Zagreb 1971, str. 374.
3050. Dimitrijević Dragomir

Farmakovski Vladimir (Simbirsk, Rusija, 1880. – Beograd, 5.6.1954), mašinski inženjer. – Encik-
lopedija Jugoslavije. Tom 3. Izdanje i naklada Leksikografskog zavoda FNRJ. Zagreb 1958, str. 291.
3051. Dinić Anka, Marković Aca, Šijak Milorad

Igor Andrejevič Rudski – On the Occasion of the 70-year Anniversary of the First phytocoenological
Research in Serbia. – Bulletin of the Natural History Museum (Belgrade) 2010. No. 3, pp. 189–221.
3052. Динић Михајло

Поводом педесетогодишњице Георгија Острогорског. – Зборник радова Византолошког
института 1952. Београд 1952, стр. 275.

У [Универзитетској] библиотеци «Светозар Марковић»: Изложба о Русима – члановима
САНУ. – Политика (Београд). 2003. – 12. септембар.
3054. Дражић Драгутин

Никола А. [Антонијевич] Пушин (7.2.1875, Саратов – 23,10.1947, Београд), [Хемичар, фи-
зичка хемија]. Библиоградија радова. – Живот и дело српских научника САНУ. Биографије
и библиографије. Одбор за проучавање живота и рада научника у Србији и научника
српског порекла. / Уредник Милоје Сарић. Књига 3. Српска академија наука и уметности.
Београд 1998, стр. 417–445.
3055. Драјић Душан

Волчков Илија [Андрејевич] (Краљево, 1925. – Београд, 1999), инжењер електротехнике,
универзитетски професор, усавршавао се у иностранству. Имао неколико патената. Ос-
новао Лабораторију за енергетске претвараче. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг.
3056. Драјић Душан

Тјапкин Димитрије [Аркадјевич] (Печ, 1926. – [Београд, 2016]), инжењер електротехнике,
универзитетски професор. Главна професионална оријентација – електронске полупрово-
дничке компоненте, технологија и физичка електроника. – Енциклопедија српског народа.
3057. Дризуль Я.
Женщина-философ, поэт, историк и лингвичт: Александра Евграфовна Жернакова-Ни-
колаева переслала для «Зари» ряд своих научных статей. – Заря (Харбин). 1937. № 331. – 7
декабря.
3058. Дурлевич Урош

Сальников Виктор [Никитович] (29.1.1927, Печ, Косово – 2006, Белград), механик, исследо-
ватель теории пограничного слоя, д-р наук, профессор, член Европейской академии наук
и искусств. – Русское культурное наследие в Сербии. / Отв. ред. Миролюб А. Милинчич.
Центр Русского географического общества в Сербии. Белград 2020, стр. 249.
3059. Ђорђевић Иван М.

Значај Н. Л. Окуњева за српску историју уметности. – Руска емиграција у српској култу-
ри ХХ века. Зборник радова. Том I. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић.
1994, стр. 213–219.
3060. Ђукић Далибор

А. В. Соловјев и историја руског монаштва на Атону. – 125 година од рођења Александра
[Изд.] Правни факултет у Београду. Београд 2016, стр.39–53.
3061. Ђукић Ђорђе

Антон Дмитрија Билимович (20/8.7.1878, Житомир – 17.9.1970, Београд). – Живот и дело
српских научника САНУ. Биографије и библиографије. Одбор за проучавање живота и
рада научника у Србији и научника српског порекла. / Уредник Милоје Сарић. Књига 7.
Српска академија наука и уметности. Београд 2001, стр. 227–259.
3062. Ђукић Ђорђе

Билимович Антон Дмитријевич (Житомир, 20.7.1879. – Београд, 17.9.1970), математичар,
механичар, професор универзитета. – Српски биографски речник. Књ. 1. Матица српска.
Нови Сад 2004, стр. 542–543.
3063. Ђурић Ђорђе

Јелачић Алексије Кирилович (Кијев, 18.1.1892. – Београд, 27.10.1941), историчар, професор
универзитета. – Српски биографски речник. Књ. 4. Матица српска. Нови Сад 2009, стр. 354.
3064. Ђурић Иван

Георгије Острогорски (1902–1976). – Историјски гласник (Београд). 1977. Бр. 1–2, стр. 286–291.
3065.
Евгеније Спекторски. [Дописни члан Академије, објављени радови: стр. 233–239]. – Го-
дишњак Српске краљевске академије (Београд). 1933. XLII, str. 230–239.
3066. Емельянов Юрий Николаевич

Лев Михайлович Сухотин. Жизненный путь и научное творчество. – Российская государ-
ственность в лицах и судьбах ее созидателей: IX – XXI вв. Материалы международной
конференции. Липецк, 31 октября – 1 ноября 2008 г. Липецкий государственный педаго-
гический университет. Липецк 2009, стр. 244–269.
3067. Ермолаева Наталия Сергеевна

Билимович Антон Дмитриевич (8.6.1879, Житомир, Украина – 17.9. 1970, Белград), меха-
ник, математик. – Русское зарубежье. Золотая книга эмиграции. Первая треть ХХ века:
Энциклопедический биографический словарь. РОССПЭН. Москва 1997, стр. 88–90.
3068. Ермолаева Наталия Сергеевна

Жардецкий Венчеслав Сигизмундович (16.4.1896, Одесса – 21.10.1962, Элкинс, шт. Зап.
Виргиния, США), астроном, механик, геофизик. – Русское зарубежье. Золотая книга эми-
грации. Первая треть ХХ века: Энциклопедический биографический словарь. РОССПЭН.
Москва 1997, стр. 235–236.
3069. Ždralović M. [Muhamed]

Aleksej Olesnicki i Orijentalna zbirka Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. – Radovi
Arhiva JAZU (Zagreb). 1973. Sv. II, str. 97–110.

От Гражданской войны – к науке: Русские эмигранты – сотрудники институтов Сербской
академии наук/Сербской академии наук и искусств (1946–1976). – Гражданская война в
памяти русского зарубежья. В 100-летию Дальневосточного исхода и завершения воору-
женного противоборства 1917–1922 гг. Материалы Международной научной конферен-
ции. Москва, 31 октября – 1 ноября 2022 г. Дом русского зарубежья имени Александра
Солженицына. Москва 2023, стр. 235–251.

Научный работник в области космического права Михаил Сергеевич Смирнов. – Славян-
ский мир в третьем тысячелетии (Москва). 2022. № 1–2, стр. 53-71.
3072. Живић Ивана

Матвејев Сергеј [Дмитријевич] (Луганск, Украјина, 1913. – Београд, 2003), орнитолог,
биогеограф, ентомолог. Истраживао је фауну и екологију Балканског полуострва. – Енци-
2008, стр. 628.
3073. Живоинович Мирьяна

Владимир Алексеевич Мошин как историк Афона. – Русская эмиграция в Югославии.
[Сборник статей югославских и российских исследователей].. / Ред. колл.: А. Арсеньев, О.
3074. Живојиновић Мирјана

Владимир Алексејевич Мошин – историчар Свете Горе. – Руска емиграција у српској кул-
1994, стр. 154–162.

Мошин Владимир Алексејевич (Санкт-Петербург, 9.10.1894. – Скопље, 3.2.1987), истори-
чар, византолог, универзитетски професор. – Српски биографски речник. Књ. 7. Матица

Рад Александра В. Соловјева на издавању аката. – 125 година од рођења Александра Ва-
сиљевича Соловјева. Зборник радова. / Уредници Зоран С. Мирковић, Нина Кршњанин.
[Изд.] Правни факултет у Београду. Београд 2016, стр. 31–37.
3077. Жикич Радослав

Игорь Андреевич Рудский: жизнь и деятельность. – Российско-сербские связи в области
науки и образования: XIX – первая половина ХХ в. / Отв. ред. Э. И. Колчинский и А.
Петрович. Ред.-сост. М. В. Лоскутова и М. В. Хартанович. «Нестор-История». Санкт-Пе-
тербург 2009, стр. 95–100.
3078. Жикић Радослав, Маринковић Ђорђе и др.

Игор Андрејевич Рудски: живот и дело. Издавач Српско биолошко друштво «Стеван Ја-
ковљевић». Крагујевац 2003. 310 стр. ISBN 978-86-81829-56-1.
3079. Жорж Бранислав

Малахов Нил, протојереј. (Дубиновка, Курска губ., 1. децембар 1884. – Сремски Карловци,
9. октобар 1934). – Енциклопедија Новог Сада. Књ. 26. Нови Сад 2005, стр. 326–327.
3080. Zadnikar Gita

Ruski znanstveniki na ljubljanski univerzi, ruski umetniki v našem gledališču: kulturno in znan-
stveno življenje v emigraciji. – Rusi v Slovenii: Od vojske do znanosti. – Monitor (Ljubljana).
2015. XVII/1, str. 103–120.
3081. Задорнов Александр Владимирович

Профессор С. В. Троицкий и его вклад в развитие дисциплины церковно-канонического
права в Московской духовной академии. – Богословский вестник (Сергиев Посад). 2010.
№ 11–12, стр. 510–536.
3082. Зайцев Илья Владимирович

Труды и дни Алексея Акимовича Олесницкого (Addenda к словарю отечественных тюрко-
логов). – Русское возрождение (Нью-Йорк – Москва – Париж). 2009. № 1, стр. 5–12.
3083.
Здановский Николай Аполлинарьевич (Москва, 25.3.1895. – Сараево, 17.12.1973), агроном,
ординарный профессор сельскохозяйственно-лесотехническом факультете в Сараево (с
1948 г.). Один их основателей и членов (1966) Академии наук и искусств Боснии и Герце-
говины. – Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна Грубмайр. Эмигранты из России в Загребе:
Жизни и судьбы. Изд. 2-е, испр. и доп. Загреб 2019, стр. 163.
3084. Злокович Г. Г. [Злоковић Ђорђе]

Николай Иларионович Васильев (23.10.1875, Полтава – 4.9.1930, Белград). Некролог. [Бывш.
проф. Донского Политехнического института, проф. Белградского университета, агро-
ном-химик]. – Записки Русского научного института в Белграде. Выпуск 4. Белград 1931,

стр. I–IV.
3085. Иванов Игорь, свящ.

Русская византология в Европе и труды академика Г. А. Острогорского. – Христианское
чтение (Москва). 2010. № 1 (32), стр. 88–121.
3086. Иванович Милена

Конев Дмитрий Федорович (9.2.1863, Каменск, Донецк – 25.3.1947, Белград), ученый,
профессор бактериологии, серологии и ветеринарии. – Русское культурное наследие в
Сербии. Белград 2020, стр. 189.
3087. Иванович Милена

Рыковский Илья Иванович (1900, Персияновка – 1984, Белград), биохимик, д-р наук.
профессор. – Русское культурное наследие в Сербии. / Отв. ред. Миролюб А. Милинчич.
3088.
Извори нафте у нашој земљи: Резултати испитивања руског стручњака г. [Лава Ивановича]
Баскалова који је пронашао и подигао чувене Гроздњанске изворе нафте у Русији, из којих
је црпљено преко 100 вагона нафте дневно, бави се већ 3 године испитивањем терена наше
земље. Одржао предавање у Савезу руских инжењера у Београду. – Црногорац (Подгорица).
1925. Год. 1. Бр. 11. – 7. март.
3089. Илић Драгана

Милоградов-Турин Јелена [Сергејевна] (Београд, 1935. – [Београд, 2011]), астрофизичар,
универзитетски професор. Бавила се истраживањем галактичке радио-астрономије и
историјом југословенске астрономије. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник
3090. Ириней (Середний), архимандрит

Профессор С. В. Троицкий: его жизнь и труды в области канонического права. – Богослов-
ские труды (Москва). 1974. [Вып.] XII, стр. 217–247.
3091. Јанковић Милорад М., Татић Будислав Б.

Павле Иванович Черњавски (20.6.1892, Ростов на Дону – 1969). [Ботаничар]. – Живот и
дело српских научника САНУ. Биографије и библиографије. Одбор за проучавање живота
и рада научника у Србији и научника српског порекла. / Уредник Милоје Сарић. Књига 7.
3092. Јевтић Атанасије

Александар Павлович Доброклонски. – Богословље (Београд). 1980. Бр. 1–2, стр. 83–85.
3093. Јевтић Атанасије

Викентије Фрадински. – Богословље (Београд). 1980. Бр. 1–2, стр. 191–192.
3094.
Jelačić Aleksije (Kijev, 18.1.1892. – Beograd, 23.10.1941). – Leksikon pisaca Jugoslavije. [Knj.] II.
Matica srpska, Novi Sad 1978, str. 561.
3095.
Jelačić Aleksije, historičar, potomak doseljenika iz Hrvatske u 18. v. – Enciklopedija Jugoslavije.
Knj. 6. Leksikografski zavod „Miroslav Krleža“. Zagreb 1990, str. 24.
3096. Јовановић Иван

Красенски Дмитриј Сергејевич (Твер, 4.10.1879. – САД, после 1945), инжењер, универ-
зитетски професор. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица српска. Нови Сад 2011,
стр. 332–333.
3097. Јовановић Иван

Марковић Валеријан Владимирович (Калиш, Пољска, 13.9.1904. – Београд, 24.11.1975),
инжењер, универзитетски професор. – Српски биографски речник. Књ. 6. Матица српска.
Нови Сад 2014, стр. 136–137.

Тарановски Теодор Васиљевич (Плонск, Пољска, 1875. – Београд, 1936), историчар права,
универзитетски професор, члан Српске краљевске академије. – Енциклопедија српског
народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за уџбенике. Београд 2008, стр. 1119.
3099. Јовановић-Стипћевић Биљана

Обнова српске археографије. Поводом десет година од смрти Владимира Алексејевича
Мошина. – Археографски прилози (Београд). 1997. Бр. 19, стр. 283–290.
3100. Јовић Видојко

Ласкарев Владимир Дмитријевич (Бирјуч код Белгорода, 9.7.1868. – Београд, 10.4.1954),
геолог, универзитетски професор. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица српска.
Нови Сад 2011, стр. 550–551.
3101. Каджан Александр Петрович

Концепция истории Византийской империи в трудах Г. А. Острогорского. – Византийский
временник (Москва). 1978. Том 39 (64), стр. 76–85.
3102. Казимировић Радован

Др Теодор Титов, митроносни протојереј и професор Београдског универзитета (поводом
његове 60-тогодишњице). – Весник Српске Цркве (Београд). 1928. Бр. 1, стр. 53–58.
3103. Kanajet Božidar

Boris Apsen [matematičar, geodeta, Boris Andrejevič Apsen, 1894–1980]: Sjećanje uz 30. obljetnicu
smrti velikoga pedagoga, autora, čovjeka... Nakladnik Geodetska tehnička škola. Urednik Željko
Prodanović. Zagreb 2010, 77 str.: ilustr. ISBN 978-953-96423-3-2.
3104. Карамаш Сергiй Юрiович, Вировий Сергiй Iванович

Зоолог Юлий Вагнер – ученый, гражданин, политик. политик. – Скарбница документальной
пам’яти (Киïв). 2006. Вып. 1, стр. 52–59. [на укр. яз.].
3105. Кастратовић-Ристић Веселинка

Руски професори на Београдском универзитету 1919–1925. – Идеје и покрети на Београд-
сом универзитету од оснивања до данас. Саопштења и прилози са симпозијума одржаног
у Београду 15–17. новембра 1988. године. Зборник радова. Књига друга. / Ур. Добрица
Вуловић. [Изд.] Центар за марксизам универзитета. Београд 1989, стр. 51–55.
3106. Кашић Душан

Црквени историчар др Викентије Ф. [Флорианович] Фрадински. [11/24.11.1892, Житомир
– 8.2.1961, Београд]. – Богословље (Београд). 1961. Год. V (XX). Бр. 1–2, стр. 27–32.
3107.
Кириченко Александр Иванович (Загреб, 10.1.1927 – Загреб, 22.6.1998), инженер. С 1985 г.
ординарный профессор Института технической механики, занимался проектированием
судов. Доктор наук (1978). – Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна Грубмайр. Эмигранты из
России в Загребе: Жизни и судьбы. Изд. 2-е, испр. и доп. Загреб 2019, стр. 165.
3108. Киселёв К.
Сергей Викторович Троицкий (1878–1972). – Преподобный Сергий в Париже – история
парижского Свято-Сергиевского православного богословского института. / Отв. редактор
Б. Бобринский. Санкт-Петербург 2010, стр. 524–529.
3109. Кнежевић-Миљановић Јулка

Никола Салтиков (1866, 1871, 1872, Вишњи Волочек, Тверска губернија – 1961, Београд).
[Математичар]. – Живот и дело српских научника САНУ. Биографије и библиографије. Од-
бор за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла. / Уредник
Милоје Сарић. Књига 6. Српска академија наука и уметности. Београд 2000, стр. 43–71.
3110. Колеров Модест Алексеевич

Петр Струве как мыслитель: историографические итоги. – Русский сборник. Исследова-
ния по истории России. Том XI. / Редакторы-составители О. Р. Айрапетов и др. Regnum.
Москва 2012, стр. 208–231.
3111. Колеров Модест Алексеевич

Струве Петр Бернгардович (26.1.1870, Пермь – 26.2.1944, Париж), политик, историк, эко-
номист, издатель. – Русское зарубежье. Золотая книга эмиграции. Первая треть ХХ века:
3112. Колмаков Вадим Борисович

Дмитрий Васильевич Скрынченко. Биографический очерк – Воронежский епархиальный
вестник (Воронеж). 2003. № 2 (69) и № 3 (70).
3113. Колмаков Вадим Борисович

Православная антропология Дмитрия Васильевича Скрынченко. – Д. В. Скрынченко.
Ценность жизни по современно-философскому и христианскому учению. Изд. 2-е, доп.
Книжний дом «Либроком». Москва 2010, стр. III–XVIII.
3114.
Колобов Сергей Александрович (Санкт-Петербург, 23.10.1908. – Загреб, 17.4.1972), инже-
нер-конструктор. Руководил проектной организацией «Индустропроект» в Загребе. Автор
книг о землетрясениях в Югославии и о разработанных им конструкциях сейсмически
устойчивых построек. – Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна Грубмайр. Эмигранты из России
в Загребе: Жизни и судьбы. Изд. 2-е, испр. и доп. Загреб 2019, стр. 167.
3115. Конески Блажо

Проф. Мошин во Македонија. – Прилози на ВАНУ (Скопје). 1984. IX. Бр. 2.
3116.
Коняев Александр (Михайлов, 3.7.1909. – Любляна, 10.4.1995), инженер-агроном, Про-
фессор сельскохозяйственной микробиологии биотехнического факультета Люблянского
университета. Специализировался по технической микробиологии молочных продуктов.
Доктор наук (1958). – Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна Грубмайр. Эмигранты из России
в Загребе: Жизни и судьбы. Изд. 2-е, испр. и доп. Загреб 2019, стр. 168.

Русский Белград Александра Соловьева. – 125 година од рођења Александра Васиљевича
Соловјева. Зборник радова. / Уредници Зоран С. Мирковић, Нина Кршњанин. [Изд.] Правни
факултет у Београду. Београд 2016, стр. 285–312.
3118.
Костеев (Миркович) Владимир Андреевич (Казань, 1.10.1893. – Оттава, Канада, 1989),
инженер-химик. Ассистент Института химической технологии неорганических веществ
и металлургии в Загребе, директор завода алкалоидов в Скопье, с 1942 г. работал в Загребе
на предприятии по производству лекарств. – Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна Грубмайр.
3119.
Крај Конгреса руских инжењера: Колико је руска емиграција допринела култури других
народа. И како се поједине државе односе према руској емиграцији (Изводи из предавања
проф. Г. Пио-Уљског, одржаног 12. маја 1937.). – Политика (Београд). 1937. – 14. маја, стр. 7.
3120. Крекић Б., Радојчић Б., Ђурић И.

Библиографија радова академика Георгија Острогорског. [До 1971. године закључно]. –
Зборник радова Филозофског факултета (Београд). 1974. Бр. 12–1, стр. 1–14.
3121. Кукин Александар, проф. др.

Проф. др Виктор [Карлович] Нејгебауер (1897–1988). – Рад Матице српске (Нови Сад).
1988. Бр. 25, стр. 93–95.
3122. Kuntić Kalman

Dr. Grigorije V. Demčenko (ukrajinski Гргорiй Васильович Демченко) (Kijev, 1869. – Subotica,
1958). Povjesničar i teoretičar prava, a bavio se i kaznenim pravom. – K. Kuntić. Pravni fakultet
u Subotici 1920–1941. Hrvatsko akademsko društvo. Subotica 2016, str. 47.
3123. Kuntić Kalman

Sergije V. Troicki (ruski Сергей Викторович Троицкий) (Tomsk, 1878. – Beograd, 1972).
Kanonist i bizantolog. – K. Kuntić. Pravni fakultet u Subotici 1920–1941. Hrvatsko akademsko
društvo. Subotica 2016, str. 46.
3124. Kurelac Miroslav

In memoriam Vladimir Mošin. – Zbornik Zavoda za povijesne znanosti Istraživačkog centra JAZU
(Zagreb). 1988. Vol. 15, str. 149–157.
3125. Лазовић Живан

Књазев-Адамовић Светлана [Леонидовна] (Бела Црква, Банат, 1931. – [Београд, 2016]),
филозоф, универзитетски професор. Један од најзначајнијих представника аналитичког
приступа у српској филозофији. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош
3126. (Ласкарев)
Владимир Д. Ласкарев – живот и дело. Поводом 150 година од рођења. / Уредници ака-
демик Видојко Јовић, др Мери Ганић. САНУ, Српско геолошко друштво. Београд 2019, 90
стр. ISBN 978-86-7025-845-7.
3127. (Ласкарев)
Др Владимир Ласкарев, дописни члан. Аутобиографија. – Годишњак Српске Краљевске
академије за 1932. годину. Београд 1932, стр. 195–200.
3128. Леко Марко Д.

Сећање на стваралаштво професора Антона Билимовича. – Руска емиграција у српској
култури ХХ века. Зборник радова. Том I. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић.
1994, стр. 261–264.
3129. Липковски Александар

Билимович Антон Д. [Дмитријевич] (Житомир, 1879. – Београд, 1970), инжењер механике,
универзитетски професор, члан САНУ. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник

Вороњец Константин [Петрович] (Кијев, 1902. – Београд, 1974), математичар, универзи-
тетски професор, члан САНУ. Радио у области рационалне механике и механике флуида.

Жардецки Вјачеслав [Сигизмундович] (Одеса, 1896. – Њујорк, 1962), астрофизичар, профе-
сор. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за уџбенике.

Орлов Константин Павлович (31.12.1907, Уфа – 17.11.1985, Белград). математик, доктор наук,
профессор. – Русское культурное наследие в Сербии. / Отв. ред. Миролюб А. Милинчич.

Орлов Константин П. [Павлович] (Уфа, 1907. – Београд, 1985), матеметичар, универзи-
тетски професор. Научни интерес – нумеричка математика и теорија спектара. Итемељио
је наставу нумеричке математике код нас. Патентирао је учила. – Енциклопедија српског
народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за уџбенике. Београд 2008, стр. 791–792.

Салтиков Никола [Николај Николајевич] (Вишњи Волочек, 1866. – ? [Београд], 1961), ма-
тематичар, универзитетски професор, члан САНУ. – Енциклопедија српског народа. / Гл.
и одг. уредник Радош Љушић. Завод за уџбенике. Београд 2008, стр. 977.

Хлитчијев Јаков Матвејевич (Ростов, 1886. – Београд, 1963), инжењер механике, универ-
зитетски професор, члан САНУ. Област научног интересовања – теорија еластичности и
бродске конструкције. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић.
3136. Лукич-Дацич Драгана

Краинский Николай Васильевич (1.5.1869, Киев – 19.7.1951, Харьков), психиатр, д-р меди-
цинских наук, профессор. – Русское культурное наследие в Сербии. / Отв. ред. Миролюб А.
3137. Магуза Александр Олегович

Профессор Михаил Павлович Чубинский и его вклад в теорию криминологии и науку
уголовного права. – Российский криминологический взгляд (Москва). 2010. № 4 (24), стр.
221–231.
3138. Максимовић Љубомир

Вредност историчаревог дела – на годишњицу смрти академика Георгија Острогорског. –
Историјски гласник (Београд). 1977. Бр. 1–2, стр. 283–285.
3139. Максимовић Љубомир

Сто година од рођења Георгија Острогорског: Жива слика Византије. Разумети данас
Острогорског и његове поруке значи схватити да ниједна појава или институција у ви-
зантијској историји не могу бити другачије посматрани него као део сталних промена, као
спој супротности. – Политика (Београд). 2002. – 14. децембар.
3140. Максимовић М.С.

Пропаст Серске државе: Ново дело проф. Острогорског о далекосежном значају битке на
Марици за судбину свих балканских народа. – Политика (Београд). 1967. – 19. март, стр. 18.
3141. Маленковић Милош

Коњев Димитрије Фјодорович (Каменскаја, 1868. – Београд, 25.3.1947), ветеринар, бак-
териолог, професор универзитета. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица српска.
3142. Маран Стевановић Александра

Владимир Д. Ласкарев: лик и дело у сећањима Петра Стевановића. – Владимир Д. Ласкарев
– живот и дело. Поводом 150 година од рођења. / Уредници академик Видојко Јовић, др
Мери Ганић. САНУ, Српско геолошко друштво. Београд 2019, стр. 21–30.
3143. Маринковић Живан М.

Митрополит Антоније као пасторолог. – Гласник (Београд). 1938. Год. XIX. Бр. 9. – 3/16.
април, стр. 221–223.
3144. Марьянович Драголюб Н.

Вклад русской эмиграции в развитие сербской византологии в период между двумя ми-
ровыми войнами. – Столетие русской эмиграции в Сербии: итоги и судьбы. Материалы
международной научно-практической конференции. / Ред. Вениамин (Семенов). ГБУК ЛО
«Музейное агентство», 27 июня 2018 г. Организаторы: Комитет по местному самоуправле-
нию, межнациональным и межконфессиональным отношениям Ленинградской области

и Гатчинская епархия РПЦ. Санкт-Петербург 2019.
3145. Матвејев Сергеј Димитријевич

Ољег Сергејевич Гребеншчиков – надарен и непоновљив. – Гласник Природњачког музеја.
Серија Б – Биолошке науке. 1993/1994 (Београд) 1998, стр. 189–198.
3146. Медовић Илдико

Нејгебауер Виктор [Карлович] (Усатова, Русија, ?.7.1897. – Нови Сад, 28.9.1988), агроном-пе-
долог, универзитетски професор. – Српски биографски речник. Књ. 7. Матица српска.
Нови Сад 2018, стр. 241–242.
3147. Межинска Јелена

Јаков Матвејевич Хлитчијев. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија и зборник

О броју руских инжењера у Југославији 1919–1941. – Историја ХХ века (Београд) 2012.
Бр. 3, стр. 207–224.

Проф. Георгије Николајевич Пио-Уљски. [Библиографија радова Г. Пио-Уљског: стр. 203–
204]. – Флогистон (Београд). 2000. Бр. 10, стр, 179–206.

Руски инжењери-емигранти у Србији 1919–1941. године. – Путевима инжењерства у
Србији (Београд). 1995. Бр. 2, стр. 63–73.

Руски инжењери у Југославији 1919–1941. [Изд.] Савез инжењера и техничара Србије.
Београд 1997, 217 стр.: илустр. Тираж 500. ISBN 86-82563-04-5.
3152. Милосављевић Борис

Допринос Александра Соловјева истраживању и разумевању континуитета у српској
историји. – 125 година од рођења Александра Васиљевича Соловјева. [Зборник радова].
/ Уредници Зоран С. Мирковић, Нина Кршњанин. [Изд.] Правни факултет у Београду.
Београд 2016, стр. 79–102.
3153. Милосављевић Миодраг

Опроштајни говор на погребу преминулог академика Јакова Хлитчијева. – Гласник САНУ
(Београд). 1967. Бр. 15, стр. 15–16.
3154. Миљковић Никола

Нејгебауер Виктор Карлович (Усатова, Русија, 7.1897. – Нови Сад, 28.9.1988), агроном-педо-
лог, професор универзитета. – Енциклопедија Новог Сада. Св. 17. Нови Сад 2002, стр. 41–42.
3155. Миљковић Никола, проф. др.

Поводом 90. рођендана проф. др Виктора [Карловича] Нејгебауера: Научник војвођанске
равнице. Написао је студију «Војвођански чернозем» и учествовао у изради педолошких
карти Покрајине и Југославије. – Дневник (Нови Сад). 1987. – 13. август.
3156. Miljković Nikola, prof. dr.

Prof. dr Viktor [Karlovič] Nejgebauer: Povodom 90-og rođendana. – Zemljište i biljka (Beograd).
1987. Vol. 36. No. 1, str. 1–4.
3157. Михальченко Сергей Иванович

Политическая и конфессиональная жизнь межвоенной Югославии по мемуарам Е. В.
Спекторского. – Научные ведомости Белгородского государственного университета. Се-
рия история. Политология. Экономия. Информатика (Белгород). 2013. Вып. 25. № 1 (144),
стр. 120–126.

Словения 1930-х годов в неопубликованных мемуарах Е. В. Спекторского. – Пространство
и время (Москва). 2015. № 1–2 (19–20), стр. 252–256.
3159. Mihalčenko Sergej Ivanovič

Slovensko obdobje življenja Evgena Vasiljeviča Spektorskega (1930. leta): iz neobjavljenega grad-
iva. – Monitor (Ljubljana). 2014. XVI/1, str. 177–193.

«Только Югославия соответствует моему мировоззрению, и я ее искренно и горячо лю-
блю». (Письма М. В. Шахматова Е. В. Спекторскому. 1937–1939 гг.). – Русская эмиграция
на Балканах. Сборник научных трудов. Посвящается 100-летию Русского исхода / Руската
емиграција на Балканот. Зборник на научни трудови. / Редакционная коллегия: Драги
Георгиев, В. С. Путятин, А. С. Стыкалин. Институт на национална историја – Скопје;
Кафедра истории южных и западных славян Исторического факультета МГУ им. М. В.
Ломоносова. Скопье 2021, стр. 273–285.

Ф. В. Тарановский: К вопросу о школе «Западно-Русского» права в эмиграции. – Культурная
миссия Российского Зарубежья: История и современность. Москва 1999, стр. 115–118.

Е. В. Спекторский. – Вопросы истории (Москва). 2013. № 1, стр. 31–53.

Е. В. Спекторский: Частная жизнь в эмиграции. – Люди и судьбы русского зарубежья.
Москва 2017. Вып. 4, стр. 264–274.
3164. Михаљчић Раде

Историја српског права у делима Теодора Тарановског. – Руска емиграција у српској кул-
1994, стр. 169–179.
3165. Михальчич Раде

История сербского права в трудах Федора Тарановского. – Русская эмиграция в Югославии.
Сборник статей югославских и российских исследователей. / Ред. колл.: А. Арсеньев, О.
3166. Михеев Вадим Ростиславович

Лебедев Алексей Александрович (21.8.1976, Петербург – 7.1964, Сантьяго), один из осно-
воположников науки об авиационных двигателях. – Русское зарубежье. Золотая книга
эмиграции. Первая треть ХХ века: Энциклопедический биографический словарь. РОС-
СПЭН. Москва 1997, стр. 343–344.
3167. Miholić Stanko

Prof. dr Nikola A. Pušin (nekrolog). – Arhiv za kemiju (Zagreb). 1947. Br. 19, str. 149.
3168. Мишић Синиша

Социјална структура српског средњовековног друштва у делу Александра Соловјева. – 125
година од рођења Александра Васиљевича Соловјева. [Зборник радова]. / Уредници Зоран С.
Мирковић, Нина Кршњанин. [Изд.] Правни факултет у Београду. Београд 2016, стр.183–188.
3169. Мохначёва Марина Петровна

Соловьев Александр Васильевич (1890, Калиш – 15.1.1971, Женева), историк, музыковед,
литературовед. – Русское зарубежье. Золотая книга эмиграции. Первая треть ХХ века:
3170. (Мошин)
Библиографија радова Владимира Мошина [1925–1976]. – Зборник Владимира Мошина:
Владимиру Мошину за осамдесетогодишњицу рођења. Савез библиотекарских радника
Србије. 1977, стр. 7–16.
3171. (Мошин)
Библиографија радова Владимира Мошина. [Допуна, до 1981.]. – Археографски прилози
(Београд). 1983. Бр. 5, стр. 75–77.
3172. Мушицки Ђорђе

Почеци развоја теоријске физике у Србији и допринос Вјачеслава Жардецког овом развоју.

Вјачеслав [Сигисмундович] Жардецки (16.4.1896, Одеса – 1962, New York). [теоријска физика,
астрофизичар]. – Живот и дело српских научника САНУ. Биографије и библиографије. Од-
бор за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла. / Уредник
Милоје Сарић. Књига 5. Српска академија наука и уметности. Београд 1999, стр. 47–87.

Жадрецки Вјачеслав (Одеса, 16.4.1896. – Њујорк, 1962), астрофизичар, математичар, уни-
верзитетски професор. – Српски биографски речник. Књ. 3. Матица српска. Нови Сад
2007, стр. 721–722.
3175.
На вест о смрти Георгија Острогорског: Дело које је обележило читаву епоху. – Политика
(Београд). 1976. – 26. октобар.
3176. Наерловић-Вељковић Наталија

Јаков Матвејевич Хлитчијев (Акоп Мадтеосович Хлитчијанц) (29.11.1886, Нахичеван,
Дон – 14.4.1963, Београд). – Живот и дело српских научника САНУ. Биографије и библи-
ографије. Одбор за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског
порекла. / Уредник Милоје Сарић. Књига 4. Српска академија наука и уметности. Београд
1998, стр. 231–270.
3177. Николајевић Иванка

Истраживања Георгија Острогорског о принципима византијске уметности. – Зборник
радова Византолошког института (Београд). 1978, стр. 275–277.
3178. Николић Александар

Давац Владимир Христианович (Владимир на Кљазми, 6.6.1883. – Сјеница, 7.11.1944),
математичар, професор, публициста. – Српски биографски речник. Књ. 3. Матица српска.
3179. Николић Александар М.

Орлов Константин Павлович (Уфа, 31.12.1907. – Београд, 17.11.1985), математичар, уни-
верзитетски професор. – Српски биографски речник. Књ. 7. Матица српска. Нови Сад
2018, стр. 676–677.
3180. Николић Владимир М.

Брант Александар Андрејевич (Русија, 1855. – Блед, 13.2.1933), инжењер, универзитетски

Локот (Локоть) Тимофеј Васиљевич (Борзна, 31.1.1868. – Земун, 25.7.1942), инжењер агро-
номије, универзитетски професор. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица српска.
Нови Сад 2011. стр. 616–617.

Ломејко Сергије [Иванович] (Коханово, Белорусија, 28.9.1897. – Београд, 7.10.1975), ин-
жењер агрономије, универзитетски професор. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица
српска. Нови Сад 2011. стр. 619.

Максимов Сергеј Павлович (Санкт-Петербург, 1872. – ?, 1944/1945), хидроинжењер, про-
фесор универзитета. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица српска. Нови Сад. 2011,
стр. 766.
3184. Николић мр Драгиша

Почетак примене картографије на овим просторима и оснивање Војногеографског инсти-
тута. Други део [Удружење руских топографа, Списак примљених из Руске војске, 1924.].
– Геодетски журнал (Београд). 2005. Бр. 9.
3185. Николић Стеван

Проф. др Александар Стебут. – Земљиште и биљка (Београд). 1952. Год. I. Бр. 2, стр. 181–185.
3186.
Образ Роман Васильевич (Лемнос, 4.10.1920. – Загреб, 14.6.1998), экономист, профессор
факультета внешней торговли Загребского университета (1965–1985), доктор наук, автор
книг по маркетингу, исследованию рынка, механизме импортных операций. – Татьяна
3187.
Olesnicki (Olesnickij) Aleksej Akimovič (Gurovci kraj Kijeva, 29.9.1888 – Zagreb, 5.6.1943),
hrvatski orijentalist ukrajinskog podrijekla. – Hrvatska enciklopedija. Knj. 8. Leksikografski
3188.
Олесницкий Алексей Акимович (Гуровцы Киевской губ., 12.12.1888. – Загреб, 6.6.1943),
востоковед. С 1922 г. жил в Загребе. Собирал и научно обрабатывал восточные рукописи.
Хранитель Восточной коллекции при этой академии, в ней более половины рукописей было
собрано им. С 1940 г. преподавал турецкий язык на философском факультете Загребского

университета. – Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна Грубмайр. Эмигранты из России в
Загребе: Жизни и судьбы. Изд. 2-е, испр. и доп. Загреб 2019, стр. 187–188.
3189. Омельченко Олег Анатольевич

Федор Васильевич Тарановский. – Право и жизнь (Москва). 1994. № 6, стр. 329–331.
3190. Острогорский Георгий Александрович

Дмитрий Александрович Рассовский. [17 октябрь 1902, Москва – 6 апреля 1941, Белград].
Библиография трудов. Некролог с ним погибшей в бомбежке Белграда Ирины Николаевны
Окуневой-Расовской (5 февраля 1913, Санкт-Петербург – 6 апреля 1941, Белград)]. – Заметки
к «Слову о полку Игореве». Выпуск 2. Институт им. Н.П. Кондакова. Белград 1941, стр. 60.
3191. Павловский Иван Францевич

Демченко Григорий Васильевич (р. 2 марта 1869, Киев). Приват-доцент университета Св.
Владимира в Киеве и Императорского Варшавского университета по кафедре уголовного
права и истории русского права. Командирован за границу, работал в университетах,
библиотеках и семинариях Берлина, Лейпцига, Вены, Парижа, Лиона и Лондона. – И.
Павловский. Краткий биографический словарь учёных и писателей Полтавской губернии
с половины XVIII века. Первое дополнение. Издание «Сага». Харьков 2009, стр. 60–62.

Аутобиографија Владимира Мошина: руско наслеђе у српској култури. – Панчевачко чи-
талиште (Панчево). 2005. Год. IV. бр. 7. – новембар, стр. 4–9.

Библиографија радова Владимира Алексејевича Мошина. – Сусрети библиографа у спомен
на др Георгија Михаиловића. Београд. 2008. Год. 16. [штампано 2010], стр. 223–238.

Двадесет година од смрти Владимира Алексејевича Мошина – живот и рад у Панчеву. –
Руска дијаспора и српско-руске културне везе. Зборник реферата. / Приредио Богољуб
Станковић. Славистичко друштво Србије. Београд 2007, стр. 179–196.

Математичар Константин Павлович Орлов: руско наслеђе у српској култури – сто година
Београдског универзитета. – Панчевачко читалиште (Панчево). 2006. Год. V. Бр. 8. – мај,
стр. 3–5.

Научник чије дело не може бити заборављено: Двадесет година од смрти Владимира Алек-
сејевича Мошина. – Панчевачко читалиште (Панчево). 2007. Год. VI. Бр. 10. – мај, стр. 4–8.

Прилог за библиографију радова В. А. Мошина. – Панчевачко читалиште (Панчево). 2008.
Год. VII. Бр. 13. – новембар, стр. 9–15.
3198. Пашуто Владимир Терентьевич

Русские историки-эмигранты в Европе. / Отв. ред. д.и.н. Б. В. Левшин. «Наука». Москва
3199. Пејин Јован

Библиографија радова Алексија Јелачића. – Историјски гласник (Београд). 1981. Бр. 1–2.
стр.191–200.
3200. Pejin Jovan

Jelačić Aleksije (Kijev, 18.1.1892. – Beograd, 24.10.1941). – Leksikon pisaca Jugoslavije. [Knj.] II.
Matica srpska. Novi Sad 1979, str. 561–562.
3201. Петрович Александр

Мост, через который еще предстоит перейти: русские ученые – члены Сербской академии
наук после Октябрьской революции. – Российско-сербские связи в области науки и образо-
вания: XIX – первая половина ХХ в. / Отв. ред. Э. И. Колчинский и А. Петрович. Ред.-сост.
М. В. Лоскутова и М. В. Хартанович. «Нестор-История». Санкт-Петербург 2009, стр. 77–88.
3202. Петровић Драгош

Вагнер Јулиј Николајевич (?, 1865. – Беч, 4.4.1945), ентомолог, зоолог, универзитетски
3203. Петровић Миодраг М.

Сергије Троицки – истраживач Номоканона Светога Саве. – Руска емиграција у српској
култури ХХ века. Зборник радова. Том I. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сиби-
Београд 1994, стр. 163–168.
3204. Петрюк Петр(о) Тодорович

Профессор Николай Васильевич Краинский – известный представитель отечественной
психиатрической школы (К 135-летию со дня рождения). – Психiчне здоров’я (Харьков).
2004. № 2, стр. 89–93.
3205. Пио-Ульский Георгий Николаевич

Памяти профессора Александра Андреевича Брандта. – Записки Русского научного инсти-
тута в Белграде. Выпуск 8. Белград 1933, стр. 1–12.
3206. Пириватрић Срђан

Георгије Александрович Острогорски. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија
и зборник чланака 25 аутора]. Издавачи: Дунај; Ефект. Београд – Беочин 1994, стр. 179–188.
3207.
Плотников Иван Степанович (Тамбов, 4.12.1878. – Загреб, 31.7.1955), физикохимик. В нач.
1920-х гг. в Загребе преподавал физику и физическую химию в Высшей технической школе,
после получения гражданства (1926) стал ординарным профессором. Основатель Инсти-
тута физики и физической химии при университете, которого возглавлял до выхода на
песию в 1943 г. Инициатор и первый редактор международного научного фотохимического
журнала Radiologica, который с 1937 г. выходил в Берлине. – Татьяна Пушкадия-Рыбкина,
Загреб 2019, стр. 194–195.
3208. Погодин Александар

О научном раду руске емиграције. – Нова Европа (Загреб). 1930. Бр. 4. – април.
3209. Polenc Janko

Mihajlu Jasinskemu v spomin. – Zbornik znanstvenih razprav. Univerza kralja Aleksandra prvega
v Ljubljani. Profesorski zbor juridične fakultete (Ljubljana). 1935–36. Let. XII, 1936, str. 1–6.
3210. Поляков Андрей Васильевич, Тимошина Елена Владимировна

Спекторский Евгений Васильевич (1875, Острог, Волынской губ. – 3.3.1951, Нью-Йорк),
философ, юрист. – Русское зарубежье. Золотая книга эмиграции. Первая треть ХХ века:
3211. Поп-Атанасов Георги

Владимир Алексеевич Мошин: Животен пат и научно дело. «Менора». Скопје 2009, 318
стр.: илустр. ISBN 978-60-8200-079-4.
3212. Поп-Атанасов Георгий

Владимир Алексеевич Мошин и Македония. – Русская эмиграция на Балканах. Сборник
научных трудов. Посвящается 100-летию Русского исхода / Руската емиграција на Балканот.
Зборник на научни трудови. / Редакционная коллегия: Драги Георгиев, В. С. Путятин, А. С.
Стыкалин. Институт на национална историја – Скопје; Кафедра истории южных и западных
славян Исторического факультета МГУ им. М.В. Ломоносова. Скопье 2021, стр. 219–227.
3213. Протић-Бенишек Војислава

Рад Петра [Владимировича] Музена на Астрономској опсерваторији у Београду. – Руска
3214.
Профессор Михаил Павлович Чубинский и 35-летие его научной, литературной и об-
щественной деятельности. [Статьи Л. Я. Таубера, А. В. Маклецова, В. Н. Челищева, Е. А.
Жукова, А. Н. Лазаренко и В. Д. Порошина]. Издание Союза русских писателей и журна-
листов в Суботице. Белград 1930, 63 стр.
3215. Пузанов Иван Иванович

Памяти Владимиpа Эммануиловича Маpтино. – Бюллетень Московского общества испы-
тателей природы. Отдел биологический (Москва). 1962. № 6, стp. 113–117.

Ауторитет Цариградске патријаршије у Православној Цркви према Сергију Викторовичу
Троицком. – Српска теологија у двадесетом веку: Истраживачки проблеми и резултати.
Књ. 14. Београд 2013, стр. 128–140.

Сергије Викторович Троицки (1878–1972). – Руски некропољ у Београду: Знамење исто-
ријског пријатељства. Београд 2014, стр. 328–329.

Викентије Флоријанович Фрадински – историчар Цркве. – Зборник радова научног скупа:
Српска теологија у двадесетом веку – истраживачки проблеми и резултати (Православни
богословски факултет, Београд, 21. децембар 2012). Књ. 13. Православни Богословски

Вклад русской эмиграции в развитие сербской академической теологии. – Международный
научный симпозиум «Русская диаспора и изучение русского языка и русской культуры
в инославянском и иностранном окружении (Белград, 1–2 июня 2011 г.)». / Отв. ред. Б.
Станкович. Доклады. Белград 2012, стр. 78–89.

Личност и дело проф. др Александра Павловича Доброклонског (I и II део). – Српска
теологија у двадесетом веку – истраживачки проблеми и резултати. Књ. 10 и Књ. 11. Пра-
вославни Богословски факултет. Београд 2011 и 2012, стр. 39–74 и 92–111.

Научные труды протоиерея д-ра Федора Ивановича Титова в сербских богословских жур-
налах. – Христианское чтение (Санкт-Петербург). 2015. № 2, стр. 158–177.

Теодор Иванович Титов – историчар Цркве: Прилог проучавања веза између Кијевске ду-
ховне академије и Православног богословског факултета у Београду. – Српска теологија у
двадесетом веку: Истраживачки проблеми и резултати. Књ. 15. Православни Богословски

3223. Пузовић Љиљана

Владимир Алексејевич Мошин, 1894–1987. – Археографски прилози (Београд). 2013. [Бр.]
35, стр. 211–223.

«Балканская одиссея» профессора Киевского университета Н. М. [Николая Михайлови-
ча] Бубнова. – Русская эмиграция на Балканах. Сборник научных трудов. Посвящается

Российские профессора философского факультета в Скопье в межвоенные годы. – Исто-
рики-слависты МГУ. Книга 9. Исследования и материалы, посвяшенные 75-летию со дня
рождения В. А. Тесемникова. Издательство Московского университета. Москва 2013, стр.
133–153.
3226. Радич Радивой

Георгий Острогорский и сербская византология. – Русская эмиграция в Югославии. [Сбор-
ник статей югославских и российских исследователей]. / Ред. колл.: А. Арсеньев, О. Ки-
риллова, М. Сибинович. «Индрик». Москва 1996, стр. 200–207.
3227. Радић Радивој

Георгије Острогорски и српска византологија. – Руска емиграција у српској култури ХХ
века. Зборник радова. Том I. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић. Фило-
стр. 147–153.
3228. Радовић Радован

Руски стручњаци у војној индустрији Србије. [О Русима који су били на важним функ-
цијама у војнотехничким заводима у Крагујевцу и Обилићеву крај Крушевца]. – Политика
(Београд). 1993. Год. ХС. Бр. 28.603. – 30. мај, стр. 24.
3229. Радовић Радован

Руски стручњаци у војној индустрији Србије. [Попис Руса-инжењера који су радили у
Крагујевцу, Обилићеву код Крушевца, Младеновцу, Лазаревцу, Лучанима, Загребу]. – По-
литика (Београд). 1995. Год. ХСII. Бр. 29.262. – 6. април, стр. 10.
3230. Радосављевић Јелена Н.

Орешков Борис Михајлович ([Москва, 28.11.],1881. – ?, после 1940), саобраћајни инжењер,
секретар Државне комисије за руске избеглице, председник Руског јахт-клуба «Петар
Велики». – Српски биографски речник. Књ. 7. Матица српска. Нови Сад 2018, стр. 671.
3231.
Российско-сербские связи в области науки и образования: XIX – первая половина ХХ в. /
Отв. ред. Э. И. Колчинский и А. Петрович. Ред.-сост. М. В. Лоскутова и М. В. Хартанович.
«Нестор-История». Санкт-Петербург 2009, 144 стр. ISBN 978-5-9818-7371-3.
3232.
Российское научное зарубежье: Библиографический справочник. / Общая редакция Г. А.
Месяца, Е. П. Челышева. Гл. ред. Ю. В. Мухачев. Редактор-составитель и предисловие М.
Ю. Сорокина. Всупительное слово Ю. В. Мухачева. Издательский дом «Парад». Москва
2011, 714 стр.
3233.
Рузский Дмитрий Павлович (Ветлуга, 6.1.1869. – Загреб, 27.8.1937), инженер-механик,
ординарный профессор Высшей технической школы в Загребе по предметам «Гидравли-
ческие машины», «Гидравлика», «Аэродинамика». – Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна
2019, стр. 199–200.
3234.
Руски емигранти професори на универзитету и у школама Србије: Каталог изложбе. /
Приредили Владимир Милосављевић, Мирослав Јовановић, Јован Пејин, Драган Каралић.
/ Текст: М. Јовановић [стр. 3–5]. Изд. Библиотека града Београда и Архив Србије. Београд
1993, [36] стр.: илустр. [Изложено 90 докумената].
3235. Савић Зоран

Владимир [Владимирович] Фармаковски (1880–1954). – Живот и дело српских научника.
САНУ. Књ. 9. Београд 2004, стр. 1–46.
3236. Саљников Виктор

Живот и рад академика Константина [Петровича] Вороњеца. – Руска емиграција у српској
култури ХХ века. Зборник радова. Том I. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић.
1994, стр. 265–270.
3237. Саљников Виктор, Ђорђевић Владан

Константин Петрович Вороњец (30.1.1902, Кијев – 19.10.1974, Београд). – Живот и дело
српских научника САНУ. Биографије и библиографије. Одбор за проучавање живота и
рада научника у Србији и научника српског порекла. / Уредник Милоје Сарић. Књига 7.
3238. Сегединчев Татьяна

Демченко Григорий Васильевич. (15.3.1869, Киев – 1958, Суботица), историк правовед,
доктор юридических наук, профессор Юридического факультета в Суботице. – Русское
культурное наследие в Сербии. / Отв. ред. Миролюб А. Милинчич. Центр Русского гео-
графического общества в Сербии. Белград 2020, стр. 165–166.
3239.
70-годишњица славног руског научника: Јубилеј професора Г. Н. Пио-Уљског. – Политика
(Београд). 1934. Бр. 9252. – 16. фебруар, стр. 5.
3240.
75-letnica prof. dr N. M. Bubnova [Николай Михайлович Бубнов]. – Jutro (Ljubljana). 1933.
Let. 14. Št. 29, str. 3.
3241.
Сергеев Дмитрий Анатольевич (Загреб, 8.11.1930), социолог, доктор наук (1969). Ординар-
ный профессор философского факультета Загребского университета. Занимался теорией
отчуждения, автор исследований по истории социологии и социальной антропологии. –

Соливјов Александар Васиљевич (Калиш, Пољска, 1890. – Женева, 1971), историчар словен-
ског и византијског права, богумила и српске хералдике, слависта. – Енциклопедија српског
народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за уџбенике. Београд 2008, стр. 1023.
3243. Симић Мирољуб Д.

Место «Енциклопедије права» Теодора Тарановског у српској правној мисли. – Руска еми-
грација у српској култури ХХ века. Зборник радова. Том I. / Главни и одговорни уредник
3244. Синдик Душан

Сергије Викторович Троицки. – Историјски часопис (Београд). 1973. Књига ХХ, стр. 421–423.
3245. Соловьев Александр Васильевич

Федор Васильевич Тарановский как историк славянского права. – Записки русского научного
института в Белграде. Выпуск 13. Белград 1936, стр. 39–48.
3246.
Сорокин Владимир Терентьевич (Харьков, 17.10.1897. – Загреб, 25.9.1974), врач, хирург.
Руководитель травматологической больницы и главный врач общей больницы в Загребе.
С 1946 г. заведующий хирургическим отделением Окружной больницы г. Тузла (Босния).

Пересекая границы: Российские ученые-эмигранты – члены Сербской академии наук и
искусств. – Международный научный симпозиум «Русская диаспора и изучение русского
языка и русской культуры в инославянском и иностранном окружении». Белград, 1–2
июня 2011 г. Доклады. / Главный редактор Боголюб Станкович. Славистическое общество

Российское научное зарубежье: Материалы для биобиблиографического словаря. Пилотный
выпуск 2: Психологические науки. XIX – первая половина ХХ в. / Авторы-составители Н.
Ю. Масоликова, М. Ю. Сорокина. [Представлены: М. В. Агапов-Таганский, митрополит
Антоний (Храповицкий), Е. А. Елачич, Н. В. Краинский, И. М. Малинин, Е. Э. Месснер, Д. А.
Ошанин, В. А. Пейхель, А. И. Шпаковский]. [Изд.] Дом русского зарубежья им. Александра
Солженицына. Москва 2010, 124 стр. Тираж 300 экз. ISBN 978-5-98854-029-8.

Российское научное зарубежье: Материалы для биобиблиографического словаря. Пилот-
ный выпуск 3: Востоковедение. XIX – первая половина ХХ в. / Автор-составитель М. Ю.
Сорокина. [ПредставленыП. И. Аверьянов, А. А. Башмаков, М. А. Георгиевский, Н. Ц.
Грудзинский, А. Е. Жернакова-Николаева, Б. Т. Литвинов, А. А. Олесницкий, Д. А. Расов-
ский, Г. Д. Романовский, П. П. Фетисов, Э. Д. Хара-Даван]. [Изд.] Дом русского зарубежья
им. Александра Солженицына. Москва 2010, 252 стр.
ISBN 978-5-98854-027-4; 978-5-98854-030-4.

Российское научное зарубежье: Материалы для биобиблиографического словаря. Пилотный
выпуск 4: Юридические науки. XIX – первая половина ХХ в. / Автор-составитель М. Ю.
Сорокина. [Представлены: А. А. Башмаков, Б. А. Велихов, Г. В. Демченко, А. В. Еропкин,
А. А. Колобов, К. Н. Николаев, В. В. Розенберг, Г. Г. Сахновский, К. М. Смирнов, А. В. Со-
ловьев, Е. В. Спекторский, Ф. В. Тарановский, Л. Я. Таубер, В. В. Топор-Рабчинский, С. Н.
Трегубов, С. В. Троицкий, В. Н. Челищев, М. П. Чубинский, М. Н. Ясинский]. [Изд.] Дом
русского зарубежья им. Александра Солженицына. Москва 2011, 220 стр. Тираж 500 экз.
ISBN 978-5-98854-027-4; ISBN 978-5-98854-035-9.

Российское научное зарубежье: Материалы для биобиблиографического словаря. Пилот-
ный выпуск 6: Естественные науки. XIX – первая половина ХХ в. / Автор-составитель М.
Ю.. [Представлены: Н. П. Абакумов, Ант. Д. Билимович, М. Е. Блинов, Н. А. Булгаков, Ю.
Н. Вагнер, Н. И. Васильев, С. А. Виноградов, Георгий Г. Гагарин, Григорий Г. Гагарин, В.
А. Горский, О. С. Гребенщиков, Е. П. Джунковский, Е. А. Елачич, В. С. Жардецкий, А. М.
Зайцев, Г. Г. Злокович, Д. Ф. Конев, А. Коняев, В. Д. Ласкарев, Т. В. Локоть, И. П. Марков,
В. Э. Мартино, С. Д. Матвеев, П. В. Музен, В. К. Нейгебауэр, В. В. Никитин, Н. К. Пасту-
хов, Б. М. Петров, Г. А. Петунников, И. С. Плотников, В. В. Пузанов, Н. А. Пушин, И. И.
Рыковский, Е. П. Соловская, Б. Л. Станиславский, А. И. Стебут, Д. В. Фрост, К. К. Халафов,
Е. Т. Церковников, С. С. Чахотин, П. И. Чернявский, А. И. Шеншин]. [Изд.] Дом русского
зарубежья им. Александро Солженицына. Москва 2011, 374 стр. Тираж 500 экз. ISBN 978-
5-98854-027-4.; ISBN 978-5-98854-037-3.

Русский адрес Белграда: профессора Белградского университета: Материалы к биографии.
[Включены сведения о 70-ти ученых]. Дом русского зарубежья имени Александра Солже-
ницына. Москва 2021. 196 стр.: илл. ISBN 978-5-206-01058-9.

Русское научное зарубежье и Сербская академия наук и искусств в ХХ веке. – Столетие
двух эмиграций 1919–2019: Сборник статей. / Отв. ред. А. Ю. Тимофеев. Москва : Инсти-
тут славяноведения РАН, Кафедра истории южных и западных славян исторического
факультета МГУ; Белград : Центр по изучению России и Восточной Европы Философского
факультета Белградского университета, Информатика. Москва – Белград 2019, стр. 229–238.
3254. Спекторски Евгеније

Живот и личност Теодора Тарановског. – Архив за правне и друштвене науке (Београд).
1936. Год, XXVI. Друго коло. Књ. XXXII (XLIX). Св. 3, стр. 217–228.

Жизнь и личность Федора Васильевича Тарановского. – Записки Русского научного инсти-
тута в Белграде (Белград). 1936. Выпуск 13, стр. I–XX.
3256.
Споменица посвећена преминулом академику Антону [Дмитријевичу] Билимовићу. Српска
академија наука и уметности. Посебна издања. Књ. CDXLVI. Споменица. Књ. 52. Београд
1971, 50 стр. Тираж 650 прим.
3257. Станимировић Мацакања Драган

Учење о држави Евгенија Спекторског. – Руска емиграција у српској култури ХХ века.
Зборник радова. Том I. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић. Филолошки
198–202.
3258. Станковић Влада

Острогорски Георгије [Александрович] (Санкт Петербург, 1902. – Београд, 1976), историчар,
унуверзитетски професор, члан САНУ. Један од највећих византолога 20. века. Обрађивао
је проблеме из читаве византијске историје, посебну пажњу посвећујући друштвеним
основама царства, византијској идеологији, као и односима и утицајима Византије на
словенске, посебно српске средњовековне државе. Оснивач и директор Византолошког
института САНУ. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић.
3259. Стевановић Бојана

Орлов Георгије Виталијевич (Рига, 1893. – Београд, 13.8.1971), историчар, нумизматичар,
археолог. – Српски биографски речник. Књ. 7. Матица српска. Нови Сад 2018, стр. 676.
3260. Стевановић Петар

Др Владимир Ласкарев (1868–1954). Некролог. – Геолошки анали Балканског полуострва
(Београд). 1955. Књ. XXIII, стр. 1–18.
3261. Stevanović Petar

Laskarev Vladimir, geolog (Birjuč, SSSR, 26.6.1868. – Beograd, 10.4.1954). – Enciklopedija Jugo-
slavije. [Knj.] 5. Izdanje i naklada Jugoslavenskog leksikografskog zavoda. Zagreb 1962, str. 473.
3262. Стевановић Петар

Научна делатност академика Владимира Ласкарева. – Записници Српског геолошког
друштва за 1954. годину. Београд 1956, стр. 105–112.
3263. Стефановић Димитрије

Др Александар Павловић(!) Доброклонски. – Богословље (Београд). 1938. Бр. 1, стр. 80–87.
3264. Стојановић Душан

Саљников Виктор [Никитович] (Пећ, 1927. – [Београд], 2006), инжењер, универзитетски
професор. Докторирао у Фрајбургу. Област интересовања – механика флуида, теорија
ламинарног граничног слоја, динамика вискозне нестишљиве течности. Члан Европске и
Руске академије наука. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић.
3265. Струве Петр Бернгардович

Труды А. П. Доброклонского по русской истории. – Записки Русского научного института
в Белграде. Белград. 1938. Выпуск 15, стр. 27–32.
3266. Струве Петр Бернгардович

Ф. В. Тарановский как историк западного и русского права. – Записки Русского научного
института в Белграде. Белград 1935. Выпуск 13, стр. XXI–XXXVII.
3267. Subotić Milan

Liberalni konzervativizam Petra Struvea. – Filozofija i društvo (Beograd). 2000. God. XI. Br. 17,
str. 35–76.
3268. Сухарев Юрий Николаевич.

Материалы к истории Русского Научного Зарубежья. В 2-х кн. Кн. I: Именной список
русского научного зарубежья; Кн. 2: Материалы к истории русского научного зарубежья.
/ Гл. ред. П. А. Палиевский. [Изд.] Редакция альманаха «Росийский архив»; Российский
фонд культуры; Студия «ТРИТЭ» Н. Михалкова. Москва 2002, 606, 560 стр.
3269. Sušjan Andrej

Ljubljansko obdobje v življenju in delu ekonomista Aleksandra Bilimoviča. – Kronika (Ljubljana).
2004. Let. 52. Št. 1, str. 55–72.
3270. Szymaniec Piotr

A. V. Soloviev on the Relations between State and Religion. – 125 година од рођења Александра
[Изд.] Правни факултет у Београду. Београд 2016, стр. 55–66.
3271. Танурџић П.С.

Др Никола А. Пушин. [Некролог]. – Гласник хемијског друштва (Београд). 1947. Бр. 12,
стр. 13.
3272. Тарановски Теодор

Руска књижевност и наука у емиграцији. – Летопис Матице српске (Нови Сад). 1930. Год.
104. Књ. 325. Св. 1–3, стр. 217–221.
3273. Tasić J.
Rus koji je svuda bio svoj: Deset godina od smrti vizantologa i paleografa protojereja Vladimira
Mošina. – Naša Borba (Beograd). 1997. – 4. februar.
3274.
Таубкин Григорий (Джуро) Павлович (Москва, 21.11.1903. – Загреб, 5.9.1979), инженер-ма-
шиностроитель, профессор технического факультета в Загребе. – Татьяна Пушкадия-Рыб-
кина, Инна Грубмайр. Эмигранты из России в Загребе: Жизни и судьбы. Изд. 2-е, испр. и
доп. Загреб 2019, стр. 207–208.
3275. Телицын Вадим Леонидович

Билимович Александр Дмитриевич (1878, Житомир – 21.12. 1963, Монтерей, шт. Кали-
форния, США), экономист, статистик, педагог, публицист. – Русское зарубежье. Золотая
книга эмиграции. Первая треть ХХ века: Энциклопедический биографический словарь.
РОССПЭН. Москва 1997, стр. 87–88.
3276. Телицын Вадим Леонидович

Экономист Александр [Дмитриевич] Билимович: Научное видение. – Белая гвардия. Аль-
манах. № 6: Антибольшевистское повстанческое движение. / Гл. ред. В. Ж. Цветков. [Изд.]
Посев. Москва 2002, стр. 210–212.
3277.
Тодор Тарановски. – Годишњак Српске краљевске академије (СКА). (Београд). 1935. XLIV,
стр. 207–235.
3278. Томсинов Владимир Алексеевич

Правовая мысль русской послереволюционной эмиграции: Статья 6-я: Федор Васильевич
Тарановский: судьба и творчество. – Законодательство (Москва). 2003. № 4, стр. 87–90;
№ 5, стр. 87–91.
3279. Трифуновић Драган

Допринос Данила Михњевића парцијалним диференцијалним једначинама. [Главе: «Руска
научна емиграција», «Руски научни институт»]. – Историја математичких и механичких
наука (Београд). 1992. Бр. 1–2.
3280. Трнавски Вук

После једне вести: Десетоструки академик. [Георгије Александрович Острогорски изабран
за дописног члана Француске академије]. – Политика (Београд). 1970. – 19. децембар, стр. 7.

А. П. Доброклонский, как историк Церкви. – Записки Русского научного института в
Белграде (Белград). 1938. Выпуск 15, стр. 9–22.
3282. Тубић Драган, Петровић Драгош

Васиљев Николај Иларионович (Полтава, 23.10.1875. – Београд, 4.9.1930), агрохемичар,
професор универзитета. – Српски биографски речник. Књ. 2. Матица српска. Нови Сад
2006, стр. 63.
3283. Ћирковић Сима

Академик Георгије Острогорски у југословенској историографији. – Зборник радова Ви-
зантолошког института. Београд 1978, стр. 278–281.
3284. Убипариповић Србољуб

Допринос архимандрита др Кипријана Керна (1899–1960) као литургичара српској теологији
20. века. – Српска теологија у двадесетом веку: Истраживачки проблеми и резултати. Књ.
3. Православни Богословски факултет. Београд 2008, стр. 54–63.

Васильев Николай Илларионович (23.10.1975, Полтава – 4.9.1930, Белград), агрохимик. –
Русское зарубежье. Золотая книга эмиграции. Первая треть ХХ века: Энциклопедический
биографический словарь. РОССПЭН. Москва 1997, стр. 136–137.

Русская академическая эмиграция в Сербии: обзор довоенного периода 1919–1938 гг. –
Российско-сербские связи в области науки и образования: XIX – первая половина ХХ в. /
Отв. ред. Э. И. Колчинский и А. Петрович. Ред.-сост. М. В. Лоскутова и М. В. Хартанович.
“Нестор-История”. Санкт-Петербург 2009, стр. 56–76.
3287. Uliankina Tatiana

Russia emigree Scholars in Serbia: an Overview of the Prewar Period (1919–1938). – A Distant
Accord. Russian-Serbian Links in the Fields of Science, Humanities and Education: the 19th – the
first half of the 20th Century. / Ads. A. Petrovuc, E.I.Kolchinsky. LICEUM 13-2010. Kraguevac
– St.Petersburg 2010, p. 91–115.
3288.
Farmakovski Vladimir (Simbirsk, 1880. – Beograd, 5. 6.1954). – Enciklopedija Jugoslavije. [Knj.]
3. Zagreb 1958, str. 291.
3289. Фармаковский Владимир Владимирович

А. П. Доброклонский (по личным воспоминаниям). – Записки Русского научного инсти-
тута в Белграде (Белград). 1938. Выпуск 15, стр. 23–26.

Очерк жизни и деятельности Г. Н. Пио-Ульского. – Проф. Г. Н. Пио-Ульский. Русская
эмиграфия и ее значение в культурной жизни других народов. Белград 1939, стр. 5–11.

Константин Дмитриевич Серебряков (1 апреля 1871, Москва – 16 сентября 1930, Белград)
[Проф. Белградского университета, Технического факультета, Кафедра деталей машин и
технического черчения]. – Записки русского научного института в Белграде (Белград).
1931. Выпуск 4, стр. V–VII.

Памяти проф. Георгия Николаевича Пио-Ульского (1864–1938). – Записки Русского научного
института в Белграде (Белград). 1939. Выпуск 14, стр. I–II.
3293. Ферјанић Божидар

Академик Георгије Острогорски у светској византологији. – Зборник радова Византолошког
института. Београд 1978, стр. 269–274.

Георгије Острогорски. – Годишњак Српске академије наука и уметности (Београд). 1977.
Бр. 83, стр. 280–282.

Георгије Острогорски (1902–1976). – Гласник Српске академије наука и уметности (Бео-
град). 1993. [Том] CCCLXXII. Књ. 8, стр. 57–95.
3296. Фокин Сергей Иванович

Зоолог Юлий Николаевич Вагнер: Неаполь – С.-Петербург – Киев – Белград. – Россий-
ско-Сербские связи в области науки и образования: XIX – первая половина ХХ в. / Отв.
ред. Э. И. Колчинский и А. Петрович. Ред.-сост. М. В. Лоскутова и М. В. Хартанович.
«Нестор-История». Санкт-Петербург 2009, стр. 101–115.
3297. (Хлитчијев)
Комеморативна седница Одељења техничких наука САНУ, одржана 23. априла 1963. у спомен
преминулог академика Јакова Хлитчијева. – Гласник Српске академије наука и уметности
(Београд). 1963. Књ. XV. Св. 1. – јануар–јуни, стр. 17–18. [Објављено 1967].
3298. (Хлитчијев)
Зборник радова посвећен преминулом академику Јакову М. Хлитчијеву. Српска академија
наука и уметности. Београд 1970, 415 стр.
3299. Цветков Василий Жанович

Экономист Белой России: профессор Александр Дмитриевич Билимович. – «Портрет
солидаризма»: идеи и люди. / Сост. В. А. Сендеров. Посев (Москва) 2007, стр. 121–125.
3300.
Церковников Евгений Тимофеевич (станица Каменская, Область Войска Донского,
26.12.1904. – Риека, 25.7.1985), химик-органик, профессор университета, доктор техни-
ческих наук. Основатель и руководитель Института органической химии фармацевти-
ческого факультета Загребского университета. Основатель и руководитель Института
химии и биохимии медицинского факультета в г. Риека. – Татьяна Пушкадия-Рыбкина,
Загреб 2019, стр. 217–218.
3301. Cindrič Alojz

Anatolij Ignatjevič von Špakovski: Prispevek k bio-bibliografiji. Znanstvena založba Filozofske
fakultete Univerze v Ljubljani. Ljubljana 2015, 114 str. Naklada 200 izvodov. ISBN 978-961-237-
838-7.
3302.
Чалышев Константин Андреевич (Купянск, Украина, 18.3.1888. – Загреб, 18.7.1970), ин-
женер-строитель, ординарный профессор университета. Доктор наук (1922), директор
Института технической механики в Загребе (1922–1959). – Татьяна Пушкадия-Рыбкина,
Загреб 2019, стр. 218–219.
3303. Čakširan Vlatko

Konstantin Reimers Volinski, ruski emigrant, profesor na sisačkoj gimnaziji (1935–1945.). – Riječi
(Sisak). 2010. Br. 1–3, str. 139–147.
3304. Чепарухин Владимир Викторович

Санкт-Петербургские политехники в Королевстве сербов, хорватов и словенцев. [Я. М.
Хлытчиев, Г. Н. Пио-Ульский, А. А. Лебедев, А. А. Брандт]. – IX Славистические чтения
памяти профессора П. А. Дмитриева и профессора Г. И. Сафронова. Материалы межву-
зовской научной конференции 12–13 сентября 2007 года. [Изд.] Факультет филологии и
искусств СПбГУ. Санкт-Петербург 2008, стр. 60–68.
3305. Чпајак Биљана

Наши у свету: Домаће знање на крилима «ербуса». Доктор Виктор [Никитич] Саљников,
доскорашњи професор београдског Машинског факултета, већ две године ради у Немачкој
«Наси», помажући методом која Западу недостаје – да авион Европске заједнице ствара
мањи отпор приликом лета, штедећи енергију. – Политика (Београд). 1989. – 18. јун, стр. 12.
3306. Čubranić Nikola

Abakumov Nikolaj Pavlovič (ljgov, 4.3.1882. – Groznij, 9.6.1965), geoget. – Hrvatski biografski
leksikon. Tom 1. Jugoslavenski leksikografski zavod «Miroslav Krleža». Zagreb 1983, str. 2.
3307. Чурчич Нина

Рудский Игорь Андреевич (25.12.1897, Винница – 21.12.1944, Крагуевац), ботаник, фитоце-
нолог, педагог. – Русское культурное наследие в Сербии. / Отв. ред. Миролюб А. Милинчич.
3308. Шаркић Срђан

Особености рецепције грчко-римског права у средњовековној Србији (допринос Алексан-
дра Васиљевича Соловјева). – 125 година од рођења Александра Васиљевича Соловјева.
Зборник радова. / Уредници Зоран С. Мирковић, Нина Кршњанин. [Изд.] Правни факултет
у Београду. Београд 2016, стр.103–110.
3309.
Шахназаров Артемий Аршакович (Шуша, Нагорный Карабах, 8.10.1891. – Загреб, 1.12.1973),
инженер-машиностроитель, ординарный профессор Загребского университета. Препода-
вал механическую технологию, обработку материалов и теорию рабочих машин. Первый
председатель Хорватского общества техники сварки. – Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна
2019, стр. 221–222.
3310. Шергалин Евгений Эдуардович

Евгений Александрович Елачич (1880–1944) – натуралист, просветитель и педагог. – Рос-
сийский орнитологический журнал (Москва). 2011. Том 20 (678), стр. 1539–1549.

Кирилл Владимирович Мартино и его публикации по хищным птицам Югославии. – Труды
VI Международной конференции по соколообразным и совам Северной Евразии. [Кривой
Рог] 2013, стр. 601–602.

Кирилл Владимирович Мартино (1914–2005) – орнитолог, ихтиолог и охотник. – Русский
орнитологический журнал (Москва). 2013. Том 22 (925), стр. 2687–2696.

Константин Константинович Халафов (1902–1969) – поэт, музыкант и орнитолог. – Русский
орнитологический журнал (Москва). 2011. Том 20 (632), стр. 307–314.

Николай Антонович Незлобинский (1885–1942) – врач, зоолог и основатель Музея при-
роды в городе Струга, Македония. – Русский орнитологический журнал (Москва). 2014.
Том 23 (959), стр. 179–188.

Василий Васильевич Пузанов (1884?–1964) – [жил в Югославии] один из основополож-
ников орнитологии в Албании. – Русский орнитологический журнал (Москва). 2012. Том
21 (789), стр. 2069–2080.
3316. Šidak Jaroslav

Jelačić Aleksije (Kijev, 18.1.1892. – Beograd, 23.10.1941), historičar, potomak doseljenika iz
Hrvatske u 18 v. – Enciklopedija Jugoslavije. Knj. 6. Jugoslavenski leksikografski zavod «Miroslav
3317. Шијаковић Богољуб

Доброклонски Александар Павлович (Павловски посад, Московска губ. 1856. – Београд,
1937), историчар цркве, универзитетски професор. – Енциклопедија српског народа. / Гл.
и одг. уредник Радош Љушић. Завод за уџбенике. Београд 2008, стр. 295.

Зењковски Василије [Васиљевич] (Хмељницки, 1881. – Париз, 1962), филозофски и тео-
лошки писац, психолог, педагог, свештеник. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг.

Троицки Сергије Викторович (Русија, 1878. – Београд, 1972), црквени правник, црквено-
правни историчар, члан САНУ. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош
3320. Štefanić Vjekoslav

Vladimir Mošin: O 75. godini života. – Slovo (Zagreb). 1969. Vol. 18–19, str. 141–154.
3321.
Юшневский Петр Александрович (Одесса, 3.10.1916. – Вена, 20.5.1990), инженер-про-
ектировщик в Центральном управлении судостроения в г. Риека, где на протяжении 30
лет руководил конструкторским отделом. Автор ряда сложных стальных конструкций.
3322. Янчаркова Юлия

Историк искусства Николай Львович Окунев (1885–1949): Жизненный путь и научное
наследие. Heidelberg Publikationen zur Slavistik. (Literaturwissenschaftliche Reihe. Band 37).
Frankfurt am Main; Berlin; Bern. 2012, 320 стр.
4.9. АРМИЯ, АВИАЦИЯ

АРМИЈА, АВИЈАЦИЈА
3323.
А. А. Кованько (1889–1926). [Гибель военного летчика Александра Александровича Ко-
ванько на службе Югославской военной авиации.]. – Русский военный вестник (Белград).
1926. № 62. – 10 октября.
3324.
Авионом за Русију: Бегство руских авијатичара из Новог Сада на државном аероплану.
[Пуковник-пилот Иван Александрович Лојко и капетан-механичар Павел Федотович
Качан]. – Политика (Београд). 1923. Бр. 5494. – 11. август, стр. 4.
3325.
Авион из Новог Сада – пронађен у Бесарабији. Поред најдетаљнијег тражења, румунске
власти нису могле да пронађу Лојкова који је вероватно већ прешао преко Дњестра у Ру-
сију. – Политика (Београд). 1923. – 15. август, стр. 5.

Антонов Константин Николаевич (1.10.1888 [Гельсингфорс] – 9.8.1965, Нью-Йорк), пол-
ковник-артиллерист, военный летчик. [Служил в чине полковника в югославской военной
авиации]. – Е. А. Александров. Русские в Северной Америке. Биографический словарь.

Байдак Леонид Иванович (23.2.1894, [Одесса] – 16.9.1970, Сан-Франциско), полковник,
летчик югославской военной авиации. [В 1927 г. совершил успешный перелет из Белграда
в Бомбей и из Бомбея в Нови Сад. В период Второй мировой войны служил в военной
авиации Независимой Державы Хорватии.]. – Е. А. Александров. Русские в Северной

Вахтель Юрий Александрович (10.8.1908, Барановичи, Гродненская губ. – 13.5.2001, Роче-
стер, шт. Нью-Йорк), военный летчик, капитан Королевской югославской армии. – Е. А.
стр. 92–93.
3329. Ал. К-ов

Кончина 25 февраля в Нови Саде инженера-механика Андрея Владимировича Нестерова
(р. 1879). [«В эмиграции был высшим инженером в сербской авиации. В начале развития
сербской авиации был единственным инженером. Сконструировал два авиационных
мотора (блоковый и звездообразный) с автоматическим зажиганием (без магнита), трех-
цилиндровый мотоциклетный мотор без магнита, аэроплан малого типа «Св. Джордже»,
на котором был совершен перелет Белград–Прага».]. – Новое время (Белград). 1929. №
2353. – 7 марта, стр. 2–3.
3330. Антониевич Владимир

Лобач-Жученко Николай Иванович (1888, Полтава – 7.6.1975, Аделаида, Австралия),
военный летчик, конструктор аэропланов. – Русское культурное наследие в Сербии. /
Отв. ред. Миролюб А. Милинчич. Центр Русского географического общества в Сербии.

Белград 2020, стр. 203.
3331. Антониевич Владимир, Джорджевич Ивана

Ткачёв Вячеслав Матвеевич (6.10.1885, Кубанская обл. – 25.3.1965, Краснодар), летчик,
теоретик и инструктор летчиков-истребителей, ген.-майор. – Русское культурное наследие
в Сербии. Белград 2020, стр. 273–274.
3332. Антониевич Владимир, Дурлевич Урош

Никитин Виктор Михайлович (2.5.1893, Лозановки, Киевская губ. – 12.9.1933, близ г. Лю-
бляна), военный и гражданский летчик Королевства СХС-Югославии. – Русское культурное
наследие в Сербии. / Отв. ред. Миролюб А. Милинчич. Центр Русского географического
общества в Сербии. Белград 2020, стр. 218–219.
3333. Антониевич Владимир, Милинчич Урош

Стрижевский Владимир Иванович, Стриж (26.12.1894, Могилев – 22.8.1940, м. Медак,
близ г. Госпич), военный и гражданский летчик [Королевства СХС-Югославия]. – Рус-
ское культурное наследие в Сербии. / Отв. ред. Миролюб А. Милинчич. Центр Русского
географического общества в Сербии. Белград 2020, стр. 264–265.

Летчики [Русские летчики в военной и гражданской авиации Югославии]. – Русские в
Сербии. [Сб. статей]. / Отв. ред. А. А. Максаков. Коордиционный совет российских соот-
ечественников в Сербии; Весна инфо д.о.о. Белград 2009, стр. 264–267.
3335. Баранов Вячеслав Григорьевич

Гражданская авиация в Югославии. – Кубанец (Colts Neck. N.J). 1997. № 187. – апрель, стр.
45–46.
3336.
Бегство на авиону из Новог Сада. – Време (Београд). 1923. Бр. 588, – 10. августа, стр. 3.
3337. Вольников П.
Развал авиационной эмигранщины. – Вестник воздушного флота (Москва). 1925. № 3,
стр. II–VI.

Измена командармов. Представители высшего командного состава Красной армии, пере-
шедшие на сторону противника в годы Гражданской войны в России 1917–1922 гг. [Мо-
нография содержит подробное исследование деятельности Ф. Е. Махина]. Издательство
«Пятый Рим» (ООО «Бестселлер»). Москва 2020, 800 стр.: илл. ISBN 978-5-6043329-3-1.
3339. Ганин Андреј В.

Свој међу туђима и туђ међу својима: Судбина руског официра и југословенског генерала
Фјодора Махина. Превео са руског Бобан Јаковљевић. [Изд.] Еволута; Центар за руске и
источноевропске студије «Мирослав Јовановић» Филозовског факултета Универзитета у
Београду; Институт за словенске студије РАН. Београд 2021, 448 стр. ISBN 978-86-80912-51-6.

«Свой среди чужих и чужой среди своих»: Полковник Федор Махин. – От «германской»
к «гражданской»; становление корпуса народных вожаков русской смуты. Сб. статей и
материалов. / Под ред. А. В. Посадского. Москва 2014, стр. 16–59.

Судьба Генерального штаба полковника Ф. Е. Махина. – Военно-исторический журнал
(Москва). 2006. № 6, стр. 54–58.

«Так он остался только нашим и только своим...»: Драголюб Йованович о Федоре Махине.
– Славянский альманах 2021. Вып. 3–4. Институт славяноведения РАН. «Индрик». Москва
2021, стр. 451–461.

Чужой среди своих: Федор Евдокимович Махин (1882–1945). – Русское зарубежье. Великие
соотечественники: 100 судеб русской эмиграции в ХХ и XXI веках. [Альбом-энциклопедия].
Издательство Яуза-каталог. Москва 2022, стр. 313–317.
3344. Гањин Андреј

«Свој међу туђима, туђ међу својима»: Пуковник Фјодор Махин. – Векови (Андрићград).
2014. Бр. 1, стр. 115–160.
3345.
Гибель подполковника А. А. Кованько. [На военном самолете, 27 сентября 1926, в Нови
Саде]. – Русский военный вестник (Белград). 1926. № 61. – 3 октября.
3346. Денда Далибор

Руске избеглице у Југословенској војсци 1919–1941. (прилог проучавању делатности руске
емиграције у Југославији). – Браничево у историји Србије. Међународни научни скуп.
Зборник радова III. Свеска 6. Историјски архив Пожаревац; Институт за новију историју
Србије. Пожаревац – Београд. 2006, стр. 527–544.
3347. Денда Далибор

Русские беженцы в Югославской армии, 1919–1941: К вопросу о деятельности русской
эмиграции в Югославии. – Русский сборник: Исследования по истории России. Том VI.
«Модест Колеров». Москва. 2009, стр. 175-194.
3348. Дурлевич Урош

Смирнов Владимир Федорович (21.7.1899, Ташкент – 6.12.1985, Белград), инженер, гене-
рал-подполковник Югославской народной армии, лауреат Партизанского памятного знака
1941 г. – Русское культурное наследие в Сербии. / Отв. ред. Миролюб А. Милинчич. Центр
Русского географического общества в Сербии. Белград 2020, стр. 256–257.
3349. Ђорђевић Љубиша П.

Осврт на учешће руске емиграције у нашем ваздухопловству. – Руска емиграција у српској
култури ХХ века. Зборник радова. Том I. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сиби-
Београд 1994, стр. 276–283.
3350. Животић Александар

Владимир Смирнов (1899–1985): Руски емигрант – југословенски генерал. – Војно-исто-
ријски гласник (Београд). 2016. Бр. 1, стр. 135–149.
3351. Иветић Велимир

Махин, Фјодор Јевдокимовић (Иркутск, 15.4.1882. – Београд, 3.6.1945), руски пуковник,
генерал-лајтнант ЈА, политички радник. – Српски биографски речник. Књ. 6. Нови Сад.
2014, стр. 319–320.
3352. Иветић Велимир

Новицки Јевгеније Фјодорович (околина Радома, Пољска, 29.11.1867. – Сарајево, 11.6.1931),
руски генерал, југословенски војни службеник, стручни писац. – Српски биографски
3353. И.М.
Вклад Михаила Ярошенко в развитие сербских воздушных перевозок: Первый пилот
сербского гражданского самолета. – Слово юга (Ниш). 2022. № 8. – лето–осень, стр. 14.
3354. Лажетић Предраг

Лобач-Жученко Николај Иванович (Полтава, 1888. – [Аустралија], 1975), пилот, конструк-
тор. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица српска. Нови Сад 2011, стр. 607.
3355.
Леонид Иванович Байдак. Некролог. – Часовой (Париж). 1970. № 533 (11). – ноябрь, стр. 26.
3356. Лойко Анатолий Николаевич, Лойко Евгений Николаевич, Лойко Аркадий Ни-
колаевич
Неоконченная повесть: История о русском летчике Иване [Александровиче] Лойко. Из-
дательство Scientific & Technical Translations (STT). Томск 2006, 166 стр.: илл. Тираж 500
экз. ISBN 5-93629-210-Х.
3357. Манцуров Юрий Александрович

Казачий летчик. [ген.-майор Вячеслав Матвеевич Ткачёв]. – Казачий круг (Волгоград).
1992. № 4 (16). – февраль, стр. 5.
3358. Мариновић Ђорђе Алексе

Отмица авиона на Новосадском аеродрому 1923. године и судбина актера тог догађаја.
[Отмичари руски пилоти, пуковник Иван Александрович Лојко и капетан Павел Федотович
Качан]. – Аеробилтен (Београд). 2010. Бр. 8. – 8. новембар, стр. 1–11.

Урвачёв Сергей Матвеевич (1893, Москва – 1973, Сплит, перезахоронен в Петроварадине,
близ Нови-Сада), военный летчик летчик-инструктор. – Русское культурное наследие в
3360. Махалин Александр Васильевич

В. М. Ткачев – участник и историк воздушных сражений Великой войны. – Первая мировая
война и участие в ней России (1914–1918). Материалы научной конференции. / Главный
редактор А. Кручинин. Военно-историческая библиотека «Военной были». № 1. Часть II.
Москва 1994, стр. 45–63.

Вячеслав Матвеевич Ткачев (1885–1965): К 110-летию со дня рождения. – Мир авиации
(Москва). 1996. № 1, стр. 2–5.

Генерал Ткачев и его мемуары. – Военная быль (Москва). 1994. № 5 (134), стр. 2–4.

Исход русской авиации [с Крыма]. – Революция и Гражданская война 1917–1920 годов:
новое осмысление. [Материалы Международной научной конференции, состоявшейся
10–18 ноября 1995 г. в Ялте]. / Отв. ред. В. П. Казарин, отв. секретарь А. Р. Никифоров.
[Изд.] Крымский центр гуманитарных исследований; Крымский архив. Симферополь
1995, стр. 75–77.

Первый георгиевский кавалер Русской авиации: К 110-летию со дня рождения В. М. Тка-
чева 1885 – 24 сентября ст.ст. – 1995. – Военная быль (Москва). 1995. № 7 (136), стр. 4–11.
3365. Микић Сава

Сергије Матвејевич Урвачев, ваздухопловни мајор, пилот-ловац. – С. Микић. Историја
југословенског ваздухопловства. Штампарија Драг. Грегорића. Београд 1932, стр. 693.
3366. Милетич Н.
Русские летчики, как пионеры в нашем воздухоплавании. – Наша стихия (Новый Сад).
1923. № 1, стр. 25.
3367. Милинчич Урош В.

Ерошенко Михаил Симонович (17.9.1893, Белгород – 15.7.1937, близ г. Любляна), летчик
[военной и гражданской авиации Королевства СХС-Югославии]. – Русское культурное
наследие в Сербии. / Отв. ред. Миролюб А. Милинчич. Центр Русского географического
3368. Милованович Н.
Первый спортивный пилот в Нише: Российский пилот которого любили жители Ниша.
[Эмигрант-авиатор Филипп Михайлович Баранов]. – Слово юга (Ниш). 2021/22. № 6. –
зима, стр. 11.
3369. Oštrić Šime

1. Deo: Aerostatoplan. [Projekat vazduhiplova nove koncepcije Nikolaja Ivanoviča Žučenka]. –
Aero Magazin (Beograd). 2002. God. V. Br. 41. – septembar, str. 34–37.
3370. Oštrić Šime

2. Deo: Helikoplan. [Projekat vazduhiplova nove koncepcije Nikolaja Ivanoviča Žučenka]. – Aero
Magazin (Beograd). 2002. God. V. Br. 42. – oktobar, str. 34–37.
3371. Оштрић Шиме

Владимир Иванович Стрижевски «Стриж». – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум фо-
тографија и зборник чланака 25 аутора]. Издавачи: Дунај; Ефект. Београд – Беочин 1994,
стр. 213–224.
3372. Оштрић Шиме

[Виктор Михајлович] Никитин у времену и простору. – Руси без Русије: Српски Руси.
[Албум фотографија и зборник чланака 25 аутора]. Издавачи: Дунај; Ефект. Београд –
Беочин 1994, стр. 225–232.
3373. Поповић Бранислав О.

Никитин Виктор [Михајлович] (Лозановка код Кијева, 2.5.1893. – код Љубљане, 12.9.1933),
пилот. – Српски биографски речник. Књ. 7. Матица српска. Нови Сад 2018, стр. 332–333.
3374. Пулко Радован

Русские военные пилоты – первые гражданские летчики люблянского аэропорта. – Россия
и Словения: опыт военного прошлого во имя мирного будущего. Сборник материаловлов
Международной научной конференции, Тула, 8–9 ноября 2018 г. [Б.и.], Тула 2018. С. 57–65.
3375. Радовић Радован М.

Руски стручњаци у војној индустрији Србије. – Политика (Београд). 1995. – 28. март, стр. 10.
3376. Радовић Радован М.

Руски стручњаци у војној индустрији Србије. – Политика (Београд). 1995. – 6. април, стр.
10. [Поновљен текст од 28. марта 1995.].
3377. Севастьянов Михаил

Печальная судьба русского летчика [Вячеслава Матвеевича Ткачёва (1885–1965)]. – Родная
Кубань (Краснодар). 2014. № 4 (67), стр. 71–73.
3378. Сычев Николай Иванович

Сербская армия в Европейской войне: К десятилетию прорыва Салоникского фронта.
Издательство и книжная торговля С. А. Кашкина. Белград 1928, 56 стр.

Превратности судьбы генерала Ф. Е. Махина. – Tokovi istorije (Beograd). 2008. Br. 1–2, str.
68–83.

Югославская одиссея Федора Махина. – Вопросы истории АН СССР (Москва). 2007. №
8, стр. 93–97.
3381. Tonković Radmila, prof.

Ruski carski vojni piloti u Srbiji. – Aero-Magazin (Beograd). 2015. God. XVI. Br. 100, str. 34–41.
3382. Ткачёв Вячеслав Матвеевич

Крылья России: Воспоминания о прошлом русской военной авиации 1910–1917 гг. / Пре-
дисловие Дмитрия Митюрина. [В Заключении: автобиография В. М. Ткачёва эмигрантского
и советского периодов жизни]. Гуманитарный издательский центр «Новое культурное
пространство». Санкт-Петербург 2007, 640 стр.: илл. Тираж 500 экз. ISBN 978-5-902404-11-8.
3383. Ћировић Душан

Ваздухопловне жртве 1913–1945. [Укључени: Николај А. Кутејников, Прокопије Ф. Риба,
Никола А. Случанин, Анатолије П. Лицов, Сергије Војинов, Никола Л. Теофилов, Констан-
тин А. Јермаков, Аркадије Попов]. Издавач – аутор. Земун 1970, 268 стр.
3384.
Фјодор Јевдокимович Махин генерал-лајтнант. – Борба (Београд). 1945. – 4. јуна, стр. 1.
4.10. МЕДИЦИНА
МЕДИЦИНА
3385.
Абрамович Владимир Анатольевич (Александровск, Ярославская губ., 28.7.1900. – Загреб,
27.6.1978), врач, дерматовенеролог, ассистент дерматовенерологической клиники Загреб-
ского университета (1930–1945). Работал в Министерстве народного здавоохранения. –
3386.
Абрамович Владимир Владимирович (Сисак, 25.9.1921. – Загреб, 3.8.2008), врач, детский
хирург, профессор Загребского университета. В 1968 г. основал и возглавил отделение
детской урологии. Доктор наук (1975). – Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна Грубмайр.

Международный симпозиум «90-летие Санатория для легочных больных Российского
общества Красного Креста в Вурберге». – Берега. Информационно-аналитический сбор-
ник о русском зарубежье. Выпуск 17. Изд. Информационно-культурный центр «Русская
3388. Borko Elko

90-letnica Sanatorija za pljučne bolezni Ruskega rdečega križa Vurberk. – ISIS (Ljubljana). 2013.
Leto XXII. Št. 5, str. 61–62.
3389. Букумировић Драгана

У посети једној од најстаријих македонских лекарки: Испит из хуманости, а не хемије.
[Јелена Кавајева (рођена Етингер), Лењинов пријатељ и сарадник, од 1923. године у Струги,
па се ускоро трајно настанила у Охриду]. – Политика (Београд). 1978. – 8. октобар.

Врачебная политическая эмиграция 1917–1922 гг. Из Российского Государства в Королевство
Сербов, Хорватов и Словенцев. – Сумська старовина (Сумы). 2001. № VIII–IX, стр. 60–77.

Врачи-беженцы из Российского государства в Королевство Сербов, Хорватов и Словенцев
(Тезисы доклада). – Второй съезд Конфедерации историков медицины (международной):
Краткое содержание и тезисы докладов. «Медицина». Москва 2003, стр. 335–336.

Всеволод Николаевич Новиков (1878–1971) и «Русский метод пластики». – Сердечно-со-
судистые заболевания. Тезисы докладов и сообщений Восьмого Вероссийского съезда
сердечно-сосудистых хирургов, Москва, 18–22 ноября 2002 года – Бюллетень НЦССХ им.
А. Н. Бакулева РАМН. 2002. Том 3. № 11. – ноябрь, стр. 386.
3393. Васильев К. К., Павлычева С. В., Ревенко С. И.

Дерматовенеролог профессор Валентин Иванович Зарубин (1867–1938). – Тези доповiдей
VII украïнського з’ïзду дерматовенерологiв (7–9 вересня 1999 р.). Киïв 1999, стр. 7–8.

Деятельность профессора Александра Иосифовича Игнатовского (1875–1955) в Югос-
лавии. – Второй съезд Конфедерации историков медицины (международной): Краткое
содержание и тезисы докладов. «Медицина». Москва 2003, стр. 333–334.

Деятельность профессора Сергея Николаевича Салтыкова (1874–1964) в Югославии. –
Второй съезд Конфедерации историков медицины (международной): Краткое содержание
и тезисы докладов. «Медицина». Москва 2003, стр. 164–165.

Директор Хирургической факультетской клиники Новороссийского университета Всеволод
Николаевич Новиков (1878–1971). – Актуальные проблемы истории медициныю Матери-
алы Международной конференции, 26 апреля 2005 года, г. Сумы. Сумы 2005, стр. 69–73.

К биографиям медицинских чинов Черноморского флота участников Белого движения. –
Вестник морского врача (Севастополь). 2008. № 5 (5), стр. 84–89.

Новiков В. М. – Професори Одеського (Новоросiйського унiверситету). Бiографiчний
словник. Том 3. Одесса 2005, стр. 383–387.

Отечественные врачи за рубежом: беженцы и высланные. [Терапевт А. И. Игнатовский,
терапевт А. И. Щербаков, хирург В. Н. Новиков]. – Итоговая конференция Медицинского
факультета Сумского гос. университета «Современные проблемы клинической и экспе-
риментальной медицины, 20–24 апреля 1997 года: Тезисы докладов. Часть II. Сумы 1997,
стр. 74–84.

Попечитель Рижского учебного округа доктор медицины профессор А. И. Щербаков. – Acta
medico-historica Rigensia (Riga). 1997. Vol. III (XXII), стр. 223–227.

Профессор-терапевт Киевского университета Федор Васильевич Вербицкий (1881–1971).
– Iсторiя украïнськоï науки на межi тисячолiть. Випуск 11. Киïв 2003, стр. 16–20.
3402. Васильев К. К., Павлычева С. В., Ревенко С. И.

Харьковский дерматовенеролог профессор В. И. Зарубин (1867–1938). – Вiсник Сумського
державного университету (Суми). 2000. № 18, стр. 12–16.
3403. Васильев К. К., Павлычева С. В.

Харьковский патолог профессор Сергей Николаевич Салтыков (1874–1964). – Вiсник
Сумського державного университету (Суми). 2001. № 1 (22), стр. 45–51.

Старая русская профессура в эмиграции – А. И. Игнатовский (1875–1955). – Диалог со
временем. Альманах интеллектуальной истории. [Том] 68. [Изд.] Аквилон. Москва 2019,
стр. 183–189.

1917 год в судьбе профессора-изгнанника Д. П. Кишенского (1858–1933). – 1917 год в
истории и судьбе российского зарубежья: Международная научно-просветительская
конференция. Москва, 26–28 октября 2017 года. / Сост. Марина Ю. Сорокина. «Вифсаида»;

Щербаков О. I. [Алексей Иванович Щербаков (1858–1944)]. – Професори Одеського (Но-
воросiйського унiверситету. Бiографiчний словник. Том 4. Одесса 2005, стр. 460–464.

Эмиграция российских врачей в Королевство сербов, хорватов и словенцев (Югославию).
– Проблемы социальной гигиены, здравоохранения и истории медицины (Москва) 2006. №
1, стр. 59–61.
3408. Вербицкая д-р Ирина Федоровна

Эмигрантский лидер – врач короля Югославии и тещи генерала Перона [Федор Васильевич
Вербицкий; 1881. – 9 января 1971, Аргентина]. – Наша страна (Буэнос-Айрес). 2006. №
2807. – 17 ноября, стр. 6.
3409. В.К. [Владимир Кампе]

Натурализовани Бокељи који заслужују да се о њима више зна: Александар [Карлович]
Кампе (1871–1936), лекар. – Бока (Котор). 1997. – јун, стр. 23.
3410. Главина Диана.

Эмигранты первой волны: Сергей Николаевич Салтыков. [Врач-патолог в Загребе]. – Адри-
атические новости. Adriatic News (Zagreb). 2016. № 76. – декабрь, стр. 19.

«Дом чудес» Александра Солонского. – Русский век (Москва). 2017. № 4, стр. 76–77.

Жизнь как служение. Врач А. А. Солонский в России и Югославии. – Люди и судьбы Рус-
ского Зарубежья. / Отв. ред. А. Б. Ефимов, Е. М. Миронова. Вып. 4. Институт всеобщей

Российские врачи-беженцы в Королевстве сербов, хорватов и словенцев / Югославии (1918–
1946): микросоциологический анализ. – Русское зарубежье и славянский мир. Сборник
трудов. / Сост. Петр Буняк. Славистическое общество Сербии. Белград 2013, стр. 224–228.

Российское медицинское зарубежье (Сербия). – Руски егзодус – век сећања / Русский ис-
ход – век памяти. Зборник радова. / Уредници издања Татијана Лазић, Милован Ћурчић.
[Издање на српском и руском језику, превод текстова Ирина Мољковић, Галина Љубоје-
вић]. Национална библиотека «Руска библиотека» (Панчево); Удружење питомаца руских
кадетских корпуса при Руском дому у Београду. Београд 2021, стр. 55–63, 55–64.

Русские врачи в Югославии: новые биографические данные. – Столетие двух эмиграций
1919–2019: Сб. статей. / Отв. ред. А. Ю. Тимофеев. Институт славяноведения РАН; Кафедра
истории южных и западных славян исторического факультета МГУ; Центр по изучению
России и Восточной Европы Философского факультета Белградского университета; Ин-
форматика. Москва – Белград 2019, стр. 219–227.
3416. Grmek Mirko Dražen

Saltykow, Sergej Nikolajevič, patološki anatom. – Medicinska enciklopedija. [Knj.] 8. Izdanje
Jugoslavenskog leksikografskog zavoda. Zagreb 1963, str. 624.
3417.
20-летний юбилей Панчевского госпиталя Российского общества Красного креста. – Рус-
ский голос (Белград). 1939. № 448. – 5 ноября, стр. 3.
3418.
Desetletnica ruskega sanatorija na Vurbergu. – Slovenski gospodar (Ljubljana). 1933. Let. 67. Št.
11. – 15. marta, str. 4–5.
3419. Жикић-Борјановић Славица

Спомен-обележје за руске лекаре. [На фасади зграде Српског лекарског друштва]. – Поли-
тика (Београд). 2011. – 9. aвгуст, стр. 23.
3420. Игнатовский Александр Иосифович

Отчет о научных заседаниях Русско-сербского медицинского общества. – Врачебное обо-
зрение (Берлин). 1922. № 1, стр. 43–44.
3421. Игнатовский Александр Иосифович

Отчет о научных заседаниях Русско-сербского медицинского общества за 1921/2 год. –
Врачебное обозрение (Берлин). 1923. № 3, стр. 148–149.
3422.
Један заслужени јубилеј: Санаторијум Вурберг напунио петнаест година постојања и
пожртвовано се борио против једног страшног непријатеља човечанства. – Политика
(Београд). 1939. Бр. 10.692. – 2. март, стр. 10.

Российское общество Красного креста за рубежом. [Глава из книги М. Йованович. Русская
эмиграция на Балканах 1920–1940 гг. Москва 2005.]. – Вестник морского врача (Севасто-
поль). 2007. № 3 (3), стр. 278–290.
3424.
Јуче у Охриду. Преминула др Елена Каравајева, Лењинов пријатељ и сарадник. – Дневник
(Нови Сад). 1983. – 3. фебруар.
3425. Kansky Aleksej

Evgen Kansky, dr. phil., dr. med., 1887–1977. – Zdravniški vestnik (Ljubljana). 1997. Let. 66. Supl.
II, str. II–43 in II–44.
3426. Каплин Александр Дмитриевич

«Кто не захочет сдаться – иногда сумеет выбраться». Жизненный путь и наследие Н. В. Кра-
инского (1869–1951): Краткий очерк, – Международный научный симпозиум «Харьковский
университет и сербы», состоявшийся 29–30 сентября 2009 г. в Харьковском национальном
университете им. В. Н. Каразина. Харьков 2009.
3427.
Киселевская Наталия Николаевна (Москва, 30.11.1899 – Ярославль, после 1948), врач, фтизи-
олог, военный хирург. Врач в противотуберкулезном диспансере г. Вараждина (1937–1942).
В 1942 г. вступила в ряды Народноосвободительного движения, в 1944 г. – начальник
медицинского отделения Шестого корпуса Народноосвободительной армии. Приняла
советское подданство, сидела в тюрьме, вынуждена была покинуть страну и через Австрию
и Германию выехала в СССР. – Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна Грубмайр. Эмигранты

из России в Загребе: Жизни и судьбы. Изд. 2-е, испр. и доп. Загреб 2019, стр. 165–166.
3428. Клисић Јован

Медицински факултет у Београду: Предавање одржано у Српском лекарском друштву на
VIII. редовном састанку 5. новембра 1921. год. [О одбијању молби руских професора-ме-
дицинара за пријем на тек основани Медицински факултет у Београду: Бабкина (Одеса),
ђака Павлова, физиолога (умро од глади у Одеси; Медведјева, декана, ђака Мендељејева,
физиолошка хемија; Јаџута, дескриптивна анатомија, Мањковског (Одеса), хистолога
(примљен у Софији); Коренчевског (Петроград), експериментална патолошка физиоло-
гија (примљен у Лондону), Стефанског, бактериолог (примљен у Бугарској), Хишфељда
(примљен у Познању)]. – Српски архив за целокупно лекарство (Београд). 1922. Год. XXIV.
Св. 2–3, стр. 56–64.
3429.
Ко дню 20-летия [Русского] панчевского госпиталя. – Русский голос (Белград). 1939. 8-й
год издания. № 452.
3430.
Кульженко Алексей Степанович (Киев, 10.3.1870. – Загреб, 31.8.1952), врач-невропатолог.
С 1929 г. заведующий отделением государственной больницы для душевнобольных в
Стеневце близ Загреба, с 1936 г. – главный врач больницы душевнобольных в Ковине. –
3431. Kusovac Vasilije M.

Ruski emigranti – ljekari u Crnoj Gori, sa posebnim osvrtom na njihov doprinos u radu Bolnice
«Danilo I” između I i II svjetskog rata. – Zbornik radova iz istorije crnogorskog saniteta (Cetinje).
1998, str. 71–83.
3432.
Lapinski Mihajlo (Smolihovka, Ukrajina, 6.11.1862. – Vincente Lopez, Argentina, 14.6.1949),
ukrajinski liječnik. – Hrvatska enciklopedija. Knj. 6. Leksikografski zavod “Miroslav Krleža”.
3433.
Лапинский Михаил Никитич (с. Смолиговка, Черниговской губ., 6.1.1862. – Висенте Лопез,
Буэнос-Айрес, 14.6.1949), невролог, гидротерапевт. Учредитель и в 1921– 1928 гг. главный
врач загребской психоневрологической клиники, ординарный профессор неврологии и
психиатрии медицинского факультута в Загребе, работал и на медифинском факультете в
Белграде. – Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна Грубмайр. Эмигранты из России в Загребе:
Жизни и судьбы. Изд. 2-е, испр. и доп. Загреб 2019, стр. 175–176.
3434. Литвиненко Степан Андреевич

Врачи русской диаспоры в Сербии и Черногории. – Вестник морского врача (Севастополь).
2008, № 5 (5), стр. 118–125.
3435. Литвињенко Стеван

Лекари из руске дијаспоре у Србији и Црној Гори. ‒ Руска дијаспора и српско-руске културне
Београд 2007, стр. 205–220.

Никтополион [Дмитријевич] Чернозубов. – Професори Медицинског факултета у Београду
– од оснивања до двадесетих ХХ века. / Приредио Милорад Савићевић. Друго допуњено
и прерађено издање. Београд 2003, стр. 291–292.

Руски лекари у Србији и Црној Гори. Издавач Српско лекарско друштво. Београд 2007, 197
стр.: илустр. Тираж 500. ISBN 978-86-85313-62-2.
3438. Максимовић Миодраг

Др Марија Фјодоровна Зиболд: Прва странкиња у ратном санитету. Неустрашиви и велики
прегалац. – Политика (Београд). 2002. – 7. јули.
3439. Маленковић Милош

Непокојчицки Александар Вадимович (Жабари, код Смедеревске Паланке, 17.4.1932),
лекар, специјалиста спортске и совијалне медицине, примаријус. – Енциклопедија Новог
Сада. Књ. 17. Нови Сад 2001, стр. 86–87.

Podmlađivanje hirurškim putem u Zaječaru 1926. godine. [Biografija dr Petra Vasiljeviča Kole-
snikova (11. mart 1880, Holm – 19. juli 1962, Buenos Ajres)]. – Timočki medicinski glasnik (Za-
ječar). 2004. Vol. 29. Br. 2, str. 115–117.
3441. Мирский Марк Борисович

Российское медицинское зарубежье. – Культурное наследие российской эмиграции 1917–
1940. Сборник статей. / Под общ. ред. академика Е. П. Челышева и проф. Д. М. Шаховского.
Книга первая. «Наследие». Москва 1994, стр. 383–397.
3442. Мирчов Светлана

Крајински Никола Васиљевич (Кијев, 1.5.1869. – Харков, 19.7.1951), психијатар. – Српски
биографски речник. Књ. 5. Матица српска. Нови Сад 2011, стр. 322.
3443. Н. [Николай Рыбинский]

Вурберг. [Санаторий Общества Русского Красного креста]. – Часовой (Париж). 1939. №
236–237. – 5 июня, стр. 35.
3444.
Новая санатория. [В Вурберге, Словения]. – Новое время (Белград). 1922. № 209. – 1 января, стр. 3.
3445.
От Правления русско-сербского медицинского общества. – Врачебное обозрение (Берлин).
1921. № 2, стр. 80–81.
3446. Павловић Будимир Б.

Допринос руске емиграције развоју српске медицинске науке у ХХ веку. – Руска емигра-
ција у српској култури ХХ века. Зборник радова. Том I. Филолошки факултет у Београду.
3447. Павловић Будимир

Зиболд Марија Фјодоровна (Рига, 1846. – Београд, 1939), [лекар], санитетски мајор, прва
жена лекар у Србији. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић.
3448. Павловић Будимир

Игљатовски Александар Јосифович (Смољенск, 1875. – Словенија, 1955), лекар, интер-
ниста, универзитетски професор. Један од оснивача Медицинског факултета у Београду
[и Скопљу]. – Енциклопедија српског народа. / Гл. и одг. уредник Радош Љушић. Завод за
3449. Павловић Будимир, проф. др.

Проф. др Александар Јосипович Игњатовски. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум
1994, стр. 207–211.
3450. Палибрк Сукич Несиба

Санаторий Красного креста Короля-витязя Александра I Объединителя в городе Панчево.
– Вестник морского врача (Севастополь). 2008. № 5 (5), стр. 127–134.
3451. Pantović D., Krstić M.

In memoriam. Шкурина Татјана [Петровна], гинеколог, професор универзитета. – Archives
of Biological Sciences (Belgrade). 2008. Vol. 60 (3), pp. 507–508.
3452.
Панчевский госпиталь-санаторий Р.О.К.К. в Королевстве Югославии 1920–1930 [Текст на
русском и сербском яз.]. Панчево 1930, 24 стр.: илл.
3453. Пауновић Петар др.

Лекари – здравствени загругари у Тимочкој Крајини између два светска рата. [Др Алексије
И. Бакуњин, др Борис Привродски, др Никола Коржењевски, др Никола Боротински, др
Александар Асејев, др Леонид Михајлов]. – Развитак (Зајечар). 2005. Бр. 219–220, стр. 82–88.
3454.
Петогодишњица Руског санаторијума [у Вурбергу, Словенија]. – Илустровани лист (Бео-
град). 1928. Бр. 11. – 18. март, стр. 14.
3455. П.З.С.
Откривена спомен-плоча руским лекарима: Хвала Русији. [На фасади зграде Српског
лекарског друштва]. – Новости (Београд). 2011. – 25. септембар, стр. 7.
3456.
Profesor Dr Sergije [Konstantinovič] Ramzin. – Vodoprivreda (Beograd). 1981. Br. 69–71, str.
259–260.
3457.
Професори Медицинског факултета у Београду. Од оснивања до педесетих ХХ века. Друго
допуњено и прерађено издање. / Приредио Милорад Савићевић. [Интерна медицина – Алек-
сандар Јосифович Игњатовски; Епидемиологија – Никтополион Дмитријевич Чернозубов].
Медицински факултет Универзитета у Београду. Београд 2003, стр. 226, 291.
3458. Pulko Radovan

Vurberški ruski sanatorij. – V ogledalu časa. Zbornik občine Duplek. Občina Duplek. Duplek
2006, str. 185–191.

Санаторий в Вурберге. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010. № 259. стр. 229–238.
3460. Pulko Radovan

Sanatorij ruskega rdečega križa Vurberk. – Arhivi (Ljubljana). 2018. Let. 41. Št. 1, str. 127–142.:
ilustr.
3461. Радуловић М.
Лекарка др Марија Феодоровна Зиболд која је у Србију дошла са генералом Черњајевом
живи још у Београду. Своју стоту годину она дочекује усамљена у једној малој кући у Хаџи
Продановој улици. – Политика (Београд). 1939. Бр. 10.996. – 6, 7, 8. и 9. јануар, стр. 8.
3462. Розанова И. Е., Трефилова О. А.

Русский врач в эмиграции: Владимир Александрович Левитский (1883–1953). – История
медицины (Москва). 2017. № 2.
3463.
Российские врачи в Королевстве сербов, хорватов и словенцев / Югославии: Биографиче-
ский словарь и анкеты (1918–1946). / Отв. ред. Миладим Милошевић, Виктор Москвин;
Составители Михаил Горинов-мл., Марина Сорокина, Нада Петровић, Милан Медаковић,
Ранка Рађеновић. Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына; Архив Югос-
лавии. Белград – Москва 2012, 456 стр. Тираж 500 экз. ISBN 978-5-98854-044-1.
3464. Рувидић Рајко, проф. др.

Руски лекари емигранти у Војном санитету Југославије између два рата (1920–1940) – Вој-
носанитетски преглед (Београд). 1999. Бр. 56 (6), стр. 677–682.
3465.
Русская здравница [Санатория в Топчидере]. – Перезвоны (Рига). 1925. № 4, стр. 91.: 3
фотографии.
3466.
Русско-сербское общество врачей. – Новое время (Белград). 1923. № 527. – 27 января, стр. 4.
3467.
Салтыков Сергей Николаевич (Вышний Волочек, Терской губ., 1.4.1874. – Загреб, 1.10.1964),
Врач, профессор университета, академик Югославянской академии наук и искусств. С 1922
по 1952 г. руководил Патологическим анатомическим институтом медицинского факультета
в Загребе. – Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна Грубмайр. Эмигранты из России в Загребе:
Жизни и судьбы. Изд. 2-е, испр. и доп. Загреб 2019, стр. 200–201.
3468.
Санаторијум Руског друштва Црвеног крста у Вурбергу (Словенија) [Отворен 1. марта
1923. године, 12 км. од Птуја]. [Проспект]. 4 стр.

Поликлиника Российского общества Красного креста ст[арой] организации в Белграде.
1920–1940. / Предисловие проф. д-ра В. Н. Новикова. [б.и.]. Новый Сад 1940, 32 стр.: [8
листов] илл.
3470.
Спомен-плоча руским лекарима [на згради Српског лекарског друштва у Београду]. – По-
литика (Београд). 2011. – 25. септембар, стр. 3.
3471. Станојевић Владимир, проф. др.

Др Никола Иванович Сичев. – Српско лекарско друштво: Споменица 1872–1972. Српско
лекарско друштво. Београд 1972, стр. 203.
3472. Станојевић Владимир, проф. др.

Професор Александар Јосифович Игњатовски. – Српско лекарско друштво: Споменица
1872–1972. Српско лекарско друштво. Београд 1972, стр. 200.
3473. Тодоровић К.
Петогодишњица од смрти Др Алексија Витмана [1874, Твер – 1924, Сомбор]. – Српски архив
за целокупно лекарство (Београд). 1929. Год. XXXI. Св. 3. – март, стр. 175–176.
3474.
Топчидерская здравница имени генерала Врангеля. – Альманах Русская эмиграция 1920–
1930. гг. Выпуск II-й. Белград 1930, стр. 22–23.
3475.
Чернозубов Никтополион Дмитриевич (Нижний Новгород, 20.13.1890– Белград, 10.12.1967),
эпидемиолог, профессор университета. Руководитель стационарной бактериологической
станцией, занимаясь профилактикой малярии и скарлатины в г. Нови Пазар (1922–1930),
руководитель эпидемиологическим отделением в Институте гигиены и Школе народного
здравоохранения в Загребе (1931–1943). Основатель Центра по идентификации и изучению
сальмонеллы. С 1946 г. профессор эпидемиологии и директор Института эпидемиологии
медицинского факультета Белградского университета. – Татьяна Пушкадия-Рыбкина,
Загреб 2019, стр. 219–220.
3476. Чоловић Радоје

Игњатовски Александар Јосифович (Смоленска област, 18.3.1875. – Јесенице, Словенија,
18.8.1955), лекар, интерниста, универзитетски професор. – Српски биографски речник.
Књ. 4. Матица српска. Нови Сад 2009, стр. 107–108.
3477.
Шкурина Татјана [Петровна] (30/17.11.1914, Санкт-Петербург – [15.5.2008, Београд]), гине-
колог, професор универзитета. – Београдски лексикон. Познати српски лекари. Biographical
Lexicon Eminent Serbian Physicians. Изд. Милена Милановић. Београд – Торонто 2005, стр. 912.
4.11. ПРОЧИЕ ВИДЫ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ

ОСТАЛЕ ОБЛАСТИ ДЕЛАТНОСТИ
3478. Гардењин Андреј А. [Александрович]
Допринос руских избеглица у области мачевалачког спорта у Београду после Првог светског
рата и активно учешће у развоју тог спорта до 1944. године. ‒ Руска дијаспора и српско-руске
културне везе. Зборник реферата. / Приредио Богољуб Станковић. Београд: Славистичко
друштво Србије. 2007, стр. 221–233.
3479. Гардењин Андреј

Мачевање у Србији 1914–1944. [Кнез Иван Владимирович Максутов, Константин Кон-
стантинович Егер, Јуриј Лукин, Михаил Григорјевич Гортински, Митрофан Михајлович
и Дмитриј Чајковски, Владимир Николајевич Назански, Јевгениј Михајлович Давидов].
– Годишњак града Београда (Београд). 1993–1994. Књ. XL–XLI, стр. 185–214.
3480. Јанићијевић Душан

Константин Константинович Егер. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија и
3481. Jovović Radmila

Lidija Iraklidi, prvi YU kozmetičar. – Reporter. Posebno izdanje: Žena 85 (Beograd). 1984. Br.
3/84, str. 14–15.
3482. Казаков Григорий Александрович

М. В. Агапов-Таганский и его вклад в культуру стран бывшей Югославии. [Скаутизам,
извидништво]. – Русское зарубежье и славянский мир. Сборник трудов. / Сост. Петр Буняк.
3483. Калезић Димитрије М.

Допринос руских теолога и религиозних философа развоју религиозне тематике код Срба.
3484. Ковачевић Р. [Радован]

Из радионице Кољчицки: Ко вам «кроји» време. Борис Кољчицки, Земунац који се пре-
селио у Сплит, једини у нас израђује дугорочне временске прогнозе и «погађа» у 75 одсто
случајева. – Политика (Београд). 1986. – 1. август.

Руска емиграција у српској духовности између два светска рата. – Црква. Календар СПЦ.
Београд 2005, стр. 161–169.

Утицај руске емиграције на обнову и развој српске моначке духовности. ‒ Руска дијаспора
и српско-руске културне везе. Зборник реферата. / Приредио Богољуб Станковић. Београд:
Славистичко друштво Србије. 2007, стр. 141–151.

Утицај руске емиграције на обнову и развој српске моначке духовности. – Српска теологија
у двадесетом веку – истраживачки проблеми и резултати. Књ. 7. Београд 2010, стр. 36–45.
3488. К.Р.
Рехабилитован Анатолиј Ивановић оснивач «Народне просвете»: Поред бројних доказа,
на суђењу о рехабилитацији једног од најзначајнијих српских издавача уважен је и текст
објављен у «Политикином» додатку «Култура, уметност, наука». – Политика (Београд).
2015. – 21. април, стр. 13.
3489. Милинчич Миролюб А.

Прицкер Анатолий Иванович (30.11.1897, Ростор-на-Дону – 1954, Венесуэла), издатель,
промышленник и гуманист. – Русское культурное наследие в Сербии. / Отв. ред. Миролюб А.
3490. Николић мр Драгиша

Почетак примене картографије на овим просторима и оснивање Војногеографског институ-
та. Други део. [Списак примљених Руса у службу; Удружење руских топографа]. – Геодетски
журнал (Београд). 2005. Год. III. Бр. 9. – март, стр. 20–21.

Вклад русских церковных историков в развитие сербской церковной историографии. –
Христианское чтение (Санкт-Петербург). 2022. № 1, стр. 368–379.
3492. Трипковић Зора

Први послератни начелник Соколског друштва [Краљевине СХС] био је Рус Шчеглов. –
Напред (Ваљево). 1996. Бр. 2457. – 23. фебруар, стр. 6.
3493.
«Цео Београд». Адресно-информациона књига за Београд, Земун и Топчидер. / Уредник
Алексеј Суворин. Издање књижаре «Руска мисао», цена 150 дин. Ова књига је уникум у
нашем књижевном делу. Готово 1000 страница. – Застава (Нови Сад). 1922. Бр. 215. – 24.
септембар.
5. РУССКИЕ КОЛОНИИ
5. РУСКЕ КОЛОНИЈЕ
5.1. РУССКИЕ В БЕЛГРАДЕ

РУСИ У БЕОГРАДУ
Мемориальный памятник-мавзолей на русском участке кладбища в Белграде (идея и этапы
строительства). – Русское зарубежье. ХХ век. Мировые войны: Слепухинские чтения–2018.
Труды Международной научной конференции. Фонд Слепухина; ООО ИПП «Ладога».

О мемориальном комплексе «Русский Некрополь» на Новом кладбище (Ново гробле) в
Белграде: Справка. – 1917 год в истории и судьбе российского зарубежья: Международная
научно-просветительская конференция. Москва, 26–28 октября 2017 года. / Сост. Марина
Ю. Сорокина. «Вифсаида»; Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына.
Москва 2017, стр. 533–555.
3496. Антанасиевич Ирина [составление]

Русский дом в Белграде. Изд. Архив Алтера, Общество сохранения наследия русской эми-
грации в Белграде. Белград 2018, 77 стр. Тираж 300. ISBN 978-86-81328-00-2.

Русский дом в Белграде: история и память: к девяностолетию со дня открытия. / Автор-со-
ставитель Ирина Антанасиевич. Издатели Российский центр науки и культуры в Белграде
«Русский дом»; Русский научный институт в Белграде. Белград 2023, 244 стр.: илл. Тираж
100. ISBN 978-86-81328-10-1.

Русский дом на страницах белградского эмигрантского сатирического журнала «Бух!»
– Международный научный симпозиум «Русская диаспора и изучение русского языка и
русской культуры в инославянском и иностранном окружении. (Белград, 1–2 июня 2011
г.)»: Доклады. / Гл. ред. Боголюб Станкович. Славистическое общество Сербии. Белград.
2012, стр. 247–254.
3499. Антанасиевич Ирина, Чурич Бобан

Русский дом в Белграде: история строительства и первоначальная структура Русского дома
в Белграде. – Вспомогательные исторические дисциплины в современном научном знании:
Материалы XXVIII Международной научной конференции. Москва, 14–16 апреля 2016
г. / Редкол.: Ю. Э. Шустова (отв. ред.) и др. Российский государственный гуманитарный

университет Историко-архивный институт; Высшая школа источниковедения, специаль-
ных и вспомогательных исторических дисциплин; Российская академия наук Институт
всеобщей истории. [Изд.] Аквилон. Москва 2016, стр. 108–113.

Белградские русские газеты 1920–1944 годов. ‒ Русский контакт (Белград). 2009. № 4. – 18
марта, стр. 10–11.

Белградские русские газеты 1920–1944 годов. – Вестник морского врача (Севастополь).
2009. № 7, стр. 92–96.

Возобновление богослужений в Русском храме Святой Троицы в Белграде. – Кадетская
перекличка (Нью-Йорк). 2000. № 68–69. – июнь, стр. 91–92.

Возобновление богослужений в Русском храме Святой Троицы в Белграде. – Русская жизнь
(Сан-Франциско). 2000. – 12 февраля, стр. 5.

Возобновление богослужений в Русском храме Святой Троицы в Белграде. – Православная
Русь (Джорданвилль). 2000. № 3 (1648). – 1/14 февраля, стр. 13–14.

Выставка русского серебра в Белграде. – Наша страна (Буэнос-Айрес). 2000. № 2615–2616.
– 30 сентября, стр. 4.

Дни русской культуры в Белграде: 60-летие Русского дома. 1933–1993. – Наша страна
(Буэнос-Айрес). 1993. № 2240. – 10 июля, стр. 3.

Дни русской культуры в Белграде: 60-летие Русского дома. 1933–1993. – Русская жизнь
(Сан-Франциско). 1993. – 4 июня.

Дни русской культуры в Белграде: 60-летие Русского дома. 1933–1993. – Единение (Сидней).
1993. № 25 (2213). – 18 июня, стр. 10.

Праздник русской культуры: 60-летие Русского дома в Белграде. 1933–1993. – Русская
мысль (Париж). 1993. № 3978. – 7–13 мая.

Праздник русской культуры: 60-летие Русского дома в Белграде. 1933–1993. – Бюллетень
1993. № 37. – апрель–июнь, стр. 48–49.

Русский Белград: масоны, теософы, оккультисты, буддисты. – Ежегодник 2021–2022 Дома
русского зарубежья имени Александра Солженицына. / Отв. ред. Н. Ф. Гриценко. Дом

Русский дом в Белграде. – Арзамасские листки (Арзамас). 1995. Специальный выпуск №
1, стр. 4.

Сербия и Россия. [О Русском доме в Белграде и его спасении в 1992 г.]. – Православная
Русь (Джорданвилль). 1993. № 12. – 15/28 июня, стр. 11.

Щедрый дар «Русскому дому». [Дар русских книг издательств ИМКА-Пресс (Париж) и
«Русский путь» (Москва)]. – Русская мысль (Париж). 1996. № 4146. – 24–30 октября, стр. 16.
3515. Бабович Йована

Политическое, социальное и личное: Встречи русской эмиграции в Белграде, 1921–1941
гг. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010. № 260, стр. 263–280.
3516. Белић Никола

Руски дом – осам деценија културе, уметности и науке: Изградњу здања у којем се 80 година
налази ова институција су осим емиграната помогли представници династије Карађорђевић
и други пријатељи из Србије. – Политика (Београд). 2013. – 9. април, стр. 17.
3517.
Београдски Руси прославили су јуче 350-годишњицу оснивања Руске патријаршије: Све-
чана академија одржана је синоћ у Руском дому. – Политика (Београд). 1940. – 1. јануар.

На комаду руске земље: Бројни руски емигранти уточиште су нашли у Београду, а духовну
утеху у цркви Свете Тројице, јединој руској цркви у Србији, која је саграђена 1924. године
на Ташмајдану. – Политика (Београд). 2010. – 6–7. јануар, стр. 10.
3519. Блуменау Игор

Судбине руских емиграната у Београду. / Предговор српском издању Божа Драшкић. Изд.
Историјски архив Београда; Обједињени Московски архив. Београд – Москва 1997, стр.
121.: илустр. Тираж 500.
3520. Блуменау Игорь Максимилианович

Судьбы русских эмигрантов в Белграде. / Перевод с сербо-хорватского В. А. Тесемникова
и Н. А. Тесемниковой, примечания О. Латинчич и др. – Московский архив. Историко-кра-
еведческий альманах. Выпуск 2. Вторая половина XIX – начало XX в. Издательство Объ-
единения «Мосгорархив». Москва 2000, стр. 641–693.
3521. Богдановић Бранко

Сенке над руским заставама: Руска црква Свете Тројице у Београду имала је прилично
узбудљиву историју, али једина њена до данас неразјашњена «тајна» јесте судбина застава
руских пукова које су до 1944. године биле ту изложене. – Политика (Београд). 2019. – 31.
децембар.
3522. Буквић Димитрије

«Руски некропољ» на Новом гробљу: Почела обнова парцела на којима почивају избегли
из Русије који су у Србију стигли после Октобарске револуције. Многи су имали значајну
улогу у архитектонском, културном и научном развоју града. – Политика (Београд). 2011.
– 19. фебруар, стр. 17.
3523. Б.Х.
Обнавља се «Руски некропољ» на Новом гробљу [у Београду]. – Политика (Београд).
2012. – 27. април, стр. 18.
3524.
Врангел у Београду. – Политика (Београд). 1922. – 2. март.
3525.
Врангелова изјава. – Политика (Београд). 1922. – 4. март.
3526. Вукадиновић Маја

За словенске душе: Сачуване везе – Руски дом. – Политика (Београд). 1997. – 24. фебруар,
стр. 25.
3527. Гајић Јован

Руска културна баштина: Обнова гробља [руских парцела Новог гробља у Београду] ове
године. Ако се остваре планови, убрзо ће почети уређење Иверске капеле и њене звонаре,
санирање споменика и заштита гробних места. – Политика (Београд). 2005. – 10. јануар,
стр. 24.
3528. Гајић Јован.

Руски емигранти у Београду: Више од пријатељства. Најбоље што су могли да ураде, умет-
ници и научници, оставили су нашем главном граду, бежећи пре тога од страхота рата.
Потомци постоје да обнове запуштено гробље. – Политика (Београд). 2003. – 3. фебруар,
стр. А11.

Руско гробље чека обнову: Историја на споменицима. – Политика (Београд). 2004. – 5.
децембар, стр. 25.
3530. Garcevic Srdjan

The Refugees who built modern Belgrade. From monumental Government Buildings to a Bud-
distist Pagoda, the Influks of Russian emigres revolucionised the Capital one hundred years ago.
– Belgrade Insight (Belgrade). 2017, – October, 20.
3531.
Годишња скупштина Клуба руских жена [у Београду]. Основан је прошле године у партеру
руског друштва «Земгор» у ул. Милоша Великог. Председница г-ђа Моршевска, потпредсед-
ница г-ђа [Лидија Михајловна] Ираклиди. – Време (Београд). 1927. Бр. 1960. – 5. јуни, стр. 4.
3532. Г.П.
Руски архитекти у Београду: Стална поставка у Москви. – Политика (Београд). 1998. – 9.
3533. Грицкат-Радуловић Ирена

Цртице из београдске културне прошлости. – Књижевна реч (Београд). 1987. Бр. 307. – 10.
октобар.
3534. Д.Б. [Драган Бујошевић]

Споменик русском емигранту [Димитрију Васиљевичу Сироткину, 1864–1953]. – Политика
(Београд). 2011. – 25. мај, стр. 19.
3535.
Дом руске културе. – Време (Београд). 1931. – 15. март, стр. 10.
3536.
Дом руске културе биће ускоро довршен. – Правда (Београд). 1932. – 21. април.
3537. др М. М. [др Милоје Милојевић]

Концерт «Мешовитог руског хора». [у дворани «Дома Коларчеве задужбине», диригент
Борис М. Добровољски]. – Политика (Београд). 1932. Бр. 8538. – 16. фебруар, стр. 7.

Руско гробље препуштено небризи. [Четири «руске парцеле» на Новом гробљу у Београду].
– Политика (Београд). 1990. – 9. октобар.
3539. Ђурић Остоја, Арсењев Алексеј, Јовановић Срећко

Сачувајмо Руски дом: Празни амалгам поклисарења. – Борба (Београд). 1992. – 10. фебруар,
стр. 31.
3540. Джурич Остоя, Арсеньев Алексей, Йованович Сречко

Сохраним Русский дом в Белграде! Обращение к россиянам – выходцам из Югославии. –
Единение (Сидней). 1992. № 9 (2145). – 28 февраля, стр. 6.

Сохраним Русский дом в Белграде! – Русская жизнь (Сан-Франциско). 1992. – 22 февраля.

Сохраним Русский дом в Белграде. – Русская мысль (Париж). 1992. № 3919. – 6 марта, стр. 17.

Сохраним Русский дом в Белграде. – Наша страна (Буэнос-Айрес). 1992. № 2171. – 14
марта, стр. 3.

Сохраним Русский дом в Белграде. (Обращение к русским – выходцам из Югославии). –
Кубанец (Red Bank, N.J.). 1992. № 157–158. – июнь–июль, стр. 28.
3545. Е.Ж-в. [Евгений Андреевич Жуков]

Забытые русские могилы: Письмо из Белграда. – Новое русское слово (Нью-Йорк) 1953. –
23 июля.
3546. Журавская Елизавета Михайловна

Выставка работ русских беженцев в Королевстве С.Х.С. – Старое время (Белград). 1924.
№ 71, стр. 1.
3547. Захаров Евгеније. [Псеуд. Лава Горовича Захарова]

Београд – културни центар руске емиграције. – Друштвена обнова (Београд). 1930. – 16.
фебруар, стр. 1–10.
3548. Захаров Е. [Псеуд. Лава Горовича Захарова]

Живот девет хиљада Руса у Београду. – Београдске општинске новине (Београд). 1930. Год.
XLVIII. Бр. 2. – 15. јануар, стр. 80–83.
3549. Jovanović M.
Ruski centar za nauku i kulturu u Beogradu – Ruski dom. – Danas (Beograd). 2001. – 14–15. april.
3550. Јокић Драгана

Заборављено Руско гробље: Оронуле и запуштене хумке, ољуштени и окрњени споменици
у Рузвелтовој. Изглед «руских парцела» није примерен значају личности које су сахрањене
на њима али су, кажу у ЈКП «Погребне услуге», осим добре воље за преуређење споменика
потребна велика материјална средства. – Политика (Београд). 2008. – 8. новембар, стр. 24.
3551.
Јуче је освећена нова руска црква у Београду. – Време (Београд). 1925. – 5. јануар.
3552.
К сооружению Русского дома. – Царский вестник (Белград). 1931. – 14 марта, стр. 2.
3553. Конорева Ирина Александровна

О реализации проекта «Русский некрополь» в Белграде и других городах Сербии. – Еже-
годник 2019 Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына. / Отв. ред. Н. Ф.
Гриценко. Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына. Москва 2019, стр.
378–390.

Русский дом [им. Николая II в Белграде]. – Славянский альманах 2003. Институт славя-
новедения РАН. «Индрик». Москва 2004, стр. 196–203.

Что мне до вас, мостовые Белграда? Очерки о русской эмиграции в Белграде, 1920–1950-е
годы. Часть I. Монография. [Изд.]. Институт славяноведения РАН. Москва 2007, 288 стр.
Тираж 300 экз. ISBN 5-7576-0196-5.

Что мне до вас, мостовые Белграда? Русская диаспора в Белграде, 1920–1950-е годы: Эссе.
[Изд.]. Институт славяноведения РАН. Москва 2007, 208 стр. Тираж 300 экз. ISBN 978-5-
7576-0213-4.
3557. Костич Бранислава

Спите, орлы боевые: Русское кладбище в Белграде. – Родина (Москва). 2003. № 10, стр.
105–106.
3558. Кубуровић Мирјана

Трагом једне иницијативе. Како сачувати Руско гробље у [Београду]. Претварање у спо-
мен-гробље сачувало би ову целину од уништења. Василије Тарасјев: Руска црква се већ
пола века стара о одржавању руских парцела. – Политика (Београд). 1993. – 25. мај, стр. 12.

Из београдског подворја Московске патријаршије: Прва литургија после бомбардовања
НАТО. У Руској цркви, која је и споља и изнутра озбиљно оштећена при ракетирању згра-
де РТС-а, патријарх Павле служиће сутра прву литургију после обнављања храма. Отац
Виталије Тарасјев подсећа да је штета била 150 хиљада долара. – Политика (Београд).
1999. – 13. новембар, стр. 22.

Руска црква јуче прославила храмовну славу: Мир је потребан свим људима. Ускоро на-
ставак радова на обнови унутрешњости руске цркве Свете Тројице, озбиљно оштећене у
прошлогодишњем ракетирању зграде РТС. Храм подигнут на месту шатора-богомоље. –
Политика (Београд). 2000. – 20. јун, стр. 14.

Седам и по деценија Руске цркве [Св.Тројице у Београду]. Грумен руске земље у темељима
храма «Свете Тројице». Како су руске избеглице примљене у Србији. Трећа генерација
из свештеничке породице Тарасјев на месту старешине Подворја. – Политика (Београд).
1999. – 25. март, стр. 22.
3562. Кутырин Владимир Васильевич

Роль Русского Дома в сербско-русских культурных связях. – Руска дијаспора и српско-руске
културне везе. Зборник реферата. / Приредио Богољуб Станковић. Београд: Славистичко
друштво Србије. 2007, стр. 31–36.
3563. Кутырин Владимир Васильевич

Русскому дому в Белграде 70 лет. – Славистика (Београд). 2003. Књига VII, стр. 314–319.
3564. Лазић Ј.
Црква Свете Тројице у Београду. – Православље (Београд). 2008. – 15. април, стр. 26–27.
3565. Латинчић Олга, Ракочевић Бранка

Емигранти из Москве у Београду – привредници и уметници. – Архивски преглед (Београд).
1994–1995. Бр. 1–4. [Објављено: Београд 1998].
3566. Латинчич Ольга, Ракочевич Бранка.

Эмигранты-москвичи в Белграде. – Московский архив. Историко-краеведческий альманах.
Выпуск 2. Вторая половина XIX – начало XX в. Издательство Объединения «Мосгорархив».
Москва 2000, стр. 628–640.
3567. М.
Руски гробови у забораву [Н. Г. Хартвиг, М. В. Родзјанко, М. В. Алексејев и др.]. – Правда
(Београд). 1929. Бр. 269. – 4. октобар, стр. 4.
3568. Mabin Nicolas

The Belgrade Nightingales: A Russian Choir in London, 1939–1940. – ROCOR Studies (Jordanville,
NY). 2020. No. 178, – July 30,

Храбро павшим братьям русским [Памятник Русской Славы на белградском Новом клад-
бище]. – Слово (Москва). 1995. № 7–8, стр. 15–17.
3570. Максимовић Десанка, Ћосић Добрица, Павић Милорад,

Алечковић Мира и др.
Спасите Руски дом!: Отворено писмо председнику Руске Федерације – Јељцину, Москва.
– НИН (Београд). 1992. – 1. мај, стр. 4–5.
3571. Матовић Д. [Драгана]

Фреске из кичице Николаја Мухина: Препород Руске цркве на Ташмајдану. У Руској цркви у
Београду, једном од симбола братства са српским народом, приводи се крају велика обнова.
Уз уметника који ради мозаик у Храму Светог Саве, у осликавању богомоље учествоваће
и сликари из Србије. – Новости (Београд). 2020. – 11. март.
3572. Мельник Владимир

«Русская церковь» в Белграде. – Благовест (Самара). 1998. № 14, стр. 5.
3573. Милатовић Петар

Живот и прикљученија генерала Врангела: Црни барон у белом граду. У сенци цркве Све-
тог Марка у Београду угнездила се мајушна Руска црква. У њој бели мермерни саркофаг
са балсамованим телом човека чијим су именом десетлећима плашили и децу и одрасле у
Совјетском Савезу. Ни код нас га нису радо помињали... – Политикин забавник (Београд).
1995. – 6. јануар, стр. 4–6.
3574. Мицковић Евица, Латинчић Олга, Радојчић Милена, Ракочевић Бранка Руски
емигранти у Београду [Фељтон у 14 наставака]. – Београдске новине (Прилог петком «По-
литике eкспрес”) Београд. 1996. – 24. маја – 23. августа.
3575. Мучибабић Далиборка

Препород Руске цркве на Ташмајдану. [Обезбеђено 600.000 евра за санацију крова, темеља
и уређење новог система вентилације]. – Политика (Београд). 2019. – 5. мај.
3576. Недовић Гордана

Допринос руских архитеката архитектури Београда између два светска рата. – Скадарлија
(Београд). 1997. Бр. 10. – зима, стр. 37–39.

Как ларчик золотой горит...: Иверская часовня: от разрушения к возрождению [в Белграде
и Москве]. – Родина (Москва). 2002. № 3, стр. 92–94.
3578. Николаев-Волков Дмитрий Михайлович

Русский дом в Белграде. – Бюллетень (Каракас). 1994. № 37. – январь, стр. 75–79.
3579. Николић З. [Зоран Љ.]

Београд, друга престоница Руса. – Новости (Београд). 2004. – 17. октобар, стр. 14.
3580.
Нови дом руских ратних инвалида освећен је јуче [у Београду, на Старом Ђерму, у Чика
Љубиној, 4]. – Политика (Београд). 1936. – 22. јун.
3581. Н.П.
Одата почаст славном руском емигранту: Споменик [Дмитрију Васиљевичу] Сироткину.
[Откривен нови споменик на Новом гробљу у Београду]. – Вечерње новости (Београд).
2011. – 26. мај, стр. 18.
3582. Н.Ч.
Дом русской культуры. – Царский вестник (Белград). 1931. – 27 июня, стр. 4.
3583.
Њ.В. Краљица присуствује освећењу Дома цара Николе II у Београду. – Време (Београд).
1933. – 10. априла, стр. 3.
3584. Обреновић Виолета

Руси на Новом гробљу у Београду. – Костић Бранислава. Ново гробље у Београду. ЈКП
«Погребне услуге». Београд 1999, стр. 209–213.
3585. Обреновић Виолета

Руси на Новом гробљу у Београду. – Књига-монографија: Ново гробље у Београду: Отворено
сведочанство историје – Поводом 125 година од оснивања. Београд, 2011, стр. 209–214.
3586. Обренович Виолета

Русские эмигранты на кладбище Ново Гробле в Белграде. – Асеевы и эпоха: Материалы меж-
дународной научной конференции. / Ред. совет: В. П. Середа, И. О. Машенкова и др. [Изд.]
Историко-культурный музейный комплекс «Усадьба Асеевых» и др. Тамбов 2016, стр. 244–260.
3587.
Освећење Дечјег дома Руског црвеног крста [у Београду]. – Политика (Београд). 1928. –
11. јануар, стр. 7.
3588.
Освећење дома Цара Николе II [у Београду]. – Време (Београд). 1933. – 10. април.
3589.
Освећење Руске капеле на Новом гробљу. – Време (Београд). 1931. – 6. јул, стр. 8.
3590.
Освећење Руске капеле на Новом гробљу у Београду. – Гласник (Сремски Карловци). 1931.
Год. XII, бр. 13, стр. 202.
3591.
Освећење руске цркве [Св. Тројице у Београду]. – Политика (Београд). 1925. – 5. јануар.
3592.
Освећење Руског Дома [у Београду]. – Правда (Београд). 1933. – 10. април, стр. 3.
3593.
Освећење споменика руским војницима [Првог светског рата и цару Николају II, после
обнове споменика, обављено на Новом гробљу у Београду, 20. новембра]. – Српско-руски
– сербско-русский журнал (Београд). [2011]. Бр. 1, стр. 42–47.
3594. Павленко Н.
О русском театре в Белграде (в связи с ошибками в статье Ю. Мейера о русских беженцах
в Югославии). – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1982. – 24 июля.
3595. Перовић Љ.
«Руски некропољ» [у Београду] биће обновљен до 2012. године: Комплетно обновљене
четири парцеле са 788 гробова руских емиграната ће са Иверском капелом и Костурницом
чинити значајан монументални комплекс. – Политика (Београд). 2011. – 17. август, стр. 18.
3596.
Поводом јубилеја шездесет пет година од оснивања Руског дома у Београду: Дела руских
уметника у београдским приватним збиркама, II. Аутор изложбе и текста: Јелена Межински
[проспект са 3 илустрације]. “Руски дом”. Београд, 6–16. 4. 1998, 4 стр.
3597.
Подизање монументалног руског дома. – Време (Београд). 1931. – 14. март.
3598.
Почело је подизање дома руске културе. – Правда (Београд). 1931. – 10. јун.
3599.
Празник руских Козака у Београду. – Време (Београд). 1936. – 10. октобар, стр. 10.
3600.
Пројекат нове руске цркве на београдском Старом гробљу. – Политика (Београд). 1924.

Шест деценија Руског дома у Београду. Братска рука Србије (1). – Експрес недељна ревија
(Београд). 1993. – 25. април, стр 4.

Шест деценија Руског дома у Београду. Нашли другу домовину (2). – Политика експрес
3603. Ракочевић Бранка, Латинчић Олга

Руски емигранти у Београду: Траг и инспирација. / Русские эмигранты в Белграде: След и
инспирация. Каталог изложбе. Историјски архив Београда. Београд 1996, 12 стр.: илустр.
3604. Рклицкий Николай Павлович

В память Царя-мученика Николая II. [Открытие Русского дома памяти Императора Ни-
колая II]. – Царский вестник (Белград). 1933. – 13 апреля, стр. 1.
3605.
Российский центр науки и культуры «Русский дом» в Белграде 1933–2003. [двојезично
издање]. Изд. «Русский дом». Белград 2003, 12 стр.: илл.
3606. Рудаков Павел

Руси у Београду 1928. године. – Књижевне новине (Београд). 1991. – 15. април.
3607.
Руска емиграција у Београду од 1920-их до 1950-тих. Каталог изложбе. / Аутори изложбе и
каталога проф. др Алексеј Тимофејев, др Милана Живановић, Слободан Мандић. Издавач
Историјски архив Београда. Београд 2021. 179 стр. Тираж 500. ISBN 978-86-80481-54-8.
3608.
Руска црква на Старом гробљу. – Време (Београд). 1930. –12. децембар.
3609.
Руска црква у Београду. – Политика (Београд). 1924. – 30. октобар.
3610.
Руска црква у Београду. – Илустровани лист (Београд). 1924. Бр. 13, стр. 10.
3611.
Руски архитекти у Београду. [Каталог изложбе отворене 22. октобра 1998. у Музеју архитек-
туре у Москви]. / Аутори изложбе и каталога: Гордана Гордић и Вера Павловић-Лончарски.
[Текст на српском, руском и енглеском језику]. Издавачи: Завод за заштиту споменика

културе града Београда и Скупштина града Београда. [Београд 1998], 40 стр.: илустр.
3612.
Руски дом у Београду биће жижа културне делатности Руса. – Правда (Београд). 1931. – 26.
3613.
Руски дом је оживео. – Правда (Београд). 1932. – 5. октобар.
3614.
Руски дом у улици Краљице Наталије. – Правда (Београд). 1931. – 26. март.
3615.
Руски емигранти у Београду подижу свој дом. – Време (Београд).1930. – 25. јун.
3616.
Руски некропољ у Београду. Знамење историјског пријатељства. [Зборник радова]. / Уред-
ници проф др Мира Радојевић, доц. др Милош Ковић. Издавачи: Фондација за обнављање,
подршку и очување комплекса историјско-меморијалних споменика у Републици Србији
«Руски некропољ», Београд; Институт за политички и економски дијалог (ИПЕД) Београд.
[Поглавља: Векови сарадње; Руски емигранти у Србији; Историја и уметнички значај Руског
некропоља у Београду; Русија и Србија у прошлости и садашњости; Истакнуте личности
сахрањене на Руском некропољу; Аутори прилога: 27 аутора]. Београд 2014, 344 стр.: илустр.
Тираж 300. ISBN 978-86-80004-006 (ФРН).
3617.
Руски уметници у Београду: 75 година Руског дома у Београду. [Каталог изложбе]. / Уредник
Светлана Илић, фотографија Владимир Поповић. [Изложено 40 радова]. «Кућа Kolesnikoff»
– ИнПринт. Београд – Чачак 2008, 31 стр.: илустр.
3618.
Русские дома стариков и старух в Белграде. [На Авалском шоссе, на Прокупачкой улице].
– Русский голос (Белград). 1938. № 361. – 6 марта.
3619.
Русские могилы Белграда / Руски гробови у Београду. [Сост. Елена Павловна Чернышкова,
Марина Юрьевна Сорокина]. Фонд наследия русского зарубежья, Москва; Дом русского
зарубежья имени Александра Солженицына, Москва. Москва 2022, 74 стр. илл.
3620.
Русский Белград. Научно-популярное издание. / Сост. В. А. Тесемников, В. И. Косик.
Редактор Т. М. Ильенко. Издательство Московского университета. Москва 2008, 352 стр.:
илл. Тираж 1.000 экз. ISBN 978-5-211-05329-8.
3621.
Русский дом имени Императора Николая II в Белграде. Издательская комиссия. Белград
1933, 10, 56 стр.: илл.
3622. Русский некрополь в Белграде

Символ исторической дружбы. [Сборник статей]. / Редакторы Мира Радоевич, проф.
д.и.н., Милош Кович, доцент, д.и.н. Перевод с сербского А. А. Ведяева, А. Н. Матрусова,
О. А. Сарайкина. Издатели: Фонд поддержания, восстановления и сохранения комплекса
историко-мемориальных памятников в Республике Сербии «Русский некрополь» г. Бел-
град; Институт политического и экономического диалога (ИПЭД), г. Белград. [Разделы:
Века сотрудничества; Русские эмигранты в Сербии; История и художественное значение
Русского некрополя в Белграде; Россия и Сербия в прошлом и сегодня; Выдающиеся лич-
ности похороненные на Русском некрополе; Авторы статей: 27 авторов]. Белград 2014, 374
стр.: иллюстр. Тираж 300 экз. ISBN 978-86-80004-02-0 (ФРН).
3623.
Русский некрополь в Сербии: От научного изучения – к формированию патриотических
ценностей. Материалы отчётной конференции по итогам научно-исследовательской работы
Курского государственного университета в рамках реализации проекта «Через истори-
ческую связь поколений – к единству Русского мира» (28 сентября 2017 г.). Научно-ин-
формативное издание. / Отв. ред. Конорева И. А. [Изд.] Федеральное государственное
бюджетное образовательное учреждение высшего образования «Курский государственный
университет». Исторический факультет. Курск 2017. 88 стр.
3624.
Русское общество взаимопомощи в Белграде. – Русская газета (Белград). 1920. № 10. – 18
мая.

Белград. [О «Русском Белграде», фотографии Ю. В. Исаковского]. – Иллюстрированная
Россия (Париж). 1932. № 15 (361) – 9 апреля, стр. 14–17.

Белград. – Иллюстрированная Россия (Париж). 1933. № 98. – 15 февраля, стр. 14.

Белградский альбом: Картинки из русской жизни. – Иллюстрированная Россия (Париж).
1934. № 40 (490). – 29 сентября, стр. 12–14.

Выставка русских художников в Белграде. – Россия и Славянство (Париж). 1930. – 15 марта.

Под сенью родных штандартов. [О могиле ген. П. Н. Врангеля в Русском храме Св. Троицы
в Белграде]. – Иллюстрированная Россия (Париж). 1932, № 15 (361) – 9 апреля, стр. 15–17.

Русский Белград до войны. – Русская мысль (Париж). 1951. № 323. – 28 февраля.
3631. Саратлић Рада

Прича без краја: После Канадског и Немачког, Културни центар Београда представио је
недавно и Руски дом. – Политика (Београд). 1996. – 24. јун, стр. 17.
3632. Силкин Александар

Слика Београда у радовима и успоменама руских емиграната 1920–1930. – Сан о граду.
Зборник радова. / Припр. А. Вранеш. Андрићев институт. Андрићград – Вишеград, 2018,
стр. 289–301.
3633.
Сиротињски домови за бивше руске великодостојнике. Јуче је отворен и други руски дом
стараца и старица у Београду. [у Лозничкој улици, број 3. Смештено 42 угледних руских
старца и старица, међу којима: Сергије Николајевич Гербељ, армијски генерал Пржеваљски,
последњи председник руског Државног савета Јурјев]. – Политика (Београд). 1932. Год.
XXIX. Бр. 8607. – 25. април, стр. 11.

Город как память: «русский Белград» и современные коммеморативные практики. – Граж-
данская война в памяти русского зарубежья. К 100-летию Дальневосточного исхода и
завершения вооруженного противоборства 1917–1922 гг. Материалы Международной
научной конференции. Москва, 31 октября – 1 ноября 2022 г. Дом русского зарубежья
3635. С.П.
Дом руских стараца и старица: Део старе Царске Русије на Авалском друму. Људи који
су имали дворове живе сада у кабинама. – Политика (Београд). 1937. – 14. март, стр. 17.

Сва станишта Руског дома у Београду. – Славистика (Београд) 2003. Књига VII, стр. 320–327.
3637. Танин Сергей Юрьевич

Русский Белград. Научно-популярное издание: Русские за границей. Издательский дом
«Вече». Москва 2009. 304 стр.: илл. Тираж 3.000 экз. ISBN 978-5-9533-3609-3.

Руси у Београду. – Даница. Српски народни илустровани календар за годину 2006. / Уред-
ници Миодраг Матицки, Нада Милошевић-Ђорђевић. [Изд.] Букова задужбина. Београд
2005, стр. 236–243.
3639. Тарасьев Андрей, чтец

Восемьдесят лет Русской православной церковной общины в Белграде 1920 – 2000. Осам-
десет година Руске православне црквене општине у Београду. Издательство во имя Живо-
начальной Троицы Подворья Русской Православной Церкви в Белграде, основано в день
памяти Св. Василия Великого в 2000 году от Рождества Христова при Настоятеле Подворья
иерее Виталии Тарасьеве. Пасха – Васкрс 2000, 14 стр. Тираж 500.
3640. Тарасьев Василий, протоиерей, Рыковский Юрий, староста

Помогите спасти памятник русским воинам в Белграде: Обращение. – Русская мысль (Па-
риж). 1990. № 3848. – 5 октября.
3641. Тасовац Светислав

У знак благодарности браћи Русима у Београду: Данас се освећује споменик Русима који
су пали на српским ратиштима од 1914. до 1918. – Политика (Београд). 1935. Бр. 9929. –
12. јануар, стр. 8.
3642. Тонић Ново

Шест деценија Руског дома културе у Београду. Наша песма руска душа. Са руском емигра-
цијом после октобарске револуције и грађанског рата у Београд су дошли многи уметници
и научници. Срби у Русе примили отворена срца, а руски уметници оставили су у нашој
култури неизбрисив траг. Како је уништено велико библиотечко благо. – Новости (Бео-
град). 1993. – 30. април, 1, 2. и 3. мај.

Руско подворје у Београду: Светотројски храм, неко време једна од најмањих катедрала на
свету, потом подворје, сведок је и учесник српско-руских односа већег дела овога века. –
Политика (Београд). 1999. – 4. септембар, стр. 24.

А. И. Куприн у Београду 1928. године. – Славистика (Београд). 2019. Књ. XXIII. Бр. 1, стр.
235–247.

Белградская периодическая печать о Д. С. Мережковском в эмиграции: 1921 – октябрь 1928. – Русская
литература и журналистика в движении времени. Ежегодник 2016. / Под редакцией Е. И. Орлова.
Издательство: Факультет журналистики МГУ. Москва 2017. № 2, стр. 181–211.

Буњин 1937. године у Београду. – Руска дијаспора и српско-руске културне везе. Зборник
реферата. / Приредио Богољуб Станковић. Славистичко друштво Србије. Београд 2007,
стр. 115–122.

Гостовања Ј. Н. Чирикова у Београду 1928. и 1929. године. – Славистика (Београд). 2018. Књ. XXII.
Св. 2, стр. 178–191.

Гостовање К. Д. Баљмонта у Београду 1929. године: на материјалу дневне штампе. – Славистика
(Београд). 2003. Књ. VII, стр. 328–336.

Из духовног живота «руског Београда». – Славистика (Београд). 2007. Књ. XI, стр. 383–387.

Из живота руског Београда. [Изд.] Филолошки факултет у Београду. Београд 2011, 172 стр.
Тираж 300. ISBN 978-86-6153-020-3.

Из жизни русского Белграда. / Перевод с сербского Андрея Тарасьева и Марии Тарасье-
вой. Изд. Белградского университета. (Библиотека: Язык и литература. Серия: Русская
эмиграция в Белграде, кн. 6). Белград 2015, 230 стр. Тираж 300 экз. ISBN 978-86-6153-324-2.

Русская эмиграция в Белграде. – Вестник Нижегородского государственного лингвистического
университета им. Н. А. Добролюбова (Нижний Новгород). 2014. № 26, стр. 141–168.
3653.
У Београду живи око 9 хиљада руских избеглица. – Политика (Београд). 1933. – 7. април,
стр. 9.
3654.
У Београду је сазидана мала руска капела по угледу на Иверску у Москви, у коју је донета и
нова копија иконе Иверске Мајке Божје, једна од највећих светиња руског народа. – Време
(Београд). 1931. – 12. март.
3655.
У присуству изасланика Њ.В. Краља, Њ.Св. Патријарх осветио је споменик на костурници
руских војника [на Новом гробљу у Београду]. – Правда (Београд). 1936. Бр. 11.212. – 13.
јануар, стр. 3.
3656. Ураков Михаил Александрович

Шестьдесят лет Русскому дому в Белграде. – Славяноведение (Москва). 1994. № 4, стр. 59–61.
3657. Холодков Павел Федорович

Год русского искусства в Белграде. – Руль (Берлин). 1922. № 364. – январь.

Александр Белич и «русский Белград». – Славянский вестник. Издание Московского уни-
верситета. Выпуск 2: К 70-летию В. П. Гудкова. / Под ред. Н. Е. Анатьевой и З. И. Карцевой.
МАКС Пресс. Москва 2004, стр. 578–586.

Значение «русского Белграда» для развития русско-сербских связей ХХ века. – Studia
Rossika III. Literatura rosyjska na emigracji. Materjali konferencji naukowej (9–10 listopada
1995). Warszawa 1996, str. 111–120.
3660.
Шубара добро стоји и у Африци: Зграду грађевинског предузимача Владимира Китано-
вића пројектовао је Валериј Владимирович Сташевски, у традиционалном стилу у време
владавине модерниста. – Политика (Београд), 2012. – 23. март, стр. 03. (Додатак).
5.2. РУССКИЕ В СЕРБИИ

РУСИ У СРБИЈИ
3661. A.La.
Ruski kulturni centar u Sremskim Karlovcima [u sklopu kojeg je planirano da radi i muzej ruske
emigracije]. – Blic (Beograd). 2015. – 16. mart, str. 32.

Русская эмиграция в Косово и Метохии. – Русское зарубежье и вторая мировая война. IV
Культурологические чтения «Русская эмиграция XX века». Москва, 28–29 марта 2011 г.: Сб.
докладов. / Сост. И. Ю. Белякова. Дом-музей Марины Цветаевой. Москва 2013, стр. 103–111.

Русская эмиграция в Южной Сербии. ‒ Руска дијаспора и српско-руске културне везе.
Зборник реферата. / Приредио Богољуб Станковић. Славистичко друштво Србије. Београд
2007, стр. 243–247.

Русская эмиграция в Южной Сербии. ‒ Этнодиалоги (Москва). 2008. № 3 (29), стр. 56–63.
3665.
Апостол љубави. 1932–2002. Бела Црква: Истраживачки рад ученика-радионичара Групе
484 Техничке школе «Сава Мунћан» у Белој Цркви. [Руски емигранти у Белој Цркви]. /
Координатор пројекта «Једна школа, један споменик» Радмила Гава, професор. Бела Црква
2002, 89 стр.
3666.
Апостол љубави II. 1932–2002. Бела Црква: Истраживачки рад ученика-радионичара Гру-
пе 484 Техничке школе «Сава Мунћан» у Белој Цркви. [Руски емигранти у Белој Цркви].
/ Координатор пројекта «Једна школа, један споменик» Радмила Гава, професор. [Друго,
допуњено издање]. Бела Црква 2002, 142 стр. Тираж 300 прим.
3667. Апостолски Александар

Тајна куће генерала Врагела: Шетња главном улицом Сремских Карловаца представља
пустоловно путовање кроз историју, завере, издају и поезију, од дома команданта белоар-
мејаца до куће у којој је живео песник Бранко Радичевић. – Политика (Београд). 2018. – 6.
и 7. јануар, стр. 10.

Човек који је оптужио самог себе: Исповест руског емигранта и сведока преломних до-
гађаја 20. века у Београду и Москви [о Игору Максимилијановичу Блуменау]. – Политика
(Београд). 1996. – 17. новембар.

Новый Сад – «новый остров» Петербурга. – Феномен Петербурга: Труды Третьей Между-
народной конференции, состоявшейся 20–24 августа 2001 года во Всероссийском музее
А. С. Пушкина. / Отв. ред. Ю. Н. Беспятых. [Изд.] Русско-Балтийский информационный
центр «Блиц». Санкт-Петербург 2006, стр. 190–204.

Новый Сад – «новый остров» Петербурга. – Берега. Информационно-аналитический сбор-
ник о русском зарубежье. Выпуск 4. Изд. Информационно-культурный центр «Русская

Русская колония в Нови Саде. – Слово юга (Ниш). 2021. № 5. – осень, стр. 16–18.

Русская эмиграция в Воеводине. – Русская эмиграция на Балканах. Сборник научных трудов.

Русская эмиграция в Косово и Метохии. – Русские в Сербии. [Сборник статей]. / Отв. ред.
А. А. Максаков. Изд. Координационный совет российских соотечественников в Сербии;
Весна инфо д.о.о. Белград 2009, стр. 201–210.

Русская эмиграция в Сремских Карловцах. 3-е издание. [Изд.] Мало историјско друштво
(Нови Сад). Сремски Карловци 2013, 131 стр.: илл. Тираж 700, ISBN 978-86-87513-16-7).

«Русские люди... всколыхнули наше местечко»: Как принимали изгнанников в Сремских
Карловцах. – Родина (Москва). 2003. № 10, стр. 98–102.

Русские педагоги в Воеводине (1920–1950-е гг.). ‒ Руска дијаспора и српско-руске културне

Русский некрополь в Новом Саду. – А. Арсеньев. У излучины Дуная: Очерки жизни и
деятельности русских в Новом Саду. «Русский путь». Москва 1999, стр. 205–215, 224–253.

Русский православный приход в Новом Саду, 1922–1955 гг. – Православная Русь (Джор-
данвилль). 1998. № 17 (1614) – 1/14 сентября, стр 5–8, 11.

Русский православный приход в Новом Саду, 1922–55. – Ревнитель Православного Благо-
честия (Барнаул). 1999. № 9. – апрель, стр. 7–9.

У излучины Дуная: Очерки жизни и деятельности русских в Новом Саду. «Русский путь».
Москва 1999, 256 стр.: илл. Тираж 2.000 экз. ISBN 5-85887-053-8.

У излучины Дуная: Русская колония в Нови-Саде. – Родина (Москва). 2010. № 11, стр.
148–151.

Крај других обала и степа…: Руска парцела Успенског гробља у Новом Саду. «Прометеј».
Нови Сад 2009, 98 стр.: илустр. ISBN 978-86-515-0370-5.

Life of Russian Emigrants in Serbia. (Translated by E. Teplinsky-Bauer). – Russian Emigration
in the Kingdom of Serbs, Croates and Slovenes / Yugoslavia: The New Review’s Project “Russian
Emigration at the Crossroads of XX Century”. New York 2010, pp. 83–97.

Живот руских емиграната у Србији. / Превела [са руског] Радмила Мечанин. – Russian
Emigration in the Kingdom of Serbs, Croates and Slovenes / Yugoslavia: The New Review’s Project
“Russian Emigration at the Crossroads of XX Century”. New York 2010, стр. 141–159.

Матица руска – Русская матица [у Новом Саду]. – Енциклопедија Новог Сада. Књ. 14.
Нови Сад 1999, стр. 169–171.

Нови Сад – «ново острво» Петрограда: Поводом 300. годишњице Петрограда. – Зборник
Матице српске за историју. [Св.] 67–68. Нови Сад. 2003, стр. 251–264.

Руси, Руска емиграција [у Новом Саду]. – Енциклопедија Новог Сада. Књ. 24. Нови Сад
2004, стр. 84–89.

Руси у Банату. – Банат кроз векове: Слојеви култура Баната. Зборник радова. / Уредници
Миодраг Матицки, Видојко Јовић. [Изд.] Вукова задужбина. Београд 2010, стр. 663–712.

Руси у Бачкој. – Бачка кроз векове: Слојеви култура Бачке. Зборник радова. / Уредници
Миодраг Матицки, Видојко Јовић. [Изд.] Вукова задужбина. Београд 2014, стр. 717–795.

Руска емиграција у Великој Кикинди. – Attendite (Кикинда). 2022. [Бр.] 18, стр. 179–193.

Руска емиграција у Новом Саду. – Име и презиме Нови Сад. [Илустрована монографија].
/ Аутори текстова А. Арсењев и др. [Изд.] Прометеј. Нови Сад 2010, стр. 166–171.

Руска емиграција у Сремским Карловцима. – Даница. Српски народни календар за годину
2000. / Уредници Миодраг Матицки, Нада Милошевић-Ђорђевић. Седма година. [Изд.]
Вукова задужбина. Београд 1999, стр. 278–293.

Руска емиграција у Сремским Карловцима. Треће издање. [Изд.] Мало историјско друштво
(Нови Сад). Сремски Карловци 2013, 135 стр. Тираж 700. ISBN 978-86-7851-070-0.

Руска емиграција у Сремским Карловцима. – Кровови (Сремски Карловци). 2000/2001. Год.
XIV/XV. Бр. 47/48/49, стр. 3–10.

Руска емиграција у Сремским Карловцима. – Кровови (Сремски Карловци). 2003. Год. XVII.
Бр. 54/55/569. стр. 60–67. [Поново објављено, на захтев читалаца].

Руска интелигенција у Војводини. [Фељтон у 19 наставака]. – Дневник (Нови Сад). 1995.
– 6.–24. април.

Руска интелигенција у Војводини. Културни, просветни и привредни оквири делатности. –
Руска емиграција у српској култури ХХ века. Зборник радова. Том I. / Главни и одговорни

Руска интелигенција у Војводини: Културни, просветни и привредни оквири делатности.
– Кровови (Сремски Карловци). 2008/2009. Год. XXII/XXIII. Број 71/72/73/74, стр. 113–126.

Руски емигранти у Новом Саду. – Наше слово (Нови Сад – Москва). 1997. Бр. 1, стр. 36–37.

Соко међу овдашњим [новосадским] Русима. – Свеске за историју Новог Сада (Нови Сад).
1993. Св. 4, стр. 100–102.

Самовари у равници: Руска емиграција у Војводини. [Изд.] Змај д.о.о.; Уметничка радионица
Завештање. Нови Сад – Футог 2011, 291 стр.: илустр. Тираж 2.000. ISBN 978-86-489-0698-4.
3702.
Банатско Карађорђево: Обележен Дан руског језика и културе: Постављене спомен плоче и
промовисана књига [18. јануара 2012. Спомен плоче руском емигранту педагогу Дмитрију
Мељникову и руском лекару Надежди Бекеш; промоција књиге А. Арсењева «Самовари
у равници: Руска емиграција у Војводини»]. – Српско-руски глас (Панчево). 2012. Год. I.
Број 6, стр. 35.
3703.
Бели Наполеон у Сремским Карловцима: Откривена биста генерала Врангела. – Кровови
(Сремски Карловци). 2007. Год. XXI. Број 67/68/69/70, стр. 219–221.
3704. Бережнов Александр

Вклад русской эмиграции в развитие Кралево в 1921–1950 гг. – Русская эмиграция на
Балканах. Сборник научных трудов. Посвящается 100-летию Русского исхода / Руската
емиграција на Балканот. Зборник на научни трудови. / Редакционная коллегия: Драги
Георгиев, В. С. Путятин, А. С. Стыкалин. Институт на национална историја – Скопје;
Кафедра истории южных и западных славян Исторического факультета МГУ им. М. В.
Ломоносова. Скопье 2021, стр. 123–135.
3705. Бережнов Александар В.

Допринос руске емиграције у развоју Краљева 1921–1950. – Српско-руски односи у про-
шлости и садашњости. Међународни тематски зборник. Књ. 1. [вишејезично издање]. /
Уредили: Марко Атлагић, Велибор Лазаревић, Срђан Словић. Институт за српску културу,
Приштина. Лепосавић 2018, стр. 205–218.
3706. Вељковић Ана

Руски траг у историји Ниша. – Руска реч (Београд). 2015. – 13. септембар.
3707. Вокоун Игор

Бела мати: предмети везани за руску емиграцију у збиркама музеја у Белој Цркви. Каталог
[изложбе, посвећене 100. годишњици насељавања Руса у Белу Цркву]. / превод са руског
Горан Марковић; превод резимеа на руски Драгана Костадиновић, превод резимеа на
енглески Далиборка Лаудановић Ивашковић; Ольга Барковец. Белая Церковь – кадетская
столица Сербии (стр. 7–10). Народна библиотека. Бела Црква 2021, 78 стр.: илустр. Тираж
500. ISBN 978-86-80930-14-5.
3708. Вујић Борислав

Руси ваљевски професори. – Напред (Ваљево). 1995. – 5. мај.
3709. Вујић Борислав

Руски ваљевски професори. – Напред (Ваљево). 1995. Бр. 2421. – 16. јуни.
3710. Вукчевић Јелена

Руски свештеници белоемигранти између два светска рата у Трстеничком срезу. – Жупски
зборник (Александровац). 2011–2012. Год. VI–VII, Бр. 6–7, [Објављено 2013], стр. 123–150.
3711. Вукчевић Јелена, Стамболија Небојша

Руска белоемиграција на територији Трстеничког среза између два светска рата: нова
сазнања. – Жупски зборник: нова истраживања. Тематски зборник. / Уредници Драгомир
Бонџић, Иван Брборић. Завичајни музеј Жупе. Александровац 2021, cтр. 151–170.
3712. Gava Radmila

Istorija se uči i ovako: Istraževački rad učenika Tehničke škole »Sava Munćan« iz Bele Crkve
– radioničari grupe 484: O ruskoj crkvi Jovana Bogoslova [u Beloj Crkvi]. – Bibliotečki bilten
(Vršac). 2002. Br. 3–4, str. 24–25.
3713. Гојковић-Весковић Надежда

О «царским Русима» у Сремским Карловцима: Прилози историји боравка Руса емиграната у
Сремским Карловцима. – Кровови (Сремски Карловци). 2005. Год. XIX. Бр. 59/60/61/62, стр. 89–90.
3714. Голунский Вл.

Белый храм в Белой Церкви. – Православная Карпатская Русь (Ладомирова). 1933. № 21–22.
3715. Дабовић Борис

Руско гробље у Херцег-Новом. – Бока (Херцег Нови). 1999. Бр. 21–22, стр. 285–289.
3716. Дамњановић Миодраг

Руси у Топлици 1918–1940. Дом културе; Књижевно друштво «Раде Драинац». Прокупље
2013, 58 стр.: илустр. Тираж 300. ISBN 978-86-85147-53-1.
3717. Дамнянович Миодраг

Россияне которые жили в Топлице: Александр Щеглов, основоположник спорта в Прокупле:
Один билет на Москву. – Слово юга (Ниш). 2021/22. № 6. – зима, стр. 18.
3718. Дамнянович Миодраг

Солидарность с русскими эмигрантами: Русские священники в Топлице. – Слово юга (Ниш).
2021/22. № 6. – зима, стр. 19.
3719.
Двадесетогодишњица Руског санаторијума Црвеног крста Витешког Краља Александра
I Ујединитеља у Панчеву. 10. марта о.г. [...] прославила је скромно. – Панчевачка недеља
(Панчево). 1940. Бр. 345. – 31. март, стр. 1.

Российская эмиграция в Южную Сербию: Нестираемый след русской культуры в Нише.
– Слово юга (Ниш). 2020/21. № 2. – зима, стр. 9.

Русское кладбище в Нише: Русский генерал похоронен на нишском кладбище. [Михаил Ми-
хайлович Челюсткин, скончаплся 6 июня 1935 г.]. – Слово юга (Ниш). 2022. № 7. – весна, стр. 21.
3722. Димић Жарко

Руска емиграција у Карловцима. – Ж. Димић. Сремски Карловци. «Карловачки круг».
Сремски Карловци 2003, стр. 131–134.
3723. Ђорђевић Пуриша

Кад се сетим... Царски Руси у Чачку. [«По доласку у Чачак после Октобарске револуције
имали су обичај да недељом увече седну у малу салу хотела «Српски краљ», власника Воје
Радовановића. Ту су правили планове како да оборе Лењина, онда су певали Стењку Разина,
јели купус на руски начин, пили ракију и око поноћи плакали.»]. – Политика (Београд).
1993. – 7. јун, стр. 9.
3724. Ђукић Ђуро

Руска баштина у граду на Бегеју: Допринос руских емиграната развоју Зрењанина је не-
процењив, а њихова особена култура стопила се са баштином других народа, стварајући
тако нове вредности. – Политика (Београд). 2011. – 4. мај, стр. 14.
3725. Евджевич Евджа А.

Русские в Крагуевце. Второе дополненное издание. / Перевод с сербского Станиславы
Разумовской. Культурный центр «Солдаты России». Екатеринбург 2021, 76 стр.: илл. Тираж
250 экз. ISBN 978-5-907297-80-7.

Бережно храня следы: Русские эмигранты в Великой Кикинде и монахини монастыря
Хопово / Живановић Милана. Брижљиво чувајући трагове: Руски емигранти у Великој
Кикинди и монахиње манастира Хопово. [Текст на српском и руском језику]. Военно спор-
тивный фонд – Урал. Москва 2016, 226 стр.: илустр. Тираж 500. ISBN 978-5-9908456-0-2.
3727. Жикић Слободан

Мало позната моравска Света гора: Рус крај Мораве. У Миљковом манастиру код Свилајнца
замонашен је 1926. године Јован Шангајски, касније велики руски светитељ. – Политика
(Београд). 2005. – 14. август, стр. 11.
3728. Z.
Русское торжество. [Освящение домовой церкви во имя Свв. Первоучителей Славянских
Кирилла и Мефодия при Приюте Российского общества Красного Креста для стариков и
старух в г. Велика Кикинда, 29 октября 1939 г.]. – Русский голос (Белград). 1939. № 448. – 5
3729. Илич Велимир, Благоевич Ненад

Вклад русской эмиграции в работу типографии «Святой царь Константин» в г. Ниш (Ко-
ролевство Югославия). – Многоязычие в языковом пространстве. Том II. Ижевск 2019,
стр. 22–29.
3730. Илић Никола П.

Руски емигранти у Лесковачком крају после 1917. године. «Филекс». Лесковац 2003, 168
стр.: илустр. Тираж 300. ISBN 86-905051-0-5.
3731. Инић Бранко В.

Руси у Приштини [Из необјављене књиге «Руски емигранти – стручњаци на Косову и
Метохији»]. – Видовдански гласник (Грачаница). 2014. Год. XXIII. Бр. 22, стр. 62–65.
3732. Инић Бранко

Пећ – центар руске емиграције на КиМ [Косову и Метохији]. – Политика (Београд). 2018,
– 2. фебруар.
3733. Janjić Marko

Die Weißkirchner russische Flüchtlingskolonie. – Heimatbuch der Stadt Weißkirche im Banat.
Salzburg 1980, S. 143–144, 298, 321, 331. 336, 370, 372.
3734. Јевђевић Јевђа А.

Руси у Крагујевцу. / Вступительное слово Александр Васильевич Конузин, Посол РФ в
Сербии. [Изд.] Светоуспенски Саборни храм у Крагујевцу. Крагујевац 2011, 51 стр.: илустр.
Тираж 500. ISBN 978-86-88733-00-7.
3735. Јелачић Алексије

Руси у Јужној Србији. – Nova Evropa (Zagreb). 1925. Knj. XI. Br. 6. – 21. februara, str. 187–189.

Slučaj Jefremov i ruska emigracija u Jugoslaviji. – Nova Evropa (Zagreb). 1925. Knj. XII. Sv. 6.
– 21. avgusta.
3737. Јеремић Зоран

Ужички Руси. [Фељтон у 6 наставака]. – Вести (Ужице). 1998. Бр. 2593–2598. – 18, 25. сеп-
тембар, 2, 9, 16, 23. октобар.
3738. Ј.Ш.
Волга, Волга... Живот Руса у Суботици. – Руски клуб као културно средиште руске колоније.
– Три и по године опстанка Руског клуба под председништвом кнеза Сергија Еристова. –
Један мали део велике Русије у Суботици. ‒ Југословенски дневник (Суботица). 1931. – 23.
април, стр. 3–4.
3739. Капетановић Милош, Комадинић Гроздана, Даничић Милорад, Радојичић Ксенија

Милановачки Руси. [Руска емиграција у Горњем Милановцу]. [Изд.] Друштво српско-ру-
ског пријатељства «Таково». Горњи Милановац 2013, 221 стр.: илустр. Тираж 500. ISBN
978-86-88109-60-5.
3740. Карпов Александр

О русском участке Православного кладбища в Белой Церкви, Югославия. – Кадетская
перекличка (Нью-Йорк). 1986. № 40.
3741. Кецојевић Драгиша

Судбина царске породице Романов: Потомци царских Романова у Нишу. – Политика
(Београд). 2010. – 23. децембар.
3742.
Književno veče u Ruskom domu. – Dubrovnik (Dubrovnik). 1938. Br. 47. – 26. studeni, str. 4.
3743. Кожина-Заборовская Мария Мечиславовна

Уголок русской культуры: Русская колония в Белой Церкви насчитывает меньше 300 че-
ловек членов. – Русский голос (Белград). 1938. № 356. – 30 января, стр. 3.
3744. Kolak Dragan

Rusi u Titelu od 1921. godine. [Antonina, Pavel Rudenko, Pavčinski, Boris Sesicki, Nikolaj Ševčen-
ko, Nikolaj Pavlovski, Nikolaj Česnokov, Konkinin, Lozovoj...]. – Ravnica (Titel). 2013. – 13. april.
3745. Корбутовски Никола [Николай Александрович Корбутовский]

Осам деценија једне слике. [Руски емигранти у Параћину]. [Изд.] «Плана Турс» д.о.о. Део
предузећа «Туристичка штампа» Београд. Београд 2005, 47 стр.; илустр. Тираж 500. ISBN
86-7041-069-9.
3746. Корбутовски Никола

Руси у Параћину: «Више од пријатељства». – Политика (Београд). 2003. – 20. фебруар,
стр. А18.
3747. Костич Любомир

Муки русских эмигрантов в Нише. – Русский архив (Панчево). 2020. Год I-й. № 2–3, стр.
33–35.
3748. Крагуевчанин [псевд.]

Русский театр в Крагуевце: 9 декабря Русский артистический кружок дает «Касатку» А.
Толстого. Режиссер А. Мартьянов. – Русский голос (Белград). 1935. № 197. – 19 января.
3749.
Краљ Александар I и руска емиграција: 120 година од рођења Краља Александра Првог, 75
година од оснивања Руског дома у Београду. Изложба. / Организатори: Фонд «Краљевски
Двор»; Библиотека-Фонд «Руско Зарубежје» (Москва); Руски дом у Београду. Галерија
Матице српске, од 17. фебруара до 1. марта 2009. године. [Плакат изложбе].
3750. Крстић Владимир

Соба за гледање и плакање: Бела Црква споменар Руса, некадашњих суграђана. Владимир
Николајевич Кастељанов и његова супруга Валентина [Николајевна] отворили су Мемо-
ријалну кадетску собу у којој је сабрано све оно што је претекло током минулих година.
Необични музеј привукао је велику пажњу некадашњих русских ученика, расутих широм
света. – Илустрована политика (Београд). 2009. Бр. 2612. – 5. септембар, стр. 59–61.
3751. Ксјуњин Алексеј

Манастир Миљково: Шта пишу летописи о Миљкову. Са Ладошког језера на Мораву.
Калуђерска заједница налик на старе руске манастире. [Руско братство, игуман Амвросиј
(Курганов)]. – Политика (Београд). 1929. Бр. 7.654. – 25. август, стр. 6.

Руска емиграција у Пироту. Историјски архив Пирот. Пирот 2019, 226 стр.: илустр. Тираж
200. ISBN 978-86-800412-09-2.

Руски емигранти као професори гимназије и учитељске школе у Пироту. – Пиротски
зборник (Пирот). 2017. Број 42, стр. 95–114.
3754. Лазовић М.
Традиционална литургија у “Руској капели” Владичанског двора [у Новом Саду]: Богослу-
жење у «позајмљеној» цркви. – Глас (Београд). 1999. – 14. јануар, стр. 17.
3755. М.
Руска колонија у Нишу против претставника руске емиграције у Нанзеновом уреду. –
Правда (Београд). 1935. Бр. 11.196, – 28. децембар, стр. 6.
3756. Малашин Геннадий Викторович

Русская земля Сремских Карловцев. – Православное слово Сибири (Красноярск). 2004. №
6–7 (29–30), стр. 14–15.
3757. Матић Војислав

«Руска капела». – В. Матић. Карловачке цркве. «Визартис»; СП Центар; Матица српска.
Београд 2003, стр. 113–114.
3758. Матић Милутин

Руске избеглице у Крагујевцу, 1919–1941. – Руски архив (Београд). 2020. Год. 1. Бр. 1, стр.
15–21, 15–21.
3759. Медведева Ксения Петровна, Медведев Михаил Александрович

Русские эмигранты в Сербии: Страдающий эмигрантский путь: Бурная молодость в выс-
ших кругах Царской России. [О музыкальном педагоге Любови Гавриловне Страховской].
– Слово юга (Ниш). 2020. № 1. – осень, стр. 14–15.
3760. Медведева Ксения Петровна, Медведев Михаил Александрович

Русские эмигранты в Сербии: Страдающий эмигрантский путь. (Часть 2). Благородные
тона в музыкальной жизни Ниша. – Слово юга (Ниш). 2020/21. № 2. – зима, стр. 22–23.
3761. Микић Драшко

Руси у Сремским Карловцима: У овом лепом граду боравила су многа позната имена руске
емиграције. – Политика (Београд). 1994. – 29. август, стр. 10.
3762.
Милановачки Руси. [Руски емигранти у Горњем Милановцу и Топличком крају]. / Уређи-
вачки одбор: Капетановић Милош и др. Друштво српско-руског пријатељства «Таково»;
Студио за дизајн. Горњи Милановац 2013, 224 стр.: илустр. Тираж 500.

Долазак избеглица из Русије у Војводину после Првог светског рата. – Зборник Матице
српске за историју (Нови Сад). 1994. Св. 50, стр. 49–97.

Руски инжењер Симеон Лазарев неимар Официрског дома у Зајечару. – Тимок (Зајечар).
2002. Бр. 2919/20 – 26. април.
3765. Миловановић Сузана, Петијевић Александар

Бела Русија: Руска емиграција у Војводини. [Каталог изложбе]. Музеј Војводине. Нови Сад
3766. Милосављевић Зорица

Руси у Карловцима између два светска рата: Племићи и јереји шетали Шећер-сокаком. –
Дневник (Нови Сад). 2004. – 10, 11. и 12. април, стр. 6.
3767. Милосављевић Зорица

Руси у Сремским Карловцима: Трагови који не бледе. – Дневник (Нови Сад). 2007. – 23.
3768. Милосављевић Татјана

Руски сликари, вајари и архитекте у Крагујевцу 1920–1941. [Каталог изложбе]. Народни музеј
Крагујевац. Крагујевац, мај 2007, 36 стр: илустр. Тираж 500 прим. ISBN 978-86-85647-07-9.
3769. Милошев Марко

Руске избеглице у Великој Кикинди. – Attendite (Кикинда). 2016. [Бр.] 12, стр. 121–126.
3770. Милошев Марко

Руске избеглице у Великој Кикинди – М. Милошев. Велика Кикинда од 1918. до 1929. го-
дине. Банатски културни центар. Ново Милошево 2016, стр. 121–131.
3771. Milošević Žikica

Bela Rusija: Intelektualna injekcija Vojvodini – Ž. Milošević. Izgubljeni u ravnici: Manje poznate
priče iz istorija naroda Vojvodine: Neobični i zaboravljeni narodi Vojvodine. [Izd.] Color Media
Communications. Novi Sad 2017, str. 110–115.
3772. Milošević Žikica, Kuzmanović Milan

Bela Rusija: Intelektualna injekcija Vojvodini. – Ž. Milošević M., Kuzmanović. Izgubljeni u ravni-
ci: Manje poznate priče iz istorije naroda Vojvodine. Neobični i zaboravljeni narodi Vojvodine.
Drugo, dopunjeno izdanje. / Urednik izdanja Robert Čoban. [Izd.] Color Media Communications.
Novi Sad 2020, str. 142–149.
3773. Миљеновић Милић

Сомбораца и Руса 300 милиона. Дискретни шарм дама са двора Романових шетао се у сенци
равноградских бођоша. – Дневник (Нови Сад). 2005. – 7. април, стр. 20.
3774. Михаиловић де Део Миодраг

Пројекат: Бела Црква – град музеј: Руска културна баштина у Белој Цркви. – Руски архив
(Београд). 2020. Год. 1. Бр. 1, стр. 33–37.
3775.
На свечан начин у Петроварадину је освећено Склониште за старе и изнемогле руске еми-
гранте. [У Рељковићевој улици. За сада у четири собе смештено 14 стараца]. – Дан (Нови
Сад). 1939. Бр. 256 (1.335). – 2. новембар, стр. 4.
3776. Никић М. [Мирјана]

Откриће руског емигранта. [Рус Гавриј, слуга код велепоседника, на Радан планини у
Пролому пронашао је темеље храма Свете Петке]. – Политика (Београд). 2010. – 10. но-
вембар, стр. 6.
3777. Николић др Бранислав

Руски емигранти у Пећи. – Политика (Београд). 1994. – 14. мај.
3778. Николић Петар

Из прошлости Сремских Карловаца: Уточиште руске емиграције. – Дневник (Нови Сад).
1998. – 19. јул, стр. 9.
3779. Нинковић Ненад, Васин Горан

Руска емиграција и њихови потомци у Срему и Сремској Митровици. [Каталог изложбе].
Историјски архив «Срем». Сремска Митровица, 2018, стр. 16.
3780. Н.К. [Николай Зотикович Кадесников]

Сокольский слет русской молодежи в Новом Саду. – Пути Русского сокольства (Белград).
1940. № 7–8. – июль–август, стр. 2–7.
3781. Новосадский [псевд.]

Кутеповский день [Визит ген. А. П. Кутепова в Новый Сад, 1931 г.]. – Часовой (Париж).
1931. № 50. – 28 февраля, стр. 28.
3782.
Освештана руска Спомен-капела на Мокрој гори. [Спомен-капела Андреј Первозвани, по-
свећена руским избеглицама и италијанским заробљеницима који су страдали 1916. године
приликом градње тунела Будим на Мокрој гори. Изградња ускотрачне пруге настављена
је у периоду од 1921. до 1925. године и у њој је учествовао већи број руских избеглица.].
3783. Павличевић Ђорђе

Ко су били бајинобаштански Руси? [фељтон]. ‒ ББ Глас (Бајина Башта). 2008. Бр. 25. ‒ 25.
јануар [други наставак фељтона].
3784. Павлов Борис Леонидович

Русская колония в Великом Бечкереке (Петровграде – Зренянине). / Павлов Борис Л. Руска
колонија у Великом Бечкереку (Петровграду – Зрењанину). [Текст на руском и српском
језику]. / Превод са руског Божо Бобот. [Изд.] Народный музей; Общество сербско-русской
дружбы. Зренянин 1994, 104 стр.; 14 стр. фотографије. Тираж 1.500.
3785. Павлов Борис Леонидович

Руска колонија у Зрењанину. [Фељтон у 21 наставку]. – Зрењанин (Зрењанин). 1995. Год.
XLIV. Бр. 2250–2271. – 23. јуни – 17. новембар.
3786. Павлов Борис [Леонидович]

Властелинство Елемир. Историјски архив Зрењанин. Зрењанин 2003, 144 стр.: илустр. ISBN
86-903659-0-7. [Наведена имена 26 руских избеглица, упућених 1920. године у секвестирани
дворац крај Великог Бечкерека].

П. Н. Врангель и другие знаменитые русские в городе Панчево. – Вестник морского врача
(Севастополь). 2009. № 7, стр. 97–103.

Руска заједница у Панчеву 1919–1940. [Фељтон у 9 наставака]. – Панчевац (Панчево). 2004.
– 30. јануар – 26. март.

Руске избеглице у Панчеву 1919–1941. / Предговор Алексеја Арсењева. Градска библиотека
Панчево – Историјски архив у Панчеву. Панчево 2005, 369 стр.: илустр. Тираж 500. ISBN
86-85131-01-4.

Руске избеглице у Панчеву 1919–1941. / Предговор Алексеја Арсењева. Друго, допуњено
издање. Градска библиотека Панчево. Панчево 2019, 446 стр.: илустр. Тираж 300. ISBN
978-86-85131-43-1.

Руски емигранти у Француском клубу у Панчеву. – Панчевачко читалиште (Панчево).
2004. Год. III. Бр. 4. – мај, стр. 2–5.

«Русско-югославский альманах». Издание Русско-югославского сообщества в г. Панчево. –

Русская колония в Панчево. – Русские в Сербии: Взаимоотношения России и Сербии с
конца XII до начала ХХ века; Русская эмиграция в Сербии; Россияне в Сербии – последних
60 лет и сегодня. [Изд.] Координационный совет российских соотечественников в Сербии.
Белград 2009, стр. 180–185.

Русские беженцы в городе Панчево. – Опалённые революцией. Великая русская революция
в судьбах российских соотечественников. / Редактор-составитель Е. В. Лукин. Издатель-
ско-торговый дом «Скифия». Санкт-Петербург 2017, стр. 87–93.

Русские памятники в городе Панчево. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010. № 259, стр.
218–228.

Тефи у «Панчевцу». – Панчевачко читалиште (Панчево). 2005. Год. IV. Бр. 6. – мај, стр. 7–8.

Француски клуб у Панчеву и Француска школа Јелене Николајевне Спиридонове. Градска
библиотека Панчево. Панчево 2011, 171 стр.: илустр. Тираж 500. ISBN 978-86-85131-10-3.
3798.
Памятник генерал-лейтенанту П. Н. Врангелю в Сремских Карловцах (Сербия). [Работа
петербургского скульптора Василия Николаевича Аземши, открыт 17 сентября 2007 г.]. –
Российская кадетская перекличка (Москва). 2008. № 4, стр. 146–149.
3799.
Панчевский госпиталь – Санаторий Р.О.К.К. в Королевстве Югославии 1929–1930. [К
10-летнему юбилею; текст на рус. и серб. яз.]. [б.и.]. Панчево 1930, 24 стр.: илл.
3800. Пауновић др Петар

Лекари – здравствени задругари у Тимочкој крајини између два светска рата. ‒ Развитак
(Зајечар). 2005. Бр. 219–220.
3801. Пејхељ Василије

Руси у Крагујевцу. ‒ Југословенски дневник (Суботица). 1931. – 11, 12, 13. и 14. април, стр. 30.
3802. Петковић Татјана

Из живота руске емиграције у Суботици у међуратном периоду (1919–1941). – Ex Pannonia
(Суботица). 1996. Бр. 1, стр. 155–164.
3803. Петковић Татјана

Руска емиграција на суботичком Правном факултету (1920–1941). – Ex Pannonia (Суботица).
1997. Бр. 2, стр. 105–120.
3804. Петровић Драгутин Драган

Сећања на стари Шабац: Руско гробље у Шапцу. [Године 2013. остало је само двадесетак
споменика, оштећених зубом времена.]. – Глас Подриња (Шабац). 2013. Бр. 3416. – 18. априла.
3805. Пилчевић Ђорђе

Ко су били бајинобаштански Руси? [Фељтон у 3 наставка]. – Глас (Бајина Башта). 2007–2008.
Бр. 24–26. – децембар 2007–фебруар 2008.
3806. Познановић Раде В.

Руси међу Ерама: Прилог спречавању заборава. Издавач аутор. Ужице 2007, 288 стр.: илустр.
Тираж 500. ISBN 978-86-905869-1-2.

Беженская ёлка. [Для русских детей в городке Ада, Сербия]. – Новое русское слово (Нью-
Йорк). 1988. – 7 января, стр. 7.
3808. Попов Живко А.

Долазак Руса у Митровицу. ‒ Сунчани сат (Сремска Митровица). 2006. Год. XIV. Бр. 14.
– јесен, стр. 40–54.
3809. Поповић Милош

Руска богомоља у Бечкереку. – Православље (Београд). 1968. Бр. 25, стр. 7.
3810.
Приветствие земунцев митрополиту Антонию. [7/20 сентября 1928 г. состоялось освящение
русского храма после ремонта здания старой сербской церкви, братски уступленной русским
беженцам]. – Двухглавый орел (Париж). 1928. № 12. – 25 сентября – 8 октября, стр. 28–29.
3811. Pudar Miroslava

Dvorac «Karačonji». [kod Novog Miloševa, ranije: Beodra]. (Feljton u 2 nastavka). [«U dvorcu
boravili beloemigranti, među kojima i poslednji predsednik Carske Dume, grof Rozđanko (!)
koji je u dvorcu preminuo.»]. – Danas (Beograd). 2006. God. X. Br. 3108–3109. – 1–2. april, str.
24; Br. 3110. – 3. april, str. 32.
3812.
Рад Матице Руске у Новом Саду. – Отаџбина (Нови Сад). 1930. Бр. 7. – 12. јануар.

Изгубљени рај. [«У Сремским Карловцима се у петак, 14.9.2007. године у подне открива
први споменик руске емиграције у свету, посвећен славном генералу «белих» барону Петру
Врангелу»]. – Кровови (Сремски Карловци). 2007. Год. XXI. Број 67/68/69/70, стр. 222–224.

Споменик белом барону: У Сремским Карловцима ће сутра бити откривен први споме-
ник руској емиграцији у свету, посвећен славном генералу Петру Врангелу. – Политика
(Београд). 2007. – 13. септембар, стр. 9.
3815. Радојевић Рајко Б.

Руске избеглице у Пећи – у сећању млађих савременика. Завичајни клуб Пећанаца у Бео-
граду. Београд 2004, 100 стр.: илустр. Тираж 500 прим. ISBN 86-907125-0-X.
3816. Радојчић Милорад

Руси – гимназијски предавачи: Уз 125. годишњицу Ваљевске гимназије. [Николај
Николајевич Пупилин, Иван Фафанов Балковој, Николај Белоцерковец, Александар
Николајевич Јелењев, Александар Андреjевич Тараканов, о. Николај Александров, Иван
Максименков, Ростислав Владимирович Плетњев, Борис Борисович Марков, Василиј
Иванович Аљтов, Василиј Иванович Муринов]. [Фељтон у 14 наставака]. – Напред (Ваљево).
1995–1996. Бр. 2437–2450. – 6. октобар – 5. јануар.
3817. Радојчић Милорад

Руске избеглице у Ваљеву и околини. – Колубара. Велики народни календар за просту 2001.
годину. 11. Књига. Ваљево, 2000, стр. 222–234.
3818. Радоњић Мирко, Црњански-Спасојевић Војислава

Руска емиграција у Србији. [фељтон у 21 наставку]. – Вечерње новости (Београд). 2017. –
25. новембар – 15. децембар.
3819.
Руска болница у Панчеву. – Политика (Београд). 1925. – 23. октобар.
3820.
Руска емиграција у [Сремским] Карловцима: Генерал Врангел и његов штаб; Митрополит
Антоније и Руски синод; Живот руске колоније. – Карловци. Историјски град. Издање
«Фрушке Горе», Друштва за унапређење туризма. Сремски Карловци – Нови Сад 1930,
стр. 37.
3821.
Руска уметност у Средњем Банату: Каталог изложбе (мај – јуни 1995). Народни музеј
Зрењанин. Зрењанин 1995.
3822.
Руске избеглице у Вршцу. – Војводина (Вршац). 1923. Бр. 55. – 4. новембар.
3823.
«Руски дом» у Суботици [22. марта 1931 г. отворила руска колонија]. – Јединство (Сомбор).
1931. Год. I. Бр. 43. – 24. марта.
3824.
Руски женски манастир Дивљање. – Политика (Београд). 1938. Бр. 10.779. – 1. јун.
3825.
Руски клуб [емиграната у Битољу]. – Јужна звезда (Битољ). 1924. Год. III. Бр. 118 (33). – 13.
септембра, стр. 2.
3826.
Руски санаторијум у Панчеву. Министар финансија решио је да се Санаторијум руског
друштва ослободи плаћања пореза на ренте од 1. јануара 1937. године, који се разрезује
по распореду па све дотле док буде служио циљу коме сада служи. – Панчевачка недеља
(Панчево). 1937. Бр. 189. – 17. април, стр. 2.
3827.
Руско наслеђе у Панчеву. [Проспект изложбе у Руском дому у Београду, 3–10. априла 2006].
/ Аутори изложбе Милица Алексић и Несиба Палибрк-Сукић. Материјал Градске библи-
отеке Панчево, Завода за заштиту споменика културе и Историјског архива у Панчеву.
[Панчево 2006].
3828.
«Русская матица» в Кралево. – Новое время (Белград). 1930. № 2710. – 9 мая, стр. 3.
3829.
Русское торжество: Приют Русского отдела Красного креста для стариков и старух в Вел[ика]
Кикинде. – Русский голос (Белград). 1939. 8-й год издания. № 448. – 5 ноября.
3830. Savanović A. [Aleksandar]

Rusi gradili Pasterov zavod i osnovali balet i operu. [O ruskim emigrantima u Novom Sadu]. –
Blic (Beograd). 2010, – 14. juni.
3831. Саљников Виктор Н.

Још о Русима у Параћину: «Више од пријатељства», 3.2. (2003), «Руси у Параћину», 20.2.
(2003); «Перјаница Поморавља», 23.2. (2003). – Политика (Београд). 2003. – 1. март, стр. А18.
3832. Сегединчев Татјана

Руски емигранти гимназијски професори. [у Суботици]. – Ex Pannonia (Суботица). 2009.
Бр. 12–13, стр. 5–10.
3833. Слатинац Јеленко

Граде цркву брвнару: На Врањашу (код Манђелоса и Сремске Митровице), иначе, већ го-
динама под ведрим небом постоји Молитвени кутак светог Јована Шангајског. – Политика
(Београд). 2007. – 16. јуни.
3834. Сретеновић Мирјана

Љаљина школа [Лариса Иљинична Богдановић, рођ. Крутикова] сачувала драгоцене по-
датке: Руска емиграција и њихови потомци у Срему на изложби у Сремској Митровици.
– Политика (Београд). 2018. – 15. јануар, стр. 13.
3835. Станимировић Милоје А.

Руски емигрант донео фудбал у Пећ. [Аркадиј Николајевич Тјапкин (1893–1947, Пећ,
сахрањен у Београду)]. – Политика (Београд). 1994. – 23. мај.
3836.
Становништво Дунавске бановине. [Укупно: 2,107.658, Руса – 5.592, Русина – 11.084]. –
Отаџбина (Нови Сад). 1930. Број од 23. јануара.
3837. Стојановић Зоран Т.

Манастир Светог Димитрија. [Манастир Дивљане. Током 1935–1936. у њега је стигло 50
руских монахиња, на челу са игуманијом Диодором, нећакињом цара Николаја Другог.
Монахиње су га оживеле, осликале иконама и фрескама]. – Политика (Београд). 2019. – 8.
новембар.
3838. Стојнов Гига

Записи старог Панчевца: Руске избеглице. – Панчевац (Панчево). 1969. Бр. 849. – 29. март.
3839. Суботић Немања

Војвођанске приче: Руски кнежеви у Српској Атини. [О руским емигрантима у Новом
Саду]. – Вечерње новости (Београд). 2016. – 14. април.
3840. Суботић Немања

Врангел опет међу Србима. [Откривање споменика генералу Врангелу у Сремским Карлов-
цима, 14. септембра 2007 г.]. – Кровови (Сремски Карловци). 2007. Год. XXI. Број 67/68/69/70,
стр. 217–218.
3841. Surla Zoran

Sećanje na vreme kad je general Vrangel šetao Brankovim trgoм. [U Sremskim Karlovcima pos-
toje još samo četiri živa potomka nekadašnje veoma velike emigrantske kolonije belih Rusa.].
– Građanski list (Novi Sad). 2004. Br. 1260. – 28. maj, str. 9.
3842. Терзић Петар

Руска емиграција у Сенти: Утицај руске емиграције на културни живот града Сенте. За-
вичајна фондација «Стеван Сремац». Сента [2016], 216 стр.: илустр. Тираж 120. ISBN
978-86-910779-8-3.
3843. Тодоровић Тома

Потомци царских Романова живе у Нишу. – Политика (Београд). 2010. – 13. децембар,
стр. 1, 10.
3844. Топаловић Огњан, Миленковић Тома, Обрадовић Мирјана

Врњачки Руси. [Изд.] Народна библиотека «Др Душан Радић». Врњачка Бања 2008, 221
стр.: фотогр. Тираж 300. ISBN 978-86-82843-25-2.

Необичан гроб. [Надгробник епископа чељабинског и тројицког Григорија (Чепур) на
православном гробљу у Панчеву]. – Старт 013 (Панчево). 2003. – 28. август.

Хоповски конгрес (1925) и делатност Руског студентског хришћанског покрета. – Збор-
ник Матице српске за славистику (Нови Сад). 2016. Св. 89, стр. 203–222.
3847.
У Великој Кикинди освећен Дом руског Црвеног крста у коме се налази 95 стараца и ста-
рица. – Време (Београд). 1939. Год. XIX. Бр. 6098. – 11. јануар, стр. 10.
3848.
У Панчеву се подиже модерна палата агенције Државне хипотекарне банке. [Архитект В.
Ф. Баумгартен]. – Време (Београд). 1940. – 6. јул.
3849. Увалин Владимир

Русская эмиграция в Врбасе. – Русская эмиграция на Балканах. Сборник научных трудов.
3850. Филиповић М.
Уметничка изложба: Косенко – Обрасков – Славин. – Нишки гласник (Ниш). 1923. – 15.
јули, стр. 1–2, 79.
3851. Цвијановић-Лотина Ратка

Свечаност у Матици српској: Сећање на новосадске Русе. [75 година од оснивања огранка
«Руске матице» у Новом Саду]. – Дневник (Нови Сад). 2000. – 8. јуни.
3852. Црногорац Јелена Т.

Последње уточиште барона и кнезова: Удружење «Српски код» у сарадњи са Руским ин-
ститутом за стратешка питања [треба: истраживања] покренуло обнову Руског гробља у
Кикинди. – Политика (Београд). 2016. – 17. март, стр. 14.
3853.
Шабац – Монастырь Петковица. [Русских в округе 700–750 душ. В самом городе Шабац
200–250. Русских беженцев приняли и в монастыре Петковица]. – Новое время (Белград).
1921. № 200. – 22 декабря.
3854. Шајтинац Људмила

Друштвени и културни живот Руса у Зрењанину. Дипломски рад. Ментор др Бранко Ћу-
пурдија. Универзитет у Београду. Филозофски факултет. Одељење за етнологију и антро-
пологију. Београд, април 2005, 66 стр.
3855. Шашић Миодраг

О руској колонији у Панчеву: Почетак и крај у болници. Међу 1.060 Руса сахрањених на
панчевачком гробљу је 46 генерала, научника, грофова и један архиепископ. – Политика
(Београд). 2005. – 24. новембар, стр. 12.
3856. Шашић Миодраг

Руско племство у Панчеву: Посредством Несибе Палибрк-Сукић, која је објавила књигу
о Русима, Павле, Коста и Тања Орлов пронашли блиску рођаку у Москви. – Политика
(Београд). 2011. – 11. новембар, стр. 16.
3857. Шпирић Јелена

Живот руских емиграната у Трстеничком срезу – пример мр Николаја Александрова. –
Расински анали (Крушевац) 2012. Бр. 10, стр. 313–334.
5.3. РУССКИЕ В ХОРВАТИИ

РУСИ У ХРВАТСКОЈ
Ruska emigracija u Dubrovniku. – Ruski emigranti u Hrvatskoj između dva rata: Rubovi memorija.
/ Priredila Irena Lukšić. Hrvatsko filološko društvo. Zagreb 2006, str. 21–83.

Русская эмиграция в Дубровнике. 1918–1921 гг. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010. №
260, стр. 281–322.

Русская эмиграция в Дубровнике. – Европа: Международный альманах Выпуск Х [10]. /
Ред. колл. С. В. Кондратьев (отв. ред.) и др. Издательство Тюменского государственного
университета. Тюмень 2011, стр. 73–140.
3861. B-ć. [Josip Badalić]

Ruska matica u Zagrebu. – Obzor (Zagreb). 1925. Br. 135, str. 2.
3862. Bagarić Marina

Elementi modernoga ruskog slikarstva u scenografijama Pavela Fromana. – Ruski emigranti u
Hrvatskoj između dva rata: Rubovi memorija. / Priredila Irena Lukšić. Hrvatsko filološko društvo.
Zagreb 2006, str. 127–140.
3863. Барановски Надежда

Нина Микшич и семья Генрихсен. История и судьбы людей: Потомки эмигрантов 1920-х
годов. – Адриатические новости. Adriatic News (Zagreb). 2018. № 84, стр. 36–37.
3864. Барановски Надежда

Города – друзья русской эмиграции: Биоград на Море. [О Вагане Меликовиче Караганяне,
инженере-строителе, меценате, строителе отеля «Илирия», электрификаторе города]. –
Адриатические новости. Adriatic News (Zagreb). 2018. № 84, стр. 34.
3865. Gazde Snježana

Ča je pusta Moskva...: Zaboravljeno splitsko »minijatur pozorište«. Glazbeni teatar osnovali su
1923. ruski emigranti umjetničkih sklonosti, a predstave su se izvodile u Kazališnoj restauraciji.
– Slobodna Dalmacija (Split). 2011. – 30. ožujak, str. 3.
3866. Главина Диана

Эмигранты первой волны: Сергей Николаевич Салтыков. Во дворе здания Кафедры пато-
логии медицинского факультета Загребского университета установили бюст профессору
патологии Сергею Николаевичу Салтыкову. – Адриатические новости. Adriatic News
(Загреб). 2016. № 76. – декабрь, стр. 19.
3867. Грубмайр Инна Ивановна

Русские захоронения на кладбищах Загреба. – 1917 год в истории и судьбе российского
зарубежья: Международная научно-просветительская конференция. Москва, 26–28 октя-
бря 2017 года. / Сост. Марина Ю. Сорокина. «Вифсаида»; Дом русского зарубежья имени

Татьяна Пушкадия-Рыбкина – летописец русского Загреба. – Руски егзодус – век сећања /
Русский исход – век памяти. Зборник радова. / Уредници издања Татијана Лазић, Милован
3869. Добланович Татьяна

а) Целебная продукция Чаплинских: В Истрии создано уникальное предприятие,
выпускающее 6 видов лекарственных грибов; б) Князь Василий Чаплинский: Известныые
хорваты русского происхождения. – Адриатические новости. Adriatic News (Zagreb). 2016.
№ 75, стр. 22–23.
3870. Добланович Татьяна

Потомки эмигрантов первой волны: Чаплинские. Василий Чаплинский. – Адриатические
новости. Adriartic News (Загреб). 2016. № 76, стр. 20–21.
3871.
Дубровник и Руси. – Пома (Дубровник). 2017. Бр. 5. – 1. децембра, стр. 10–11.
3872. Ivančić-Dusper Đurđa

Remo kanpanat va rusku crikvu... [Ruski pravoslavni hram Sv. Mihaila iz 1924. godine, arhitekt
Stjepan Rovešnjak]. – Đ. Ivančić-Dusper. «Zmed gromač». Crikvenica 2004, str. 77–83. [Tekst
na čakovštini].
3873. Jergović Miljenko

Prazni grob kod svetog Đurđa u Cavtatu: Priča o vili na Kamenu Malom i sestrama Olgi i Lidiji
Solovjev. – Jutarnji list (Zagreb), 2013. Br. 5276. – 30. i 31. ožujak i 1. travanj, str. 70–73.
3874. Kovačić Đurđa

Prisutnost i odjeci ruske scenografije na zagrebačkoj sceni 1918–1940. [Izd.] Institut za povijestne
znanosti Sveučilišta. Zagreb 1991, 224 str.: ilustr.

Русская культура в Хорватии, 1920–1930-е гг. – Вестник Санкт-Петербургского государ-
ственного университета культуры и искусств (Санкт-Петербург). 2015. № 1 (22), стр. 9–16.
3876. Kudrjavcev Anatolij

Furešti, furešti… [Odlomak glave o ruskim izbjeglicama u Splitu]. – A. Kudrjavcev. «Ča je pusta
Londra…» [Izd.] «Emporium» d.o.o. Split 1998, str. 129–145.

Ruski emigranti u Hrvatskoj: Prilog tipologiji mjesta. – Književna smotra (Zagreb). 2001. God.
XXXIII. Br. 119 (1), str. 15–19.

Ruski emigranti u Hrvatskoj: Prilog tipologiji mjesta. – Ruski emigranti u Hrvatskoj između dva
rata: Rubovi memorija. / Priredila Irena Lukšić. [Dvojezično izdanje]. Hrvatsko filološko društvo.
Zagreb 2006, str. 9–18.
3879. Lukšić Irena, Sesar Dubravka

Slavenski emigranti u hrvatskoj kulturi. – Croatica (Zagreb). 1997. Br. 45–46, str. 287–300.
3880. Марчеля Наталья Владимировна

Русская колония в Хорватском Приморье и судьба русской православной церкви Св. Ни-
колая в Цриквенице. – Руски егзодус – век сећања / Русский исход – век памяти. Зборник
радова. / Уредници издања Татијана Лазић, Милован Ћурчић. [Издање на српском и руском
језику, превод текстова Ирина Мољковић, Галина Љубојевић]. Национална библиотека
«Руска библиотека» (Панчево); Удружење питомаца руских кадетских корпуса при Руском
дому у Београду. Београд 2021, стр. 123–133, 124–132.
3881. Matas-Ivanković Ivana

Hrvatski jezik ruske emigracije. – Književna smotra (Zagreb). 2001. God. XXXIII. Br. 119 (1),
str. 43–47.
3882. Matas Ivanković Ivana

Hrvatski jezik ruske emigracije. – Ruski emigranti u Hrvatskoj između dva rata: Rubovi memorija. /
Priredila Irena Lukšić. Hrvatsko filološko društvo. Zagreb 2006, str. 205–214.

Doprinos ruskih emigranata hrvatskoj likovnoj kulturi – slikarstvu, kiparstvu, arhitekturi, fotografiji
i filmu (od 20-ih do 40-ih godina dvadesetog stoljeća) – Oko književnosti. Osamdeset godina
Aleksandra Flakera. / Uredio Josip Užarević. »Disput«. Zagreb 2004, str. 291–308.

Николай Константинович Рерих и Загреб. (Архивные исследования). – Sub Rosa. In hon-
orem Lenae Silard. / Ed. Denise Atanasova-Szokolova et Otto Sagner. EFO kiado. Budapest 2005,
pp. 458–465.

Ruska emigracija u Hrvatskoj znanosti i kulturi. – Адриатические новости. Adriatic News
(Zagreb). 2017. – 7. lipanj.
3886. Melnik Tatjana

Emigranti iz Rusije između dva svjetska rata na području Slavonskoga Broda. – Prilozi za povijest
Broda i okolice (Slavonski Brod). 2017. Sv. 3, str. 141–191.
3887.
Нова руска црква у Цриквеници [фотографија храма Св. Николаја]. – Недеља (Београд).
1927. Год. I. Бр. 5. – 17. април, стр. 3.
3888.
Освећење темеља руске православне цркве у Цриквеници на Јадрану. – Илустровани лист
(Београд). 1923. Бр. 39, стр. 11.
3889.
Otvaranje ruske kazališne sezone [u Zagrebu, 5. oktobra 1938. u dvorani Bogovićeva, 7. Drama
»Deveti val« – duboko psihološki komad iz života ruske porodice u tragično doba svjetskog rata].
– Novosti (Zagreb). 1938. Br. 300. – 1. studeni, str. 18.
3890. Peterlin Davorin

Mirogoj između Rusije i Amerike. [O ruskim emigrantima, stanovnicima Zagreba]. – Ruski
3891.
Pismo Jurija Erastoviča Ozarovskog intendantu Hrvatskoga narodnog kazališta u Zagrebu. – Ru-
ski emigranti u Hrvatskoj između dva rata: Rubovi memorija. / Priredila Irena Lukšić. Hrvatsko
3892. Погодин Александр Львович

Русская культура в Загребе. – Новое время (Белград). 1922. № 368. – 20 июля.
3893.
Podizanje i osvećenje ruske pravoslavne crkve u Crikvenici [Hrvatsko primorje]. – Ilustrovani
list (Beograd). 1924. Br. 4, str. 11.
3894. Podkovac Zvonimir

Iz povijesti zagrebačkog baleta: Ruska baletna emigracija na sceni Hrvatskog narodnog kazališta. –
Ruski emigranti u Hrvatskoj između dva rata: Rubovi memorija. / Priredila Irena Lukšić. Hrvatsko
3895.
Pozorište ruskih izbjeglica u našem gradu. – Narodna svijest (Dubrovnik). 1922. Br. 49. – 12.
prosinca, str. 3.
3896. Polčaninov Rostislav

Izdavačka djelatnost ruskih emigranata u Hrvatskoj: Ruska periodika u Hrvatskoj 1920–1944.
[Bibliogragski popis]. – Ruski emigranti u Hrvatskoj između dva rata: Rubovi memorija. / Priredila
Irena Lukšić. Hrvatsko filološko društvo Biblioteka. Zagreb 2006, str. 347.

Podzemni časopis »Jaroslavna« iz 1942. godine. – Ruski emigranti u Hrvatskoj između dva rata:
Rubovi memorija. / Priredila Irena Lukšić. Hrvatsko filološko društvo. Zagreb 2006, str. 225–228.

Podzemni časopis »Jaroslavna« iz 1942. godine [u Zagrebu]. – Književna smotra (Zagreb). 2001.
God. XXXIII. Br. 119 (1), str. 48–50.

Skauti u Hrvatskoj: Poglavlja iz memoara. – Književna smotra (Zagreb). 2001. God. XXXIII. Br.
119 (1), str. 67–73.

Skauti u Hrvatskoj: Poglavlja iz memoara. / S ruskoga, iz rukopisa, prevela Irena Lukšić. – Ruski
3901.
Posvećenje ruske crkvice na Mirogoju [u Zagrebu]. – Novosti (Zagreb). 1928. Br. 306 – 4. stude-
noga, str. 5.
3902. Puškadija-Ribkin Tatjana

Emigranti iz Rusije u znanstvenom i kulturnom životu Zagreba. Izdavač Prosvjeta d.o.o. u suradnji
s Nacionalnom zajednicom Rusa Hrvatske. Za izdavača dr. sc. Mile Radović. Zagreb 2006, 306
str.: ilustr. ISBN 953-7130-36-3.
3903. Пушкадия-Рыбкина Татьяна Витальевна.

Эмигранты из России в научной и культурной жизни Загреба. / Перевод Н. И. Кузнецова,
Г. И. Кузнецова. Издатель Посольство Российской Федерации в Республике Хорватии.
Загреб 2007, 342 стр.: илл. Тираж 300 экз.
3904. Пушкадия-Рыбкина Татьяна Витальевна, Грубмайр Инна Ивановна Эмигранты

из России в Загребе: Жизни и судьбы. Издание второе, исправленное и дополненное.
Nakladnik: Informativno-pravni i kulturno-obrazovni centar ruskih sunarodnjaka u Republici

Hrvatskoj Petar Glebov. Загреб 2019, 442 стр. Naklada 100 kom. ISBN 978-953-58828-1-7.
3905.
Рад Руског Црвеног крста у Јужној Далмацији. – Гласник Министарства народног здравља
(Београд). 1921. Бр. 9. – септембар, стр. 493–494.
3906. Ribkin-Puškadija Tatjana

Bolnica Ruskog crvenog križa u dvorcu Lobor. – Ruski emigranti u Hrvatskoj između dva rata:
Rubovi memorija. / Priredila Irena Lukšić. Hrvatsko filološko društvo. Zagreb 2006, str. 237–242.

Nikolaj Bulgakov, brat književnika Mihaila Bulgakova u Zagrebu. – Ruski emigranti u Hrvatskoj
2006, str. 303–305.

Ruski dramski studio u Zagrebu. – Ruski emigranti u Hrvatskoj između dva rata: Rubovi memorija.
/ Priredila Irena Lukšić. Hrvatsko filološko društvo. Zagreb 2006, str. 113–126.
3909.
Rusi u Dubrovniku. – Rad (Dubrovnik). 1920. Br. 40. – 21. kolovoz, str.3.
3910.
Руска црква у емиграцији [4. новембра 1928. на Руском гробљу у Загребу освећена је спо-
мен-капела, саграђена по пројекту арх. А. П. Шавцова]. – Гласник (Сремски Карловци).
1928. Бр. 22. – 15/28 новембар.
3911.
Ruski bjegunci. – Rad (Dubrovnik). 1921. Br. 58. – 23. prosinac, str. 3.
3912.
Ruski dramski studio u Zagrebu: Povijest, ciljevi, rad. – Prigodom premjere drame “Bez krivnje
krivi” u malom kazalištu. – Komedija (Zagreb). 1937. God. IV. Br. 20 (152). – 23. svibanj, str. 10–11.
3913.
Ruski emigranti u Hrvatskoj između dva rata: Rubovi memorija. [Zbornik radova]. / Priredila
Irena Lukšić. Hrvatsko filološko društvo. Zagreb 2006, 392 str.: ilustr. ISBN 953-7067-35-1.
3914.
Ruski izbjeglice. – Narodna svijest (Dubrovnik). 1921. Br. 3. – 19. veljača, str. 3–4.
3915.
Руски козаци у Загребу. – Илустровани лист (Београд). 1921. Бр. 40, стр. 7.
3916.
Русская колония в г. Дубровнике. [Выборы нового состава Правления. Избран Председа-
телем Николай Юрьевич Шильдер-Шульднер, секретарем Николай Иванович Руженцов].
– Русский листок (Дубровник). 1921. № 3. – 29 января.
3917.
Русская Пасха в Сплите. [«Здесь нет настоящей православной церкви, а только капелла,
устроенная в казарме. Но когда слушаешь русский хор, то не обращаешь внимание на
окружающую обстановку и мысленно уносишься в родные храмы... Управляет хором
ген.-май. [Николай Леонтьевич] Закладный. После службы собрались в помещении Рус-
ского кружка... Председатель кружка полк. Н. А. Булич]. – Новое время (Белград). 1928. №
2093. – 25 апреля, стр. 2.
3918. Skoko Mladen

Ivan Grigorjevič Jakovljev (1903–1997). – Ruski emigranti u Hrvatskoj između dva rata: Rubovi
memorija. / Priredila Irena Lukšić. Hrvatsko filološko društvo. Zagreb 2006, str. 297–302.
3919. Skoko Mladen

Rusi i Ukrajinci na studiju šumarstva u Zagrebu i njihov doprinos šumarstvu u Hrvatskoj. Ruski
šumari i zagrebački student Ivan Jakovljev bio je model za Meštrovićeve Indijance u Chicagu. –
Hrvatske šume (Zagreb). 2006. Br. 115/116 – srpanj–kolovoz, str. 38–38.
3920. Skoko Mladen

Studenti rodom iz Rusije i Ukrajine koji su šumarske znanosti apsolvirali u Zagrebu. Pregled
podataka s posebnim osvrtom na život i rad F. Polkovnikova i I. Velikopoljskog u Hrvatskoj. –
Šumarski list (Zagreb). 2006. Br. 5–6, str. 277–283.
3921. Sošić Mirjana

Stoljeće jedne ljubavi: Cavtat ima neobičnu stanovnicu, 98. godišnju Lydiu Iraklidi. – Večernji list
(Zagreb). 1991. – 19. svibnja, str. 14–15.
3922.
Сукоб између осечке општине и руских избеглица. [У вези рушења барака]. – Дан (Нови
Сад). 1938. – 5. март.
3923.
Hrvatska–Rusija, kulturno-povijesne veze. / Хорватия – Россия, культурно-исторические
связи. / Priredila Irena Lukšić. [Tekstovi na hrvatskom i ruskom jeziku]. Društvo hrvatskih
književnika. Zagreb 1999, 363 str.: ilustr.
3924. Celio-Cega A. [Antun]

[Vladimir Ivanovič] Žedrinski u Zagrebu. – Mogućnosti (Split). 1975. God. XXII. Br. 6, str. 740–747.
3925. Crnković-Nosić Vesna

Znameniti Brođani: Vasilij [Petrovič] Antipov [likovni umetnik; 2.2.1889, Sankt-Peterburg –
21.8.1968, Ljeskovica, sahranjen u Slavonskom Brodu]. – Glas Slavonije (Slavonski Brod). 1994.
– 1. lipanj.
3926. Č.
Dvadeset godina kulturnog rada bez domovine: Trostruki jubilej Nikolaja Fedorova: 50-godišnjica
rođenja, 30-godišnjica kulturnoga rada, 20-godišnjica sudjelovanja u hrvatskom kulturnom
životu. – Hrvatski narod (Zagreb). 1942. God. IV. Br. 331, str. 7.
3927. Čakširan Vlatko

Ruski emigranti u gradu Sisaku između dva svjetska rata. Magistarski rad. Sveučilište u Zagrebu.
Filozofski fakultet. Zagreb, 2010, 187 str.
3928.
Часовня-памятник в Загребе. – Иллюстрированная Россия (Париж). 1935. № 46 (549). – 9
3929. Чеботарев Андрей Борисович

Выставка «Русская эмиграция в контексте развития хорватской науки и культуры»: В оз-
наменование 100-летия русской эмиграции в Хорватии. (С 21 июня по 7 июля 2017 года в
Хорватском государственном архиве в Загребе). – Адриатические новости. Adriatic News
(Zagreb). 2017. № 79–80, стр. 14–17.

Научно-изобретательская деятельность Татьяны Витальевны Пушкадия-Рыбкиной. –
Адриатические новости. Adriatic News (Zagreb). 2017. № 81, стр. 8.

Слово о русской эмиграции в Хорватии. – Адриатические новости. Adriatic News (Zagreb).
2017. № 81, стр. 9.
3932. Škiljan Filip

Rusi u Hrvatskoj: U povodu 100. obljetnice doseljavanja Rusa u Hrvatsku. Savez Rusa Repunlike
Hrvatske, Zagreb 2014, 72 str.; 32 str. ilustr. Naklada 500 prim. ISBN 978-953-58327-0-6.
3933. Škiljan Filip, dr; Ilić Mirjana, prof.

Tragovima ruskih emigranata: Povijesni vodič po mjestima i gradovima Hrvatske. / Predgovor
Nadežda Baranovski. Udruga za predstavljanje kulturne baštine ruskog govornog područja
“Vernisaž”. Zagreb 2019, 150 str.: ilustr. Naklada 1.000 prim. ISBN 978-953-48893-0-5.
5.4. РУССКИЕ В СЛОВЕНИИ

РУСИ У СЛОВЕНИЈИ
3934. Borak Neven
Rusi iz mojih študijskih let. – Rusi v Slovenii: Od vojske do znanosti. Monitor (Ljubljana). 2015.
XVII/1, str. 177–193.
3935. Brglez Alja, Seljak Matej

Ruski profesorji na Univerzi v Ljubljani. – Delovni zvezeki Instituta za civilizacijo in kulturo (ICK)
– Nacionalni razred (Ljubljana). 2007. Let. 1. Št. 2, 96 str.
3936.
Владимирские торжества в русской церкви Св. Владимира на Вршиче 31 июля 1938 г. –
Пути Русского Сокольства (Белград). 1938. № 5. – ноябрь, стр. 11.
3937.
Вурберг: Русская санатория для туберкулезных. – Часовой (Париж). 1938. № 210.
3938.
Вурберг. – Русский голос (Белград). 1933. № 99. – 26 февраля, стр. 4.
3939.
Вурберг. – Часовой (Париж). 1939. № 236–237. – 5 июня, стр. 35.
3940.
Vurberg pri Ptuju. – Ilustrirani Slovenec (Ljubljana). 1928. Let. 4. Št. 46. – 11. november, str.
364–365.
3941. Zadnikar Gita

Ruski emigranti v časopisnih bojih na Slovenskem. – Monitor (Ljubljana). 2014. XVI/1, str. 25–45.
3942. Задникар Гита

Словенские периодические издания о русской эмиграции в 1920-е годы. [В 1926 г. газета
«Jutro” опубликовала 178 заметок о русской эмиграции в Словении, газета «Slovenec» – 111
подобных статей, газета «Slovenski narod» – 85]. – Slovenica IV. Российско-словенские отно-
шения в ХХ веке. [Сб. статей]. / Гл. ред. д.и.н. К. В. Никифоров. Институт славяноведения
РАН. Москва 2018, стр. 263–275.
3943. Zupanič Slavec Zvonka, Komarova Tatjana, Testen Petra

Ruska kapelica pod Vršićem: Ob 15-letnici slovensko-ruskih srečanj (1992–2006). Unireal.
Ljubljana 2007.
3944. Керимова Марина Мустафаевна

Русское присутствие в Словении в 1910–1930-е гг. – Вопросы истории (Москва). 2016. №
4, стр. 41–57.
3945.
Koncert «Ruska pesem» na Ljubljanski univerzi. [Solist Pavel Fedorovič Holodkov]. – Jutro (Lju-
bljana). 1926. – 2 februar, str. 9.

Русская культура в Словении: Русские имена в театре. – Славяноведение (Москва). 2009.
№ 1, стр. 52–62.
3947. K.P. [Karel Pahor]

Baletni večer Olge [Mihajlovne] Solovjeve. – Mariborski večernjik (Maribor). 1931. Št. 16.
3948.
Kratek pregled »življenja ruskih študentov na Ljubljanski univerzi« od leta 1921. – Jutro (Ljublja-
na). 1926. – 6. januara, str. 10.
3949.
Mariborske knjigarne in ruske knjige. – Slovenec (Ljubljana). 1926. – 25. februar, str. 5.
3950.
Marija Nikolajevna Nablocka. – Ženski svet (Ljubljana). 1932. Let. 10. Št. 9, str. 258–259.
3951. Месснер Евгений Эдуардович

Вурберг. – Русский голос (Белград). 1934. № 175. – 12 августа, стр. 4.
3952. М.М.
Летние занятия русских разведчиков в Люблянах. – Часовой (Париж). 1936. № 160–161. – 1
января.
3953. Наумов Александр

Сынам России: Маленькая Русская часовня на склонах Южных Альп, построенная в
Словении в память о погибших здесь в 1916 году русских военнопленных, в 90-е годы ХХ
века стала отправной точкой для возрождения культурных связей между двумя братскими
народами. – РусскийМир.ru (Москва). 2008. № 4, стр. 10–14.
3954. Neubauer-Golnik R. [Robert]

15-letnica zdravilišča Ruskega rdečega križa na Vurbergu. – Zdravniški vestnik (Ljubljana). 1938.
Let. X. Št. 3, str. 109–111.
3955. Novalija Alen

Ruska matica / The Russian Matica. – Monitor (Ljubljana). 2014. XVI/1, str. 69–85.
3956. Oset Željko

Akademska kariera Nikolaja Fjodoroviča Preobraženskega (1893–1970). – Rusi v Slovenii: Od
vojske do znanosti. – Monitor (Ljubljana). 2015. XVII/1, str. 121–150.
3957. Осет Желько

Русские идут! Русские преподаватели Технического факультета Люблянского университета
во времена Королевства Сербов, Хорватов и Словенцев. – Русская эмиграция на Балканах.
Сборник научных трудов. Посвящается 100-летию Русского исхода / Руската емиграција
на Балканот. Зборник на научни трудови. / Редакционная коллегия: Драги Георгиев, В. С.
Путятин, А. С. Стыкалин. Институт на национална историја – Скопје; Кафедра истории
южных и западных славян Исторического факультета МГУ им. М. В. Ломоносова. Скопье
2021, стр. 247–261.
3958.
Отчёт о собрании отряда НОРР и отделения НСНП в Любляне. – Русский разведчик (Брюс-
сель). 1935. № 15.

Мы и словенцы. – Кадетская перекличка. (Нью-Йорк). 1974. № 8, стр. 27–31.

Ушедшая Любляна. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1975. – 17 августа, стр. 18–22.
3961. Perovček Jurij

Odpoklic Wrangelovcev iz obmejne službe in njegov odmev na Slovenskem leta 1922. – Rusi v
Slovenii: Od vojske do znanosti. – Monitor (Ljubljana). 2015. XVII/1, str. 7–20.
3962. Пилько Надежда Сергеевна

Русская эмиграция на словенских землях в 20–30-е гг. ХХ в. – Столетие двух эмиграций
1919–2019: Сборник статей. / Отв. ред. А. Ю. Тимофеев. Институт славяноведения РАН;

Русские скауты в Словении. – Россия и Словения: опыт военного прошлого во имя мирного
будущего. Сборник материалов Международной научной конференции, 8–9 ноября 2018
года. Тульский государственный музей оружия. Тула 2019, стр. 48–50.
3964.
Poljakova [Jelena] in Nikitina [Alisa], dve zvezdi [baleta] v mraku. – Slovenski narod (Ljubljana).
1921. – 21. juni, str. 1.

Австро-Венгерский военный лагерь Штернталь и судьба находившихся в нем русских
военнопленных (Глава: Русские эмигранты, Крымский и Донской кадетские корпуса в
Стрнишче). – SLOVENICA III: Первая мировая война в политике и культуре русских и
словенцев. К столетию начала Первой мировой войны. Институт славяноведения РАН.
Москва 2014, стр. 141–154.

Война в тылу – лагерь русских военнопленных в селении Стрнишче [Ранее: Штернталь,
сегодня: Кидричево]. – Первая мировая война и судьбы народов Центральной и Юго-Вос-
точной Европы: очерки истории. / Отв. ред. Е. П. Серапионова. Институт славяноведения
РАН. Москва 2015, стр. 247–262.
3967. Pulko Radovan

General ruske vojske na Vršiču. – Vojnozgodovinski zbornik (Logatec). 2005. Št. 19, str. 80–81.
3968. Pulko Radovan

Delovanje Ruske matice in Ruskega Rdečega Križa na Slovenskem. – Zgodovina v šoli (Ljubljana).
2007. Let. XVI. Št. 1–2. Str. 49–55.
3969. Pulko Radovan

Družbeno življenje ruskih emigrantov na Slovenskem 1918–1941. Filozofska fakulteta. Maribor
2009, 240 str.
3970. Pulko Radovan

Ivan Dubrovski – ruski vojak, vojni ujetnik, borec za severno slovensko mejo. – Vojnozgodovinski
zbornik (Logatec). 2011. Št. 43, str. 31–33.
3971. Pulko Radovan

Kadet Aleksij Alftan je za zmeraj ostal v Strnišču. – Vojnozgdovinski zbornik (Logatec). 2010. Št.
41, str. 42–44.
3972. Pulko Radovan

Kadet Aleksij Alftan, iz zgodovine občine Kidričevo. – Ravno polje (Kidričevo). 2010. Let. XII.
Št. 1, str. 18–19.
3973. Pulko Radovan

Kapetan Igor Rusanov. – Vojnozgodovinski zbornik (Logatec). 2007. Št. 29, str. 37–38.
3974. Pulko Radovan

Nadgrobnik ruskega kadeta v Kidričevem. – Vojnozgodovinski zbornik (Logatec). 2005. Št. 19,
str. 44–45.
3975. Pulko Radovan

Organizacije ruskih emigranata na Slovenskim 1921–1941. – Časopis za zgodovino in narodopisje
(Maribor). 2009. Let. 80. Nove vrsta 45. Sv. 2–3, str. 144–178.
3976. Pulko Radovan

Ruska realna gimnazija u Slovenskih Goricah. – Časopis za zgotovino in narodopis (Maribor).
2011. Let. 82. Nova vrsta 47, Sv. 4, str. 87–106.
3977. Pulko Radovan

Ruski emigranti na Slovenskem 1921–1941. [Izd.] Vojni muzej. Logatec [Slovenija] 2004, 144 str.:
ilustr. Naklada 150 izvodov. ISBN 978-961-94355-0-2.
3978. Pulko Radovan

Ruski piloti – začetniki potniških poletov z ljubljanskega letališča. – Vojnozgotovinski zbornik
(Logatec). 2011. Št. 46, str. 40–46.
3979. Pulko Radovan

Rusko zamejstvo v slovenskih deželah. [Izd.] Zgotovinsko društvo Kidričevo. Kidričevo 2018,
369 str.: ilustr. Naklada 150 izvodov. ISBN 978-961-94355-0-2.
3980. Pulko Radovan

Šolski sistem ruskih emigrantov v Sloveniji med obema vojnami. – Monitor (Ljubljana). 2014.
XVI/1, str. 67–98.
3981. Pulko Radovan

Taborišče ruskih beguncev v Strnišču. – Zbornik Občine Kidričevo (Kidričevo). 2010, str. 158–173,
ilustr.

Центры русской эмиграции в Словении 1920–1941 гг. – Русский след в Словении. Сбор-
ник. статей [о] русской эмиграции. Русская школа в Словении. Любляна 2018, стр. 59–72.
3983.
15-летие санатории в Вурберге. – Русский голос (Белград). 1938. № 362. – 13 марта.
3984. Р. [Рыбинский Николай Захарович]

Русские могилы в Альпах [Вршич, Краньска-Гора, Словения]. – Иллюстрированная Россия
(Париж). 1932. № 40 (386). – 1 октября, стр. 14.
3985. Rant Tjaša

Balet in ruske umetnice v Ljubljani po letu 1920. – Rusi v Slovenii: Surova stvarnost in navdihujoča
kultura. – Monitor (Ljubljana). 2016. XVIII/1, str. 69–86.
3986. Рант Тьяша

Русские артисты в Словении после Октябрьской революции. [Представлены: Борис Влади-
мирович Путята (1871–1925), Мария Николаевна Наблоцкая (Бориславская) (1890–1969),
Василий Митрофанович Ульянищев (1887–1934), Петр Сергеевич Головин (1884–1972),
Елена Дмитриевна Полякова (1884–1972), Алиса Никитина, Мария Александровна Тулякова,
Вера Кальченко, Павел Федорович Холодков (1888–1967), Борис Павлович Попов (1888–?),
Борис Филимонович Кривецкий (1883–1941)]. – Slovenica IV. Российско-словенские отно-
шения в ХХ веке. [Сб. статей]. / Гл. ред. д.и.н. К. В. Никифоров. Институт славяноведения
РАН. Москва 2018, стр. 276–291.
3987. Rant Tjaša

Slovenska igralka ruskega rodu – Marija Nablocka. – Rusi v Slovenii: Od vojske do znanosti. –
Monitor (Ljubljana). 2015. XVII/1, str. 79–101.
3988. Ratej Mateja

Aleksander Lebedjev: mlinar, oljar, Wrangelov oficir, graditelj jugoslovenskih železnic. – Rusi v
Slovenii: Od vojske do znanosti. [Zbornik]. Monitor. (Ljubljana). 2015. XVII/1, str. 21–38.
3989.
Rusi v Ptuju. – Ptujski list (Ptuj). 1921. Let. III. Št. 2. – 9. januarja, str. 2–3.
3990.
Rusi v Slovenii: Od vojske do znanosti. – Monitor. Institutum Studiorum Humanitatis (ISH)
Fakulteta za podiplomski humanistični študii. Revija za humanistične in družbene znanosti
(Ljubljana). 2015. XVII/1, 196 str. Naklada 200. ISSN 1580-688-X.
3991.
Ruska kolonija v Ljubljani. – Jutro (Ljubljana). 1926. Let. VII. Št. 4. – 6. januaja, str. 10.
3992.
Ruska kolonija v Celju. – Vesnik sokolske župe v Celju (Celje). 1921. Let. III. Št. 1, str. 29.
3993.
Ruski umetniki v Ljubljani. [Ruska pozorišna trupa Mihaila Jakovljeviča Muratova]. – Jutro
(Ljubljana). 1926. – 6. januarja, str. 10.
3994.
Ruski umetnički večer [balerina Alisa Nikitina]. – Jutro (Ljubljana). 1921. – 17. april, str. 2.

Вурберг: Из странствий по Югославии. – Россия и Славянство (Париж). 1933. № 214. – 11
февраля, стр. 4.

Древний замок в руках «московитов» [Замок Вурберг, Словения]: Русская санатория в
Югославии. – Рубеж (Харбин). 1934. № 8.
3997.
Санаторијум Вурберг напунио је петнаест година постојања, и пожртвовано се борио
против једног страшног непријатеља човечанства. – Политика (Београд). 1938. Бр. 10.692.
– 2. март, стр. 10.
3998. Селяк Матей

Доктор А. Д. [Александр Дмитриевич] Билимович. – Исторический вестник университетов
Любляны и Перми. Пермь 2007, стр. 14–53.
3999. Seljak Matej

Ruske imigrantske izobraževalne organizacije in organizacije ruskih znanstvenikov v Slovenii
1920–1945. – Delovni zvezeki Instituta za civilizacijo in kulturo (ICK) (Ljubljana). 2007. Let. I.
Št. 3, str. 60.
4000.
Slovenci in Rusi. – Monitor. Institutum Studiorum Humanitatis (ISH) Fakulteta za podiplomski
humanistični študii. Revija za humanistične in družbene znanosti (Ljubljana). 2014. XVI/1, 296
str.: ilustr. Naklada: 200. ISSN 1580-688-X.
4001.
Slovenica IV. Российско-словенские отношения в ХХ веке. [Сборник статей]. / Гл. ред. д.и.н.
К. В. Никифоров. Редколл. выпуска: Л. А. Кирилина (отв. ред.), Н. С. Пилько (отв. секр.),
А. Н. Красовец. Институт славяноведения РАН. Москва 2018, 340 стр. Тираж 500.
4002.
Споменик руском незнаном јунаку у Крањској Гори. – Политика (Београд). 1937. – 19. јули.
4003. T.B.
Vršička cesta bo odslej Ruska cesta. – Delo (Ljubljana). 2006. – 1. julija, str. 6.
4004. Testen Petra

Peter Gresserov-Golovin (1894–1981), Moja ljuba Slovenija. – Rusi v Slovenii: Od vojske do
znanosti. – Monitor (Ljubljana). 2015. XVII/1, str. 39–78.
4005. Тестен-Корен Петра

Русская часовня – граница неба и земли, родины и чужбины. – Slovenica IV. Российско-сло-
венские отношения в ХХ веке. / Ред. Константин В. Никифоров. Институт славяноведения
РАН. Москва 2018, стр. 10–30.
4006.
30-letnica Ruskega krožka [v Ljubljani]. – Jutro (Ljubljana). 1930. Let. XI. Št. 106. – 9. maja, str. 4.
4007.
Tridesetletnica ruskega sokolstva. – Sokol (Ljubljana). 1938. Let. III. Št. 2, str. 27–28.
4008.
Храстовец: Русский детский дом и Реальная гимназия «Поновиче». [Начальница гимна-
зии Н. А. Раевская, инспектор классов В. С. Левицкий]. – Новое время (Белград). 1925. №
1317. – 19 сентября, стр. 3.
4009. Humar Gorazd

Sergej Bubnov, 1914–2000. – Jutranje delo (Ljubljana). 2000. – 5. maj, str. 2.
4010. Škrabec Milan

Po sledeh stare fotografije: Ruska šola na gradu Ponoviče in Hrastovec. – Šolska hronika (Ljublja-
na). 2003. Let. 12. Št. 1, str. 130–132.
5.5. РУССКИЕ В БОСНИИ И ГЕРЦЕГОВИНЕ

РУСИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Русская эмиграция в Боснии и Герцеговине (1919–1990-е гг.) – Ежегодник 2011 Дома рус-
ского зарубежья имени Александра Солженицына. / Отв. ред. Н. Ф. Гриценко. Дом русского
4012. Бокич (Хачатрян) Галина Робертовна

Русская эмиграция в Боснии и Герцеговине. – Руски егзодус – век сећања / Русский исход –
век памяти. Зборник радова. Уредници издања Татијана Лазић, Милован Ћурчић. [Издање
4013. В.Б.
Памяти убитых монархов. Освящение [с православном храме в Сараеве], 9 октября 1935
года, двойной иконы с неугасимой лампадой в ознаменование убитых монархов Импера-
тора Николая II и короля Александра I. Икону в древне-византийском стиле писал бар.
Мейндорф, чертежи киота и лампады делал инж. ген. Баумгартен, резной киот из орехового
дерева выполнила фирма Бабич и Брунчич в Белграде. [После Второй мировой войны киот
с иконами из сараевского (русского) храма был перевезен в белградский русский храм Св.
Троицы]. – Рубеж (Харбин). 1936. № 28. – 4 июля.
4014. З.
Общество русских офицеров в Королевстве Югославии: Выставка в Сараево. – Часовой
(Париж). 1931. № 70. – 15 декабря, стр. 26.
4015. Мачкић Зоран С.

Из родине у Бањалуку: Руска емиграција у Бањалуци. [Изд.] Удружење архивских радника
Републике Српске (Бања Лука). 2018, 299 стр.: илустр. Тираж 300. ISBN 978-99955-762-5-7.
4016. Мачкић Зоран

Наши бивши суграђани Алексеј [треба: Александар] и Ксенија Медведев. – Гласник (Бања
Лука). 2009. Год. I. Бр. 1, str. 373–376.
4017. Мачкић Зоран С.

Руска колонија у Бањалуци 1941–1944. – Гласник (Бањалука). 2012. Год. IV. Бр. 4, стр. 229–253.
4018. Мачкич Зоран, Косик Виктор

Русские в Банялуке и окрестностях в ХХ веке: Словарь-справочник. Институт славянове-
дения РАН. Москва 2028, 138 стр. Тираж 100 экз. ISBN 978-5-7576-0410-7.
4019. Мачкић Зоран

Устав Руске матице у Бањалуци. – Гласник (Бањалука). 2009. Год. I. Бр. 1, стр. 489–502.
4020.
Мы – сараевцы и наши песни (10 песен без нот). Издание Сектора истории ГК ОРЮР
(подготовил Р. В. Полчанинов). Нью-Хайд-Парк, шт. Нью-Йорк 1992.

В Баня-Луке в 1941–1945 гг. – Гласник (Бањалука). 2010. Бр. 2; стр. 321–323.

Мы, сараевские одиночки. [Борис Мартино, Слава Пелипец и Ростислав Полчанинов –
скауты-одиночки в Сараево, с 1931 г.]. – Берега Информационно-аналитический сборник
о русском зарубежье. Выпуск 15. Изд. Информационно-культурный центр «Русская эми-
грация». (Санкт-Петербург). 2012, стр. 8–11.

Мы, сараевские скауты-разведчики: Югославия. 1921–1941 гг. Изд. «Посев». Москва 2015,
288 стр.: 32 л. илл. Тираж 800 экз. ISBN 978-5-85824-208-6.

Мы, сараевцы. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010. № 259, стр. 304–361.

Основание общества «Русский сокол» в Сараеве. – Пути Русского сокольства (Нью-Хайд-
Парк, шт. Нью-Йорк). 1994. № 17 (49). – июнь.

Посещение ген. Врангелем Сараева в 1922 году. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1994.
№ 54. – сентябрь, стр. 114–116.

Русская школа в Сараеве. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1987. – 22 марта, стр. 5; 29
марта, стр. 5; 5 апреля, стр. 5.

Русские в Сараеве. – Блоковский сборник. [Том] XIII: Русская культура ХХ века: метрополия
и диаспора. Tartu University Press. Тарту 1996, стр. 336–351.

Русские в Сараеве. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1984. № 36. – август, стр. 114–117.

Русские в Сараеве. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 2004. Год. XXXVI. № 75, стр.
172–177.

Русский Детский сад в Сараево. – Нансеновские чтения 2014: Русская школа за рубежом.
Прошлое и настоящее. / Научный редактор М. Н. Толстой. Санкт-Петербург. 2016, стр.
473–486.

Сараевцы. – Страницы истории (Нью-Хайд-Парк, шт. Нью-Йорк). 1994. № 28. – сентябрь.

Собрано в Сараеве. [Об эвакуации из Крыма и прибытии семьи Полчаниновых в Коро-
левство СХС]. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1986. – 8 марта, стр. 7.
4034. Taljić Isnam

O ruskoj grofici i bosanskoj nevesti: Humka priča priču o ljubavi. Grofica iz Moskve Jevdokija
Stepanovna Pavlovna [!] udala se pre sedam decenija za Mumina Derviševića iz bosanskog sela
Cerske i tu provela ceo svoj vek. – Praktična žena (Beograd). 1978. Br. 568. – 25. mart, str. 26–30.
5.6. РУССКИЕ В МАКЕДОНИИ

РУСИ У МАКЕДОНИЈИ
4035.
Годишња скупштина руске колоније [у Тетову]. – Глас Полога (Тетово). 1938. – 9. април.
4036.
Избор управе руске колоније у Тетову. – Глас Полога (Тетово). 1937. – 10. април.
4037. Јосимовска Верица

Руската емиграција во Штип. Факултетот на образовни науки. Универзитетот «Гоце Дел-
чев» – Штип. Магистерски труд. 225 стр.
4038. Јосимовска Верица

Руските имигранти и културните настани во Штип во периодот 1923–1937 година. – Гласник
(Скопје). 2016. Год. 60, бр. 1, стр. 199–208.
4039. Ковачески Стојан, Димитриевски Марјан

Д-р Никола и Софија Незлобински. Струга 2012.
4040.
Мелников Иван (1896, Петербург), сценограф, ликовен уметник и иконописец. – Значајни
личности за Битола. [Изд.] Национална установа – Универзитетска библиотека Св. Климент
Охридски; Општина Битола. Битола 2007, стр.130.
4041. Минова-Г´уркова Лилјана

Од историјата на руската култура во дијаспора. Руски научници во Скопје. – Македон-
ско-руски јазични, литературни и културни врски. Зборник од Первата македонско-руска
славистичка конференција, одржана во Охрид, 23–24 август 1995. Универзитет «Свети
Кирил и Методиј». Скопје 1995, стр. 125–129.
4042.
Музеј «Д-р Никола Незлобински» – Струга. / «Dr. Nikola Nezlobinski» Museum – Struga.
[«Музејот е уникатен презентер на природното и културно наследство за регионот на Охрид-
ското Езеро – светско наследство од листата на УНЕСКО»]. Проспект. / Уредник Милован
Шутиноски. Издавач Музеј «Д-р Никола Незкобински». Струга 2017, [16] стр.: илустр.
4043.
На краљев рођендан биће у Скопљу свечано отварање Официрског дома. –
Време (Београд). 1929. – 24. новембар, стр. 5.
4044.
Освећење новог официрског дома у Скопљу. – Политика (Београд). 1929. Бр. 7766. – 17.
4045.
Освећење официрског дома у Скопљу. – Време (Београ д). 1929. – 17.
4046.
Освећење Руске цркве у Битољу. – Јужна звезда (Битољ). 1926, бр. 194 (21). – 20. јуниа, стр. 5.
4047.
Пред свечаним отварањем официрског дома у Скопљу. – Правда (Београд). 1929. – 17.
децембар.
4048.
Рабоче-крестьянская казачья партия. Всем! Всем! Всем!. Доклад, 24.II.1930. Скоплье 1930,
73, 16 стр.
4049.
Рабоче-крестьянская казачья партия: Учение – свет. Платформа и основы принципов и
идеи Рабоче-крестьянской казачьей партии. Сборник лекций политической науки. Книга
I. Скоплье 1931, 91 стр.
4050.
Руска црква у Битољу: Јуче [20. јуна 1926 г.] у 7 часова изјутра извршено је освећење прве
руске цркве у Битољу које су подигле руске избеглице. Ово је трећа руска црква руских
избеглица у нашој држави. – Политика (Београд). 1926. Бр. 6522. – 23. јун, стр. 7.
4051.
Руската колонија во Скопје: (1920–1943 год.): Зборник на документи. / Одговорни уредници
и составувачи Л. И. Жила, Ф. Петровски. / Русская колония в гор. Скопье: (1920–1943 гг.):
Сборник документов. / Отв. редакторы и составители Л. И. Жила, Ф. Петровский. Державен
архив на Република Македонија. Скопје. 2015, 992 стр.
4052.
Рускаци емигранти се връшат въ своята освободена родина. – Целокупна Бъгария (Скопие).
1942. Год. II, бр. 251. – 11 април, стр. 2.
4053.
Руско књижевно братство Св. Владимира у Битољу. – Гласник (Сремски Карловци). 1932.
Год. XIII. Бр. 14, стр. 218.
4054. Светозаревиќ Покорни др Бранислав

Македонците во Тетово од ала турка до ала франга: Обшествено-политичкиот живот и
културата на живеењето во првата половина на 20 век. [О руској емиграцији у Тетову – стр.
746–750, 775, 908–909]. Акаденски печат. Скопје 2015, 1102 стр. ISBN 978-608-231-147-0.
4055. Светозаревич Бранислав

Русская колония в Тетово. – Русская эмиграция на Балканах. Сборник научных трудов.
научни трудови. Редакционная коллегия: Драги Георгиев, В. С. Путятин, А. С. Стыкалин.
4056. Стерјовски Александар

Битола: Руската колонија. «Младински културен центар». Битола 2003, 232 стр.: илустр.
Тираж 600. ISBN 9989-2139-0-9.
4057. Тодоровски Стевче

Црква «Света Тројца» во Битола (Руска црква). – Вистина (Битола). 1995. Год. V. Бр. 14–15,
стр. 16.
4058. Трайковски Никола, игумен

Русские монахи в Македонии. «Македонска реч». Скопье 2008.
4059. Цветковски Сашо, Јосеска Ленче

Никола и Софија Незлобински. / Предговор д-р Сашо Цветковски. Издавач НУ Музеј
«д-р Никола Незлобински» – Струга. Струга 2012, 95 стр.: илустр. Тираж 500 примероци.
ISBN 978-9989-2772-6-9.
5.7. РУССКИЕ В ЧЕРНОГОРИИ

РУСИ У ЦРНОЈ ГОРИ
4060. Бошковић Велизар
Књига завичајна. [Глава о Русима међу Црногорцима, о Павлу Смородском – професору
физике, математике и руског језика, о Павлу Светешникову – професору Техничке школе
у Подгорици]. «Интерпрес». Београд 2003, 400 стр. ISBN 86-7561-034-3.
4061. Вуйович Александр

Русская эмиграция в Черногории (1920–1940). – Столетие русской эмиграции в Сербии:
итоги и судьбы. Материалы международной научно-практической конференции. / Ред.
Вениамин (Семенов). ГБУК ЛО «Музейное агентство», 27 июня 2018 г. Организаторы:
Комитет по местному самоуправлению, межнациональным и межконфессиональным
4062. Дабовић Борис

Руско гробље у Херцег-Новом. – Бока (Херцег-Нови). 1999 [Бр.] 21–22, стр. 285–289.
4063. Ђечевић Антон Тончи

Руски некрополис. [Руско гробље на Савини у Херцег Новом]. [Поема у стиховима и Ко-
ментари (стр. 33–105)]. / Предговор: Зоран Миладиновић. Издавач Апостол буилдинг
инвест ДОО, Херцег Нови. Херцег Нови 2007, 211 стр. Тираж 500.
4064. Кампе Леонид

Руси у Котору између два светска рата. «Руски научни институт»; «Информатика». Београд
4065. Накићеновић Јован

Руски емигранти у Игалу. Развоју овог места битно је допринело и друштво «Росика» са
истоименованим листом. које су основали руски емигранти. – Политика (Београд). 1993.
– 8. јун.
4066.
Његошева капела на Ловћену и архитекта Николај Краснов. Каталог изложбе. / Уред.
Драгомир Ацовић. Етнографски музеј; Чигоја. Београд 2013, 68 стр., фотогр. ISBN 978-
86-7891-070-8.
4067. Паповић Станко

Трагање за уточиштем: Елита царске Русије. [О Руском војном гробљу у Херцег Новом]. –
Политика (Београд). 2003. – 29. октобар, стр. Б4.
4068. Подстанитскаја (Подстаницкая) Татјана

Сликари руске емиграције у Црној Гори; Вјековне везе Црне Горе и Русије. – Побједа (Под-
горица). 2008. – 20. децембар.
4069. Радојичић Драгана

Верски, друштвени и културни аспекти руских миграција у Боку Которску. Руско гробље
и духовно заједништво. – Слика културе накад и сад. Зборник радова Етнографског ин-
ститута САНУ. [Бр.] 30. Београд 2014, стр. 129–141.
4070. Радојичић Драгана

Руси у Боки Которској – миграције без граница – Слика културе накад и сад. Зборник
Етнографског института САНУ. [Бр.] 24. Београд 2008, стр. 111–123.
4071.
Руси у Црној Гори: Руска емиграција у Црној Гори након Октобарске револуције и грађан-
ског рата / Русские в Черногории: Русская эмиграция в Черногории после Октябрьской
революции и Гражданской войны. [Руси у Боки Которској, на Цетињу, у Подгорици, Кола-
шину, Беранама, Бијелом пољу]. / Приређивач и организатор Зоран Локтионов. Одговорни
уредник Аљона Кудрјавцева. [Изд.] НВО «Цар Николај» и «Пегаз». Бијело Поље 2011, 132
стр.: илустр. Тираж 1.000. ISBN 978-9940-604-00-4 / ISBN 978-86-7792-279-5.
4072.
Русија у изгнању: Живот руских емиграната у Херцег Новом. 1920–1940.: Сјећање на земља-
ке који беху удомљени, страдалих 20-тих година ХХ века у братској Црногорској земљи. /
Аутори текста: московски школарци и студенти, учесници дечијег православног покрета
«Весници»: Александар Абдулајев, Иван Терентјев, Марија Харитонова, Вера Свешникова,
Тимотеј Дармограј, Екатерина Мешчерјакова. Руководиоци: Ф. Н. Савељева, Ј. А. Хари-
товова. [б.м.] [2014], 42 стр.: илустр.: лист ван повеза: карта Херцег Новог са околином.
4073.
Россия в изгнании: Жизнь русских эмигрантов в Герцег-Нови, 1920-40-е гг.: Памяти соот-
ечественников обретших приют в лихолетье 20-х годов ХХ века в братской Черногорской
земле. / Авторы текстов: московские школьники и студенты, участники молодежного
православного движения «Вестники» – Александр Абдулаев, Иван Терентьев, Мария Ха-
ритонова, Вера Свешникова, Тимофей Дармограй, Екатерина Мещерякова. Руководители:
Ф. Н. Савельева, Е. А. Харитонова. [Герцег-Нови, 2014], 42 стр.: илл., 1 вкладыш: план
Герцег-Нови с окрестностями.
4074. Црнић-Пејовић Марија

Један заборављени часопис. («Алманах», издање «Руског клуба», Херцегнови). – Бока
(Герцегнови). 2010 [Бр.] 30, стр. 65–101.

Један непознати часопис у Боки [Руски часопис «Россика»]. – Филателист (Београд). 1996,
бр. 225–226, стр. 52–53.

55 година од објављивања листа «Россика» у Игалу. – Библиографски вјесник (Цетиње).
1985. Год. XIV. Бр. 2, стр. 281–284.

Херцег-Нови послије Првог свјетског рата по записима Тома К. Поповића. [Аутор пише о
руским емигрантима]. – Бока. Зборник за умјетност, науку и културу. Херцег-Нови. 1984.
Бр. 14–15, стр. 131–160.
6. ВЫДАЮЩИЕСЯ РУССКИЕ ЭМИГРАНТЫ

6. ИСТАКНУТЕ ЛИЧНОСТИ РУСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ
4078. А.А. [Andrejević Andrej]

Evgenije Vasiljevič Aničkov. Čitulja. – Javnost. (Beograd). 1937. God. III. Br. 44. – 30. oktobar,
str. 832.
4079. Адди Антоний

Педагог Божьей милостью: Памяти Евгении Родионовны Колчиной. [Скончалась 13 апреля
1982 г. в Си-Клифе, США]. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1982. – 25 мая, стр. 8.
4080. А.Ј. [Алексије Јелачић]

Глигорије Петров. – Летопис Матице српске (Нови Сад). 1931. Год. 105. Књ. 329. Св. 1–2.
– јули–август, стр. 171–172.
4081.
Александр Павлович Доброклонский. [10/23 декабря 1856 – 21 ноября/4 декабря 1937,
Белград]. – Церковная жизнь (Сремские Карловцы). 1927. № 12. – декабрь.
4082.
Александр Рудольфович Трушнович. Биографическая справка. [Александр Рудольфович,
до перехода в православие – Рудольф Рудольфович (14 декабря 1893, Постойна, Слове-
ния – похищен 13 апреля 1954 г. в Зап. Берлине]. – Посев (Франкфурт-на-Майне). 1979. №
4. – апрель, стр. 51–52.

Миклашевский Олег Петрович (21.3.1903, Ялта – 27.7.1992, Нью-Йорк), актер и режиссер
театральных трупп в Белграде и Нью-Йорке. – Е. А. Александров. Русские в Северной

Науменко Вячеслав Григорьевич (25.2.1883, станица Петровская Таманского отдела Обл.
Войска Кубанского – 30.10.1979, Толстовская ферма, Валлей Коттедж, шт. Нью-Йорк),
ген.-майор. Атаман Войска Кубанского (1921–1959). С 1921 г. жил в Королевстве СХС/Югос-
лавии, в Белграде и г.Кральево. В сентябре 1944 г. выехал из Белграда в Берлин, обеспечив
эвакуацию регалий Войска Кубанского. С 1949 г. в США. – Е. А. Александров. Русские в

Холодович Лидия Анатольевна (30.3.1901, Одесса – 1985, Санкт-Питерсбург, шт. Флорида),
актриса Русского общедоступного театра в Белграде. С 1947 г. в США. – Е. А. Александров.
Русские в Северной Америке. Биографический словарь. / Под общ. ред. К. М. Александрова,
А. В. Терещука. Изд. Филологического факультета Санкт-Петербургского гос. университета
и др. Хэмден (Коннектикут) – Сан-Франциско – Санкт-Петербург 2005, стр. 542.

Хомицкий Всеволод Вячеславовоч (18.2.1902 – 12.11.1980), драматург, актер, поэт. Автор
пьес и юмористических скетчей. – Е. А. Александров. Русские в Северной Америке. Био-
графический словарь. / Под общ. ред. К. М. Александрова, А. В. Терещука. Изд. Филологи-
ческого факультета Санкт-Петербургского гос. университета и др. Хэмден (Коннектикут)
– Сан-Франциско – Санкт-Петербург 2005, стр. 542–543.

Штрандтман Василий Николаевич ([20.4.] 1877, [По, департ. Атлантические Пиринеи,
Франция] – 18.11.1963, Вашингтон), дипломат. В 1921–1941 гг. российский дипломати-
ческий представитель в Королевстве СХС/Югославии со званием Делегата по защите
интересов русских беженцев. Опирался на личную дружбу короля Александра I Караге-
оргиевича. В США 15 лет состоял на попечении дочери бывш. американского посланника
в Белграде. – Е. А. Александров. Русские в Северной Америке. Биографический словарь.

Юрьев Сергей Владимирович ([29.11.1881, Санкт-Петербург] – 12.11.1960, Нью-Йорк),
юрист, общественно-политический деятель. До 1917 г. служил в звании церемониалмей-
стера Двора Его Величества, в Белграде – один из руководителей Державной комиссии по
оказанию помощи русским беженцам. – Е. А. Александров. Русские в Северной Америке.

Месснер Евгений Эдуардович. – Немцы России. Энциклопедия. Том II. / Редкол.: В. Карев
(пред. редкол.) и др. «ЭРН». Москва 2004, стр. 494–495.
4090. Андреев Николай Ефремович

Николай Михайлович Зёрнов (1898–1980). – Посев (Франкфурт-на-Майне). 1981. № 2, стр. 58.
4091. Андрић Слободанка

Копаоник из другог угла: Чудесно јато Сергија Матвејева. Тридесет година биолог и архи-
текта др Матвејев проучавао је птичје царство на планини. – Политика (Београд). 2002.
– 16. новембар.

Павел Поляков: архивные дополнения к биографии. – Столетие русской эмиграции в Сер-
бии: итоги и судьбы. Материалы международной научно-практической конференции 27
июня 2018 г. / Ред. Вениамин (Семенов). ГБУК ЛО «Музейное агентство», Организаторы:
Комитет по местному самоуправлению, межнациональным и межконфессиональным

Русские портреты: История о том, как сибиряк Махин, казак, белогвардейский полковник,
эсер и четник, стал югославским генералом и советским разведчиком. – Опаленные рево-
люцией. Великая русская революция в судьбах российских соотечественников. Сборник.
/ Ред.-сост. Е. В. Лукин. Издательско-Торговый Дом «Скифия». Санкт-Петербург 2017,
стр. 27–79.
4094. Антоний (Медведев), архиепископ

Немноголетний старец: Жизнеописание схиархимандрита Амвросия Мильковского.
Джорданвилль 1953, 56 стр.

Асеев Александр Михайлович (Alejandro Asejeu; 17.2.1903, Арженка, Тамбовская губ. –
27.1.1993, Сантьяго, Чили). Доктор медицины, редактор-издатель [журнала «Оккультизм
и йога»: Белград, 1933–1937, Асунсьон, Парагвай, 1952–1977.]. – Гимназия в лицах. Первая
русско-сербская гимназия в Белграде (1920–1944). Книга первая. Издатель Архив Сербской
Православной Церкви. Белград 2018, стр. 534–538.

Барон Николај Јегорович Врангел (1847, Санкт-Петербург – 1923, Сремски Карловци). –
Кровови (Сремски Карловци). 1999. Год. XIII. Бр. 44/45/46, стр. 54–57.

Высторопский Федор Ефимович (Ефимьевич) (27.9.1903, с. Троицкое, Павлоградского
уезда, Екатеринославской губ. – 1944, Маутхаузен. Погиб в лагере). [Видный деятель Со-
юза советский патриотов (ССП) в Белграде]. – Гимназия в лицах. Первая русско-сербская

Гальской Владимир Львович (15.3.1908, имение Золотарёво, Мценского уезда, Орловской
губ. – 12.6.1961, Касабланка, Марокко). – Гимназия в лицах. Первая русско-сербская гим-
назия в Белграде (1920–1944). Книга первая. Издатель Архив Сербской Православной

Георгиевский Михаил Александрович (1888, Бежица, Орловская губ. – 25.7.1950, Москва).
Историк, общественно-политический деятель, идеолог Национально-трудового Союза
(НТС). – Гимназия в лицах. Первая русско-сербская гимназия в Белграде (1920–1944).

Глянцев (Агафонов) Александр Михайлович (18.1.1920, Кореиз, Таврическая губ. –
23.12.2009, Париж). Педагог, общественный деятель, Узник Бухенвальда (дважды) и ГУ-
ЛААГа. – Гимназия в лицах. Первая русско-сербская гимназия в Белграде (1920–1944).
4101. Арсеньев Алексей Борисович, Нехотин Владимир Владимирович

Дмитрий [Васильевич] Сироткин, 1864–1953: Письма в Россию. – Нижний Новгород (Ниж-
ний Новгород). 1998. № 10. – октябрь, стр. 210–213.
4102. Арсеньев Алексей Борисович, Нехотин Владимир Владимирович

Новое о Д. В. Сироткине. – Духовные ответы: Информационный сборник № 11. Русская
Православная Старообрядческая Церковь. Москва 1999, стр. 87–95.

Вечер памяти Анатолия Жуковского в Белграде. – Русская жизнь (Сан-Франциско). 1999.
– 3 апреля.

Пять лет переписки с Лидией Алексеевой. [Лидией Алексеевной Девель-Иванниковой]. –
Встречи (Филадельфия). 2001. № 25, стр. 20–27.

Врангел Петар Николајевич (Русија, 1878. – Брисел, 1928), генерал-лајтнант. – Енциклопе-
дија Новог Сада. Књ. 5. Нови Сад 1996, стр. 234–235.

Ирина Алексејевна Иловајска-Алберти. – Руски алманах (Земун). 2002. Год. XIII. Бр. 9,
стр. 202–205.

Крат Павел Васильевич (19.6.1907, Саратов – 25.12.1969, Киев). Архитектор. – Гимназия в
лицах. Первая русско-сербская гимназия в Белграде (1920–1944). Книга первая. Издатель
Архив Сербской Православной Церкви. Белград 2018, стр. 609–611.

Лебедев Владимир Александрович (5.12.1906, Воронеж – 1990, Москва). Врач. [Организатор
подпольной антифашистской организации Союз советских патриотов (ССП) в Белграв-
де.]. – Гимназия в лицах. Первая русско-сербская гимназия в Белграде (1920–1944). Книга
первая. Издатель Архив Сербской Православной Церкви. Белград 2018, стр. 582–587.

Одисеја Василија Шуљгина. – Руски алманах (Земун). 2011. Год. ХХ. Број 16, стр. 227–253.

Одисеја Василија Шуљгина. – Кровови (Сремски Карловци). 2011. Год. XXV. Бр. 79/80, стр.
213–234.

Основатель и первый директор [Первой русско-сербской] гимназии [в Белграде] Владимир
Дмитриевич Плетнёв. – Гимназия в лицах. Первая русско-сербская гимназия в Белграде
(1920–1944). Книга первая. Издатель Архив Сербской Православной Церкви. Белград
2018, стр. 81–116.

Павел Сергејевич Пољаков (1904, ст. Островскаја, Уст-Медведицког округа Донске обла-
сти – 1981, Фрејсинг код Минхена). – Александар Пушкин. Бајка о цару Салтану. Скаска
о златном петлићу. / Препевао Павле Пољаков, нацртао Константин Кузњецов. Београд
– Нова Пазова 1999, стр. 44.

Подвизи и крај храброг генерала. [Владимир Александрович Ирманов (1852, Москва – 1931,
Нови Сад)]. – Наше слово (Нови Сад – Москва). 1998. Бр. 2–3. – фебруар–март, стр. 16–17.

Скринченко Дмитриј Васиљевич (Песковатки, Ворољешка губернија, 4.10.1874. – Нови
Сад, 30.3.1947), професор гимназије, публициста, председник новосадског огранка Руске
матице. – Енциклопедија Новог Сада. Књ. 25. Нови Сад 2005, стр. 94–95.

Сутулов Александр Александрович (10.1.1925, Билече, Герцеговина – 9.8.1991, Сантьяго,
Чили). Инженер-технолог, учёный-металлург. – Гимназия в лицах. Первая русско-сербская


Сысоев Всеволод Николаевич (23 или 27.2.1903, Харьков – 8.5.1991, Белград). Инженер-э-
лектромеханик. Доктор технических наук в области аэродинамики. Полковник. – Гимназия
в лицах. Первая русско-сербская гимназия в Белграде (1920–1944). Книга первая. Издатель

Трушнович Ярослав Александрович (16.4.1922, Ессентуки – 9.8.2012, Франкфурт-на-Майне).
Видный деятель Национально-трудового Союза (НТС). Художник-график. – Гимназия в
лицах. Первая русско-сербская гимназия в Белграде (1920–1944). Книга первая. Издатель

Чернојаров Диодор Николајевич (1864, Петроград – 18.6.1929, Нови Сад), генерал-лајтнант
Руске царске армије. – Енциклопедија Новог Сада. Књ. 30. Нови Сад 2009, стр. 358–359.
4119. Афонский Георгий, свящ.

Памяти проф. С. В. Троицкого [Сергей Викторович Троицкий, сконч. 27 ноября 1972,
Белград]. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1972. – 30 декабря.
4120. Бабков Д. И.
Государственные и национальные проблемы в мировоззрении В. В. Шульгина в 1917–1939
годах. РОССПЭН. Москва 2012, 302, [1] стр. ISBN 978-5-8243-1264-5.
4121. Белић-Корочкин Мирјана

Аманети Ане Мухин. Нада Терзић је испричала причу која је стара колико и свет. То је
вечита тема о правди и неправди, тачније, о правди коју човек не може да докаже. [Ана
Михајловна Мухина, рођ. Храповицкаја (1899, Санкт-Петербург – 1979, Београд), драмска
уметница, слависта, лектор за руски језик Београдског универзитета]. – Политика (Бео-
град). 1980. – 21. децембар, стр. 12.
4122. Бэс И.
Духовное наследие Матери Магдалины. [Нина Павловна Граббе, упокоилась 3 сентября
1987 г. Бывшая игумения Леснинского монастыря во Франции]. – Русская мысль (Париж).
1988. – 13 мая.
4123. Б.Ж. [Бранислав Жорж]

Епископ Григорије (Грабе). – Нова искра (Београд). 2006. Бр. 80. – мај, стр. 18–19.

Владимир Тимофеевич Соболевский (1917–1996). [Некролог]. – Кадетская перекличка
(Нью-Йорк). 1997. № 62–63. – декабрь, стр. 208–212.

Профессор [Иван Павлович] Марков. – Бюллетень (Каракас). 1987. № 21. – март, [8 не-
нумерованных стр.].
4126. Божовић Ивана

Анатолиј Иванович Прицкер: биографија. – Славистика (Београд). 2020. Књ. XXIV. Св.
1, стр. 245–255.
4127. Боченков Виктор Вячеславович

«Всегда был преданным сыном Матери-Родины и твердым старообрядцем»: Новые доку-
менты о югославском периоде жизни Д. В. Сироткина. – Нижегородский краевед. Сборник
научных статей. Выпуск 1. Общество «Нижегородский краевед»; Центр краеведческих ис-
следований ИМОМИ ННГУ им. Н. И. Лобачевского. Нижний Новгород 2015, стр. 111–125.
4128. Бранкович Бошко М.

Русский эмигрант Григорий Спиридонович Петров и сербское культурное просветительское
общество «Просвета». – Столетие русской эмиграции в Сербии: итоги и судьбы. Матери-
алы международной научно-практической конференции 27 июня 2018 г. / Ред. Вениамин
(Семенов). ГБУК ЛО «Музейное агентство», Организаторы: Комитет по местному само-
области и Гатчинская епархия РПЦ. Санкт-Петербург 2019, стр. 101–107.
4129. Бутков Владимир

Памяти Юрия Константиновича Мейера [скончался 11 декабря 1993 г. в Вашингтоне]. –
Новое русское слово (Нью-Йорк). 1993. – 29 декабря, стр. 6.
4130.
В Белграде отметили 70-летие со дня кончины митрополита Антония (Храповицкого).
10 августа епископ Кливлендский Петр (Лукьянов), викарий Чикагской епархии РПЦЗ,
отслужили панихиду в крипте Иверской часовни на Новом кладбище Белграда. – Русская
линия. Православное информационное агентство (Москва). 2006. – 11 августа.
4131.
Василије М. Скворцов (преминуо 3. маја 1932. у Сарајеву). [Професор Богословије у Са-
рајеву]. – Гласник (Сремски Карловци). 1932. Бр. 12, стр. 191.
4132.
Великан Православља – поводом 50-годишњег јубилеја Његовог Блаженства митрополита
Антонија [Храповицког]. – Гласник (Сремски Карловци). 1935. Год. XVI. Бр. 26–27, стр.
477–479.
4133. Вербицкая Ирина Федоровна

Эмигрантский лидер – врач короля Югославии и тещи Перона. [Федор Васильевич Вер-
бицкий, р. 1881]. – Наша страна (Буэнос-Айрес). 2006. № 2807. – 17 ноября, стр. 6.

Сергей Владимирович Юрьев. – Русское слово (Буэнос-Айрес). 1960. № 177. – 9 декабря.

Профессор Александр Львович Погодин. [3 июня 1872 – 16 мая 1947, Белград]. – Право-
славная Русь (Джорданвилль). 1953. № 23, стр. 12.
4136.
Виктор Михайлович Байдалаков 1900–1967. [Некролог]. – Вольная мысль (Мюнхен). 1968.
№ 4, стр. 3–4.
4137. Витковский Владимир Константинович

Памяти Бориса Викторовича Адамовича. Верный до гроба. – Часовой (Париж). 1936. №
167–168. – май.
4138.
Владимир Владимирович Гранитов. [Некролог]. – Наши вести (Santa Rosa, Calif.). 1999.
55-й год изд. № 455 (2756). – июнь, стр. 1–5.
4139. Вургафт Сергей Григорьевич, Ушаков И. А.

Сироткин Дмитрий Васильевич. – С. Г. Вургафт, И. А. Ушаков. Старообрядчество. Лица,
события, предметы и символы. Опыт энциклопедического словаря. Церковь. Москва 1996,
стр. 257–259.
4140. Ган Серафим С. чтец

Преосвященный Феофан, архиепископ Курский: К 50-летию со дня кончины. – Право-
славная Русь (Джорданвилль). 1993. № 24, стр. 7–8.
4141.
Ген.-май. Евгений Васильевич Перрет. Некролог. [Скончался 18 июля 1940 г. в Белграде.
Бывший директор Донского Императора Александра III кадетского корпуса]. – Русский
голос (Белград). 1940. № 488. – 11 августа.
4142.
George von Meyer: Language Instructor. [In memoriam: Георгий Константинович Мейер (1897,
Орловская губ. – 10 декабря 1993, Сильвер Спринг, США)]. – Washington Post (Washington).
1993. – December 14.
4143. Герра Ренэ

«Дичок для заморских стран». [О жизни и литературной деятельности Екатерины Леони-
довны Таубер-Старовой]. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010. № 259, стр. 76–85.
4144. Герра Ренэ

Памяти Екатерины Таубер. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2020. № 300, стр. 280–300.
4145. Граббе Юрий Павлович, граф

In memoriam. Высокопреосвященный Гавриил Архиепископ Челябинский и Троицкий. –
Церковная жизнь (Сремские Карловцы). 1933. № 4. – 1 апреля ст. ст., стр. 58–63.
4146.
Grigorije [Spiridonovič] Petrov. [Biografija i delatnost]. Biblioteka za omladinu. Uređuje Stj. Roca.
Tisak Splitske društvene tiskare. Split 1926, 37 str.: fotografija.

Русский Загреб Татьяны Пушкадии-Рыбкиной. Памяти Татьяны Витальевны Пушкади-
я-Рыбкиной (1929–2021). – Новый журнал (Нью-Йорк). 2021. № 304, стр. 385–395.
4148. Гуль Роман Борисович

In memoriam. Юрий Викторович Офросимов (1894–1967). – Новый журнал (Нью-Йорк).
1967. № 89, стр. 266–268.

Генерал-лейтенант П. Н. Врангель – «отец кадет» в русском зарубежье. – Российская ка-
детская перекличка (Москва). 2008. № 4, стр. 149–161.

Алексей Иванович Ксюнин. – Часовой (Париж). 1938. № 215. – 1 июля.

Ген.-лейт. Георгий Николаевич Пио-Ульский. Некролог. – Часовой (Париж). 1939. № 220.

Правда о Струве: Опыт одной биографии. Издание Н. З. Рыбинского. Белград 1934, 16 стр.
4153. Дејановић Дејан, протојереј

Наши покојници: Људмила Борисовна Тарасјев (23. јуни 1907. – 20. октобар 1986). – Пра-
вославље (Београд). 1986. Год. ХХ. Бр. 473. – 1. децембар, стр. 15.
4154. Ђокић Томислав

Облаци и каљаче Бориса Кољчицког. Метеоролог светског гласа био је ожењен Титељанком
Рожиком Вечеи, па је радо долазио у овај градић и уживао на Тиси. – Дневник (Нови Сад).
1992. – 12. октобар.
4155. Đorđević Mirko

Odanost duhovnom nemiru. [O liku jugoslovenskog disidenta Mihajla Nikolajeviča Mihajlova
(26.9.1934, Pančevo – 7.3.2010, Beograd)]. – M. Mihajlov. Domovina je sloboda. Radio B92.
Beograd 1994, str. 371–379.
4156. Ђурић Ђорђе

Мајевски Владислав / Владимир Аљбинович (Маевский Владислав Альбинович) (Кременчуг,
4.4.1893. – Розлин, Пенсилванија, САД, 16.1.1975), публициста, писац, секретар патријарха
Варнаве. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица српска. Нови Сад 2011, стр. 739.
4157. Джурич Игорь М., Нинкович Момир Н.

Доктор Владимир Сергеевич Чистов в Королевстве СХС/Югославии. – Русская эмиграция
на Балканах. Сборник научных трудов. Посвящается 100-летию Русского исхода / Руската
емиграција на Балканот. Зборник на научни трудови. Редакционная коллегия: Драги Геор-
гиев, В. С. Путятин, А. С. Стыкалин. Институт на национална историја – Скопје; Кафедра
истории южных и западных славян Исторического факультета МГУ им. М. В. Ломоносова.
Скопье 2021, стр. 287–312.

Будоар госпође [Лидије Михајловне] Ираклиди. – О. Ђурић. Игра на косој жици: Припо-
ветке, есеји и портрети. Самиздат – издање аутора. Београд 2013, стр. 248–255.

Лидия Алексеева (Лидия Алексеевна Девель). – Литературная Россия (Москва). 1991. №
2 (1458). – 11 января.

Београдска и њујоршка певања Лидије Алексејеве. (Уз петнаестогодишњицу смрти). – Свеске
(Панчево). 2005. Год. XVII. Бр. 78. – октобар, стр. 191–198.

Одлазак Кађе Таубер (1903–1987). [песникиња Јекатерина Леонидовна Таубер]. – Књижевна
реч (Београд). 1988. Год. XVII. Бр. 324, стр. 7.

Певања Лидије Алексејеве. – О. Ђурић. Игра на косој жици: Приповетке, есеји и портрети.
Самиздат – издање аутора. Београд 2013, стр. 196–206.
4163. Ермаков Мстислав Петрович

Памяти Г. Н. Пио-Ульского. – Морской журнал (Прага). 1938. XI год издания. № 132 (12),
стр. 2–3 (218–219).
4164. Жакова Наталия Кирилловна

Русский офицер – учитель в сербских гимназиях [полк. Георгий Константинович Двор-
жицкий]. – Международный научный симпозиум «Русская диаспора и изучение русского
языка и русской культуры в инославянском и иностранном окружении. (Белград, 1–2 июня
2011 г.)»: Доклады. / Главный редактор Боголюб Станкович. Славистическое общество
Сербии. Белград, 2012, стр. 234–238.
4165. Ж.Г. [Живојин Гавриловић]

Бер Алексије, мр (Панчево, 24.9.1924 – [Нови Сад, 8.5.1995]), професор физичког васпи-
тања. – Енциклопедија Новог Сада. Књ. 3. Нови Сад 1994, стр. 210.
4166. Живковић Јагода

Три верна друга, један жив [Олга Михајловна Соловјева, балерина, ликовни уметник, дру-
говала са Дубровчанима: Костом Страјнићем и Цвијетом Јобом]. – Политика (Београд).
1978. Год. LXXV. Бр. 23.316. – 3. септембар, стр. 12.
4167.
Жизнь и приключения геоботаника, художника, композитора, поэта Олега Сергеевича
Гребенщикова (1905–1980). / Редакторы-составители и авторы предисловия Е. А. Бело-
новская и А. А. Тишков. «НИА-Природа». Москва 2006, 118 стр., илл. Тираж 300 экз. ISBN
5-7844-0142-4.
4168. Жолткевич Флор, митрофорный протоиерей

Благая душа. [О Марии Алексеевне Неклюдовой, начальнице Харьковского девичьего
института в г. Нови Бечей]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1990. № 48, стр. 104–106.

Митрополит Анастасије (Грибановски). – Политика (Београд). 1999. – уторак, 4. мај.
4170. Жукова В.
Памяти ушедших: Николай Николаевич Протопопов [18 декабря 1921, с. Гаково, Сербия
– 7 января 1998, Санта Роза, Калифорния]. – Православная Русь (Джорданвилль). 1998.
№ 7, стр. 10.

Памяти Миши Панаева. [Михаил Николаевич Панаев (Нижний Новгород – 7 февраля
1982, Голливуд)]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1982. № 31. – сентябрь, стр. 112–113.

Памяти Всеволода [Вячеславовича] Хомицкого. [18 февраля 1902 – 12 ноября 1980, Нью-
Йорк]. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1980. – 26 ноября.
4173.
Задужбинар на Брезовици: Доцент доктор Растко [Николајевич] Александров ових месеци
на Косову и Метохији, у месту Брезовица, својим добровољним и прилогом мештана подиже
цркву Светог Стефана. Растко је из породице у којој су седам генерација грађевинари. Растко
је прапраунук Сергеја, руског царског генерала и инжењера, који је саградио Кронштат,
унук Евгенија, руског царског пуковника и инжењера, син [Николаја], пуковника, лекара
војске некадашње Југославије, и сам некада хирург на ВМА, а данас ангажован као гостујући
доцент на Универзитету у Приштини. – Политика (Београд). 1998. – 4. новембар, стр. 46.

Владимир Владимирович Гранитов. – Наши вести (Санкт-Петербург).1999. № 455, стр. 1–5.

Светлой памяти Марии Захарченко (1893–1927). – Вестник РОВС (Санкт-Петербург).
2003. № 6–7, стр. 14–20.

Светлой памяти профессора Владимира Христиановича Даватца. – Вестник РОВС
(Санкт-Петербург). 2005. № 10–11, стр. 26–28.
4177. Иованович Иован

В. И. [Владимир Иванович] Лебедев и сербы. – Памяти В. И. Лебедева. Сборник. / Под
редакцией Г. Я. Аронсона, М. Е. Вейнбаума, Н. С. Калашникова и М. Л. Слонима. [б.и.].
Нью-Йорк 1958, стр. 115–118.
4178. Иоффе Генрих Зиновьевич

Генерал Врангель: «Умирали одиночные огни родного берега...». – Наука и жизнь (Москва).
2005. № 2, стр. 70–73.
4179. Jakonić Siniša

Dvorac Mavrokordato: Slika koje više nema. [Sedam kilometara od Kikinde skrasio se jedan ruski
knez iz Odese, Georgij Dmitrijevič Mavrokorgato (oko 1881 – 1939, Beograd). Podigao je dvorac,
koji je danas ruiniran]. – Danas (Bеograd). 2001. – 25. oktobar, str. 28.
4180.
Jedan književni jubilej: Sergej Štejn, 35 godina delatnosti. – Narodna prosveta (Beograd). 1935.
God. XVII. Br. 31. – 3. februar, str. 3.

О једној забуни у нашој историографији или ко је В. Лебедев? – Зборник Филозофског
факултета. Серија А: Историјске науке. Књ. XVIII. Споменица Радована Самарџића.
Београд 1994, стр. 337–353.
4182. Јоновић Петар

Гава Алексеј [Николајевич], мр (Београд, 2.2.1928), професор физичке културе. – Енци-
клопедија Новог Сада. Књ. 5. Нови Сад 1996, стр. 331.
4183.
К кончине владыки Иоанна, бывшего архиепископа Сан-Францисского (1902–1989). [В миру
– князь Дмитрий Алексеевич Шаховской]. – Русская мысль (Париж). 1989. № 3779. – июля.
4184. Казанцев Николай Леонидович

Сменивший автомат на кадило. Воин Святой Руси. [Лейтенант Русского охранного кор-
пуса Петр Кириллович Голофаев – диакон Кафедрального собора Воскресения Христова
в Буэнос-Айресе]. – Наша страна (Буэнос-Айрес). 1995. № 2323. – 18 февраля, стр. 3.
4185. Калинин Владимир Иванович, Зуев Владимир Николаевич, Аюшин Николай

Буддаевич
Гордость военной истории. Генерал Аладимир Александрович Ирманов [(1852, Киевская
губ. – 1931, Нови Сад)]. – Россия и АТР / Russia and The Pacific (Владивовток). 1997. № 2
(16). – июнь, стр. 78–85.
4186. Караводин Леонид Владимирович

Памяти друга [Вячеслав Константинович Хрущёв, (1913, Орел – 1994, Лос-Анджелес),
физик, доктор наук, работал в области космических полетов]. – Новое русское слово (Нью-
Йорк). 1994. – 11 сентября, стр. 4.

Василиј Николајевич Штрандман – живот и прикљученија. – Василиј Н. Штрандман.
Балканске успомене. Књига I. Део 1–2. «Жагор». Београд 2009, стр. 7–30.

Како је владика Јован стигао у Србију: Руски светитељ крај Мораве. [Епископ Јован Шан-
гајски]. – Политика (Београд). 2005. – 22. август, стр. 18.
4189. Козякин Николай Васильевич

Памяти Льва Викторовича Сердаковского. [Сотрудник ген. Крейтера]. – Кадетская пе-
рекличка (Нью-Йорк). 1981. № 27. – февраль, стр. 110.
4190.
Кончина архимандрита Феофана Шишманова [1902, Крым – 2/15 ноября 1987, Новая
Коренная Пустынь, Магопак, США; бывш. монах Монастыря Мильково, Сербия]. – Пра-
вославная Русь (Джорданвилль, шт. Нью-Йорк). 1987. № 23, стр. 5.
4191.
Кончина Николая Захаровича Рыбинского. [Скончался 21 февраля 1955 г. в Нью-Йорке].
– Православная Русь (Джорданвилль). 1955. № 5 (574), стр. 15.
4192.
Кончина протоиерея о. Василия Колюбаева. – Православная Русь (Джорданвилль). 1955.
№ 16 (585), стр. 16.
4193.
Кончина Сергея Владимировича Юрьева. – Наша страна (Буэнос-Айрес). 1960. – 29 ноября.
4194.
Кончина Якова Валериановича Ильяшевича (Сурского), скончался 10 марта 1953 г. (ст. ст.)
во Франции. [Некролог]. – Православная Русь (Джорданвилль). 1953. № 7, стр. 16.
4195.
Краткое жизнеописание иже во святых отца нашего святителя Иоанна. [Михаил Борисович
Максимович (4 июня 1896, м. Адамовка, Харьковская губ. – 19 июня ст.ст. 1966, Сеаттль,
США), епископ Шанхайский и Сан-Францисский]. – Православная Русь (Джорданвилль).
1994. № 13 (1514). – 1/14 июля, стр. 2–6.
4196. Кујунџић Миодраг

Четири деценије од смрти редитеља Ј. Љ. Ракитина. Живот као роман. У позоришту у Новом
Саду Ракитин се нарочито прославио режирајући Островског, Чехова и Горког. – Дневник
(Нови Сад). 1992. – 20. јул, стр. 7.
4197. Лопухин Петр Сергеевич

Кончина современного подвижника. [схимо-архимандрит Амвросий (Курганов), скончал-
ся 17/30 мая 1933 г. в Мильковском монастыре, Сербия]. – Церковная жизнь (Сремские
Карловцы). 1933. № 7. – 1 июля, стр. 114–117.

In memoriam: Marija Mihajlovna Čaplinska (1913–1997). – Književna smotra (Zagreb). 1997.
Br. 106 (4).

Marija Mihajlovna Čaplinska. – Hrvatska/Rusija. Kulturno-povijesne veze (dvojezično, hrvatsko-
-rusko izdanje). Društvo hrvatskih književnika. Zagreb. 1999, str. 47–48, 219–220.
4200. Маловић Гојко

Још о Анатолију Ивановићу [Прицкеру]. – Политика (Београд). 2014. – субота, 1. новембар,
стр. 02 (додатак).
4201. Марковић Татјана, Србуловић Ђорђе М.

Ружа и штит: Александра Анатољевна Розеншилд фон Паулин – Сердјукова [1893, Омск
– 1978, Нови Сад]. – Српско-руски – сербско-русский журнал. (Београд). [б.г. 2011?]. Бр. 1,
стр. 30–37.

Скрынченко Дмитрий Васильевич (1874, с. Песковатка, Воронежская губ. – 1947, Нови-Сад),
богослов, педагог, председатель отделения Русской матицы в Нови-Саде. – Русское культур-
ное наследие в Сербии. / Отв. ред. Миролюб А. Милинчич. Центр Русского географического
4203. Матич Ольга Борисовна

В. В. Шульгин: противоречия или парадоксальное мышление. – Новый журнал (Нью-Йорк).
2022. 80-й год изд. № 308, стр. 270–398.

О моем отце [Борисе Арсеньевиче Павлове (1906–1994) и о жизни и судьбах русской эмигра-
ции в Словении]. – Б. Павлов. Первые четырнадцать лет: Посвящается памяти Алексеевцев.
/ Публикация и послесловие Ольги Матич. Изд. «ИЦ-Гарант». Москва 1997, стр. 156–174.
4205. Махров Петр Семенович

Памяти Ф. Е. Махина. – Русские новости (Париж) 1945. № 16. – 31 августа, стр. 6.
4206. М.Г.
Памяти епископа Иннокентия [Иван Афанасьевич Петров (26 декабря 1902, Елабуга –
10/23 декабря 1987, Буэнос-Айрес)]. – Наша страна (Буэнос-Айрес). 1988. № 1957 – 30
января, стр. 1.
4207. М.Г.
Памяти епископа Иннокентия. – Русская мысль (Париж). 1988. – 15 апреля, стр. 2.

Памяти [Василия Николаевича] Штрандтмана. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1964.

In memoriam. Григорије Самојлов. – Политика (Београд). 1989. Бр. 27.375. – 22. децембар,
стр. 16.
4210. Милошевић Ристо

Поводом фељтона “Политике” Из тајних архива: Белогардејци у Југославији 1921–1941:
Фјодор Махин у Гацку. – Политика (Београд). – 17. јун 1998.
4211.
Митрополит кијевски и галицки Антоније (1863–1936). Ове године, 10. августа, навршава
се 50 година од смрти. – Православље (Београд). 1986. Бр. 465–466. – 1.–15. август, стр. 13.
4212.
Михаил Николаевич Залесский [4 июня 1905, Симферополь – 22 марта 1979, Сан-Фран-
циско; окончил Донской кадетский корпус, поэт, журналист, общественный деятель]. –
Посев (Франкфурт-на-Майне). 1979. № 7, стр. 63.
4213. Мичић Владимир

Дани Николаја Тимченка [у Лесковцу]. [Николај Тимченко (6. децембар 1934, Лесковац – 29.
децембар 2004, Лесковац), филозоф, књижевни критичар, есејиста, новинар]. – Књижевни
лист (Београд). 2011. – 1. септембар – 1. октобар.
4214. Мујезиновић Ферид

Континент Соња Лапатанов: Некадашња балерина, балетски педагог и кореограф посетила
је више од 100 земаља о којима је написала незаборавне путописе. – Политика (Београд).
2007. – 24. септембар.

Кућа испуњена музиком: Кад се породица др Александра Синицког окупи, све прашти
од акорда. Како за овог лекара и његову супругу у људском организму више ништа није
тајна. – Политика (Београд). 2000. – 30. септембар, стр. 25.
4216. Науменко Вячеслав Григорьевич

Генерал-майор Виктор Эрастович Зборовский. [Командир 1-го Казачьего полка Русского
Корпуса]. – Наши вести (Presidio of Monterey, Ca.). 1979. XXXV год изд. № 377 (2678). –
октябрь–декабрь, стр. 15.
4217. Н.Б.
Памяти ген.-майора Генерального штаба Александра Ивановича Бабкина, директора
Донского кадетского корпуса [10 июня 1882, ст. Мигулинская, Области Войска Донского
– 24 декабря 1974, Монреаль, Канада]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1975. № 11,
стр. 89–91.
4218. Невзоров Андрей Геннадьевич

Памяти полковника Анатолия Ивановича Рогожина. [18 апреля 1893, ст. Червленая, Терской
обл. – 6 апреля 1972, Лейквуд, США]. – Единение (Сидней). 1972. – 5 мая, стр. 5.
4219. Невярович Владимир Константинович

Певец Святой Руси: Сергей Бехтеев: жизнь и творчество. К 130-летию со дня рождения С.
С. Бехтеева. Изд. «Царское Дело». Санкт-Петербург 2008, 784 стр.: илл. Тираж 1.500 экз.
ISBN 978-5-91102-014-9.

Митрополит Антоний [Храповицкий]. К 50-летию священнослужения. – Иллюстриро-
ванная Россия (Париж). 1935. № 42 (544). – 12 октября, стр. 9.
4221. Николич Д.
Жизненный путь российского эмигранта иеромонаха Даниила Синько: Российский свя-
щеннослужитель любил Сербию. – Слово юга (Ниш). 2020/21. № 2. – зима, стр. 15.
4222. Новицкий Евгений Федорович

[Анатолий Николаевич] Розеншильд фон Паулин [In memoriam]. – Военный сборник (Бел-
град). 1930. Год издания Х. Кн. XI, стр. 237–239.
4223. Н.П.
Одата почаст славном руском емигранту: Споменик [Дмитрију Васиљевичу] Сироткину.
– Вечерње новости (Београд). 2011. – 26. мај, стр. 18.
4224. О.Б.
Памяти ушедшего друга. [Борис Казимирович Ганусовский, 10/23 октября 1906, Севастополь
– 5 ноября 1993, Сент-Пол, шт. Миннесота, США]. – Православная Русь (Джорданвилль).
1994. № 2, стр. 14.
4225. Орлов Константин Николаевич

Русская семья Орловых: В Сербии фигурирует в науке, преподавании и шахматах. – Русский
архив (Белград). 2020. № 1. – январь–март, стр. 9–13.

Генерал[-лейтенант] Михаил Николаевич Промптов. [(1857–1950, Белград), директор
Крымского кадетского корпуса в Белой Церкви]. – Русская жизнь (Сан-Франциско). 1993.
– 2 апреля.

«Дед» [Владимир Валерянович Римский-Корсаков, бывший директор Крымского кадетского
корпуса в Югославии, скончался 8 ноября 1934 г. в Виль-ля-Бэль под Парижем]. – Кадет-
ская перекличка (Нью-Йорк). 1973. № 6, стр. 3–7.
4228. Павловић К. Ст.

Василије Николајевич Штрандтман. – Глас канадских Срба (Торонто). 1964. – 6. фебруар.
4229. Павловић Немања

Један редак брат: Ових дана је умро у Паризу наш омиљени пријатељ, чувени руски публи-
циста, књижевник и говорник Глигориј Спиридонович Петров. – Нишки гласник (Ниш).
1925. Бр. 88. – 24. јули, стр. 2–3.
4230.
Памяти Алексея Ивановича Постникова [13 октября 1914, Петроград – 20 ноября 2009,
Белград]. – Российская кадетская перекличка (Москва). 2010. № 10, стр. 68–69.
4231.
Памяти Юрия Владимировича Тараканова. [15 июля 1909, Хабаровск – 1 марта 1982, шт.
Флорида]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1982. № 31. – сентябрь, стр. 106–109.
4232. Пархоменко Татьяна Александровна

Эмигрантский путь царского кадета: Владивосток, Шанхай, Белград, Колорадо. (По вос-
поминаниям Е. [Евгения] П. Лазарева-Миронова). – Гражданская война в памяти русского
зарубежья: В 100-летию Дальневосточного исхода и завершения вооруженного проти-
воборства 1917–1922 гг. Материалы Международной научной конференции. Москва, 31
октября – 1 ноября 2022 г. Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына.
Москва 2023, стр. 312–322.
4233. Петровић Димитрије В.

In memoriam. Борис Владимирович Мамонтов [9. април 1911, Петроград – 9. септембар
1991], дипломирани инжењер шумарства. – Шумарство (Београд). 1991. Бр. 6, стр. 94.
4234. Петровић Љиљана

Александар [Викторович] Нејгебауер (1930–1989): Александар Нејгебауер је један од првих
хаику стваралаца код нас. Преводима, критикама и својим хаику песмама прокрчио је пут
овом поетском жанру. По њему се данас назива хаику клуб у Новом Саду. – Хаику новине
(Ниш). [1999]. Год. 6. Бр. 11. – јесен, зима, стр. 23.
4235. Pilipović Radovan

Russian immigrant Vladislav Aljbinovich Majewski – Librarian at the Patriarchy Court in Belgrade
(1933–1937). – Zbornik radova međunarodne naučne konferencije “Informacijska pismenost na
Zapadnom Balkanu”. Bihać, 8–11. juni 2016, str. 149–152.

Русский священник Иоанн Князев в истории и священном предании Сербской православ-
ной церкви. – Русское зарубежье и славянский мир. Сборник трудов. / Составитель Петр
Буняк. Славистическое общество Сербии. Белград 2013, стр. 165–170.
4237. Пиличева-Чорко Елена Александровна

Судьба Бориса Павловича Черняева – судьба человека после ухода. – Руски егзодус – век
сећања / Русский исход – век памяти. Зборник радова. Уредници издања Татијана Лазић,
Милован Ћурчић. [Издање на српском и руском језику, превод текстова Ирина Мољковић,
Галина Љубојевић]. Национална библиотека «Руска библиотека» (Панчево); Удружење пи-
томаца руских кадетских корпуса при Руском дому у Београду. Београд 2021, стр. 134–139,
133–138.
4238. Piškorić Oskar

Ivan Jakovljev (Uz 88. godišnjicu života). – Šumarski list (Zagreb). 1997. Br. 6–9, str. 398–399.

Скаутмастер И. А. [Иван Александрович] Гарднер [22 декабря 1898, Севастополь – 26
февраля 1984, Мюнхен]. [Об его скаутской деятельности]. – Новое русское слово (Нью-
Йорк). 1984. – 1 апреля.
4240. Посадский Антон Викторович

Генерального штаба полковник Виктор Константинович Манакин: Штрихи к биографии.
– Труды III Международных исторических чтений, посвященных памяти профессора,
Генерального штаба генерал-лейтенанта Николая Николаевича Головина (1875–1944).
Москва 2013, стр. 236–253.
4241.
Преосвященнейший архиепископ Аверкий (Таушев). [В миру Александр Павлович Таушев
(19 августа 1906, Казань – 31 марта/13 апреля 1976, Джорданвилль, шт. Нью-Йорк)]. – Пра-
вославная Русь (Джорданвилль). 1998. № 8 (1605). – 15/28 апреля, стр. 2–3.
4242. Пронин Василий Михайлович

Генерального штаба генерал-лейтенант Анатолий Николаевич Розеншильд-фон-Паулин.
– Военный сборник (Белград). 1930. Год издания Х. Кн. XI, стр. 235–236.
4243. Протић Душан

Од Азовског мора до Рибнице, или: Шта је све доживео Владимир Попов у својих 85 година
живота. – Политика (Београд). 1978. – 1. марта.
4244. Протоповов Николай Николаевич

Полковник [Анатолий Иванович] Рогожин. – Наши вести (Нью–Йорк). 1976. XXXII год
изд. № 358 (2657). – апрель, май, июнь, стр. 4–5.
4245. Прянишников Борис Витальевич

Светлой памяти Михаила Александровича Георгиевского. – Кадетская перекличка (Нью-
Йорк). 1988. № 44. – апрель, стр. 88–93.
4246. Путилов Борис Николаевич

In memoriam. Никита Ильич Толстой. – Живая старина (Москва). 1997. № 2 (14), стр. 2–6.
4247. Пушкарёв Борис Сергеевич

Александр Трушнович: «Когда Россия будет свободна, вся история пойдет иными путями».
– Посев (Москва). 2004. № 4, стр. 2–4.
4248. Радовановић Ж.
Уз 27. септембар, Дан ватрогасаца Југославије. Незабораван доживљај: Павле Шкуренко је
био музикант славне краљевачке ватрогасне чете која је свирајући поред Немаца отишла
у партизане. – Политика (Београд). 1980. – 26. септебар.
4249. Радостовец Валентина

Памяти Марии Алексеевны Неклюдовой. [Начальница Харьковского девичьего института
в г. Нови Бечей, Королевство СХС] – Россия (Нью-Йорк). 1950. – 1 декабря.

Огледало жанра од Верешчагина до Товстоногова. – У трагању за уметничком формом:
између књижевности, филма, позоришта и других медија. Зборник радова са међународне
научне конференције. Факултет драмских уметности, 26–28. април 2012. / Уредници др Ениса
4251. Решин Туцић Вујица

In memoriam. На црном небу од хартије. [Александар Викторович Нејгебауер (15.9.1930,
Београд – 9.3.1989, Нови Сад), германиста, књижевни преводилац са енглеског, песник,
проф. Новосадског универзитета]. – Дневник (Нови Сад). 1989. – 14. март.
4252.
Родословная семьи Плужниковых, [гор.] Сталач, Сербия. – Русский архив (Београд). 2020.
Год I. № 2–3. – апрель–сентябрь, стр. 13–19.
4253.
Руска породица Орлов [емигранти у Панчеву]. – Руски архив (Београд). 2020. Год. I. Бр.
1. – јануар–март, стр. 9–13, 9–13.

Памяти А. М. [Александра Михайловича] Петряева. – Иллюстрированная Россия (Париж).
1933. № 51(449). – 16 декабря 1933, стр. 5.

Под сенью Красного креста: К юбилею В. Н. Штрандтмана. – Рубеж (Харбин). 1935. № 3
(354). – 12 января.

Юбилей Василия Николаевича Штрандтмана. – Часовой (Париж). 1934. № 139–140. – де-
кабрь, стр. 34.
4257. С.А.
Петнаест година од смрти старешине Руске православне цркве у Београду, протојереја
Виталија Тарасјева. – Православље (Београд). 1989. Год. XXIII. Бр. 529. – 1. април, стр. 11–12.
4258. Савић Предраг

Три егзила Анатолија Ивановића [Прицкера]. – Политика (Београд). 2014. – 18. октобар,
стр. 01–03 (додатак).
4259. Савченко Петр Севастьянович

Генерал Евгений [Феликсович] Эльснер. – Дети двух миров: Мемории русско-итальянского
семейства Татьяны де Бартоломео. / Составление, редакция и перевод Михаила Талалая.
[Изд.] Атон. Санкт-Петербург 2002, стр. 26–29.
4260. Сазонов Ростислав Дмитриевич

Памяти К. К. [Константина Константиновича] Халафова [(1902, Москва – 31.5.1969, штат
Виктория, Австралия), архитектор, поэт, музыковед]. – Новое русское слово (Нью-Йорк).
1969. – 1 октября.
4261. Сальников Виктор Никитич, Николаев-Волков Дмитрий Михайлович

Памяти инж. арх. Григория Ивановича Самойлова, ординарного профессора Архитек-
турного факультета Белградского университета. [Скончался 16 октября 1989, Белград].
– Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1990. № 48. – апрель, стр. 134–135.
4262. Самарин Владимир

«Россию, Господь, спаси!». [о поэте Михаиле Николаевиче Залесском, 1905–1979]. – Русская
жизнь (Сан-Франциско). 1981. – 5 декабря, стр. 7.
4263. Саринов Дмитрий Александрович

Последний привет: Михаил Александрович Саринов [(1903, Новочеркасск – 16 февраля
1978, Сент-Питерсбург, шт. Флорида), кадет Донского кадетского корпуса, инженер-хи-
мик]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1978. № 19. – май, стр. 102–103.
4264.
Сахрана генерал-лајтнанта Фјодора Јевдокимовића-Махина. – Борба (Београд). 1945. – 5.
4265.
Светлой памяти Марии Алексеевны Неклюдовой, последней начальницы Харьковского
института. – Православная Русь (Джорданвилль). 1953. № 4 (525), стр. 15–16.
4266.
Светлой памяти профессора Владимира Христиановича Даватца: Поэтическая тетрадь. –
Вестник РОВС (Санкт-Петербург). 2005. 5-й год изд. № 10–11, стр. 26–28.
4267. Свиридов Иоанн, прот.

In memoriam. Памяти епископа Василия (Родзянко). – Русская мысль (Париж). 1999. №
4286. – 30 сентября – 6 октября, стр. 21.
4268. Седых Андрей

90-летие Ю. К. Мейера [Юрий Константинович Мейер, р. 1897, Вельск, Вологодская губ.].
– Новое русское слово (Нью-Йорк). 1987. – 2 октября.
4269. Седых Андрей

Скончалась А. И. [Ариадна Ивановна] Делианич [(13 мая 1909, Севастополь – 31 августа
1981, Сакраменто, шт. Калифорния), журналист, писатель, общественный деятель]. – Рус-
ская жизнь (Сан-Франциско). 1981. – 8 сентября.
4270. Селезнев Федор Александрович

Дмитрий Васильевич Сироткин и всероссийские съезды в начале ХХ века. – Отечественная
история (Москва). 2005. № 5, стр. 78–90.

Нижегородские городские головы: Дмитрий Васильевич Сироткин. – Нижегородский
рабочий (Нижний Новгород). 1999. – 18 февраля, стр. 6.

Нижегородский «олигарх» и его дом [ул. Ильинка, дом № 46, первый особняк Д. В. Сиротки-
на в Нижнем Новгороде]. – Нижегородская Правда (Нижний Новгород). 2004. – 28 октября.

Становление Д. В. Сироткина как предпринимателя. – Педагогическое обозрение (Нижний
Новгород). 2006. № 1, стр. 181–190.

Русская революция глазами семьи Врангелей. – 1917 год в истории и судьбе российского
зарубежья: Международная научно-просветительская конференция. Москва, 26–28 октя-
бря 2017 года. / Сост. Марина Ю. Сорокина. «Вифсаида»; Дом русского зарубежья имени
4275. Семенова Алла

Жизнь и деятельность Н. В. [Натальи Владимировны] Духониной [начальницы Мариин-
ского донского девичьего института в Белой Церкви]. – Русская мысль (Париж). 1978. – 29
июня, стр. 12.
4276. Середа Владимир Павлович

Духовный мир Александра Михайловича Асеева (по переписке с Еленой Ивановной Ре-
рих). – Асеевы и эпоха: Материалы международной научной конференции. / Ред. совет:
В. П. Середа, И. О. Машенкова и др. [Изд.] Историко-культурный музейный комплекс
«Усадьба Асеевых» и др. Тамбов 2016, стр. 211–228.
4277. Симонова Татьяна Михайловна

К биографии Василия Витальевича Шульгина (1878–1976): Визит в Польскую республику
в 1938 г. – Ежегодник 2019 Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына.
/ Отв. ред. Н. Ф. Гриценко. Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына.
Москва 2019, стр. 347–354.
4278. Синькевич Константин Федорович

Борис Казимирович Ганусовский (10 октября 1908, Севастополь – 5 ноября 1993, Сент-Па-
уль, шт. Миннесота, США). – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1994. № 54. – сентябрь,
стр. 128–130.

Владимир Владимирович Гранитов [(22.3/4.4.1915, Санкт-Петербург – 20.5.1999, Сан-Фран-
циско), возглавлял Союз чинов Русского (охранного) корпуса на Балканах]. [Некролог].
– Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1999. № 66–67. – ноябрь, стр. 343–345.
4280.
Сироткин Дмитрий Васильевич ([10/22.5.]1864, дер. Остапово – [13.7.1953, Белград]).
– Старообрядчество: Лица, предметы, события и симфолы: Опыт энциклопедического
словаря. [Изд. журнала] «Церковь». Москва 1996, стр. 257–259.
4281. Скрынченко Владимир Анатольевич

Богослов и патриот. [Дмитрий Васильевич Скрынченко (4.10.1874, Персковатка, Воро-
нежская губ. – 30.3.1947, Нови Сад), общественный деятель, журналист, преподаватель
гимназий в Киеве и Нови Саде, председатель Отделения «Русской матицы» в Нови Саде].
– Наша страна (Буэнос-Айрес). 2004. № 2757.
4282.
Smrt ruskog književnika [Valerijana] Markova. – Obzor (Zagreb). 1928. God. LXIX. Br. 250. – 17.
rujna, str. 3.
4283. Собен Игорь

Л. Д. Овчинникова – 85 лет. [Лидия Дмитриевна Авчинникова (р. 25 марта 1894, Омск),
актриса русских театральных трупп в Белграде]. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1979.
– 27 февраля.
4384. Солдатов Г.
Ростиславу Владимировичу Полчанинову 80 лет. – Православная Русь (Джорданвилль).
1999, № 9, стр. 12–13.
4285. Суворин Борис Алексеевич

Памяти Алексея Ивановича Ксюнина. – Возрождение (Париж). 1938. – 20 мая.
4286. Surla Zoran

Čuvaćemo sećanje na veliku Novosađanku Aleksandru Serdjukovu: Na pravoslavnom groblju
u Budisavi održan je pomen znamenitoj Novosađanki Aleksandri Anatolijevni Serdjukovoj,
pedagogu, esejisti, književniku i kritičaru, po kojoj je nazvana ulica u Veterniku. – Novosadski
reporter (Novi Sad). 2020. God. VI. Br. 288 – 21. avgust, str. 17.
4287. Сучков Сергей

«Любовь бесспорна и бесспорна смерть...»: К 100-летию со дня рождения Юрия [Борисови-
ча] Софиева (1899–1975). – Русская мысль (Париж). 2000. № 4305. – 17–23 февраля, стр. 12
4288. Тарасов Леонид Тихонович

Памяти П. П. [Петра Павловича] Фетисова [1877, Москва – 5 ноября 1926, Загреб], ар-
хитектор, художник, археолог, гражданский инженер, русский академик. – Новое русское
слово (Нью-Йорк). 1966. – 29 декабрь.
4289. Твердохлебова Любовь Михайловна

Памяти княгини [Марии Александровны] Святополк-Мирской [1876, Киев – 2/15 июня
1959, Женева]. – Православная Русь (Джорданвилль). 1959. № 13 (678), стр. 9.
4290. Тимотиевич А.
Памяти Маргариты Сергеевны Эрдели (рожд. Хитрово). [Скончалась 26 марта 1953 г.]. –
Православная Русь (Джорданвилль). 1952. № 9, стр. 11.
4291. Тлачинац Милан

Сироткин Дмитрий Васильевич. (10.5.1865, Остапово, Нижегородская губ. – 13.7.1953,
Белград), судовладелец [в Нижнем Новгороде и Белграде, городской голова Нижнего
Новгорода]. – Русское культурное наследие в Сербии. / Отв. ред. Миролюб А. Милинчич.
4292.
30-летие архипастырского служения преосвященнейшего архиепископа Антония. [Андрей
Георгиевич Бартошевич]. – Русская мысль (Париж). 1988. № 3706. – 8 января, стр. 17.

Архиепископ Антоније [1908–2000]: Као дечак, Артемије Медведев изгубио је своју домо-
вину под налетом бољшевика, али је у Србији стекао нову отаџбину, у њој се замонашио
и до смрти се молио за њу. – Политика (Београд). 2000. – 18. новембар, стр. II (Култута,
уметност, наука).

Сенка над светошћу: Данас се навршава шездесет година од смрти архиепископа Теофана
Полтавског, изузетног исповедника, учитеља правоверја, који је био образац живота ар-
хијереја. – Политика (Београд). 2000. – 19. фебруар, стр. 30.

Нема више [Анатолија Михајловича] Жуковског. – Политика (Београд). 1999. – 20. фебруар.
4296. Užarević Josip

Krhotine srca Marije Čaplinski. – Književna smotra (Zagreb). 2001. Br. 119. str. 105–107.
4297.
Умро је најстарији руски царски официр: Генерал Ек био је ађутант цара Александра II.
[Генерал-от-инфантерии Эдуард Владимирович Экк (11 апреля 1851, Санкт-Петербург – 5
апреля 1937, Белград]. – Политика (Београд). 1937. – 7. април, стр. 12.
4298. Уртьев Павел Андреевич

Светлой памяти скм. Анатолия Михайловича Жуковского («Старого Сипа»). – Русская
жизнь (Сан-Франциско). 1998. – 29 октября, стр. 4.
4299. Ушаков Александр Иванович

Василий Витальевич Шульгин – член Государственной думы, идеолог Белого движения,
журналист, писатель. – А. И. Ушаков. История гражданской войны в литературе русского
зарубежья: Опыт изучения. Издательский центр «Россия молодая». Москва 1993, стр. 98–102.
4300. Ушаков Александр Иванович

Василий Шульгин: Загадка русской истории. – Подмосковные известия (Москва). 1992. – 7
февраля.
4301. Фелбабов Владислава

Нејгебауер Александар Викторович (Београд, 15.9.1930. – Нови Сад, 9.3.1989), књижевник,
англиста, професор универзитета. – Енциклопедија Новог Сада. Књ. 17. Нови Сад 2001,
стр. 40–41.
4302. Филаткина Наталия Александровна

Городской голова [Москвы, 1914 г.]: Михаил Васильевич Челноков. – Московский журнал
(Москва). 1998. № 3, стр. 2–5.
4303. Франк Дмитрий Сигизмундович

Полковник [Анатолий Иванович] Рогожин. – Наши вести (Нью–Йорк). 1972. 28-й год изд.
№ 314 (2615). – 1 августа, стр. 10–11.

Борис Казимирович Ганусовский (10 октября 1906, Севастополь – 5 октября 1993, Сент
Пол, шт. Миннесота, США). – Станица (Москва). 2001. № 3 (36). – сентябрь, стр. 31.

Казак из станицы Аксайской – Николай [Федорович] Букин [(27.10.1903, Новочеркасск –
12.6.1994, Нови-Сад), лесной инженер, на пенсии: последний русский регент церковных хо-
ров в Нови-Саде]. – Донские войсковые ведомости (Ростов-на-Дону). 2012. № 3 (213). – март.

«Мы живем среди снов...». [О Людмиле Михайловне Костиной-Драгишич (1 декабря 1909,
Донкая обл. – 27 мая 1974, Скрадин близ г. Шибеник, Хорватия), балерина, хореограф,
поэт]. – Приазовский край (Ростов-на-Дону). 1994. № 35. – 8 сентября.

Упокоились на чужбине: Памяти Николая Федоровича Букина [1903, Новочеркасск – 1994,
Нови Сад]. – Донские войсковые ведомости (Ростов-на-Дону). 1994. № 11 (86). – ноябрь,
стр. 7.

Поэт Павел Сергеевич Поляков (7.12.1902. – 13.10.1991, Фрейсинг, Германия). – К. Н.
Хохульников. Казачью славу приумножив! Казачье зарубежье ХХ столетия. История.
Культурно-историческое духовное наследие. Некоммерческий фонд «Казачье зарубежье».
Ростов-на-Дону 2009, стр. 237–238.
4309. Шашић М. [Миодраг]

Заборављене судбине: Кључарев није успео да оповргне Њутна: Прича о Сергеју Фјодо-
ровичу Кључареву, артиљеријском официру царске Русије, професору политехнике из
Петрограда, који је на крају живота радио као домар панчевачког тениског клуба. Умро
убеђен да је открио грешку у полазним појмовима класичне механике. – Политика (Бео-
град). 2000. – 28. фебруар, стр. 18.
4310. Шовљаков Мара

Гермоген (Максимов, Григориј Иванович) (стањица Нагорска на Дону, 10.1.1961. – Загреб,
после 29.6.1945), митрополит загребачки. – Српски биографски речник. Књ. 5. Матица
4311. Šukuljević-Marković Ksenija

Umro je Anatolij Žukovski. – Orchestra (Beograd). 1998–1999. Br. 13. – zima, str. 4.
4312. Яконовский Евгений Михайлович

Владимир [Львович] Гальской. [(3/15 марта 1908, Орловская губ. – 12 июня 1961, Касабланка,
Марокко), архитектор, поэт]. – Новое русское слово (Нью-Йорк). 1961. – 29 августа, стр. 3.
7. МЕМУАРЫ, ВОСПОМИНАНИЯ
7. МЕМОАРИ, УСПОМЕНЕ
4313. Агафонов (Глянцев) Александр Михайлович

Записки бойца Армии теней. / Предисловие П. Поляна. Издательство Санкт-Петербургского
университета. «Новый часовой». Санкт-Петербург 1998, 466 стр.: илл. ISBN 5-288-02238-0.

Записки бойца Армии теней: Автобиографическая повесть-хроника. [Изд.] Вебер. Сева-
стополь 2007, 322 стр. ISBN 978-966-335-121-6.

Записки бойца Армии теней. Серия: Мемуары замечательных людей. Изд. Директ-Медиа.
Москва – Берлин 2019, 556 стр. ISBN 978-5-4475-4825-4.

Схватка над пропастью: На основании архивов Гестапо и КГБ и свидетельств участников
событий. / Прелисловие А. В. Терещука. (Библиотека журнала «Новый Часовой»). Изда-
тельство «Бельведер». Санкт-Петербург 2001, 384 стр. ISBN 5-9259-0023-5.
4317. Agafonov Alexander

Erinnerungen eines notorischen Deserteurs. / Aus dem Russischen von Elvira Laplace. Rewohlt
Verlag. Berlin 1993, 272 S. ISBN 3-87134-065-0.
4318. Albov Alexander

Recollections of a Pre-Revolutionary Russia, the Russian Revolution and Civil War, the Balkans
in the 1930s, and Service in the Vlasov Army in the World War II. / Transcribed by Richard A.
Pierce. University of California. Berkeley 1986, 437 p.
4319. Александер Ирина

Два чланка: “Рат духа”, “Лена” [О руској девојци која је са родбином из Сибира емигрирала
у Краљевину СХС, у Загреб, а у рату била поручник ЈНА]. / Превела Ирена Лукшић. – Руски
алманах (Земун). 2006. Год. XV. Бр. 11, стр. 121–131.
4320. Алексеева Лидия [Девель-Иванникова Лидия Алексеевна]

Из воспоминаний о Белграде. [О русских литературных кружках]. – Русский альманах 1981.
/ [Сост.] Зинаида Шаховская, Ренэ Герра, Евгений Терновский. Париж 1981, стр. 367–368.

Колдиц-Либек 1941–43.: Успомене из казнених међународних официрских заробљеничких
логора. «Запис». Београд 1983, 222 стр.: илустр.

Сећања. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија и зборник чланака 25 аутора].
Издавачи: Дунај; Ефект. Београд – Беочин 1994, стр. 301–320.
4323. Анастасий (Грибановский), архиепископ

Беседы с собственным сердцем: Размышления и заметки. Белград 1935, 172 стр.
4324. Анастасий (Грибановский), митрополит

Беседы с собственным сердцем. [Изд.] Библиополис. Санкт-Петербург 2002, 320 стр. ISBN
5-7435-0209-9.

Жемчужина русской эмиграции: Русский кадетский корпус в Югославии. [Воспоминания].
– Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 2007. Год XXXVII. № 78, стр. 230–240.

Полковник Николай Александрович Андрушкевич [1885, Вильно – 1944?, Белград]. – Ми-
хайлов день 1-й. Журнал исторической России. Издание Воинского братства во имя Св.
Архистратига Божия Михаила. / Ред. С. Г. Зорин. Ямбург 2005, стр. 141–148.
4327. Антанасиевич Ирина Николаевна, Арсеньев Алексей Борисович, Сорокина

Марина Юрьевна
«Душа, как сны, вольна...»: Екатерина Таубер об Илье Голенищеве-Кутузове. [Воспомина-
ния]. – Ежегодник 2021–2022 Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына.
/ Отв. ред. Н. Ф. Гриценко. Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына.
Москва 2022, стр. 180–183.
4328. Арбатская Юта Яровлавовна

Мой прадед Сергей Яковлевич Гребенщиков и его окружение. – Воспоминания генерала
Сергея Яковлевича Гребнщикова. [Изд.] Н. Орiанда. Симферополь 2009, стр. 5–70.

Пять лет переписки с Лидией Алексеевой. – Встречи 2001. [№] 25. / Редактор Валентина
Синкевич. Филадельфия. США 2001, стр. 20–27.

«Сербские Толстые» в воспоминаниях современников. – Slavische Geisteskultur: Ethnolin-
guistische und philologische Forschungen. Teil 1. Zum 90. Geburtstag von N.I. Tolstoj. / Славян-
ская духовная культура: этнолингвистические и филологические исследования. Часть 1.
К 90-летию со дня рождения Н. И. Толстого. Philologica Slavica Vindobonesia. Band 2. Peter
Lang Academic Research, Frankfurt am Main, 2016, S. 259–275.
4331. Афанасјев Вaсилиј Борисович

Мој отац руски емигрант: Породична хроника. «График». Београд 2007, 624 стр. Тираж 50
прим. ISBN 978-86-86489-01-2.
4332. Байдалаков Виктор Михайлович

Да возвеличится Россия. Да гибнут наши имена… Воспоминания председателя НТС 1930–
1960 гг. / Введение и комментарии А. В. Окорокова. ООО «Авуар Консалтинг». Москва
2002, 124 стр.: илл. Тираж 1000 экз. ISBN 5-93347-080-5.
4333. Бандурко Виктор Федорович

Последний нью-йоркский кадет. Воспоминания. [Родился в 1931 г. в селе Баваниште близ
г. Панчево. Жил в Германии, Ефиопии, обосновался в США]. / литературная запись М.
Адамович, Е. Дубровина. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2019. № 296, стр. 348–358.
4334. Бањац Мира

Мој учитељ глуме. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Зборник радова Међу-
Војводине, Факултет драмских уметности Београд. Нови Сад – Београд 2007, стр. 376.
4335. Барковец Ольга Исхаковна

Кадетская симфония. [О встречах выпускников кадетских корпусов в Югославии]. – Новый
журнал (Нью-Йорк). 2010. № 259, стр. 293–303.
4336. Басалаев Аркадий Алексеевич

Бой на Тиссе: Внук Льва Толстого. – Социалистическая индустрия (Москва). 1984. – 20
октября.
4337. Белавина Нонна Сергеевна

Институт в моих воспоминаниях. [Мариинский Донской институт в г. Белая Церковь.
Сербия]. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010. № 259, стр. 94–110.
4338. Бијели Јелица

Ракитин. [Сећање]. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Зборник радова Међу-
Војводине, Факултет драмских уметности Београд. Нови Сад – Београд 2007, стр. 373–375.

Из далекого кадетского прошлого. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 2004. Год XXXVI.
№ 75, стр. 178–183.

Воспоминания кадета семнадцатого выпуска [Первого русского Вел. Кн. Константина
Константиновича кадетского корпуса в Белой Церкви]. – Кадетская перекличка (Нью-
Йорк). 2003. Год XXXVIII. № 74, стр. 189–205.

«И воистину светло и свято Дело величавое войны». (Н. Гумилев). [Воспоминания и раз-
мышления бывшего воина Русского корпуса на Балканах]. – Кадетская перекличка (Нью-
Йорк). 1982. № 30. – февраль, стр. 60–84.
4342. Bojkov Đorđe

Delimična biografija Georgija Andrejeviča Bojkova [1903, Kijev – 1989, Novi Sad]. [Izdanje
potomaka, Novi Sad] 2020, 202 str.: ilustr. Tiraž 50 primeraka.
4343. Б.О.Т.
Руске приче. [О ТВ-емисији Недељка Јешића «Људи говоре». Саговорници: Јелена Влади-
мировна Вандровски, Тамара Константиновна Полонска, Алексеј Иванович Постников,
прота Василије Тарасјев]. – Политика (Београд). 1990. – 24. октобар, стр. 39.
4344. Братић Јован

Брат Рус о себи и другима: Ступењами в прошлое (Степеницама у прошлост). Написао
Алексеј Малчевскиј. – Американски Србобран (Питсбург). 1985. – 15. маја.
4345. Бубнов Николай Михайлович

Сквозь череду потерь: Воспоминания. / Сост., подг. текста, прим., приложения О. Б. Смир-
нова. «Русский путь». Москва 2017, 502 стр.: илл. Тираж 1.000 экз. ISBN 978-5-85887-486-7.
4346. Вениамин (Федченков), митрополит

Из «Сербских дневников» [1922 года]: По делу устроения мужского русского монастыря в
Сербии. / Вступ. статья Алексея Светозарского. – Образ (Москва). 1995. № 4, стр. 93–112.
4347. Vernon Valentina A.

Sketches of a Former Life, Russian Emigre Recollections: Life in Russia [, Yugoslavia] and Cali-
fornia. / Ed. Richard A. Pierce. University of California Press. Berkeley 1986, 147 p.
4348.
Viktor Nikitin o svojem življenju. – Slovenec (Ljubljana). 1933, 14. septembar, str. 3.
4349. Волошин Павел Федорович

Имена нашего племени: Полковник [Борис Дмитриевич] Приходкин [11.11.1877 – 3.9.1956,
Париж]. (некролог). – Военная быль (Париж). 1971. № 11. [Перепечатано: Московский кадет.
Вестник Суворовско-Нахимовского Союза (Москва). 1997. № 2].
4350. Вороњец Димитрије

Сећање на мог оца Константина Петровича Вороњеца. – Руси без Русије: Српски Руси.
[Албум фотографија и зборник чланака 25 аутора]. Издавачи: Дунај; Ефект. Београд –
Беочин 1994, стр. 321–328.
4351. Врангел Петар Николајевич

Сећања. / Превео са руског Никола Миљковић. Логос. Београд 2019, 420 стр.: фотогр. Тираж
500. ISBN 978-86-6040-012-5.
4352. Врангель Людмила Сергеевна

Воспоминания и стародавние времена [Глава: «Беженство» – о жизни в Сербии, стр.
123–137]. Издательство книжного магазина Victor Kamkin, Inc. Вашингтон 1964, 225 стр.
4353.
«Всю жизнь служил Руси, как мог...»: Воспоминания генерала Сергея Яковлевича Гребен-
щикова. Биография. / Сост. Юлия Арбатская. [Изд.] Н. Орiанда. Симферополь 2009, 344
стр.: илл. ISBN 978-966-1691-11-6.
4354. (Гиљотен Јелисавета)

Две моје домовине: Успомене Јелисавете Жерардовне Гиљотен. / Превод са руског језика
Татјана Трикић. [Изд.] «Дечје новине». Горњи Милановац 1991, 336 стр.: илустр. Тираж
1.500. ISBN 86-367-0581-9.

Думы в канун Октября. – Голос Родины (Берлин). 1963. № 63 (764), стр. 6.
4356. Готуа Евгения Владимировна

Поезд на Мариуполь [Воспоминания об эвакуации и эмиграции в Сербию]. – Родина
(Москва). 2004. № 9, стр. 58–60.
4357. Greserov-Golovin Peter

Moja ljuba Slovenija: Spomini na moje delo v slovenskim operah od 1924 do 1951. / Iz ruščine
prevedel in uredil Henrik Neubauer. Državna založba Slovenije. Ljubljana, 1985, 179 str.: 22 str.
fotogr.

У лебдивом ходу: Сећања. Матица српска. Нови Сад 1994, 256 стр. ISBN 86-363-0280-3.

Три записа о натпевавању судбине. [О посети руској емигрантској породици Владимира
Бељског у Београду]. – Руски алманах (Земун). 2010. Год. XIX. Бр. 15, стр. 208–214.

Три записа о натпевавању судбине. – Летопис Матице српске (Нови Сад). 1983. Год. 159.
Књ. 432. Св. 5. – новембар, стр. 572–575.

[Автобиография]. – Ирина Шевеленко. Материалы о русской эмиграции 1920–1930-х гг. в
собрании баронессы М. Д. Врангель (Архив Гуверовского Института в Стэнфорде). Stanford
Slavic Studies. Volume 9. Stanford 1995, стр. 88–99.
4362.
Дети двух миров: Мемории русско-итальянского семейства Татьяны де Бартоломео (урожд.
Эльснер). / Сост., ред. и перевод Михаила Талалая. «Атон». Милан – Санкт-Петербург 2002б
64 стр.: илл. ISBN 5-89077-072-1.
4363. Доброклонский Александр Павлович

Моя краткая автобиография. – Записки Русского научного института в Белграде (Белград).
1938. Выпуск 15, стр. 1–8.
4364. Евлогий (Георгиевский), митрополит

Путь моей жизни. / Воспоминания Митрополита Евлогия (Георгиевского), изложенные
по его рассказам Т. Манухиной. [Глава: Архиепископ Волынский. В эмиграции. Сербия
(1920–1921), стр. 328–346]. Московский рабочий. Издательский отдел Всецерковного
православного молодежного движения. Москва 1994, 621 стр.
4365. Ерић Капиталина

Сећања на професора Ракитина. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Зборник
зоришни музеј Војводине, Факултет драмских уметности Београд. Нови Сад – Београд
2007, стр. 377–378.
4366. Жадан Павел Васильевич

Русская судьба: Записки члена НТС о Гражданской войне и Второй мировой войне. /
Предисловие и Послесловие Лидии Владимировны Жадан. [Изд.] Посев-США. Нью-Йорк
1989, 240 стр.: фотография автора. ISBN 0-911-97138-6.
4367. Жадан Павел Васильевич

Русская судьба: Записки члена НТС о Гражданской войне и Второй мировой войне. ТЕРРА.

Воспоминания о первой русской эмиграции в Югославии: Уроки истории. – Проблемы
славяноведения. Том 14. РИО Брянский государственный университет. Брянск 2012, стр.
280–327.

Из записок о первой русской эмиграции в Югославии. – Вестник морского врача (Сева-
стополь). 2009. № 7, стр. 86–91.
4370. Жданова Мария [Мария Дмитриевна Шульгина]

Спуск в Мальштрем. [Воспоминания о пережитом в г. Сремски Карловцы в 1945–1950
г.]. – Звезда (Санкт-Петербург). 2000. № 3, стр. 140–162.
4371. Žedrinski Vladimir Ivanovič

Autobiografske bilješke. / S francuskog prevela Marija Paprašarovski. – Ruski emigranti u Hr-
vatskoj između dva rata: Rubovi memorija. / Priredila Irena Lukšić. Hrvatsko filološko društvo.
Zagreb 2006, str. 173–186.
4372. Žedrinski Vladimir Ivanovič

Autobiografske bilješke. – Književna smotra (Zagreb). 2001. God. XXXIII. Br. 119 (1), str. 57–63.
4373. Жуков Евгений Андреевич

Последние дни в Дахау. – Новый журнал (Нью-Йирк). 1955. 14-й год издания. № 41, стр.
158–175.
4374. Жуковски Анатолиј [Михајлович]

Мој живот. / Превод (са оригиналних звучних записа на касетама) и ауторизована редакција
текста Алексеја Арсењева. – Театрон (Београд). 1995. Бр. 90, стр. 79–96.
4375. Жуковски Анатолиј

Моја исповест. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија и зборник чланака 25
аутора]. Издавачи: Дунај; Ефект. Београд – Беочин 1994, стр. 287–300.

Воспоминания о Короле Александре. – Бюллетень Объединения кадет российских кадет-
ских корпусов в Сан-Франциско (Сан-Франциско). 1994. № 43. – октябрь–ноябрь–декабрь.
4377. Заварин Алексей Алексеевич

Сербский период [Отрывки воспоминаний о жизни в г.Ниш, Сербия]. / Вступит. слово
В. И. Косика. – Славянский альманах 2002. Институт славяноведения РАН. «Индрик».
Москва 2003, стр. 504–520.
4378. Zajcev Milica

Sećanje na Jelenu Poljakovu. – Naša borba (Beograd). 1995. – 9. maj.
4379. Зеньковский Василий, прот.

Мои встречи с выдающимися людьми. – часть II: Белград, Прага. [Митрополит Антоний,
прот. Н. Афанасьев, прот. П. Беловидов, епископ Вениамин, А. Н. Глущевич, епископ Касьян
(С. С. Безобразов), семья Зёрновых, о. Дмитрий Клепинин, А. В. Маклецов, А. И. Никитин,

И. М. Малинин, А. Л. Погодин, Ф. В. Тарановский] – Записки Русской академической группы
в США (Нью-Йорк). 1994. Том XXVI., стр. 3–52.
4380. (Зёрновы, семья)

Хроника семьи Зерновых. Том 2: За рубежом (Белград – Париж – Оксфорд, 1921–1972). /
Под редакцией Н. М. и В. М. Зерновых. YMCA-Press. Paris 1973, 561 стр.
4381. Иванов Дмитрий Андреевич

XIX выпуск [Первого русского Вел. Кн. Константина Константиновича кадетского корпуса в
Белой Церкви]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 2003. Год XXXVIII. № 74, стр. 206–210.
4382.
Из воспоминаний академика Сербской академии наук, лингвиста И. Г. Грицкат-Радулович
«На зарубежной родине» (1929–1944). – Москва – Сербия; Белград – Россия. Сборник до-
кументов и материалов. / Авторы-составители А. Тимофеев, Г. Милорадович, А. Силкин.
Том 4. Москва – Белград 2017, стр. 197–220.
4383. Илич Светлана Юрьевна

«Орёл» – вспомогательный крейсер. [31 января 1920 г. выплыл из Владивостока, причалил
12 августа 1929 г. в порту Груж-Дубровник]. – Руски егзодус – век сећања / Русский исход –
век памяти. Зборник радова. Уредници издања Татијана Лазић, Милован Ћурчић. [Издање
4384. Ilovaiskaya-Alberti Irina

Turning-Points. – The Other Russia: The Experience of Exile. / Eds. Michael Glenny and Norman
Stone. Viking Press. New York 1991, pp. 231–237. ISBN 978-0-6708-3593-5.
4385. Иоанн (Шаховской), архиепископ

Биография юности. Установление единства. [Белая Церковь, Королевство С.Х.С.]. YMCA
Press. Париж 1977, 420 стр.: илл.
4386. Иоанн (Шаховской), архиепископ

Вера и достоверность: Первое служение. [В русском приходе и Крымском кадетском кор-
пусе в г. Белая Церковь]. [Издание автора]. Париж 1982, 266 стр.: илл.
4387. Исаченко Александр Васильевич

Жизнь прожить. Глава II: Отец [Фрагмент]. – Ежегодник 2020 Дома русского зарубежья
имени Александра Солженицына. / Отв. ред. Н. Ф. Гриценко. Дом русского зарубежья
4388. Исаченко Александр Васильевич

Жизнь прожить. – Russian Linguistics (Klagenfurt). 1979. Vol. 4. No. 2, pp. 129–140.
4389. Issatschenko Alexander V.

Eine Kindheit zwischen St. Petersburg und Klagenfurt: Momentaufnahmen. / Aus dem Russischen
übersetzt, bearbeitet und ergănzt von Warwara Kühnelt-Leddihn. Klagenfurt; Ljubljana; Wien
2003, 167 S. ISBN 3-85013-959-X.
4390. Јанчевецка Олга

Страница мог живота. Уз стоту годишњицу В. Јана. – ТВ новости (Београд). 1975. – 29. август.
4391. Јовановић др Ђура

Сећање на Беле Русе. – Политика (Београд). – 3. јануар 2018, стр. 23.
4392. Каратеев [Каратеев-Карачевский] Михаил Дмитриевич, князь.

Белогвардейцы на Балканах: Воспоминания белого офицера. Издание автора. Буэнос-Айрес
1977, 230, [10] стр. Тираж 500 экз.
4393. Каратеев Михаил Дмитриевич

Белогвардейцы на Балканах: Воспоминания белого офицера (отрывки). – Москва (Москва).
1998. № 11. – ноябрь, 191–208; № 12. – декабрь, стр. 178–192.
4394. Кисловски Сергеј [Андрејевич]

Руски студенти у Београду. / Приредио и превео А. Арсењев. [Фрагмент аутобиографије].
– Руски алманах (Земун). 2015. Год. XXIV. Бр. 20, стр. 143–160.

Русија и Руси у српској мемоаристици 1917–1927. – Славистика (Београд). 2020. Књ. XXIV.
Св. 1, стр. 95–104.
4396. Корбе Владимир Александрович

Первый переворот в Югославии [27 марта 1941 г.]. Конец первого этапа нашей эмиграции.
[Воспоминания]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 2006. Год XXXVI. № 77, стр. 182–188.

Воспоминания С. Н. Смирнова как источник по истории сербско-русских отношений
в годы Первой мировой и Гражданской войны. – Славяне и Россия: Славяне и Россия в
системе международных отношений. Москва 2017, стр. 253–274.

Неопубликованные воспоминания генерала В. В. [Владимира Владимировича] Марушев-
ского. – Русская эмиграция на Балканах. Сборник научных трудов. Посвящается 100-летию
Русского исхода / Руската емиграција на Балканот. Зборник на научни трудови. Редакци-

МГУ им. М. В. Ломоносова. Скопье 2021, стр. 321–333.
4399. Lekhovich Dmitry Vladimirovich

Exiles in America. – The Other Russia: The Experience of Exile. / Eds. Michael Glenny and Norman
Stone. Viking Press. New York 1991, pp. 286 u.a. ISBN 978-0-670835935.
4400. Лермонтов Михаил Александрович

Почему я? Биографический очерк. [Отрывок из книги воспоминаний кадета 24-го выпуска
Первого русского Вел. Кн. Константина Константиновича кадетского корпуса в Белой
Церкви]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 2009. Год XXXIX. № 80, стр. 127–240.
4401. Литвињенко Стеван [Степан Андреевич Литвиненко]

Новосадски записи [Успомене на гимназијске дане и Русе у Новом Саду]. / Поговор: Др
Александар Миленковић. [Издање аутора]. Београд 2004, 102 стр. Тираж 500. ISBN 86-
904245-1-2.
4402. Лобачев Ђорђе

Кад се Волга уливала у Саву: Мој животни роман. «Просвета». Београд 1997, 309 стр.:
илустр. Тираж 500. ISBN 86-07-01172-3.
4403. Лобачёва Юлия Владимировна

Российская эмиграция в Королевстве сербов, хорватов и словенцев в годы Гражданской
войны по воспоминаниям эмигрантов-детей. – Столетие двух эмиграций 1919–2019: Сбор-
ник статей. / Отв. ред. А. Ю. Тимофеев. Институт славяноведения РАН; Кафедра истории
южных и западных славян исторического факультета МГУ; Центр по изучению России и
Восточной Европы Философского факультета Белградского университета; Информатика.
Москва – Белград 2019, стр. 277–298.
4404. Мальчевский Алексей Павлович

Ступеньями в прошлое. Рассказы. [Воспоминания о жизни в Югославии]. «Глобус».
Сан-Франциско 1979, 175 стр.: илл.
4405. Манојловић Тодор

Сећање на Јурија Ракитина. – Наша сцена (Нови Сад). 1953. Бр. 55–56. – 1. фебруар, стр. 4–5.
4406. Матвејев Сергеј Дмитријевич

Моја биографија писана у наставцима између ратова: Личности, догађаји и истините
приче живота и природе. Српско биолошко друштво «Стеван Јаковљевић» у Крагујевцу.
Крагујевац 2006, 282 стр. ISBN 978-86-905643-1-6.

Записки русской американки: Семейные хроники и случайные встречи. Изд. Новое лите-
ратурное обозрение. Москва 2017, 584 стр. ISBN 978-5-4448-0583-1.
4408. Махараблидзе Екзакустодиан Иванович

Несколько вынужденных слов о себе. – Церковное обозрение (Белград). 1941. № 4–6, стр.
8–10; № 7–9, стр. 7–12.
4409. Медведева Ксения, Медведев Михаил

Бурная молодость в высших кругах Царской России. [О семьях Страховских, Беловенец
и Харченко, оказавшихся в Королевстве СХС]. – Слово Юга (Ниш). 2020. № 1. – осень,
стр. 14–15.

Настало всемя подвести итог. [70 лет жизни в эмиграции]. – Наши вести (Санта Роза,
Калифорния). 1989–1990. 45-й год изд. №№ 416, 417, 418–419, 420. – сентябрь 1989, стр. 8–9;
декабрь 1989, стр. 21–22; март–июнь 1990, стр. 20–21; сентябрь 1990, стр. 17–18.
4411. Mikšić Nina

Moja životna priča. [Nina Sergeevna, rođ. Genrihsen]. Vlastita naklada. Zagreb 2015, 527 str.:
ilustr. ISBN 978-953-58556-0-6.
4412. Миљковић Никола

Руски емигрант Александар Пурнов и једно његово сећање о Првом светском рату. –
Српско-руске књижевне и културне везе: Епоха модерне. / Главни и одговорни уредник
проф. др Корнелија Ичин. [Изд.] Матица српска; Институт за славистику Руске академије
наука. Нови Сад 2018, стр. 47–59.
4413. Mitropan Petar

Nakon deset godina: Iz uspomena jednog ruskog pedagoga u Jugoslaviji. – Nova Evropa (Zagreb).
1930. Knj. XXI. Sv. 4. – 16. april, str. 244–279.
4414. Митрофан (Зноско), епископ

Хроника моей жизни: К шестидесятилетию пастырского служения IX.1935 – IX. 1995. [Гла-
ва 4: Богословский факультет, Белград, стр. 31–43]. Издательство Свято-Владимирского
братства. Москва 1995, 369 стр.
4415. Михаjловић-Михиз Борислав

Аутобиографија – о другима [Главе: «Apage satanas« [о младом сликару Игору Васиљеву] и
«Два Руса» [Сергије Сластиков, рачуновођа у Музеју Вука и Доситеја; Александар Беликов,
професор математике у Суботичкој гимназији]. Српска књижевна задруга; Београдски
издавачко-графички завод. Београд 1990, 262–267, 286–292.
4416. М.М.
И Београд је имао баћушку. [Сећање на преминулог протојереја Василија Тарасјева, ста-
решину руског храма Св. Тројице у Београду]. – Светигора (Цетиње). 1996. Бр. X–XI. –
октобар–новембар, стр. 50.
4417. Мордвинкин Юрий Борисович

Белогвардейцы. Автобиографическая повесть. Printed in Victoria, Canada. [б.и., б.м.]. 2003,
314 стр. ISBN 1-412-00191-9.
4418. Мошин Владимир Алексејевич

Под теретом: Аутобиографија. / Превод и коментари Несиба Палибрк-Сукић. [Библио-
графија радова: стр. 265–283]. Народна библиотека Србије, Градска библиотека Панчево.
Београд – Панчево 2008, 283 стр.: фотогр. Тираж 500. ISBN 978-86-7035-192-9.
4419. Мошин Владимир, прот.

Воспоминания. / Издание подготовили Ж. Л. Левшина и Е. А. Пережогина. ООО «Цветос-
лов». Осташков 2012, 224 стр.: илл.
4420. Mujbegović Vera

Tuzla moje mladosti. Nostalgična pripovest. [Glava «Na mansardi» o ruskim emigrantima u
Tuzli]. Izdanje autora. Beograd 2008.
4421. Nablocka Marija

Ispovedi. / Zapisal Mirko Mahnič. Knjižnica mestnega gledališča. Ljubljana 1959, 141 str.: ilustr.

Жизненный путь россиянина без Родины. Книга издана при участии издательства журнала
«Москва» [Россия]. Калифорния 2009, 320 стр.: илл. ISBN 978-5-89097-060-2.
4423. Нестор (Анисимов), архиепископ

Очерки Югославии (впечатления путешествия). [Посещение колоний русских эмигрантов].
Харбин 1935, 72 стр.
4424. Николиш Гојко

Моје школовање у Сремским Карловцима (1926–1929). – Летопис Матице српске (Нови
Сад). 1980. Год. 156. Књ. 425. Св. 2. – фебруар, стр. 378–406.
4425. Ордовский-Танаевский Михаил Львович

Детство в Сербии (по материалам личных воспоминаний родственников). – Руска дијаспора
и српско-руске културне везе. Зборник реферата. Приредио Богољуб Станковић. Београд:
Славистичко друштво Србије. 2007, стр. 235–242.

Воспоминания о Ди–Пи: Из давно минувшего. – Новый журнал (Нью-Йорк). 1983. № 151,
стр. 147–163.

Поездка в Белую Церковь. [Впечатления о современном виде города, где автор провел годы
учений]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1973. № 5, стр. 65–71.
4428. Палеолог Сергей Николаевич

4429. Петровић Теодора

Сећања. [Глава 41: О руским емигрантима у Сремским Карловцима, стр. 540–544]. – Зборник
Матице српске за књижевност и језик (Нови Сад). 1977. Књ. 25. Св. 3.
4430. Плотников Борис Евгеньевич

Дорога длиною в 80 лет. Письмо всем, кому не безразлична судьба русского человека.
[Семья жила в Кикинде, Германии, Каракасе]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 2002.
№ 72–73. – апрель, стр. 241–247.
4431. Половина Пера

Руски емигранти моји гимназијски професори. – Руска емиграција у српској култури ХХ
века. Зборник радова. Том I. / Главни и одговорни уредник Миодраг Сибиновић. Фило-
стр. 241–245.

Автобиография. – Славянский альманах 2007. Институт славяноведения РАН. «Индрик».
Москва 2008, стр. 438–443.

В Сараевской [сербской] гимназии: Воспоминания. – Новый журнал (Нью-Йорк). 1996.
№ 203–204, стр. 400–406.

Воспоминания о русской православной диаспоре в Сараево (1920–1930-е годы). – Русское
зарубежье: музыка и православие. Международная научная конференция. Москва, 17 – 19
сентября 2008 г. / Составитель С. Г. Зверева. [Изд.] Дом русского зарубежья им. А. Солже-
ницына; ВИКМО-М. Москва, 2013, стр. 563–575.

Воспоминания некадета. Сараево, 20-е годы. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1998.
№ 64–65. – декабрь, стр. 148–153.

Молодежь русского зарубежья: Воспоминания 1941–1951. Изд. «Посев». Москва 2009, 416
стр.: 16 л. илл. ISBN 978-5-85824-189-8.
4437. Попов Семен Иосифович

Мои воспоминания: К 60-летию врачебной деятельности. Нью-Йорк 1971, 60 стр.; 2-е изд:
1972, 111 стр.: илл.

Марија Шевченко: Сећање на стару [новосадску оперску] кућу. [Марија Фјодоровна Шев-
ченко, удата Вањифатова (1896, Јекатеринослав – 1976, Нови Сад)]. – В. Поповић. Записи
из позоришта. Издање Српског народног позоришта. Нови Сад 1982, стр. 232–234.

Сећања на стару кућу [оперску трупу Српског народног позоришта у Новом Саду]: Марија
Шевченко. – Позориште (Нови Сад). 1971. Бр. 9. – 31. маја, стр. 15.
4440. Ракитин Јуриј

Дневник, март–април 1941. [Бомбардовање и окупација Београда]. / Приредио и превео
А. Арсењев. – Руски алманах (Земун). 2010. Год. XIX. Бр. 15, стр. 138–166.
4441. Ракитин Јуриј

Дневник, март–април 1941. [Бомбардовање и окупација Београда]. / Приредио и превео А.
Арсењев. – Маестро Јуриј Љвович Ракитин. «Бернар» (Стари Бановци); «Дунав» (Београд).
4442. Ракитин Юрий

Дневниковые записи 1924–1937 годов. / Подготовила Тамара Жельски. Издательство
Филологического факультета в Белграде. Белград 2018, 326 стр. ISBN 86-6153-413-5; 978-
86-6153-413-3.
4443. Резниченко Ана [Игоревна]

Опробавајући се у жанру путописних белешки: Србија. / Превео Владимир Коларић.
[Сремски Карловци: митрополит Антоније, Врангел; Београд: Руска црква, руска некро-
пола]. – Руски алманах (Земун). 2015. Год. XXIV. Бр. 15, стр. 244–246.
4444. Ренников Андрей [Селитренников Андрей Митрофанович]

Было всё, и будет всё: Мемуарные и нравственно философские произведения. / Составле-
ние и научная редакция А. Г. Власенко и М. Г. Талалай. «Алетейя». Санкт-Петербург 2020,
732 стр. ISBN 978-5-00165-153-6.
4445. Ржевски Александар Александрович

Мој отац Александар Владимирович Ржевски. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум
1994, стр. 347–350.
4446. Ристовић Милован

Сећање на руске професоре [Пољопривредног факултета у Земуну]. – Политика (Београд).
2003. – 3. јануар.
4447. Родзевич Алексей Николаевич

Памяти друга-героя. [Петр Иванович Ирошников, член НТСНП, убит летом 1933 года в
перестрелке на границе Румынии и СССР]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1972.
№ 3, стр. 68–71.
4448. Ротов Михаил Дмитриевич

Из воспоминаний и стихов. [Воспоминания о Нови Саде]. «Петербургский институт
печати». Санкт-Петербург 2004, 104 стр. ISBN 5-8122-0308-3.
4449. Ротов Михаил Дмитриевич

Послевоенные воспоминания. / Вступление Татьяны С. Царьковой. – Зарубежная Россия
1917–1945. Сборник. Санкт-Петербург 2004, стр. 304–311.

Slavic Studies. Volume 9. Stanford 1995, стр. 162.
4451. Савёлов (Савёлов-Савёлков) Леонид Михайлович

Воспоминания II: В эмиграции (Греция – Югославия – Греция). / Вступ. статья, составление
и комментарии И. Л. Жалниной-Василькиоти. ООО Издательство «Росток». Санкт-Пе-
тербург 2021, 372 стр.: илл. Тираж 500 экз. ISBN 978-5-94668-325-8.
4452. Свинарски Кирил [Владимирович]

Нешто као успомена давне. [О Русима у Сремској Митровици]. ‒ Сунчани сат (Сремска
Митровица). 1997. Год. VI. Бр. 7. – пролеће, стр. 161–173.
4453. Свинарски Кирил

Сећање на мајку: У Митровачкој гимназији веома су поштовали [Јелену Александровну]
професорку француског и руског језика, подједнако и колеге и њени ђаци. – Сремске новине
(Сремска Митровица). 2008. – 23 јул, стр. 7.
4454. Секулич Миливой

Русские в Югославии. [Книга воспоминаний серба, выпускника русского кадетского
корпуса в Белой Церкви, проживающего в 2000 г. в США]. [б. м.; б.г.: Россия, 2000?]. 105
стр.: [2] л. илл.

Чему Господь свидетелем меня поставил [Главы из книги «Довоенный Белград»]. – Новый
журнал (Нью-Йорк). 2012. № 267 – июнь.

Невозможная миссия. [В годы Второй мировой войны]. – Новый журнал (Нью-Йорк).
1980. № 141, стр. 128–145.
4457. Сива Н.
[Воспоминания о Михаиле Михайловича Хрисогонове]. – Бюллетень (Каракас). 1985. №
16, февраль, стр. 21–24.

Вне Родины: Мемуары. «Воскресенье»; ОАО «Рыбинский Дом печати». Москва – Рыбинск
2004, 484 стр.: илл. Тираж 700 экз. ISBN 5-88697-103-3.

Крымский кадетский корпус. [Воспоминания]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 2003.
Год XXXVIII. № 74, стр. 176–189.
4460. Скрынченко Дмитрий Васильевич

Обрывки из моего дневника. / Предисловие и подготовка текста В. Б. Колмакова; Приме-
чания А. Б. Арсеньева, В. Б. Колмакова, В. А. Скрынченко. «Индрик». Москва 2012, 408
стр.: илл. Тираж 500 экз. ISBN 978-5-91674-144-5.
4461. (Скрынченко Д. В.)

Эмигрантский дневник Д. В. Скрынченко. / Публ. В. Б. Колмакова. – Славянский альманах
2008. Институт славяноведения РАН. «Индрик». Москва 2009, стр. 355–371.
4462. Smirnov Vladimir

Surova škola – Doživljaji inženjeraca na Neretvi. – Neretva. Knjiga prva. Vojnoizdavački zavod,
Beograd 1965, str. 372–374.
4463. Soloviev Anna

Memories of Papa Sacha. – 125 година од рођења Александра Васиљевича Соловјева. Збор-
ник радова. Уредници Зоран С. Мирковић, Нина Кршњанин. [Изд.] Правни факултет у
Београду. Београд 2016, стр.17–23.
4464. Солодовников Александр Васильевич

Записки рыболова. [Чудаки-рыболовы в Белграде: доктор Ф. В. Вербицкий, инж. С. П.
Адрианов, инж. В. Н. Патрикеев, владелец магазина «Рыба и спорт». Автор до 1950 г. жил
в Белграде]. [Издание автора]. Монреаль 1977, 166 стр.: илл.

Мое прошлое. / Из воспоминаний д-ра А. Солонского. – Русская мысль (Париж). 1975. №
3060. – 17 июля.
4466. Сомов Алексей Борисович

Я русский мальчик (автобиографический очерк). [Жизнь в Нише, Белграде, Кладово,
Шабаце, ди-пи лагерях, отплытие в Австралию]. [Изд.] Политекс. Санкт-Петербург 1999,
160 стр. Тираж 100 экз.
4467. Софиев (Бек-Софиев) Юрий Борисович

Разрозненные страницы: Воспоминания бывшего эмигранта. – Простор (Алматы). 1994.
№ 7. – июль, стр. 38–88.
4468. Софиев Юрий Борисович

Синий дым. Стихи и проза [Воспоминания]. [Издатель не указан]. Алматы. 2013. Тираж
50 экз. ISBN 9965-18-113-9.


Воспоминания. / Вступ. статья С. И. Михальченко, Е. В. Ткаченко; подгот. текста П. А.Три-
бунского. Издательство Александрия. Рязань 2020, 654 стр. ISBN: 978-5-94473-020-6.
4471. Stenbock-Fermor Ivan

Memoirs of Life in Old Russia, World War I, Revolution, and in Emigration. Completed in Palo
Alto, California 1976. University of California. Berkeley 1986, 545 p.
4472. Танутров (Жук) Георгий Фердинандович

От Тифлиса до Парижа (Свет и тени жизненного пути). [В главе «Беженская колония»
описано прибытие в Дубровник и поселение сотни русских эмигрантов в деревне Сухо-
поле близ города Вировитица в Хорватии]. / Предисловие профессора В. Н. Сперанского.

Париж 1976, 204 стр.

Александар Васиљевич Соловјов – чудо од знања и скромности: Сећања на оца школског
друга. – 125 година од рођења Александра Васиљевича Соловјева. Зборник радова. / Уред-
ници Зоран С. Мирковић, Нина Кршњанин. [Изд.] Правни факултет у Београду. Београд
2016, стр. 25–28.

Воспоминания о Никите Ильиче Толстом. – Slavische Geisteskultur: Ethnolinguistische und
philologische Forschungen. Teil 1. Zum 90. Geburtstag von N. I. Tolstoj / Славянская духовная
культура: этнолингвистические и филологические исследования. Часть 1. К 90-летию со
дня рождения Н. И. Толстого. Philologica Slavica Vindobonesia. Band 2. Peter Lang Academic
Research, Frankfurt am Main, 2016, S. 277–289.

Дед: Из семейного архива рода Литвиновых-Массальских. [О ген. Борисе Ниловиче Литви-
нове-Массальском (1872, Кострома – 1948, ст. Потьма, пос. Явас)]. – Град-Китеж (Москва).
1993. № 2 (14), стр. 10–30.
4476. Тарасјев Василије, протојереј

Чувати сећање о онима који су отишли. – Руси без Русије: Српски Руси. [Албум фотографија
и зборник чланака 25 аутора]. Издавачи: Дунај (Београд); Ефект, Штампарско-графички
систем (Беочин). Београд – Беочин 1994, стр. 351–355.
4477. Тартаља Иво

Књижевна преписка: Сећања у знаку Халејеве комете. Лидија [Михајловна] Ираклиди и
Богдан Поповић. – Књижевни лист (Београд). 2002. Год. I. Бр. 3. – 1. октобар, стр. 21–21.
4478. Tauber Ekaterina

Godine prijateljstva s Mihailom Ivanikovom. – Književna smotra (Zagreb). 1987. God. XX. Br.
65–66, str. 71–72.
4479. Таубер Екатерина Леонидовна

Годы дружбы с М. Д. [Михаилом Дмитриевичем] Иванниковым. – Новый журнал (Нью-
Йорк). 1969. № 96, стр. 93–96.

Годы дружбы с М. Д. [Михаилом Дмитриевичем] Иванниковым. – Новый журнал (Нью-
Йорк). 2010. № 259, стр. 73–75.

Илья Николаевич Голенищев-Кутузов. Из архива Остоя Джурича (Белград). – Ежегодник
2021–2022 Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына. / Отв. ред. Н. Ф.
Гриценко. Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына. Москва 2022, стр.
184–192.
4482. Ткачёв Вячеслав Матвеевич

Детские годы (1885–1896 гг.). – Родная Кубань (Краснодар). 2014. № 4 (67), стр. 74–91.
4483. Толстая Светлана Михайловна

Из воспоминаний Н. И. Толстого (по записям передачи «Дым Отечества» по «Радио Россия»
от 19 февраля и 5 марта 1995 г.). – Живая старина (Москва). 1997. № 2 (14), стр. 18–23.
4484. Толстой Илья Владимирович

Бой на Тиссе: К родным березкам. – Социалистическая индустрия (Москва). 1984. – 21
октября.

В Россию – через советскую границу. К истории Народно-Трудового Союза. – Посев (Франк-
фурт-на-Майне). 1990. Год издания XLVI. № 6 (1397). – ноябрь–декабрь, стр. 127–136.

Сећање на Софију Драусаљ. Прва београдска Ђилда. – Политика (Београд). 1991. – 29.
октобар.
4487.
Успомене Ђорђа Лобачева. ТВ емисија «Радо се сећам» на РТС-1. – Политика (Београд).
2002. – 15. август, стр. Б17.
4488. Февр Николай Михайлович

Месяц на родине. [На территории СССР, оккупированной Германией]. – Возрождение
(Париж). 1950. № 7. – январь–февраль, стр. 7–33.

Молодое поколение эмиграции. Глава из книги: «Солнце восходит на Западе». – Кадетская
перекличка (Нью-Йорк). 1980. № 25. – сентябрь.

Солнце всходит на Западе. Издание газеты «Новое слово». Буэнос-Айрес 1950, 287 стр.
4491. Халафова Ирина Владимировна

Всегда готова за Россию. [Мысли представительницы «второго поколения Белой эмигра-
ции» в Сербии, руководителя Организации Российских Юных Разведчиков в Австралии].
– Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1987. № 43. – ноябрь, стр. 101–106.
4492. Халафова Ирина Владимировна

Свидетель истории: Автобиография. An Autobiographical Sketch. Издательство Мель-
бурнского университета. Мельбурн 1988, 56 стр.: илл. ISBN 0-86839-981-7.

Голоса казачьего зарубежья. Из воспоминаний Николая Федоровича Букина. [Отрывок из
прозы и четыре стихотворения]. – Знамя Коммуны (Новочеркасск). 1991. № 187 (16.239).
4494.
Хроника породице Зјорнов: У иностранству: Београд – Париз – Оксфорд (1921–1972). Део
први: Југославија – студенрски дани. / Превео Алексеј Арсењев. – Руски алманах (Земун).
2007. Год. XVI. Бр. 12, стр. 5–28.
4495. Čaplinski Marija

Moj život. / S ruskoga, iz rukopisa, prevela Irena Lukšić. [Marija Mihajlovna, rođ. Volkova, 1913,
Jelisavetgrad] – Ruski emigranti u Hrvatskoj između dva rata: Rubovi memorija. / Priredila Irena
Lukšić. Hrvatsko filološko društvo. Zagreb 2006, str. 323–344.
4496. Čaplinski Marija

Moj život. – Književna smotra (Zagreb). 2001. God. XXXIII. Br. 119 (1), str. 87–96.
4497. Шевцов Федор, протоиерей

Воспоминания прислужника у митрополита Антония (Храповицкого) в Сремских
Карловцах. – Metropolitan Antonii (Khrapovitskii) Archpastor of the Russian Diaspora: Con-
ference Proceedings. / Edited by Vladimir Tsurikov. Readings in Russian Religious Culture. Vo-
lume 5. Foundation of Russian History. / Митрополит Антоний (Храповицкий) Архипастырь
русского рассеяния: Материалы конференции, под редакцией прот. Владимира Цурикова.
Фонд русской истории. Jordanville, NY 2014, стр. 422–426.
4498. Шатилов Павел Николаевич

Записки. Том 1, Том 2. Издательство ООО «Альтаир». Ростов-на-Дону 2019, 1108 стр.: илл.
Тираж 1.000 экз.
4499. Шемякин Андрей Леонидович, Силкин Александр Александрович

«Долой монархию! Да здравствует король Петр!»: Из русских записок сербского академика
[Ирины Георгиевны Грицкат-Радулович]. – Славянский альманах 2010. «Индрик». Москва
2011, стр. 419–461.
4500. Ширинкина Ариадна Евгеньевна

От Белграда до Орла. – Посев (Франкфурт-на-Майне). 1990. Год издания XLVI. № 6 (1397).
– ноябрь–декабрь, стр. 137–151.

Возвращение Одиссея. – Известия (Москва). 1962. – 7 сентября.

Дни: 1920: Записки. / Вступление: Дмитрий Жуков: Жизнь и книги В. В. Шульгина. «Со-
временник». Москва 1989, 557 стр.

Письма к русским эмигрантам. Издательство Социально-экономической литературы
(Соцэкгиз). Москва 1961, 95 стр.

Пятна. [Воспоминания об аресте в Сремских Карловцах в 1944 г. и др.]. / Предисловие и
публикация Р. Г. Красюкова. – Лица: Биографический альманах. [Вып.] 7. Изд. Феникс;
Atheneum. Москва – Санкт-Петербург 1996, стр. 317–415.

Тени, которые проходят. «Нестор-История». Санкт-Петербург 2012, 685 стр.: [6 л.] илл.
ISBN 978-5-90598-638-3.
4506. Štejn Sergije V.

Moj put k Bogu. Vjerske uspomene. Izdanje naklade „Istina“. Zagreb 1940, 106 str.
4507. Эльснер Алексей Владимирович

Путь в эмиграцию: Сербия, Прага. [Воспоминания]. / Подготовка текста Н. Т. Энеевой. –
Сборник: Русская эмиграция в Европе (20-е – 30-е гг. ХХ века). Институт всеобщей истории
РАН. Москва 1996, стр. 222–266.
4508. Янчевецкая Ольга Петровна

Дневники (1909–1910, 1918–1920, 1935–1936). / Публикация, вступ. статья и комм. И. В.
Просветова. – Ежегодник 2021–2022 Дома русского зарубежья имени Александра Солже-
ницына. / Отв. ред. Н. Ф. Гриценко. Дом русского зарубежья имени Александра Солжени-
цына. Москва 2022, стр. 195–235.
8. БЕСЕДЫ, ИНТЕРВЬЮ
8. РАЗГОВОРИ, ИНТЕРВЈУИ
4509. Адамовић Драгослав

Георгије Острогорски (1902–1976). – Д. Адамовић. Разговори са савременицима. ИРО
«Привредна штампа». Београд 1982, стр. 258–261.
4510. Адамовић Драгослав

Тајне Византије: Академик Георгије Острогорски: «Кад бих знао да пишем прозу тако како
је писао Чехов, одавно бих напустио све друго... Достојевски је био епоха у моме животу».
4511. Амосов Юрий Константинович

Исход одной встречи. [Встреча кадета 26-го выпуска Первого русского Вел. Кн. Констан-
тина Константиновича кадетского корпуса с бывшим кадетом Донского, затем Крымского
корпуса Владимиром Дмитриевичем Чеботаевым, публиковавшим в СССР книги под псев-
донимом «Иван Дорба». Встреча состоялась в Москве, в середине 1998 года]. – Кадетская
перекличка (Нью-Йорк). 2001. № 70–71. – апрель, стр. 252–255.

Човек који је оптужио самог себе: Исповест руског емигранта и сведока преломних до-
гађаја 20. века у Београду и Москви. Осамдесетседмогодишњи Игор Блуменау завршава
збирку од 16 прича о руским емигрантима у Београду. – Политика (Београд). 1996. – 17.
4513. А.Т.
Уметничке радионице. Прометејев сарадник: Александар [Викторович] Нејгебауер о свом
поетском стваралаштву и превођењу. – Дневник (Нови Сад). 1984. – 18. септембар.
4514. Bakić Svetlana

Balet u Beogradu između dva rata: Ruskinja – srpska Vaganova. Baletska grupa Narodnog pozo-
rišta u Beogradu iz predratnog perioda imala je dobru reputaciju i bila jedna od boljih u srednjoj
Evropi – kaže Tamara Polonska. – Ana (Beograd). 1991. Br. 46. – 8. maj, str. 31.
4515. Бакич Светлана

Этого не забыть. [Интервью. Балерина Тамара Константиновна Полонская]. – Литера-
турная Россия (Москва). 1992. № 37 (1545). – 11 сентября, стр. 13.
4516. Башкирова Галина Борисовна

Судьбы русских архивов [Встреча и разговор с о. Василием Тарасьевым, настоятелем рус-
ского храма Св. Троицы в Белграде, стр. 305–311]. – Г. Башкирова, Г. Васильев. Путешествие
в русскую Америку: Рассказы о судьбах эмиграции. Политиздат. Москва 1990, 334 стр.

На комаду руске земље. Бројни руски емигранти уточиште су нашли у Београду, а духовну
утеху у цркви Свете Тројице, јединој руској цркви у Србији, која је саграђена 1924. године
на Ташмајдану. [Разговор са старешином храма, протојерејем Виталијем Тарасјевим]. –
Политика (Београд). 2010. – 6. и 7. јануар, стр. 10.
4518. Богавац Бранка

Словенска проучавања: Разговор са Никитом Толстојем, вођен 1991. године у Москви. –
Градина (Ниш). 1996. Год. XXXI. Бр. 1–2. – јануар–фебруар, стр. 5–18.

Горсть земли родной: Хранить память об ушедших. [Беседа с протоиерем Василием Та-
расьевым, настоятелем русского храма Св. Троицы в Белграде]. – Литературная Россия
(Москва). 1990. № 21 (1425). – 25 мая, стр. 22.

Учите историю! Беседа с протоиереем Василием Тарасьевым, настоятелем подворья Русской
Православной Церкви в Белграде. – Журнал Московской Партиархии (Сергиев Посад).
1999. № 7, стр. 32–34.

Учите историю! Разговор с о. Василием Тарасьевым, настоятелем подворья Русской Пра-
вославной Церкви в Белграде во время его пребывания в Москве, 9 мая 1995 года. День
50-летия Победы. – Слово (Москва). 1995. № 7–8, стр. 22–23.
4522. Б.О.Т.
Руске приче. [У ТВ серији емисија «Људи говоре» на Првом програму 24. октобра 1990.
саговорници Недељка Јешића су такозвани «бели» Руси: Јелена Вандровски, академски
сликар и конзерватор; Тамара Полонска, балерина Народног позоришта; инж. Алексан-
дар Постников, доцент на Техничком факултету и прота Василиј Тарасјев]. – Политика
(Београд). 1990. – 24. октобар, стр. 39.
4523. Васиљевић Михаило

Последњи разговор с маестром. [Са Јуријем Љвовичем Ракитином]. – Наша сцена (Нови
Сад). 1952. Бр. 45–46. – 15. септембар, стр. 1 и 3.
4524. Вукмировић Ђорђе

Србија у души: Кира и Алексеј Панчулидзев, «бели Руси» у Српској Атини: Руски еми-
гранти донели знање и раскош духа у Нови Сад. – Вечерње новости (Београд). 2010. – 26.

Седам деценија Руског дома: Кућа културе и науке. Београд најупечатљивија раскрсница
Истока и Запада, каже Глеб Вишински, директор Руског центра за науку и културу у Бео-
граду. – Политика (Београд). 2004. – 17. јануар, стр. Б12.
4526. Галић Јелена М.

Сусрет са праунуком великог руског писца. Гроф Толстој, родно место Вршац. «У време
Октобарске револуције родитељи су прогнани. Стигли су у Србију, па у Војводину. Тамо
сам рођен. Школовао сам се у Београду, ратовао у НОВ и Црвеној армији, онда смо се
вратили у Русију...». – Политика (Београд). 1994. – 30. октобар, стр. 11.
4527. Гинзбург Лев Владимирович

«Разбилось лишь сердце мое». Роман-эссе [Отрывок: Визит к О. П. Янчевецкой и Ю. Н.
Азбукину в Белграде в 1967 г.]. – Новый мир (Москва). 1981. № 8, стр. 100–102.
4528. Голицын Владимир Кириллович

«Vir est Vis». Интервью. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010. № 259, стр. 279–292.
4529. Горячева Юлия Юрьевна

Александр Петров: Интервью. – Александр Петров. Тут и там. Русский Гулливер; Центр
Современной литературы. Москва 2019, стр. 161–171.
4530.
Детство в Сербии: Петр Николаевич Колтыпин, Олег Михайлович Родзянко, Анастасия
Аркадьевна Бартош, Георгий Всеволодович Александрович: Интевью. – Новый журнал
(Нью-Йорк). 2010. № 259, стр. 375–400.
4531. Драч Лариса

Родиться русским было мало. [Беседа с Андреем Витальевичем Тарасьевым]. – Северный
край (Ярославль). 2003. № 96 (23.933). – 31 мая.

После недавног симпозијума о доприносу руске емиграције развоју српске културе 20. века:
Трагови који још светле. О Русима – писцима, филозофима, научницима, сликарима у Бе-
ограду у периоду између два рата, о њиховим изложбама, књигама, књижевним салонима,
о утицају и прожимању са нашом културом говори проф. др Мила Стојнић. – Политика
(Београд). 1993. – 14. мај, стр. 15.
4533. Ђурић Т.
Годину дана после открића «Богиње плодности»: Налазачу замерили због сензационализ-
ма. Сергеј [Константинович] Кармански [1937–2002] избачен из Археолошког друштва
Војводине које, узгред, више и не постоји, јер је припојено Археолошком друштву Србије.
– Политика (Београд). 1990. – 18. август, стр. 13.
4534. Đurišić Branka

Olja Ivanjicki, slikarka, priča o tajni pirotskih ćilima, zanimljivim susretima, svom viđenju da-
našnjice, i kaže: «Kad ti sudbina namesti pogibiju jednog verenika, smrt drugog i nešto strašno
trećem, onda moraš da živiš predodređeni život». – Nedeljni Telegraf (Beograd). 2002. – 6. februar,
str. 26–27.
4535. Esih Ivan

Razgovor s Irinom Kunjinom Aleksander: Pred premijeru njezine biografske drame «Puškin» 22.
o. mj. – Komedija (Zagreb). 1937. Br. 10 (142), str. 1.
4536.
Животни пут Александра [Олеговича] Балабина. – Политика (Београд). 1995. – 22. март,
стр. 39.
4537. Zupan Zdravko

Intervju: Đorđe Lobačev. – Yu-strip (Gornji Milanovac). 1982. Br. 40.
4538. Изгаршев Игорь [Игорь Викторович Оболенский]

«Отец умер не своей смертью». [Беседа с дочерью барона П. Н. Врангеля, Наталией Петров-
ной Базилевской]. – Аргументы и факты (Москва). 2003. № 7 (1164). – февраль, стр. 28.
4539. Илић Благоје

После XII Међународног конгреса византолога: Манифестација наших младих научника.
Разговор са професором Београдског универзитета Георгијем Острогорским. – Политика
(Београд). 1961. Подлистак «Култура – политика – уметност». Год. V. Br. 232. – 17. септем-
бар, стр. 15.
4540. Јефтић Милош

Ирена Грицкат-Радуловић. [Разговор]. – М. Јефтић Са домаћим славистима. Прва књига.
Завод за уџбенике и наставна средства; Орфелин. Београд 1996, стр. 232–248.
4541. Јовановић Драган

Сведочења из Америке. [Интервју са Ољом Ивањицки]. – НИН (Београд). 1997. Бр. 2426.
– 27. јун, стр. 28–30.
4542. Jovićević Margareta

Đorđe Lobačev, osnivač srpskog stripa, o svom životnom romanu, stripu, dve otadžbine: Strip je
bio ljubav na prvi pogled. – Blic (Beograd). 1997. God. II. Br. 328. – 10. oktobar, str. 12.
4543. Јокић Наташа

Сусрети са савременицима [Оља Ивањицки]: Освајање космоса. Позната сликарка излагаће
у Москви, али због тог «повратка» у земљу из које потиче не жели да буде сентиментална
«јер је то најлакше». Циклус слика посвећен Јесењину. – Политика (Београд). 1995. – 25.
4544.
Кадет – это состояние души: Валентин Николаевич Мантулин (Толстовская ферма, Нью-
Йорк), Святослав Владимирович Данич (Сан-Франциско): Интервью: – Новый журнал
(Нью-Йорк). 2010. № 259, стр. 253–267.
4545. Калинина, урожд. Леухина Инна Антоновна

«Я одна из последних смолянок» [Интервью]. – Русская мысль (Париж). 2004. № 6 (4491)
и № 7 (4492).
4546. Калинина Инна Антоновна

«Я одна из последних смолянок» [Интервью]. – Российская кадетская перекличка (Москва).
2008. № 6, стр. 80–89.
4547. (Калинина Инна Антоновна).

Из записок Инны Калининой. – Российская кадетская перекличка (Москва). 2008. № 6,
стр. 90–96.
4548. Katić M.
Posljednja izložba A. Hanzena: Udovica Hanzena govori o svom mužu umjetniku. – Novosti
(Zagreb). 1938. Br. 315.
4549. Коваленко Юрий

Последняя остановка перед раем: Александр Агафонов, которого четырежды приговари-
вали к расстрелу, сегодня пишет книги в Русском доме в Монморанси. [Беседа]. – Новые
Известия (Москва). 1999. № 158 (444). – 28 августа.
4550. Колунџија Денис

Шкриња успомена ипак је важнија: Трагом изложбе «Бела Русија – руска емиграција у
Војводини», приређене у Музеју Војводине. [Интервју са Киром Михајловном Панчулидзев
и Маргаритом Сергејевном Брајеновић]. – Дневник (Нови Сад). 2014. – 18. мај, стр. 18–19.
4551. Косик Виктор Ивaнович

Встречи в прошлом. [Потомки русских эмигрантов в Югославии: Дмитрий Константинович
Воронец, Алексей Борисович Арсеньев, Татьяна Витальевна Пушкадия-Рыбкина, Александр
Александрович Яхонтов, Оля Иваницкая, Лидия Пилипенко, Владимир Логунов, Андрей
Витальевич Тарасьев, Михаил Александрович Медведев, Иоанн Николаевич Качаки и
др.]. – Столетие двух эмиграций 1919–2019. Сборник статей. / Отв. ред. А. Ю. Тимофеев.
Институт славяноведения РАН; Информатика. Москва – Белград 2019, стр. 391–402.

Сусрети са ствараоцима: Соња Лапатанов. Госпа од покрета. Највише аплауза код Срба
изазивају ратни покличи и јаке кореографије, а ни глумци не воле меке игрице типа ме-
нует и кадрил – примећује, у разговору за «Политику», Соња Лапатанов, жена због које је
установљена награда за сценски покрет. – Политика (Београд). 1998. – 13. јун.
4553. Крстановић Здравко

Руски Орфеј међу Србима. Остоја Ђутић, аутор «Антологије поезије руског Београда».
[Интервју]. – Политика експрес (Београд). 2002. – 11. априла, стр. 10.
4554. Ксјунин Алексеј

Унук Лава Толстја у Београду. Разговор са Иљом Иљичем Толстојем. – Политика (Београд).
1928. Год. XXV. Бр. 7317, стр. 6.
4555.
Људи од којих земља много очекује. Неупадљив рад агронома и појединци-јунаци: Разговор
са професорима Пољопривредног факултета. Александар Стебут. – Политика (Београд).
1935. – 28. новембар, стр. 10.
4556. Марковић Милорад

О још једном «нашем Русу». [Инжењер, капетан Јевгениј Љесов]. – Политика (Београд).
1995. – 14. априла, стр. 10.
4557. Маркус Сергей Владимирович

Неужели новая заря? [Беседа с епископом Американской Автокефальной Церкви Васи-
лием (Родзянко) в Москве]. – Московский комсомолец (Москва). 1991. № 56 (16.056). – 23
марта, стр. 2.
4558. Маслов Юрий

Восемьдесят лет с ружьем. [Беседа с зоологом, ихтиологом, орнитологом Кириллом Влади-
мировичем Мартино в Уфе]. – Мастер-Ружьё (Москва). 2004. № 7 (88). – июль, стр. 16–19.
4559. Миклашевский Игорь Олегович

Олег Миклашевский: жизнь и театр. Интервью. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2010. №
259, стр. 205–213.
4560. Минеев Роман

Из Сербии… Унесенные ветром [Разговор со Светланой Александровной Агаповой, урожд.
Белавиной в Красноярске]. – Православное слово Сибири (Красноярск), 2014, № 7 (150), стр. 4.
4561. Михайлов Виталий

Вечер с владыкой. [Беседа в Москве с епископом из Вашингтона Василием, в миру Владими-
ром Михайловичем Родзянко]. – Известия (Москва). 1991. № 72 (26.520). – 25 марта, стр. 7.

Сачували здравље Србије. После Првог светског рата и до доласка руских доктора, о здрављу
већине становништва бринула само 292 лекара. [Интервју са др Стеваном Литвињенком].
‒ Политика (Београд). 2007. ‒ 20. јануар.
4563. Недић Марко

Ослушкивање модерних гласова: Дијалошка култура, сматрао је Николај [Александрович]
Тимченко, једна је од незаобилазних основа развоја стваралаштва. [Беседа добитника на-
граде «Николај Тимченко» одржана у Лесковцу 9.12.2017).]. – Вечерње новости (Београд).
2017. – 15. децембар.
4564. Николић Милан

Маријашец Евгеније: Десет година рада у Београдској опери. Познати оперски певач, г.
Маријашец, о цвећу и трњу на своме путу. [Интервју]. – Правда (Београд). 1941. Год. XXXIV.
Бр. 13.061. – 9. март.
4565. Н.Ш.
Разговор са г-ђом Маргаретом Фроман, Навршило се 10 година од смрти балетске умет-
нице Ане Павлове. Г-ђа Фроман о Ани Павловој и о 20. годишњици свог уметничког рада.
– Правда (Београд). 1941. Год. XXXIV. Бр. 13.068. – 16. март.
4566. Обичан Јован

Београдски Робинзон Крусе на пустом острву код Чукарице чува своју тајну. Необичан
живот једног Руса који мрзи цео свет. [Флегонт Сергејевич Овсјањиков, р. 28. марта 1894,
Јарославска губернија. Литограф-словослагач]. – Време (Београд). 1937. Год. XVII. Бр. 5700.
– 28. новембар, стр. 17 и 22.
4567. Павловић Весна

Не само о послу: Виталиј Тарасјев. «Србија нас је примила гостољубиво, братски». Ста-
решина Подворја Руске православне цркве Свете Тројице у Београду с поносом говори о
стогодишњици овог храма, светињама које се налазе у њему, али и о својим духовницима.
– Политика (Београд). 2023. Магазин. Бр. 1318, 1. јануар, стр. 20–21.
4568. Попов Нина

Интервју: Татјана [Александровна] Вањифатов-Савић, архитекта. Љубав према школама.
– Дневник (Нови Сад). 1998. – 11. јануар, стр. 12.
4569. Поповић Гордана

Поводи: Оља Ивањицки. Јесењинов самовар. «Док сам цртала Исидору, нисам возила ауто-
мобил: до те мере сам била узела на себе део њихове судбине», каже наша позната сликарка
која је урадила цртеже за књигу Јесењинове поезије поводом стогодишњице песниковог
рођења. – Политика (Београд). 1995. – 1. септембар.
4570. Поповић Гордана

Породична сага Славка Лебединског: Спас од маховине заборава. «Ја сам као Рушче 1948.
добио доста батина, а дорћолска деца која су ме тукла била су, наравно, само пројекције
одраслих», каже аутор «Јеврејске перике», приче о «срећној породици у накарадна време-
на», коју је написао после пола века ћутања. – Политика (Београд). 2000. Год. XCVI. Бр.
30.973. – 18. јануар, стр. 21.
4571. Поточан Будимир

Опет звоне звона Руске цркве: Уз мало освештавање обновљеног храма на Ташмајдану
данас ће први пут, после бомбардовања ту служити литургију Његова светост патријарх
српски господин Павле. Свештеник Виталије каже да никада неће заборавити призор
у дворишту првог јутра после рушења зграде. – Политика. Магазин [Прилог недељом]
(Београд). 1999. Бр. 111. – 14. новембар, стр. 10–11.
4572. Раденкович Любинко

Деревья умирают стоя. Последняя встреча с Никитой Ильичом Толстым [в октябре 1995
г. в Сербии]. – Живая старина (Москва). 1997. № 2 (14), стр. 24.
4573. Radović Tešić Milica

Akademik Irena Grickat Radulović, lingvista: Lepo je pripadati dvema kulturama. [Intervju]. –
Knjige (Beograd). 2000. God. III. Br. 6. – oktobar, str. 42–43.
4574. Радовић-Тешић Милица

Разговор с академиком Иреном Грицкат. – Наш Језик (Београд). 2009. Књ. XL. Св. 1–4,
стр. 127–130.
4575.
Разговор са протојерејем Василијем Тарасјевим, старјешином Подворја Московске Па-
тријаршије у Београду. – Светигора (Цетиње). 1994. Год. III. Бр. 25. – фебруар, стр. 43–46.
4576. Р.Х. [Рина Хлача]

Энциклопедия жизни русских эмигрантов [в Загребе]. Вышла в свет книга нашей соотече-
ственницы Татьяны Пушкадия-Рыбкин: Интервью с автором книги. – Летопись (Zagreb).
2008. God. I. Br. 1. 25. svibnja, str. 18–19.
4577. Roganović Vesna

Svetlana [Leonidovna] Knjazev-Adamović – priča o jednom životu i karijeri: «Oslobodili smo se
dogmi, ali ne i mitova». – Danas (Beograd). 1999. – 11–12. septembar, str. 19.
4578.
Русский мир и Русский дом [в Белграде]: Интервью с Глебом Борисовичем Вышинским,
сыном кадета Крымского кадетского корпуса. – Российская кадетская перекличка (Москва).
2009. №. 7, стр.149–168.
4579.
Русское небо в Белой Церкви: [Интерьвю с художником Зораном Селаковичем, распи-
сывающим фресками Русский храм Св. Иоанна Богослова в г. Белая Церковь]. – Русский
архив (Панчево). 2020. Год I. № 2–3, стр. 20–25.
4580. Сидоров Валентин

Товарищ монархист: И красные и белые воевали за Единую и Неделимую. [Беседа с Васи-
лием Витальевичем Шульгиным, осенью 1966 г.]. – Совершенно секретно (Москва). 1993.
№ 10, стр. 6–7.
4581. Соловьева Т.
Встречи с соотечественниками: Жить с чужими, русским быть. Михаил Александрович
Лермонтов [США]. – Голос Родины (Москва). 1989. Год издания 34-й. № 27 (2691). – июль,
стр. 10–11.
4582. Соловьева Т.
Михаил Лермонтов из города Лейквуда. [Беседа с Михаилом Александровичем Лермонто-
вым, р. 1925 г. в Скопье, прибыл с визитом в Москву]. – Литературная газета (Москва).
1989. № 202. – 21 июля.
4583. Станић Славко

Толстој из Војводине: Праунук Лава Толстоја, Олег, не може да заборави «свој» Бечеј где
је живео са оцем Владимиром, унуком великог писца, и одакле је отишао као добровољац
у војвођанску бригаду. – Политика (Београд). 1985. Бр. 25.800. – 2. август.
4584. Степанова И.
Гости Конгресса соотечественников: Моя родина – Отрада. Владыка Василий (Родзянко),
епископ Русской православной церкви в Америке, директор Архангельского радио-центра
в Вашингтоне. – Вечерний Ленинград (Ленинград). 1991. – 23 августа.
4585. Стојановић Олга

Руска емиграција у ХХ веку – јединствен феномен у историји. (Разговор са др Владиславом
Пузовићем, асистентом на Катедри за општу историју Цркве Православног богословског
факултета Универзитета у Београду). – Православље (Београд). 2013. Год. XLVI. Бр. 1101.
– 1. фебруар, стр. 20–23.

Ракитин на Музичкој академији: Усмено казивање у «Руском дому» у Београду 17. априла
2003. године. – Јуриј Љвович Ракитин: Живот, дело, сећања. Зборник радова Међународног
4587.
Телефонски интервју са г. Петром Струвеом, првим професором социологије на Београдском
универзитету. – Штампа (Београд). 1934. Год. I. Бр. 9. – 23. фебруар, стр. 4.
4588. Timošenko S. [Stepan]

Moja sjećanja na Zagreb. – Spomenica u povodu 75. obljetnice Zavoda za tehničku mehaniku:
1920–1995. / Uredio Vicko Šimić. Građevinski fakultet; Fakultet strojarstva i brodogradnje.
Zagreb 1995.
4589. Толстой Иван Никитич

Смерть генерала П. Н. Врангеля: еще одно преступление ГПУ? [Беседа с историком
Виктором Георгиевичем Бортневским]. – Русская мысль (Париж). 1995. № 4094. – 4 октября,
стр. 16.
4590. Толстой Илья Владимирович

Бой на Тиссе. К родным березкам. [Об отце Владимире Ильиче Толстом, проживавшем в
Югославии]. – Социалистическая индустрия (Москва). 1984. – 21 октября, стр. 4.
4591. Ćirić Sonja

Intervju: Đorđe Lobačev – prednosti troglave aždaje. – Vreme (Beograd). 2000. – 23. novembar.
4592. У. Чоб
Велики глумац и редитељ Александар Верешчагин прича нам о себи: На прагу прославе
35. годишњице рада г. Верешчагина. – Дан (Нови Сад). 1938. – 8. фебруар.
4593. Цвијић Анђелка

Ирена Грицкат, лексикограф и преводилац: о науци и естетском. Велика мистерија лепог.
Бављење уметношћу и уживање у њој јесте нешто што је, вероватно, најмање «морање»,
али је најлепше «додавање на казано» у трајању човековом. [Интервју]. – Политика (Бе-
оград). 1999. – 13. март.
4594. Чванов Михаил

«Литературная Россия» в Сербии. Встречи: Танк Т-34; Полковник Ф. Е. Махин; Мы – рус-
ские; Серб Алексей Арсеньев; Простая история; «Уральская подгорная» в Белграде. – Ли-
тературная Россия (Москва). 1993. № 46–47 (1606–1607). – 10 декабря, стр. 8–9.
4595. Щеглов Сергей Иванович, Чурилов Алексей Сергеевич

«Путь в Россию лежит через вселенную». [Разговор с художницей Олей Иваницки, Бел-
град]. – Красноярское воскресенье (Красноярск), 2008. № 2, стр. 10.
4596. Ю.О. [Юрий Офросимов]

Пятнадцать лет на сербской сцене. Беседа с Юрием Львовичем Ракитиным. – Возрождение
(Париж). 1935. – 11 сентября.
4597. Ягличич Владимир

Родина и отечество. [Беседа с Андреем Витальевичем Тарасьевым в Белграде]. – Литера-
турная Россия (Москва). 1993. № 18–19. – 14 мая, стр. 5.
9. РУССКИЕ В ЛИТЕРАТУРНЫХ СОЧИНЕНИЯХ

9. РУСИ У КЊИЖЕВНИМ ДЕЛИМА
4598. Автамонов Игорь Александрович

Повесть о Володе: Рассказ. – Русский рубеж (Москва). 1991. № 12. – 29 ноября.
4599. Бојановић Лазар

Времеплов душе: Госпођица Левинскаја. – Дневник (Нови Сад). 1998. – 25. октобар

Времеплов душе: Исток и Запад. – Дневник (Нови Сад). 1995. – 22. октобар.

Страшне приче са Салајке. [Петар Рјепин Лазуркин, старац-железничар, 9 година на Голом
отоку, па се вратио у Панчево; Јевгениј Григорјевич Петрович; са Голог отока у Зрењанин;
Алексеј Петрович Бирјуков]. Litostudio. Нови Сад, 1994. 153 cтр.
4602. Вовченко Денис Владимирович

Кривое зеркало? Творчество И. В. Дорбы (1906–1998) как отражение политических взглядов
российской эмиграции в межвоенной Югославии. – Столетие двух эмиграций 1919–2019:
Сб. статей. / Отв. ред. А. Ю. Тимофеев. Институт славяноведения РАН; Кафедра истории
южных и западных славян исторического факультета МГУ; Центр по изучению России и
Восточной Европы Философского факультета Белградского университета; Информатика.
Москва – Белград 2019, стр. 381–390.
4603. Данилевский Александр Александрович

Эмигрантский «Театр для себя» в повести М. Иванникова «Дорога». – Јуриј Љвович Раки-
Сад, 17–20 априла 2003. / Приредили Е. Успенски, А. Арсењев, З. Максимовић. [Изд.]
2007, стр. 141–164.
4604. Денисов Николай Васильевич

Огненный крест: Повествования. [Документально-художественное повествование о рус-
ских эмигрантах «первой волны», о бывших мальчиках-кадетах, чьи отцы – воины Белой
армии – осенью 1920-го ушли из Крыма с войсками генерала П. Н. Врангеля]. Банк куль-
турной информации. Екатеринбург 2007, 416 стр.: илл. Тираж 1000 экз. ISBN 5-7851-0658-2.
4605. Donat Branimir

»Ruskinje« hrvatske književnosti. [Likovi u delima pisaca M. Krleže, M. Begovića i R. Habediuš-
-Katedralis]. – Republika (Zagreb). 1993. Br. 11–12, str. 100–112.
4606. Дорба Иван Васильевич [Владимир Дмитриевич Чеботаев]

Белые тени. Роман. «Молодая гвардия». Москва 1981, 336 стр.: илл. Тираж 100.000 экз.
4607. Дорба Иван Васильевич

Под опущенным забралом. Роман. «Молодая гвардия». Москва 1985, 495 стр.: илл. Тираж
200.000 экз.
4608. Дорба Иван Васильевич

Свой среди чужих: В омуте истины. «Вече». Москва 2012, 301 стр. ISBN 978-5-9533-6577-2.
4609. Драшковић Драшко

Галерија изгужваних душа: Старица у мантилу са нерцом (одломак из романа). – Политика
(Београд). – 21. јун 2000, стр. 36.
4610. Đurđević Mirjana

Kaja, Beograd i dobri Amerikanac. Roman. [Roman vezan za život beogradske kolonije Kalmika,
koji su došli u Kraljevinu SHS sa ruskim izbeglicama]. Osmo izdanje. «Laguna». Beograd 2015,
302 str.: ilustr. Tiraž 500. ISBN 978-86-521-0318-8.
4611. Ђурић Александар М.

Руски. [Прича о команданту Петропавловске тврђаве у Петрограду, генералу, који је живео
у Београду]. – Политика (Београд). 1999. – 14. март, стр. 23.

Аљоша и Љуба. Приповетка. – О. Ђурић. Игра на косој жици: Приповетке, есеји и портрети.
Самиздат – издање аутора. Београд 2013, стр. 72–84.
4613. Еленин Марк Соломонович

Семь смертных грехов: Роман-хроника. Кн. 1 – Изгнание; Кн. 2 – Крушение. «Советский
писатель». Ленинград 1981, 536 стр.; 1983, 480 стр.

Семь смертных грехов: Роман-хроника в 4-х кн. Кн. 1 – Изгнание, Кн. 2 – Крушение, Кн. 3 –
Соль чужбины, Кн. 4 – Расплата. «Вече»; «Рупол». Москва 1994, 442, 458, 479, 351 стр. Тираж
50.000 экз. (Кн. 1 и 2). ISBN 5-7141-0203-7, 5-87907-048-4, 5-7141-0224-X, 5-87907-027-1.

Соль чужбины. Роман-хроника. Книга первая – Искупление. Советский писатель. Ленин-
градское отделение. Ленинград 1989, 472 стр. Тираж 100.000 экз.
4616. Жолтенко Владимир Семенович

Улыбки жизни. Повести и рассказы. Первая книга. Издание автора. Любляна 1935, 240 стр.
4617. Zečević Božidar

Pivara, ili kako je od juna do oktobra umirao stari svet. Drama. [Lica: Visarion Genrihovič Hartvig,
pozorišni reditelj i pedagog, Pavluša i Andrjuša, beogradski dečaci]. »Tribina«. Beograd 1983,
245 str.
4618. Илић Миодраг

Где је крај улице? Казивања једног Београђанина. Роман, Издавач ИП «ЈРЈ» Земун 1995,
376 стр. ISBN 86-7609-014-9.
4619. Илић-Агапова Марија

Имендан Зинаиде Павловне у емиграцији. – Историјске свеске (Андрићград). 2016. Бр.
35, стр. 9–13.
4620. Jančar Drago

Smrt pri Mariji Snežni. Novele. Mladinska knjiga. Ljubljana 1985, 163 str.
4621. Jančar Drago

Smrt u Mariji Sniježnoj. Pripovetka. – Drago Jančar. Snovi i nasilja. [Lekar Vladimir Semjonov
na Muri, kraj Maribora].«Veselin Masleša«. Sarajevo 1984, str. 7–17.

«Накануне». Пьеса-фантазия в 2-х действиях из жизни ближайшего будущего. (Действие
происходит весной ... года, в одном из больших городов Югославии). – Пути Русского
Сокольства (Белград). 1939. № 2–3. – февраль–март 1939, стр. 15–20.
4623. Kiš Danilo

Lauta i ožiljci. Pripovetka. [O bračnom paru ruskih emigranata iz Balkanske ulice u Beogradu].
– Borba (Beograd). 1993. – 30. april – 3. maj, str. 14; 8–9. maj, str. 14.
4624. Kiš Danilo

Lauta i ožiljci. Nova knjiga – Nacionalna biblioteka Crne Gore »Đurđe Crnojević«. Podgorica –
Cetinje 2018, 91 str, Tiraž 1.000. ISBN 978-86-7470-716-6; ISBN 978-86-7079-204-3.
4625. Kiš Danilo

Lauta i ožiljci. Arhipelag. Beograd 2015, 113 str. Tiraž 1.000. ISBN 978-86-523-0131-7.
4626. Kiš Danilo

Lauta i ožiljci. BIGZ. Beograd 2000, 161 str. Tiraž 1.000. ISBN 86-13-00945-X.
4627. Kiš Danilo

The Lute and Scars. Champaign (etc.): Dalkey Archive Press. Chicago 2012, 137 p. ISBN 978-1-
56478-735-4.
4628. Kiš Danilo

Le luth et les cicatrices. Fayard. Paris 1995, 152 p. ISBN 2-213-59440-6.
4629. Кознова Наталия Николаевна

Реалии эмигрантского мира в повести Михаила Иванникова «Дорога»: типизация и сим-
волика образов. – Вестник СПбГУТД. Серия. 2: «Искусствоведение. Филологические науки»
4630. Лебедински Славко

Јеврејска перика. Роман. «Просвета». Београд 1999, 245 стр. ISBN 86-07-01221-5.
4631. Marković Goran

Male tajne: Jedna hronika. «Clio». Beograd 2008, 179 str.: ilustr. ISBN 978-86-7102-306-1; 2. izd.:
Beograd 2015, 196 str.: ilustr. Tiraž 1.000. ISBN 978-86-7102-481-5.

Генерал Ирманов. – Д. Медаковић. Орлов слет и друге приче. «Каирос». Сремски Карловци
2000, стр. 37–42.

Атеље фото-ген. Прича. [Фотограф К. К. Политански у Сремским Карловцима]. – Д. Ме-
даковић. Повратак у Ракитје и друге приче. «Каирос». Сремски Карловци 1998, 132 стр.
Тираж 1.000. ISBN 86-7128-021-7.

Сањам своје Карловце: Одломак из “Ephemeris”. Хроника једне породице. Књига 1. – Дневник
(Нови Сад). 1989. – 13. децембар.
4635. Миличић Сибе

Боже, царја храни. Прича. [Брачни пар руских емиграната у Београду: Иван Иванович и
Ксенија Јевгенијевна]. – Правда (Београд) 1933. Год. XXIX. Бр. 10.376. – 24. септембар, стр. 12.
4636. Миличић Сибе

Сергије Ивановић Арбуз. [Кратке приче: «Сергије Ивановић назван Арбуз» (стр. 32–50);
«Три парочки» (стр. 32–50); «Ксенија Јевгенијевна и њен муж» (стр. 72–83); «Александар
Фамић Аљохин» (стр. 119–127)]. Издање Књижаре Јеремије Ј. Џелебџића. Београд 1935,
127 стр.
4637. Огњеновић Вида

Отровно млеко маслачка. Приповетке. [Приповетке «Писмо без датума и краја» и «Но-
сталгија» – о руским емигрантима у Сремским Карловцима]. Друго издање. Издавачко
предузеће «Просвета» д.д. Београд 1994, стр. 83–108, 159–180.
4638. Ognjenović Vida

Posmatrač ptica. Roman. [Likovi: Vasilij-Vasja Ivanovič Kirov, Zinaida-Zina Davidovna-Bekić,
Nadežda-Nađa Stepanovna, Ljudmila, Irina Nikolajevna Kirova, Anatolij Iljič Remezin, zamenik
komandanta Ruskog zaštitnog korpusa, Marina Vasiljevna, Varvara Vjačeslavovna, Nikolaj Alek-
sejevič, Trofim Kirilovič Kalugin, Leonid Pavlovič Greč, Sergej Osipovič Valošin...]. “Arhipelag”.
Beograd 2010, 302 str. Tiraž 1.000. ISBN 978-86-86933-91-1.
4639. Paležanski Slobodan M.

Oporuka Aleksandra Nikiforovića. Roman. “Jadran”. Dubrovnik 1927, 215 str.
4640. Петров Александар [Николајевич]

Као злато у ватри. Роман. “Народна књига”; “Signature”. Београд 1998, 424 стр.
4641. Радовановић Славен

Ђаво Ефраима Фирша Фролова: Апокриф о београдском периоду живота Е. Ф. Фролова.
(Прича “Политике”) – Политика (Београд). 2002. – 3. фебруар, стр. 16.
4642. Ренников А. [Андрей Митрофанович Селитренников]

Обыватели. Маленький фельтон. – Новое время (Белград). 1925. № 1264. – 18 июля, стр. 3.
4643. Ренников Андрей

Тамо далеко. Пьеса из жизни русских в Белграде. [б.м., б.г.], 22 стр.
4644. Савић Милисав

Хлеб и страх. Роман. [О Русу-библиотекару у месту Рашка, Србија]. Српска књижевна
задруга. Београд 1992, 197 стр. (2. изд.). Тираж 2.000. ISBN 86-379-0301-0.
4645. Стефановић Горан

Последња руска зима: Тамни вилајет руског Београда. Агноста дигитал. Београд 2020, 271
стр.; илустр. Тираж 500. ISBN 978-86-80636-34-4.
4646. Стилиновић Божидар

Татјана. Роман [у наставцима]. [Културна рецепција руске емиграције у Краљевини Ју-
гославији]. – Правда (Београд). 1933. Год. XXIX. – јуни–август.

Брызги жизни. Юмористические рассказы. [О жизни русских в Белграде]. Белград 1937,
130 стр.

День культуры. Рассказ. – Иллюстрированная Россия (Париж). 1935. № 39 (541). – 21 сен-
тября, стр. 10–11.
4649. Хомицкий Всеволод Вячеславович

Эмигрант Бунчук. Комедия в 5-ти картинах. – Отрыв. Театральный сборник. Петрополис.
[Берлин] 1938, стр. 189–257.
4650. Čiplić Bogdan

Kadril. Roman (šaljivi). »Bratstvo-jedinstvo«. Novi Sad 1964, 542 str.
4651. Чиплић Богдан

Зид плача. Роман. «Космос». Београд 1960, 143 стр.
4652. Чиплић Богдан

Лекарска посета. Приповетка. – Б. Чиплић. Преко Тисе. Приповетке. Матица српска. Нови
Сад 1946.
4653. Чиплић Милоје, Јоцић Љубиша

Тамнице. Роман. [О Харковском девојачком институту у Новом Бечеју, о Михајлу Родзјанко
у спахилуку Беодра]. Зрењанин – Нови Бечеј 1979, 327 стр.
4654. Юнак Виктор Васильевич [псевд.]

Разведчик Линицкий. [Романизированная биография белградского русского эмигранта,
врача Леонида Леонидовича Линицкого]. «Вече». Москва 2020, 416 стр. ISBN 978-5-4484-
1900-3.
10. РЕЦЕНЗИИ РАБОТ О РУССКОЙ ЭМИГРАЦИИ

В ЮГОСЛАВИИ
10. ПРИКАЗИ РАДОВА О РУСКОЈ ЕМИГРАЦИЈИ
У ЈУГОСЛАВИЈИ

Из историје права: О развоју високошколских установа код нас, руским емигрантима, суд-
бини професора и студената. [Рецензија књиге Миодрага Симића «Београдски и суботички
Правни факултет 1941–1945». 2. издање. Београд 1998]. – Политика (Београд) 1998. – 23. мај.

Белая эмиграция в зарубежье: Русская военная эмиграция. [Обзор новейших публикаций в
России]. – Бюллетень Объединения кадет российских кадетских корпусов в Сан-Франциско
(Сан-Франциско). 2000. № 64. – август, стр. 29–33.

Две книги о русской эмиграции в Югославии: Александар Стерјовски. «Битола – руската
колонија». Битола 2003; Radovan Pulko. »Ruska emigracija na Slovenskem 1921–1941«. Logatec
2004. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 2006. XXXVI год. № 77, стр. 218–233.

Две книги о русской эмиграции в Югославии. [Александар Стерјовски. «Битола – руската
колонија». Битола 2003; Radovan Pulko. »Ruska emigracija na Slovenskem 1921–1941«. Logatec
2004.]. – Берега (Санкт-Петербург) 2008. Выпуск 9, стр. 75–82.

К истории Белого движения. [Рец. книги: Н. Рутыч. «Биографический справочник высших
чинов Добровольческой армии и ВСЮР». Москва 1997]. – Русская мысль (Париж). 1997.
№ 4174. – 15–21 мая, стр. 17–18.

Книга Б. Л. Павлова «Русская колония в Великом Бечкереке». – Русская жизнь (Сан-Фран-
циско). 1995. № 12.826 – 11 января.

Мирослав Јовановић. «Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919–1924». Београд
1996. – Новый журнал (Нью-Йорк). 1997. № 209. – декабрь, стр. 321–324.

Новая книга о русской эмиграции: Борис Павлов. «Русская колония в Великом Бечкереке».
– Единение (Сидней). 1995. № 1 (2293) – 6 января, стр. 12–13.

«Књижевна смотра», Загреб. 2001. Бр. 119: Рубови меморија: Руски емигранти у Хрватској.
– Руски алманах (Земун). 2002. Бр. 9, стр. 212–214.

Поезија «руског Београда» у издањима «Водолей Publishers». – Руски алманах (Земун).
2008. Год. XVII. Бр. 13, стр. 203–206.
4665. Ахметагић Јасмина

О «Мемоарима» Сергеја Николајевича Смирнова. – Гласник Народне библиотеке Србије
(Београд), 2000. Бр. 1, стр. 113–116.
4666. Бербер Стојан

Књига о руским лекарима [приказ књиге: Стеван Литвињенко. «Руски лекари у Србији и
Црној Гори». Beograd 2007]. ‒ Политика (Београд). 2007. ‒ 8. децембар.

Белые тени. [Рец. книги Ивана Дорбы «Белые тени», опубликованной в издании «Роман-га-
зеты» за 1983 г.]. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 1985. № 39. – ноябрь, стр. 57–70.

Руска емиграција у српској култури ХХ века. Зборник радова. Т. I, II. Београд 1994. –
Славяноведение (Москва). 1995. № 4, стр. 106–107.
4669. Vidmarović Natalija

Izašla knjiga Tatjane Puškadija-Ribkin. Enciklopedija života emigranata: Emigranti iz Rusije
mnogo su doprinijeli u znanstvenom i kulturnom životu Zagreba. – Летопись (Zagreb). 2008.
God. I. Br. 1. – 25. svibnja, str. 20.
4670. Војновић Жарко

Панчевачка руска прича. [рец. књиге]: Н. Палибрк-Сукић. «Руске избеглице у Панчеву
1919–1941». Панчево 2005. – Панчевачко читалиште (Панчево). 2005. Год. IV. Бр. 7. – но-
вембар, стр. 82–83.
4671. Вујичић Петар

Шта су нам Руси дали: Много непознатог открива књига др Остоје Ђурића «Руска литерарна
Србија 1920–1941». – Дневник (Нови Сад). 1991. – 14. август, стр. 16.

Альбом кавалеров ордена Св. Великомученика и Победоносца Георгия и Георгиевского
оружия. Белград 1935. [Рец.]. – Часовой (Париж). 1935. № 154–155. – сентябрь, стр. 6.
4673. Detoni Dujmić Dunja

Legenda o Irini. [Recenzija knjige: I. Aleksander. »Svi životi jedne ljubavi«. / Sa ruskog prevela
i priredila Irena Lukšić. Zagreb 2003). – Književna smotra (Zagreb). 2003. Br. 128–129 (2–3).

Поводи: Ирена Грицкат. Литерарна повест. У књизи «У лебдивом ходу», иначе познати
лингвиста и члан САНУ, бави се сопственом аутобиографском грађом. – Политика (Бе-
оград). 1995. – 8. март.

Владимир Гальской. «Путь усталости». Вологда «Грифон», 1992. [Рец.]. – Руски алманах
(Земун – Сремски Карловци). 1994. Год. III. Бр. 5, стр. 297–298.

Допринос библиографа: Јован Качаки. «Руске избеглице у Краљевини СХС / Југославији.
Библиографија радова 1920–1944». Београд 2003. Књижара «Жагор» и Универзитетска би-
блиотека «Светозар Марковић». – Књижевни лист (Београд). 2004. Бр. 19. – 1. март, стр. 16.

Избеглице или емигранти. [Рецензија књиге]: М. Јовановић. «Досељавање руских избеглица
у Краљевину СХС 1919–1924». Београд 1996. – Летопис Матице српске (Нови Сад).1998.
Год. 174. Књ. 461. Св. 4. – април, стр. 786–790.
4678. Е.З. [Евгеније Захаров]

Београдске руска издања: «Пушкинов зборник». [«Белградский пушкинский сборник». /
Под редакцией А. В. Аничкова. Белград 1937]. – Правда (Београд). 1937. Бр. 11.885, стр. 10.
4679. Ј.С. [Ј. Стевановић]

Руска позоришна емиграција [Приказ књиге театролога Наталије Вагапове «Русская те-
атральная эмиграция в Центральной Европе и на Балканах». СПб, 2006]. – Политика
(Београд). 2007. – 27. септембар.
4680. Ј.Т.
Самовари у равници. [Приказ књиге А. Арсењев. «Самовари у равници: Руска емиграција
у Војводини»]. – Политика (Београд). 2011. – 28. април, стр. 22.
4681. Кадијевић Александар, Марковић Светлана

Прилог истраживању руске уметности на Балкану: Виктор Иванович Косик. «Руске боје
на балканској палети». Москва 2010. – Наслеђе (Београд). 2011. Бр. XII, стр. 293–295.

А. Арсеньев. «У излучины Дуная. Очерк жизни и деятельности русских в Новом Саду».
М., 1999. 256 С. – Славяноведение (Москва). 2001. № 4, стр. 115–117.

Мирослав Јовановић. «Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919–1924». Бео-
град 1996. – Славяноведение (Москва). 1998. № 4, стр. 115–118.

Мирослав Йованович. Русская эмиграция на Балканах 1920–1940. Москва 2005. – Русский
сборник. Исследования по истории России. Том III. [Изд.] Модест Колеров. Москва 2006.

В. Козлитин. «Русская и украинская эмиграция в Югославии 1919–1945». Харьков 1996. –
Славяноведение (Москва). 1998. № 4, стр. 112–115.

Новая книга о русской эмиграции на Балканах: М. Йованович. «Русская эмиграция на
Балканах 1920–1940». Москва 2005. ‒ Берега (Санкт-Петербург). 2007. Выпуск 7, стр. 74–77.
4687. К. Т-ски. [Кирил Тарановски]

Једна антологија југословенске лирике на руском. [Приказ антологије препева младих ру-
ских песника Илије Голенишчева-Кутузова, Алексеја Дуракова и Катарине Таубер, издање
Савеза руских књижевника и новинара у Југославији]. – Летопис Матице српске (Нови
Сад). 1933. Год. 107. Књ. 336. Св. 2. – мај, стр. 172–173.
4688. Лаппо-Данилевский Константин Юрьевич

Новые книги о русской эмиграции. Остоја Ђурић. «Руска литерарна Србија». Београд
1990. – Новое литературное обозрение (Москва). 1993. № 3, стр. 317–318.
4689. Lebedinski Slavko

Književna Rusija usred Beograda: Šta su za našu kulturu značili ruski umetnici koji su između dva
rata živeli u Jugoslaviji. [Osvrt na knjigu O. Đurića «Ruska literarna Srbija 1920–1941»]. – Borba
(Beograd). 1990. – 11. decembar, str. 9.
4690. Марковић Предраг

Т. Миленковић. «Руски инжењери у Југославији 1919–1941». [Приказ књиге]. – Историја
ХХ века (Београд). 1998. Бр. 1.
4691. Milin Duško

Zagranični Rusi u Kraljevini Jugoslaviji. Emigranti iz najsrećnijeg društva na svetu. [Rec.]: O.
Đurić. »Ruska literarna Srbija«. – Stav (Novi Sad). 1991. Br. 73. – 15. mart, str. 50–51.
4692. Mirosavljev Anđelka

Apostol ljubavi. 1932–2002. – Bela Crkva. [Recenzija knjige »Apostol ljubavi« o ruskoj crkvi Jovana
Bogopslova u Beloj Crkvi]. – Bibliotečki bilten (Vršac). 2002. Br. 5–6, str. 20–23.
4693. N.P.
Antologija jugoslovanske lirike v ruskem prevodu. [Prikaz antologije, izdanje Saveza ruskih knji-
ževnika i novinara u Jugoslaviji]. – Ljubljanski zvon (Ljubljana). 1933. Let. LIII. Št. 9, str. 574–575.
4694. Његован Драго

О руској емиграцији у Сремским Карловцима [Приказ књиге А. Арсењева »Руска емиграција
у Сремским Карловцима«. 2007]. – Кровови (Сремски Карловци). 2007. Год. XXI. Број
67/68/69/70, стр. 227.
4695. Орловић Драган

Над »Руском литерарном Србијом 1920–1941« Остоје Ђурића у издању »Дечјих новина«: Нас
тек чека бескрајни бели океан. Значајан допринос изучавању доприноса »беле« емиграције
српској и руској култури. Међу нама је живео Михаил Ивањиков. – Политика експрес
(Београд). 1991. – 10. фебруар, стр. 13.
4696. Павковић Васа

Снови и стварност. [Ирена Грицкат. «У лебдивом ходу». Нови Сад, 1994]. – Дневник (Нови
Сад). 1995. Год. 54. Бр. 17.261. – 15. фебруар, стр. 15.
4697. Паламарчук Петр Георгиевич

Крестный путь Русской Армии генерала Врангеля: К выходу в Москве одноименного
альбома. – Путь (Москва). 1992. № 4 (17). – апрель, стр. 11.

Два лика књиге Остоје Ђурића: О. Ђурић. «Руска литерарна Србија 1920–1941. (Писци,
кружоци и издања). «Дечје новине» – Српски фонд словенске писмености и словенске
културе. Горњи Милановац – Београд 1990. – Руски алманах (Земун – Сремски Карловци).
1992. Год I. Бр. 01. – зима–пролеће, стр. 270–271.

Домаће руске успомене: Ирена Грицкат. «У лебдивом ходу». Нови Сад, 1994. – Pro Femina
(Београд). 1994. Бр. 2, стр. 224–225.

Задржана мистерија: Ирина Александер. «Сви животи једне љубави». Приредила и превела
Ирена Лукшић (Наклада Јесенски и Турк. Загреб, 2003). – Руски алманах (Земун). 2005.
Год. XIV. Бр. 10, стр. 211–212.

Irina Aleksander. «Samo činjenice, molim! Tekstovi i dokumenti». Priredila Irena Lukšić. Hr-
vatsko filološko društvo – Disput (Zagreb, 2007). – Руски алманах (Земун). 2007. Год XVI. Бр.
12, стр. 182–183.

Нове књиге Илије Голенишчева-Кутузова: «Благодарю, за всё благодарю. Собрание сти-
хотворений». (Pisa – Томск – Москва, 2004); «Лики времени. Парижские эссе. (Москва,
2004); «От Рильке до Волошина. Журналистика и литературная критика эмигрантских лет.
(Москва, 2005). – Руски алманах (Земун). 2006. Год. XV. Бр. 11, стр. 239.

Прожимање култура: У сукобу са средином. Нове књиге Илије Николајевича Голениш-
чева-Кутузова. – Политика (Београд). 2007. Бр. 33.471. – 13. јануар. (Додатак: Култура,
уметност, наука), стр. 10.

Руска емиграција: «Гимназија у сликама». Уз подршку Министарства просвете, Прва ру-
ско-српска гимназија у Београду отворена је 13. октобра 1920. године. Ученици Прве ру-
ско-српске гимназије били су Илија Голенишчев Кутузов, Ђорђе Лобачов, Никита Толстој,
Борис Кољчицки, Игор Васиљев... [Приказ књиге А. Арсењева и М. Ордовског-Танајевског].
– Политика (Београд). 2019. – 19. јануар, стр. 04.

Руске успомене. [О књизи: Ольга Матич. «Записки русской американки: Семейные хроники
и случайные встречи». Изд. Новое литературное обозрение. Москва 2017]. – Политика
(Београд). 2017. Бр. 37.239. – 15. јули, стр. 4 (Културни додатак).

«Руски Београд»: Московски универзитет издавач је зборника успомена који представља
различите стране живота руских емиграната у Београду, у периоду 1920–1940, а његови
приређивачи су научници Владимир Алексејевич Тесемников и Виктор Иванович Косик.
– Политика (Београд). 2010. – 17. јул, стр. 4 (Културни додатак).

Ruski Beograd. [O knjizi Sergeja Tanjina »Русский Белград« (Москва, 2009) i knjizi Vladimira
Tesemnikova i Viktora Kosika »Русский Белград« (Москва, 2008)] – Z. Paunković. Ruske teme.
Drugo izdanje. [Izd.] Balkanski književni glasnik. Beograd 2015, str. 185–188.

Руско-српско-америчке успомене. [О књизи: Ольга Матич. «Записки русской американки:
Семейные хроники и случайные встречи». Изд. Новое литературное обозрение. Москва
2017]. – З. Паунковић. Руске теме 2. «Агноста». Београд 2022, стр. 10–12.
С. Р. [Сергей Рудольфович] Минцлов. «За мертвыми душами» (Москва, «Книга», 1991). –

Руски алманах (Земун – Сремски Карловци). 1992. Год. I. Бр. 02. – лето–јесен, стр. 252–253.

Sistematizirana dijaspora. (U povodu tematskog broja «Književne smotre». Br. 65–66/1987). –
Quorum (Zagreb). 1989. Br. 3, str. 667.

Студија о руско-српској гимназији [у Београду, 1920–1944]. – З. Паунковић. Руске теме 2.
«Агноста». Београд 2022, стр. 67–69.

Гимназия в лицах. [О книге «Гимназия в лицах: Первая русско-сербская гимназия в Бел-
граде (1920–1944). Белград 2018]. – Наша страна (Буэнос-Айрес). 2019. Год изд. 71-й. №
3105. – 6 июля, стр. 4.
4713. Петровски Филип

За зборникот «Руската колонија во Скопје 1920–1943». Државен архив на Република Маке-
донија, Скопје, 2016. [Приказ]. – Историја (Скопје). 2015/2016. Год. L/LI. Бр. 1. стр. 473–484.
4714. Писарев Ђорђе

«Руска литерарна Србија». Новосадској публици представљена књига др Остоје Ђурића која
исцрпно говори о књижевној и књижевно-издавачкој делатности руских интелектуалаца
у Србији између два рата. – Дневник (Нови Сад). 1990. – 14. децембар.
4715. Плотников Борис Евгеньевич

«У издучины Дуная». [Рец. книги А. Арсеньева. «У излучины Дуная. Очерки жизни и
деятельности русских в Новом Саду». Москва 1999]. – Бюллетень Объединения кадет
российских кадетских корпусов в Венесуэле (Каракас). 1999. № 57, стр. 61–63.

А. Арсеньев. «У излучины Дуная». Москва. Изд. «Русский путь». 1999. 256 стр., илл. [Рец.].
– Новый журнал (Нью-Йорк). 2000. № 220. – сентябрь, стр. 297–300.

А. А. Самцевич. Русские и украинцы в вооруженных силах Независимой Державы Хорва-
тии 1941–1945. Загреб 2015, 381 стр.; 12 илл. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2016. № 282,
стр. 350–353.

«Библиография русских беженцев» [рец. книги И. Н. Качаки «Bibliography of russian Refugees
in the Kingdom of S.H.S. (Yugoslavia) 1920–1945”. Arnhem – Kampen. 1991]. – Новое русское
слово (Нью-Йорк). 1991. – 20 декабря.

Гимназия в лицах: Первая русско-сербская гимназия в Белграде (1920–1944). В 2-х тт. /
Авторы-составители А. Б. Арсеньев, М. Л. Ордовский-Танаевский. Белград: Изд. Архив
Сербской Православной Церкви; Белградский университет, Институт славяноведения
РАН. 2018, 638+690 с.: илл. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2019. № 294, стр. 377–379.
4720. Полчанинов Ростислав

Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919–1924. (Београд, 1996). Књига М.
Јовановића. – Руски алманах (Земун). 1998. Год. VII. Бр. 07, стр. 267–269.

Игорь Блуменау. «Судьбы русских эмигрантов в Белграде». – Информационное письмо
Правления зарубежной организации НТС (Франкфурт-на-Майне). 1998. № 5. – май, стр. 4.

Јован Качаки. «Руске избеглице у Краљевини СХС-Југославији. Библиографија радова
1920–1944». Београд 2003. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк). 2004. Год XXXVI. № 75,
стр. 319–321.

К истории белой эмиграции: Рецензия на книгу «Гимназия в лицах. Первая Русско-Сербская
Гимназия в Белграде (1920–1944)». Белград 2018. – Наша страна (Буэнос-Айрес). 2019. Год
изд. 71-й. № 3105. – 6 июля, стр. 4.

«Переселение русских беженцев в Королевство СХС 1919–1924». [рецензия книги М. Йо-
вановича]. – Русская жизнь (Сан-Франциско). 1997. – 18 декабря, стр. 4.

Radovan Pulko. Rusko zamejstvo v Slovenskih deželah (Р. Пулко. Русская эмиграция в Слове-
нии). 2018, 369 стр.; Татьяна Пушкадия-Рыбкина, Инна Грубмайр. Эмигранты из России
в Загребе: Жизнь и судьбы. Загреб 2019, 440 стр. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2019. №
296, стр. 382–387.

«Русская эмиграция в сербской культуре ХХ века». [О проведенном симпозиуме в Белгра-
де, в апреле 1993 г. и о сборнике докладов симпозиума]. – Записки Русской академической
группы в США (Нью-Йорк). 1996–1997. Том XXVIII, стр. 167–171.

«Русская эмиграция в сербской культуре ХХ века». [Рец. сборника докладов, Белград,
1994]. – Православная Русь (Джорданвилль). 1996, № 8, стр. 11–12, 15.

Русская эмиграция в Сремских Карловцах. [Рец.]: А. Арсеньев. «Русская эмиграция в
Сремских Карловцах». Сремски Карловци 2007. – Кадетская перекличка (Нью-Йорк).
2008. Год XXXVIII. № 79, стр. 252–255.

«Русская эмиграция в Хорватии». [Рец. тематического выпуска журнала «Književna smotra».
Zagreb. 2001. Br. 119 (1)]. – Наша страна (Буэнос-Айрес). 2002. № 2683–2684. – 26 января.

«Русская эмиграция в Югославии». Москва 1996. [Рец. сборника]. – Новый журнал (Нью-
Йорк). 1997. № 209. – декабрь, стр. 316–321.

Среди книг: «Русская колония в Великом Бечкереке». [рец. книги Б. Л. Павлова). – Новое
русское слово (Нью-Йорк). 1995. – 6 апреля, стр. 15.

Т. Миленковић. «Руски инжењери у Југославији». Београд 1997. – Новый журнал (Нью-
Йорк). 1998. № 213, стр. 298–301.
4733. Поповић Богдан А.

Руска поезија у српском окружењу: «Антологија поезије руског Београда» Остоје Ђурића.
– НИН (Београд). 2002. – 8. август, стр. 22.
4734. Поповић Петар

Књига о пријатељству представљена у Москви. «Српски Руси» у Русији. Писани споменик
Русима који су препородили Србију. [Монографија «Руси без Русије српски Руси». Београд
– Беочин, 1994]. – Политика (Београд). 1996. – 9. април.
4735. Посавчић Миљан

Слике из живота руске емиграције виђене очима београдског писца М. Д. [Михаила Дми-
тријевича] Ивањикова. – Српско-руске књижевне и културне везе: Епоха модерне. / Главни
и одговорни уредник проф. др Корнелија Ичин. [Изд.] Матица српска – Нови Сад; Институт
за славистику Руске академије наука – Москва. Нови Сад 2018, стр. 135–148.

Прича о «заграничној Русији»: Слика «заграничне Русије» у Качакијевој књизи-рекон-
струкцији те виртуелне државе руских избеглица која је расута по читавом свету са једном
једином идејом очувања од пропасти и руске културе и руске историје – заиста је импре-
сивна. [Ј. Качаки. «Руске избеглице у Краљевини СХС-Југославији. Библиографија радова
1920–1944». Београд 2003]. – Политика (Београд). 2003. – 11. октобар.
4737. Радовић Милена

Ирена Грицкат. «У лебдивом ходу». Нови Сад, 1994. – Напред (Ваљево). 1995. Бр. 24. – 9.
4738. Радошевић М.
Запис о једној књизи: Патња за «Дунавском сиреном». [Прича о др Димитрију Јевгенијевичу
Панфилову из Вуковара и Бад Годесберга]. – Политика (Београд). 1997. – 13. април, стр. 20.

Језик опсене. [Приказ књиге Ирене Грицкат. «Из поезије руског 19. века». Књижара «Прота
Васа». Панчево, 1998]. – Дневник (Нови Сад). 1999. – 6. јануар.

Права мера сећања. [Приказ књиге П. Терзића. «Руска емиграција у Сенти». Изд. Завичајна
фондација «Стеван Сремац». Сента, 2016]. – Attendite (Кикинда). 2017. Бр. 13, стр. 231–233.

Тома Миленковић. «Калмици у Србији 1920–1944». Београд 1998. – Новый журнал (Нью-
Йорк). 2000. № 218, стр. 287–289.
4742. Рудинский Владимир (Даниил Федорович Петров)

А. Арсеньев. «У излучины Дуная» (Москва, 1999). – Наша страна (Буэнос-Айрес). 2000.
Год изд. 52-й. № 2593–2594. – 29 апреля, стр. 5.
4743. Сабо Бојана

Зборник «Руски архив»: Часопис «Руски архив» (1928–1937) и култура руске емиграције у
Краљевини СХС/Југославији. Зборник радова. Уреднице др Весна Матовић, др Станислава
Бараћ. Институт за књижевност и уметност. Београд, 2015. [Приказ зборника]. – Руски
алманах (Земун). 2017. Год. XXVI. Бр. 22, стр. 234–237.
4744.
Samovari u ravnici: Ruska emigracija u Vojvodini. [Rec. knjige A. Arsenjeva] – Blic (Beograd).
2011. – 18. дecembar [strane: Knjiga, br. 162].
4745. Сибиновић-Рајковић Ружица
Успомене Јелисавете Жерардовне Гиљотен. Споменик пријатељству и суживоту. [Рец. књиге
Ј. Ж. Гиљотен. «Две моје домовине». Горњи Милановац 1991]. – Панчевачко читалиште
(Панчево). 2007. Год. VI. Бр. 10. – мај, стр. 10.
4746. Смутная Анна Валерьевна

Р. В. Полчанинов. Мы, сараевские скауты-разведчики. Дети Белого движения. Югославия.
1921–1941. «Посев». Москва 2015, 287 стр.: 32 стр. илл. – Новый журнал (Нью-Йорк). 2016.
№ 282, стр. 353–355.
4747. Стевановић Ј.
Књига о руским позоришним емигрантима: Наталија Вагапова, руски театролог и гошћа
Битефа, промовисала у Београду своју нову књигу «Руска позоришна емиграција». – По-
литика (Београд). 2007. – 1. октобар.
4748. Стипћевић Никша

Лебдив ход Ирене Грицкат. [Рец. књиге «У лебдивом ходу». Нови Сад 1994]. – Летопис
Матице српске (Нови Сад). 1998. Год. 174. Књ. 461. Св. 4. – април, стр. 725–733.
4749. Тарановски Кирил

«Вила удовице Туљакове», Комад из емигрантског живота [од Всеволода Хомицког]. [По-
водом београдског извођења дела од стране позоришне трупе Јулије Ракитине]. – Штампа
(Београд). 1934. Год. I. Бр. 53, стр. 4.
4750. Тарановски Кирил

Једна антологија југословенске лирике на руском. [Приказ дела «Антология новой югосла-
вянской лирики». / Сост. и перев. Илья Голенищев-Кутузоа, Алексей Дураков и Екатерина
Таубер. Белград 1933]. – Летопис Матице српске (Нови Сад). 1933. Год. 107. Књ. 336. Св.
2. – мај, стр. 172–173.

Руска емиграција у радовима Мирослава Јовановића. – Годишњак за друштвену историју
(Београд). 2014. [Бр.] 2–3, стр. 21–30.
4752. Тодоровић Тома

Руски лекари у Србији: Др Стеван Литвињенко објавио књигу о доласку и раду руских
лекара на овим просторима после Првог светског рата. – Политика (Београд). 2011. – 7.
август, стр. 16.
4753. Туцић Илија

Дарови «белог» каравана. [Рец.]: Зборник «Руска емиграција у српској култури 20. века».
Двотомни зборник у издању Катедре за славистику и Центра за научни рад Филолошког
факултета у Београду на крајње студиозан начин враћа нас теми политичких и духовних
веза два народа. – Дневник (Нови Сад). 1995. – 17. јануар, стр. 13.
4754. Ћириловић Милорад

Руси у Београду: Како су бегунци из «матушке» Русије утицали да наша престоница све
више личи на европски град, а све мање на турску касабу. – Срећан завршетак приче о два
љубавна пара. – Племенити веслач Волођа Лебедев. [Приказ књиге Игор Блуменау. «Судбине
руских емиграната у Београду». Београд 1997). – Политика (Београд). 1998. – 10. мај, стр. 20.
4755. Ćirjanić Dragan

No, gde ste sad vi? Knjiga “Rusi bez Rusije – srpski Rusi”, koju je izdao glumac Dušan Janićijević,
otkriva novim generacijama Beograđana galeriju tvoraca “beogradskog duha”. – Duga (Beograd).
1995. Br. 1614. – 29. aprila – 12. maja, str. 71.

«От чужих к своим: Письма выдающихся представителей русской интеллигенции начала ХХ века
Александру Беличу». [Изд.] Логос. Београд 2016, 332 стр. [Рец.]. – Славистика (Београд). 2016.
Књ. ХХ, стр. 741–742.

От чужих к своим: Письма выдающихся представителей русской интеллигенции начала ХХ века
Александру Беличу. [Изд.] Логос. Београд 2016, 332 стр. [Рец.]. – Зборник Матице српске за славистику
(Нови Сад). 2017. Бр. 91, стр. 258–261.

«Русская диаспора и изучение русского языка и русской культуры в инославянском и иностранном
окружении: Доклады. / Ред. Б. Станкович.» Славистическое общество Сербии. Белград 2012, 336
стр. [Рец.]. – Русский язык как инославянский (Белград). 2012. № 4, стр.145–148.

«Русское зарубежье и славянский мир: Сборник трудов. / Сост. П. Буняк. Славистическое обще-
ство Сербии. Белград 2013, 595 стр. [Рец.]. – Филолошки преглед (Београд). 2013. Књ. XL.
Св. 2, стр. 149–154.
4760. Шемякин Андрей Леонидович

Василий Николаевич Штрандтман и его «Балканские воспоминания». – В. Штрандтман.
Балканские воспоминания. Книжница. Москва 2014, стр. 5–28.
4761. Шенкен Алла Геннадиевна

Книга о «Русском Белграде»: Остоја Ђурић. «Руска литерарна Србија 1920–1941 (писци,
кружоци и издања)». Горњи Милановац – Београд 1990. – Вестник Московского универси-
тета. Серия 9: Филология (Москва). 1992. № 6, стр. 70–71.
4762. Штефан Флорика

Ирена Грицкат, најумнија Београђанка. [Поводом објављивања књиге сећања «У лебдивом
ходу». Матица српска Нови Сад 1994]. – Дневник (Нови Сад). 1995. – 24. мај, стр. 15.
Приложение 1: ПЕРЕЧЕНЬ ГАЗЕТ И ЖУРНАЛОВ

Прилог 1: СПИСАК НОВИНА И ЧАСОПИСА
1. Адриатические новости / Adriatic News (Загреб / Zagreb). 2016–2018

2. Аеробилтен. Српски ваздухопловни гласник (Београд). 2010
3. Американски Србобран. Српски лист за политику, просвету и књижевност и орган Савеза Ср-
бобран (Питсбург). 1985, 1987, 1995
4. Анали Правног факултета у Београду. Тромесечни часопис за правне и друштвене науке (Бе-
оград). 1971
5. Анали Филолошког факуптета (Београд). 1979, 1992
6. Антиквар. Журнал об антиквариате и коллекционировании (Киев). 2009
7. Аргументы и факты (Москва). 2003
8. Аргументы и факты на Дону (Ростов-на-Дону). 2010
9. Арзамасские листки. Православный вестник (Арзамас). 1995
10. Археографски прилози. Народна библиотека Србије (Београд). 1983, 1997, 2013
11. Архив. Часопис Архива Југославије (Београд). 2014
12. Архив за правне и друштвене науке. Орган Београдског правног факултета (Београд). 1930,
1936, 1939
13. Архивски преглед. Издање Архива Србије (Београд). 1994–1995
14. Архивско наслеђе Часопис за архивистику и историографију. (Зајечар). 2004
15. Arhitekt. Гласник Друштва архитеката Ниша (Ниш). 2008
16. Архитектура СССР (Москва). 1990
17. Attendite. Гласник Историјског архива Кикинда (Кикинда). 2016, 2017, 2022
18. Баштина. Гласник Института за српску културу. / Гласник Института за проучавање културе
Срба, Црногораца, Хрвата и Муслимана (Приштина – Лепосавић). 1993, 2016
19. Балкан. Независан лист за политику и књижевност (Београд). 1921, 1924
20. Балканистичен форум. Balkanistic Forum. Югозападен университет «Неофит Рилски» (Благо-
евград). 1999
21. Батюшка Дон. Литературно-художественная газета (Ростов-на-Дону). 2008
22. Баштиник (Неготин). Годишњак Историјског архива у Неготину. 1999, 2000
23. ББ Глас (Бајина Башта). 2008
24. Београдске новине. Прилог петком «Политике Експрес» (Београд). 1996
25. Београдске општинске новине (Београд). 1930, 1933, 1936, 1995, 2000
26. Берега. Информационно-аналитический сборник о русском зарубежье. Изд. Информацион-

но-культурный центр «Русское зарубежье» (Санкт-Петербург). 2003, 2005, 2007, 2008, 2012
27. Берега Тавриды. Журнал крымских писателей (Симферополь). 2001
28. Библиография. Научный журнал (Москва). 2008
29. Библиографски вјесник. Часопис Друштва библиотекара СР Црне Горе и Централне народне
библиотеке Црне Горе «Ђурђе Црнојевић» (Цетиње). 1985
30. Бизнес. Образование. Право. Вестник Волгоградского института бизнеса (Волгоград). 2013
31. Благовест (Самара). 1998
32. Богословље. Часопис Православног богословског факуптета (Београд). 1938, 1961, 1963, 1980,
2015
33. Богословские труды (Москва). 1974
34. Богословский вестник Московской духовной академии (Сергиев Посад). 2010
35. Бока. Зборник радова из науке, културе и умјетности (Герцег Нови). 1984, 1999, 2010
36. Бока. Ревија (Котор). 1997
37. Борба / Borba (Београд / Beograd). 1945, 1951, 1965, 1990, 1992, 1993
38. Братство. Лист за вјерско и народно просвјећивање (Сарајево). 1927, 1930
39. Брянская газета (Брянск). 1996
40. Бюллетень Московского общества испытателей природы (МОИП) (Москва). 1962
41. Бюллетень Объединения кадет российских кадетских корпусов в Венесуэле (Каракас). 1985,
1987, 1989, 1994, 1995, 1997, 1998, 1999
42. Бюллетень Объединения кадет российских кадетских корпусов в Сан Франциско (Сан Фран-
циско). 1993–1996, 1999, 2000
43. Векови. Историјски часопис Андрићевог института (Андрићград). 2014
44. Вести (Ужице). 1998
45. Вестник архивиста. Информационный бюллетень (Москва). 2003, 2010, 2018
46. Вестник воздушного флота (Москва). 1925
47. Вестник Екатеринбургской духовной семинарии (Екатеринбург). 2016
48. Вестник истории, литературы и искусства (Москва). 2006
49. Вестник морского врача. Журнал Общества морских врачей (Севастополь). 2007–2009
50. Вестник Московского государственного художественно-промышленного университета им.
С. Г. Строганова (МГХПУ) (Москва). 2008
51. Вестник Московского университета. Серия 8: «История» (Москва). 1998
52. Вестник Московского университета. Серия 9: «Филология» (Москва). 1992, 2014
53. Вестник Нижегородского государственного лингвистического университета им. Н.А. Добро-
любова (Нижний Новгород). 2014
54. Вестник Пятигорского государственного лингвистического университета (Пятигорск). 2013

55. Вестник РОВС. Издание Русского Обще-Воинского Союза (Санкт-Петербург). 2005
56. Вестник Российского университета дружбы народов. Серия: «История России» (Москва). 2007
57. Вестник Русского Христианского Движения (Париж – Нью Йорк – Москва). 1974
58. Вестник Санкт-Петербургского государственного университета культуры и искусств
(Санкт-Петербург). 2015
59. Вестник Совета российского воинства (New York). 1958
60. Весник Српске цркве. Орган српског православног свештеничког удружења (Београд). 1928,
1932
61. Вестник РОВС (Санкт-Петербург). 2003
62. Вестник СПбГУТД. Серия 2: «Искусствоведение. Филологические науки» (Санкт-Петербург).
2016
63. Вестник церковной истории (Москва). 2007, 2008
64. Вечерний Ленинград (Ленинград). 1991
65. Вечерний Ростов (Ростов на Дону). 1989
66. Вечерње време (Београд). 1925
67. Вечерње новости (Београд). 2010, 2011, 2016, 2017
68. Видици. Студентски лист за књижевност, уметност и културу (Београд). 1961
69. Видовдан. Орган Југословенских националиста (Нови Сад). 1924, 1925
70. Видовдански гласник. Годишњак за културу. Издавач Дом културе Грачаница (Грачаница). 2014
71. Византийский временник (Москва). 1978
72. Вiсник Сумського державного университету. Науковий журнал. Серiя Медицина (Суми). 2000
73. Вистина (Битола). 1995
74. Военная быль. Военно-исторический журнал (Москва). 1994
75. Возрождение. Ежедневная газета (Париж). 1921, 1934, 1935, 1938
76. Возрождение. Литературно-политические тетради (Париж). 1950, 1959, 1969
77. Военная быль (Париж). 1971
78. Военно-исторический журнал (Москва). 1989, 1995, 2015, 2020
79. Военный журналист. Двухнедельный орган национальной военно-общественной мысли (Бел-
град). 1939
80. Военный сборник Общества ревнителей военных знаний (Белград). 1921, 1930
81. Војводина. Лист Радикалне странке (Вршац). 1923
82. Војно-историјски гласник. Издање Војно-историјског института Ј.А. (Београд). 2016
83. Војносанитетски преглед (Београд). 1999
84. Воля России (Прага). 1924
85. Вольная Кубань. Ежемесячная информация о жизни казаков за рубежом и в родных краях
(Белград). 1930, 1931
86. Вольная Кубань (Краснодар). 1999
87. Вольная мысль. Издание Национально-трудового союза (Мюнхен). 1968
88. Вопросы истории АН СССР. Ежемесячный журнал (Москва). 1976, 1988, 1995, 1996, 1997, 2001,
2007, 2008, 2013, 2015
89. Воронежский епархиальный вестник (Воронеж). 2003
90. Врачарски гласник (Београд). 1995
91. Врачебное обозрение. Ежемесячный медицинский журнал (Берлин). 1921, 1922
92. Време (Београд). 1921, 1923, 1925, 1927–1931, 1933–1941
93. Време / Vreme. Недељник (Београд / Beograd). 1994, 1996, 2000, 2019
94. Вршачка кула. Лист Општине Вршац (Вршац). 2007, 2008
95. Встречи. Альманах-Ежегодник. Ред. Валентина Синкевич (Филадельфия). 2001
96. Геодетски журнал. Савезгеодета Србије (Београд). 2005
97. Глас (Београд). 1998, 1999
98. Глас јавности (Нови Сад). 2000
99. Глас канадских Срба. Орган Српске народне одбране у Канади (Торонто). 1964.
100. Глас. Лист излази сваког последњег петка у месецу (Бајина Башта). 2007–2008
101. Глас Подриња (Шабац). 2013
102. Глас Полога. Недељни информативно-просветно-привредни лист (Тетово). 1937, 1938
103. Гласник Друштва конзерватора Србије (ДКС) (Београд). 1997, 2003
104. Гласник. Институт за национална историја (Скопје). 2016
105. Гласник. Историјски архив Ваљева (Ваљево). 2001
106. Гласник Министарства народног здравља (Београд). 1921
107. Гласник Народне библиотеке Србије (Београд). 2000
108. Гласник Природњачког музеја. Серија Б: Биолошке науке (Београд). 1993/1994, 1998
109. Гласник Српске академије наука и уметности (Београд). 1963, 1993
110. Гласник. Службени лист Српске православне патријаршије (Сремски Карловци / Београд).
1921, 1925, 1926, 1928, 1931, 1932, 1935, 1936, 1938
111. Гласник. Службени лист Српске Православне Цркве (Београд). 1944, 1945, 1948, 1959
112. Гласник Удружења архивских радника Републике Српске (Бања Лука). 2009, 2010, 2018
113. Гласник хемијског друштва (Београд). 1947
114. Годишњак града Београда (Београд). 1993/1994, 1995, 1997, 1998/1999, 2001/2002, 2002/2003,
2004, 2005
115. Годишњак за друштвену историју (Београд). 1995, 1998, 2000, 2004, 2005, 2007, 2014, 2022
116. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностома Филозофског

факултета у Београду (Београд). 2016
117. Годишњак Српске краљевске академије (СКА) (Београд). 1932, 1933, 1935
118. Годишњак САНУ (Београд). 1967, 1977, 2010
119. Годишњак. Часопис Богословског факултета «Св. Василије Острошки» Универзитета Источ-
но Сарајево (Фоча). 2009
120. Голос Родины. Еженедельная газета Советского общества по культурным связям с соотече-
ственниками за рубежом (Общество «Родина») (Берлин / Москва). 1963, 1989
121. Град Китеж (Москва). 1992, 1993
122. Градина. Часопис за књижевност, уметност и културу (Ниш). 1996
123. Дан. Независни информативни дневник (Нови Сад). 1938, 1939
124. Двухглавый орел. Двухнедельный журнал (Париж). 1928
125. Декоративное искусства и предметно-пространственная среда: Вестник МГХПУ (Москва).
2008
126. Дневник (Нови Сад). 1983, 1984, 1987, 1989–1992, 1995, 1997–2000, 2004, 2005, 2007, 2009, 2014
127. Дни. Русская ежедневная газета по вопросам политики, экономики и литературы (Берлин).
1923
128. Доброволец. 2003
129. Донские войсковые ведомости (Ростов-на-Дону). 1994, 2012
130. Донской атаманский вестник / The Don Ataman Herald (Colts Neck, N.J.). 1999
131. Друштвена обнова (Београд). 1930
132. Духовна стража. Часопис за духовну просвету, моначки и црквени живот (Сомбор). 1932, 1933
133. Единение (Сидней). 1972, 1985, 1987, 1992–1995
134. Експрес недељна ревија (Београд). 1993
135. Епоха. Политички независан дневни лист (Београд). 1920, 1921
136. Естрада (Београд). 1965
137. Ex Pannonia. Гласник Историјског архива Суботица (Суботица). 1996, 1997, 2009
138. Живая старина Журнал о русском фольклоре и традиционной культуре (Москва). 1997
139. Живи језици, лингвистика, наука о књижевности, методика, хроника (Београд). 1992–1993
140. Живот и рад. Часопис за књижевност и друштвена питања (Београд). 1932–1934
141. Жупски зборник. Часопис за историјска, културолошка и природњачка истраживања Жупе.
Завичајни музеј Жупе (Александровац). 2011/2012
142. Журнал Московской Патриархии (Москва). 1946, 1948, 1950, 1999
143. Журнал российских и восточноевропейских исторических исследований (Москва). 2022
144. За свобожу! Газета политическая, литературная и общественная (Варшава). 1928
145. Закон и суд. Вестник Русского юридического общества (Рига). 1934

146. Законодательство. Издание фонда «Правовая поддержка» (Москва). 2003
147. Застава. Орган Радикалне странке (Нови Сад). 1920, 1921, 1922
148. Записи. Годишњак Историјског архива Пожаревац (Пожаревац). 2023
149. Записки Русского научного института в Белграде (Белград). 1931, 1933, 1935, 1936, 1938, 1939,
1941
150. Записки Русской академической группы в США (Нью-Йорк). 1970, 1982, 1994, 1996/1997
151. Заря. Ежедневная газета (Харбин). 1937
152. Зборник Матице српске за историју (Нови Сад). 1994, 2003, 2004
153. Зборник Матице српске за књижевност и језик (Нови Сад). 1977, 1982, 1989
154. Зборник Матице српске за славистику (Нови Сад). 1993, 1994, 1997, 2002, 2016, 2017
155. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (Нови Сад). 1994, 1989, 1995, 2009, 2014,
2016, 2022
156. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику (Нови Сад). 1994,
157. Зборник Музеја примењене уметности. Нова серија (Београд). 2010
158. Зборник Народног музеја Београд (Београд). 1990, 2004
159. Зборник Народног музеја у Нишу (Ниш). 2001
160. Зборник радова Византолошког института (Београд). 1978
161. Зборник радова Машинског института Српске академије наука (Београд). 1959
162. Зборник радова Филозофског факултета (Београд). 1974, 1994
163. Звезда. Ежемесячный литературно-художественный и общественно-политический независи-
мый журнал (Санкт-Петербург). 2000, 2001
164. Земљиште и биљка. Југословенско друштво за проучавање земљишта / Zemljište i biljka (Бео-
град / Zagreb). 1952, 1987
165. Знамя коммуны (Новочеркасск). 1991
166. Зрењанин. Међуопштински лист (Зрењанин). 1995
167. Идеје за књижевност, политичка и друштвена питања (Београд). 1935
168. Известия (Москва). 1991, 1992
169. Известия Академии наук СССР. Серия литературы и языка (Москва). 1969
170. Известия Калмыкии (Элиста). 1994
171. Иллюстрированная Россия. Еженедельный иллюстрированный журнал (Париж). 1925, 1930,
1932–1935
172. Илустровани лист / Ilustrovani list (Београд / Beograd). 1921, 1923, 1924, 1926, 1928, 1929
173. Интеллигенция и мир. Российский междисциплинарный журнал социально-гуманитарных
наук. Ивановский государственный университет (Иваново). 2023
174. Информационное письмо Правления зарубежных организаций НТС (Франкфурт-на-Май-

не). 1998
175. Информационный вестник Форума русистов Украины (Симферополь). 2013
176. Информация Калмыцкой комиссии культурных работников в Ч.С.Р. (Прага). 1930
177. Искусство и образование. Журнал теории, методики и практики художественного образова-
ния и эстетического воспитания (Москва). 2007
178. Историјски часопис. Орган Историјског института САНУ (Београд). 1973
179. Историческая и социально-образовательная мысль (Краснодар). 2013, 2014
180. Историја ХХ века. Часопис Института за савремену историју / Istorija ХХ veka (Београд / Beo-
grad). 1989, 1990, 1995, 1998, 2012, 2021
181. Историја. Здружение на историчарите на Република Македонија (Скопје). 2015/2016
182. Историја математичких и механичких наука. Математички институт (Београд). 1992
183. Историјске свеске. Андрићев институт (Андрићград). 2016
184. Историјски гласник. Друштво историчара СД Србије (Београд). 1977, 1981
185. Исторический вестник (Москва). 2000
186. История медицины. Научно-практический журнал (Москва). 2017
187. История философии. Научно-теоретический журнал (Москва). 2016
188. Јавност. Недељни часопис за културна, социјално-привредна и политичка питања (Београд).
1937
189. Јединство. Орган Демократске странке (Нови Сад). 1921, 1922
190. Јединство (Сомбор). 1931
191. Југословенска политика. Независан политички лист (Београд). 1932
192. Југословенски дневник (Суботица). 1931
193. Јужна звезда. Орган искрених пријатеља напретка и потпуног уједињења нашега народа: пар-
тијско строго неутрални лист (Битољ). 1924, 1926
194. Јужнословенски филолог (Београд). 1973, 2010
195. К единству. Журнал Международного общественного Фонда единства православных наро-
дов (Москва). 2012
196. Кадетская перекличка Периодический журнал Объединения кадет российских кадетских
корпусов за рубежом (Нью Йорк). 1972–1975, 1978, 1979, 1980–1984–1988, 1990, 1993–1995,
2000, 2004, 1997–2003, 2006–2009
197. Кадетское братство. Газета Международной ассоциации суворовских, нахимовских и кадет-
ских объединений (Москва). 2007
198. Кадетское письмо. Вестник Кадетского объединения в Аргентине (Буэнос-Айрес). 2006
199. Казачий круг. Газета Донских казаков Волгоградской области (Волгоград). 1992
200. Калифорнийский вестник. Ежемесячный журнал (Лос-Анжелес). 1984
201. Клио. Журнал для ученых (Москва). 1999, 2011

202. Књижевна историја (Београд). 2008
203. Књижевна реч. Лист Књижевне омладине Србије / Književna reč (Београд / Beograd). 1987, 1988,
1998
204. Књижевне новине. Лист за књижевност и културу (Београд). 1965, 1971, 1989, 1991, 1995
205. Књижевни лист. Месечник за књижевност, културу и друштвена питања (Београд). 2002, 2004,
2011
206. Књижевни магазин. Репрезентативност Српског књижевног друштва (Београд). 2011
207. Књижевност. Месечни часопис (Београд). 1981
208. Ковыльные волны. Непериодический орган Калмыцкой национально-политической группы
«Хальмак Тангачин Тук». (Joinville-le-Pont (Seine), Франция). 1933
209. Комсомольская Правда (Москва). 1991
210. Корени. Часопис за историографију и архивистику (Јагодина). 2006
211. Красноярское воскресенье (Красноярск). 2008
212. Кровови. Часопис за науку, културу и уметност (Сремски Карловци). 1999, 2000/2001, 2003,
2005, 2007–2009, 2011
213. Крушевачки зборник (Крушевац). 2001
214. Кубанец (Рэд Бенк, шт. Нью Джерси). 1993
215. Кубанец. Издание Кубанского казачьего союза (Colts Neck. N.J). 1992, 1997
216. Култура. Часопис за теорију и социологију културе и културну политику / Kultura. (Београд /
Beograd).1988, 2012, 2016, 2019
217. Культупная жизнь Юга России (Краснодар). 2007
218. Культура. Всероссийская общественно-политическая газета (Москва). 1992
219. Лесковачки зборник. Народни музеј Лесковац (Лесковац). 1995, 1998, 2000, 2001, 2005, 2014
220. Летопис Матице српске (Нови Сад). 1928, 1930, 1931, 1933, 1980, 1983, 1998, 2001, 2022
221. Литературная газета (Москва). 1989
222. Литературная Россия (Москва). 1990–1994
223. Литературоведческий журнал Института научной информации по общественным наукам.
Секция языка и литературы РАН (Москва). 2014
224. Мастер-Ружьё. Ежемесячный журнал (Москва). 2004
225. Милешевски записи. Годишњак Музеја у Пријепољу (Пријепоље). 1998
226. Мир авиации. Авиационно-исторический журнал (Москва). 1996
227. Мир и политика. Журнал издательства «Известия» (Москва). 2010
228. Мисао. Књижевно-социјални часопис (Београд). 1927, 1928, 1930
229. Mons Aureus. Часопис за књижевност, уметност и друштвена питања (Смедерево). 2005
230. Морской журнал. Ежемесячник. Издание Кают-компании в Праге (Прага). 1931, 1936
231. Москва (Москва). 1998
232. Московский журнал (Москва). 1998
233. Московский кадет. Вестник Суворовско-Нахимовского Союза (Москва).
234. Московский комсомолец (Москва). 1991, 2004
235. Museum. Годишњак Народног музеја у Шапцу (Шабац). 2001
236. Музикологија. Часопис. Музиколошког института САНУ (Београд). 2003, 2020
237. Напред (Ваљево). 1995, 1996
238. Народна одбрана (Београд). 1933
239. Народна просвета. Орган Удружења југословенског учитељства (Београд). 1924, 1930
240. Народни глас. Орган Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста) (Бањалука).
1920
241. Наслеђе. Завод за заштиту споменика културе града (Београд). 1999, 2001, 2006– 2008, 2011,
2013–2015
242. Народна слога. Недељни политички лист Демократске странке (Панчево). 1925
243. Наука и жизнь (Москва). 2005
244. Научная мысль Кавказа. Южный федеральный университет (Ростов-на-Дону). 2015
245. Наш језик. Часопис за српски књижевни језик. Институт за српски језик САНУ (Београд). 2009
246. Наша Борба / Naša Borba (Београд / Beograd). 1995, 1997
247. Наша станица. Информационный журнал Кубанской казачьей имени кошевого атамана Си-
дора Билого станицы (Белград). 1935
248. Наша стихия. Журнал авиации, воздухоплавания и воздушного спорта (Новый Сад). 1923
249. Наша страна (Буэнос Айрес). 1960, 1988, 1992–1995, 1998, 1999, 2000, 2002, 2004, 2006, 2009,
2010, 2019
250. Наша сцена. Издање Савеза културно-просветних друштава Војводине (Нови Сад). 1952, 1953
251. Наше слово. Српско-руски магазин (Нови Сад – Москва). 1997–1999, 2004
252. Наши вести. Ежемесячный журнал. Издание Союза чинов Русского Корпуса (Нью-Йорк / Pre-
sidio of Monterey, Ca. / West Milford, N.J. / Santa Rosa, Ca.). 1972, 1976–1979, 1981–1984, 1986–
1992, 1994–1996, 1998, 1999
253. Недеља (Београд). 1927
254. Независимая газета. Религия (Москва). 2000, 2006
255. Независимое военное обозрение (Москва). 2017
256. Неприкосновенный запас. Журнал, выпускаемый издательством «Новое литературное обо-
зрение». Посвящён становлению либеральной мысли в России (Москва). 2013
257. Нижегородская Правда (Нижний Новгород). 2004
258. Нижегородский рабочий (Нижний Новгород). 1999

259. Нижний Новгород. Литературно-художественный журнал (Нижний Новгород). 1998
260. НИН. Недељне информативне новине (Београд). 1992, 1997, 2002
261. Нишки весник. Удружење грађана «Стари Ниш» (Ниш). 2002
262. Нишки гласник. Независан, ванпартијски, социјално-политички културни и привредни лист
(Ниш). 1923, 1925
263. Нишки нови лист (Ниш). 1936
264. Нова Европа / Nova Evropa (Загреб / Zagreb). 1920–1922, 1925, 1927, 1930, 1937
265. Нова зора. Самостални политички и друштвени лист (Вршац). 1923
266. Нова искра (Београд). 2006
267. Nova pošta (Novi Sad). 1924
268. Новая и новейшая история (Москва). 1991
269. Нови живот. Друштвено-политички (радикални) и културни часопис (Београд). 1921, 1922,
1924, 1925
270. Нови Сад. Потпуно независтан орган јавног мишљења, излази сваке суботе (Нови Сад). 1929
271. Нови свет. Недељни илустровани лист (Београд). 1940
272. Ново време (Београд). 1942
273. Новое время. Ежедневная газета (Белград). 1921, 1922, 1923, 1924, 1925, 1927–1930
274. Новое время (Москва). 1992
275. Новое литературное обозрение (Москва). 1993, 1995
276. Новое русское слово (Нью-Йорк). 1936, 1937, 1944, 1952–1957, 1959, 1961, 1962, 1964, 1966–
1972, 1975, 1979, 1980, 1982–1988, 1991–1995
277. Новое слово. Русская национальная газета (Берлин). 1944
278. Новопазарски зборник (Нови Пазар). 1998
279. Новости. Независни дневни лист (Београд). 1921
280. Новости. Издање «Борбе» (Београд). 1988, 1993, 1994, 2004, 2009, 2011, 2017, 2020
281. Новые Известия (Москва). 1999
282. Новый журнал (Нью-Йорк). 1955, 1966, 1967, 1969, 1980, 1983, 1996–1998, 2000, 2006, 2008, 2010,
2016, 2019–2022
283. Новый исторический вестник. Российский государственный гуманитарный университет
(Москва). 2005
284. Новый мир (Москва). 1981, 1991
285. Новый путь. Еженедельный орган Бюро по защите интересов русской эмиграции в Сербии
(Белград). 1942
286. Новый часовой. Русский военно-исторический журнал (Санкт-Петербург). 1988, 1994, 1995,
1996, 1997
287. Обнова (Београд). 1941–1943
288. Обозрение (Мюнхен). 1948
289. Образ. Журнал писателей Православной России (Москва). 1995
290. Образование и право. Научно-правовой журнал (Москва). 2019
291. Общее дело (Париж). 1921
292. Одесский вестник (Одесса). 1994
293. Око соколово (Београд). 1937, 2005
294. Осведомитель. Периодический военно-научный журнал (Белград). 1937
295. Отаџбина. Полуслужбени орган Дунавске бановине (Нови Сад). 1930
296. Отечественная история (Москва). 2000, 2005, 2008
297. Отечественные архивы (Москва). 1995, 2015
298. Панчевац. Демократски недељни лист (Панчево). 1919, 1920, 1923, 1969, 2004
299. Панчевачка недеља (Панчево). 1937, 1940
300. Панчевачко читалиште. Лист / Часопис Градске библиотеке Панчево (Панчево). 2002, 2003,
2004–2009, 2011
301. Парижский вестник. Еженедельная русская газета, выходящая по воскресеньям (Париж). 1944
302. Пегаз. Ревија за историју и теорију стрипа и визуелних медија који се израђавају графичким
путем (Београд). 1974, 1975, 1989
303. Педагогика (Москва). 1998
304. Педагогическое обозрение. Научно-методический и информационный журнал (Нижний
Новгород). 2006
305. Перезвоны. Еженедельный литературно-художественный журнал (Рига). 1925
306. Печат. Лист слободне Србије (Београд). 2022
307. Пиротски зборник (Пирот). 2002, 2003, 2017, 2018
308. Побједа (Подгорица). 2008
309. Подмосковные известия (Москва). 1992
310. Позоришна култура (Београд). 1971
311. Позориште. Лист Српског народног позоришта (Нови Сад). 1998/1999
312. Позориште. Часопис за позоришну уметност (Нови Сад). 1970, 1971, 1972, 1974, 2003, 2004
313. Политика (Београд). 1920–2020
314. Политика експрес (Београд). 1963, 1976, 1977, 1991, 1993, 1996, 1997, 1999, 2002
315. Пома. Часопис издаје Српска вијећа Града, жупаније и града Метковића (Дубровник). 2007
316. Посев. Общественно-политический журнал (Франкфурт-на-Майне / Москва). 1977, 1979,

1981, 1983, 1984, 1990, 2004
317. Последние новости. Ежедневная газета (Париж). 1939
318. Правда (Београд). 1921, 1925, 1927–1933, 1935–1939, 1941
319. Правда. Орган ЦК КПСС (Москва). 1957
320. Право и жизнь (Москва). 1994
321. Право и образование (Москва). 2005
322. Православље. Новине Српске Патријаршије (Београд). 1968, 1975, 1986, 1989, 2007, 2008, 2013,
2014
323. Православная жизнь. Приложение к «Православной Руси» (Джорданвилль). 1998, 2003
324. Православная Карпатская Русь (Ладомирова). 1933
325. Православная Русская газета (София). 2009
326. Православная Русь (Джорданвилль). 1952, 1953, 1955, 1959, 1968, 1987, 1989, 1993, 1994, 1996,
1998–2000, 2002, 2008, 2009, 2013
327. Православная Русь. Церковно-народный орган православного движения в зарубежной, Кар-
патской и Пряшевской Руси (Ладомирова). 1943
328. Православно дело. Саборник за православну словесност (Манастир Бањска). 2004
329. Православное слово Сибири. Официальное издание Красноярской митрополии (Красно-
ярск). 2004, 2014
330. Преподавание истории в школе. Научно-теоретический и методический журнал (Москва).
2008
331. Приазовский край. Казачья вольница (Ростов-на-Дону). 1994, 2004
332. Призыв. Литературно-политический сборник. Издание Союза русских писателей и журнали-
стов в Королевстве СХС (Белград). 1926
333. Прилози на ВАНУ (Скопје). 1984
334. Pro Femina (Београд). 1994
335. Pro Musica. Часопис Удружења музичких уметника Србије (Београд). 1989, 1992
336. Проблемы социальной гигиены и народного здравоохранения (Москва). 2006
337. Просветни гласник. Службени лист Министарства просвете (Београд). 1922
338. Простор. Ежемесячный литературно-художественный и общественно-политический журнал
(Алматы). 1994
339. Пространство и время (Москва). 2015
340. Психiчне здоров’я. Междисциплiнарний науково-практичний журнал (Харьков). 2004
341. Путевима инжењерства у Србији (ПИНУС): Записи (Београд). 1995
342. Пути Русского Сокольства (Белград). 1938–1940
343. Пути русского сокольства (Нью Хайд Парк). 1994
344. Путь. Газета Российского христианского демократического движения (Москва). 1992

345. Путь. Орган русской религиозной мысли (Париж). 1926–1928
346. Рад Матице српске (Нови Сад). 1988
347. Рад Музеја Војводине (Нови Сад). 2008
348. Радио ТВ ревија (Београд). 1975
349. Развитак. Часопис за друштвена питања, културу и уметност (Зајечар). 1966, 1992, 1993, 1998,
2005
350. Расински анали (Крушевац). 2012
351. Ревнитель Православного благочестия. Русская Православная Церковь Московский Патриар-
хат. Барнаульская епархия (Барнаул). 1999
352. Реч. Орган самосталне-демократске странке (Београд). 1925
353. Реч. Нове ваљевске новине (Ваљево). 1990
354. Родина. Российский исторический иллюстрированный журнал (Москва). 1996, 2000–2004,
2006, 2008–2010, 2012
355. Родная Кубань. Литературно-исторический журнал (Краснодар). 2014
356. Россия. Еженедельная беспартийная газета (Белград). 1926
357. Россия. Еженедельная газета (Нью-Йорк). 1950
358. Россия и АТР. Russia and The Pacific. Научный журнал: Гуманитарные проблемы стран азиат-
ско-тихоокеанского региона (АТР) (Владивосток). 1997
359. Россия и Славянство. Орган национально освободительной борьбы и славянской взаимности
(Париж). 1930, 1931, 1933
360. Россия и современный мир. Издание ИНИОН, ИЭ РАН (Москва). 2003, 2018
361. Российская история (Москва). 2015
362. Российская кадетская перекличка. Общественный периодический журнал для кадетских кор-
пусов России (Москва). 2007– 2010
363. Российский журнал социальной работы (Москва). 1995
364. Российский криминологический взгляд. Научно-практический журнал (Москва). 2010
365. Российский литературоведческий журнал (Москва). 2000
366. Российский орнитологический журнал (Москва). 2011–2014
367. Рубеж. Еженедельный литературно-художественный журнал (Харбин). 1934, 1935
368. Руль (Берлин). 1922
369. Русија данас. Српско-руски часопис. Оснивач и издавач Инфинитас д.о.о. (Београд). 2011
370. Руска реч (Београд). 2015
371. Руски алманах (Земун). 1992–1994, 1998, 2002, 2005–2012, 2015, 2017, 2019
372. Руски архив. Часопис за друштвена питања, културу, уметност и етнологију (Београд). 2020
373. Русская газета. Орган независимой мысли (Белград). 1920

374. Русская газета (София). 2005
375. Русская жизнь (Сан-Франциско). 1946, 1959, 1974, 1981, 1990, 1992–1995, 1997– 2000
376. Русская земля. Народная еженедельная газета (Ужгород). 1924
377. Русская литература. Историко-литературный журнал (Москва). 1969
378. Русская мысль (Париж). 1950–1952, 1968–1975, 1977–1979, 1982, 1983, 1987– 1989–1993, 1995–
1997, 1999–2001, 2004
379. Русская школа за рубежом (Прага). 1923, 1924, 1926
380. Русские новости. Выходит по пятницам (Париж). 1945
381. Русский американец. Бюллетень. Орган Конгресса русских американцев (Нью-Йорк). 1997
382. Русский архив. Журнал освещает социальные вопросы, культуру, искусство и этнологию. Из-
дание Национального совета русского этнического меньшинства в Сербии (Белград). 2020
383. Русский век. Ежемесячный, иллюстрированный журнал для зарубежных соотечественни-
ков, о России и русском мире (Москва). 2017
384. РусскийМир.ru. Ежемесячный журнал (Москва). 2008
385. Русский военный вестник. Издание Совета объединенных офицерских обществ (IV-й отдел
РОВС) (Белград). 1926, 1927
386. Русский голос. Национальная, общественная и военная еженедельная газета (Белград). 1933–
1936, 1939, 1940
387. Русский журнал «Адриатика» (Будва). 2007
388. Русский контакт. Информационно-развлекательная газета (Белград). 2009
389. Русский листок. Еженедельная газета (Дубровник). 1921
390. Русский разведчик (Брюссель). 1935
391. Русский рубеж. Ежемесячная газета – проложение к «Литературной России» (Москва). 1991
392. Русский сборник: Исследования по истории России (Москва). 2021
393. Русское возрождение. Независимый русский православный национальный орган (Нью-Йорк
– Москва – Париж). 1980, 2009
394. Русское дело. Выходит два раза в месяц (Белград). 1936–1938
395. Русское искусство (Москва). 2011
396. Русское прошлое (Москва). 1994
397. Русское слово. Двухнедельник Русской колонии в Аргентине (Буэнос-Айрес). 1960
398. Русь. Выходит ежедневно кроме понедельника (София). 1924
399. Саопштења Републичког завода за заштиту споменика културе (Београд). 1994, 1998–1999
400. Свеске Друштва историчара уметности Србије (Београд). 1983
401. Свеске за историју Новог Сада (Нови Сад). 1993
402. Свеске. Књижевност, уметност, култура (Панчево). 2005

403. Свеске Матице српске. Грађа и прилози за културу и друштвену историју. Серија уметности
(Нови Сад). 2006
404. Светигора. Образник за вјеру, културу и васпитање (Цетиње). 1994, 1996, 1997
405. Северный край. Ежедневная газета (Ярославль). 2003
406. Сеятель (Буэнос-Айрес). 1953
407. Скадарлија. Новине за прошлост, садашњост и будућност (Београд). 1997
408. Скарбница документальной пам’яти (Киïв). 2006
409. Славистика. Славистичко друштво Србије (Београд). 1998, 2003, 2004, 2006–2008, 2014–2016,
2018–2020
410. Славяноведение (Москва). 1992, 1994–1996, 1998–2000, 2002–2004, 2006. 2018, 2021
411. Слика културе некад и сад. Зборник радова Етнографског института САНУ (Београд). 2008,
2014
412. Слободна Војводина (Нови Сад). 1949
413. Слова. Литературно-философский журнал (Смоленск). 2012
414. Слово (Москва). 1995
415. Слово Југа (Ниш). 2021–2023
416. Слово Юга. Журнал для россиян в Сербии. Русское издание (Ниш). 2020–2022
417. Смедеревски зборник (Смедерево). 2012
418. Событие (Харьков). 2004
419. Совершенно секретно (Москва). 1993
420. Советская Россия (Воронеж). 1969
421. Соколски гласник (Београд). 1940
422. Социалистическая индустрия (Москва). 1984
423. Социальные исследования. Ежемесячный научный и общественно-политический журнал
РАН (Москва). 1995
424. Србија. Национална ревија (Београд). 2017
425. Сремске новине (Сремска Митровица). 2008
426. Српски архив за целокупно лекарство. Орган српског лекарског друштва (Београд). 1929, 2017
427. Српски књижевни гласник (Београд). 1926
428. Српско-далматински магазин- Вијеће српске националне мањине града Сплита (Сплит). 2016
429. Српско-руски глас. Издаје Друштво српско-руског пријатељсрва Панчево (Панчево). 2012
430. Српско-руски / сербско-русский журнал. Стални додатак [часописа] «Русија данас» (Београд).
[2011].
431. Станица. Общеказачья газета (Москва). 2001
432. Старое время. Орган национально-государственной мысли (Белград). 1924

433. Старт 013. (Панчево). 2003
434. Старый цейхгаус. Российский военно-исторический журнал (Москва). 2009
435. Стварање (Титоград). 1991
436. Stephanos. Мультиязычный научный журнал. Проект филологического факультета МГУ име-
ни М. В. Ломоносова (Москва). 2017
437. Страни преглед (Београд). 1927, 1929, 1933
438. Страницы истории. Бюллетень Сектора ГК ОРЮР (Нью Хайд Парк). 1992–1994
439. Странник. Издание Кружка студентов-богословов им. Св. Апост. и Еванг. Иоанна Богослова
(Белград). 1924
440. Сумська старовина. Наукови журнал з iсторiϊ та культури Украϊни. Видания Сумьского дер-
жавного университету (Сумы). 2001
441. Сунчани сат. Часопис за науку, уметност и културу (Сремска Митровица). 2006
442. ТВ-Новости (Београд). 1972, 1975, 1995
443. Театр и жизнь. Иллюстрированный журнал (Париж). 1929.
444. Театральная жизнь (Москва). 1990
445. Театрон. Часопис за позоришну историју (и театрологију) / Teatron (Београд / Beograd). 1975–
1977, 1984, 1993–1995, 1997
446. Теегин герл (Цвет в степи) (Элиста). 1996, 1997
447. Теория и практика общественного развития. ООО Издательский дом ХОРС (Краснодар), 2013
448. Terra nova. Журнал нашего времени (Campbell, Ca.). 2008
449. Терский казак. Информация Терской канцелярии (Белград). 1938
450. Тимок (Зајечар). 1957, 1975, 1980, 1993, 1996, 1998, 2002
451. Токови историје. Часопис Института за новију историју Србије / Tokovi istorije (Београд / Beo-
grad). 1993, 1999, 2005–2008, 2011, 2012, 2022
452. Трговински гласник (Београд). 1924
453. Труди Киïвскоï Духовноï академiï (Киïв). 2011
454. Ужички зборник (Ужице). 2005
455. Упознај себе! Часопис за антропологију и умјетност (Београд). 1939
456. Филателист (Београд). 1996
457. Филолошки преглед (Београд). 2013
458. Флогистон. Часопис за историју науке (Београд). 2000, 2005
459. Форум (Београд). 1992
460. Хаику новине (Ниш). [1999]
461. Хальмг унн (Элиста, Калмыкия). 1992, 1995, 1996
462. Христианское чтение. Научно-богословский журнал. Санкт-Петербургская православная ду-

ховная академия (Санкт-Петербург). 2012, 2014, 2015, 2022
463. Христианское чтение. Научный журнал на тему философии, этики, религиоведения (Москва).
2010
464. Хришћански живот. Месечни часопис за хришћанску културу и црквени живот. (Сремски
Карловци). 1922, 1925
465. Царский вестник. Орган народного движения за восстановление престола православного Ца-
ря-Самодержца (Белград). 1931, 1933
466. Целокупна България (Скопје). 1942
467. Церковная жизнь. Ежемесячное изданиею. Издается при Архиерейском Синоде Русской Пра-
вославной Церкви заграницей (Сремские Карловцы). 1927, 1933, 1934
468. Церковно-исторический вестник. Издание Общества любителей церковной истории (Мо-
сква). 2001, 2008
469. Церковно-исторический вестник. Издание Общества любителей церковной истории при уча-
стии Крутицкого Патриаршего Подворья и издательского дома «Грааль» (Санкт-Петербург).
1998
470. Церковное обозрение. Ежемесячный независимый орган свободной церковно-религиозной
мысли (Белград). 1941
471. Церковный вестник Западно-Европейского православного русского экзархата (Париж). 1950
472. Церковь и время. Научно-богословский и церковно-общественный журнал (Москва). 2007,
2014
473. Црногорац. Недјељни политички лист (Подгорица). 1925
474. Часовой. Иллюстрированный военный и морской журнал-памятка. Орган связи русского во-
инства за рубежом (Париж). 1930–1936, 1938–1940, 1950, 1969– 1971, 1973
475. Числа. Зборник (Париж). 1930
476. Шамбала (Элиста). 1997
477. Штампа (Београд). 1934, 1935
478. Шумадијски анали. Часопис за историографију, архивистику и хуманистичке науке (Крагује-
вац). 2007
479. Шумарство. Гласник Шумарског факултета (Београд). 1991
480. Acta entomologica Slovenica (Ljubljana). 2003
481. Acta medico-historica Rigensia (Riga). 1997
482. Adriatic News / Адриатические новости (Zagreb / Загреб). 2016–2018
483. Aero-Magazin. Časopis za popularizaciju vazduhoplovstva bez granica (Beograd). 2002, 2015
484. Agramer Tageblatt (Zagreb). 1920, 1921
485. American Anthropologist. New Series (Menasha, Wisconsin). 1928
486. Ana. Enciklopedija za žene (Beograd). 1991
487. Archives of Biological Sciences. Official Journal of the Serbian Biological Society (Belgrade). 2008
488. Arhitektura i urbanizam (Beograd). 2016
489. Arhiv za kemiju (Zagreb). 1947
490. Arhivi. Glasilo Arhivskega društva in arhivov Slovenije (Ljubljana). 1998
491. Arhivski pregled. Organ istorijskih arhiva NR Srbije (Beograd). 1986
492. Ars Adriatica (Split). 2018
493. Balagan (Potsdam). 1997
494. Belgrade Insight. The only english-language newspaper in Belgrade Published by BIRN, bi-weekly
newspaper (Belgrade). 2017
495. Bibliotečki bilten. Informator Gradske biblioteke Vršac za popularisanje književnosti, kulture,
umetnosti i bibliotekarstva (Vršac). 2002
496. Blic (Beograd). 1997, 2010, 2011, 2015
497. Bulletin of the Natural History Museum (Belgrade). 2010
498. Casaviva (Beograd). 2012
499. Centropa (New York). 2001
500. Croatica (Zagreb). 1997
501. Časopis za zgodovino in narodopisje (Ljubljana). 2011
502. Čovek i prostor (ČiP). Strukovni časopis Udruženja hrvatskih arhitekata (Zagreb). 1993, 1996
503. Danas (Beograd). 1999. 2001
504. DaNS. Zapisi iz arhitekture, urbanizma i dizajna (Novi Sad). 1998, 2000, 2005
505. Delo (Ljubljana). 2006
506. Delovni zvezeki Instituta za civilizacijo in kulturo (ICK). Nacionalni razred (Ljubljana). 2015, 2017
507. Der Morgen (Zagreb). 1923, 1926
508. Die Drau (Osijek). 1923
509. Dijalozi povijesničara / historičara (Zagreb). 1999
510. Dubrovačka tribuna (Dubrovnik). 1933
511. Dubrovnik (Dubrovnik). 1938
512. Duga (Beograd). 1995
513. Edinost. Glasilo slovenskega političnega društva tržaške okolice (Trst). 1928
514. Eks-Almanah (Gornji Milanovac). 1977
515. Evropa. Nacionalni nedeljnik (Beograd). 2005
516. Žena-85. »Reporter«. Posebno izdanje (Beograd). 1984
517. Ženski svet (Ljubljana). 1932
518. Življenje in tehnika. Revija za poljudno znanost (Ljubljana). 2000
519. Zbornik Občine Kidričevo (Kidričevo). 2010

520. Zbornik Zavoda za povijesne znanosti istraživačkog centra JAZU (Zagreb). 1988
521. Zbornik znanstvenih rasprav. Univerza kralja Aleksandra prvega v Ljubljani. Profesorski zbor Juridič-
ne fakultete (Ljubljana). 1935, 1936
522. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti (Beograd). 2008
523. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini (Priština). 2014
524. Zgodovina v šoli (Ljubljana). 2007
525. Zgodovinski časopis. Glasilo Zveze zdodovinskih društev Slovenije (Ljubljana). 2021
526. Zdravniški vestnik. Glasilo slovenskega zdravniškega društva (Ljubljana). 1997
527. Glas naroda (Ljubljana). 1935
528. Glas Slavonije (Slavonski Brod). 1994
529. Građanski list (Novi Sad). 2004
530. Historijski zbornik. Savez povijesnih društava Hrvatske (Zagreb). 1987
531. Hrvatska metropola (Zagreb). 1926
532. Hrvatska prosvjeta (Zagreb). 1928
533. Hrvatska revija (München – Barcelona). 1979
534. Hrvatska smotra (Zagreb). 1939
535. Hrvatska straža (Zagreb). 1939
536. Hrvatske šume (Zagreb). 2006
537. Hrvatski narod (Zagreb). 1942
538. Ilustrirani Slovenec (Ljubljana). 1928
539. Intervju. Izdanje »Политике« (Beograd). 1984, 1991
540. ISIS. Strukovna revija. Glasilo Zdravstvene zbornice Slovenije (Ljuvljana). 2013
541. Istra. Časopis za kulturu, književnost i društvena pitanja (Pula). 1986
542. ITD Zabavna revija (Beograd). 1986
543. Izraz. Časopis za književnost i umjetničku kritiku (Sarajevo). 1967
544. Jadranska pošta (Split). 1927, 1930
545. Jadranski dnevnik (Split). 1937
546. Jezik in slovstvo. Slavističko društvo Slovenije (Ljubljana). 1971, 1978
547. Jugoslavenska njiva (Zagreb). 1921
548. Jutranje delo (Ljubljana). 2000
549. Jutarnji list (Zagreb). 1937, 2013
550. Jutro (Ljubljana). 1921, 1926, 1930, 1933, 1935, 1940
551. Katolički tjednik (Sarajevo). 1940
552. Knjige. Osnivač »Paideia« (Beograd). 2000

553. Književna smotra. Časopis za svjetsku književnost (Zagreb). 1987, 1997, 2000, 2001, 2003, 2013
554. Književnik (Zagreb). 1930
555. Komedija (Zagreb). 1937
556. Koprive (Zagreb). 1937
557. Kritika. Književno-umjetnička revija (Zagreb). 1928
558. Kronika. Časopis za slovensko krajevo zgodovino. Zveza zgodovinskih društev Slovenije (Ljubljana).
2004
559. Kulisa (Zagreb). 1932
560. Kulture Istoka. Časopis za filozofiju, književnost i umetnost Istoka (Beograd). 1990
561. La Jougoslavie (Belgrade). 1930, 1931
562. Летопись. Časopis za primicanje i afirmaciju ruske kulture (Zagreb). 2008
563. Liga naroda (Zagreb). 1933
564. Likovni život. Hronika o vizuelnim i prostornim komunikacijama (Zemun / Beograd). 1993
565. Ljubljanski zvon. Slovenska revija (Ljubljana). 1933
566. Mariborski večernjik (Maribor). 1931
567. Monitor Institutum Studiorum Humanitatis (ISH) Fakulteta za podiplomski humanistični študii. Re-
vija za humanistične in družbene znanosti (Ljubljana). 2014–2016
568. Morgenblatt (Zagreb). 1931
569. Mogućnosti (Split). 1975
570. Narodna prosveta. Organ Jugoslovenskog učiteljskog udruženja (Beograd). 1935
571. Narodna svijest (Dubrovnik). 1921, 1922, 1935
572. Narodna svijest (Zagreb). 1938
573. Narodne novine (Zagreb). 1932, 1935, 1936
574. Nedeljni telegraf (Beograd). 2002
575. NIN. Nedeljne informativne novine (Beograd). 1933
576. Novi behar (Sarajevo). 1929/1930
577. Novi list (Zagreb). 1941
578. Novi list (Rijeka). 1964, 1965, 1969
579. Novo doba (Split). 1927, 1929. 1930
580. Novosadski reporter (Novi Sad). 2020
581. Novosti (Zagreb). 1928, 1935, 1938, 1939
582. Obzor (Zagreb). 1920, 1926, 1928, 1934, 1937, 1940
583. Orchestra. Časopis za umetničku igru (Beograd). 1995, 1998/1999, 1999/2000
584. 15 dana (Zagreb). 1932

585. Polja. Časopis za kulturu i umetnost (Novi Sad). 1971
586. Praktična žena (Beograd). 1978
587. Pravo i društvo. Časopis za pravnu i političku kulturu (Beograd). 2010
588. Prilozi za povijest Broda i okolice (Slavonski Brod). 2017
589. Prostor. Znanstveni časopis za arhitekturu i urbanizam (Zagreb). 2014, 2017, 2018
590. Ptujski list (Ptuj). 1921
591. Putevi. Časopis za književnost, umjetnost i kulturu (Banja Luka). 1990, 1991
592. Ravnica. Internet magazin (Titel). 2013
593. Ravno polje. Glasilo občine Kidričevo (Kidričevo, Slovenija). 2008, 2010
594. Rad (Dubrovnik). 1920, 1921
595. Radovi Arhiva JAZU (Zagreb). 1973
596. Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu (Sarajevo). 2022
597. Refoto (Beograd). 2002
598. Reporter. Posebno izdanje „Žena 85“ (Beograd). 1984
599. Republika (Zagreb). 1993
600. Riječi. Časopis za književnost, kulturu i znanost Matice hrvatske (Sisak). 2010
601. Riječki list (Rijeka). 1953
602. ROCOR. Studies. Historical Studies of the Russian Church Abroad. E-Bulletin (Jordanville, NY). 2020
603. Rossica: Научные исследования по русистике, украинистике, белорусистике. (Praha). 1996–
1999
604. Russian Linguistics. International Journal for the Study of Russian and other Slavic Languages (Kla-
genfurt). 1979
605. San Jose Mercury News (San Jose, California). 1998
606. Savremenik (Beograd). 1984
607. Svet (Beograd). 1990
608. Serbian Studies (Bloomington, IN). 2007
609. Sinteza. Revija za likovno kulturo (Ljubljana). 1965
610. Slobodna Dalmacija (Split). 2011
611. Slobodna tribuna (Zagreb). 1922
612. Slovansky prehled (Praha). 1997
613. Slovenec (Ljubljana). 1921, 1926, 1933, 1940
614. Slovenski gospodar (Ljubljana). 1933
615. Slovenski narod (Ljubljana). 1921
616. Slovo. Časopis Staroslavenskoga instituta u Zagrebu (Zagreb). 1969

617. Sokol. Vesnik sokolskih žup Ljubljana, Maribor in Novo Mesto (Ljubljana). 1938
618. Spatium (Belgrade). 1998
619. Stav. Magazin za politiku, društvo i kulturu (Novi Sad). 1991
620. Strip zabavnik (Novi Sad). 1986
621. Scena. Časopis za pozorišnu umetnost (Novi Sad). 1984
622. Terra Nova (Campbell, Ca.). 2008
623. Timočki medicinski glasnik (Zaječar). 2004
624. Tokovi / Tokovi istorije. Časopis Instituta za noviju istoriju Srbije (Beograd). 1992, 1995, 1997
625. Tradiciones. Zbornik Instituta za slovensko narodopisje SAZU (Ljubljana). 1988
626. Femina (Beograd). 1994
627. Filozofija i društvo. Institut za filozofiju i društvenu teoriju (Beograd). 2000
628. Flogiston (Beograd). 2000
629. Forum (Zagreb). 1997
630. Šolska hronika. Zbornik za zgodovinsko šolstvo in vzgoje (Ljubljana). 2003
631. Šumarski list (Zagreb). 1997, 2006
632. Umetnost. Časopis za likovne umetnosti i kritiku (Beograd). 1966
633. Večernja pošta (Sarajevo). 1929
634. Večernji list (Zagreb). 1991
635. Vesnik sokolske župe u Celju (Celje). 1921
636. Vesti. Nezavisni dnevni list (Sidney). 2007
637. Vjesnik (Zagreb). 1969, 1976
638. Vodoprivreda (Beograd) 1981
639. Vojni muzej (Beograd). 1996
640. Vojnozgodovinski zbornik (Logatec, Slovenija). 2004, 2005, 2007–2009, 2011
641. Quorum. Časopis za književnost (Zagreb). 1985, 1988, 1989
642. Yu strip (Gornji Milanovac). 1979, 1982, 1984, 1985
643. Washington Post (Washington). 1993
Приложение 2: УКАЗАТЕЛЬ АВТОРОВ

Прилог 2: ИМЕНСКИ РЕГИСТАР АУТОРА
А. 1826 Алексеев Валерий Аркадьевич 229

А.А. (Андреј Андрејевић) 1673 Алексеева Елена Викторовна 1, 99, 2976
Аверьянов В. В. 1227 Алексеева Лидия (Девель-Иванникова Лидия
Аверьянов Юрий Глебович 737 Алексеевна) 4320
Автамонов Игорь Александрович 4598 Алексеева Прасковья Эрдниевна 800
Аврамовић Сима 2965–2968, 4655 Алексинская Татьяна 1831
Агафонов (Глянцев) Александр Михайлович Алексић Весна 2656
4313–4316 Алексић Драган 455, 1838
Адамович Борис Викторович 1107 Алечковић Мира 3570
Адамовић Драгослав 4509, 4510 Алексић Милена 1542
Адди Антоний 4079 Алексић Мимица 1110
Азаров Юрий Алексеевич 1108, 1109 Алимов Николай Сергеевич 1839, 1840
А.И.К. 1828 Ал. К-ов. 3329
А.Ј. (Алексије Јелачић) 4080 Ал.–ски 1841
Ајдић Љубиша 1228 Аматер 2387
А.К. 1829, 2718 Амвросий (Погодин), архимандрит 1238
Акаёмов Николай 852 Амосов Юрий Константинович 4511
Аксаков Павел Николаевич 1830 Ампелонский Вадим Вячеславович 615
Аксёнова Елена Петровна 2969–2971 Анагности Петр Дмитриевич 1239, 4321, 4322
А.Л. (Александар Викторович Ланин) 1229 Анастасий (Грибановский), архиепископ, мит-
А.Л. 2655 рополит 4323, 4324
Алабин Игорь Михайлович 611 Анашкин Дмитрий Павлович 231
Алабурић Сања 2972 Андреев Иван Михайлович 232
Алдюхова Е. И. 98 Андреев Николай Ефремович 4090
Александер Ирина 4319 Андрић Слободанка 4091
Александров Евгений Александрович 1230, Андрушкевич Игорь Николаевич 4, 456, 4326
1674, 1832–1836, 2385, 2386, 2719, 2973– Аникеев Анатолий Семенович 1843
2975, 3326–3328, 4083–4088
Аничков Евгений Васильевич / Ањичков Евге-
Александров Кирилл Михайлович 612, 613, није 853, 1844
1231–1237, 4089
Антанасиевич Ирина Николаевна 233, 457,
Александрович Георгий Всеволодович 453 1111, 1240, 1543, 1544, 1546–1548, 1675,
Александрович-Дочевский Андрей Игоре- 1845–1878, 2388, 2389, 3494–3499, 3662–
вич 1837 3664, 4092, 4093, 4327
Антониевич Владимир 3331–3333 Бандурко Виктор Федорович 4333

Антоний (Медведев), архиепископ 4094 Бањац Мира 4334
Антоний (Храповицкий), митрополит 234, 458 Баранов Вячеслав Григорьевич 3335
Антонов Владимир Сергеевич 1241 Барановски Надежда 3863, 3864
Антошин Алексей Валетьевич 2978 Барат Л. 1894
Анфёрова Е. И. 5 Барковец Ольга Исхаковна 4335
А. П. 1242 Барковец Павел Михайлович 462
Апостолски Александар 3667, 3668, 4512 Барсова Людмила Григорьевна 2402, 2665
Арбатская Юта Яровлавовна 4328 Бартош Милан 102
Арсеньев Алексей Борисович 6, 7, 100, 101, Басалаев Аркадий Алексеевич 4336
235–243, 459–461, 739–745, 855–862,
Баскевич Николай 1245
1112–1123, 1243, 1551–1562, 1676–1685,
1879–1888, 2003–2005, 2278–2280, Батурин Андрей 1579
2390–2401, 2658–2663, 2720–2722, 2927, Башкирова Галина Борисовна 4516
2980, 3334, 3387, 3500–3514, 3539–3544, Башмаков Александр Александрович 864
3669–3682, 3684–3701, 3859, 3860, 4011,
Б. В. 1246
4095–4118, 4327, 4329,
4330, 4656–4664 Б. Г. (Борис Ганусовский) 1247
А.Ст. 1889 Бегидов Анзор Михайлович 9, 463–466, 558,
617
Асеев Д. А. 1124
Безобразов Сергей Сергеевич 467
А.Т. 4513
Белавина Нонна Сергеевна 468, 4337
Атанацковић Тодор М. 2981
Белић Никола 3516
Афанасјев Вaсилиј Борисович 4331
Белић-Корочкин Мирјана 4121
Афонский Георгий, свящ. 4119
Ахметагић Јасмина 4665 Белков Алексей Николаевич 1248–1250
А.Ц. (Александр Иванович Цакони) 2664 Белокапич-Шкунца Вера 1563
Ацовић Драгомир 2723 Белоусов Владимир Николаевич 2726
Аюшин Николай Буддаевич 4185 Белоусов Иван 866
Белоусов Константин Гаврилович 2983
Бабац Душан М. 1125, 1126 Белошевская Любовь 1564
Бабков Д. И. 4120 Беляев А. 1895
Бабович Йована 3514 Бельчич Юлия Викторовна 2985
Байдалаков Виктор Михайлович 4332 Бељски Владимир Иванович 2666
Байич Лиляна Д. 1686 Беоковић Јелена 1896, 3518, 4517
Байкалов-Латышёв Сергей Николаевич 1892 Бербер Стојан 4666
Бакич Светлана 4515 Бережнов Александр В. 3704, 3705
Бакунцев Антон Владимирович 1127 Берестовский Владимир Владимирович 618
Бандурка(о) Федор Иванович 1244 Берић Славица 2987
Бертельс-Меньшой Андрей Александрович Борисављевић Милутин 1910

469, 1251 Борисенко Иван Васильевич 805–810
Беспарточный Александр 1252 Борисов Василий Петрович 3011, 3012, 3014
Бешевић Иванка 2409 Борисова Гали Евгеньевна 1569
Бэс И. 4122 Борманжинов Араш Эльзенгович 811–813
Б. Ж. (Бранислав Жорж) 4123 Боровняк Джурджа / Боровњак Ђурђија 1258,
Б. И. 2988 2728–2731, 2817
Бијели Јелица 4338 Бортневский Виктор Георгиевич 620, 1130
Билбија Бојан 1253 Б.О.Т. 4343, 4522
Билимович Александр Дмитриевич 867, 2990 Бочарова Зоя Сергеевна 104–106, 472
Билимович Антон Дмитријевич 2991, 2992 Боченков Виктор Вячеславович 4127
Бирман М. А. 2993 Бошков Миряна 3015
Благојевић Ненад / Благоевич Ненад 2928, Бошковић Велизар 4060
3729
Бошњак Срето 1912
Блуменау Игорь Максимилианович 3519, 3520
Б.П. 1913
Б.О. (Божичковић Олга) 1900
Бранкович Бошко М. 4128
Богавац Бранка 4518
Бранковић Зоран 3016
Богдановић Бранко 3521
Братић Јован 473, 4344
Богдановић Жика 1901–1907
Брглез Аля 870
Богдановић Милован 2994
Брешко-Брешковский Hиколай Hиколаевич
Боголюбов Алексей Борисович 1254, 4124,
1916
4339, 4340
Брянский Виктор Диодорович 871
Боголюбов Семен Николаевич 470, 471
Бубнов Николай Михайлович 4345
Богословский Антон Владимирович 1128, 2995
Бугураев Максим 747
Бодиско Владимир Васильевич 746, 869, 1255,
1256, 4125, 4341, 4667 Буквић Димитрије 3522
Божиновић Љубомир 1687, 2669 Букумировић Драгана 3389
Божович Зоран 1566, 1567 Булатова Римма Владимировна 3020
Божовић Ивана Н. 1129, 4126 Булахов Михаил Галеевич 1689
Бојановић Лазар 4599–4601 Бунушевац Радмила 2670
Бојовић Снежана 2996 Бутков Владимир 4129
Бокич (Хачатрян) Галина Робертовна 4012 Бутузов Алексей Геннадьевич 107
Бондарева Елена Анатольевна 11, 12, 103, 244– Б.Х. 3523
251, 1568, 1908, 2997–3000,
4519–4521 В. 1919
Бонџић Драгомир 3001–3009 Вагапова Наталья Михайловна 1920, 2411,
Борель Михаил Михайлович 619 2412, 2414–2416, 4668
Борейко Владимир Евгеньевич 3010 Вадков Александр Николаевич 874
Василић Вера 2417, 2418 Вокоун Игор 3707

Васильев Александр 2419 Волков Сергей Владимирович 625–627, 1270
Васильев Константин Константинович 1262, Волошин Павел Федорович 4349
3390–3407 Вольников П. 3337
Васиљевић Михаило 4523 Воробьева В. 253
Васин Горан 3779 Вороњец Димитрије 3250
Васић Александар 2680 Вострухов Евгений 1271
Вахтина Полина Лазаревна 1132 В.П. (Васић Павле) 1932
В.Б. 875, 1922, 4013 Врангел Петар Николајевич 629–632, 4351
В.Б. (Виктор Брянский) 875 Врангель Людмила Сергеевна 4352
В.Д. 1923 Всеволод, инок 254
Велисављевић Иван 1926, 2930 Вујановић Милан 255
Величковић Јелена 3021 Вујиновић Бранко 3027
Вељковић Ана 3706 Вујић Борислав 3708, 3709
Вениамин (Федченков), митрополит 4346 Вујичић Петар 4671
Вербицкая Ирина Федоровна 3408, 4133 Вуйович Александр 4061
Вербицкий Георгий Григорьевич 877, 1263, Вујовић Бранко 1933, 1934, 1936–1939, 2421–
1264 2424, 2733
Вербицкий Федор Васильевич 3022, 4134, 4135 Вујовић Светлана 1940, 1941, 2425–2430
Вертепов Дмитрий Петрович 1266 Вукадиновић Маја 2734, 3526
Весић Горан 1570 Вукмировић Ђорђе 4524
Весић Ивана 2671 Вукотић Лазар, Марта 2735
Весић Хаџи Мома 3023 Вуксановић-Мацура Злата 2736
Веснић Радослав 2420 Вукчевић Јелена 3710, 3711
Викићевић Вес. 108 Вуловић Вера 1573
Винник Алексей Викторович 1571 Вульф Виталий Яковлевич 2431
Вировий Сергiй Iванович 3104 Вургафт Сергей Григорьевич 4139
Витас Душан 3025 Вучинић Здравко 1942
Витковский Владимир Константинович 4137
Витомировић Драган 1268 Г. 1943
Виторф Николай Анатольевич 1269 Гавриловић Љиљана 1947
В.К. [сарадник «Правде»] 109 Гајић Богдан 3030
В.К. (Владимир Кампе) 3409 Гајић Јован 3527, 3529, 4525
Влаховић Јожа 622 Гајић Милица 2432, 2433, 2674
В.М. (Владо Мићуновић) 1572, 1931 Гаковић Роберт Предраг 15
Вовченко Денис Владимирович 4602 Галанина Юлия Евгеньевна 2434, 2435
Војновић Жарко 4670 Галас Марина Леонидовна 633
Галић Јелена М. 4526 Гончаренко Олег Геннадьевич 478, 647, 1286

Галушко Юрий Андреевич 634 Гончарова Екатерина Александровна 3040
Гальской Константин Владимирович 1692 Гордић Гордана 2737
Ган Серафим С. 4140 Горинов-мл. Михаил Михайлович 1695, 3411–
Ганин Андрей Владиславович / Гањин Андреј 3415
635–641, 1273–1275, 3338–3344 Горлов Виктор Николаевич 750
Ганић Мери 3031 Горски Всеволод 479
Ганусовский Борис Казимирович 1276, 1277 Гортан-Премк Даринка 1696, 1697
Гардашевић Благота 3032 Горяев Андрей Тюрбеевич 805, 806, 816
Гарденин Андрей Александрович 1574, 3478, Горячев Илья Витальевич 1287
3479 Горячева Юлия Юрьевна 480, 4529
Г. Вас. (Глуздовски Василије) 1944 Готуа Евгения Владимировна 4356
Герасимов Николай Игоревич 3037 Гошева Вера 1951, 1952
Герра Ренэ 4144 Г.П. 3532
Гетманенко О. Д. 642 Граббе Юрий Павлович, граф 4145
Гиљотен Јелисавета 4354 Грабовый В. 481
Гинзбург Лев Владимирович 4527 Гранитов Владимир Владимирович 648, 1288
Гиппиус Зинаида Николаевна 1575 Грбић Душица 1698
Главина Диана 3410, 3866 Григорий (Граббе), епископ 258, 259
Глигоријевић Бранислав 236, 237 Грицкат Ирена / Грицкат-Радуловић Ирена
Глуздовски Василије / Глуздовский Василий (Ирина Георгиевна) 1699, 1700, 2680,
Платонович 2675 3533, 4358–4360
Глумац Слободан 1134 Гришина Т. А. 1953
Гојковић Милован 1949 Гротов С. 1290, 1291
Гојковић Ранко 16, 1576 Грубић Александар 3041–3044
Гојковић-Весковић Надежда 3713 Грубмайр Инна Ивановна 3867, 3868, 3904,
Голдин Владислав Иванович 644, 645, 1283 4147
Голенищев-Кутузов Илья Николаевич 886, Грызунов Сергей 1579
1284, 1285, 4355 Губонин Михаил Ефимович 260
Голенищева-Кутузова Искра Вениаминовна Гудков Владимир Павлович 1701
1693, 1694 Гудович Юлия Станиславовна 3045
Голицын Владимир Кириллович 4528 Гуль Роман Борисович 4148
Голлербах Сергей Львович 1950 Гурковский Владлен Анатольевич 482–486,
Головин Николай Николаевич 646 4149
Голубева-Монаткина Наталия Ивановна 1577 Гучкова Ирина Вадимовна 1580
Голубовић Видосава 1578
Голубович Мария Ђ. 2676–2678 Дабић Љубица 1954–1956, 1958
Голунский Вл. 3714 Дабовић Борис 3715, 4062
Даватц Владимир Христианович 650–652, Долгих А. И. 753

4150–4152, 4361, 4672 Долматова [Далматова] Галина Федоровна 887
Дамјановић Милош Д. 817 Доманский Юрий Михайлович 1300
Дамњановић Милан 1959 Домнин Игорь Владимирович 656–661, 1135,
Дамњановић Миодраг 3716–3718 1301
Данилевский Александр Александрович 4603 Дорба Иван Васильевич (Владимир Дмитри-
Данилов Владислав Семенович 488–491, 1293 евич Чеботаев) 4606–4608
Данилов Иван 751 Дотлић Лука 2439–2442
Даниловић Јелена 3046 др М.М. (др Милоје Милојевић) 3537
Даничић Милорад 3739 Др Н.М. (др Никола Маринковић) 1302
Д.Б. (Драган Бујошевић) 3534 Д.Р. (Даница Радовић) 1585, 1586, 1967, 3053
Девич-Романова Валентина Павловна 1295 Драгић-Кијук Предраг Р. 1587
Дејановић Дејан, протојереј 4153 Драгићевић Рајна 1697, 1706, 1707
Делианич-Степанова Ариадна Ивановна Дражић Драгутин 3054
1296–1298 Драјић Душан 3055, 3056
Денда Далибор 3346, 3347 Драинац Раде 1970
Денисенко Гордей Алексеевич 492 Дракулич-Прийма Драгана 2743
Денисов Николай Васильевич 4604 Драч Лариса 4531
Денковић Драгаш Д. 3048 Драшковић Драшко 4609
Дерганц Александра 1702 Драшковић Чедомир 267
Д.Ђ. (Даница Ђурђевић) 1581, 1582 Дрезгић Оливера 2744
Джапа-Иветич Вукосава 1705 Дрейлинг Роман Константинович 268
Джурич Игорь М. / Ђурић Игор М. 4157 Дризуль Я. 3057
Д.И. (Драган Илич) 263, 264, 655, 2739–2741, Дрљача Душан / Дрляча Душан 158, 1303
3720, 3721 Дробязго Сергей Игоревич 1305
Димитриевски Марјан 4039 Дрча Наташа 1973
Димитријевић Коста 2681, 2682 Дубина Николай Кузьмич 1306
Димитријевић Наташа 2436 Думић Оливера 269
Димић Жарко 3722 Дуранци Бела 2227
Димић Љубодраг 495, 496, 1584 Дурлевич Урош 3058, 3332, 3348
Димчич Биляна 752 Дычко Сергей Николаевич 664
Динић Михајло 3052
Д.М. 2742 Дюрович Л. 1708, 1709
Д.Н. (Драган Николич) 265, 497, 2438 Джорджевич Ивана 3331
Добланович Татьяна 3869 Ђаковић Богдан 2445
Доброклонский Александр Павлович 4363 Ђечевић Антон Тончи 4063
Додер Миленко 80 Ђокић Небојша 269
Ђокић Томислав 4154 Е.З. (Евгеније Захаров) 1982, 4678

Ђорђевић Бојан 1136, 1710 Елачич Евгений Александрович 898
Ђорђевић Владан 3237 Еленин Марк Соломонович 4613–4615
Ђорђевић Драгослав 1974 Емельянов Юрий Николаевич 3066
Ђорђевић Живота 1588 Е.Н. 1983
Ђорђевић Иван М. 3059 Енбе 1984
Ђорђевић М. 1975, 1976 Ерић Капиталина 4365
Ђорђевић Милутиновић Деса 2972 Ермаков Алексей Михайлович 499
Ђорђевић Мирко 1308 Ермаков Мстислав Петрович 4163
Ђорђевић Љубиша П. 3349 Ермаков Николай Антонович 499, 1311
Ђорђевић Нада 1711 Ермолаева Наталия Сергеевна 3014, 3067, 3068
Ђорђевић Пуриша 3723 Ершов Виталий Федорович 115, 464, 500, 558,
Ђорђевић Радомир 1137 665–668
Ђорић Дејан 1978 Е.Т. (Екатерина Леонидовна Таубер) 1986
Ђукић Далибор 3060 Ефимова О. 253
Ђукић Ђорђе 3061–3062 Ёхина Наталия Александровна 1312–1315
Ђукић Ђуро 3724
Ђурђевић Даница 1589–1592, 4532, 4674 Жадан Павел Васильевич 4366, 4367
Ђурђевић Марина 1138, 2746–2751 Жакова Наталия Кирилловна 4164
Ђурић Александар М. 4611 Жардецкий Олег Вячеславович 19, 4368, 4369
Ђурић Вељко Ђ. 1309 Ж.Г. (Живојин Гавриловић) 4165
Ђурић Ђорђе 3063, 4156 Жданова (Шульгина) Мария Дмитриевна 4370
Ђурић Иван 3064, 3120 Жељски Тамара 1140, 1141, 2448–2451
Ђурић Остоја / Джурич Остоя 888–893, 895, Живановић Милан 2227
896, 1593–1595, 1712–1716, 3538–3544, Живановић Милана 20, 22, 23, 501, 899, 1316–
4159–4162, 4612, 4675–4677 1319, 1322–1324, 1596, 3070, 3071, 3726
Ђурић Т. 4533 Живић Ивана 3072
Ђурковић Димитрије 2447 Живковић Биљана 270
Живковић Јагода 4166
Евг. Вад. (Евгений Вадимов) 1979 Живковић Миодраг 2754–2757
Евджевич Евджа А. – в: Јавђевић Јевђа Живојиновић Мирјана / Живоинович Мирья-
Евдокимов Виктор 897 на 3073–3076
Евлогий (Георгиевский), митрополит 4364 Животић Александар 1325, 1326, 1513, 3350
Егорова Надежда Алексеевна 2753 Жикић Радослав 3078
Е.Ж. (Евгений Жуков) 1310 Жикић Слободан 271, 3727
Е.Ж-в. (Евгений Жуков) 3545 Жикић-Борјановић Славица 3419
Ежова Павлина 1139 Жирмунский Виктор Максимович 1721
Жолтенко Владимир Семенович 4616 Зимина Валентина Дмитриевна 755, 756

Жолткевич Флор, митрофорный протоие- Злокович Г.Г. (Злоковић Ђорђе) 3084
рей 4168 Зойкич Джордже 2000
Жорж Бранислав А. 900, 901, 1989, 2453, 3079, Зосима, јеромонах 277
4169
Зуб Эдуард Иванович 1333
Жуков Дмитрий Александрович 1347
Зубарев Александр Андреевич 117
Жуков Евгений Андреевич 902, 1327, 4373
Зуев Владимир Николаевич 4185
Жукова В. 4170
Зупан Здравко 2002–2005, 2010–1012, 2015,
Жуковски Анатолиј / Жуковский Анатолий 2018, 2021
Михайлович 2452, 4171, 4374–4376
Зызыкин Михаил Васильевич 278
Жупић С. 1990
Журавская Елизавета Михайловна 1991, 3546
И.А. 2022
И.Б. 2023
З. 903, 4014
Иванов Владислав Васильевич 2457
Завалишин Вячеслав Клавдиевич 1992, 1993,
4172 Иванов Димитрий Андреевич 503, 4381
Заварин Алексей Алексеевич 4377 Иванов Евгений Васильевич 1143
Задникар Гита 3942 Иванов Игорь, свящ. 3085
Задорнов Александр Владимирович 3081 Иванов Игорь Борисович 672, 4174–4176
Зайцев Илья Владимирович 3082 Иванович Милена 3086, 3087
Зајцев Милица 2455 Ивановић Олга 2024
Зандер Лев Александрович 275 Иванцов Дмитрий Николаевич 118
Зарубин Валентин Васильевич 1995, 1996 Ивањицки Оља 2227
Зауер Сергей Александрович 1330 Иветић Велимир 3351, 3352
Захаров Владимир Викторович 1331 Ивић Милка 1722
Захаров Евгеније (псеуд. Лава Горовича Заха- Ивков Слободан 2026
рова) 3547, 3548 Ивошевић В. 2028
Зверева Светлана Георгиевна 2683, 2684 Игнатовский Александр Иосифович 3420,
Зеелер Владимир Феофилович 1997, 1998 3421
Земякова Ольга Кузьминична 2101 Изгаршев Игорь (Игорь Викторович Оболен-
Земляниченко Марина Александровна 2794– ский) 4538
2798 Илин Славица 2227
Земсков Виктор Николаевич 1332 Илић Благоје 4539
Зеньковский Александр Васильевич 4379 Илич Велимир 3729
Зеньковский Василий, прот. 1999 Илић Драгана 3089
Зёрнов Николай Михайлович 276 Илић Миодраг 4618
Зёрновы, семья 4380 Илић Мирослав 1598
Зигерн-Корн Георгий Анатольевич 1230 Илић Никола П. 3730
Илић Светлана / Илич Светлана Юрьевна Јовановић Александар 1730

2041, 4383 Јовановић Владимир 2463–2466, 2687
Илић-Агапова Марија 279, 1599 Јовановић Драган 4541
И.М. 281, 3353 Јовановић Зоран Т. 2467–2469
Инић Бранко В. 3731, 3732 Јовановић Иван 3096, 3097
Иоанн (Максимович), епископ Шанхайский, Јовановић Ђура 4391
архиепископ 283
Јовановић Јелена С. 2761
Иоанн (Шаховской), архиепископ 282, 4385,
4386 Јовановић Љуба 124
Иованович Иован 4177 Јовановић Миливоје 1731, 1732
Иордан Алексей Борисович 505 Јовановић Милица 2471–2480
Иоффе Генрих Зиновьевич 675, 4178 Јовановић Миодраг 2049, 2050
Иринархова Татьяна Юрьевна 1723 Јовановић Мирослав / Йованович Мирослав
27, 28, 30, 31, 128–130, 132–136, 138–
Ириней (Середний), архимандрит 3090
144, 285, 506, 507, 676, 913–915, 1338,
И.С. 2042 2763, 2933, 3098, 3423, 4181
Исајев Иван Петрович 911
Йованович Попович Деяна 2688, 2764
Исајловић М. 1144
Јовановић Срећко / Йованович Сречко 3539–
Исаченко Александар Васиљевич 4387, 4388 3544
Исмагулова Тамара Джакешевна 2458, 2459 Јовановић-Стипћевић Биљана 3099
Ичин Корнелия 2460, 2461 Јовановић-Стојмировић Милан 1339
Јовић Видојко 3100
Јаковљевић Ранко 1337 Јовићевић Радојица 1734, 1735
Јаковљевић Ана / Јаковљевић Радуловић Ана Јовичић Стеван 2934
1724, 2462
Јокић Драгана 3550
Јанакова-Грујић Маре 2759
Јокић Наташа 4543
Јанићијевић Душан 3480
Јоксимовић Зоран 1736
Јанковић Милорад М. 3091
Јоновић Петар 4182
Јанчевецка Олга 4390
Јосеска Ленче 4059
Јахонтов Александар Александрович 2760
Јосимовска Верица 4037, 4038
Јевђевић Јевђа А. 757, 3725, 3734
Јотић Биљана 2051
Јевтић Атанасије 3092, 3093
Јелачић Алексије / Елачич Алексей Кирилло- Јоцић Живота В. 287
вич 1600, 3735 Јоцић Љубиша 4653
Јелић Лидија 1729 Ј.С. (Ј. Стевановић) 4679
Јеремић Зоран 3737 Ј.Т. 4680
Јефтић Милош 4540 Јуришић Шимун 2483
Ј.Ј. 2047 Јустин (Поповић), јеромонах 288
Јованов З.Н. 2048 Ј.Ш. 3738
К.А. 677 Качаки Јован / Иоанн Николаевич 146, 293,

Кадесников Николай Зотикович 918–921, 4622 681, 924, 925, 1146–1148, 1150, 1151,
4187, 4188
Кадијевић Александар 2763, 2766–2772, 2774–
2788, 2790, 2792–2795, 4681 Кашанин Милан 2064
Каджан Александр Петрович 3101 Кашеваров Анатолий Николаевич 294–296
Казак Владимир Николаевич 1340 Каширина Варвара 297
Казак Вольфганг 922 Кашуба Маргарита Сергеевна 158
Казаков Григорий Александрович 3482 Кашић Душан 3106
Казанцев Александр Степанович 1341 Квакин Андрей Владимирович 147
Казанцев Николай Леонидович 1342, 4184 Керимова Марина Мустафаевна 3944
Казем-Бек Александр Львович 1343 Кецојевић Драгиша 3741
Казимиров-Клочков 510 Киприан (Керн), архимандрит 298
Казимировић Радован 3102 Кирей Ставрула 299
Кайгородцев Александр Николаевич 678 Кириенко Юрий Константинович 761, 762
Калезић Димитрије М. 3483 Кириллов Владимир 300
Калинин Владимир Иванович 4185 Киселёв К. 3108
Калинин Николай Николаевич 2794–2798 Кисловски Сергеј Андрејевич 4394
Калинина, урожд. Леухина Инна Антоновна Киш Данило 2065
4545–4547 Клементьев Александр Константинович 301
Кампе Леонид 4064 Климович Людмила Валерьевна 514, 926
Капетановић Милош 3739 Клисић Јован 3428
Каплин Александр Дмитриевич 3426 Кљакић Слободан 32, 33
Караводин Леонид Владимирович 4186 Кнежевић Јелена 2066
Каралић Предраг 2058 Кнежевић Мара С. 34
Карамаш Сергiй Юрiович 3104 Кнежевић-Миљановић Јулка 3109
Каратеев (Каратеев-Карачевский) Михаил Ковалевский Д. 1345
Дмитриевич 1344, 4392, 4393 Ковалевский Евграф Петрович 515
Каращук Андрей 1305 Коваленко Юрий 4549
Карпов Александр 3740
Кованько Георгий Александрович 516
Карпов Б. 679
Ковачевић Радован 1346
Карпов Николай Дмитриевич 680
Ковачески Стојан 4039
Карташёв Антон Владимирович 290
Ковтун Иван Иванович 1347
Касацкая Ирина Федоровна 2059–2062
Кожина-Заборовская Мария Мечиславов-
Касаш Александар 511 на 3743
Кастелянов Владимир Николаевич 291, 512 Козлитин Владимир Дмитриевич 35–37, 517,
Кастратовић-Ристић Веселинка 3105 518, 927, 928
Каткова Екатерина Петровна 513 Кознова Наталия Николаевна 4629
Козякин Николай Васильевич 4189 Кострюков Андрей Александрович 321–326,

Коич (Мрджа) Ивана 929 1355, 1356
Којадиновић Татомир 2068 Котюков Константин Львович 1357–1359
Кокановић-Марковић Маријана 2689 Кох С. 2076, 2077
Коларић Владимир 2935, 2936 Кочаровский Карл-Август Романович 939, 940
Колеров Модест Алексеевич 3110, 3111 Коџић Мирјана 2499, 2500, 2502
Колесников Александр Антонович 634 К.Р. 1360, 3488
Колмаков Вадим Борисович 3112, 3113 Кравченко В. Г. 1361
Колмогоров Александр 519 Крагуевчанин [псевд.] 3748
Колосов Н. 1348 Краинский Николай Васильевич 941
Колунтаев Сергей Александрович 1331 Краут Вања 2078
Колунџија Денис 4550 Крейд Вадим Прокопьевич 944
Комадинић Гроздана 3739 Крекић Б. 3120
Комаров Борис Евгеньевич 1349 Кривцова Мария Александровна 151

Крижанић Пјер 2080
Конески Блажо 3115
Криловић Бранка 2503, 2504, 4552
Кононова Маргарита Михайловна 38
Крклец Густав 1747
Конорева Ирина Александровна 3553
Кронер Энтони 684
Конради Дмитрий Николаевич 2690
Крстановић Здравко 4553
Константиновски Георги 2799
Крстић Владимир 3750
Кончаревић Ксенија 302–306,1738–1743, 3485–
3487, 4395 Крутиков Евгений Феликсович 685
Копылова Ольга Николаевна 307 Кручинин Андрей Сергеевич 1155, 1156
Корбе Владимир Александрович 4396 Ксюнин Алексей Иванович / Ксјуњин Алексеј
327, 3751, 4554
Корбутовски Никола 3745, 3746
К.Т. (Кирил Тарановски) 947
Корнилов Александр Алексеевич 1350
К.Т-ски (Кирил Тарановски) 4687
Короткова Елена Владимировна 1152
Кубуровић Мирјана 3558–3561
Косанович Богдан 308, 309, 1744–1746, 2490
Кудрявцев Р. 686
Косик Виктор Иванович 39–44, 253, 310–320,
520, 931–937, 1153, 1351, 1353, 1354, Кудряшов Юрий Владимирович 948
1602, 2073, 2074, 2491–2496, 2800, 2801, Кузмановић Мирјана 152
3117, 3554–3556, 3875, 3946, 4018, 4551, Кузьмичёва Людмила Васильевна 153, 154,
4682–4686 4397, 4398
Косик Ольга Владимировна 253 Кузнецов Владимир Александрович 328
Костич Бранислава 3557 Кузнецова Ольга Николаевна 949
Костич Любомир 3747 Кујунџић Миодраг 4196
Костић Стојадин 938 Кукин Александар 3121
Костић Ђекић А. 2075 Кулен Елена Сергеевна 1363
Кульбакин Степан Михайлович 950 Лесковац Милена 2507–2509, 2707

Кульдинов Солман 826 Липковски Александар 2808, 3129–3135
Курганский Вадим Павлович 1364 Литаврина Марина Геннадьевна 955
Куручев Драгана 2084, 2085 Литвињенко Стеван / Литвиненко Степан
Кусовац Никола 2086 Андреевич 3434–3437, 4401
Кутырин Владимир Васильевич 3562, 3563 Лихачёв Дмитрий Сергеевич 1750, 1751
Кьосева Цветана 1365 Л.М. (Лепосава Миловановић) 2102, 2103
Лобачев Ђорђе / Лобачёв Юрий Павлович 4402
Лавров Сергей Васильевич 951 Лобачёва Юлия Владимировна 1604, 4403
Лажетић Предраг 3354 Лозо Светозар 1367, 1368
Лазарев Б.П. 687 Лойко Анатолий Николаевич 3356
Лазаревић Давор 2089, 3752, 3753 Лойко Аркадий Николаевич 3356
Лазаревић Славко 2938 Лойко Евгений Николаевич 3356
Лазић Ј. 3564 Лома Александар 1752
Лазић Радослав 2505 Лопухин Петр Сергеевич 4197
Лазовић Живан 3125 Лукич-Дацич Драгана 3136
Лазовић М. 3754 Лукјанова / Лукьянова Татьяна Львовна 2513
Лакић Д. 2091, 2940 Лукшич Ирена 962, 1158, 1161, 1162
Лампе, фон Алексей Александрович 688 Лунева Маргарита Ивановна 2109
Ланин Александр Викторович 1366 Лунченков Иван Александрович 767
Ланской Илларион Сергеевич 2093, 2802 Лучић Милка 1370
Лапаева Наталья Борисовна 952 Лушин Михаил Михайлович 967
Лаппо-Данилевский Константин Юрьевич Львов Николай Николаевич 651, 652, 689
4688
Лаптева Людмила Павловна 1748 Љ.Ј. 1606
Ласкарев Владимир Дмитриевич 3126, 3127
Латинчић Олга 828, 2803–2807, 3565, 3566, М. 3567
3574, 3603 М. (Ниш) 3755
Латифић Амра 2506 Маевский Владислав Альбинович 45, 330, 331,
Лашков Сергей Иванович 1157 1163, 1372, 1373, 3569
Лебедев Владимир А. 953 Магериџ Малколм (Malcolm Maggeridge) 1371
Лебедински Славко 954, 4630 Магуза Александр Олегович 3137
Левин Юрий Иосифович 1749 Мађановић Милица 2809, 2810
Лейкинд Олег Леонидович 2099 Мазырин Александр Владимирович 332
Леко Марко. Д. 3128 Мајданац Боро 2516
Леонидов Виктор Владимирович 2101 Маклецов Александр Васильевич 156, 968, 969
Лермонтов Михаил Александрович 4400 Маковецкий Аркадий, протоирей 333
Маковский Сергей Константинович 2111 Марковић Драгана 2813

Максимовић Десанка 3570 Маркович Иван Р. 2814, 2815
Максимовић Зоран 2517–2520 Марковић Љубомир М. 1377, 1608
Максимовић Љубомир 3138, 3139 Марковић Милорад 4556
Максимовић Миодраг 3438 Марковић О. 1378
Максимовић М.С. 3140 Марковић Олга 2124, 2529–2534
Малашин Геннадий Викторович 3756 Марковић Предраг 4690
Малеванов Владимир Львович 970 Марковић Светлана 4681
Маленковић Милош 3141, 3439 Марковић Срђан / Маркович Срджан 2125–
Маликовић Драги 46, 47, 157 2128
Малић Горан 2943, 2944, 2946, 2947 Марковић Татјана (о Биценку) 2129
Маловић Гојко 4200 Марковић Татјана (О Сердјуковој) 4201
Малышева Светлана Юрьевна 829 Маркус Сергей Владимирович 4557
Мальчевский Алексей Павлович 1374, 4404 Мартинов Добрила 2435
Манакин Виктор Константинович 48 Мартынова Марина Юрьевна 158
Мандич Слободан 1164, 1165 Марчеля Наталья Владимировна 3880
Маневић Зоран 2811, 2812 Марченко Татьяна Вячеславовна 2130
Манојловић Тодор 4405 Марчета Милица В. 2436, 2692, 3359, 4202
Мантулин Валентин Николаевич 523 Маслов Юрий 4558
Манцуров Юрий Александрович 3357 Матасов Василий Дмитриевич 692
Маньков Сергей Александрович 1375 Матвејев Сергеј Димитријевич 3145, 4406
Маран Стевановић Александра 3142 Матекало Анте 2133
Марар Ольга Ивановна 2521 Матић Војислав 3757
Маренић Владимир 2522, 2523 Матић Милутин 3758
Маринковић Живан М. 3143 Матич Ольга Борисовна 4203, 4204, 4407
Маринковић Н. 1376 Матияшевич Елка 1753
Маринковић Никола Ј. 49 Матовић Драгана 3571
Маринковић Сузана 526 Махалин Александр Васильевич 3360–3364
Маринковић Ђорђе 3078 Махараблидзе Ексакустодиан Иванович 1379,
Мариновић Ђорђе Алексе 3358 4408
Мариновић Никола Ј. 1607 Махров Кирилл Васильевич 2099
Маричевич Соня 2115–2121 Махров Петр Семенович 4205
Мариюшкин Алексей Лазаревич 690, 691 Мачкић Зоран С. 4015–4019
Марьянович Драголюб Н. 3144 М.Б. 2816
Марјановић Петар 2525–2527 М.Г. 4206, 4207
Марковић Анита 2122, 2123 Медаковић Дејан 2134, 4632–4634
Маркович Деян Слободанович 334 Медаковић Милан 2817
Медведев Александар Иванович 2818 Милићевић Огњенка 2541, 2542

Медведев Михаил Александрович 2820–2827, Миличић Сибе 4635, 4636
2829–2831, 3859, 3760, 4409 Милованович Лепосава 2181–2185, 2187–2198,
Медведева Ксения Петровна 3759, 3760, 4409 3764
Медовић Илдико 3146 Миловановић Милан 2834–2839
Межински Jелена / Межинская Миловано- Милованович Н. 3368
вич Елена Константиновна 1613, 1614, Миловановић Сузана 3765
2137–2165, 2169, 2170, 2815, 3147 Милојевић Милоје 2543
Мейер Юрий Константинович 50, 4208, 4410 Милојевић Момир 1617
Мельник Владимир 3572 Милосављевић Борис 3152
Месснер Евгений Эдуардович 1381, 3951 Милосављевић Вера 1755–1757
Мијаиловић Оливера 1615 Милосављевић Зорица 3766, 3767
Мијушковић Мирољуб 1382, 1383 Милосављевић Миланка 338
Микић Драшко 3761 Милосављевић Миодраг 3153
Микић Сава 3365 Милосављевић Татјана 2199, 3768
Миклашевский Игорь Олегович 4559 Милошев Марко 3769, 3770
Миклашевский Олег Петрович 972, 973 Милошевић Александра 2544, 2545
Милановић Александар 1697 Милошевић Мата 2546
Милановић Ђорђе 1384 Милошевић Предраг 2548
Милановић Олга 2176, 2178, 2540 Милошевић Ристо 1387, 4210
Милатовић Петар 693, 3573 Миљановић Марко 2200
Миленковић Александар 2832, 2833, 4209 Миљеновић Милић 3773
Миленковић Милисав 2179 Миљковић Никола 3154, 3155, 4412
Миленковић Миломир 529 Минеев Роман 4560
Миленковић Н. 2693 Минова-Г´уркова Лилјана 4041
Миленковић Тома 530, 531, 830–832, 974–979, Миодраг Предраг 339
3148–3151, 3763, 3844 Мирковић Милосав 2549
Миленковић-Вуковић Биљана 1947 Миронова Елена Михайловна 159–163
Милетич Н. 3366 Миросављев Анђелка 1168
Миливојевић Драган 2694 Мирский Марк Борисович 3441
Милин Мелита 2695 Мирчов Светлана 3442
Милинковић Филип 2697 Миткевич Григорий Григорьевич 340
Милинчевић Васо 1754 Митровић Андреј 1618, 1619
Милинчич Миролюб А. 2949, 3489 Митровић Биљана 2972
Милинчич Урош В. 3333, 3367 Митровић Михајло 2842, 2843
Милић Л. 2698 Митрофан (Зноско), епископ 4414
Милић Лариса 1385 Митрофанов о.Георгий 342
Мићовић Драгољуб 2201 М.Р.Б. 2845

Михаиловић Драгослав 1388, 1389 М.С. (М. Сретеновић) 166, 2210, 2699
Михаиловић де Део Миодраг 3774 Мујезиновић Ферид 4214, 4215, 4562
Михаjловић-Михиз Борислав 4415 Мурашова Светлана Николаевна 535
Михайлов Виталий 4561 Муромцева Людмила Петровна 1175
Михайлова Вера Александровна (урожд. Дани- Мухачёв Юрий Владимирович 11
лова) 1392 Мучибабић Далиборка 3575
Михайлович Бояна 2550 Мушицки Ђорђе 3172–3174
Михальченко Сергей Иванович 1169, 3157, М.Ч. 1621
3158, 3160–3163
Михаљчић Раде / Михальчич Раде 3164, 3165 Н. (Николай Захарович Рыбинский) 983, 3443
Михеев Вадим Ростиславович 3166 Наерловић-Вељковић Наталија 3176
Михеев Ярополк Леонидович 980 Назаров Михаил Викторович 52, 536
Мицковић Евица 3574 Назимов Георгий Владимирович 344, 1396,
Мичић Владимир 4213 4422
Миџовић Марија 1620 Накићеновић Јован 4065
Мишић Љиљана 2551–2556 Нарциссов Борис Анатольевич 1762
Мишић Синиша 3168 Науменко Вячеслав Григорьевич 4216
М.Ј. 2844 Наумов Александр 3953
М.Ј.Р. 2203 Н.Б. 4217
М.Й. 532 Н.В. 988, 989
Младеноская-Георгиевая Анна 1759 Н.В.К. (Николай Васильевич Козякин) 2846
М.М. 3952, 4416 Н. Вр. 537
М. Нен. (Милан Ненадић) 165 НГР. 345
М.Н.М. 2204 Невзоров Андрей Геннадьевич 1397, 4218
Могилянский Мстислав Игоревич 1760 Невярович Владимир Константинович 4219
Молчанов Владимир Константинович 533, 534 Недић Марко 4563
Молчанов Т. 2557 Недовић Гордана 3576
Мордвинкин Юрий Борисович 4417 Неелов Николай Леонидович 1398
Мосусова Надежда Борисовна 2205, 2558, Неймирок Александр Николаевич 1399
2560–2569 Неклюдов Владислав, протоиерей 346, 347
Мотекало Анте 2206 Неклюдов Сергей Юрьевич 1763
Мохначёва Марина Петровна 3169 Нестор (Анисимов), архиепископ 4423
Мошин Владимир Алексејевич 3170, 3171, Нехотин Владимир Владимирович 4101, 4102
4418, 4419 Нечаев Вячеслав 2570
М.П. 2207–2209 Н.З.Р. (Николай Захарович Рыбинский) 53,
М.П. (Милош Парента) 343 348, 769, 4220
Нивьер Антуан 349 Новосадский [псевд.] 694, 3781

Низовский Андрей Юрьевич 678 Н.П. 172
Никић Мирјана 1623, 3776 Н.П. (споменик Сироткину) 3581, 4223
Никифоров Константин Владимирович 54, Н.Пр–ов [Николай Николаевич Протопопов]
2847, 2848, 3577 1404
Николаев Алексей 2700, 2701 Н.Р. 991, 992
Николаев Константин Николаевич 350 Н.Ч. 3582
Николаев Эрдне 834 Н.Ш. 4565
Николаев-Волков Дмитрий Михайлович 538,
2881, 3578, 4261 Његован Драго 4694
Николајевић Иванка 3177
Николић Александар 3178 О.Б. (Олга Божичковић) 2220
Николић Александар М. 3179 О.Б. (Ганусовски) 4224
Николић Александра 2849 Обичан Јован 4566
Николић Бранислав 3777 Оболенский Валениан Александрович 1042
Николић Владимир М. 3180–3183 Обрадовић Мирјана 1405, 3844
Николич Д. 4221 Обреновић Виолета 3585, 3586
Николич Драган 2850, 2851 Овчинников о.Сергий 771
Николић Драгиша 3184, 3490 Огњеновић Вида 4637
Николић Ђ. 835 Одавић Мирјана 2572
Николић Зоран Љ. 3579 Одавић Петер Ј. 2223, 2224
Николић Милан 4564 Окороков Александр Васильевич 696–698, 999
Николич Наташа 2571 Омельченко Олег Анатольевич 3189
Николић Петар 3778 Онегина Светлана Валерьевна 1407
Николић Стеван 3185 Опешня Игорь 1000
Николиш Гојко 4424 Ордовский-Танаевский Михаил Львович 175,
Николова Маја 539 1680, 1685, 4095, 4097–4100, 4107, 4108,
Никон (Рклицкий), иеромонах, архиепископ 4111, 4115–4117, 4425
351, 1400 Орешкова Елена 542
Нинковић Момир Н. 4157 Орлов Константин Николаевич 4225
Нинковић Ненад 3779 Орловић Драган 4695
Н.Ј. 2213 О. С-ћ. (Озрен Суботић) 176
Н.К. 352, 2214 Осведомитель (псевд.) 1001, 2852
Н.К. (Кадесников) 3780 Осет Желько 3957
Н.М. (Николай Мельников) 770 Оссовский Олег Ефимович 543
Новиков С. 990 Остапов Алексий, протоиерей 1408
Новицкий Евгений Федорович 4222 Острогорский Георгий Александрович 3190
Очевидец [псевд.] 545 Пејин Јован / Пеин Йован 1187, 3199

Оштрић Шиме 3371, 3372 Пејхељ Василије (Александрович) 3801
Пеньковский Дмитрий Дмитриевич 773–775
Павић Милорад 3570 Перовић Љ. 3595
Павићевић Душан 179, 180 Перхавко Валерий Борисович 1175
Павковић Васа 4696 Петијевић Александар 3765
Павленко Н. 1007, 3594 Петковић Сава 357
Павличевић Ђорђе 3783 Петковић Татјана 3802, 3803
Павлов Андрей Тихонович 546, 547 Петричевић Марија Л. 2577
Павлов Борис Арсеньевич 548, 549, 3959, 3960, Петров Александар (Николајевич) 1188, 1189,
4226, 4227, 4426, 4427 4640
Павлов Борис Леонидович 55, 3784–786 Петров Михајло 2244
Павловић Будимир Б. 3446–3449 Петрович Александр 3201
Павловић Б. Л. 2238 Петровић Верослава 2579–2581
Павловић Весна 4567 Петровић Димитрије В. 4233
Павловић К. Ст. 4228 Петровић Драгољуб 1412
Павловић Мирка 2574, 2575 Петровић Драгош 3202, 3282
Павловић Немања 4229 Петровић Драгутин Драган 3804
Павловић Лончарски Вера 2737, 2854 Петровић Љиљана 4234
Павловский Иван Францевич 3191 Петровић Миодраг М. 3203
Павлычева С. В. 3393, 3402, 3403 Петрович Р. (Рончевский Ростислав Петрович)
Пагануцци Павел Николаевич 354, 550 1017
Паламарчук Петр Георгиевич 4697 Петровић Растислав 56, 1413
Палеолог Сергей Николаевич 4428 Петровић Теодора 4429
Палибрк-Сукич Несиба 1177–1185, 1627, 1628, Петровски Филип 4713
2576, 3192–3197, 3450, 3787–3797 Петрюк Петр(о) Тодорович 3204
Пантић Божидар В. 1186 Петрушева Лидия Ивановна 181, 307, 1190–
Пантић Никола 3042 1192
Пешић Владимир 2245
Пантюхов Олег Иванович 1010
П.З.С. 3455
Паповић Станко 4067
Пивовар Ефим Иосифович 464, 500, 558
Парента Милош 355
Пилипович Радован 358–362, 4236
Пархоменко Татьяна Александровна 4232
Пиличева-Чорко Елена Александровна 4237
Паунковић Зорислав 1014, 1016, 1764, 1765,
1768, 1771, 4698–4706, 4708, 4709, 4711, Пилчевић Ђорђе 3805
4712 Пилько Надежда Сергеевна 3962
Пауновић Петар 3453, 3800 Пио-Ульский Георгий Николаевич 57, 3205
Пашуто Владимир Терентьевич 3198 Пириватрић Срђан 3206
Писарев Ђорђе 4714 Попов (–Тютюнник) Александр И. 1026

Писарев Юрий Алексеевич 1193 Поповић Богдан А. 4733
П.К. 2247 Поповић Бранислав О. 3373
Плетнёв Алексей Петрович 2248 Поповић Влада 2586–2590, 2709, 4438, 4439
Плетнёв / Плетњов Владимир Дмитриевич Поповић Г. 2858
559, 2249 Поповић Гордана 4569, 4570
Плотников Борис Евгеньевич 4430, 4715 Поповић Диана 1774
П.Н. 1019, 2250 Поповић Ђорђе 2260–2262
Погарчић Нина 2252 Поповић Љубодраг 2859
Погодин Александр Львович 560, 1772, 3208, Попович Любомир 1418
3892
Поповић Милош 3809
Подстаницкая Татьяна А. / Подстанитскаја
Поповић Петар 4734
(Подстаницкая) Татјана 2253–2255,
4068 Поповић Сава 2263
Познановић Дејан 1773 Поповић Стеван 838
Познановић Раде В. 3806 Посавчић Миљан 4735
Половина Пера 4431 Посадский Антон Викторович 4240
Полторак Сергей Николаевич 699 Поспеловский Дмитрий Владимирович 372
Полчанинов Ростислав Владимирович 364, Постельс Ф. де 2265
561, 562, 1020–1024, 1194, 1529, 1530, Поточан Будимир 2266, 4571
2257–2259, 3807, 3963, 4021–4033, 4239, П.П. 564
4433–4436, 4716–4732 Пр-ов Н. (Протопопов Николай Николаевич)
Польский Михаил Афанасьевич 365 1422
Поляков Андрей Васильевич 3210 Пронин Василий Михайлович 1033, 4242
Поляков Иван Николаевич 1025 Просен Милан 2760, 2863–2869, 2871–2876
Поляков Сергей Иванович 1415 Протић Душан 4243
Поляков Федор Борисович 1416 Протић М. 2270
Полян Павел Маркович 1417 Протић-Бенишек Војислава 3213
Помазанский Михаил, протопресвитер 366 Протопопов Николай Николаевич 700, 1631,
Поп-Атанасов Георгий 3211, 3112 1632, 4244
Попов Андрей Владимирович 367–371, 1195– Прпа Финк Маријана В. 2591
1197 Прянишников Борис Витальевич 1035, 4245
Попов Душан 2706–2708 П.Ст. 1633
Попов Живко А. 3808 Пузанов Иван Иванович 3215
Попов о. Леонид 563 Пузович Владислав 374–386, 3216–3223, 3491
Попов Н. Д. 2857 Пузовић Љиљана 3223
Попов Нина 4568 Пузовић Предраг 2877
Попов Семен Иосифович 4437 Пулко Радован 3374, 3459, 3965, 3966, 3982
Путилов Борис Николаевич 1775, 4246 Раевская Наталья Александровна 574

Путятин Владимир Сергеевич 191, 192, 387, Раевский Александр Андреевич 1429
1776–1778, 3224, 3225 Рајчевић Угљеша / Райчевич Углеша 2276–2280
Пушкадия-Рыбкина Татьяна Витальевна 3903, Ракитин Јуриј / Ракитин Юрий Львович 2595,
3904 4440–4442
Пушкарёв Борис Сергеевич 4247 Ракић Радомир, ђакон 388
Ракоција Миша 2880
Р. 1426 Ракочевић Бранка 1430, 2803, 3565, 3566, 3574,
Р. (Рыбинский) 2272, 3984 3603
Раденкович Любинко 1779, 4572 Рамадански Драгиња 1038–1040, 1203–1205,
Радивојевић Жижа 1634, 2592, 2878, 2879 2281, 4739, 4740
Радич Радивой 3226, 3227 Рант Тьяша 3986
Радић-Дугоњић Милена 1635 Рапајић Светозар 2596, 2597, 4250
Радовановић Ж. 4248 Рар Глеб Александрович 1041
Радовановић Славен 4641 Рар Лев Александрович 1042
Радовић Даница 1199–1202, 1636–1638, 3813, Ратушняк Олег Валерьевич 194, 779–788, 1206,
3814, 4736 1431–1433
Радовић Милена 4737 Ревенко С. И. 3393, 3402
Радовић-Тешић Милица 4574 Резниченко Ана (Игоревна) 4443
Радовић Радован 3228, 3229, 3375, 3376 Ремилёва Елена Сарановна 842–844, 4741
Радојевић Рајко Б. 3815 Ренников Андрей (Селитренников Андрей
Митрофанович) 4444, 4642. 4643
Радојичић Драгана 4069, 4070
Решин Туцић Вујица 4251
Радојичић Ксенија 3739
Ржевски Александар Александрович 4445
Радојчић Милена 3574
Ристовић Милован 1643, 4446
Радојчић Б. 3120
Р.Ј.М. 2211, 2282
Радојчић Милорад 3816, 3817
Рклицкий Николай Павлович 390, 1043, 3604
Радоњић Мирко 1639, 3818
Рогожин Анатолий Иванович 1435
Радоњић Мирослав 2593
Родзевич Алексей Николаевич 4447
Радосављевић Јелена Н. 3230
Родзянко Михаил Михайлович 391, 2710
Радосављевић Озрен М. 2274
Родионова Надежда Александровна 1436
Радостовец Валентина 4249
Розанова И. Е. 3462
Радошевић М. 4738
Розенберг Владимир Владимирович 575
Радуловић М. 3461
Росселевич Анатолий Михайлович 576, 577
Радуловић Немања Ј. 1640
Ростовцев Михаил Иванович 2286
Радуловић Огњен 1641, 1642, 3601, 3602
Ротов Михаил Дмитриевич 4448, 4449
Рађеновић Ранка / Радженович Ранка 1198,
1428, 1859, 1863, 1869, 2275, 2388, 2730, Рощин Николай 62
2817 Рувидић Рајко 3464
Рудаков Павел 3606 Светозаревиќ Покорни Бранислав / Светоза-

Рудинский Владимир (Даниил Федопович Пе- ревич Бранислав 4054, 4055
тров) 4742 Свечникова Ариадна Игнатьевна 590
Русак Владимир Степанович 392 Свинарски Кирил (Владимирович) 4452, 4453
Руски емигрант (псеуд.) 1437 Свиридов Иоанн, прот. 4267
Рутыч Николай Николаевич 709, 710 С.Г. 848
Р.Х. (Рина Хлача) 4576 Севастьянов Михаил 3377
Рыбас Святослав Юрьевич 1448 Северюхин Дмитрий Яковлевич 2099, 2297,
Рыбинский Николай Захарович 587, 845, 1054, 2885
1055, 2291, 2599, 3625–3630, 3995, 3996, Сегединчев Татјана 3238, 3832
4254–4256, 4450 Седых Андрей 4268, 4269
Рыковский Юрий Ильич 721, 3640 Секулић Исидора 2298
Рязанский Василий 588 Секулич Миливой 4454
Селезнев Федор Александрович 4270–4273
С.А. 4257 Селиванов Игорь Николаевич 1651
Сабенникова Ирина Вячеславовна 208, 209, Селяк Матей 3998
1212
Семакович Николай 403
Сабо Бояна 1056, 2600, 2601, 4743
Семенов В. В. 712
Саватић Зл. М. 846
Семенов Владимир Геннадьевич 637
Савёлов (Савёлов-Савёлков) Леонид Михай-
Семенов Константин Константинович 713–
лович 4451
715, 1451, 4274
Савицкий Иван Петрович 78
Семёнова Алла 4275
Савић Зоран 3235
Семёнова Елена Владимировна 716
Савић Милисав 4644
Семиряга Михаил Иванович 1452
Савић Предраг 4258
Серапионова Елена Павловна 211, 212
Савић Свенка 2602
Сергеевкий Андрей Борисович 1059
Савченко Петр Севастьянович 4259
Сергеевский Борис Николаевич 591
Садовская-Гро Р. 2294
Сердаковский Лев Викторович 1453, 4455,
Сазонов Ростислав Дмитриевич 589, 4260 4456
Салатић Душан 1213 Середа Владимир Павлович 4276
Сальников Виктор Никитич / Саљников Вик- Сибиновић Миодраг 1653–1658, 1788, 3044,
тор 2881, 3236, 3237, 3831, 4261 3242
Самарин Владимир 4262 Сибиновић-Рајковић Ружица 4745
Самцевич Андрей Андреевич 1449 Сидоров Валентин 4580
Саратлић Рада 3631 Сива Н. 4457
Саринов Дмитрий Александрович 4263 Силкин Александр Александрович 592, 593,
Сафронова Галина Николаевна 1057 3632
Св.М. 2884 Симић Мирољуб Д. 3243
Симић Петар 80 Сорокина Марина Юрьевна 1461–1464, 1659,

Симић Славко 2604 1793, 1849, 1863, 2310–2312, 3247–3253,
3634, 4327
Симовић Милорад Т. 2305
Софиев (Бек-Софиев) Юрий Борисович 4467,
де Симон (Томин) Георгий Люцианович 1455 4468
Симонова Татьяна Михайловна 4277 С.П. 1660, 2887, 3635
Синдик Душан 3244 Спекторский Евгений Васильевич / Спектор-
Синеоков Владимир Дмитриевич 790 ски Евгеније 81, 405, 1067. 1068, 3254,
3255, 4469, 4470
Синкевич Валентина Алексеевна 1789–1791
«Сполох» [псевд.] 1465
Синькевич Константин Федорович 4278, 4279,
4458, 4459 Србуловић Ђорђе 4201
Сретеновић Мирјана 2315, 3834
Скворцова Ольга Владимировна 301
С.С. (Сретен Стојановић) 2316, 2317
Скородумов Михаил Федорович 717, 1060,
1456 Стамболија Небојша 3711
Станимировић Милоје А. 3257, 3835
Скригин Жорж / Скрыгин Георгий Владими-
рович 2955 Станимировић Мацакања Драган 3257
Скрынченко Владимир Анатольевич 4281 Станић Славко 4583
Станишић-Ристовић Гордана 2318
Скрынченко Дмитрий Васильевич / Скринчен-
ко Димитрије 213, 4460, 4461 Станковић Богољуб 1794, 1795
Слатинац Јеленко 404, 3833 Станковић Влада 3258
Станковић Радмила 2319
Смирнова Мэри 2308
Станојевић Владимир 3471, 3472
Смутная Анна Валерьевна 4746
Станојчић Живојин 1796
С.Н. (Саша Недељковић) 1062
Стафиевский Анатолий Николаевич 595
Собен Игорь 4283
Стевановић Бојана 3259
Сокаль о.Иоанн 1458
Стевановић Драгољуб 2888
Соколов Борис 594 Стевановић Ј. 4747
Соколов Борис Вадимович (о Врангеле) 719 Стевановић Петар 3260, 3262
Соколов Михаил 1459 Степанов Николай Юрьевич 596–600
Солдатов Г. 4284 Степанова И. 4584
Солженицын Александр Исаевич 1460 Стерјовски Александар 4056
Соловьев Александр Васильевич 3245 Стефанов Павел, иеромонах 406
Соловьева Т. 4581, 4582 Стефановић Горан 4645
Солодовников Александр Васильевич 2606, Стефановић Димитрије 3263
4464 Стефановић Ж. 2321
Солонский Александр Александрович 214, Стефановић Зоран 1869
3469, 4465 Стефановић Мирјана Д. 1797
Сомов Алексей Борисович 4466 Стефановић Ненад Новак 2889–2909
Стефановић Оливера 1217, 1218 Танутров (Жук) Георгий Фердинандович 4472

Стефановић Павле 2607, 2608 Тарановски Кирил 4749, 4750
Стефанович Тадья / Стефановић Тадија 2910, Тарановский Федор Васильевич / Тарановски
2911 Теодор 1073–1075, 3272
Стефановский Михаил Иванович 1468 Тарасов Л. 2332
Стилиновић Божидар 4646 Тарасов Леонид Тихонович 4288
Стипћевић Никша 4748 Тарасьев Андрей Витальевич 410–416, 1802,
Стоимировић-Јовановић Милан 1469 1803, 2713, 2714, 3638, 3639, 4473–4475
Стојановић Душан 3264 Тарасьев Василий, протоиерей 417, 418, 721,
3640, 4476
Стојановић Зоран Т. 3837
Тарасьев Виталий (Васильевич), протоиерей
Стојановић Олга 4585
419
Стојановић Сретен 2322–2324
Тарле Галина Яковлевна 219
Стојковић Боривоје С. 2609, 2610
Тартаља Иво 4477
Стојнић Милосава-Мила 82, 1798–1801, 3636,
Тасић Милутин 2913
4586
Тасовац Светислав 3641
Стојнов Гига 3838
Татић Будислав Б. 3091
Столыпин Аркадий Петрович 1070
Таубер Екатерина Леонидовна 4479–4481
Стратонов Иринарх Аркадьевич 290, 407–409
Таубер Леонид Яковлевич 220
Стрелянов (Калабухов) Павел Николаевич
1270 Твердохлебова Любовь Михайловна 4289
Струве Глеб Петрович 1071 Театрал [псевд.] 1076
Телицын Вадим Леонидович 3275, 3276
Струве Петр Бернгардович 3265, 3266
Терзић Богдан 1804–1810
Суботић Ирина 2325–2328
Терзић Петар 3842
Суботић Немања 3839, 3840
Тесемников Владимир Алексеевич 87, 89, 1077,
Суворин Борис Алексеевич 4285
1811, 3379, 3380
Судравский Владимир Дмитриевич 611
Тестен-Корен Петра 4005
Сујић-Виторовић Мира 2611
Тименчик Роман Давыдович 1812
Сукачёв Лев Павлович 720
Тимотиевич А. 4290
Сукк Нина Владимировна 601
Тимофеев Алексей Юрьевич / Тимофејев Алек-
Сухарев Юрий Николаевич 3268 сеј 90, 1475–1487, 1489, 1490, 1492,
Сучков Сергей 4287 1494, 1495, 1497–1506, 1508, 1509, 4751
Сысоев Геннадий 86 Тимошина Елена Владимировна 3210
Сычев Николай Иванович 3378 Тихонов Павел Павлович 1510
Ткаченко Елена Викторовна 1169, 3162, 3163
Тамбурић Живојин 2331 Ткачёв Борис Иванович 1511
Танин Сергей Юрьевич 3637 Ткачёв Вячеслав Матвеевич 3382, 4482
Танурџић П. С. 3271 Тлачинац Милан 4291
Тодоров К. 2334 Ћирковић Сима 3283

Тодоровић К. 3473 Ћировић Душан 3383
Тодоровић Тома 3843, 4752 Ћосић Добрица 3570
Тодоровски Стевче 4057 Ћупић Драго 1814
Толстая Светлана Михайловна 1813, 4483 Ћурић Бобан / Чурич Бобан 91, 1082–1086,
Толстой Андрей Владимирович 2335 1664, 1815, 1816, 2619, 3499, 3644–3652,
3846, 4756–4759
Толстой Иван Никитич 4589
Толстой Илья Владимирович 4484, 4590
Убипариповић Србољуб 3284
Томин Вера 1662
Увалин Владимир 3849
Томић Ново 1683
Улмански Рената 2620
Томсинов Владимир Алексеевич 3278
Ульянкина Татьяна Ивановна 2345–2347, 3285,
Тонић Ново 3643
3286
Топаловић Огњан 3844
Унковский Владимир Николаевич 1817
Топић Сања 2612, 2613
Ураков Михаил Александрович 3656
Тошева Снежана 2914–2916
Уртьев Павел Андреевич 2621, 4298
Трайковски Никола, игумен 4058
Успенски Ениса / Успенская Энисса 1087, 1088,
Трефилова О. А. 3462 1090, 1091, 1666, 2622–2624
Трипковић Зора 3492 Успенский Михаил А. 2352
Трифуновић Драган 3279 У.Чоб. 4592
Трифуновић Љубиша 1512 Ушаков Александр Иванович 4299, 4300
Трнавски Вук 3280
Троицкий Сергей Викторович 421–428, 3281 Фармаковский Владимир Владимирович
Трубецкая Наталья Александровна 1513 3289–3292
Трубецкой Александр Александрович 722 Февр Николай Михайлович 4488–4490, 4647,
Трушнович Ярослав Александрович 1079, 4648
1514–1516, 4485 Федотов Георгий Петрович 431
Тубић Драган 3282 Фелбабов Владислава 4301
Турински Живојин 2339 Ферјанић Божидар 3293–3295
Турлаков Слободан 2615, 2616 Филаткина Наталия Александровна 4302
Турыгина Наталья Валерьевна 1517, 1518 Филиповић М. 3850
Туцић Живица 429, 3845, 4293, 4294 Филиповић Р. 1219
Туцић Илија 4753 Филипп (Гарднер), иеромонах 2717
Филиппов Александр Иванович 226
Ћ. 1081 Фирауновић Цане 2625
Ћинкул Љиљана 2341 Фокин Сергей Иванович 3296
Ћирилов Јован 2617, 2618, 4295, 4486 Франк Дмитрий Сигизмундович 4303
Ћириловић Милорад 4754 Фрейдин Юрий Львович 1819
Ф.Т. 1095 Чеботарев Андрей Борисович 3929, 3930

Челар-Марјановић Миња 2371
Х. 2357 Чепарухин Владимир Викторович 3304
Хајдуковић Лука 2628 Черепов Александар Филиппович 2963
Хакман Стеван 2358 Чиплић Богдан 4651, 4652
Халафова Ирина Владимировна 4491, 4492 Чиплић Милоје 4653
Хара-Даван Эренжен Даваевич 849 Чичерюкин-Мейнгардт Владимир Григорье-
Хиршл Владислав 2363 вич 727
Хлитчијев Јаков Матвејевич 3297, 3298 Чолић Драгана 2529, 2530
Х.Н. 2741, 2919, 2920 Чоловић Радоје 3476
Холодков Павел Федорович 2629, 3657 Чпајак Биљана 3305
Хомицкий Всеволод Вячеславович 4649 Чурашев Алексей Николаевич 605
Хорватић Дубравко 2364 Чурилов Алексей Сергеевич 4595
Хохульников Константин Николаевич 791– Чурич Бобан – в: Ћурић Бобан
793, 2631, 2921, 4304–4308, 4493 Чурчич Нина 3307
Худобородов Александр Леонидович 794 –796 Чухнов Николай Николаевич 1524, 1525
Цар Марко 2367 Шабанов Я. В. 731

Цветков Василий Жанович 726, 3299 Шајковић (Даљни) Иван 1669, 1670
Цветковић Снежана 2368, 2369 Шајтинац Људмила 3854
Цветкович Соня 2716 Шантић Јелена 2632
Цветковски Сашо 4059 Шардт-Купчевский Михаил А. 435
Цвијановић-Лотина Ратка 3851 Шаркић Срђан 3308
Цвијић Анђелка 4593 Шаровић Марија 1103
Цвркота Саня 93 Шатилов Павел Николаевич 732, 4498
Церанић Милица 2922 Шаханова Антонина Альбертовна 2373, 2374
Церовац Ћорић Исидора 1220 Шашић Миодраг 3855, 3856, 4309
Црнић-Пејовић Марија 4074–4077 Шевеленко Ирина 1221
Црногорац Јелена Т. 3852 Шевцов Федор, протоиерей 4497
Црњански В. 2962 Шевченко Валерий Анатольевич 606
Црњански Спасојевић Војислава 1639, 3818 Шелль Евгений Адольфович 1222
Цурганов Юрий Станиславович 1521 Шемякин Андрей Леонидович 1671, 4499, 4760
Цуриков Владимир, диакон 433 Шенкен Алла Геннадиевна 1672, 1820–1825,
3658, 3659, 4761
Чалија Јелена 434, 1668 Шеншин Алексије / Алексей Иванович 1526
Чановић Гордана 2923, 2924 Шергалин Евгений Эдуардович 3310–3315
Чванов Михаил 4594 Шестимиров Aлександр Aнатольевич 2377
Шидловская Н. 436 Юшко А. А. 642

Шијаковић Богољуб 3317–3319
Шијаковић Милева 2066 Ягличич Владимир 4597
Шинкарук Ирина Сергеевна 1223 Якаев Султан Нохаевич 799
Ширинкина Ариадна Евгеньевна 4500 Якимович Сергей Александрович 609, 610
Шкаламера Жељко 2926 Яконовский Евгений Михайлович 4312
Шкаренков Леонид Константинович 94–97 Ямпольский Владимир Павлович 1541
Шкаровский Михаил Витальевич 437–451, Янчаркова Юлия 3322
1224, 1527–1537 Янчевецкая Ольга Петровна 4508
Шкргић Н. 2379 Яцын Н. 1226
Шмаглит Рудольф Григорьевич 733
Шовљаков Мара 4310 A.A. (Andrejević Andrej) 4078
Шоломова София Богдановна 452 Agafonov Alexander 4317
Шомракова Инга Александровна 1225 A.La. 3661
Шпиндлер Яков Семенович 1538 Albov Alexander 4318
Шпирић Јелена 3857 Aleksić Dragan 454
Штефан Флорика 4762 Antanasijevič Irina 1545
Шуберский Александр Николаевич 1104 Anjičkov Evgenij 1550
Шуица Никола 2380, 2381 Arsenjev Aleksej 854, 3683, 3858
Шукуљевић-Марковић Ксенија 2382, 2633–
2653 Babovuc Jovana 8
Шульгин Василий Витальевич 1539, 4501–4505 B-ć. (Josip Badalić) 3861
Шульгин Виктор Львович 2383 Bagarić Marina 1890, 3862
Шумихин Сергей Викторович 1105 Badalić Josip 863
Шумлевич Константин Яковлевич 2384 Bakić Svetlana 4514
Barišić Marenić Zrinka 2724, 2725
Щеглов Сергей Иванович 4595 Batušić Slavko 2403–2408
Bidjin Darko 2989
Эльснер Алексей Владимирович 4507 Blagojević Vera 1899
Энгельгардт Георгий Николаевич 798 Boglić Mira 2929
Bojkov Đorđe 4342
Ю.А. (Юрий Константинович Амосов) 608 Borak Neven 3934
Южин В. 1540 Borisov V. P. 3013
Юнак Виктор Васильевич [псевд.] 4654 Borko Elko 3388
Ю.О. (Юрий Офросимов) 4596 Borovnjak Đurđija 815, 2727
Ю.Р. (Юрий Росимов; Офросимов) 1106 Boroša Milivoj 1259
Юрьев Евгений 228 Bošković-Stulli Maja 1688
Brlez Alja 3017, 3018, 3935 Dimitrijević Dragomir 3050

Buzančić Jakša 1917 Dimić Ljubodrag 17, 1583
Dinić Anka 3051
Vagapova Natalija 2413 Doder Milenko 18, 1369
Vaupotić Miroslav 1690 Donat Branimir 4605
Vereš Slavko 1928 D.P. 1965
Vernon Valentina A. 4347 Dr. P. 1966
Vers. 1929 Draginčić Slavko 1968
Vesić Ivana 2672 Dragojević Daniel 1969
Vidmarović Natalija 4669 Dragutinović Branko 2443
Vidrih Renato 3024
Vinček Žarko 2732 Đorđević Aleksandra 2446
Volinski Konstantin 3026 Đorđević Mirko 1307, 4155
Vujičić Veljko 3028 Đurđević Marina 2752, 2789, 2791
Vujović Branko 1935 Đurđević Mirjana 4606
Vukotić Lazar M. 815 Đurić Ostoja 894
Đutišić Branka 4534
Gaber Ante 1945, 1946
Gava Radmila 3712 Ekl Vanda 1980
Gazde Snježana 884, 3865 Esih Ivan 1717–1720, 1985, 4535
Galečić Marina 1272
Galogaža Stevan 882, 883 Žaja Vrbica Sanja 1987
Garcevic Srdjan 3033, 3530 Ždralović Muhamed 3069
Geiger Vladimir 1279, 1280, 3035 Žedrinski Vladimir Ivanovič 4371, 4372
Gomboc Stanislav 3039 Živanović Milana 21, 1320, 1321
Greserov-Golovin Peter 4357
Grigoriev Vladimir Alexeyevich 1289 Z. 2272, 3728
Grmek Mirko Dražen 3416 Zadnikar Gita 3080, 3941
Zajcev Milica 2456, 4378
Dabić Ljubica 1957 Zečević Božidar 4617
Danilović-Hristić N. 815 Zupan Zdravko 1968, 2001, 2006–2009, 2013,
Deak Franjo 1960 2014, 2016, 2017, 2019, 2020, 4537
Dekleva Tatjana 3047 Zupanič Slavec Zvonka 3943
Denegri Ješa 1962, 1963
Denković Dragaš 3049 Ivanišević G. 2685
Derganc Aleksandra 1703 Ivančić-Dusper Đurđa, Đurđica 280, 3872
Detoni Dujmić Dunja 4673 Ivkov Slobodan 2025, 2027
Ignjatović Aleksandar 2758 Kiš Danilo 4623–4628

Ilić Mirjana 3933 Klar H. 823
Ilić Momčilo 2931, 2932 Klimovich Liudmila Valeryevna 149
Ilovaiskaya-Alberti Irina 4384 Kovačić Đurđa 3874
Issatschenko Alexander V. 4389 Kovačević Krešimir 2485–2488
Kolak Dragan 3744
Jakonić Siniša 4179 Kolarić Vladimir 1737, 2937
Jančar Drago 4620, 4621 Komarova Tatjana 3943
Janjić Marko 3733 Kononovič Olga 2489
Janjušević Milutin 2044 Kosik Viktor 1352
Jedrinsky M. L. (Жедринская Мариамна Kostić Grgur 825
Львовна) 2104
Koter Darja 2497
Jelačić Aleksije 24, 1726–1728, 3736
Koči Ivana 2498
Jeny Guido 2046
Kodžić Mirjana 2501
Jergović Miljenko 3873
K.P. (Karel Pahor) 3947
Jovanović Miodrag 2762
Krasnić Petra Kim 150
Jovanović M. 3549
Kraut Vanja 2079
Jovanović Milica 2470
Krstić M. 3451
Jovanović Miroslav 25, 26, 29, 125–127, 131, 137,
286, 912 Kršnjavi Izidor 2081
Jovanović Slobodan 1733 Kudrjavcev Anatolij 3876
Jovićević D. 2481 Kuzmanović Milan 3772
Jovićević Margareta 4542 Kukić Branko 2083
Jovović Radmila 3481 Kuntić Kalman 3122, 3123
J.P. (Jovan Palavestra) 916 Kurelac Miroslav 3124
Juvenis 917 Kusovac Vasilije M. 3431
Jurišić Šimun 2052
Jurković Vinko 2053 Lazarević Milosav 2090
Lazić Radoslav 2939
K. 2054–2056 Lakičević-Pavičević Vesna 2092
Kadijević Aleksandar 2752, 2773, 2789, 2791 Latinčić Olga 827
Kanajet Božidar 3103 Lahman Ivo 2094–2096
Kansky Aleksej 3425 Lebedinski Slavko 4689
Katić M. 4548 Lekhovich Dmitry Vladimirovich 4399
Kaurić Anđelko 2063 Lešić Josip 2510, 2511
Kačaki Jovan / Katchaki J. N. 145, 1149 Lobanov N. D. 2104
K. i M. 148 Lozo Svetozar 1369
Lukšić Irena 957–961, 963–966, 1159, 1160, 1605, Miljković Nikola 3156
3877–3879, 4198, 4199 Minić Oliver 2840
Lunaček Vladimir 2106, 2107 Mirosavljev Anđelka 1167, 4692
Lundstrom Mack 2514 Mitković Rista 164
Mitropan Petar 4413
Lj. Gaš. 768 Mitrović Vladimir 2841
Ljubičić Mitrović Danijela 2110 Mihajlov Mihajlo 1390
Mihalčenko Sergej Ivanovič 3159
Mabin Nicolas 3568 Miholić Stanko 3167
Majcen Vjekoslav 2941, 2942 Mosusova Nadežda 2559
Malić Goran 2945 M.R. 1761
Malnerič Martin 2112 Mujbegović Vera 4420
Manojlović Gavro 2113 Munoz Antonio J. 1393
Marić Milomir 2114
Marjanović Petar 2524 Nablocka Marija 4421
Marković Aca 3051 Neubauer-Golnik Robert 3954
Marković Goran 4631 Nikolić B. 2211
Matas-Ivanković Ivana 3881, 3882 N.N. 2215
Matejić Radmila 2131, 2132 Novaković Slobodan 2216–2218
Medarić Magdalena / Medarić-Kovačić Magdalena Novalija Alen 3955
971, 2135, 2136, 3883–3885 N.P. 4693
Medvedev Mihajlo 2828 nt. 2219
Mežinski Milovanović Jelena 2166–2168
Melnik Tatjana 3886 Obradović Mirjana 1406
Mikić G. 337 Ognjenović Vida 4638
Mikić Krešimir 2948 Oset Željko 3956
Mikuž Stane 2174 Očak Ivan 1409
Mikšić Nina 4411 Oštrić Šime 3369, 3370
Miladinović Dejan 2537
Milanović Olga 2175, 2177, 2538, 2539 Pavesić D. 2237
Milenković Mirjana T. 1386 Pavić Svemir 2951
Milin Boško 1616 Pavlović M. 2239
Milin Duško 4691 Padovan Ante 2240
Milin Melita 2696 Paležanski Slobodan M. 4639
Milovanović Leposava 2180, 2186, 3440 Pantović D. 3451
Milošević Žikica 3771, 3772 Paunković Zorislav 1011–1013, 1015, 1766, 1767,
Milošević Mata 2547 1769, 1770, 4707, 4710
Pejin Jovan 3200 Savanović Aleksandar 3830

Pejović Roksanda 2703 Samcevič Andrej Andrejevič 1450
Pepić M. 2242 Svara Maksim 2295
Peričić Vlastimir 2704, 2705 Seljak Matej 3935, 3999
Perovček Jurij 3961 Sesar Dubravka 3879
Peterlin Davorin 3890 Siess Walter 2301–2304
Petrović Veroslava 2578 Simić-Mitrović Darinka 1454, 2711
Pešić Nikola 2855 Slukan Sanja / Slukan-Marković Sanja 1214–1216
Pilipović Radovan 4235 Skaza Aleksander 1792
Piperski Nikola 2246 Skoko Mladen 3919, 3921
Pitamic Leonid 182 Skrigin Žorž 2956
Piškorić Oskar 4238
Smirnov Vladimir 4462
Podkovac Zvonimir 3894
Soloviev Anna 4463
Požar Petar 363, 1414
Sošić Mirjana 3921
Polenc Janko 3209
Stevanović Petar 3261
Polčaninov Rostislav 3896–3900
Stenbock-Fermor Ivan 4471
Premerl Tomislav 2860, 2861
Prince John Dyneley 840, 841 Subotić Milan 3267
Prosen Milan 2870 Surla Zoran 3841, 4286
Pudar Miroslava 3811 Sušjan Andrej 3269
Pulko Radovan 570–573, 778, 1423–1425, 3458, Scotti Giacomo 2330
3460, 3967–3981 Szymaniec Piotr 3270
Puškadija-Ribkin Tatjana 3902, 3906–3908
Taljić Isnam 4034
Rabadan Vojmil 2273 Tasić J. 3273
Radović Tešić Milica 4573 Tauber Ekaterina 4478
Radojičić Đorđe 1780 T.B. 4003
Rant Tjaša 3985, 3987 Tesemnikov Vladimir A. 88
Racković Jelena 59 Testen Petra 1507, 3943, 4004
Ratej Mateja 58, 3988 Timofejev Aleksej / Timofeev Alexey 1488, 1491,
Ribkin-Puškadija Tatjana – v: Puškadija-Ribkin 1493, 1496
Tatjana Timošenko Stepan 4588
R.M. (Radmila Matejčić) 2283 Tirnanić Bogdan 2333
R.N. 2284, 2285 Tonković Radmila 3381
Roganović Vesna 4577 Tresić-Pavičić Ante 2337
Rode Matej 1781 Thaller Lujo 221
Turinski Živojin 2338
Tutorov Jasmina 2340 Cindrič Alojz 3301

Cindrić Pavao 2370, 2960, 2961
Ć. (Ćurčin Milan) 222 Crnković-Nosić Vesna 3925
Ćirić Sonja 2342, 4591
Ćirjanić Dragan 4755 Č. 3926
Čakširan Vlatko 3303, 3927
Užarević Josip 4296 Čaplinski Marija 4495, 4496
Uliankina Tatiana 2917, 3287 Čiplić Bogdan 4650
Uspenski Enisa 1089 Čubranić Nikola 3306
Fabris Spasoje 1818 Schwarz Rikard 2376

Fedorov Nikolaj 92 Šidak Jaroslav 3316
Flego Višnja 2353 Šijak Milorad 3051
Franić Ivo 2354 Škiljan Filip 3932, 3933
Fuis Franjo M. 2356 Škodlar Čoro 2378
Škrabec Milan 4010
Hanzlovsky Mladen 2959 Šmitek Zmago 850, 851
Humar Gorazd 4009 Štein Sergije V. 4506
Štefanić Vjekoslav 3320
Cvetko Dragutin 2715 Šukuljević-Marković Ksenija 2654, 4311
Celio-Cega Antun 3924
Cesarec Emica 2961 Wrangel Alexis 734, 735
БИБЛИОГРАФИЯ 1920–2023
БИБЛИОГРАФИЈА 1920–2023
Штампарија:
МИА принт, Београд
Тираж:
300 примерака
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
016:325.2(=82)(497.1)”1920/2023”
АРСЕЊЕВ, Алексеј, 1946-

Русская эмиграция в Югославии : библиография : 1920–2023
/ Алексей Арсеньев = Руска емиграција у Југославији : библиографија
: 1920-2023 / Алексеј Арсењев. - Београд : Русский научный институт
: Архив сербской православной церкви : Центр по изучению России и
Восточной Европы им. М. Йовановича Философского факультета
Белградского университета ; Москва : Институт славяноведения
Российской академии наук : Кафедра истории южных и западных славян
Исторического факультета МГУ им. М. В. Ломоносова, 2023 (Београд
: МиА принт). - 638 стр. : илустр. ; 23 cm
Део текста упоредo на рус. и срп. језику. - Тираж 300. - Стр. 9-15:
Первооткрыватель истории русской эмиграции в Югославии Алексей
Борисович Арсеньев и его библиография русской эмиграции / А.Тимофејев.
- Напомене и библиографске референце уз текст. - Регистар.
ISBN 978-86-81328-11-8 (РНИ)
a) Емигранти, руски - Југославија - 1920-2023 - Библиографије
COBISS.SR-ID 129669385
9 788681 328118

2023arsenjev Bibliografija Komplet

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

2023arsenjev Bibliografija Komplet

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

АЛЕКСЕЙ АРСЕНЬЕВ

РУССКАЯ ЭМИГРАЦИЯ В ЮГОСЛАВИИ

Београд - Москва, 2023.

Научный редактор / Научни уредник

Вёрстка и дизайн / Прелом и дизајн

ISBN 978-86-81328-11-8 (РНИ)

Рекомендовано к печати решением Учёного совета Института славяноведения РАН

Настоящая книга – попытка более-менее исчерпывающе представить работы историков, краеведов

Ова књига представља покушај да се свеобухватније прикажу радови историчара, истраживача

Фотография на обложке / Фотография на корицама

ПРЕДИСЛОВИЕ РЕДАКТОРА ...............................................................................................9

Прилог 1: СПИСАК НОВИНА И ЧАСОПИСА ............................................................587

ПРЕДИСЛОВИЕ РЕДАКТОРА ...............................................................................................9

Приложение 1: ПЕРЕЧЕНЬ ГАЗЕТ И ЖУРНАЛОВ .....................................................587

В исторической науке сравнительно редко бывают ситуации, когда можно пер-

Сын русских эмигрантов, инженер А. Б. Арсеньев стал мостом между обществом

Издателем выступил Архив Сербской православной Церкви - учреждение, занимающееся

проф., д.и.н. А. Ю. Тимофеев

У историјској науци су релативно ретке ситуације када је могуће персонификова-

библиотеке, архиве, водеће истраживачке центре и високошколске установе. Електронско

Настоящий книга – попытка более-менее исчерпывающе представить работы исто-

но и отражающие позицию журналиста, или «дух эпохи» в год публикации статьи:

Поповић Гордана. Породична сага Славка Лебединског: Спас од маховине забора-

Радовић Даница. Изгубљени рај. У Сремским Карловцима се у петак, 14.9.2007.

В ряде случаев составитель ближе поясняет содержание публикации, или приводит

Ова књига представља покушај да се свеобухватније прикажу радови историчара,

Поповић Гордана. Породична сага Славка Лебединског: Спас од маховине забора-

Радовић Даница. Изгубљени рај. У Сремским Карловцима се у петак, 14.9.2007.

У низу случајева састављач детаљније појашњава садржај публикације или наводи

К настоящему времени история российской пореволюционной эмиграции пред-

К середине 1920-х годов русские играют весьма заметную роль в хозяйственной

Мировой экономический кризис конца 1920-х – начала 1930-х годов потребовал

возможность закупки Югославией истребителей и танков. Такие поставки советская сто-

Корпуса, генерал Б. А. Штейфон, добился от оккупационных властей согласия на эвакуацию

котором они оказались, в столице и провинции. По сведениям Министерства внутренних

1. Алексеева Елена Викторовна

4. Андрушкевич Игорь Николаевич

6. Арсеньев Алексей Борисович

7. Арсеньев Алексей Борисович

9. Бегидов Анзор Михайлович

11. Бондарева Елена Анатольевна, Мухачёв Юрий Владимирович

12. Бондарева Елена Анатольевна

15. Гаковић Роберт Предраг

16. Гојковић Ранко

17. Dimić Ljubodrag

18. Doder Milenko

19. Жардецкий Олег Вячеславович

20. Живановић Милана

21. Živanović Milana

22. Живанович Милана

23. Живанович Милана

24. Jelačić Aleksije

25. Jovanović Miroslav

26. Jovanović Miroslav

27. Јовановић Мирослав

28. Јовановић Мирослав

29. Jovanović Miroslav

30. Йованович Мирослав

31. Йованович Мирослав

33. Кљакић Слободан

34. Кнежевић Мара С.

35. Козлитин Владимир Дмитриевич

36. Козлитин Владимир Дмитриевич